budzetiranje

7/24/2019 Budzetiranje

1/51

Postupak i procedure budetiranja u preduzeima

0


2/51

SadrajUVOD..............................................................................................................................21.Budet...........................................................................................................................3

1.1.Pojam budeta............................................................................................................31.2. Finansijska i ekonomska obeleja budeta...............................................................42. Budetski prinipi i na!ela..........................................................................................."2.1. Budetski prinipi.....................................................................................................#2.2. Budetsko jedinst$o..................................................................................................#3.Budetska potpunost.....................................................................................................#3.1.Budetska pre%lednost...............................................................................................#3.2. Vrste budeta............................................................................................................&4. Budetsko jedinst$o.....................................................................................................'4.1. Vanredni budet........................................................................................................'4.2. (neksni budet..........................................................................................................'

4.3. (utonomni budet.....................................................................................................)". Budetska potpunost....................................................................................................)#. Dono*enje i i+$r*enje budeta.....................................................................................)&. ,+$r*a$anje i i+$r*ioi budeta...................................................................................11&.1. ,+$r*a$anje budeta.................................................................................................11&.2. -ebalans budeta....................................................................................................11&.3. Budetska kontrola i re$i+ija..................................................................................12'. ontrola budeta........................................................................................................12'.1. (dministrati$na kontrola budeta...........................................................................12'.2. -edo$na i posebna budetska kontrola...................................................................13'.3. Posebna budetska kontrola kao $rsta po$remene kontrole...................................13

). Budetiranje...............................................................................................................14).1. Pojam i de/inisanje budetiranja.............................................................................14).2. na!aj budetiranja.................................................................................................1"10. Planiranje budetiranja............................................................................................1&10.1. Operati$no planiranje...........................................................................................1'10.2. trate%ijsko planiranje..........................................................................................1'11. Osno$ne karakteristike budetiranja i pro%ramsko budetiranje.............................1)12. Postupak i proedure budetiranja u predu+eima..................................................2013. odi*nje kapitalno i kontinuirano budetiranje....................................................2114. 5aster budet...........................................................................................................221". (kti$nosti budetiranja i $rste budeta....................................................................24

1#. 5enadment i kontrola budetiranja.......................................................................2&1&. Primer budetiranja..................................................................................................2)1&.1. Budetiranje u sportskom bi+nisu.........................................................................2)1&.2. 5ere re*a$anja kri+e restrukturiranje reor%ani+aija i budetiranje na primerukompanije 6umo..........................................................................................................3#aklju!ak.......................................................................................................................4'7,89-(8U-(...............................................................................................................4)

1


3/51

UVOD

Budetiranje je sasta$ni deo s$ako% predu+ea. :jemu treba pos$etiti posebnu panju

jer be+ dobro% budeta ne mo%u da se oba$ljaju redo$ne poslo$ne akti$nosti.

Budetiranje predst$alja sasta$ni deo kratkoro!no% planiranja i anali+e i sto%a je ono

predsta$lja $eoma +na!ajan deo sistema upra$lja!ke kontrole predu+ea. Dru%im

re!ima moe da se kae da je budetiranje konstituti$ni element upra$lja!ko%

ra!uno$odst$a. U budetskoj teoriji postoje brojne de/iniije budeta jer se radi o

kompleksnoj /inansijskoj instituiji pomou koje se reali+uju brojni ilje$i u

predu+eu. U o$om radu emo najpre %o$oriti o budetu a potom emo se ba$iti

konkretno budetiranjem.

2


4/51

1. Budet

Budet predsta$lja osno$ni instrument /inansiranja u predu+eima. U budetskim

teorijama postoje brojne de/iniije budeta jer on predsta$lja $eoma sloenu

/inansijsku instituiju putem koje predu+ea reali+uju ekonomske politi!ke i

/inansijske ilje$e. 8radiionalno s;$atanje budeta %a de/ini*e kao akt kojim se

pred$i


5/51

Budet kao $eoma +na!ajan instrument u predu+eima treba da obe+bedi /inansiranje

akti$nosti tokom ele poslo$ne %odine. to%a je +na!ajno da se ukae na ilj koji sam

budet ima kao i na ilje$e koji treba da se posti%u putem budeta. Osno$ni ilje$i

budeta mo%u da se objasne na sledei na!in=

1. budet koristi +a pre%ledanje nastali; i pred$ibudet? pr$i put se upotrebio po!etkom 1).$eka u +akonoda$st$u u

Franuskoj. 8ermin budet poti!e od re!i /ranusko% porekla >bou%e? i >bou%ette?

koja u buk$alnom pre$odu o+na!a$a konu torbu. O$a re! se koristi +a budetiranje

danas jer je ministar /inansija prilikom podno*enja +a;te$a +a /inansijska sredst$a

koristio konu torbu u kojoj se +a;te$ nala+io. 8aj akt na+$an je >ot$aranjem budeta?

i od tad se taj termin koristi u praksi +a pojam koji +na!i danas.

4


6/51

1.2. Finansijska i ekonomska obeeja budeta

Da bi se /inansiranje poslo$ni; akti$nosti planiralo na pra$i na!in neop;odno je da se

ut$rde potrebe predu+ea kao i resursi kojima e se te potrebe reali+o$ati. -as;odi se

pred$i


7/51

2.Budetski principi

2.1. Budetsko jedinst#o

Budetsko jedinst$o predst$alja prinip koji se ba$i time da s$i pri;odi i ras;odi koji

se ja$e treba da budu prika+ani u budetu. :a o$aj na!in dobija se u$id u elokupno

poslo$anje predu+ea. Prinip budetsko% jedinst$a obe+be


8/51

!.Vrste budeta

Budet se moe di/erenirati na ra+li!ite na!ine. @edan od na!ina podele budeta je

podela u odnosu na sledee kriterijume=

1. podela prema $remenu dono*enja

2. podela prema ;omo%enosti budeta.

Prema $remenu dono*enja budet se dalje moe podeliti na redo$an i naknadan

budet. -edo$an budet predsta$lja onaj budet koji je donet pred kraj pret;odne

poslo$ne %odine dok se naknadi donosi tokom tekue poslo$ne %odine. :aknadnibudet ima ulo%u da ut$rdi resurse +a /inansiranje potreba predu+ea koje nisu bile

planirane u toku pret;odne poslo$ne %odine ili su bile pred$i


9/51

%. Budetsko jedinst#o

8okom 1). i poetkom 20. $eka jedinst$en i potpun budet je +a teoriju i praksu

predsta$ljao idelan oblik budeta. $ako pra$no lie treba da ima samo jedan budet iu tom budetu moraju da se iskau s$i pri;odi i ras;odi koji nastanu.

%.1. Vanredni budet

Podela budeta na redo$ni i $anredni je u skaldu sa prinipom budetske jednakosti.

U redo$nom budetu pred$idaju se one poslo$ne akti$nosti koje se ja$ljaju redo$no i

stalno i koje se podmiruju sredst$ima od stalni; i redo$ni; pri;oda. a dru%e strane

$anredni budet se koristi +a podmirenje poslo$ni; akti$nosti koje nisu planirane.

Pri;odi $anredni; budeta naje*e poti!u od +ajmo$a i kredita jer nisu pred$i


10/51

'. Budetska potpunost

Potpunost budeta ja$lja se u slu!aju da su s$i ras;odi u budetu iska+ani prema

i+$oru i+ ko% poti!u a pri;odi prema nameni. Pr$i uslo$ koji treba da bude ispunjenkako bi se po*to$ao prinip budetske potpunosti je da su u budetu iska+ani s$i

pri;odi i ras;odi. Dru%i tako


11/51

Predlo% se priprema na osno$u plana pri;oda i plana ras;oda do koji; se do*lo

detaljnom anali+om i idejama o poslo$anju u narednoj %odini. Planiranje budetski;

pri;oda $r*i se ut$rdi$anjem $rste oblika i podoblika pri;oda da bi se nakon to%a

ut$rdila $rste potreba +a koje e se oni koristiti. Prilikom i+rade narta budeta

+na!ajno je da se sa%ledaju s$e budue potrebe predu+ea. ,+rada budeta $r*i se tako

*to upra$a po+o$e s$e korisnike budetski; sredsta$a da mu dosta$e podatke o

potrebnim sredst$ima +a narednu budetsku %odinu. orisnii budetski; sredsta$a

sasta$ljaju predlo% s$oji; budui; pri;oda i ras;oda. ada korisnik budeta sasta$i

predra!un s$oji; budui; potreba dosta$lja %a upra$i i !eka na odobrenje. Veoma

!esto dola+i do re$i+ije jer se odre


12/51

*. +z#r)a#anje i iz#r)ioci budeta

*.1. +z#r)a#anje budeta

ad upra$a predu+ea i+$r*i $eri/ikaiju predloeno% budeta odnosno %a us$oji tek

tada moe po!eti i+$r*a$anje budeta. Budet se i+$r*a$a u d$a osno$na dela tako da

se i+$orni i dru%i pri;odi uplauju u budet a i+$r*a$anje ras;oda se $r*i isplatom i+

budeta. :eop;odno je da postoji budetska ra$notea i da se pokriju s$i ras;odi i+

rpet;odno% perioda. :a!in i postupak i+$r*a$anja budeta re%ulisani su +akonima

uredbama odlukama re*enjima i naredbama. Postupak i+$r*a$anja ras;oda re%ulisan

je propisima kako bi se pra$ilno i+$r*io budet. ,+$r*a$anje ras;oda +apo!inje od

or%ana koji $odi budet i i+ budeta se $r*i prenos sredsta$a kako ne bi ostali ras;odi

koji nisu plaeni u pret;odnom periodu.

*.2. ,ebaans budeta

,+mena namene budetski; ras;oda odnosno smanjenje ras;oda kod pojedini;korisnika a po$eanje kod dru%i; korisnika je budetsko $irmanisanje. Budetski

ras;odi su odre


13/51

Budetska kontrola i re$i+ija su bitan se%ment i+$r*a$anja budeta tako da oni

predsta$ljaju neku $rstu nad+ora nad i+$r*ioima budeta. Po*to se i+$r*a$anje

budeta $r*i u toku jedne budetske %odine neop;odno je osi%urati +akonitosti u

i+$r*a$anju budeta. Po*to se radi o resursima koji su $eoma +na!ajni neop;odna je i

odredena kontrola i re$i+ija ukoliko do


14/51

-.2. ,edo#na i posebna budetska kontroa

a$r*nim raunom budeta +a$r*a$a se tekua budetska %odina. Budetska %odina u

naj$eem broju slu!aje$a traje od 1. januara do 31. deembra tekue %odine. Po isteku%odine +a koju se budet donosi sasta$lja se +a$r*ni ra!un budeta. a$r*ni ra!un se

sasta$lja kako bi se sa%ledala uspe*nost poslo$anja predu+ea u tekuoj poslo$noj

%odini. a$r*ni ra!un budeta sadri op*ti deo posebni deo i bilans stanja sredsta$a.

Op*ti deo +a$r*no% ra!una budeta sastoji se i+=

1. ukupno% i+nosa planirani; i reali+o$ani; pri;oda

2.ukupno% i+nosa planirani; i st$arno nastali; ras;oda

3. sredsta$a koja su i+d$ojena u re+er$ne resurse u predu+eima

4. na!ina +a /inansiranje de/iita

". rasporeda ost$areno% $i*ka u pri;odima

U +a$r*nom ra!unu budeta predsta$lja se planirani i reali+o$ani raspored ras;oda po

namenama i korisniima. U bilansu stanja sredsta$a iska+uju se nepokretne i pokretne

st$ari kojima predu+ee raspolae. 8akonaknadnu? kontrolu. O$u kontrolu $r*i obino budetska

inspekija koja ima o$la*enja da kontroli*e namensko kori*enje budetski;

sredsta$a odnosno kontrolu ja$ni; ras;oda. orisnii ja$ni; pri;oda su u oba$e+i da

13


15/51

i budetskom inspektoru sta$e na u$id s$u rele$antnu dokumentaiju o /inansijskom i

materijalnom poslo$anju. U sluaju da je budetski inspektor ut$rdio neispra$nosti u

tro*enju resursa korisnik je u oba$e+i da postupi po nalo%u inspektora kako bi se

otklonile neispra$nosti u tro*enju sredsta$a.

/. Budetiranje

/.1. Pojam i de0inisanje budetiranja

Budetiranje moe da se posmatra kao sasta$ni deo kratkoro!no% planiranja i kao

tak$o ono predsta$lja entralni deo sistema upra$lja!ke kontrole predu+ea i sto%a je

predmet prou!a$anja u urpra$lja!kom ra!uno$odst$u. Dru%a!ije re!eno budetiranje

moe da se de/ini*e kao konstituti$ni element u ok$iru upra$lja!ko% ra!uno$odst$a.

Upra$lja!ko ra!uno$odst$o se u $elikoj meri ra+likuje u odnosu na /inansisjko

ra!uno$odst$o. ra+li!ito se de/ini*e i be+ *iri; ra+matranja sami; de/iniija a +a

pot.eUe o$o% spisa -a+like i+medu /inansijsko% i upra$lja!ko% ra!uno$odst$a

prika+ane su u narednoj tabeli.

/.2. na"aj budetiranja

Budetiranje predsta$lja kompleksan proes sast$aljanja budeta koje je po$e+ano sa

upra$lja!kim ra!uno$odst$om. O$o moe da se de/ini*e kao multi/unkionalni

problem u predu+eima koji se ti!e obe+be


16/51

re$idiranja i odobra$anja budeta. :osila budetsko% proesa u manjim

predu+eima je jedno lie a u $eim predu+eima sa kompaleksnijom strukturom to

je Odeljenje +a budet koje predsta$lja plansko odeljenje u predu+eu. Budetiranje

je sasta$ni deo plansko% ali i kontrolno% proesa. 8okom o$i; proesa oba$lja se

reali+aija ilje$a i i+abrani; strate%ija koji su u ok$iru budeta. Du%oro!ni i

kratkoro!ni plano$i se u%la$nom reali+uju isto$remeno. a du%or!ne plano$e

potrebna su $ea /inansijska sredst$a i oni se due planiraju. U $elikim i sloenim

predu+eima du%oro!no planiranje se u%la$nom ba+ira %lobalnim projekijama

o!eki$ani; per/ormansi predu+ea. Du%oro!ni plano$i se sto%a sasta$ljaju na ni$ou

predu+ea kao i na ni$ou strate*ki; poslo$ni; jedinia. a dru%e strane kratkoro!no

planiranje se ba$i planiranjem akti$nosti koje su sadrane i u du%oro!nim plano$ima.

ratkoro!no budetiranje se sastoji i+=

1. parijalni; budeta Aprodaja proi+$odnja naba$ka tro*ko$i rada materijala i

op*ti; tro*ko$a i sli!no

2. master budeta Abilans stanja bilans uspe;a bilans no$!ani; toko$a i+$e*taji

o toko$ima kapitalaC s$i o$i i+$e*taji su projekto$ani

Ulo%a budeta je $i*estruka i brojna su podru!ja nje%o$e upotrebe. Planiranje je

s$akako sasta$ni deo planskoCkontrolno% proesa. U ok$iru planiranja budet je

/ormalni dokument koji iska+uje tro*ko$e i pri;ode koji e se reali+o$ati u narednoj

%odini. oordiniranje brojni; akti$nosti na ra+li!itim or%ni+aionim ni$oima u

predu+eu i nji;o$o po$e+i$anje u master budet je $eoma +na!ajna akti$nost.

ontrola budeta je $eoma +na!ajna jer oni predsta$ljaju kriterijum +a pore


17/51

1. Paniranje budetiranja

Operati$no budetiranje $e+ano je +a krai $remenski period dok je strate%ijskobudetiranje du%oro!no. Pro/itno planiranje je $e+ano +a strate%ijske poslo$ne

jedinie a budetiranje +a s$aki se%ment predu+ea. Budetiranje se $eoma !esto

sta$lja u kontekst poslo$no% planiranja. Pre$o


18/51

1.1. Operati#no paniranje

Operati$no planiranje se moe de/inisati kao planiranje koje se odnosi na dono*enje

plano$a koji se ti!u reali+aije ili primene strate%ijski; plano$a. Oni se u%la$nom

sasta$ljaju +a period od %odinu dana i oni su /okusirani na planiranje konkretni;

poslo$ni; akti$nosti i sredsta$a koji e +a nji; biti kori*eni. ,pak o$o planiranje je

determinisano du%oro!nim odlukama koje su podeljene na nekoliko %odina kako bi

se pratilo nji;o$o reali+o$anje i osi%urala uspe*nost. Du%oro!ni plano$i obu;$ataju=

1. proedure potrebne +a st$aranje plano$a i budeta

2. politiku potrebnu +a st$aranje plano$a i budeta

3. pra$ila potrebi; +a sasta$ljanje plano$a i budeta.

a ra+liku od du%oro!ni; operati$ni plano$i se sasta$ljaju +a konkretan $remenski

period.

1.2. Strate$ijsko paniranje

trate%ijsko planiranje se de/ini*e kao ut$r


19/51

%. kreiranje strate%ije implementaije

'. alokaije resursa koji e se koristiti +a reali+aiju ilje$a.

11. Osno#ne karakteristike budetiranja i pro$ramsko budetiranje

arakteristike dobro% budetiranja su sledee=

1. patriipati$nostC u!e*e s$i; +aposleni; u sasta$ljanju budeta u ilju

iska+i$anja s$i; tro*ko$a do koji; e doi u narednom $remenskom periodu

2. transparentnostC prika+ s$i; neop;odni; in/ormaija

!. od%o$ornostC redo$na kontrola budeta i nje%o$a re$i+ija.

U odnosu na linearni budet odnosno tradiionalan na!in iska+i$anja budeta

pro%ramsko budetiranje odluke o raspodeli sredsta$a se donosi na ba+i ilje$a

politika i eljeni; re+ultata. Pro%ramsko budetiranje se dakle moe de/inisati kao

dodelji$anje budetski; sredsta$a u skladu sa u!inkom ili konkretnim re+ultatima.

Od korisnika budeta se traio da podnose in/ormaije o s$ojim akti$nostima i

ilje$ima i na taj na!in donose odluke o raspodeli resursa. Pod pojmom pro%ram se

misli na %rupisanje sli!ni; akti$nosti unutar budeta. Finansijska sredst$a se

raspodeljuju +a ta!no ut$r


20/51

#. kontrola

&. kontinuitet

'. orijentisanost prema re+ultatima

). prednosti

10. odra$anje !$rsto% i stabilno% /inansijsko% pro%rama

a dru%e strane nedostai budetsko% pro%ramiranja su=

1. sloenost proedura

2. orijentaija prema anali+i i i+radi dokumentaije

3. mo%ui kon/likti i+me


21/51

planiranja predsta$lja proes pre$o


22/51

budet proi+$odnjeE 3. budet tro*ko$a proi+$odnje Abudet tro*ko$a direktno%

materijala budet tro*ko$a plata i+rade budet op*ti; tro*ko$a proi+$odnjeE 4.

budet naba$keE ". budet tro*ko$a prodati; proi+$odaE #. budet tro*ko$a

marketin%aE &. budet tro*ko$a op*te% upra$ljanja i administraijeE '. budet

tro*ko$a istrai$anja i ra+$oja. U elokupnom proesu budetiranja plan prodaje se

uobi!ajeno o+na!a$a kao is;odi*te ili startna osno$a +a pripremanje dru%i;

plano$a. O$o +bo% to%a *to akti$nosti dru%i; delo$a predu+ea mo%u da budu

+na!ajno odre


23/51

U proesu budetiranja nastaju parijalni ili podra$ajui budeti koji omo%ua$aju

ra+$ijanje master budeta. Prema tome parijaini budeti su u /unkij i ra+$ijanja

master budeta *to podra+ume$a maksimalnu uskla


24/51

Budetiranje predsta$lja *iroko kori*eno i mono upra$lja!ko sredst$o koje se

i+u!a$a u ok$iru upra$lja!ko% raduno$odst$a. Ono je sasta$ni deo planskoCkontrolno% proesa putem ko%a se $r*i pre$o


25/51

1%. 5aster budet

5aster budet je s$eobu;$atan koordiniran i kontinuelan. :je%o$ ilj je da se s$ipojedina!ni budeti usa%lase u jedan +a !ita$o predu+ee. la$ni +adatak master

budeta je sledei=

1. sumiranje s$i; /inansijski; projekija

2. iska+i$anje utiaja /inansijski; projekija na dobitna ost$arenja no$!ane

toko$e i /inansijsku po+iiju predu+ea.

5aster budet !ine projekije dobitni; ost$arenja projekije /inansijske strukture

projekije prili$a i odli$a no$a kao i projekije kapitalni; ula%anja. $a

projekto$ana kapitalna ula%anja se odnose na dui $remenski period te se +ato ne

uklju!uju s$a u master budet +a odre


26/51

1. Odo+%o na dole

2. Odo+do na %ore

3. Popre!no.

-a!uno$odst$eno in/ormaiona podr*ka budeta sadri istorijske in/ormaije

standardne tro*ko$e metodolo*ku podr*ku in/ormaije i+ bilansa stanja i bilansa

uspe;a.

1'. &kti#nosti budetiranja i #rste budeta

U literaturi i praksi nisu jedinst$ena mi*ljenja o primenlji$osti i $anosti

tradiionalno% ra!uno$odst$eno% planiranja i budetiranja u po%ledu uspe*no%

$o


27/51

kontrolu pri !emu je budetiranje u nadlenosti ra!u$odst$ene od%o$ornosti.

ontrola u o$om sa%leda$anju podra+ume$a komparaiju sa planiranim $eli!inama

*to i jeste su*tina kontrole ali budetiranje ipak predsta$lja $i*e od ra!uno$odst$eno%

planiranja i kontrole ob+irom da je su*tina budetiranja i+raena /leksibilno*u u

odnosu na kratkoro!ne promene. 5ilino$i u pr$i plan sta$lja budetiranje sa

stano$i*ta primene budetske kontrole i obraC !una po standardnim tro*ko$ima.

u*tina o$o% pristupa je u tome da budet predsta$lja plan akti$nosti kojim se

k$anti/i kuje projekija pri;oda ras;oda i no$!ani; toko$a +a budet. O$aka$

pristup ne+a$isno od to%a *to u pr$i plan sta$lja obra!un po standardnim tro*ko$ima

+anemaruje !injeniu /l eksibilnosti budetiranja u kraim $remenskim periodima i

prila%odlji$ost promenama u okruenju koje su u sa$remenim uslo$ima $eoma

dinami!ne. Promene i+a+$ane in/ormaionom re$oluijom ra+$ojem te;nolo%ije

posta$ljaju no$e i+a+o$e pred tradiionalno ra!uno$odst$eno planiranje a proes

budetiranja !ine kompleksnijim imajui u $idu da su to $eoma +na!ajne promene

koje se de*a$aju u okruenju predu+ea. Pri tome treba imati u $idu da su no$i uslo$i

poslo$anja karakteristi!ni i+me


28/51

ra!uno$odst$eno% planiranja o$aj na!in planiranja treba +ameniti projekijama ili

budetom tako *to e se na postojei budet doda$ati no$i mese ili k$artal.

umirajui istrai$anja oba suprotsta$ljena mi*ljenja autori i+nose sta$ da se obe

$rste planiranja ipak ne doi$lja$aju kao suprotnosti $e kao komplementi. O$aj sta$

potkrepljuje istrai$anje da mno%e kompanije koriste G;ibridH o$a d$a naC !ina

planiranja. o$orei o kritikama konepta korporati$no% budetiranja Ilji$i isti!e da

se kritike o$o% na!ina planiranja mo%u sa%ledati tokom poslednje d$e deenije.

5e


29/51

ra!uno$odst$enom planiranju $e+uje tro*ko$e +a one akti$nosti koje su neop;odne u

proi+$odnji i pruanju uslu%a odnosno potrebno je planirati potro*nju resursa koji su

neop;odni +a proi+$odnju i prodaju. onept kontinuirano% budeta je /l eksibilan na

promene okruenja tj. nje%o$a su*tina jeste u tome da kontinuiranim promenama u

odre


30/51

/unkije predu+ea odnosno k$aitetno upra$ljanje per/ormansama predu+ea.

5enadment koristi budetiranje kao $eoma !estu te;niku +a uspe*no $o


31/51

Dru%i +na!ajan element budetske kontrole jeste $e+i$anje +na!ajni; odstupanja +a

od%o$ornosti nadleni; menadera +a entar tro*ko$a ali u stepenu u kome menader

ima utiaj na kontrolu tro*ko$a.

1*. Primer budetiranja

1*.1. Budetiranje u sportskom biznisu

Da bi posti%la uspe; u s$om poslo$anju sportska administraija Adirektorimenaderi +aposleni moraju da +naju kako da anali+iraju /inansijske i+$e*taje

tako


32/51

:aj!e*e kori*ene te;nike kon$er+ije podataka u oblik primeren o$im analiti!kim

ilje$ima su=

1. promene no$!ani; i+nosa i proenata i

2. stope.

Promene i+nosa i proenta mere stepen promena i+ %odine u %odinu At+$. ;ori+ontalna

anali+a. lju!ni indikatori o$i; promena odnose se na obim reali+aije Apri;oda od

prodaje uslu%a do;odak tekue oba$e+e i obrtni kapital ANorkin% apital. Od

posebno% +na!aja je anali+a obrtno% kapitala od ko% +a$isi sol$entnost or%ani+aije

Asposobnost plaanja dospeli; oba$e+a. tope mere odnos neke posebne /inansijske

$eli!ine i od%o$arajue% +na!ajno% totala Ana primer udeo ra+li!iti; i+$ora pri;oda u

ukupnom pri;odu or%ani+aije ili i+raa$aju spei/i!ne odnose i+ bilansa ili obra!una

do;otka Ao$a dru%a $rsta stopa su t+$. /inansijske stope. Or%ani+aiona dija%nostika

se obi!no oslanja na i+ra!una$anje !etiri $rste /inansijski; stopa to su=

1. tope pro/itabilnosti Arentabilnosti

2. tope lik$idnosti

3. tope +aduenosti

4. tope akti$nosti

tope pro/itabilnosti i rentabiliteta su posebno $ane jer omo%uuju dija%no+u

konkurentsko% poloaja or%ani+aije na tri*tu odnosno njene do;odo$ne

Aakumulati$ne sposobnosti.

5ara bruto pri/ita= 5BP Aukupan pri;od C 8ro*ko$i dodatni; uslu%a Ukupan

pri;od

31


33/51

5ara neto pro/ita= 5:P :eto pro/it nakon pore+a Ukupan pri;od

tope lik$idnosti i stope +aduenosti poka+uju sposobnost upra$e or%ani+aije da

udo$olji s$ojim kratkoro!nim planskim oba$e+ama odnosno sposobnost +a otplatu

du%oro!ni; oba$e+a prema $lasniima i kreditorima. tope akti$nosti ili obrta

poka+uju kako se upra$lja %la$nim poslo$nim operaijama or%ani+aije= kolika je

e/ikasnost kori*enja uloeni; sredsta$a u %enerisanju ukupno% pri;oda kolika je

br+ina kori*enja +ali;a kao i br+ina naplate potrai$anja.

Obrt sredsta$a Ukupan pri;od Ukupna sredst$a

Obrt +ali;a 8ro*ko$i reali+o$ani; uslu%a Prose!ne +ali;e

$e na$edene proedure /inansijske anali+e oslanjaju se na ra!una$odst$ene i+$ore

in/ormaija. Potreban je opre+ prema k$alitetu aurnosti stepenu $eri/ikaije ti;

i+$ora.

U /udbalskom klubu Barselona ekonomska situaija je $eoma !$rsta. Pri;od je

po$ean $e petu %odinu +a redom i pono$o je ost$arena dobit. Finansijski

potpredsednik je opisao kona!ni /inansijski obra!un kao ?odli!an?. Pri;od je porastao

i trenutno je 30'' miliona Q dok su tro*ko$i po$eani na 2) miliona Q. Dru%im

re!ima /inansijska %odina 200'0) +at$orena je na plusu od 1#1 miliona Q sa

pro/itom od 101 miliona Q.

D$e oblasti u kojima je porast pri;oda naj+na!ajniji su=

1. mediji odnosno prodaja pra$a na prenos medijima %de je re%istro$ano

po$eanje na )" miliona Q i

32


34/51

2. pri;odi od stadiona po$eanje od &3 miliona Q. Pri;od od !lano$a kluba je

porastao +a milion Q u+ #.3#" no$i; !lano$a.

U toku /iskalne 200). %odine do*lo je do smanjenja du%o$a kao i po$eanja

sopst$eni; sredsta$a kluba. 8okom pro*le se+one Barselona je $ratila 2# miliona Q

du%a !ime je smanjen du% sa 3)' miliona na 13# miliona Q i u planu je da se s$i

du%o$i bankama i po$erioima i+mire do oktobra 2010. Barselona sada ima 12&

miliona Q sopst$eni; sredsta$a. U pet %odina upra$ljanja o$e administraije

%enerisali su ukupno '' miliona Q sa &"3 miliona Q du%o$a na 12& miliona Q

pro/ita. Barselona danas ima $i*e sredsta$a sa $i*e $rednosti ne%o ikada ranije u

s$ojoj istoriji. Poseduje 1.133.40' k$adratni; metara. Uloeno je '0# miliona Q u

imo$inu tokom poslednji; " %odina. Primarnom anali+om odnosa smatra se anali+a

pro/itabilnosti u kojoj su d$e mere i to= pro/itna mara i po$rat na in$estirano. U

menaderskoj praksi naj$i*e upotreblja$ana mera pro/itablinosti je indikator mare

dobitka ili pro/itne mare koji seN dobija i+ odnosa i+medju dobitka i pri;oda od

prodaje=

Pro/itna mara Dobitakpri;odi od prodaje

Pre+entirani indikator poka+uje proenat ost$areno% dobitka u odnosu na $rednost

elokupno% uradjeno% poslapojedina!ni posao u +a$isnosti od to%a koje se kate%orije

dobika i pri;oda primenjuju u indikatoru. Pola+ei od na$edeno% ra+likuju se=

1. bruto pro/itna mara

2.pro/itna mara preopore+i$anja

3. neto pro/itna mara i

4.mara neto preostalo% pro/ita.

33


35/51

a kalkulaiju /inansijski; stopa potrebno je sa!inja$anje bilansa. Odsust$o o$o%

/mansijsko% dokumenta u $eini sportski; or%ani+aija uslo$lja$a da se tak$i

poka+atelji i+ra!una$aju na osno$u podataka koje sadre /inansijski i+$e*taji o

re+ultatima poslo$anja Apri;odima i ras;odima. 8o se moe postii praenjem neto

/inansijski; re+ultata poslo$anja Ade/iit ili su/iit strukture ras;oda i pri;oda kao i

de/inisanjem /inansijski; stopa koje omo%uuju nad+or nad promenama i apsolutnim

$rednostima $ani; /inansijski; kate%orija na primer kretanja plata i soijalni;

doprinosa i sl.

(ndre/ A1)'0 je de/inisao stope pokri$anja ras;oda pri;odima koje omo%uuju

$redno$anje posti+anja naj$aniji; ilje$a /inansijsko% menadmenta sportski;

klubo$a.

Pr$a /inansijska stopa prati da li klub uspe$a da pokrije s$oje /unkionalne ras;ode

sredst$ima koje u%la$nom kontroli*e klubski menadment. O$a stopa se i+ra!una$a

na osno$u podataka koje sadri i+$e*taj o re+ultatima poslo$anja.

topa 1 sopst$eni pri;odi /unkionalni ras;odi

Dru%a stopa prati do koje mere okruenje kluba Adra$a lokalna +ajednia op*tina

akti$no !lanst$o pomaue !lanst$o sportski pokret i pri$atne /irme C spon+ori

podra$aju i olak*a$aju e%+isteniju kluba.

topa 2 spolja*nji pri;odi strukturni ras;odi

8rea stopa daje priblino $redno$anje ?produkti$nosti? i%ra!a trenera i osoblja

kluba i u kojoj meri su klub i i%ra!i na%ra


36/51

topa 3 pri;odi sportski; takmi!enja na%ra


37/51

or%ani+aije koje su korisne *irokom kru%u korisnika u dono*enju ekonomski;

odluka. :a osno$u /inansijski; i+$e*taja moe se oeniti i rad sportske administraije

i nji;o$a uspe*nost u radu. $et sporta je tokom poslednje deenije doi$eo snanu

ekpan+iju kro+ ra+$oj te;nolo%ije. a;$aljujui medijima posebno tele$i+iji sport

kao *to je /udbal u*ao je u s$aki dom dru%im re!ima postao je pristupa!an s$akoj

porodii *irom s$eta. Porast popularnosti /udbala poja!ao je komerijalni potenijal

o$e industrije *to se re/lektuje u sledeim i to=

1. sklapanju no$i; u%o$ora o 8V pra$ima

2. unapre


38/51

kriterijuma i merila moe se doi do +aklju!ka da se or%ani+aija Olimpijski; i%ara ne

isplati. emlja domain je s iljem +ado$oljenja standarda prisiljena da %radi i

stadione d$orane i dru%a sportska borili*ta kao i sela koja nakon +a$r*etka i%ara

u%la$nom nemaju upotrebnu $rednost kao +a $reme trajanja i%ara. Ukupnu enu

i%ara u$eali su i tro*ko$i $e+ani +a plate pro/esionalaa kao i o%romni i+nosi $e+ani

+a s$e $ee tro*ko$e osi%uranja %ostiju od potenijalni; terorista. Olimpijske i%re u

Pekin%u ostae +apam!ene kao najskulje jer je ina u i+%radnju i or%ani+aiju

potro*ila oko 30 milijardi e$ra. :aj$eu +aradu donele su i%re or%ani+o$ane u eulu

1)''. %odine +atim i%re i+ 1)'4. %odine u 7os (n%elesu. @ula 200". %odine odlu!eno

je da 7ondom dobije or%ani+aiju letnji; Olimpijski; i%ara 2012. %odine. 5e


39/51

1*.2. 5ere re)a#anja krize4 restrukturiranje4 reor$anizacija ibudetiranje na primeru kompanije 6umco

,ako su s$a predu+ea koja su pod$r%nuta restrukturiranju or%ani+o$ana na sli!anna!in i primenjuju se %oto$o iste mere or%ani+o$anje radni!ki; borbi se ra+likuje od

slu!aja do slu!aja. Predu+ee ne posluje i+olo$ano od okruenja. Da bi preud+ee

uspelo neop;odno je da +ado$olji interese $eliko% broja stejk;oldera koji su !esto

kon/liktni. amo okruenje je $eoma dinami!ko i promenlji$o tako da predu+ee

ukoliko eli da uspe konstantno mora da prati promene koje se u njemu de*a$aju.

to%a predu+ee mora da bude $eoma /leksibilno i da +a s$aki poteniajlni problem

ima unapred spremno re*enje. Finansijska anali+a predsta$lja ispiti$anje i obja*njenje

/inansijsko% poloaja i uspe*nosti poslo$anja odre


40/51

Poja$a %ubitka u$ek i+a+i$a predu+imanje neop;odni; mera kako bi se po$ratio +dra$

na!in poslo$anja odnosno kako bi se otklonili u+roi nastale *tete i %ubitaka. ubitak

predu+ea moe se nadoknaditi=

1. otpisom potrai$anja od po$erilaa

2. in$estiranjem od dru%i; kompanija Adomai; ili inostrani;

3. sub$enijama i in$estiranjem od dra$e

4. smanjenjem sopst$eni; re+er$i i sredsta$a +ajedni!ke potro*nje

". smanjenjem imo$ine ili kapitala

#. pri$ati+aijom i reor%ani+aijom poslo$anja

5odel totalne pro/itabilnosti omo%ua$a da se sa%leda uspe*nost poslo$anja

predu+ea. ori*enjem o$o% modela mo%ue je porediti pro/itabilnost tr%o$insko%

predu+ea kro+ ra+li!ite $remenske periode *to se postie upore


41/51

:eto pro/itna mara se dobija sta$ljanjem u odnos pro/ita posle opore+i$anja i

prometa. ,+ra!unaemo neto pro/itnu maru +a 2011. 2012. i 2013. %odinu +a

predu+ee 6umo a.d.=

:eto pro/itna mara 2011 2)'.)10 '.1').13" 003# 3#K

:eto pro/itna mara 2012 331.&)' ).)0#.3#& 0033 33K

:eto pro/itna mara 2013 412.)'4 11.'4'.'41 0034' 34'K

Poka+uje koliko se neto pro/ita ost$aruje u odnosu na dati obim prodaje. U 2011.

i+nosila je 3#K +atim je u 2012. opala na 33K a +atim je u 2013. porasla +a 01'

proentni; poena. 6umo a.d. je kompanija koja posluje isklju!i$o na tri*tu rbije.

Ba+ira se na niskim enama i $isokom k$alitetu. :a na*em tri*tu kompanija se

suo!a$a sa konkurentima koji kopiraju njenu strate%iju te;nolo%iju koju primenjuju i

iskori*a$aju kri+u u koju je kompanija +apala kako bi joj preu+eli klijente. Usled

$eliki; problema u koje je kompanija +apala smatramo da bi najbolje re*enje bilo

reor%ani+aija predu+ea pomou pri$ati+aije predu+ea kao eline a potom i

internaionali+aija na no$o tri*te. Poslo$anjem na %lobalnom ni$ou posti%lo bi se

$i*e e/ekata=

1. predu+ee bi ost$ari$alo $ee pri;ode i pro*irilo bi s$oje poslo$anje !ime bi se

po$eao broj potro*a!a2. proi+$odi koji su srpski i tradiionalni bi se predsta$ili u inostranst$u !ime bi

se *irila naionalna kultura3. predu+ee bi ra+$ilo s$oj imid i reputaiju poslujui sa s$etski po+natim

predu+eima

,deja je da se kompanija pro*iri na 2 no$a tri*ta= Tr$atsku i Bosnu i Tere%o$inu.

Usled !injenie da o$e d$e +emlje imaju $eoma sli!nu kulturu i tradiiju kao na*a

i+be%a$aju se tro*ko$i istrai$anja tri*ta. :iske ene e pri$ui kupe i $eoma dobre

i ra+$ijene transportne mree e olak*ati distribuiju. Ot$orie se po 10 proda$nia

$eli!ine 300 m2 u s$akoj +emlji. Proi+$odnja e i dalje biti u rbiji ali e se ot$oriti i

40


42/51

po jedno skladi*te u obe +emlje. ob+irom da se ne radi o lako k$arlji$oj robi na

+ali;ama moe da se dri do$oljna koli!ina proi+$oda.

a po!etak je neop;odno i+d$ojiti sredst$a +a nekretnine i opremu. Poslo$ni objekti

to jest proda$nie i skladi*ta e se i+najmiti dok e $o+ila imati u s$om $lasni*t$u.

Po+iiju nekretnine i oprema po$ea$amo +a #K. Pre u$eanja o$a po+iija i+nosila

je )'0.)"0 miliona dinara a posle 1.03).'0& miliona A "'.'"& mil. rsd. Deo o$i;

tro*ko$a /inansiraemo i+ du%oro!ni; kredita A+a trajna obrtna i /iksna sredst$a deo

i+ kratkoro!ni; kredita A+a opremu i deo i+ sopst$eno% kapitala. ali;e emo

po$eati +a 3K *to e po$eati oba$e+e prema doba$lja!ima +a 1).1"4 miliona

dinara. 8ako


43/51

Posle implementaije strate%ije dobijeni su sledei poka+atelji= stopa neto pro/itne

mare je &22K *to +na!i da se ost$ari 00&22 jedinia pro/ita po jedinii prometaE

koe/iijent obrta poslo$ni; sredsta$a je 43) *to +na!i se ost$ari 43) jedinia prometa

po jedinii ukupno uloeno% kapitalaE /inansijski le$erid je 2&" *to +na!i da

kompanija po jednoj jedinii sopst$eno% kapitala ima 1#" jedinia po+ajmljno%

kapitala. 7e$eri%e se po$eao u odnosu na pret;odnu %odinu ali je i dalje na

normalnom ni$ou +aduenosti. 5oemo da $idimo da se obrtna sredst$a najsporije

kon$ertuju u %oto$inu a najbre potrai$anja. trate%ija poka+uje da e se njenom

42


44/51

implementaijom po$eati prinos na ukupna sredst$a kao i prinos na sopst$ena

sredst$a.

oe/iijent odnosno raio obrta +ali;a poka+uje koliko e/ikasno predu+ee upra$lja

ukupnim +ali;ama. O$aj koe/iijent emo i+ra!unati deljenjem ene ko*tanja

reali+o$ani; proi+$oda to jest naba$ne $rednosti prodate robe sa +ali;ama u

posmatranoj %odini.

oe/iijent obrta +ali;a :aba$na $rednost robe ali;e

oe/iijent obrta +ali;a 2011 #.'&).'0" 404.#43 1&

Prose!no $reme trajanja jedno% obrta +ali;a 2011 3#0 1& 21 dan

oe/iijent obrta +ali;a 2012 '.34&.1"3 4'3."'4 1&2#

Prose!no $reme trajanja jedno% obrta +ali;a 2012 3#0 1&2# 20 dana

oe/iijent obrta +ali;a 2013 ).))1."10 #3'.4&4 1"#"

Prose!no $reme trajanja jedno% obrta +ali;a 2013 3#0 1"#" 23

5oemo da primetimo da kompanija $eoma e/ikasno upra$lja +ali;ama. U ilju

ost$ari$anja optimalno% koe/iijenta obrta +ali;a potrebno je odra$ati ra$noteu

i+me


45/51

:a osno$u strate%ije dobili smo projekto$ani bilans stanja kompanije 6umo a.d. :a

osno$u poslednje obja$ljene %odine koja je dostupna o pomenutom predu+eu

osmislili smo strate%iju koja bi unapredila poslo$anje. :ismo se odlu!ili +a otka+e i

smanjenje broja +aposleni; usled !injenie da je kompanija u ii ja$nosti +bo%

stalni; *trajko$a te smo traili dru%o re*enje *to se +aposleni; ti!e. Usled

pri$ati+aije trenutni +aposleni ne bi dobili otka+e $e bi obukom stekli potrebna

+nanja kako bi nasta$ili normalno da posluju. Odre


46/51

8urbulentnost tri*no% okruenja +a;te$a promenu poslo$anja menadmenta prema

promenama koje direktno uti!u na poslo$anje i po+iiju predu+ea.:eop;odno je

st$oriti /leksibilno predu+ee koje e se prila%oditi promenama kreirati $i+iju

implementaije odrediti osno$ne ilje$e poslo$anja kako bi se ost$ario *to bolji

plasman na tri*tu i konkurentska pre$last.:a sa$remenom menadmentu je teak

+adatak ne samo da treba predu+ee prila%oditi promenama ne%o treba i otkriti na

$reme pretnje i /ormulisati poslo$nu strate%iju koja e st$oriti po$oljne okolnosti i

pret$oriti i; u potenijalne *anse.

Predu+ee bi trebalo da dobro po+naje s$oje prednosti ali i nedostatke kako bi se na

pra$i na!in kro+ najbolju strate%iju upustilo u GborbuH sa s$ojim konkurentima i

postalo lider na tri*tu Apotrebno je imati jasnu sliku o sopst$enim prednostima i

nedostaima kao i pra$o$remeno ra+ume$anje *ansi i opasnosti *to je s$akako

jedan od osno$ni; ilje$a. 8ako


47/51

sa%ledanje uslo$a +a njeno spro$o


48/51

$alitet Abilo da je u pitanju pruanje uslu%e ili proi+$oda je nemino$an +a

+ado$oljenje korisnika. :ji;o$a o!eki$anja su konkretna Aekspliitn i odnose se na

konkretne krkteristike proi+$od i poseduju jsno de/inisne kriterijume. Predu+ee

6umo a.d. je po+anto po $isoko k$alitetnim proi+$odima te sto%a mora da $odi

ra!una da tak$u reputaiju i +adri.

:ara$no postoje i /aktori koje kompanija mora interno ost$ariti kako bi pruala

najbolje= ost$ari$anje or%ani+aioni; ilje$a uspe*no spro$o


49/51

kompaniju 6umo a.d je posebno +na!ajno da $eliku panju pos$eti marketin%

akti$nostima u narednom periodu usled to%a *to se $e dui $remenski period

poja$ljuje u medijima u%la$nom u ne%ati$nom konktekstu. 8o je u $elikoj meri

utialo na imid same kompanije te je sto%a $eoma bitno da ona po$rati u%led koji je

ui$ala kako me


50/51

akju"ak

U o$om radu %o$orili smo o proesu budetiranja. Pre s$e%a smo %o$orili o budetu

kao osno$nom instrumentu koji se dobija proesom budetiranja. :akon to%a smo

%o$orili o $rstama budeta i o budetskim na!elima i prinipima. Dru%i deo rada

%o$ori konkretno o budetiranju. Posebno smo %o$orili o pro%ramskom i master

budetiranju. O$o je $eoma +na!ajno istai jer ra+li!iti na!ini i metode budetiranjaimaju brojne sli!nosti i ra+like. :a kraju rada istakli smo d$a primera budetiranja u

ra+lil!itim predu+eima. Budetiranje moe da se posmatra kao sasta$ni deo

kratkoro!no% planiranja i kao tak$o ono predsta$lja entralni deo sistema upra$lja!ke

kontrole predu+ea i sto%a je predmet prou!a$anja u urpra$lja!kom ra!uno$odst$u.

Dru%a!ije re!eno budetiranje moe da se de/ini*e kao konstituti$ni element u ok$iru

upra$lja!ko% ra!uno$odst$a.

Budetiranje predsta$lja kompleksan proes sast$aljanja budeta koje je po$e+ano saupra$lja!kim ra!uno$odst$om. O$o moe da se de/ini*e kao multi/unkionalni

problem u predu+eima koji se ti!e obe+be


51/51

8+79,&7U,&

1. (nt;on$ -. o$indarajan V. A2001 5unu%entent Sontrol istem 5raNCTill So. lntemational 9ditions Petro$i . A200# Upra$a!ko ra!uno$odst$oln/ormati$no poslo$ni entar Beo%rad .-a!uno$odst$o !asopis +a

ra!uno$odst$o re$i+iju i poslo$ne /inansije? Beo%rad2. te$ano$i :.. 5alini D. 5ilie$i V. A200# Upra$a!ko ra!uno$odst$o

9konomski /akultet Beo%rad3. els; . Tilton -. ordon P. A1)'' Bud%etin%E Pro/it Plannin% anl

Sontrol prentie Tall ,n. 9n%leNood Sli//s :eN @ersu4. Ikari @o$ano$i . 2010 Finansijsko ra!uno$odst$o 9konomski /akultet

Beo%rad5. ToNard -. Da$ia= Fraud detetion and ontrol ileWXons ,n. 2000 i

8e;niYues and strate%ies /or detetion @o;n ileWXons ,n. 20006. @osep; 8. els= Oupational Fraud an (buse Obsidian Publis;in%

SompanZ (ustin 1))&7. SF( 7e$el , A2004 Sandidate -eadin%s (,5- C (ssoiation /or ,n$estment

5ena%ment and -esear;

budzetiranje

Documents