carinske unije

8/14/2019 CARINSKE UNIJE

1/23

EconomicAnna

lsno163,

Octo

ber2004-Decem

ber200

4

141

Mirjana Kova~evi} *

Jelena Vasi} *

SPOLJNOTRGOVINSKI RE@IM REPUBLIKESRBIJE I ZONA SLOBODNE TRGOVINE

APSTRAKT: Klju~ni faktor ekonomskogoporavka i regionalne stabilnosti privreda

zemalja JIE (posebno zemalja zapadnogBalkana) su jake institucije koje predstavlja-

ju osnovu za uspostavljanje konkurentnog

trì{ta. Odabrani pravac institucionalnih

promena }e novom trgovinskom politikom

ukloniti administrativna ograni~enja i vodi-

ti smanjenju korupcije. S pravne ta~ke, pra-

vila STO (Svetske trgovinske organizacije)

posta}e osnova u formulisanju trgovinske

politike zemalja regiona. S ekonomske ta~ke

zemlje }e iskoristiti mogu}nosti koje pruàpotpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini

i ostvariti rast koji }e doprineti re{avanju

postoje}ih ekonomskih i institucionalnih

problema. Jedan od va`nijih zadataka je

harmonizacija ekonomskih i carinskih siste-

ma Srbije i Crne Gore, ~ija realizacija jo{

uvek nije privedena kraju. Formiranje za-

jedni~ke carinske tarife je od izuzetnog zna-

~aja, s obzirom na to da }e ona predstavljati

osnov za inicijalnu listu carina za pregovoreo u~lanjenju u STO.

KLJU^NE REÎ: liberalizacija, aktuelnacarinska za{tita, harmonizacija, zona slo-

bodna trgovine, porast izvoza

ABSTRACT: Key to economic recovery andregional stability in Southeastern Europe

(especially Western Balkans) economies isestablishing institutions supporting compet-

itive markets and integration into Europian

markets. This should meet institutional,

legal and economic objectives. From the

institutional perspective, the new trade poli-

cy should be simpler in order to reduce the

administrative burden and to minimise

incentives for corruption. From the legal

viewpoint the WTO will be the anchor of the

trade policy of the countries in the region.From the economic perspective countries

should seize the opportunity to sign Free

Trade Agreements which boost their current

and future growth, and contribute to solving

their pending economic and institutional

problems. Serbia and Montenegro has start-

ed to harmonize their tariff systems. This

harmonized tariff should serve as the base

for the negotitatons with the other members

of WTO before Serbia and Montenegrobecomes the member of this organization.

KEY WORDS: liberalization, actual cus-toms system, harmonisation, free trade

agreement, growth of export

* Institut za spoljnu trgovinu, Beograd

ISTRA@IVA^KI LANCI/RESEARCH PAPERS


2/23

UVODNE NAPOMENE

Pitanjem podsticaja privrednog rasta liberalizacijom trgovine ekonomski ana-liti~ari se aktivno bave jo{ od kraja Drugog svetskog rata. Naime, 1947. godine,kada je potpisan Op{ti sporazum o carinama i trgovini (GATT - General Agree-ment on Tariffs and Trade), zemlje potpisnice su verovale da su trgovinska ogra-ni~enja, koja su zna~ajno smanjila obim me|unarodne razmene, ujedno uticala ina pojavu Velike ekonomske krize tridesetih godina. Ove zemlje su verovale da }eslobodna trgovina koristiti njihovim privredama, trgovinskim partnerima i celomsvetu. Preovladalo je zajedni~ko mi{ljenje da zemlje sa vi{im stepenom liberaliza-cije trgovine ostvaruju brì rast izvoza od onih sa manjim stepenom liberalizacije,pri ~emu pozitivna korelacija izme|u rasta izvoza i GDP predstavlja dokaz da tr-govinska liberalizacija podsti~e privredni rast. Me|utim, u dana{nje vreme, poslevi{e od pola veka sprovo|enja ove ideje, najpre u okviru GATT, a potom krozSTO, razlike u razvijenosti zemalja su jo{ izraènije. Protivnici globalizacije, pro-cesa koji je posledica brojnih faktora, me|u kojima je i izraèna liberalizacija trgo-vine, isti~u da su ove promene doprinele pove}anju bogatstva razvijenih zemalja,dok su siroma{ni ostali na za~elju svetskih privrednih kretanja.

Ekonomska teorija pruà dokaze o tome da rast obima trgovine jedne privre-de vodi rastu dohotka u zemlji. Naime, rast trgovine, podstaknut ve}om otvore-

no{}u zemlje ka svetu pove}ava specijalizaciju. Specijalizacija pobolj{ava prinosena investicije, {to dalje stimuli{e privredni rast. Pored toga, rast trgovine daje im-puls porastu produktivnosti rada i vr{i selekciju me|u proizvodnim preduze}i-ma na uspe{ne i neuspe{ne ujedno smanjuju}i korupciju u zemlji. Me|utim, em-pirijski dokazi ukazuju da ve}e koristi od trgovinske liberalizacije ne nastaju tre-nutno, ve} tokom vremena, kroz stimulisanje investicione aktivnosti i privred-nog rasta. Stoga je sasvim razumljivo pitanje koje se odnosi na potrebne pravceaktivnosti siroma{nijih zemalja1 dok ~ekaju pozitivni uticaj izvr{ene liberalizaci-

je. Odli~an primer za ilustraciju je na{a zemlja, Dràvna zajednica SCG. Naime,

iako je posle zna~ajnih politi~kih promena u jesen 2000. godine SCG zna~ajno li-beralizovala i oìvela spoljnotrgovinsku aktivnost, rast obima robne razmene sasvetom se najve}im delom zasnivao na brèm rastu uvoza, a manjim na rastu iz-voza. Me|u brojnim uzrocima dominiraju neadekvatna struktura i nedovoljanobim doma}e proizvodnje, neuskla|enost kvaliteta i raznih necenovnih faktorasa zahtevima svetske tra`nje i nedovoljna cenovna konkurentnost. Kao posledicatakvih kretanja, formiran je veliki spoljnotrgovinski deficit, koji preti da izazoveplatnobilansnu destabilizaciju.

Ekonomskiana

lib

r163,o

ktobar2004.-

decem

bar200

4.

142

Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

1 Proizvodna struktura siroma{nih zemalja ne pruà velike mogu}nosti za trenutni porast izvo-za, a smanjene uvozne carine daju zna~ajan podsticaj potro{nji uvoznih proizvoda


3/23

Velike nade se, u smislu uslova kojima se moè podsta}i rast izvoza SCG, po-

laù u zonu slobodne trgovine u regionu. Radi se o zemljama sli~nog nivoa pri-vredne razvijenosti, od kojih su neke manje a neke vi{e odmakle u procesu inte-gracije u svetsku privredu.2 Me|utim, pitanje je kolike su zaista mogu}nosti SCGda u formiranoj zoni, kada ona profunkcioni{e, pove}a svoj izvoz i da ne do|e dopove}anja spoljnotrgovinske razmene tako {to }e druge ~lanice zone na}i trì{teza svoje proizvode u SCG? Ne sme se zanemariti ~injenica da se zona formira podsna`nim uticajem EU koja ceo proces postavlja kao preduslov za ~lanstvo u EU.Osim ovog, drugo ozbiljno pitanje se odnosi na pojedina~ne ustupke u pogleduliberalizacije zemalja potencijalnih ~lanica. Ni u Dràvnoj zajednici sve okolnostinisu re{ene, s obzirom da carinska unija izme|u SCG jo{ uvek nije formirana.

U radu koji sledi, nakon osvrta na aktuelne svetske tendencije u oblasti libe-ralizacije spoljnotrgovinskih reìma, prikazane su osnovne karakteristike istog uSCG pre i posle harmonizacije carinskih sistema Srbije i Crne Gore. Sledi prikazostvarenog nivoa liberalizacije zemalja ~lanica Zone slobodne trgovine JIE, kao imogu}nosti pove}anja izvoza Srbije u ove zemlje nakon ispunjenja svih zahtevapropisanih Sporazumima. Cilj rada je da se ispita postoje li mogu}nosti za pove-}anje izvoza Srbije u kratkom roku, pri postoje}oj strukturi proizvodnje, koje bise mogle pripisati redukcijama carina koje su u toku.

DOMETI LIBERALIZACIJE U SVETU

Radi stimulisanja robne razmene u me|unarodnim razmerama, poslednjih go-dina su preduzete brojne inicijative za smanjenje carina, kao osnovnog instrumentaza ograni~avanje me|unarodne trgovine. Od osnivanja STO, liberalizacija carina seodvijala kroz primenu obaveza preuzetih u Urugvajskoj rundi multilateralnih trgo-vinskih pregovora, kao i u okviru zajedni~kih i pojedina~nih inicijativa za dalju libe-ralizaciju. Usled toga, prose~ne carine su u mnogim zemljama reducirane na relativ-no niske nivoe, a pored toga izvr{ena je tarifikacija ranijih kvantitativnih ograni~e-

nja i drugih necarinskih mera za{tite, tj. njihovo prevo|enje u carine.Zemlje u razvoju (ZUR) i Zemlje u tranziciji (ZUT) su se u okviru Urugvaj-

ske runde pregovora sloìle da carine za 29% svog uvoza svedu na nivo od 8%, uproseku. Ove redukcije su dovele do sniènja njihovog ukupnog carinskog opte-re}enja za 2,3%. Industrijske i druge visokorazvijene zemlje su pristale da redu-kuju svoje carinske stope za 30% svog uvoza u proseku za 3,2%, {to vodi ukup-nom sniènju nivoa njihovih carina za 1%3. Tako|e, razvijene zemlje su konsoli-

EconomicAnna

lsno163,

Octo

ber2004-Decem

ber200

4

143

Spoljnotrgovinski reìm Republike Srbije i zona slobodne trgovine

2 ^lanstvo u STO i pripreme za pristupanje EU3 Videti u Kova~evi}, R. (2004), Savremene tendencije u svetskoj privredi, autorsko izdanje,

Beograd 2004.


4/23

dovale sve ili najve}i deo carina na ne-poljoprivredne proizvode tako da su pro-

se~ni plafonirani nivoi niski za odre|ene proizvode, kao {to su tekstil i ode}a, ko-à i obu}a, ili riba i proizvodi od ribe. Uprkos tome, ove proizvode karakteri{uznatno vi{e carine nego neke druge proizvode usled velikih carinskih disperzija,carinske eskalacije i carinskih vrhova.4 Carinski vrhovi i visoke carine naro~itopoga|aju ZUR i najmanje razvijene zemlje, s obzirom na to da im je cilj da {titeproizvode koji su od naro~itog zna~aja za izvoz spomenutih zemlja. Najmanjerazvijenim zemljama kao pomo} u postizanju brèg razvoja od strane razvijenihzemalja pruèn je i preferencijalni tretman u izvozu, me|utim razvijene zemljeovakav tretman odobravaju i nekim ZUR, pa i razvijenim zemljama u sklopu za-klju~enih regionalnih trgovinskih aran`mana, ~ime je zna~ajno poo{trena kon-kurencija na njihovom trì{tu.

Teku}a ograni~enja pristupa trì{tu u zemljama OECD name}u tro{koveZUR u iznosu koji ~ak prelazi vrednost pruène zvani~ne ekonomske pomo}i.5 Uisto vreme, procenjeno je da koristi koje ZUR imaju zbog ukidanja za{tite sop-stvenog trì{ta prelaze iznos od 60 mlrd. USD. Tako|e, op{ta za{tita u trgoviniindustrijskim proizvodima prouzrokuje tro{kove u svetskoj privredi od preko250 mlrd. USD.6 Zanimljiv je podatak da je za najmanje razvijene zemlje zapravonajotvorenije trì{te EU. U 1999. godini 97% uvoza EU iz ovih zemalja je imaobescarinski tretman. Tako|e, izvoz najmanje razvijenih zemalja u EU je najdiver-

zifikovaniji u odnosu izvoz u druge zemlje, {to potvr|uje ~injenicu da samootvoreno trì{te pruà uslove najmanje razvijenim zemljama da diverzifikujusvoju izvoznu ponudu.

Ekonomskiana

lib

r163,o

ktobar2004.-

decem

bar200

4.

144


4 Carinski vrhovi predstavljaju carinske stope koje su naro~ito visoke, ~esto nekoliko puta ve}eod prose~ne nominalne carine. Ve}ina carinskih vrhova se kre}e u rasponu od 12% do 30%.Me|utim, jedna petina carinskih vrhova u SAD, oko 30% istih u EU i u Japanu i jedna sedmi-na carinskih vrhova u Kanadi prema{uje 30%. U ekstremnim slu~ajevima, ako je re~ o va`nimproizvodima, carinski vrhovi dostiù 350% do 900%. Carinski vrhovi imaju podjednako zna-~ajan uticaj i na poljoprivredne i na industrijske proizvode, pri ~emu njihova primena naro~i-

to do izraàja dolazi u slede}ih {est sektora: a) vode}i poljoprivredni proizvodi za ishranu; b)vo}e, povr}e, riba, itd; c) industrijski proizvodi za ishranu; d) tekstil i ode}a e) obu}a, koà iputni~ki proizvodi; f) automobilski sektor i nekoliko drugih transportnih i visoko tehnolo{kihproizvoda kao {to su potro{a~ki elektronski proizvodi i satovi.Carinska eskalacija predstavlja pojavu da se na sirovine i manje obra|ene proizvode zara~una-va carina po niòj stopi nego {to se zara~unava na vi{e obra|ene iste ili sli~ne proizvode (zna~iiz istog proizvodnog lanca, ali proizvode vi{ih faza prerade). Na primer, uvozna da`bina je uve}em broju zemalja generalno vi{a za petrohemijske proizvode nego za naftu ili druge sirovi-ne neophodne u petrohemijskoj proizvodnji. Zemlje izvoznice primarnih proizvoda isti~u dacarinska eskalacija pruà ve}i stepen za{tite prera|iva~kim industrijama zemalja uvoznica ne-go {to bi pruàle nominalne carinske stope.

5 Pomo} iznosi oko 45 mlrd. USD godi{nje6 Vi{e o tome u Kova~evi}, R. (2004), Pristup trì{tu, Ekonomska politika, br. 2712,2713, 19.

april 2004. godine, str. 3


5/23

Pored carina i necarinskih barijera, postoje i druge mere koje deluju kao pre-

preka pri ulazu na inostrano trì{te. Jedna od njih je komplikovana strukturauvoznog reìma u nekim zemljama. Naime, pristup trì{tu moè biti pobolj{anako je uvozni reìm jednostavan i transparentan. U tom smislu, indikativan po-kazatelj je broj carinskih pozicija u carinskoj {emi zemlje. U ve}ini zemalja ~lani-ca STO broj pozicija u carinskoj {emi se kre}e u opsegu od 5000 do 8000, me|u-tim, neke zemlje ~lanice (kao {to su Turska,7 Malezija, Meksiko i Brazil) imajuvi{e od 10000 carinskih pozicija.

Drugi pokazatelj jednostavnosti i transparentnosti je procenat pozicija kojenisu ad-valorem carine. Problem postojanja ovakvih pozicija je naro~ito poznatu poljoprivrednom sektoru. Kod industrijskih proizvoda istaknuti primeri suTajland sa 19,7% pozicija koje nisu ad-valorem i [vajcarska sa 82,8% tih pozicija.Japan, Malezija i SAD tako|e imaju neke ne-ad valorem pozicije.

Prema tome, carinska politika je, i pored toliko isticanih prednosti liberaliza-cije me|unarodne trgovine, jo{ uvek veoma aktivan instrument za{tite doma}egtrì{ta od inostrane konkurencije kako u razvijenim tako i u manje razvijenimprivredama. To se ne bi smelo zaboraviti pri koncipiranju carinske politike kodnas.

CARINSKA ZA[TITA U SCG

Osnovne karakteristike carinske politike SRJ do 2000. godine su bile zna~aj-no administrativno uplitanje u spoljnotrgovinske poslove,8 izraèna uloga kvan-titativnih ograni~enja, nedovoljna transparentnost.9 U 1999. godini prose~nopropisano neponderisano carinsko optere}enje iznosilo je 14%, dok je prose~noponderisano propisano carinsko optere}enje (prema vrednosti uvoza) iznosilooko 16%. Posle promene vlasti u Srbiji u oktobru 2000. godine, a u saradnji saMe|unarodnim monetarnim fondom (MMF) i Svetskom bankom, ve} krajem2000. godine, a posebno u prvoj polovini 2001. godine, preduzete su zna~ajne

mere liberalizacije spoljne trgovine. U sklopu ovih mera ukinut je najve}i deokvantitativnih ograni~enja,10 usvojena je nova Carinska tarifa i smanjen broj

EconomicAnna

lsno163,

Octo

ber2004-Decem

ber200

4

145


7 Turska, na primer, ima tri puta vi{e carinskih pozicija od Indije.8 Koje se ogledalo, izme|u ostalog, u zahtevanju saglasnosti i dozvola za izvoz ili uvoz, a i u ra{i-

renoj praksi diskrecionog osloba|anja od carine.9 êste promene obima kori{}enih kvota, carinskih stopa i nepredvidive odluke pogledu dodat-

nih optere}enja koja su primenjivana na uvoz iznad utvr|enih kvota10 Na snazi su ostala kvantitativna ograni~enja koja se odnose na uvoz ~elika, pa je ~ak nakon

harmonizacije carinskih sistema Srbije i Crne Gore pove}ana restriktivnost ovog reìma, {to jeizazvalo problem u odnosima sa EU i sa partnerima sa kojima su zaklju~eni sporazumi o slo-bodnoj trgovini.


6/23

proizvoda na reìmu izvoznih kvota. Postoje}i nivo carinske za{tite se kretao u

rasponu od 1-30%, a prose~no neponderisano carinsko optere}enje je iznosilo9,38%. Zbog primene navedenih mera rejting trgovinske restriktivnosti saveznedràve, koji odre|uje MMF, je pobolj{an sa ''8'' na ''5'' u 2001. godini.11 Ovaj rej-ting je od zna~aja jer predstavlja indikator stranim investitorima o tome da li daplasiraju svoja sredstva u privredu jedne zemlje. Pored carina na uvoz robe, uupotrebi je bilo i nekoliko kategorija necarinskih ograni~enja.12

Izvozni reìm je bio znatno liberalniji nego uvozni, s obzirom na to da nijebilo carina na doma}e proizvode namenjene prodaji na inostranom trì{tu, doksu se ograni~enja i zabrane odnosila isklju~ivo na raritete i 19 vrsta otrovnih ma-terijala. Samo 93 carinske pozicije bile su predmet izvoznih dozvola, a 193 je zah-tevalo izvozna odobrenja. Me|utim, godi{nje izvozne kvote su vaìle za 34 pozi-cije da bi se osigurala dovoljna ponuda robe na doma}em trì{tu.

U ovom periodu sve odluke Savezne dràve o carinama su se odnosile na Sr-biju, jer je Crna Gora imala samostalan ekonomski i carinski sistem.13 Posle pro-mena nosilaca ekonomske i politi~ke vlasti u Srbiji u oktobru 2000. godine, EU

je, na zahtev Srbije da {to pre zaklju~i Sporazum o stabilizaciji i pridruìvanju saEU, kao i da postane punopravni ~lan EU u {to kra}em vremenskom periodu,postavila kao uslov za saradnju stvaranje jedinstvenog trì{ta SCG. Kao posledicatoga donet je Zakon o Akcionom planu, koji razra|uje program harmonizacije i

uskla|ivanja me|usobnih odnosa dve ~lanice SCG.14 Ovim akcionim planomure|uje se sprovo|enje harmonizacije ekonomskih sistema dràva ~lanica dràv-ne zajednice SCG, radi spre~avanja i uklanjanja prepreka slobodnom protokuljudi, robe, usluga i kapitala.

Novom Carinskom tarifom koja je usvojena u okviru Akcionog plana harm-onizacije trì{ta Srbije i Crne Gore, postignuto je usagla{avanje carinskih stopa zaoko 93% robnih pozicija, koje se primenjuju odmah po usvajanju. Neke usagla-

Ekonomskiana

lib

r163,o

ktobar2004.-

decem

bar200

4.

146


11 O pokazatelju MMF vi{e u podnaslovu Ostvareni nivo liberalizacije i trgovinske razmene u

Zoni slobodne trgovine JIE. Nivo ''1'' ozna~ava odsustvo trgovinske restriktivnosti.12 To su kvantitativna ograni~enja, razni tro{kovi (antidamping da`bine, prelevmani, i sl.), ca-rinska administrativna praksa, restriktivna praksa vlade i tehni~ke barijere (Vi{e o tome u Za-man, C., Kova~evi}, R. (2002), Comparison/inventory of trade protection measures in Serbiaand Montenegro, SCEPP, August 2002., s. 14, 15).

13 Zbog razmirica sa vlastima u Srbiji i nepriznavanja saveznih organa, Crna Gora je u avgustu1998. godine preuzela ingerencije nad spoljnotrgovinskom politikom, a u junu 2000. godine jeuvela sopstvenu carinsku tarifu i preuzela carinsku slu`bu na svojim granicama. Posle zavr{et-ka napada NATO-a na SRJ u drugoj polovini 1999. godine pokrajina Kosovo i Metohija sta-vljena je pod administraciju UN, koja je preuzela i spoljnotrgovinsku politiku i carinske propi-se Ingerencije SR Jugoslavije u oblasti spoljnotrgovinskog i carinskog sistema su se odnosile od

tada samo na Vojvodinu i centralnu Srbiju.14 Slu`beni glasnik RS, br. 67 i 81/2003


7/23

{ene carinske stope bi}e primenjene 18 meseci posle jula 2003. godine, {to je sa-

dràno u Prilogu I (odnosi se na 7% robnih pozicija, odnosno na ode}u, vatro-stalne i kerami~ke opeke i proizvode, registar kase, telefone, aparate, zvu~nikeitd.). Tako|e, za proizvode navedene u Prilogu II (koji obuhvata: meso, bra{no,skrob, testenine, radijatori, kotlovi, ma{ine, strugovi, vozila, prikolice...), rok pri-mene je 24 meseca od jula 2003. godine. Za 56 tarifnih stavki (18 grupa proizvo-da) poljoprivredno prehrambenog porekla usagla{ene su zajedni~ke carinskestope, ali je odre|en prelazni period za usagla{avanje od 3 godine, uz mogu}nostproduènja za jo{ dve godine (re~ je o pozicijama koje su u Akcionom planuozna~ene kao strate{ke robe za potrebe Crne Gore, odnosno mesu, p{enici, raì,

je~mu, kukuruzu, bra{nu, masti, ulju, {e}eru). Usagla{ene stope carinskih opte-re}enja obuhvataju i privremena re{enja carina za pojedine robe. U oblasti crne iobojene metalurgije, za otpatke od gvo`|a, ~elika, bakra, olova, cinka, kalaja ialuminijuma uvode se izvozne carine od 15%, a u oblasti koè i obu}e, za sirovukoù uvode se izvozne carine od 20%.

Sve uvozne da`bine, kvantitativna ograni~enja ili mere sa ekvivalentnimefektom, koje su trenutno na snazi, bi}e harmonizovane unutar Dràvne zajed-nice u roku od tri godine, do jula 2006. godine, uz mogu}e produènje ovog rokaza jo{ dve godine.

Zbog prilago|avanja Srbije niìm stopama Crne Gore, prose~no nominalno

carinsko optere}enje od januara 2004. godine za robu koja se uvozi je smanjenona 7,4%, da bi prema daljoj dinamici za godinu i po dana iznosilo 7,32%, a posledve godine od usvajanja Akcionog plana 6,87%. Prose~na nominalna carinskastopa je smanjenja za 2%, odnosno kroz dve godine za 2,5% u odnosu na pret-hodno stanje (9,38%). Kada se posmatra ovo reduciranje, moglo bi se zaklju~itida generalno i nije tako zna~ajno. Me|utim, ono {to se ne sme izgubiti iz vida jeda je 2001. godine prose~na carinska stopa sa 14,4% ve} snièna na 9,4%, tako da

je nominalna carinska stopa na uvoznu robu u Srbiji u poslednje dve godine pre-polovljena. Nove harmonizovane stope se kre}u u rasponu od 0-30%. Kao posle-

dica usvajanja Zakona o akcionom planu o harmonizaciji ekonomskog sistemaSrbije i Crne Gore, do{lo je do daljeg reduciranja prose~nog nivoa nominalnihcarina u Srbiji, kako bi se izvr{ilo pribliàvanje nivou carina u Crnoj Gori. Name-}e se utisak da se u tom pribliàvanju oti{lo vi{e koraka unapred nego {to se sme-lo s obzirom na stanje privrede Srbije, o ~emu svedo~e najnovije inicijative Mini-starstva finansija Republike Srbije da se preispita stepen reduciranja pojedinihcarina.

EconomicAnna

lsno163,

Octo

ber2004-Decem

ber200

4

147



8/23

OSTVARENI NIVO LIBERALIZACIJE I TRGOVINSKE RAZMENE UZONI SLOBODNE TRGOVINE NA JUGOISTOKU EVROPE

Paralelno sa aktivnostima formiranja carinske unije izme|u Srbije i CrneGore, Dràvna zajednica je angaòvana i na aktivnostima osnivanja Zone slo-bodne trgovine jugoisto~ne Evrope.

Saradnja i povezivanje zemalja JIE15 su, osim èlje za razvojem i stabilno{}uregiona, strate{ki cilj Evropske unije koja posebno stimuli{e integraciju kroz Pro-ces stabilizacije i pridruìvanja i Pakt za stabilnost zemalja JIE16.

Proces stabilizacije i pridruìvanja nastoji da smanji kompleksnost aktuelnetrgova~ke logistike pojednostavljenjem carinskih procedura i pove}anjem tran-sparentnosti trgovinskih reìma, kao i podsticanjem trgovinskih tokova me|uzemljama regiona, kao i izme|u njih i EU. U tom cilju su septembra 2000. godineodobreni Autonomni trgovinski preferencijali zemljama JIE (Srbiji i Crnoj Gorisu preferencije u trgovini odobrene dva meseca kasnije). Od va`nosti je i funkci-onisanje regionalne integracije ovih zemalja, koja }e, po mi{ljenju mnogih, obez-bediti stabilnost regiona pre nego integracija u EU. Me|utim, neki analiti~aripredvi|aju brù liberalizaciju trgovinskih tokova izme|u pojedinih zemalja regi-ona i EU u odnosu na me|usobno povezivanje, jer regionalno povezivanje uìvaznatno manju podr{ku politi~ara u odnosu na integraciju u EU.

Osnovu za formiranje zone slobodne trgovine u JIE predstavlja Memoran-dum o razumevanju, liberalizaciji i olak{avanju uslova trgovine (MoU), potpisan

Ekonomskiana

lib

r163,o

ktobar2004.-

decem

bar200

4.

148


15 U stranim publikacijama pet zemalja JIE (South East European, SEE-5) se ~esto nazivaju i ze-mljama Zapadnog Balkana. Re~ je o Albaniji, Bosni i Hercegovini, Republici Makedoniji(RM), Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori. Zbog toga {to predstavlja zasebnu carinsku oblast sa ne-zavisnom trgovinskom politikom, grani~nom kontrolom i carinskom administracijom, i Ko-sovo se u me|unarodnim publikacijama naj~e{}e posmatra odvojeno od Dràvne zajedniceSCG.

16 Proces stabilizacije i pridruìvanja-PSP (Stabilisation and Associatiation Process), usvojen

1999. godine, predstavlja deo strate{kog pristupa i regionalne politike EU prema zemljama za-padnog Balkana (Albanija, BiH, SCG, Makedonija i Hrvatska) kojim se zahteva ispunjavanjeodre|enih politi~kih i ekonomskih preduslova i zahteva podrazumeva asimetri~nu trgovinskuliberalizaciju, ekonomsku i finansijsku pomo} i podr{ku budètskom i platnobilansnom urav-noteènju, pomo} demokratizaciji i izgradnji civilnog dru{tva, saradnju u pravosu|u i razvojpoliti~kog dijaloga. Sporazum o stabilizaciji i pridruìvanju, glavni instrument Procesa stabili-zacije i pridruìvanja je me|unarodni ugovor izme|u zemalja zapadnog Balkana i EU, kojimse utvr|uje program reformi koje dràva potpisnica treba da sprovede kako bi stekla zvani~anstatus kandidata za ~lanstvo u EU. Sporazumi su prilago|eni okolnostima u odre|enoj dràvi,a vremenski okvir za potpisivanje ugovora zavisi od trenutka kada su pregovori zapo~eti i nji-hovog trajanja (dinamike ispunjenja uslova). Spovo|enjem Sporazuma, dràva potpisnica po-

~inje postepeno da usvaja acquis communautaireu prioritetnim oblastima i da razvija zonuslobodne trgovine sa EU.


9/23

27. juna 2001. godine u Briselu.17 Zemlje potpisnice MoU su se sloìle da do kra-

ja 2002. godine zaklju~e me|usobne bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini,do kraja 2008. godine liberalizuju najmanje 90% me|usobne trgovinske razme-ne, pove}aju transparentnost i usmere napore ka ukidanju dràvnih monopola,intenziviraju rad na harmonizaciji zakonodavstava iz oblasti spoljne trgovine sapozitivnim pravnim propisima koji vaè u EU, da omogu}e za{titu intelektualnesvojine u svojim zemljama, pojednostave carinske procedure i intenziviraju sa-radnju u pravcu implementacije standarda sa evropskim i me|unarodnim prin-cipima, kao i da zemlje ~lanice STO pomognu i podrè pristup zemalja regionakoje nisu ~lanice (Bosna i Hercegovina i SCG). Memorandumom je bilo predvi-|eno potpisivanje svih bilateralnih sporazuma izme|u zemalja JIE do kraja 2002.godine,18 ali se ova dinamika nije ispo{tovala u predvi|enim rokovima. SCG jepotpisala sedam sporazuma.19

Zahteve koji su predstavljeni kroz 15 ta~aka Memoranduma zemlje ispunja-vaju razli~itom dinamikom. Svi potpisani Sporazumi moraju ispunjavati te zah-teve, dok je bilateralne sporazume koji su postojali pre zaklju~ivanja Memoran-duma potrebno preispitati i usaglasiti sa odredbama MoU (ta~ka 1.3).

Jedna od glavnih oblasti koju reguli{e MoU je set standarda koji moraju bitiispunjeni kako bi se ostvarila trgovinska povezanost zemalja (~lan 1.2). Najpre jepotrebno danom stupanja svakog Sporazuma na snagu ukinuti sve izvozne cari-

ne ili da`bine jednakog dejstva, kvantitativne restrikcije na uvoz ili izvoz i merejednakog dejstva (1.2.1). Drugo, uvozne carine ili da`bine jednakog dejstva mo-raju biti ukinute do kraja prelaznog perioda za najmanje 90% vrednosti uzajam-ne trgovine ugovornih strana i carinskih pozicija po Harmonizovanom sistemu(HS) (1.2.2). Kona~no, uvozne carine i da`bine jednakog dejstva na veliku ve}i-nu roba trebalo bi po mogu}nosti ukinuti po stupanju na snagu svakog Sporazu-ma, a one na osetljive robe progresivno treba ukidati u toku prelaznog periodakoji nije duì od 6 godina. (1.2.3).

U tabeli 1 je dat prikaz uskla|enosti 23 Sporazuma sa ovim principima. Prva

i druga kolona prikazuju godinu stupanja Sporazuma na snagu i zemlje me|ukojima je zaklju~en po abecednom redu. Tre}a i ~etvrta kolona prikazuju pokri-venost trgovine merenu prema dva kriterijuma MoU: udelu liberalizovanih ca-

EconomicAnna

lsno163,

Octo

ber2004-Decem

ber200

4

149


17 Memorandum su potpisale sedam zemalja regiona: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska,Hrvatska, SR Jugoslavija, Makedonija i Rumunija, kasnije se ovoj inicijativi pridruìla i Mol-davija.

18 Uklju~uju}i Moldaviju re~ je o mreì od 28 Sporazuma19 Na{a zemlja ima osam potpisanih sporazuma o slobodnoj trgovini. U okviru Pakta za Stabil-

nost jugoisto~ne Evrope to su: Makedonija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Albanija i

Moldavija. Osim ovih, potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom ko-ji se primenjuje od 2000. godine.


10/23

rinskih pozicija i udelu liberalizovanog bilateralnog uvoza. Peta i {esta kolona

prikazuju tempo liberalizacije kroz udeo pozicija Harmonizovanog sistema nakoje su ukinute carine od dana stupanja odgovaraju}eg Sporazuma na snagu idatum zavr{etka prelaznog perioda. Kvantitativne restrikcije su prikazane u sed-moj i osmoj koloni kroz broj pozicija Harmonizovanog sistema na koje su posto-

jale kvantitativne restrikcije u trenutku stupanja Sporazuma na snagu i godine ukojoj }e biti ukinute ukoliko postoje. Sve kvantitativne restrikcije treba da buduukinute u doglednom vremenskom periodu.

Proklamovani cilj kojem teè sve zemlje regiona JIE je liberalizacija njihovihspoljnotrgovinskih reìma. Me|utim, iako u nastojanju da liberalizuju trgovin-ske reìme u nekim oblastima ostvaruju ~ak i ve}u otvorenost od razvijenih in-dustrijskih zemalja, praksa pokazuje da je jo{ uvek na snazi veliki broj trgovin-skih restrikcija u posmatranim zemljama. Kada se sve ove formalne i neformalne,propisane i prikrivene prepreke sagledaju, jasno je da u oblasti liberalizacije pre-ostaje jo{ posla.

Me|unarodne institucije su konstruisale dva indikatora kojima se meri ste-pen trgovinske liberalizacije. Prvi je nastao iz tranzicionih indikatora EBRD, In-deks spoljnotrgovinske liberalizacije. Pri tuma~enju ovog indeksa vrednovanjeod 1 ozna~ava {iroko uspostavljenu kontrolu izvoza i uvoza i slab pristup deviza-ma, dok 4+ podrazumeva standarde koji su uporedivi sa naprednim industrij-

skim zemljama, uklanjanje ve}ine carinskih barijera i ~lanstvo u STO. Drugi in-dikator je Indeks restrikcija u trgovini koji je konstruisao MMF, a klasifikuje ze-mlje prema restriktivnosti trgovinskih reìma. Skala trgovinske otvorenosti ze-mlje rangira od 1 za potpuno otvorene do 10 za potpuno zatvorene privrede.

U tabeli 2 su prikazani ovi indikatori za osam zemalja JIE. Prva kolona poka-zuje da su od ovih zemalja, pet dostigle najvi{i rang (4+) prema oceni EBRD ili suveoma blizu najvi{e ocene. Druga i tre}a kolona prikazuju dva MMF indikatora:

jedan za necarinske barijere i drugi za celokupne restrikcije u trgovini. Zemlje re-giona su, i prema ovom pokazatelju, veoma visoko kotirane pri oceni trgovinske

liberalizacije. Ovi indikatori pokazuju da je, u mnogim zemljama JIE, ostalo jo{malo da se uradi u oblasti harmonizacije carina ili uklanjanju kvantitativnih i ad-ministrativnih barijera pri uvozu i izvozu. êtvrta kolona pokazuje da su sedamzemalja ~lanice STO. SCG se prijavila za ~lanstvo u ovoj organizaciji, sa malomverovatno}om da to uskoro i postane. Osim toga, sporazumi koje EU potpisujesa ovim zemljama, bilo Sporazum o partnerstvu ili Sporazum o stabilizaciji i pri-druìvanju, su kompatibilni sa regulativom STO i u skladu sa uvaàvanjem Spo-razuma o saradnji koje pojedine zemlje regiona imaju sa EU.

Ekonomskiana

lib

r163,o

ktobar2004.-

decem

bar200

4.

150



11/23


12/23

Podaci: nacionalne statistike zemalja, Napomena: KR Kvantitativne restrikcije

Izvor: Messerlin Patrick, Sebastien Miroudot (2004) ''Trade Liberalization in South EastEurope: Review of conformity of 23 FTAs with the MoU'' str. 18

Tabela 2. Indeks restrikcija u trgovini

Izvor: Prora~uni MMF, STO i EBRD (2003).Napomena: Tranzicioni indikator koji izra~unava EBRD rangira se od 1 do +4. Mali pro-gres u spoljnotrgovinskoj liberalizaciji predstavlja se ocenom 1, dok 4+ zna~i da je uklo-njen najve}i broj carinskih barijera i postignuto ~lanstvo u STO. Indeks koji prikazuje

MMF odnosi se na restrikcije u vidu necarinskih barijera i celokulne restrikcije u trgovi-ni, pri ~emu se rangiraju od 1 (najliberalnije) do 10 (najrestriktivnije). Pokazatelj MMFcelokupnih restrikcija u trgovini za svaku zemlju EU iznosi 4.

Moè se ista}i da se zemlje JIE susre}u s mnogo povoljnijim carinskim reì-mom EU u odnosu na ostale tranzicione privrede. Naredni grafikon pokazuje da

je prose~na carinska za{tita EU, na neponderisanoj osnovi 2,1% za zemlje JIE, upore|enju sa 4,9% koliko je bila za sada ve} nove ~lanice i 6,1% za zemlje ZND.Isto se dobija i kada se uzme u obzir ponderisani prosek. înjenica da, pri ovimmerenjima, zemlje JIE imaju niù za{titu od novih ~lanica EU u periodu pre pri-

druìvanja, pokazuje zainteresovanost i va`nost koju one imaju za EU radi pro{i-renja trgovine i dalje procese integracije.

Me|utim, potrebno je navesti dve va`ne napomene. I pored niskog nivoaprose~ne carine, neke zemlje JIE se susre}u sa prili~no visokim carinama i toobi~no na one proizvode u ~ijoj proizvodnji su usko specijalizovane.20 Drugi, ta-ko|e vaàn zahtev se odnosi na pravila o poreklu proizvoda koja su veoma sloè-na za sve zemlje. EU je uvela ove zahteve kako bi spre~ila zemlje sa kojima nematrgovinske sporazume21 da skre}u svoje trgovinske tokove ka njenom carinsko-

Ekonomskiana

lib

r163,o

ktobar2004.-

decem

bar200

4.

152


Pokazatelj

Zemlje

Tranzicioniindikator

EBRD

Indikatornecarinskih

barijeraMMF (2002)

Indikatorcelokupnihrestrikcija

MMF (2002)

^lanstvo uSTO

SCG 3+ 2 5 neAlbanija 4+ 1 1 da

BiH 4- 1 1 daBugarska 4+ 1 2 daHrvatska 4+ 1 1 daMakedonija 4+ 1 2 daMoldavija 4+ 1 1 daRumunija 4 1 3 da

20

Poput tekstilnih, metalnih i poljoprivrednih proizvoda.21 Kao i zemlje sa kojima ima manje liberalizovanu trgovinu.


13/23

pravnom podru~ju i ostvaruju korist od smanjenih carina preko zemalja sa koji-

ma ima sporazum. Kada proizvod prolazi kroz vi{e stepena obrade, kao {to jeslu~aj sa mnogim tekstilnim proizvodima, propisano je da svi koraci i faze proiz-vodnje moraju biti izvedeni u zemlji koja ima zaklju~en sporazum, jer se u osta-lim slu~ajevima proizvod ne moè kvalifikovati za prodaju bez ili po niìm carin-skim stopama. Administrativni tro{kovi i sloènost obezbe|enja porekla u svakojfazi i za razli~ite inpute su obi~no te{ki. Kao rezultat, pristup trì{tu EU moè bi-ti mnogo sloèniji za poslove u regionu nego u slu~aju pla}anja carine.

Grafikon 1. Prose~an nivo za{tite EU u odnosu na tranzicione privrede

Izvor: EBRD Transition Report (2003)

POTENCIJALNE KORISTI OD IZVR[ENE LIBERALIZACIJE ZA UÊSNICEPROJEKTA ZONA SLOBODNE TRGOVINE JIE

Iako je regionalna integracija ''drugo najbolje re{enje'' u odnosu na multila-teralnu liberalizaciju, ona nudi odre|ene prednosti potencijalnim u~esnicima.

Koristi od zone slobodne trgovine koje }e imati svaka zemlja pojedina~no najvi{ezavise od nivoa ekonomske razvijenosti pojedinih privreda. Posmatranjem nivoaekonomske razvijenosti, relevantna su dva primera: integracija razvijenih i ne-razvijenih (u ovom slu~aju integracija JIE - 5) i integracija nerazvijenih me|u-sobno (kao {to je povezivanje pet balkanskih zemalja). Kod drugog tipa povezi-vanja uvek postoji opasnost da se bolje razvijena ~lanica razvija na {tetu ostalihzemalja. Naime, kada se integri{u dve zemlje ~ije je bogatstvo u raspoloìvim fak-torima proizvodnje ispod svetskog proseka, zemlja sa vi{im prose~nim nivoom}e se razvijati na ra~un manje razvijenog partnera. Doma{aj tih efekata je uslo-

vljen nivoom preferencijalnih carina - visoke eksterne carine pogor{avaju kreta-

EconomicAnna

lsno163,

Octo

ber2004-Decem

ber200

4

153



14/23

nje industrijskih proizvoda iz manje razvijene u vi{e razvijenu zemlju ~lanicu.

Tako|e, i obim divergencije je uslovljen nivoom preferencijalnih carina, jer vi{ecarine zna~e izraèniju realokaciju ekonomskih aktivnosti ka razvijenijim part-nerima. Brojne integracije nerazvijenih pruàju empirijsku potvrdu nalaza da in-tegracija izme|u ZUR vodi divergenciji u ekonomskim performansama.22

Mada je Zapadni Balkan veoma heterogen region u smislu razvijenosti, ni zajednu od zemalja se ne moè re}i da je zemlja sa visokim dohotkom. Hrvatska,najrazvijenija me|u zemljama ovog regiona, sa GDP per capitau iznosu od oko30% proseka EU, ima vrednost pokazatelja kapital/rad znatno ispod prose~nevrednosti istog pokazatelja u EU. Kao posledica toga, kada je re~ o ve}em delu in-dustrijskih proizvoda, Hrvatska nema konkurentnu prednost na svetskom trì-{tu. Me|utim, mnogi od njenih proizvoda mogu biti zna~ajno konkurentni naunutra{njem trì{tu JIE-5. Istovremeno, Hrvatska ima GDP per capitaoko ~etiriputa ve}i nego Albanija i Bosna i Hercegovina i oko tri puta ve}i nego u ostalimzemljama JIE-5. Ukupni GDP Hrvatske u vrednosti od 20 mlrd. USD predstavljaoko 40% GDP ~itavog regiona (tabela 3).

Tabela 3.Stanovni{tvo i GDP u JIE-5 u 1999. godini

1) U zagradama je dato u~e{}e trgovine i usluga u GDP.Izvor: World Development Indicators 2001, The World Bank, Washington D.C. 2001,Michalopoulos and Panousopoulos (2002) i procene World Bank i IMF.

Ekonomskiana

lib

r163,o

ktobar2004.-

decem

bar200

4.

154


22 Bartolomiej Kaminski, Manuel de la Rocha, ''Stabilization and Association Process in the Bal-kans: Integration Options and their Assessment'', World Bank Policy Research Working Paper3108, August 2003 str.12.

Stanovni{tvo

Udeo uukupnom

brojustanovnika

GDP Udeo uukupnomGDP

GDPper capita

Hrvatska= 100

U~e{}etrgovine uGDP1)

Zemlje(u milionima) (u %)

(u mln.USD)

(u %) (u USD) (u %)

Albanija 3.4 14 3,665 8 1,102 25 52 (63)BIH 4.2 17 4,387 10 1,027 23 77 (95)Hrvatska 4.5 18 20,211 46 4,467 100 114 (143)R.Makedonija

2.0 8 3,401 8 1,701 38 82 (99)

SCG 10.5 43 12,020 28 1,562 (98) 35 52Kosovo 1.6 7 1,562 3 868 18 85Crna Gora 0.8 3

1. UKUPNO 24.5 100 51,033 100 2,017 42 582. Bugarska 8.2 12,403 1,513 34 150 (176)3. Rumunija 22.5 34,027 1,512 34 107 (116)UKUPNO(1+2+3)

55.2 97,463 1,766 40


15/23

S obzirom da pokazatelj GDP per capita, pojedina~no posmatran, ne moè

odslikati razlike u nivou ekonomske razvijenosti ovih zemalja, postoje}e razlikepotvr|uju i drugi pokazatelji. Primera radi, uprkos sli~nom nivou GDP u Alba-niji i Bosni i Hercegovini, poljoprivreda je u stvaranju GDP Albanije u~estvovalasa 53%, a u Bosni i Hercegovini samo sa 15% (videti tabelu 4). Istovremeno, ka-da je re~ o strukturi GDP, razlike izme|u Hrvatske i Republike Makedonije suznatno manje, uprkos velikoj razlici u nivou GDP per capita.

Tabela 4.Struktura GDP u JIE-5 u 1999. godini

1)Uklju~uju}i i gra|evinarstvo.

Izvori: Albanija, BJR Makedonija i Hrvatska podaci MMF, Bosna i Hercegovina Naci-onalni statisti~ki zavod, Srbija i Crna Gora Economic Survey of Europe, No.1., UnitedNations Economic Comission for Europe, Geneva 2001.

Heterogenost u ekonomskom razvoju, zajedno sa ~injenicom da su ~ak i naj-razvijenije zemlje ovog regiona dosta ispod nivoa najmanje razvijenih ~lanica EU,pove}ava rizik da }e intra-regionalna integracija voditi realokaciji industrijske ak-tivnosti u Hrvatsku na {tetu siroma{nijih ~lanica regionalnog sporazuma o slo-bodnoj trgovini. Ukoliko se ovo dogodi, postoji opasnost da }e pritisak deindu-

strijalizacije u nekim zemljama pre napregnuti nego opustiti regionalne tenzije.Prema tome, da regionalna integracija zemalja Zapadnog Balkana ne bi upa-

la u klopku, potrebno je da liberalizacija unutar regiona bude pra}ena zna~ajnimreduciranjem MFN carina i paralelnim otvaranjem trì{ta ka EU i ka regionu.Moglo bi se primetiti da je region JIE mali ekonomski posmatran i po broju sta-novnika. Ukupni GDP ovih zemalja u iznosu od 50 mlrd. USD predstavlja samo40% GDP Gr~ke. Ovaj pokazatelj ima samo 2,5 puta ve}u vrednost od istog zaSloveniju. Istovremeno, ukupni spoljnotrgovinski promet ovih zemalja u iznosuod 30 mlrd. USD je niì od slovena~kog. âk ni uklju~enje Bugarske i Rumunije

dve zemlje koje su ve} na putu ka EU ne bi zna~ajnije promenilo sliku. I dalje

EconomicAnna

lsno163,

Octo

ber2004-Decem

ber200

4

155


ZemljeSektori

AlbanijaBosna i

HercegovinaHrvatska

RepublikaMakedonija

Srbija iCrnaGora

Poljoprivreda 52.6 14.5 8.5 9.2 18.1Industrija 11.9 22.1 20.4 21.5 38.91)Usluge, od ~ega 35.5 63.4 71.1 69.2 43.0

Gra|evinarstvo 13.5 6.7 6.7 6.3Transport ikomunikacije

3.2 8.0 9.2 7.2

Ostale usluge 18.8 48.7 55.2 55.7


16/23

je podatak o agregatnom GDP znatno ispod vrednosti istog pokazatelja za Gr~-

ku. Prisutna opasnost u ovom malom obimu, koja proizlazi kada se posmatranjevr{i sa aspekta preferencijalnih trgovinskih aran`mana, je {to je i empirijski po-tvr|eno da slobodne trgovinske zone izme|u malih privreda obi~no vode gubici-ma, jer rezultiraju skretanjem trgovine pre nego njenim stvaranjem.23

Posle ovakvog zaklju~ka name}e se pitanje za{to regionalna integracija izme-|u zemalja JIE treba da bude prioritet? Podrazumeva se da bi intezivnija intratr-govina multiplikovala rast i razvoj i da bi bila stimulativna za strane investicije,

jer bi zbog smanjivanja nestabilnosti uslovila pobolj{anje poslovne klime. Poredtoga, bila bi ubrzana integracija u EU. Za sada se ekonomska saradnja izme|u ze-malja jugoisto~ne Evrope zasniva pre svega na trgovinskim tokovima. Kretanjeradne snage je limitirano, dok su me|usobne SDI prakti~no svedene na relativnomale iznose, jer su u pitanju kapitalom siroma{ne zemlje.

Autori Svetske Banke smatraju da je nu`nost pre nego potreba da liberaliza-cija trgovine u regionu bude obavljena na na~in koji }e i smanjiti podsticaje pre-me{tanjima industrijskih aktivnosti iz siroma{nijih u bogatije zemlje regiona i ta-ko|e svesti skretanje trgovinskih tokova na najmanju mogu}u meru. Otvorenostka ostatku sveta je najbolje re{enje za oba navedena problema, odnosno nièMFN carine, kao i niè carine na uvoz iz EU.

Geografska blizina, veli~ina privreda koje ulaze u zonu slobodne trgovine,

kao i vrednost trgovine izme|u njih uti~u na odnos koristi i tro{kova koje }e u~e-snici imati. Ukoliko su zemlje koje pristupaju sporazumu locirane blizu jednadrugoj i ve} ostvaruju zna~ajan trgovinski promet,24 onda }e pozitivni efekti in-tegracije nadma{iti negativne. Sli~ni pozitivni efekti }e prevladati ukoliko je obo-strana trgovina bila prekinuta usled nekih neekonomskih razloga, kao {to je slu-~aj sa nekoliko biv{ih republika nekada{nje SFRJ.

Ekonomskiana

lib

r163,o

ktobar2004.-

decem

bar200

4.

156


23 Do stvaranja trgovine dolazi kada, kao rezultat preferencijalne stope koja vaì u okviru regio-nalnog trgovinskog sporazuma, doma}a proizvodnja biva zamenjena uvozom iz zemlje ~lani-ce datog sporazuma, u kojoj se proizvodi dati proizvod uz manje tro{kove. Do skretanja trgo-vine dolazi usled preferencijala regionalnih sporazuma, kada uvoz iz zemlje sa niìm tro{kovi-ma koja je izvan regionalnog trgovinskog sporazuma, biva zamenjen uvozom iz zemlje sa vi-{im tro{kovima, koja se nalazi u okviru regionalnog trgovinskog sporazuma. Stvaranje trgovi-ne pove}ava blagostanje zemalja ~lanica, ne nanose}i gubitke ne~lanicama (potro{a~i u prefe-rencijalnoj zoni }e pla}ati manje za kupovinu istog proizvoda, {to pove}ava njihovo blagosta-nje). Nasuprot tome, skretanje trgovine dovodi do smanjivanja blagostanja. Skretanje trgovi-ne ne stvara tro{kove samo za zemlju izvoznicu izvan regionalnog sporazuma (koja }e se suo-~iti sa smanjivanjem izvoza), ve} i za zemlju uvoznicu u okviru regionalnog sporazuma. Nai-me, potro{a~i pla}aju niù cenu u odnosu na stanje pre stvaranja preferencijalnog sporazuma,dok dràva gubi na carinama. Milivojevi}, R., Kova~evi}, R. (2004) Ekonomski aspekti carin-

ske reforme u svetlu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji, SCEPP, mart 2004, str. 1524 ''prirodni trgova~ki partneri''


17/23

Regionalna struktura trgovinske razmene izme|u ovih pet zemalja pokazuje

tri zanimljive karakteristike (videti tabelu 5).25

Kao prvo, trì{te zone slobodnetrgovine predstavlja najva`nije trì{te za izvoz JIE zemalja, jer ~ini oko jednu pe-tinu njihovog ukupnog izvoza, dok uvoz sa ovog trì{ta u ukupnom uvozu po-smatranih zemalja u~estvuje sa ne{to manje od 10%. Istovremeno, vrednostukupnog izvoza posmatranih zemalja predstavljala oko 50% vrednosti ukupnoguvoza u 2000. godini.

Drugo, va`nost intra-JIE razmene varira me|u zemljama. Dok je za Bosnu i Her-cegovinu i Makedoniju uvoz iz drugih zemalja ovog regiona zna~ajan, za Hrvatsku iAlbaniju nije. Ne{to je druga~ija slika kada se posmatraju izvozni tokovi, jer kod go-tovo svih zemalja druge zemlje regiona predstavljaju zna~ajno izvozno trì{te.

Tre}e, trgovinski odnosi su jo{ uvek prili~no optere}eni nasle|enim proble-mima nastalim neposredno pred i naro~ito nakon raspada biv{e SFRJ. Ovo seposebno odnosi na trgovinu izme|u Hrvatske i Srbije, dve najve}e republike ne-kada{nje SFRJ, koje zapravo najve}i deo svoje trgovine obavljaju preko dva enti-teta Bosne i Hercegovine.

Na osnovu istraìvanja Kaminskog i Roche (2003), prostor za znatnije pove-}anje razmene Republike Srbije (SCG) postoji pre svega sa Hrvatskom, Albani-

jom i Rumunijom, dok je razmena sa BiH i Makedonijom znatno iznad one kojupokazuje gravitacioni model primenjen u spomenutom radu.

Dalje u tekstu ukaza}emo na zna~aj koji trì{te JIE trenutno ima za SCG, alina osnovu podataka o spoljnotrgovinskoj aktivnosti Republike Srbije, s obziromna to da iz tehni~kih razloga ne raspolaèmo detaljnijim podacima o razmeniSCG, kao i da spoljnotrgovinska razmena Srbije ~ini najve}i deo razmene SCG.Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, sedam zemalja jugosto~neEvrope je u 2003. godini u~estvovalo sa jednom tre}inom u ukupnom izvozu Re-publike Srbije (33,5%) i ~inilo ne{to manje od desetine njenog ukupnog uvoza(9,4%). Tendencije izvoza Srbije u region JIE u periodu 2000-2003. godine su bi-le pozitivne, jer je do{lo do zna~ajnog apsolutnog rasta izvoza sa 504 na 831 mi-

lion dolara, dok je na strani uvoza u istom periodu zabeleèn pad i to sa 764 na688 teku}ih miliona dolara. Moè se uo~iti da je sa posmatranim regionom uspoljnotrgovinskoj razmeni u 2003. godini Srbija ostvarila suficit u iznosu odoko 140 miliona dolara, za razliku od skoro svim ostalih zemalja sa kojima su re-gistrovani zna~ajni deficiti u razmeni.

Najzna~ajniju razmenu od zemalja jugoisto~ne Evrope Srbija je imala sa Bo-snom i Hercegovinom i Makedonijom, na ~ija trì{ta je u 2003. godini plasirala

EconomicAnna

lsno163,

Octo

ber2004-Decem

ber200

4

157


25 Bartolomiej Kaminski, Manuel de la Rocha, ''Stabilization and Association Process in the Bal-kans: Integration Options and their Assessment'', World Bank Policy Research Working Paper3108, Avgust 2003 , str. 18.


18/23

oko 1/4 svog ukupnog izvoza, a uvezla sa ovih trì{ta znatno manji deo ukupnog

uvoza. Dok je izvoz predominantno usmeren ka BIH i Makedoniji, uvoz je ''pra-vilnije'' raspore|en i ~ak pet zemalja ima znatan udeo u ukupnom uvozu Srbije izzemalja jugoisto~ne Evrope (sve osim Moldavije i Albanije).

Tabela 5.Trgovinski tokovi u JIE u 2000. godini

(u 000 USD i % u~e{}a)

Izvor: Albanija: MMF; BiH: MMF i nacionalna statistika, Hrvatska: nacionalna statistika;Republika Makedonija: nacionalna statistika; SCG: nacionalna statistika.

Porede}i strukturu izvoza Srbije u sedam zemalja jugoisto~ne Evrope saukupnim izvozom Srbije zapaà se da je ona ne{to nepovoljnija, s obzirom na ve-}e u~e{}e primarnih na ra~un industrijskih proizvoda. înjenica je da se udeo iz-voza industrijskih proizvoda u ukupnom izvozu kod razvijenih zemalja kre}e seod 80% do 90%, dok je sli~na proporcija zastupljena i kod naprednijih zemalja u

tranziciji. Istovremeno, primarni proizvodi i hrana ~ine izme|u 10% i 20%, pa

Ekonomskiana

lib

r163,o

ktobar2004.-

decem

bar200

4.

158


Albanija BiH HrvatskaR.

MakedonijaSCG UkupnoZemlje

UvozUSD % USD % USD % USD % USD % USD %

Ukupno: 1,063 100 2,893 100 7,922 100 2,084 100 3,710 100 17,672 100Uvoz iz:Albanije - - 0 0.0 0.4 0.0 3 0.1 1 0.0 5 0.0BiH 0 0.0 - - 82 1.0 5 0.2 174 4.7 261 1.5Hrvatske 11 1.0 418 14.4 - - 57 2.7 43 1.2 530 3.0RM 21 2.0 17 0.6 55 0.7 - - 130 3.5 222 1.3SCG 1 0.1 193 6.7 31 0.4 190 9.1 - - 414 2.3SEE-5 33 3.1 628 21.7 168 2.13 255 12.2 348 9.4 1,432 8.1EU 817 76.9 4,405 55.6 749 35.9 5,971 33.8Gr~ke 281 26.4 24 0.8 20 0.2 200 9.6 132 3.6 656 3.7Bugarske 26 2.4 10 0.3 7 0.1 97 4.7 324 8.7 464 2.6Rumunije 11 1.0 14 0.5 19 0.2 16 0.8 145 3.9 205 1.2UkupnoBalkan

351 33.0 676 23.3 214 2.6 568 27.3 949 25.6 2,757 15.6

Albanija BiH HrvatskaR.

MakedonijaSCG UkupnoZemlje

Izvoz USD % USD % USD % USD % USD % USDUkupno 281 100 1,028 100 4,431 100 1,617 100 1,722 100 9,079 100Izvoz iz:Albanije - - 0 0.0 10.1 0.2 12.6 0.8 0.3 0.0 23 0.3BiH 0 0.0 - - 495 11.2 23.1 1.4 254 14.8 772 8.5Hrvatske 0 0.0 76 7.4 - - 47.6 2.9 19 1.1 143 1.6RM 5 0.5 9 0.8 59 1.3 - - 210 12.2 283 3.1SCG 4 0.4 204 19.8 107 2.4 333 16.0 - - 648 7.1SEE-5 9 0.8 289 28.1 671 15.1 416 21.1 483 28.1 1,869 20.6EU 261 24.6 2,415 54.5 561 34.7 657 38.2 3,237 35.7Gr~ke 45 16.0 10 1.0 89 2.0 84 5.2 75 4.4 303 3.3Bugarske 0 0.0 0 0.0 4 0.1 27 1.7 23 1.3 54 0.6Rumunije 0 0.0 10 1.0 3 0.1 2 0.1 23 1.3 38 0.4UkupnoBalkan

54 16.9 309 30 767 17.3 529 28.1 604 35.1 2,264 24.9


19/23

~ak i manje od 10% izvoza. Kompariraju}i strukturu uvoza Srbije iz sedam ze-

malja jugoisto~ne Evrope sa strukturom ukupnog uvoza Srbije, uo~ljiv je znatnove}i udeo primarnih i manji udeo industrijskih proizvoda (mada je u 2003. godi-ni do{lo do sna`nog porasta udela industrijskih proizvoda u uvozu iz zemalja re-giona), {to je karakteristi~no za razmenu izme|u manje razvijenih zemalja i znat-no se razlikuje od strukture uvoza industrijskih zemalja koji je prakti~no baziranna industrijskim proizvodima (oko 80%).

Osnovu izvoza Srbije u zemlje JIE ~ine sirovine i reprodukcioni materijali,{to je karakteristika izvozne ponude nedovoljno razvijenih zemalja. Naime, od-seci sa najve}im udelom u izvozu Republike Srbije u zemlje jugosto~ne Evrope u2003. godini bili su, pre svega, 04-ìtarice i proizvodi, 05-povr}e i vo}e, 67- gvo-`|e i ~elik i 69- proizvodi od metala, nigde nepomenuti. Posmatrano po zemlja-ma, izvoz u Bugarsku je bio najve}im delom zasnovan na odsecima 28, 42, 66 i67, izvoz u Hrvatsku na odsecima 05, 33, 67, 69, 72, 77 i 89 dok su najzna~ajnijiodseci u izvozu Srbije u Rumuniju bili 04, 54, 67 i 79. Kod izvoza Srbije u Make-doniju odseci sa najve}im udelom su bili 04, 07, 66, 67 i 69, a kod izvoza u BIH04, 05, 07, 11, 33, 54, 66,69, 77, 84 i 89. Skroman izvoz u Albaniju ~inili su, presvega, odseci 04 (blizu 3 miliona dolara i preko petine ukupnog izvoza u ovu ze-mlju) kao i 07 (3,2 miliona dolara ili 22,5%) i 35 (3,8 miliona dolara ili 26%). Iz-voz u Moldaviju bio je baziran na odseku 89 (55% izvoza u ovu zemlju ili blizu 1

milion dolara).Istovremeno, odseci sa najve}im udelom u uvozu Republike Srbije iz zemalja

jugoisto~ne Evrope u 2003 bili su, pre svega, 35-elektri~na energija, 65-predivo,tkanine i tekstilni proizvodi, 66 proizvodi od nemetalnih minerala, 67-gvo`|e i~elik i 68-obojeni metali. Posmatrano po zemljama (tabela 10), kod uvoza iz Bu-garske najzastupljeniji odseci se bili 35, 65, 67 i 68, kod Hrvatske 65, 66, 77 i 89,dok su kod uvoza iz Rumunije odseci sa najve}im udelom bili 35, 65, 67, 68 i 74.Uvoz iz Makedonije bio je baziran na odsecima 05, 11, 54, 66, 67 i 68 a uvoz izBIH na odsecima 24, 35, 69, 77 i 82. Ina~e skroman uvoz iz Albanije bio je prak-

ti~no zasnovan na odseku 35 (40% ili 131 000 dolara) dok je uvoz iz Moldavijedvotre}inski ~inio odsek 65 (0,6 miliona dolara).

Prema prezentiranim podacima se moè videti da je, dakle, apsolutni nivospoljnotrgovinske razmene Srbije sa ve}inom zemalja u regionu relativno mali,pa je realno da }e me|usobna trgovina, zajedno sa o~ekivanim rastom ukupnogizvoza (i uvoza), i dalje ostvarivati znatan rast. Preferencijalni tretman trgovinr,kao i mala prostorna distanca, svakako }e biti faktori od stimulativnog uticaja narazmenu dràva jugoisto~ne Evrope izme|u ostalog i zato jer one imaju pote{ko-}a pri zadovoljavanju uslova visokozahtevnih ''zapadnih'' trì{ta, pa {ansu za po-

ve}anje izvoza traè u svom susedstvu. Pored toga, prilivi stranog kapitala, odno-

EconomicAnna

lsno163,

Octo

ber2004-Decem

ber200

4

159



20/23

sno dolazak transnacionalnih kompanija, od kojih dobar deo planira izvoznu

ekspanziju u bliè okruènje }e, svakako, biti faktor koji }e doprinositi rastu tr-govine u regionu. Kada su u pitanju zemlje biv{e SFRJ tu }e bliska kulturolo{kamatrica, kao i obnavljanje starih privrednih veza, i pored pro{lih ratnih sukoba,biti od velikog zna~aja za pospe{ivanje spoljnotrgovinske razmene. Me|utim,zbog sli~ne strukture privreda ta razmena ne moè biti ni na pribli`no visokomnivou kao u okviru zajedni~ke dràve. Mora se, ipak, imati u vidu da postoje}aprivredna struktura Srbije ne dozvoljava dugoro~no ozbiljniji rast izvoza ~ak ni uove zemlje, bez obzira na sve potpisane Sporazume o slobodnoj trgovini, s obzi-rom na to da njihova trì{ta postaju sve vi{e sofosticirana, odnosno potro{a~i suprobirljiviji kada je u pitanju kvalitet proizvoda. Poèljna tendencija bi bila daapsolutan porast izvoza u region jugoisto~ne Evrope bude, pre svega, ostvarenkroz snaàn porast ukupnog izvoza Srbije koji }e biti posledica uspe{nog restruk-turiranja doma}e privrede u skladu sa visokim standardima evropskog trì{ta.

U tabeli 6 je dat pregled bilateralne trgovinske razmene zemalja u 2002. godi-ni. âk trinaest od 49 bilateralnih trgovinskih uvoza koji su prikazani u tabeli 3ima vrednost manju od 1 mln. USD uz razmenu veoma ograni~enog broja pozi-cija iz HS (najvi{e 67 od 5224 pozicija).

Dve glavne preporuke eksperata Svetske banke su da }e vreme uìvanja pre-ferencijalnog tretmana odobrenog od strane EU biti sve kra}e, {to implicira po-

trebu za bròm redukcijom carinskih optere}enja na uvoz iz EU; visoke MFN ca-rine na industrijske proizvode }e profunkcionisanjem Zone slobodne trgovinebiti zna~ajno smanjene, {to }e smanjiti nivo za{tite privrednih subjekata ovih petzemalja koje su na trì{tima drugih zemalja ovog regiona mogle biti najvi{e za-hvaljuju}i visokim carinama.

Analizom ispunjenosti kriterijuma i zahteva koji su postavljeni potpisiva-njem MoU, Messerlin i Miroudot su podelili sve Sporazume zemalja regiona utri grupe. U prvoj grupi se nalazi osam Sporazuma u kojima je izme|u zemaljaispunjen kriterijum o pokrivenosti trgovine do 90% (ostvaren je veoma visok ni-

vo trgovinske liberalizacije). U ovoj grupi je u {est Sporazuma ostvarena potpunaliberalizacija carinskih pozicija i uzajamne trgovine (100%). To su Sporazumizaklju~eni izme|u zemalja: BIH-HRV, BIH-MAK, BIH-MOL, BIH-SCG, BUG-HRV, BUG-RUM, MAK-SCG, MOL-RUM (pogledati tabelu 1). U drugoj grupise nalazi osam Sporazuma u kojima je ispunjen samo jedan od dva zahteva MoU.To su Sporazumi zaklju~eni izme|u zemalja: ALB-BIH, ALB-MAK, ALB-SCG,BIH-BUG, BIH-RUM, HRV-MAK, HRV-SCG. Od ovih Sporazuma je jedino iz-me|u Rumunije i SCG veoma blizu ispunjenosti zahteva od 90% liberalizacijepozicija HS. Ostalih sedam sporazuma karakteri{e zna~ajan broj liberalizovanih

HS pozicija ali su bilateralni trgovinski tokovi znatno vi{e koncentrisaniji na po-

Ekonomskiana

lib

r163,o

ktobar2004.-

decem

bar200

4.

160



21/23

zicije na koje nisu ukinute carine. Tre}u grupu ~ini sedam Sporazuma kod kojih

je ostvareno manje od 90% od oba zahteva MoU. To su Sporazumi izme|u ze-malja: ALB-BUG, ALB-HRV, ALB-RUM, BUG-MAK, BUG-SCG, HRV-RUM,MAK-RUM. Me|utim i sporazumi koji se nalaze u tre}oj grupi nisu daleko odispunjavanja kriterijuma MoU, posebno u~e{}a liberalizovanih carinskih pozici-

ja. Najni`a pokrivenost je oko 84,9% i obi~no te`i ka pokrivenosti izme|u 87% i89%. Nesumnjivo je da }e ovi sporazumi ispuniti kriterijume.

Tabela 6.Bilateralni uvoz zemalja JIE u 2002. godini (vrednost u hilj. USD) i broj {estoci-

frenih pozicija iz Harmonizovanog sistema proizvoda kojima se trgovalo

Podaci: nacionalne statistike, vrednost bilateralnog uvoza 2002 (2001 za SCG). Uvoz zaBIH je zamenjen izvozom zemlje spoljnotrgovinskog partnera. ''-'' ozna~ava nepostoja-nje podataka.

ZAKLJU^NE NAPOMENE

Zemlje JIE postaju sve otvorenije i trguju sve vi{e, kako u regionu tako i saostatkom sveta. Me|utim, prose~an nivo otvorenosti je i dalje veoma nizak u po-

re|enju sa regionima {irom sveta, {to ukazuje da jo{ uvek nisu otkrivene sve mo-

EconomicAnna

lsno163,

Octo

ber2004-Decem

ber200

4

161


iz:Uvoz u: Albanija BIH Bugarska Hrvatska Maked. Moldavija Rumunija SCG

Albanija703

22 poz.29086

758 poz.28527

107 poz.14722

599 poz.11569 poz.

15530112 poz.

77467 poz.

BIH74

13 poz.10608

499 poz.704119

3104 poz.18285

451 poz.0

8 poz.14598

187 poz.-

Bugarska145

38 poz.879

62 poz.14051

165 poz.17910

523 poz.3716

92 poz.161561885 poz.

23612521 poz.

Hrvatska 26536 poz. 1662931565 poz. 15381465 poz. 66709602 poz. 129970 poz. 44663610 poz. 531451194 poz.

Maked.931

56 poz.13240

285 poz.114054

1886 poz.54551

1014 poz.129

5 pozicija8107

207 poz.165924

1973 poz.

Moldavija -16

3 poz.- - -

1262301914 poz.

-

Rumunija5

5 poz.587

44 poz.148293

1416 poz.5707

266 poz.1351

59 poz.50253

457 poz.25426

426 poz.

SCG778

25 poz.129531

1237 poz.138342959 poz.

1723271846 poz.

126186967 poz.

-152827468 poz.


22/23

gu}nosti za pove}anje trgovine. Sve zemlje regiona su postigle zna~ajan napredak

u spoljnotrgovinskoj liberalizaciji, mnoge su ukinule kvantitativna ograni~enjana skoro celokupan uvoz i izvoz, dok je sedam zemalja regulisalo ~lanstvo u STO.Klju~ne oblasti u kojima je ostalo jo{ posla jesu smanjenje necarinskih barijera,uklju~ujuju}i regulativu i korupciju, i unapre|enje transportne infrastrukture26.

EU je ostala otvorena prema regionu u èlji da sara|uje u narednom periodui za sada obezbe|uje bescarinski pristup velikom broju proizvoda. Me|utim, teh-ni~ke barijere u trgovini moraju i dalje biti smanjivane, a pravilo dijagonalne ku-mulacije u odre|ivanju porekla proizvoda bi moglo rezultirati zna~ajnim pred-nostima za region.

Potpisivanje bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini me|u zemljamaregiona je drugi zna~ajan pravac u integraciji u svetske trgovinske tokove. Procesregionalne trgovinske liberalizacije mora odgovarati postoje}em multilateral-nom nivou liberalizacije. Posmatranjem carina u JIE zemljama uz uvaàvanje ni-voa carina u ostatku sveta name}u se dva va`na zaklju~ka povezana sa primenomSporazuma. Naime, {to su vi{e MFN carine, manji su izgledi da }e potro{a~i u JIEzemljama imati koristi od uspostavljanja Zone slobodne trgovine. Mnoge carin-ske barijere u trgovini JIE su uklonjene ili }e biti uklonjene u doglednom vre-menskom periodu. Istovremeno, nekoliko studija je pokazalo da su glavna pre-preka za rast trgovine u regionu necarinske barijere. One uklju~uju kvantitativne

restrikcije, restriktivnu praksu vlade, carinske procedure i tehni~ke barijere u tr-govini i obi~no su diskriminatorne i u korist doma}ih firmi.

Kada je re~ o na{oj zemlji, sa postoje}om proizvodnom strukturom i bez zna-~ajnijeg priliva stranih direktnih investicija (pre svega greenfield, a ne onih kojimase kupuje trì{te), ne moè se o~ekivati zna~ajniji porast ukupnog izvoza, pa i izvozau regon JIE. Stanje u doma}oj privredi je takvo da me|unarodna kretanja i inicijati-ve u manjoj meri uti~u na izvozne rezultate, dok je znatno ve}i uticaj uspe{nosti re-alizacije mera ekonomske politike usmerenih na pobolj{anje izvozne konkurentno-sti doma}e privrede. Samo pod uslovom da se strukturne reforme u zemlji kona~no

sprovedu, me|unarodne prilike, u sklopu kojih i zaklju~ivanje regionalnih sporazu-ma o slobodnoj trgovini, }e imati pozitivan uticaj na ekonomski rast u zemlji.

Zaklju~eni sporazumi za sada name}u potrebu obezbe|enja transparentnosticarinske politike, veoma va`nog faktora za uspe{no obavljanje spoljnorgovinskeaktivnosti od kog zavisi duìna zadràvanja robe na granici i, prema tome, tro-Ek

onomskiana

lib

r163,o

ktobar2004.-

decem

bar200

4.

162


26 Veoma nizak kvalitet infrastrukture i prekomerna regulativa su dve najve}e barijere trgovinime|u zemljama regiona. Lo{a je transportna infrastruktura u regionu, {to rezultira fizi~kimte{ko}ama pri transportu robe iz jedne u drugu zemlju. Studija Evropske Komisije iz jula2003. godine o infrastrukturi Balkana pokazala je da je potrebno ure|enje za preko 70% pute-

va (u regionu) i da je potrebna modrenizacija èleznice kao i da samo 10% celokupne tranzit-ne mreè ima dobre uslove


23/23

{kovi koji uti~u na krajnju cenu robe. înjenica je, naime, da proces formiranja

zajedni~ke carinske tarife Srbije i Crne Gore jo{ uvek nije zavr{en, a s obzirom napriloge u Akcionom planu, usagla{avanje carinskih stopa bi moglo trajati nared-nih pet godina. Istovremeno, SCG se nalazi u postupku pregovora o ulasku uSTO, pa je o~ekuje ponovno redefinisanje carinskih stopa u skladu sa zahtevimaove me|unarodne organizacije. Tako|e, u toku je i zaklju~ivanje sporazuma oslobodnoj trgovini sa zemljama iz okruènja, pri ~emu se sa svakom posebnoutvr|uje dinamika redukcija carina, kao i lista osetljivih proizvoda. Carinski slu-`benici }e, prema tome, pred sobom imati teàk zadatak u postizanju efikasnostiposlovanja. Ovaj zadatak je naro~ito vaàn kada se posmatra iz ugla spre~avanjabescarinskog ulaska proizvoda iz zemalja koje nisu u sastavu Zone slobodne tr-govine, {to zahteva efikasnu kontrolu dokumenata o poreklu proizvoda.

EconomicAnna

lsno163,

Octo

ber2004-Decem

ber200

4

163


LITERATURA

Kova~evi}, R. (2004), Pristup trì{tu, Eko-nomska politika, br. 2712,2713, 19. april2004. godine, str. 35.

Kova~evi}, R. (2004), Savremene tendencije usvetskoj privredi, autorsko izdanje, Beo-

grad 2004.Milivojevi}, R., Kova~evi}, R. (2004) Eko-

nomski aspekti carinske reforme u svetlupristupanja Svetskoj trgovinskoj organiza-ciji, SCEPP, mart 2004.

Bacchetta, M., Drabek, Z. (2002) Effects ofWTO Accession on Policy-Making in So-vereign States: preliminary lessons fromthe recent experience of transition coun-tries, Staff Working Paper DERD-2002-02, WTO, April 2002, p. 7.

Nikoli}, G. (2004), ''Strukturalne karakteristikespoljnotrgovinske razmene Republike Sr-bije sa zemljama jugoisto~ne Evrope'', ?rì-{te, Novac, Kapital, br.1, Centar za nau~-noistraìva~ki rad, Privredna komora Srbi-je, Beograd, 2004.

Zaman, C. (2003), Inventory of trade re-strictions in Serbia, SCEPP, March,2003.,p. 5.

Zaman, C., Kova~evi}, R. (2002), Compari-son/inventory of trade protection measu-res in Serbia and Montenegro, SCEPP,August 2002., p. 14, 15.

Bora, B. i Bacchetta, M. (2003) Industrial Ta-riff Liberalization and the Doha Develop-ment Agenda, WTO, 2003., p. 5.

Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostran-stvom Republike Srbije.

Messerlin Patrick, Sebastien Miroudot (2004)''Trade Liberalization in South East Euro-pe: Review of conformity of 23 FTAs withthe MoU'', Sciences Po

Milica Uvali}, ''Economic Integration in Sout-heastern Europe'', Ekonomski anali, NoviSad, 2002

Trade Liberalisation and Facilitation Strategyand Action Plan 2003, Stability Pact forSouth Eastern Europe, December 2002

Bartolomiej Kaminski, Manuel de la Rocha,

''Stabilization and Association Process inthe Balkans: Integration Options and theirAssessment'', World Bank Policy ResearchWorking Paper 3108, August 2003

Memorandum of Understanding on Trade Li-beralization and Facilitation, Stability PactWorking Group on Trade Liberalizationand Facilisation, Brussels, 27 June 2001

Jean-Christophe Maur, Patrick A. Masserlin,

''Which Free Trade Agreement in SouthEastern Europe'', Technical Report,Stability Pact Working Group on Trade Li-beralisation and Facilitation, 2001

carinske unije

Documents