brosura kako sacuvati pcele justified

7/26/2019 Brosura Kako Sacuvati Pcele Justified

1/8

KAKO SAUVATI PELEU USLOVIMA ODRIVE

POLJOPRIVREDE?


2/8

Savez pelarskih organizacija Srbije (SPOS) je osnovao Odbor za zatitu pela,koji se bavi edukacijom i pruanjem pomoi pelarima SPOS-a. Odbor ostvaruje saradnju sa

Ministarstvom poljoprivrede Upravom za zatitu bilja. Pored toga, od 2016. godine, SPOS

je obezbedio besplatne pravne savete tj. pravnu zatitu svim svojim lanovima, i besplatneadvokatske usluge u sudskim procesima u kojima su zahtevi pelara pravno opravdani i gde

se sudski proces najverovatnije moe dobiti shodno dokaznom materijalu, a nakon procene

angaovane advokatske kancelarije.

Informacije i kontakt:Savez pelarskih organizacija Srbije

Odbor za zatitu pela

060/[email protected]

www.spos.info


3/8

1

Medonosna pela je neophodna za

funkcionisanje ekosistema!

Pele su zaslune za opstanak najveeg broja biljaka, a meu

njima i onih koje obezbeuju sigurnu ishranu ljudi. Preko

75% glavnih gajenih biljaka najznaajnijih u ljudskoj ishrani

direktno zavise od pela kao opraivaa. Preko 100 vrstagajenih biljaka koje ine najvei deo u proizvodnji hrane za

ljude oprauje medonosna pela. Bez medonosnih pela

vie od jedne treine voa i povra za ljudsku upotrebu bi

bili izgubljeni. Opraivanjem, pele svake godine podignu pri-

nose u poljoprivredi Srbije za 148 miliona evra. Samo jedno

pelinje drutvo u Srbiji godinje podigne prinose okolnih

useva poljoprivrednika za 370 evra.

Pored znaajne uloge pela kao opraivaa, pela je jedini

insekt koji proizvodi hranu za ljude.

U Srbiji imamo preko 808.000 obeleenih konica i ukupnu

proizvodnju meda u koliini do 10 miliona kilograma, kojarezultuje izvozom u vrednosti od 8 do 15 miliona dolara

godinje, zavisno od sezone.

Mnogobrojne potekoe pra-

te savremeno pelarstvo u

suzbijanju najuticajnijih uzro-

nika, prenosilaca bolesti i broj-nih neprijatelja medonosne

pele.

Uzroci pojave gubitaka pe-

linjih zajednica mogu biti ra-

zliiti i mogu delovati poje-

dinano ili udrueno. Glavni

razlozi smanjenja broja peli-njih drutava su podeljeni u tri osnovne grupe, poreane

prema stepenu uticaja na smanjenje broja pelinjih kolonija

(od najznaajnijih ka manje uticajnim):

1. Bolesti pela:od kojih je naj-znaajnija varoa parazit, a zatim

slede amerika kuga, nozemoza,

viroza2. Opti problemi: ljudski faktor (nesavesno postupa-

nje), loa pelarska praksa, gladovanje pelinjih drutava,

vremenske (ne)prilike, klimatske promene, slabost mati-

ce, smanjenje biodiverziteta, unitena medonosna flora

u regionu gde su pele nastanjene

3. Trovanje:hemijski faktori, hronina izloenost peli-

njih zajednica


4/8

2

Izvor fotografije: SPOS


5/8

3

OSNOVNA UPUTSTVA ZA PELAREza ouvanje pelinjih drutava

u poljoprivrednim oblastima

U skladu sa Dobrom pelarskom praksom, redovno

pregledati i pratiti zdravstveno stanje pelinjih zajednica.

Obezbediti pelama istu pijau vodu, izvorsku ili sa hi-gijenskog pojila, kao i dovoljnu zalihu hrane.

Redovno zamenjivati staro sae novim satnim osnova-

ma jer staro crno sae predstavlja veliki rizik za zdra-

vlje pelinjeg drutva.

U sluaju selidbe pelinjih zajednica:

paljivo birati lokaciju za postavljanje pelinjaka,

pravovremeno registrovati stajalite u veterinarskoj

stanici,

obezbediti svu po-trebnu prateu do-

kumentaciju, pre

svega Uverenje o

zdravstvenom sta-nju poiljke ivoti-

nja u unutranjemprometu (tzv. trans-portno uverenje) itd,

naokon dobijanja sagla-

snosti za stajalite, poeljno

je postaviti tablu sa svojim

kontakt informacijama,

upoznati se sa metanima i pelarima na novoj loka-

ciji ostvariti pozitivnu komunikaciju i razumevanjesa poljoprivrednim proizvoaima u neposrednom

okruenju,

obii okolinu lokacije na koju su preseljene pelinje

zajednice i posebnu panju posvetiti zasadima koji

bi mogli biti tretirani sredstvima za zatitu bilja i po-

drobno se informisati po ovom pitanju.

Hitno obavestiti veterinara, fitosanitarnog inspektora idruge nadlene, ukoliko postoji sumnja o pojavi bolesti

ili izloenosti pela sredstvima za zatitu bilja.Izvor fotografije: SPOS



6/8

4

1. PREPOZNAVANJE SIMPTOMAKOJI UKAZUJU DA SU PELE BILEIZLOENE DEJSTVU SREDSTAVAZA ZATITU BILJA

U zavisnosti od stepena izloenosti, dejstva i vrsti sredstva

za zatitu bilja kojima su pele bile izloene, postoje razlike

u simptomima ponaanja pela, koje se kreu od blagih do

veoma ozbiljnih po zdravlje pela. Kada su pele direktno

izloene dejstvu pesticida, dolazi do akutnog trovanja, a ako

su pele izloene ostacima pesticida na biljkama ili u polenu

unetom u konicu, takvo trovanje se naziva subakutno ili

hronino.

Simptomi koji ukazuju na izloenost pela sredstvima za

zatitu bilja:

Usporenost pela izletnica koje dolaze sa pae.

Dezorijentacija izletnica kojima straarice ne dozvoljavaju

ulaz u konicu, jer imaju izmenjen miris (sredstva za za-titu bilja ne moraju imati direktnu otrovnost po pele

izletnice, dovoljno je da znaajno izmene njihov miris, i

straarice ih nee primiti nazad u konicu).

Poveana agresivnost pela na pelinjaku i/ili borba iz-

meu pela na ulazu u konicu.

Povraanje, bezvoljnost pela i klonulost drutva. Pojava

veeg broja uginulih i iznemoglih pela sa povijenim tr-buhom i izbaenom rilicom u i ispredkonice.

Prestanak ili smanjenje polaganja jaja matice.

Ispred konice moe se primetiti veliki broj uginulih, ali i

dezorijentisanih pela koje su blago paralizovane i oku-

pljaju se u vidu grozda.

Izbacivanje uginulihpela iz konice u velikom broju.

Naputeno leglo u konici sa mnotvom uginulihpela.

Nagli prestanak izlaska pela, u nedostatku izletnica.

Izlaganje pela sisteminim pesticidima dovodi do brzog

delovanja aktivne materije sredstva za zatitu bilja na

nervni sistem pele, brzo dolazi do dezorijentacije, za-

tim paralize i uginua pele dok je jo na putu ka konici.

2. POSTUPAK PRIJAVE SUMNJE OIZLOENOSTI PELA SREDSTVIMAZA ZATITU BILJA

Ukoliko postoji sumnja da su pele dole u kontakt sa sred-

stvima za zatitu bilja ili je dolo do uginua pela usled

nesavesnog postupanja korisnika sredstava za zatitu bilja,postupiti prema sledeem:



7/8

5

Obavestiti kolege pelare o postojanju potencijalne izlo-

enosti pela sredstvima za zatitu bilja, da bi se spreila

dalja teta i ukazalo na eventualno nesavesno postupa-

nje pojedinca.

Nainiti kratki zapisnik, zajedno sa svedocima, o zatee-

nom stanju pela i/ili o eventualnom uginuu.

Obavestiti Udruenje pelara, policiju, veterinarskog i

poljoprivrednog inspektora kao i efa regionalne fito-

sanitarne inspekcije nadlenog za teritoriju gde postoji

sumnja o izloenosti pela sredstvima za zatitu bilja.

Obezbediti kompletnu dokumentaciju: poslednja po-

tvrda o izvrenoj prijavi stanja na pelinjaku, HID broj

pelinjaka, popis pelinjaka kod kojih su vidljivi simptomi

izloenosti sredstvima za zatitu bilja i dr.

Obiiokolinu u pokuaju iznalaenja uzroka i/ili lokaciju

gde je nepravilno i u suprotnosti sa zakonom primenje-

no sredstvo za zatitu bilja.

U pisanoj formi (sa overom prijema) i najranije mogue

izvestiti fitosanitarnog, veterinarskog i poljoprivrednog

inspektora o sumnji da je dolo do izloenosti pela

sredstvima za zatitu bilja i prema mogunostima prilo-

iti relevantne dokaze (npr. video zapis, fotografije po-

inioca prekraja i/ili priloiti podatke svedoka) koji bi

mogli da pomognu u uviajnom postupku.

Insistirati na doslednoj primeni procedura, iji su nosioci

fitosanitarna i veterinarska inspekcija, koja podrazumeva

sledee:

Prikupljanje dokaza o nainjenoj teti: izjava pelara, vla-

snika tretiranog zasada, uzimanje uzoraka uginulih pela

i legla radi utvrivanja uzroka uginua. Ukazati na naj-

verovatniji uzrok tete uz navoenje tretirane kulture

sredstvom za zatitu bilja.

Obezbedite inspektorima uslove za rad kako bi sainili

zapisnike, prikupili uzorke pela i biljnog materijala i iste

poslali na analizu u akreditovanu laboratoriju radi utvr-

ivanja razloga uginua pela.

Zajedno sa inspektorom obii tretirane parcele, i ukoli-

ko postoje neka saznanja, ukazati na sumnju na sredstvo

za zatitu bilja koje je nesavesno korieno.

Prisutni policajac e sainiti zapisnik o teti koji e se u

procesu nadoknade tete koristiti u dokazivanju materi-jalne odgovornosti nesavesnog poinioca tete.

Zapisnike detaljno proitati pre potpisivanja istih.

Ukoliko ste lan SPOS-a i pretrpeli ste gubitak pelinjih

zajednica, pravilno popunite poseban obrazac Saveza,

jer isti moe da predstavlja vano pravno sredstvo u

procesu dobijanja odtete.

Izvor fotografije: Sinia Ilini, BASF


8/8

6

KONTAKT PODACI VETERINARSKE INSPEKCIJE PO OKRUZIMA

Okrug Ime inspektora Telefon: E-mail adresa:

Severno-Baki Aleksandar Piurica 024 / 687-090 [email protected]

Pinjski Biljana orevi 017 / 400-357 [email protected]

Branievski Boban uric 012 / 554-945 [email protected] Boban Luki 027 / 329-624 [email protected]

Jablaniki Boban Popovi 016 / 228-055 [email protected]

Zapadno-baki Kozomora Danijela 025 / 432-450 [email protected]

Borski Anti Dragana 030 / 458-036 [email protected]

Grad Beograd Ljutina Duan 011 / 665-6015 [email protected]

Sremski Milakara Emina 022 / 639-107 [email protected]

Niavski Ivan Lozo 018 / 429-1600 [email protected] Laketa Ksenija 023 / 401-710 [email protected]

Pomoravski Savi Milena 035 / 824-5446 [email protected]

Juno-banatski Vurdelja Milica 013 / 301-760 [email protected]

Zajearski Miodrag Stojimirovi 019 / 441-580 [email protected]

Moraviki Zari Mirjana 032 / 343-813 [email protected]

Mavanski Veselinovi Mirko 015 / 360-400 [email protected]

Rasinski Slavica Jovanovi 037 / 444-996 [email protected]

Kolubarski Srekovi Slavica 014 / 292-690 [email protected]

Srednje-banatski Kartal Slavka 023 / 525-806 [email protected]

Raka Slobodan Zecevi 036 / 308-758 [email protected]

Pirotski Sneana Stojanovi 010 / 313-299 [email protected]

umadijski Bogosavljevi Tatjana 034 / 337-880 [email protected]

Zlatiborski ukovi Vera 031 / 562-767 zlatiborski @ gmail.com

Podunavski Gonsiorovski Vesna 026 / 642-480 [email protected]

Juno-baki Gruba Vlado 021 / 679-1020 [email protected]

PROIZVEDIMOZDRAVSTVENOISPRAVNU HRANU

NA ODRIV IBEZBEDAN NAIN!

brosura kako sacuvati pcele justified

Documents