Cement, beton i

cirkularna ekonomija

2 ULOGA CEMENTA I BETONA U CIRKULARNOJ EKONOMIJI (KRATAK PREGLED)

Industrije cementa i betona imaju mnogo da ponude kada je reč o pomaganju EU u postizanju ciljeva cirkularne ekonomije. U cementnoj industriji u potpunosti podržavamo sve predloge sa ciljem da se maksimalno iskoriste evropski resursi, bilo da su u pitanju primarni ili sekundarni resursi kao što je otpad. U tom pogledu važno je da stvaraoci politika prepoznaju i maksimalno iskoriste ono što se već dešava u mnogim industrijama. S obzirom na to, treba ohrabrivati sve oblike recikliranja i istovremeno ih procenjivati da bi se osiguralo postizanje najboljih ekoloških, društvenih i privrednih ishoda. Sa jedne strane, to može da znači da bi u nekim slučajevima najbolji izbor bio recikliranje proizvoda u isti proizvodni razred. Međutim, u drugim slučajevima, može da bude povoljnije odabrati neko alternativno rešenje za recikliranje.

Zahvaljujući recikliranju materijala u cementnoj industriji, mineralni sadržaj otpada korišćen kao alternativno gorivo služi kao sirovina za proizvodnju klinkera, glavnog sastojka cementa. Ukratko, EU politika treba da:

podstiče korišćenje otpada da bi se postigli ciljevi koje je EU postavila za recikliranje otpada i efikasno iskorišćenje resursa;

uzme u obzir reciklažu materijala iz otpada i sagorevanja goriva pri usklađivanju ciljeva država članica o reciklaži;

ostavi državama članicama otvoren raspon mogućnosti prerade otpada za procenu najbolje tehničke izvodljivosti, ekonomske održivosti i ekološke zaštite tokova otpada.

Sudeći prema ciframa Komisije, otprilike jedna trećina celokupnog otpada u Evropi proističe iz građevinskih radova i rušenja. Reciklira se samo jedna trećina te količine a prepreku za postizanje viših stopa recikliranja ne predstavljaju tehničke poteškoće već tržišne realnosti. Dokaz za to jeste velika razlika između stopa recikliranja država članica, pri čemu je, na primer, stopa iskorišćenja u Holandiji 95% u odnosu na evropski prosek koji je između 30% i 60%. S obzirom na sve to, proizvođači materijala u građevinskoj industriji treba da rade zajedno na prikupljanju i sortiranju otpada od rušenja i na stvaranju ekonomski održivog sistema zasnovanog na iskorišćenju otpada. Da bi održivost bila stvarna, svakom od tri stuba održivosti mora da se prida isti značaj. Prema tome, suštinski je bitno da se ne gleda usko na proizvod već da se procene drugi ekonomski troškovi i ekološki uticaji koji mogu nastati. Primera radi, besmisleno je transportovati beton u udaljeno mesto da bi ga ponovo upotrebili za neku građevinu kada postoji opcija da se beton na licu mesta reciklira drugačijom primenom (npr. noseći sloj puta).

Društvo (LJUDI) Dugoročno i valjano rešenje

za preradu različitih vrsta otpada koje društvo stvara

Ekologija (PLANETA): Ekološki održivo upravljanje otpadom i važna ušteda prirodnih resursa

KOPROCESUIRANJE

Situacija u kojoj svi dobijaju

Industrija (DOBIT):

Ekonomična zamena prirodnih resursa kojom se poboljšava konkurentnost industrije

POSTAVLJANJE POLITIČKE SCENE 3

Cirkularna ekonomija i strategija ekonomske unije

Cementna industrija podržava ciljeve Evropske Komisije u pogledu cirkularne ekonomije

1 i promoviše

priznanje dato recikliranju materijala koje se događa istovremeno sa iskorišćenjem energije u proizvodnji cementa. Ovaj sektor podržava i unapređenje industrijske simbioze i priznanje iskorišćenja energije kao rešenja za upravljanje otpadom koji se ne može reciklirati. Potreba za sistemima za sortiranje građevinskog otpada i otpada od rušenja jeste druga oblast od koje cementna industrija ima koristi. Štaviše, cementna industrija podržava Strategiju energetske unije

2 čiji je cilj da Evropi osigura

pristup bezbednoj i priuštivoj energiji koja je

blagotvorna po klimu. Imajući to na umu, iskorišćenje energije iz otpada kroz koprocesuiranje u cementnoj industriji treba da odigra bitnu ulogu u 28 država članica EU, jer korišćenjem otpada kao goriva, cementna industrija doprinosi u pravcu sigurnosti energetskih zaliha, što je u potpunosti u skladu sa Strategijom energetske unije. U tom kontekstu sledeća publikacija daje pregled zašto je industrija cementa i betona ključna za cirkularnu ekonomiju i šta se može učiniti da bi se iskoristile mogućnosti. Takođe ilustruje kako se sektor savršeno uklapa sa mnogim ciljevima politika Evropske Unije u smislu sigurnosti energetskih zaliha.

4 PRIČA O PROIZVODNJI CEMENTA I BETONA

Šta je cement?

Cement je fin, mekan, praškast materijal koji se uglavnom koristi za vezivanje peska i agregata prilikom pravljenja betona. Cement je deluje kao hidraulično vezivo, tj. očvršćava dodavanjem vode. Pojam cement često se zamenjuje sa betonom ili malterom, međutim istina je da je cement njihov ključni sastojak i da se pre upotrebe uvek meša sa drugim materijalima:

Mešanjem cementa sa vodom, peskom i agregatima dobija se beton, i za to se koristi velika većina cementa;

mešanjem cementa sa vodom, krečom i peskom dobija se malter.

Cement i beton se već dugo koriste za gradnju trajnih konstrukcija. Koloseum u Rimu, završen 80. godine n. e. dobar je primer kako betonska konstrukcija može da izdrži vreme. Cement koji su Rimljani koristili pravljen je pomoću sirovina koje su bile lokalno dostupne, kreda i vulkanski pepeo zagrevan na otvorenoj vatri. Savremena vrsta cementa, koja se naziva portland cement, razvijena je početkom 19. veka i otad se poboljšava. Uobičajeni cementi u Evropi određuju se evropskim standardom EN 197-1. Postoji i više posebnih cementa, kao što su supersulfatni cementi, cementi sa niskom toplotnom hidratacijom i kalcijumovi aluminatni cementi.

Proizvodnja cementa

Proces pravljenja cementa može se podeliti u dva osnovna koraka:

klinker (glavni sastojak cementa) prvo se peče u rotacionoj peći na temperaturi do 2000°C, gde se zagrevaju sirovine kao što je krečnjak (kalcijum karbonat) sa malim količinama drugih materijala (npr. glina) do temperature od 1450°C. Za vreme tog procesa, poznatog kao kalcinacija, kalcijum karbonat (krečnjak) pretvara se u kalcijum oksid (kreč), koji tada reaguje sa ostalim sastojcima sirovina i formira nove minerale. Ovaj skoro istopljeni materijal naglo se hladi na temperaturu od 100 do 200°C.

klinker se zatim melje sa gipsom i drugim materijalima da bi se proizveo sivi prah poznat kao cement.

Šta je beton? Beton je mešavina cementa, vode, agregata i malih količina sastojaka koji se zovu aditivi. To je najčešće korišćen veštački materijal u svetu, čija proizvodnja iznosi skoro tri tone betona po osobi godišnje, dva puta više od svih ostalih materijala zajedno, uključujući drvo, čelik, plastiku i aluminijum.

Agregati čine 60–75% mešavine po količini a cement i voda čine ostatak. Agregati su obično inertni materijali kao što je šljunak, lomljeni kamen, pesak ili reciklirani beton. Tip izabranog agregata zavisi od primene betona. Zahvaljujući posebnim vezivnim svojstvima cementa beton je vrlo otporan, izdržljiv materijal koji može da podnese teška opterećenja i da se odupre ekstremnim vremenskim uslovima. Velika većina cementa koristi se za pravljenje betona.

¹ Zatvaranje kruga – akcioni plan EU za cirkularnu ekonomiju. 2 Evropska energetska unija

PROIZVODNJA KLINKERA I KOPROCESURIANJE5

Od upravljanja otpadom do upravljanja resursima

Evropska cementna industrija posvećena je cilju da osigura da društvo ima dovoljno cementa da zadovolji svoje potrebe, i da istovremeno smanji potražnju za gorivom i sirovinama i posledičnim emisijama. Korišćenje otpadnih materijala u cementnoj industriji, koje se naziva i koprocesuiranje, doprinosi postizanju ovih ciljeva. Koprocesuiranje je korišćenje otpada kao sirovine i kao izvora energije u industrijskim procesima umesto prirodnih mineralnih resursa (reciklaža materijala) i fosilnih goriva kao što su ugalj, nafta ili gas (iskorišćenje energije). Koprocesuiranje otpada u cementnoj industriji obezbeđuje najveću moguću zamenu neobnovljivih materijala. Cementna industrija koristi otpad koji je generalno nereciklirajući usled više faktora:

recikliranje nije uvek ekonomski održivo;

možda je tržište za reciklirani proizvod nedovoljno;

recikliranje možda, u stvari, nije najbolja ekološka opcija (npr. možda povećava emisiju CO2).

Glavne sirovine koje se koriste u proizvodnji cementa jesu krečnjak i glina, kojih ima u obilju. Međutim, kao što smo pomenuli, moguće je zameniti deo sirovina koje se koriste u proizvodnji cementa otpadom i nusproizvodima drugih industrijskih procesa. Odabrani otpad i nusproizvodi koji sadrže korisne elemente kao što su kalcijum, kvarc, glina i gvožđe mogu se reciklirati u pećima kao sirovine koje zamenjuju prirodne supstance.

Poslednjih godina, oko 5% sirovina koje se koriste u proizvodnji klinkera u Evropi sastojale su se od recikliranog materijala i pepela iz goriva, u ukupnoj količini od 8 miliona tona godišnje. Primeri recikliranog materijala uključuju kontaminirano zemljište, otpad od čišćenja puteva i drugi otpadi ili nusproizvodi koji sadrže gvožđe, aluminijum i kvarc, kao što su leteći pepeo nastao sagorevanjem uglja i zgura iz visokih peći. Važno je da su reciklirani materijali hemijski odgovarajući da bi se osiguralo da obezbeđuju neophodne sastojke za stvaranje klinkera.

Korišćenje alternativnih sirovina nudi brojne dobrobiti, uključujući smanjenu potrebu za eksploatacijom ruda i nižim emisijama CO2 ako su alternativni materijali već dekarbonizovani, kao što je slučaj sa pepelom iz lignita i uglja, zgurom iz visokih peći, peskom nastalim drobljenjem betona, lakom betonskom masom i komadima otpada od rušenja.

6 Odluka po pitanju koji tip otpada se može koristiti u određenom postrojenju ne može se doneti jedinstveno za sve.

Kao osnovno pravilo, otpad koji je prihvaćen kao alternativno gorivo odnosno sirovina mora da predstavlja dodatu vrednost za cementnu peć u smislu kalorijske vrednosti organskog dela i materijalnu vrednost mineralnog dela. Neki alternativni materijali često će zadovoljavati oba ova zahteva. Zbog karakterističnog proizvodnog procesa cementna industrija je sposobna za koprocesuiranje:

alternativnih goriva, koja imaju značajnu kalorijsku vrednost (npr. otpadna ulja),

materijala koji imaju značajnu mineralnu komponentu (npr. industrijska zgura),

materijala koji imaju i kalorijsku vrednost i obezbeđuju mineralne komponente

(npr. polovne gume i industrijski mulj).

Analiza goriva Potrošnja toplotne energije po tipu goriva u

2014. godini

Biomasa

4%

Alternativna fosilna goriva

37%

Konvencionalna fosilna goriva

59%

Analiza alternativnih goriva Analiza alternativnih goriva za 2014. godinu

koštano brašno, brašno i masti (biomasa) 5%

drvo, neimpregnirana piljevina 1%

osušeni otpadni mulj

2%

ostala biomasa

2% otpadno ulje

2%

gume

ostali fosilni otpad

9%

mešoviti industrijski otpad

16%

impregnirana piljevina

2%

15%

plastika

42%

rastvarači

5%

Procenjuje se da će do 2050. godine 40% energije peći poticati iz tradicionalnih izvora, tj. uglja (30%) i petrol-koksa (10%), dok bi se 60% energije peći moglo potencijalno obezbediti iz alternativnih goriva od kojih bi 40% mogla biti biomasa. Ova mešavina goriva mogla bi da dovede do ukupnog smanjenja od 27% u emisijama CO2 iz goriva.

Izvor: Getting the Numbers Right, EU 28

Ipak, ne mogu se svi otpadni materijali koprocesuirati u cementnoj industriji. Mora se uzeti u 7 obzir nekoliko faktora kada se donosi odluka u pogledu pogodnosti materijala. Faktori obuhvataju hemijski sastav finalnog proizvoda (cementa) kao i ekološki uticaj procesa proizvodnje klinkera. Primeri otpada koji nije pogodan za koprocesuiranje u cementnoj industriji odnose se na nuklearni otpad, zarazni medicinski otpad i celi akumulatori. Odgovarajući sistem kontrole kvaliteta strogo se primenjuje na sve korišćene materijale. Ovo osigurava da se otpad koprocesuira na ekološki bezbedan i zdrav način, čuvajući:

zdravlje i bezbednost radnika u fabrici i ljudi koji žive u blizini;

visok kvalitet finalnog proizvoda;

ispravno i neprekidno funkcionisanje proizvodnog procesa;

ekološki uticaj proizvodnog procesa.

Svojstva koprocesuiranja u cementnoj industriji

Klinker se proizvodi zagrevanjem sirovina unutar glavnog gorionika peći na temperaturi od 1450°C, višoj od temperature lave koja ističe iz vulkana. Vatra dostiže temperature od 1800°C. Materijal ostaje na 1200°C 12−15 sekundi, 1800°C 5−8 sekundi (što se naziva i vremenom zadržavanja). Ova svojstva peći za klinker nude brojne prednosti i osiguravaju potpuno uništenje organskih jedinjenja, potpuno neutralisanje kiselih gasova, oksida sumpora i hlorovodonika. Štaviše, tragovi teških metala ugrađuju se u strukturu klinkera i ne stvaraju se nusproizvodi kao što je pepeo ostataka.

Законодавни оквир треба да

препозна ове нове опције

управљања отпадом, као што је

рециклажа материјала

у цементној индустрији,

које доприносе циљевима

рециклирања ЕУ и држава

чланица.

8 Šta čini koprocesuiranje jedinstvenim? Pored kombinovanja i iskorišćenja energije i reciklaže materijala, koprocesuiranje u cementnoj industriji jedinstveno je po tome što su postrojenja posvećena pripremi otpada osnovana da bi se otpad obradio pre nego da se pošalje u fabriku cementa kao gorivo. Alternativni materijali koje cementna industrija koristi izvode se isključivo iz otpadnih tokova. Obično zahtevaju pripremu (npr. sušenje, seckanje, mešanje, mlevenje ili homogenizacija) i odgovarajuće osiguranje kvaliteta. Priprema je stoga sastavni deo operacije „iskorišćenja“. Otpad koji se koristi kao alternativno gorivo često prerađuju spoljni dobavljači. Sa jedne strane, ova postrojenja obezbeđuju neprestano snabdevanje otpadom što dopušta cementnoj industriji da kontroliše proces proizvodnje klinkera i osigura kvalitet klinkera. Istovremeno, ova pripremna postrojenja takođe odvajaju otpad i osiguravaju da se bilo koji otpad koji može da se reciklira, šalje na reciklažu.

Zašto je iskorišćenje energije važno? Korišćenjem otpada kao goriva cementna industrija doprinosi osiguranju energetskog snabdevanja koje je u potpunosti u skladu sa nedavno objavljenim Paketom mera za energetsku uniju. U cementnoj industriji iskorišćenje energije:

doprinosi sniženju emisija CO2 ;

čini cementnu industriju manje zavisnom od uvoznih fosilnih

goriva;

smanjuje količinu otpada koji se šalje na deponije.

Godine 2014. evropska cementna industrija koristila je količinu energije od oko 15,8 Mt uglja, neobnovljivog fosilnog goriva, za proizvodnju 172 Mt cementa. Alternativna goriva, uključujući otpadnu biomasu, činila su 41% ukupne količine širom Evrope, čime se uštedelo oko 6,5 Mt uglja.

Štaviše, koprocesuiranje predstavlja veliki potencijal za cementnu industriju da smanji globalne emisije CO2. Godine 1990. procenat neobnovljive energije dobijene korišćenjem otpada kao goriva bio je 3%; 2014. godine iznosio je 37% što je rezultiralo u 18 Mt izbegnutih emisija CO2 svake godine. Emisije CO2 iz otpadne biomase neutralne su po klimu. Četrnaest odsto alternativnih goriva koja koristi evropska cementna industrija sastoji se od biomase od otpada, kao što je mesno i koštano brašno i kanalizacioni mulj, što bi se moglo dalje razvijati pod uslovom da biomasa ostane pristupačna.

Zakonodavni okvir treba da prepozna ove nove opcije upravljanja otpadom, poput reciklaže materijala u cementnoj industriji, koje doprinose ciljevima recikliranja EU i država članica.

Zašto je recikliranje materijala važno? 9

Velika je količina otpada koja se ne može reciklirati nazad u istu proizvodnu kategoriju. Srećom, postoje nekoliko drugih rešenja na raspolaganju za taj otpad – a koprocesuiranje u cementnoj industriji jeste jedno od njih. Zahvaljujući recikliranju materijala u cementnoj industriji, mineralni sadržaj otpada korišćen kao alternativno gorivo služi kao sirovina za proizvodnju klinkera, glavnog sastojka cementa.

Treba imati u vidu da nivo koprocesuiranja u Evropi varira od zemlje do zemlje kao posledica:

domaćih propisa/upravljanja otpadom;

iskustva (u cementnoj industriji);

tržišta i lokalnih uslova.

Korišćenje alternativnih resursa u određenim evropskim zemljama jeste malo ali ima jasan potencijal za rast. Evropska cementna industrija zainteresovana je da sarađuje na njegovom daljem razvijanju i da postane sastavni deo sistema država članica za upravljanje otpadom, doprinoseći tako ciljevima energetske unije EU, a to je osiguravanje stalne i ekonomične zalihe energije iz otpada preusmerenog sa deponija.

Koprocesuiranje: Kombinacija obnovljene energije i recikliranja materijala Cementna industrija specijalizovana je za preradu teških otpadnih tokova i podržava zabranu stvaranja deponija od reciklažnog i obnovljivog otpada.

Sa jedne strane, cementna industrija može da koristi otpad kao alternativno gorivo (iskorišćenje energije), čime se smanjuje naše pribegavanje primarnim fosilnim gorivima – kao i da smanji emisije CO2!

Sa druge strane, cementna industrija može da reciklira mineralni sadržaj otpada za sirovinu (recikliranje materijala) – čime smanjuje našu zavisnost od devičanskih sirovina!

U skladu sa Okvirnom direktivom o otpadu, „recikliranje“ obuhvata svaku radnju kojom se otpadni materijali ponovo obrađuju u proizvode, materijale i supstance bez obzira da li u svrhu izvornog korišćenja ili nekog drugog. Uzevši u obzir gore navedeno, jasno je da je recikliranje materijala u cementnoj industriji reciklažna radnja. Komponenta recikliranja materijala kod koprocesuiranja doprinosi u pravcu usklađenosti država članica sa ciljevima EU za recikliranje i treba je prepoznati kao takvu.

10 Poljska: Koprocesuiranje kao rešenje za upravljanje otpadom

Korišćenje alternativnih goriva u cementnoj industriji Poljske započelo je pre 20 godina. Sa ciljem dobijanja priznanja javnosti i prihvatanja koprocesuiranja kao rešenja za upravljanje otpadom, sektor se rano uključio u aktivni dijalog sa širokim spektrom zainteresovanih strana uključujući NVO, različite nivoe vlade, novinare, naučnike i sektor za otpad. Sve bitne informacije koje se tiču koprocesuiranja otpada bile su date na raspolaganje i razmatrane su sa zainteresovanim stranama u cilju pokazivanja prednosti takvog rešenja upravljanja otpadom i zašto su cementne visoke peći najbolja opcija za takav otpad. Kao rezultat takvog otvorenog dijaloga, alternativna goriva sada čine 55% toplotne energije za fabrike cementa u Poljskoj. Danas goriva dobijena iz otpada i industrijski otpad učestvuju sa 1,2 miliona tona u 1,4 miliona tona otpada koji je koprocesuiran u cementnoj industriji Poljske. Cementna industrija je u procesu traženja načina kako bi povećala kapacitet Poljske da koprocesuira do 1,2 miliona tona, što otprilike iznosi 10% komunalnog otpada koji se stvara u Poljskoj.

Korišćenje otpadne toplote za proizvodnju klinkera

Sveukupno, 99% energije koja se proizvodi ide na toplotu potrebnu za transformaciju minerala u klinker (materijal koji se dobija uz pomoć cementa). U cementnoj industriji veći deo otpadne toplote koju emituje peć za klinker koristi se za procese sušenja (sušenje sirovina i mlevenje/glodanje, sušenje zgure, sušenje peska, sušenje i mlevenje goriva).

U skladu sa Direktivom o energetskoj efikasnosti3 nekoliko država članica sada radi na razvoju strategija za grejanje

i hlađenje na osnovu integrisanog pristupa koji kombinuje korišćenje otpadne toplote iz spaljivača otpada u energiju za proizvodnju pare i električne energije ili kombinovane toplane i elektrane. U tom pogledu, upošljavanje kogeneracionih postrojenja za paru i električnu energiju ili kombinovano toplane i elektrane primenjuje se, u načelu, u proizvodnji cementa, gde se višak toplote iz proizvodnje klinkera iskorišćava za daljinsko grejanje. Primeri iskorišćenja otpadne toplote iz cementne industrije za stvaranje struje mogu se naći u Švedskoj, Nemačkoj i Danskoj, a za toplu vodu u Švedskoj i Nemačkoj.

3 2012/27/EU

Rešavanje deponija 11

U pogledu odlaganja otpada na deponije, kompanija CEMBUREAU veruje da treba učiniti više da bi se zabranilo odlaganja reciklažnog i obnovljivog otpada na deponije. Danas zaista postoje velike nejednakosti između država članica u pogledu učinka upravljanja otpadom. Ipak, zabrana deponija zahtevala bi izgradnju kapaciteta za sprovođenje sistema za prikupljanje, separaciju i pripremu otpada da bi se otpad mogao preusmeravati sa deponija.

Ulogu koju cementna industrija treba da odigra jeste jasna pošto može da obezbedi rešenje za određenu količinu otpada koja se sada odlaže na deponije. Sada širom Evrope postoji 210 fabrika cementa koje rade sa pećima. Stoga je važno da se osigura puna iskorišćenost postojećih kapaciteta upravljanja otpadom iako bi EU mogla da doprinese smanjenju odlaganja otpada ohrabrivanjem drugih opcija za preradu otpada. S obzirom na to, postojeće fabrike cementa koje koprocesuiraju otpad treba razmotriti kao rešenja za preradu otpada za preostali otpad sa deponija pre finansiranja i razvijanja nepotrebnih suvišnih kapaciteta.

Koprocesuiranje u cementnoj industriji: energetski veoma delotvorno rešenje za upravljanje otpadom Budući da cementna industrija troši velike količine energije, energetska delotvornost (i toplotne i električne energije) jeste prioritet za ovaj sektor. Paralelno sa povećanjem količine iskorišćenih alternativnih goriva, sektor nastavlja da ulaže u poboljšanje energetske delotvornosti svojih peći. Sveukupno, prosečna energetska delotvornost cementne industrije širom Evrope kreće se u opsegu 70−75%. Za većinu efikasnih instalacija koje sada postoje, ova brojka raste na 85%. Podložno poboljšanjima u smislu koprocesuiranja otpada, količina otpada koji se koprocesuira u cementnoj industriji mogla bi da poraste sa 8 miliona tona (2012) na između 24 i 30 miliona tona, učestvujući sa 10−15% veoma zapaljivog otpada koji se stvara u Evropi.

12 NAČELA CIRKULARNE EKONOMIJE U PROIZVODNJI CEMENTA

Zamena klinkera alternativnim sastojcima

Emisije CO2 u proizvodnji cementa posledica su proizvodnje neposrednog proizvoda, klinkera. Smanjenjem sadržaja klinkera, samim tim, smanjuje se intenzitet energije i ugljenika kod proizvedenog cementa. Deo klinkera mogu zameniti alternativni sastojci, u zavisnosti od njihove dostupnosti. Dva glavna primera su granulirana zgura visoke peći, nusproizvod procesa proizvodnje čelika, i leteći pepeo, jedan od ostataka koji se stvara sagorevanjem uglja.

Ove sastojke definiše evropski standard za cement EN 197-1 „Cement – Deo 1: sastav, specifikacije i usklađenost kriterijuma za obične cemente“. U mnogim slučajevima kombinuje se nekoliko glavnih sastojaka. U proseku u državama članicama SEMBJURO-a, upotreba cementa sa niskim sadržajem klinkera je u stalnom porastu.

Na ravnomernom stepenu učinka izbor cementa sa niskim sadržajem klinkera uz korišćenje materijala sa latentnim cementnim svojstvima, pod uslovom da su ti materijali lokalno dostupni, trenutno se vidi kao izbor koji smanjuje početni ekološki uticaj betonske konstrukcije.

Novi cementi

Pored toga, u toku je istraživanje inovativnih tehnologija veziva koje ne zahtevaju pečenje krečnjaka i kvarcnih materijala na visokoj temperaturi. Ovo istraživanje je u ranoj fazi i biće potrebno znatno više vremena i rada da bi se utvrdilo da li su ekonomski održive i pogodne za proizvodnju trajnog betona.

NAČELA CIRKULARNE EKONOMIJE U PROIZVODNJI CEMENTA Beton se pravi od prirodnih materijala kojih uglavnom ima u obilju i lokalno su dostupni. U proizvodnji cementa, otpad se sprečava korišćenjem recikliranog (neočvrslog) cementa u proizvodnji gotovog betona. Pored toga, beton može da se reciklira 100% na kraju svog životnog veka. Štaviše, i u zavisnosti od tipa korišćenog cementa, alternativni materijali kao što je leteći pepeo, nusproizvod elektrana na ugalj, i mlevena granulirana zgura iz visokih peći (GGBS) iz proizvodnje čelika, takođe se može reciklirati u procesu proizvodnje betona.

PRIMENA BETONA

Trajnost

Beton se koristi u konstrukcijama kao što su zgrade, tuneli i brane zbog svoje snage koja vremenom raste, pošto je vlaga, buđ i štetočine ne oslabljuju. Zbog svoje trajnosti beton je ključni materijal za održivu izgradnju. Zaista, betonska zgrada može da traje 100 godina i više i potrebno joj je vrlo malo održavanja. Ali zašto je ovo bitno? Ako uporedimo zgradu sa životnim vekom od 50 godina sa onom čiji je životni vek 100 godina, skoro dva puta više resursa i sadržanog CO2 vezuju se za zgradu koja traje 50 godina, pošto bi morala da se dva puta gradi da bi trajala isti vremenski period.

KRAJ ŽIVOTNOG VEKA? 13

Može se reciklirati 100%! Uticaji koji se vezuju za kraj životnog veka zgrade, kao što je odlaganje otpada ili recikliranje, takođe moraju da budu razmotreni sa dužnom pažnjom. U tom pogledu, oko 450−500 miliona tona građevinskog otpada i otpada od rušenja (GO/OR) stvara se svake godine u Evropi, čija je bar jedna trećina beton. Srećom po beton, recikliranje nije tehnički teško. Beton se nakon rušenja može reciklirati 100%.

Recikliranje betona iz GO/OR nudi dve dobrobiti: smanjuje našu zavisnost od primarnih sirovina i smanjuje količinu otpada koji se šalje na deponiju. Dva su glavna načina ponovnog korišćenja recikliranog betona:

kao reciklirani agregat u novom betonu;

kao reciklirani agregat u izgradnji puteva i zemljanim radovima.

Izbor primene treba da se zasniva na optimalnoj ravnoteži održivosti, lokalnoj dostupnosti i dugoročnom tehničkom učinku (vidi izdvojeni tekst).

Treći put za reciklažu betona koji se trenutno razvija jeste upotreba finih čestica drobljenog betona kao sekundarne sirovine u proizvodnji klinkera.

Različite opcije za reciklažu betona proučavaju se u nedavnom elaboratu Evropske akademije za istraživanje cementa (ECRA), pod nazivom: „Zatvaranje kruga: koji tip ponovnog korišćenja betona jeste najodrživija opcija?“. U elaboratu se koristi analiza LCA (analiza životnog ciklusa) radi procene uticaja proizvodnje novog betona sa bilo primarnim sirovinama, bilo recikliranim betonskim agregatima, ili korišćenjem otpadnog betona u izgradnji puteva. Izvršeno je poređenje da bi se našla najodrživija opcija. Na osnovu analize životnog ciklusa, elaborat utvrđuje da je i izgradnji puteva često povoljnije koristiti reciklirani beton, osim ukoliko je ponuda mala ili nema ponude u blizini. Za sveži beton, činjenica da reciklirani betonski agregati traže dodatnu obradu znači da korišćenje primarnih sirovina može u mnogim slučajevima da bude održiviji izbor. S obzirom na važnost uticaja koju razdaljine kod transporta imaju na rezultate, prikladno je uzeti pristup koji se zasniva na pojedinačnim slučajevima. U tom pogledu, politički vođeni ciljevi u pravcu recikliranog sadržaja nemaju mnogo smisla.

14 KAKO SMO CIRKULARNI?

Sirovine koje se koriste u proizvodnji cementa i betona, prvenstveno krečnjak i agregati postoje u obilju. Ipak, naša industrija čini snažne napore da smanji pribegavanje tim primarnim sirovinama, i u proizvodnom procesu i u korišćenju proizvoda i to korišćenjem različitih tipova otpadnih tokova iz raznih drugih industrija. Cementna industrija je ključni primer industrijskih simbioza.

U proizvodnji klinkera cementna industrija može da koristi otpad umesto uglja i petrol-koksa. Istovremeno, mineralni sadržaj otpada reciklira se kao sirovina. Mi se, u cementnoj industriji, odnosimo ka ovoj upotrebi otpada kao prema izvoru energije odnosno sirovini u industrijskim procesima kao što je „koprocesuiranje“.

Recikliranje materijala odvija se i prilikom proizvodnje cementa. Ovde, zamenjujemo deo klinkera nusproizvodima iz drugih industrija. Jedan primer je leteći pepeo iz sagorevanja uglja.

Recikliranje materijala koristi se i u proizvodnji betona, zahvaljujući korišćenju recikliranih agregata.

Beton ne samo da je trajan građevinski materijal već se može i reciklirati 100% ili kao reciklirani agregat u betonu ili u drugim primenama (kao noseći sloj puta, na primer).

15

CEMENT BETON

CIRKULARNA EKONOMIJA

Krečnjak i agregati U obilju u prirodi

+ Recikliranje materijala Alternativa za krečnjak

Recikliranje materijala Alternativa za agregate:

reciklirani agregati iz otpada od rušenja

Rue d’Arlon 55,

BE-1040 Brussels,

Belgium Tel.: +32 2 234 10 45

www.cembureau.eu

© CEMBUREAU

Final September 2016

Dizajn: grab it