bronzano doba srbije

7/30/2019 Bronzano doba Srbije

1/21

Dr Draga Garasanin

Bronzano doba Srbije

Tekst iz kataloga izlozbe "Bronzano doba Srbije", Narodni muzej, Beograd, 1972.

Bronzano doba, period ciji arheoloski prikaz cini temu ove izlozbe, predstavlja

u istoriji, umetnosti i drustveno-ekonomskim odnosima, znacajnu etapu

najstarije istorije Evrope. Formalno, period bronzanog doba koji, sa manjim ili

vecim odstupanjima, obuhvata vremensko razdoblje druge hiljade godina pre n.

e. (vreme oko 2000-1000 godina pre nase ere) jeste etapa u kojoj se

ovladjivanjem tehnike obrade metala i njegovog dobijanja iz odredjenih ruda

dolazi i do izrade savr enijih sredstava za proizvodnju oru a, do savr enijih oblika oru ja, do razli itijih i bogatijih oblika nakita. Ali, ne sme se zaboraviti ni injenica da ovi oblici zavise i od novih, posebno razvijenih i specifi nih oblika obrade i dobijanja odre enih sirovina, jer rudarska tehnika i tehnikaobrade metala u odre enim oblicima iziskuju i posebnu, specijalizovanu

aktivnost itavih ljudskih grupa u njihovim zajednicama. U ovom dobu vi e se ne mo e, kao u ranijem periodu neolita, govoriti samo o podeli posla izme umu karca i ene. Sem toga, neravnomerna rasprostranjenost rudnog blaga,

pogotovu onda kad se ima u vidu da kori enje bronze name e istovremeno i kori enje dveju vrsta rudnih le i ta, prvenstveno bakra i kalaja, nu no je nametala u u trgovinsku razmenu izme u raznih oblasti i podru ja. A isto tako, ova neravnomernost stvarala je i osnove za izvesnu neravnote u u odnosima

raznih ljudskih grupa, a samim tim i ve u nesigurnost i e e sukobe, koji se odra avaju u sve ve oj potrebi za stvaranjem odre ene, unutra nje organizacije odbrane ili napada. Bronzano doba bilo bi u isto vreme i ona epoha, kad se

neminovno name e i ja e raslojavanje u okviru primitivnih ljudskih zajednica, prvi za eci one podele koja dovodi kona no i do dru tvenog razdvajanja, u krajnjoj liniji do formiranja izdvojene, bogatije i vode e plemenske

aristokratije, kakvu, u razvijenim etapama gvozdenog doba, mo emo ustanoviti

na primer u kne evskim grobovima Trebeni ta ili Novog Pazara, u oblastima tada ve formiranih ilirskih plemena Desidijata ili Autarijata. Odatle, do

kasnijeg formiranja prvih ilirskih dr avnih organizacija koje, kako se sve jasnije

vidi, predstavljaju izvesnu prelaznu etapu izme u plemenskih saveza irobovlasni kih dr avnih zajednica rimskog tipa ili helenisti kih dr ava, postojao

je jo samo jedan korak, koji je u raznim oblastima pod raznim posebnim

uslovima, u injen sa izvesnim odstupanjima. Pore enje takozvane ilirske i da ke dr ave, bilo bi po na em mi ljenju veoma pou no u ovom smislu, ali prevazilazi u e granice ovde obra ene problematike.


2/21

Drugo je pitanje etni ke i jezi ke pripadnosti nosilaca kulture bronzanog doba. O tome je u arheologiji, donekle i u lingvistici, mnogo raspravljano, pogotovu u

jugoisto noj Evropi i na Balkanu. Prihvataju i teze pojedinih arheologa koje su dobrim delom bazirane i na kriti nom kori enju lingvisti kih rezultata, mo e se re i da, u tom smislu, po etak bronzanog doba predstavlja etapu stabilizacije

posle dugog perioda prelaza iz neolita u metalno doba kad, u nizu esto

arheolo ki neuhvatljivih talasa, prodiru ka Evropi i posebno njenom jugoistoku,

indoevropski sto ari iz ruskih stepa. Dovoljno je, osobito od strane arheologa,

isticano da ovi prodori ne moraju nu no zna iti, niti zna e potpuno uni tavanje starijeg, neolitskog stanovni tva. Bilo je tu, u pojedinim momentima,

nesumnjivo i spaljivanja naselja, plja ki i potpunog uni tavanja. Ipak, u toku dugog procesa ovih i sli nih kretanja, do lo je kona no do sa imanja, simbioze, starog zemljoradni kog elementa neolita, sa prido licama koje sa sobom donose svakako primitivniju materijalnu kulturu, ali isto tako i savr eniju i razvijeniju

patrijarhalnu organizaciju, a zajedno s tim i nove elemente u jeziku. Tako bi

bronzano doba, onako kako to misle mnogi arheolozi balkanskih zemalja,

predstavljalo period indoevropeizacije domoroda kog stanovni tva, vreme u kojem se i stvara osnova za kasniji razvoj irih starobalkanskih etni kih grupacija kao to su Iliri, Tra ani, a eventualno i Dako-Mizijci, ju no od Save i Dunava, a severno od Dunava u kasnijoj Dakiji - Da ani i Geti.

Poslednja etapa ovog razvoja vezuje se, pre svega, za kraj bronzanog doba i

prelaz ka gvozdenom dobu, za ono vreme koje je u srednjoj Evropi, prema

karakteristi nom na inu sahranjivanja te epohe, obele eno kao period polja sa urnama (Urnenfelderzeit). I ovde se, svuda na Balkanu i na donjem Dunavu,mo e ra unati sa novim pomeranjima i kretanjima plemena koja nastaju, kako izgleda, pod pritiskom opet sa Ponta, novih grupacija koje se kre u u pravcu

donjeg Dunava. Ovo, sada, izaziva dalja pomeranja i pokretanja iji istorijski

refleks, kako je to ve u vi e mahova isticano, predstavljaju takozvana Egejska seoba ili najezda pomorskih naroda, pad Troje, ru enje mikenskih dr ava i

propast hetitskog kraljevstva, kao i prodor pomorskih naroda do Egipta,

zabele en na poznatom natpisu RamzesaIII u hramu u Medinet Habu.

Kako kulturno, tako i ekonomski i istorijski, bronzano doba predstavlja, prema

tome, izvanredno va nu etapu u razvoju Evrope, pri emu te i te pada na njen

jugoisto ni deo koji je ve samim svojim geografskim polo ajem bio predodre en da u ovom smislu odigra veoma zna ajnu ulogu.***

Kako su sada, u okviru ovog istorijskog razvoja, pojedina podru ja, odnosno

oblasti do li do manjeg ili ve eg izra aja, kako su se oni uklapali u ire kulturne


3/21

celine i njihovu odre enu evoluciju, predstavlja u izvesnom smislu drugi

problem. Ne mo e se sporiti da je geomorfolo ki momenat u ovom pogledu igrao veoma zna ajnu ulogu. Pri tome je podru je Srbije, na jednoj od glavnih

prirodnih saobra ajnica starog Balkana, moravsko-vardarskom putu, iji je zna aj na osnovu arheolo kih istra ivanja danas ve dovoljno utvr en, bila oblast u kojoj se, kako je poznato, su eljavaju kulturni uticaji raznih velikih

podru ja ranih civilizacija: egejsko-maloazijske oblasti, panonsko-karpatske,

u e balkanske sa njenim posebnim specifi nostima i, kona no, od kraja neolita i u toku vi evekovnog perioda prelaza iz neolita u metalnog doba, nomadsko-

stepskih, ve pomenutih elemenata koji sa sobom donose prelaz na

indoevropske jezike i nove forme ekonomskog ivota koje sa injavaju zna ajnu komponentu u stvaranju kulture bronzanog doba. I ovde, prirodne odlike

pojedinih zona igraju zna ajnu ulogu: tako se mogu izdvojiti i nekoliko velikih

kulturnih oblasti u kojima se, ba u toku bronzanog doba, stvaraju osnove za

dalje kulturno i etni ko izdvajanje. U irem smislu one se vezuju i za ira kulturna podru ja. Dok, na primer, centralna Srbija, vezana za dolinu Morave i

njenih pritoka, u kulturnom smislu stoji u vezi s jedne strane sa itavom obla udonje podunavske ravnice izme u Stare planine i Karpata, a s druge strane sa

uticajima iz egejskog sveta i oblasti formiranje u dana njoj Gr koj visoke mikenske kulture, podru je u eg Podunavlja, iroko vezano za Panonsku niziju i Karpate, pokazuje, u su tini sli an kulturni razvoj, u kojem je, me utim, ja i uticaj srednjoevropske komponente. A zapadna Srbija, bre uljkasto i planinsko

podru je ju no od posavske ravnice, usko se vezuje, ve sada za oblast zapadnog dela Balkanskog poluostrva, oblast u kojoj se formiraju i razvijaju

ona me usobno srodna plemena koja e kasniji pisci obele iti imenom Ilira,

ire i tako na ira podru ja jednu etni ku determinaciju koja je, u su tini prvobitno obuhvatala samo ju ni deo ove zone: Albaniju i Crnu Goru, ilirsko

jezgro, ali isto tako oblast koja je pogotovu kasnije, u prvoj hiljadi godina pre

n. e. bitno uticala na determinaciju kulturnog razvoja tih podru ja. Odmah se

mora re i da granice u bronzano doba jo uvek nisu dovoljno jasne, te se pojave pojedinih od ovih velikih kulturnih kompleksa: balkansko-karpatskog, tra kog,

shva enog u smislu geografskog podru ja Trakije u ju noj Bugarskoj i zapadno- balkanskog, esto se me usobno ukr taju, spajaju i asimiluju, to u krajnjoj liniji zna i proces etnogeneze kasnije poznatih starobalkanskih naroda. I ovde se

ostvaruju iroke perspektive daljih prou avanja i konfrontacije ve postoje ih podataka i izvorne, arheolo ke gra e to, me utim, prelazi okvire ove izlo be i njenih zadataka.

Kona no, dolazimo i do jednog za vremensko pra enje etapa kulturnog razvoja ne manje zna ajnog pitanja: hronologije, vremenske podele perioda bronzanog

doba. Dugo vremena primenjivan je u tom pogledu sistem vremenske podele


4/21

koji je, zasnivaju i se na srednjoevropskom materijalu, izgradio poznati

nema ki arheolog P. Rajneke (R. Reinecke). Polaze i od karakteristi nih pojava utvr enih solidnom analizom sigurno zatvorenih celina arheolo kog inventara,

predmeta koji su sigurno u isto vreme bili u upotrebi, nalaze i i elemente za

odre ivanje brojevima izra enih datuma, on je bronzano doba podelio u etiri velike faze obele ene, kod njega kao bronzano doba A-D, a iji vremenski okviri uglavnom idu izme u 1800. i 1200. pre n. e. Sistematska arheolo ka istra ivanja na Balkanu i u donjem Podunavlju pokazala su, nesumnjivo, da se

ovaj sistem ne mo e i ne sme ematski preneti na na e oblasti. Tako, uzeto u celini, mora se ra unati sa jednom fazom ranog bronzanog doba, koja obuhvata

vreme do oko 1600. godine pre n. e. i pribli no odgovara fazi A. Rajnekeovog

hronolo kog sistema, iako se njeni po eci moraju verovatno staviti pre 1800. godine, zatim sa srednjim bronzanim dobom koje obuhvata, po Rajnekeu ve injegovu poslednju etapu ranog bronzanog doba (Rajneke A2) i traje do oko

1300/1200, zavr avaju i se sa Rajnekeovom fazom S, i kona no kasno bronzano doba, oko 1300/1200, Rajnekeova faza D, ili, po drugim arheolozima po etak

takozvanog perioda polja sa urnama u srednjoj Evropi. Ovaj period obele en je

karakteristikama kulture na po etku velikog istorijskog doga aja Egejske seobe, sa kojom zapravo nastaje i prelaz iz bronzanog u gvozdeno doba, epoha tokom

koje, u vi evekovnom procesu asimilacije i pregrupacije dolazi, po mi ljenju mnogih balkanskih arheologa, do stvarnog formiranja starobalkanskih naroda, u

prvom redu Ilira i Tra ana.

***

Polaze i od gore iznetih injenica, odnosno njihove interpretacije, ele i da izlo bu bronzanog doba Srbije propratimo i odgovaraju im tekstom koji daje

podatke o na im arheolo kim saznanjima i njihovom istorijskom tuma enju, potrebno je najpre se kratko osvrnuti na uvodni deo ovog perioda, prelaz iz

neolita u metalno doba, a zatim na kulturu bronzanog doba u njenom razvoju

po izdvojenim teritorijama, onako kako su one u ranijem izlaganju opredeljene

i ograni ene odgovaraju im vremenskim etapama, ukazuju i pri tome kako na posebne odlike razvoja u svakoj od ovih oblasti, tako i na njihov uzajamni

odnos i veze. U tom smislu i nastavljamo ovo izlaganje.

***

Ve je istaknuto da period prelaza iz neolita u metalno doba predstavlja epohu

kad u nizu uzastopnih prodora, dolazi do seobe indoevropskih sto ara iz stepske

oblasti u razne delove Evrope, a posebno ka donjem Dunavu i Balkanu. Iz

simbioze, sa imanja i spajanja domoroda kih i prido lih elemenata, ponikao je niz kulturnih grupa ovog vremena vezanih za razna podru ja Panonije, Balkana,


5/21

a posebno na e zemlje. Krajnja etapa ovog vi e vekova dugog procesa, vreme kad se kona no donosi stabilizacija to se manifestuje i u odlikama izvesnih kulturnih grupa na teritoriji dana nje Srbije, zapravo je ve faza ranog

bronzanog doba u u em smislu tot pojma.

Prelaznom periodu pripadaju na teritoriji dana nje Srbije slede e kulturne grupe: Tisapolgar i Bodrogkerestur grupa (Tiszapolgar i Bodrogke resztur),

ra irene posebno u Potisju i Banatu, ali ije elemente nalazimo ak i u zapadnoj Srbiji na Drini, u veoma zanimljivim i jo uvek nedovoljno obja njenim nalazima iz Vi esave kod Bajine Ba te; badenska grupa, ra irena na celoj teritoriji Vojvodine u okviru svodih posebnih prostorno, a donekle i vremenski

izdvojenih grupa kao badenske u u em smislu toga, isto arheolo kog pojma badensko-kostola ke grupe, kao posebne pojave vezane za podunavsko

podru je Srbije i dana nje Vojvodine; kona no tzv. vu edolska grupa, ije elemente, kao i pojave badenske, nalazimo izme u ostalog i u umadiji. U svim ovim slu ajevima, bez ula enja u detalje radi se van svake sumnje o kombinaciji ranijih, autohtonih i novih, prido lih elemenata. Kako se sada sve

pojave ove vrste, koje se, u okviru izlo be, povezuju u zatvorene odre ene celine, imaju i mogu objasniti, pri emu se arheologija, ve prema karakteru svoje dokumentacije prvenstveno ograni ava na keramiku i njeno tuma enje ostaje, naravno, jo uvek otvoren problem. Teritorijalno izdvajanje zasada je jouvek veoma te ko. Uporedno s tim, u okviru raznih, izdvojenih grupa,

pojavljuju se i izvesni utvr eni oblici metalnih predmeta - bakarnih sekira.

Njihova izrada vezana je, pre svega za odre ene centre metalurgije i za izvesne

radionice. Iz ovakvih centara metalni objekti bili su ra ireni u daleko ire

podru je.

Prva etapa, rano bronzano doba prema ranije fiksiranim stavovima, doba

definitivne stabilizacije nastale iz sukoba i sa imanja domoroda kog i novog elementa, manifestuje se pojavom nekoliko lokalno izdvojenih kulturnih grupa

sa njihovim jasno opredeljenim odlikama. Tako, u u emPomoravlju, ovom

periodu pripada kultura, obele ena od strane dosada njih istra iva a kao Bubanj-HumIII. Ranije faze ove evolucije u centralnom Pomoravlju Bubanj-

HumI i II, vezuju se, bez sumnje za period prelaza iz neolitskog u metalno

doba: njihovo pra enje pokazuje da se ve tokom prelaznog perioda mora

ra unati sa izvesnim pomeranjem domoroda kog stanovni tva izvesnih delova donjeg Podunavlja, posebno iz dana nje Oltenije, u pravcu juga. Ovo

pomeranje, o tome ne mo e biti nikakve sumnje, obja njava kako se u Pomoravlju, a zatim i dalje na jugu do Pelagonije, pa ak i do severne Tesalije i

delova Albanije, mo e protuma iti pojava kulturnih elemenata kakvi se vezuju za grupe Krivodol-Salkuca, Bubanj- Hum I i II i u Makedoniji, na teritoriji


6/21

Pelagonije, za grupu Suvodol- upljevac, kao i, posebno, u jugoisto nom podru ju Albanije za fazu Mali (Maliq) II. U pitanju su prva pomeranja nastala pod pritiskom indoevropskih elemenata sa donjeg Dunava. Nasuprot tome u

sistematskim, vi e godina vo enim, iskopavanjima na Bubnju kod Ni a konstatovano je postojanje ve opredeljene faze Bubanj-HumIII,

okarakterisane intenzivnijim razvojem sto arstva (u slojevima ovog perioda

postoji izvanredan porast ivotinjskih kostiju), a posebno pojavom tipi nih oblika sudova sa dve dr ke koji se, naro ito vezuju za pojave kasne faze ranog

bronzanog doba u Makedoniji, osobito u Pelagoniji i severozapadnom delu

egejske Makedonije, kao i za pojave vezane za kulturnu etapu MaliIII a-b uodgovaraju em delu Albanije. Vremenski, pomenute pojave odgovaraju epohi

pre po etka mikenske civilizacije sa njenim bogatim kne evskim grobovima tzv. " aht"-grobovima (Schachtgraber). U kulturnoistorijskom smislu mogu e je

pomisliti na definitivnu stabilizaciju indoevropeiziranog stanovni tva, koja je,

kako smo ve istakli, osnova daljeg razvoja i nastanka poznatih

paleobalkanskih naroda.

Sli na, uz sve mogu e regionalne razlike, bila bi i evolucija u panonskom delu pomenute teritorije i zapadnoj Srbiji. U severnom delu Banata, podru ju oko

u a Mori a, susre emo, u ovo doba pojavu takozvane mokrinsko-perjamo ke grupe, o ijem su karakteru, nova iskopavanja u Mokrinu kod Kikinde pru ila osobito zanimljive podatke. Sahrane su ovde jo uvek u tradiciji onih tipi nih u neolitskoj epohi: ravni grobovi sa postavljanjem skeleta u zgr enom stavu.

Grupisanje grobova u odre ene manje celine, upu uje na izvesne rodovske ili porodi ne zajednice. U grn ariji, osnovni su oblici sudova sa jednom ili dve

dr ke koje ne prelaze obod suda, kao i izuzetno siroma tvo u ornamentici.

Oblici, a posebno tehnika izrade, upu uju na stare tradicije, metalni nalazi,

grupisanje i raspored grobova na izvesne uticaje novih elemenata sa strane.

Zanimljivo je, me utim, da u ovoj oblasti sahrana pod humkama, posebna

karakteristika indoevropskih elemenata vezanih za stepske uticaje, ne dolazi do

izra aja. Me utim, u nizu elemenata materijalne kulture ma arski arheolozi utvrdili su, s jedne strane nesumnjivi kulturni kontinuitet sa ranijim epohama, a

sa druge strane izvesne pojave kao one u tzv. omo var grupi (Somogyvar), koje upu uju na manifestacije materijalne kulture i pojave, u na inu sahranjivanja, to bez sumnje ukazuje, sahranom pod humkama, ne samo navezu sa stepskim podru jem, ve posebno sa na inom sahrane u zapadnoj Srbiji (Beloti -Bela Crkva, Draga evo). Sa ovim, kona no, dolazimo i do ocene, kulturno-istorijske, najranijih grobova pod humkama na teritoriji zapadne

Srbije, u okviru grupe Beloti - Bela Crkva kojoj se nesumnjivo moraju pripisati

i drugi nalazi ranog bronzanog doba ove oblasti. Na in sahrane ovde je

nesumnjivo vezan za novu pojavu sahrane pod humkama, pogrebni ritual koji


7/21

sa sobom donose indoevropska stepska plemena. Pod ovim humkama

sahranjivanje je vr eno u obliku skeletnih grobova pri emu je grob mu karca, kao stare ine porodi ne zajednice bio posebno istaknut (na primer, grob 24-25 u Beloj Crkvi - humka I, ili konstatacije u injene u humci II nekropole u Beloj

Crkvi). Sastav i konstrukcija ovih humki upu uju na tesne veze sa podru jem ruskih stepa. Ovo, uostalom va i i za na in sahranjivanja. Ali, pored skeletnih grobova sa sahranom u zgr enom stavu i odavanjem posebnog po tovanja mu karcu, to upu uje na patrijarhalno ure enje ranih, indoevropskih sto ara, nalazimo i sahrane sa spaljivanjem pokojnika, (na primer, Beloti , humkaXII),

gde su spaljeni ostaci, zajedno sa darovima a bez stavljanja spaljenih kostiju u

sud-urnu bili ostavljeni na spali tu na kojem je spaljivanje bilo izvr eno. Od toga vremena nadalje, ovaj isti obi aj, uz izvesne promene, mo emo pratiti u celoj oblasti zapadne Srbije do rimske epohe, upravo do vremena kad ilirska

etni ka pripadnost stanovni tva oblasti vi e ne podle e nikakvoj sumnji. Tako, dakle, u ranoj fazi bronzanog doba, uz jo uvek nedovoljnu

diferencijaciju po odre enim podru jima, nalazimo, kako u oblicima materijalne kulture, tako i u drugim manifestacijama konstatovanim arheolo kim putem

osnove one stabilizacije bronzanog doba, koja u kasnijoj evoluciji pru a osnove

daljeg etni kog razgrani enja na podru ju starog Balkana. Nesigurnost ovih razgrani enja, ali, s druge strane i kulturno jedinstvo, uz sva lokalna odstupanja

koja jasno proizlaze iz injenica iznetih u ranijem izlaganju, potvr uje, izme u ostalog, i pojava, u Sremu i Slavoniji takozvane vinkova ke grupe, koja u

detaljima ostaje jo uvek nedovoljno poznata, no koja, po izvesnim oblicima

materijalne kulture, posebno grn arije, upu uje na tesne veze kako sa grupom

Beloti -Bela Crkva u zapadnoj Srbiji i ilirskom podru ju, tako i sa pojavama u Panoniji, gde, s druge strane pojava humki u omo var grupi, tako e upu uje na kompleksnost problema koji istorijski valja obele iti kao pitanje

indoevropeizacije u rano bronzano doba. Ne manje zna ajni u tom pogledu bili

bi i grobovi pod humkama u Vrbici u Olteniji, koji, danas je to nesumnjivo,

pokazuju tesne veze sa pojavama u Beloj Crkvi i samim tim doprinose daljem

re avanju pitanja indoevropeizacije u ranom bronzanom periodu u svim ovim

krajevima od Karpata do zapadnog Balkana.

***

U slede oj etapi, periodu razvijenog, srednjeg bronzanog doba koji, gotovo

svuda i bez prekida kontinuiteta kulture prelazi u kasno bronzano doba, epohu

kad se mo e ra unati sa stvorenim osnovama velike Egejske seobe, pojedina, geografski odre ena podru ja izdvajaju se ve ne to jasnije. Kako se razli ite

pojave materijalne kulture uprkos izvesnim pojavama dublje unutra nje veze, a


8/21

posebno prekora enja ve ih zajednica i njihovih granica, imaju tuma iti sa stanovi ta istorije, poku a emo da objasnimo kroz interpretaciju arheolo kog materijala, koji za ove epohe predstavlja jo uvek osnovni i glavni izvor. Tako

se, u stvari, vra amo na izvesne konstatacije zasnovane na ranijim arheolo kim istra ivanjima i na njihovu interpretaciju, u istorijskom smislu, onakvu kakva je

bila data naSimpozijumu o teritorijalno i hronolo kom razgrani enju Ilira u? ?

praistorijsko doba, u Sarajevu 1964. godine. ini se da nova arheolo ka prou avanja nisu u osnovi izmenila tada izneta gledi ta, ve , naprotiv, da su pru ila samo novu gra u za njihovu potvrdu.U podru ju Pomoravlja susre emo se, tokom ovog razdoblja sa nekoliko arheolo ki jasno izdvojenih kulturnih grupa. Takva je pre svega Slatinska

grupa, koja svoje ime nosi po nalazi tu u Donjoj Slatini kod Leskovca, gde su,

iskopavanjima, njene odlike najpre mogle da budu jasnije utvr ene i

opredeljene. Vremenski, ova se grupa vezuje za sam po etak srednjeg

bronzanog doba, to, opet, odgovara fazamaA2/V1 hronolo kog sistema

Rajnekea. Njeno je postojanje za sada sa sigurno u utvr eno samo u ju nom Pomoravlju. Nalazi koji joj pripadaju poznati su, sem iz same Donje Slatine, sa

Gradca kod Zloku ana u blizini Leskovca i Velike Humske uke u Humu kod Ni a. Polo aj naselja po pravilu je dominantan, zgodan kako za odbranu, tako i za kontrolu svakog kretanja prirodnim saobra ajnicama kroz kotline, polja

moravske doline: ni ko ili leskova ko. Kultura toga perioda jo uvek je nedovoljno poznata, pre svega na osnovu kerami kog materijala. Tehnikom

izrade - fakturom, a delom i na inom ukra avanja - kose rebraste kanelure - grupa pokazuje veze sa bubanjsko-humskom u njenim fazama I i II. S drugestrane, izvesni oblici kao koni ne zdele sa dr kom koja prelazi preko oboda i zavr ava se dugmastim ispup enjem, ili ve i sudovi sa irokim, zaravnjenim obodom, predstavljaju po etak jedne duge kulturne evolucije u Pomoravlju,

koja, mo da, mo e da se ve e za izvesne etape tzv. ernavoda kulture u Rumuniji ija je pojava zavisna od prodora novih ljudskih grupa sa donjeg

Dunava prema Olteniji. Kulturni odnosi ovde su jo uvek nedovoljno jasni.

Dokle god ne bude mogu e da se ve im istra ivanjima utvrdi karakter ove grupe sa svim njenim manifestacijama, ono e morati da se ostavi manje ili vi eotvoreno.

Mnogo zanimljivija u tom pogledu bila bi tzv. para inska grupa, ra irena u celom podru ju sliva Velike Morave, tako da njene pojave mo emo pratiti ak i do doline Timoka (Pi ura esma kod Zaje ara). Grupa ija su zasada najva nija nalazi ta Glo dar u Para inu i Rutevac kod Aleksinca, poznata nam je isklju ivo iz grobalja-nekropola. Naselja ove grupe zasada nisu ni utvr ena, ni ispitana.

Veoma zna ajan, me utim, je na in sahranjivanja u ovim nekropolama: u


9/21

pitanju su grobovi sa urnama, gde su spaljeni ostaci pokojnika bili stavljani u

sudove, urne, zajedno sa nizom drugih darova: manjih sudova, delom i

metalnih predmeta, uglavnom nakita. Tako e su sudovi stavljani i pored urni.

Ovim odlikama, para inska grupa se posebno vezuje za ve ranije pomenuti iroki balkansko-karpatski kulturni kompleks na celom prostoru od Stare

planine do Karpata i u dana njoj Vojvodini. To opet, bez sumnje pokazuje, da

ovo podru je, u krajnjoj liniji, ne mo e da se pove e ni sa u om obla u nastanka Tra ana, niti pak Ilira, ve najpre za onu oblast u kojoj se formiraju takozvana dako-mizijska plemena, na to je, uostalom, tako e ukazivano u arheolo koj literaturi. Time bi pretpostavka koju iznose lingvisti (V. Georgijev), o

postojanju jedne posebne dako-mizijske jezi ke grupe na Balkanu, mogla na i i svoju potvrdu, pogotovu kad se ima u vidu da ba ove teritorije Pomoravlja

pripadaju oblasti Mezije, kako je ona i izdvojena kasnije, prilikom formiranja

rimskih provincija na Balkanu. to se pak ti e arheolo kog materijala, treba posebno ista i, da keramika para inske grupe, pokazuje tako e izvesne veoma zanimljive odlike; sudovi sa jednom dr kom sa dugmastim ispup enjem, koja

prelazi preko samog oboda, neposredni su nastavak pojava poznatih u

slatinskoj grupi. Sudovi sa dve dr ke koje prelaze obod, nekada tako e sa takvim ispup enjima, iako predstavljaju jednu od najtipi nijih pojava u celoj

jugoisto noj Evropi tokom bronzanog doba, imaju, opet, najbli e paralele u isto noj Panoniji i Olteniji, pri emu posebno valja ukazati na odgovaraju e oblike u tzv. Verbi oara (Verbicioara) grupi u Rumuniji. Zdele sa uvu enim obodom, u krajnjoj liniji, vode poreklo jo iz bubanjsko-humske grupe u njenim

fazama I-II. U vrlo oskudnom ukra avanju sudova para inske grupe, kanelure se vezuju kako za slatinsku, tako i, mo da njenim posredstvom, za ranijububanjsko-humsku evoluciju. Urezani ukrasi, ornamenti, na sudovima, naro ito

izvijeni motivi izvedeni u obliku spirala povezanih me u sobom motivom u

obliku slova M pokazuju vezu sa Verbi oara grupom. U celini, dakle,

para inska grupa mo e se oceniti kao lokalna pojava u slivu Velike Morave, vezana, svojim osnovnim odlikama, kako za kulturni razvoj na ovom podru ju,

tako i za iru balkansko-karpatsku oblast a, samim tim, donekle i za razvoj

odgovaraju ih i istovremenih pojava u Panoniji, pogotovu u Banatu, o emu e u daljem izlaganju jo biti govora.

Veoma je zanimljiva, me utim, pojava da se na samom nalazi tu Glo dar u Para inu nalaze i izvesni grobovi koji, sigurno, pripadaju ve kasnom bronzanom dobu, periodu koji neposredno stoji u vezi sa Egejskom seobom.

Ovu pojavu, na izlo bi, ilustruje grob 1962-2 iz Para ina. Mnogi oblici sudova koji se kao darovi nalaze u ovom grobu, kao oni sa uvu enim obodom i

dr kama preko oboda, zatim i ukra avanje izvedeno kanelurama, upu uju na neposredno povezivanje sa para inskom grupom srednjeg bronzanog doba. Ali,


10/21

oblik urne u koju su stavljene sagorele kosti pokojnika, sa visokim vratom i

zaobljenim kanelovanim ramenom, kao i oblici dr ki i njihov raspored na ovoj

urni, povezuju je nesumnjivo sa kasnijim vremenom, pojavom velikih polja sa

urnama, bez humki, u Vojvodini, pre svega u Banatu. Tako se ovde, mora, bez

ikakve sumnje ra unati sa jednom unutra njom evolucijom svakako bez prekida u sastavu stanovni tva, od srednjeg do kasnog bronzanog doba i perioda prelaza

u gvozdeno doba.

Kako se, uporedo s tim, u ju nom Pomoravlju, razvija bronzano doba do kasne

faze i perioda prelaza iz bronzanog u gvozdeno doba, nije jo uvek dovoljno

jasno. Posle slatinske grupe, pojedini nalazi, kao urna iz Lapotinca sa svojim

vertikalno bu enim dr kama i urezanim ornamentima rafiranih trouglova, upu uju, kako je to ve pokazano u dosada njim arheolo kim prou avanjima, na izvesne veze sa Makedonijom i tra kim kompleksom. Ali, tek sa kasnim

bronzanim dobom, mogu e je ovde izdvojiti jednu potpuno jasno oformljenu

kulturnu grupu koja je ispitivana sistematskim iskopavanjima u Brzom Brodu

kod Ni a i u arheologiji obele ena imenom Medijana grupe (glavno nalazi te u Brzom Brodu, u neposrednoj blizini rimske Medijane). Oblici grn arije, sudovi

sa uvu enim, na razne na ine kanelovanim obodom, predstavljaju evoluciju starih oblika ije se tradicije mogu pratiti ak do vremena prelaza iz neolita u metalno doba i prodora ljudskih grupa iz Oltenije u na e Pomoravlje - do

bubanjsko-humske grupe. Oblici sudova sa jednom dr kom koja prelazi preko

oboda i zavr ava se metalnim ispup enjem, forma koja tokom razvoja Medijana grupe do ivljava izvesnu evoluciju, imaju svoje korene u staroj tradiciji

bronzanog doba Pomoravlja, slatinskoj i para inskoj grupi. S druge strane,izvesne forme sudova najranije faze podse aju i na oblike urni sa kraja

para inskog perioda, dok i zdele sa obodom, i sudovi sa irokim, ravnim, esto kanelovanim obodom, moraju da se ve u za sam kraj bronzanog doba i po etak

prelaza ka gvozdenom dobu u Panoniji i Posavini, na primer u Donjoj dolini.

Njihova veza sa tzv. grupom Bajerdorf-Velatice (Baierdorf-Velatice) u

alpskom podru ju tako e upu uje na ovaj period, bronzano doba D po hronolo kom sistemu Rajnekea, iako pojedini na i arheolozi poku avaju da ih opredele u ne to kasnije vreme.

Daleko zna ajnija bila bi, me utim, dalja istorijska interpretacija Medijana

grupe, kako je ona u na oj arheolo koj literaturi ve predlo ena, a na la je i svoju potvrdu u novim, velikim sistematskim iskopavanjima Medijane pod

rukovodstvom M. Gara anina u 1972. godini. Ovim iskopavanjima potvr eno je, naime, da se u Medijana grupi sigurno mogu konstatovati, na osnovu

stratigrafije izdvajanja slojeva, tri faze (Medijana I-III), pri emu se materijal

prve od njih osobito vezuje za pojave koje u Makedoniji prate ru enje starih


11/21

naselja bronzanog doba, propra eno nasilnim uni tavanjem i spaljivanjem naselja na samom po etku Egejske seobe. Otuda se mo e tvrditi da su u Egejskoj seobi u estvovala i plemena iz Pomoravlja, koja su, predstavljala

jednu od njenih komponenata, naime, onu koja se kretala dolinom Morave i

Vardara ka Gr koj i mikenskom svetu, nasuprot drugoj iz Trakije i Dobrud e,koja je odigrala zna ajnu ulogu u ru enju Prijamove Troje, iji pesni ki refleks nalazimo u homerskim epovima. Va no je, tako e, da u Medijani, u vreme Egejske seobe, nema nikakvih tragova uni tavanja naselja, niti prodora do ljaka sa strane. Drugim re ima iz Pomoravlja su nesumnjivo krenule ka jugu grupe

stanovnika ovih oblasti, privu ene bogatstvom mikenskog sveta, svakako i pod

pritiskom plemena sa strane, ali, kulturni razvoj u toj oblasti nije u vezi s tim

imao velikih promena. Ovo su, dakle, arheolo ki podaci, koji umnogome

doprinose re avanju istorijskih problema ove toliko va ne epohe, bacaju i novu svetlost kako na zna aj i ulogu ove balkanske oblasti, tako i na istorijske

doga aje i njihov tok u toj zna ajnoj epohi.U dosada njem izlaganju poku ali smo da na osnovu arheolo ke rpabe pru imo i sliku evolucije Pomoravlja u toku bronzanog doba do vremena Egejske seobe.

Ovo izlaganje bazira se na arheolo koj gra i kojom do sada raspola emo i njenoj interpretaciji u istorijskom smislu, koja, najzad, predstavlja i krajnji cilj i

zadatak moderne arheologije, na koji je u na oj i stranoj arheologiji ponovljeno

i u vi e mahova iskazano od strane istra iva a pojedinih podru ja (A. Benac, M. Gara anin, I. Nestor, V. Dumitrescu, M. Korkuti, F. Prendi, autor ovih redova i

drugi). Namerno, pri tome nije govoreno o metalnim predmetima koji se, sa

manje ili vi e sigurnosti mogu vezati za pojedine kulturne grupe o kojima jebilo govora. U tom pogledu, veoma je zanimljiva injenica da ovi predmeti,

velikim delom, predstavljaju tipi ne oblike metalurgije srednjeg bronzanog

doba u srednjoj Evropi i Karpatima. Neki od tih oblika, kao igle sa glavom u

obliku pe ata (Petschaftkopfnadel) u para inskoj grupi vezani su za odre eno vremensko razdoblje srednjeg bronzanog doba (Rajneke V2-S). U Medijani

dosada nisu na eni metalni predmeti, no pojava kalupa za njihovo livenje

upu uje i na lokalnu metalurgiju. Na alost, iz o te enih kalupa otkrivenih prilikom iskopavanja 1972. godine ne mo e se do i do odre enijih zaklju aka o oblicima ovih predmeta. Posebno zanimljivu vrstu nalaza predstavljaju,

me utim, velike grivne sa pro irenim zavr ecima, tzv. akaste grivne, bogato ukra ene geometrijskim ornamentima a izvedene u tehnici livenja ija se rasprostranjenost uglavnom koncentri e oko planine Juhora i u donjem

Pomoravlju. Van ovih oblasti grivne ove vrste na ene su samo u manjem broju

u Banatu i u Pelagoniji (kod Bitolja). U ostavi bronzanih i zlatnih predmeta iz

Tru evca kod Svetozareva, koja pripada po etku srednjeg bronzanog doba, zastupljene su grivne ove vrste u primitivnoj formi. Sve ovo upu uje na


12/21

injenicu da je tokom bronzanog doba, Pomoravlje stajalo u tesnoj vezi

razmene sa srednjom Evropom, no da je isto tako, verovatno, imalo i svoje

lokalne radionice za izradu metalnih predmeta od kojih neki, kao grivne

juhorskog tipa, predstavljaju lokalnu formu zlatarske ve tine u tim krajevima.

***

Sa Pomoravljem, u kulturnom razvoju u bronzano doba, usko se vezuje i

podru je Kosova. Ova je veza razumljiva ve kad se uzmu u obzir i mogu nosti prirodnih komunikacija, kao dolina Toplice, koja je u rimskom periodu bila

kori ena kao prirodna trasa zna ajnog puta Ni -Lje (Naissus-Lissus). S druge strane, nesumnjivo je da Kosovo ve u to doba ima u ih kulturnih, a svakako i etni kih veza sa zapadnobalkanskim ilirskim podru jem. U dana njem stanju na ih znanja o bronzanom dobu, na alost je nemogu e o tome doneti potpuno siguran sud, niti pru iti jasnu sliku. Ipak je zna ajno da nalazi sa naselja

bronzanog doba u Lju ti kod Kosovske Mitrovice i Gladnicama kod Pri tine, upu uju na pojavu jedne kulture bronzanog doba veoma bliske Medijani, a

sude i po oblicima sudova u svojoj genezi i para inskoj, pa i ranijoj slatinskoj grupi. Urna otkrivena u Lju ti pokazuje, me utim, u svom obliku i ukra avanju odlike koje je bli e vezuju za Panoniju, ali je nemogu e na osnovu ovog jednog, usamljenog nalaza o tom pitanju i tim kulturnim odnosima doneti odre eniji

sud.

Nasuprot tome, danas je potpuno sigurno da na Kosovu u bronzano doba,

postoje i pojave koje se bli e vezuju za zapadnobalkanski kompleks. U tom

smislu osobito upu uju nalazi iz grobova pod humkom u Rogovu. Ipak, na in sahranjivanja koji je ovde konstatovan (postavljanje mrtvih na kameno le i te) nije do sada na ao svoje analogije u drugim krajevima. Metalni predmeti iz

jednog od rogovskih grobova: bronzane grivne sa krajevima pro irenim u

obliku pe ata, kao i igla sa glavom u obliku pe ata upu uju na srednje bronzano doba i na tipove predmeta koji se delom vezuju za srednju Evropu, no donekle

(grivne) i za zapadnobalkanske oblasti. Svakako e tek dalja iskopavanja i

istra ivanja u ovim krajevima omogu iti da se o tome stvori odre eniji sud. ***

Kao i Pomoravlje, tako se i podru je Vojvodine, dobrim delom usko povezuje

sa balkansko-karpatskim kompleksom, iako se nalaze i izvesne pojave bli evezane za ostala podru ja Panonije. Danas se, uglavnom, mo e ustanoviti u ovim krajevima postojanje dveju kulturnih grupa: vatinske, po glavnom

nalazi tu Vatinu kod Vr ca i dubova ko- utobrdske po nalazi tima Dubovcu kod Kovina i utom Brdu u selu Vincima kod Golupca u Srbiji. Odmah u vezi


13/21

sa tim treba podvu i da se pojave ovih grupa mogu pratiti i u srpskom

Podunavlju, na desnoj obali Dunava, u istom obliku kao i u Vojvodini, iako,

me utim, uglavnom ne prodiru dalje ka jugu, u centralnu Srbiju i Pomoravlje.

Pojave u zapadnoj Srbiji, koje u odlikama materijalne kulture pokazuju tesne

veze sa Vojvodinom, iako se na inom sahranjivanja i drugim odlikama bli evezuju za zapadnobalkanski kompleks, bi e posebno tretirane u daljem

izlaganju.

Vatinska grupa poznata je u arheologiji, kao izdvojena kulturna pojava, ve od

samog po etka ovog veka. Njeni tipi ni oblici i manifestacije rasprostranjeni su u celoj Vojvodini, pri emu se ipak, kao glavni centar mora oceniti oblast

Banata, bli e Karpatima. U pitanju je tipi na kultura srednjeg bronzanog doba, koja je, izme u ostalog, ispitivana i u pojedinim naseljima, kao u Vatinu i

idovaru, gde su otkriveni i ostaci praistorijskih ku a etvrtastog oblika, gra enih na povr ini zemlje. Daleko vi e, me utim, poznati su grobovi ove grupe. Njihov oblik i raspored odgovaraju uglavnom pojavama utvr enim i u

drugim podru jima balkansko-karpatskog kompleksa, uklju uju i tu, uz razlike u oblicima i na inu ukra avanja predmeta i pojave para inske grupe. Sahranjivanje je vr eno tako to su spaljeni ostaci kostiju stavljani u urne, pri emu se u grobovima nalaze kao darovi, raspore eni oko urne i razni drugi

sudovi, dok su metalni predmeti uglavnom stavljani u urne. Ali, pored toga,

postojalo je sigurno i sahranjivanje sa skeletima u opru enom stavu. Nema,

me utim, nikakvih podataka o tome da bi se sahrane vr ile pod humkama, onako kako je to utvr eno u zapadnobalkanskoj oblasti. O igledno se radi o ravnim grobovima, grupisanim u izdvojene manje celine, koje po svemu sude i

odgovaraju pojedinim porodicama ili rodovima.

Kao i u drugim kulturnim grupama bronzanog doba, tako i ovde osnovni

elementi za utvr ivanje i pra enje odlika kulture ini grn arija, keramika. U njenim oblicima esto do izra aja dolazi imitiranje metalnih objekata, kako je naro ito vidljivo na izvanrednom primerku suda sa dve dr ke koje prelaze preko oboda iz Omoljice kod Pan eva. Pored ovih, karakteristi ni su i sudovi sa

jednom dr kom koja prelazi obod, pehari na nozi, poklopci sa ukr tenim dr kama, zatim urne, esto sa cilindri nim vratom, zaobljenim ramenom i trakastim i bradavi astim dr kama na trbuhu, raspore enim u odre ene sisteme

na na in sli an onom koji se konstatuje i u Para inu posebno u grobu kasne

para inske faze (1962-2). Nasuprot bogatstvu oblika, a osobito dr ki, tako se javljaju dr ke polumese astog preseka, tzv. ansa lunata ili pak dr ke koje na gornjem delu imaju ro asta ispup enja ili dodatke uvijene u obliku voluta. Ornamentika je ovde srazmerno siroma na. iroke, lebljene, rebraste kanelure,

postavljene koso i horizontalno, javljaju se tek ponekad. e i su urezani


14/21

ornamenti izvedeni u obliku girlanda ili spiralno uvijenih vre a. esto su na urnama ovakvi ornamenti izvedeni utiskivanjem kanapa ( nur ornamentika).

Ipak, u su tini, glavnu estetsku vrednost ove grn arije ine skladni, o tro profilisani oblici kod kojih se podra avanje metalu ne mo e dovesti u sumnju. Skulptura, plastika, tako esta u neolitskom periodu, a koju ne susre emo u grupama iz bronzanog doba Pomoravlja, ovde je ne to bolje zastupljena,

osobito sudovima u obliku ivotinjskih figura iz Vatina, i poznatim sudom u

obliku ptice iz Star eva, gde je tako e otkriven grob kasne vatinske faze.Vremenski u okviru vatinske grupe mogu e je danas izdvojiti tri faze. Ovo je

u injeno uglavnom na osnovu razlika u materijalu pojedinih nalazi ta i zatvorenih nalaza iz pojedinih grobova. Na poznatom nalazi tu idovaru kod Vr ca postoje i jasno izdvojeni slojevi vatinske grupe i drugih kulturnih grupa

metalnog doba, to e, nesumnjivo, kad materijal bude objavljen, tako e doprineti jasnijoj slici. Najstariju fazu vatinske grupe predstavlja tzv.

pan eva ko-omolji ka po glavnim nalazi tima u Pan evu i Omoljici. Ona se mo e staviti na sam po etak srednjeg bronzanog doba (Rajneke bronza A2/B1) i okarakterisana je uglavnom sudovima sa jednom ili dve dr ke tipa ansa lunata,

koji retko mogu imati ve razvijenije oblike. U Pan evu, na en je i jedan sudi na tri noge koji pripada tzv. Ma arovce grupi srednje Evrope, to tako e odgovara tome vremenu. Kasnija faza, vatinsko-vr a ka, zapravo je klasi na etapa vatinske grupe, kada su zastupljene razne tipi ne forme keramike kao i

one koje se zadr avaju jo od ranijeg doba. Inventar metalnih predmeta jednog groba iz samog Vatina, sa karakteristi nom bronzanom sekirom i iglom sa

glavom u obliku pe ata dopu ta vremensko izdvajanje ove faze. Najzad, velike

nekropole sa urnama, ukra enim esto nur ornamentima, kao to su Belegi , Sur in, Iland a, zatim i nekropola na Rospi- upriji u Beogradu pripadaju kraju srednjeg bronzanog doba. U ovom smislu upu uje i bronzana igla sa

ljebljenom glavom iz jednog groba u Iland i, koja predstavlja tipi nu formu bronzanog doba C po hronolo kom sistemu Rajnekea. Ova faza nesumnjivo se

produ uje i kasnije pa se mora ra unati sa neprekinutom evolucijom do u neposredno slede u kulturnu fazu prelaza iz bronzanog u gvozdeno doba, kada

se i na dalje zadr ava sahrana u urnama, no ove dobijaju ne to druk ije karakteristike, naro ito primenom kanelovanih ornamenata kao u grobu 1962-2

iz mla e faze para inske grupe u Para inu ili iz groba 13 na Rospi upriji. Ovde je urna sa vi im vratom, zaobljenim kanelovanim ramenom i dr kama bila pokrivena zdelom iji oblik nalazi najbli u analogiju u grobovima iz Dobra e kod Kragujevca koji tako e pripadaju kasnom bronzanom dobu i samom

po etku prelaska ka gvozdenom.


15/21

Teritorijalno, kako je ve istaknuto, vatinska grupa sem Banata i srpskog

Podunavlja, iri se i u Srem, gde je zastupljena u jednoj posebnoj varijanti.

Datiranje ovih nalaza omogu eno je ostavama metalnih predmeta otkrivenim u

Lovasu i Vukovaru, koje pripadaju srednjem bronzanom dobu. Posebno emo

se vratiti u daljem izlaganju na zapadno-srpsku varijantu ove grupe.

Svojim karakterom vatinska se grupa nesumnjivo vezuje za balkansko-

karpatski kompleks, okarakterisan nizom grupa koje su sa njom istovremeno i

sli ne kako u na inu sahranjivanja, tako esto i u karakteru i odlikama svog inventara. Takve su na primer, grupe Otomani, Verbi oara ili Tej u Olteniji,

Transilvaniji i Vla koj. Posebno zanimljiv u ovom pogledu je polo aj zapadno-srpske varijante kojoj, uprkos uskoj povezanosti sa vatinskom grupom treba, po

svemu sude i, dati ne to druk iju etni ku interpretaciju. Tako e u Banatu u srpskom Podunavlju, ire i se ka istoku i u podunavsku Olteniju i severozapadnu Bugarsku - oblast Vidina, rasprostranjena jedubova ko- utobrdska grupa. Kulturno, ona se vezuje i za druge grupe okarakterisane osobito grn arijom iji su urezani ornamenti ispunjeni belom inkrustacijom (inkrustirana keramika). Takve su ju nopanonska i

zapadnopanonska inkrustirana keramika. U su tini se mo e re i da se radi o jednom istom kulturnom kompleksu u kojem se izdvajaju razne grupe ili

varijante, od kojih je dubova ko- utobrdska bez sumnje najbogatija. S druge strane i ovde postoje izvesne lokalne razlike i odstupanja, koja se, me utim, jouvek ne mogu u potpunosti sagledati. Grupa je uglavnom poznata iz grobnih

nalaza, dok je o naseljima vrlo malo poznato. Najpotpunije ispitana nekropola u

Korbovu, pokazuje sahranjivanje na na in sli an onom u vatinskoj i drugim grupama sa poljima sa urnama bronzanog doba u panonskom i karpatskom

podru ju. Me u oblicima grn arije karakteristi ne su urne sa visokim vratom, nekada stepenasto profilisane, takozvane eta ne urne, sudovi sa jednom ili dve

dr ke tako e esto o tre profilacije, sli ni vatinskim razni oblici profilisanih zdela koje su esto slu ile kao poklopci urni, zatim postolja od pe ene zemlje, dvojni sudovi kakvi su poznati i iz vatinske i para inske grupe. Osobito

zna ajno je izuzetno bogatstvo ornamentike sa nizom raznih motiva od kojih su

neki, kao duguljasti ornament takozvanog gr kog meandra, tesno vezani i za

kasniji fond motiva primenjivanih u gr koj umetnosti. Posebno valja pomenuti izve ke ura ene u obliku ptice, kao i bogatstvo statueta, plastike, ime se dubrova ko utobrdska grupa jasno izdvaja od drugih u bronzanom periodu. Me u statuetama, naro ito su tipi ne one sa irokom zvonastom suknjom. Predstava ljudske figure ina e je jako upro ena, ali bogata ornamentika ukazuje na prikazivanje metalnog nakita. Ovakve statuete poznate su sa niza

nalazi ta, kao to su Vr ac, Korbovo, razni lokaliteti na Dunavu u nas, Krna u


16/21

Olteniji, Novo Selo u Bugarskoj i drugi. Najpoznatiji, svakako i najlep i do

sada poznati primerak, bio je kli eva ki idol, na en u jednom grobu u Kli evcu kod Po arevca, koji je propao u Prvom svetskom ratu. Posebno zna ajne kultne

predmete predstavljaju dvoja kolica od pe ene zemlje koja su na ena u Dupljaji kod Vr ca. Na kolicima koda vuku barske ptice prikazana je stoje a ljudska figura u odelu tipi nom za statuete ove grupe. Na primerku iz Narodnog muzeja

u Beogradu, radi se o mu koj figuri obu enoj u enske haljine. Ovakva predstava, nesumnjivo se povezuje sa mitom o delfijskom Apolonu koji boravi

est meseci u zemlji Hiperborejaca, dalekoj i maglom pokrivenoj oblasti koja u

koncepcijama antike mo e da se ve e za Panoniju i donje Podunavlje, da bi zatim narednih est meseci proveo u osun anom gr kom svetu, kod svetili ta u Delfima. Ako se, me utim, ovi podaci anti kog mita i arheologije dalje dovedu u vezu sa istorijskim podacima o najranijoj gr koj istoriji i onim to nam u tom smislu pru a arheolo ka gra a, vidi se da u Gr koj, ba u periodu prelaza iz

bronzanog u gvozdeno doba, ili, u smislu gr ke istorije i mitologije u periodu

vezanom manje ili vi e za epohu trojanskog rata, nalazimo niz pojava u

materijalnoj kulturi (ornament meandra) u religijskim koncepcijama (kult

delfijskog Apolona) a, kona no i drugde, to upu uje na tesnu povezanost sa balkanskim podru jem. Ovde posebno treba ista i i injenicu da su, u nekim grobovima na Keramejkosu kod Atine, na eni, u vreme kad oblici vi ematerijalne kulture gr kog sveta protogeometrijskog i geometrijskog doba

dolaze do punog izra aja, i oblici i predmeti koji, tehnikom izrade, formom i

ukra avanjem, stoje u najte njoj vezi sa dubova ko- utobrdskom grupom. Moralo bi se, prema tome pretpostaviti, da su u toliko puta ve pomenutoj

Egejskoj seobi i nosioci ove kulturne grupe iz panonske, karpatske i donjepodunavske oblasti igrali odre enu ulogu. Vremenski polo aj dubrova ko- utobrdske grupe u okviru kulturnog razvoja jugoisto ne Evrope u toku

bronzanog doba ne podle e nikakvoj sumnji. Sigurno je da ona obuhvata

razdoblje srednjeg pa i kasnog bronzanog doba (Rajnekeove faze A2/V1 do

faze D). Veoma je zanimljivo da izvesne dubova ko- utobrdske vrste predmeta nalazimo ak i u grobovima sa tipi nim formama urni prelaznog perioda ka gvozdenom dobu, onakvim kakvi su poznati iz Para ina ili iz groba br. 13 u

zna ajnoj nekropoli na Rospi upriji. Takav je slu aj u grobu br. 32 iz poznate nekropole u Kru en (Cruceni) u rumunskom Banatu. U istorijskom smislu ovo

treba da zna i da su elementi ove kulturne grupe, koji su nastali ve tokom bronzanog doba, nad iveli ovaj period tako da se mogu, makar i delimi no, pratiti u kasnijoj kulturnoj evoluciji. Nasuprot tome, nejasno je kakav je ovde

odnos prema ve ranije obra enoj vatinskoj grupi. Kulturno i istorijski te ko je pretpostaviti da su pojave, bez obzira koliko su one me usobno sli ne mogle kroz nekoliko vekova da se razvijaju uporedo na jednoj istoj, u oj teritoriji, i to

tako da bi u neposrednoj blizini, na odstojanju od jedva nekoliko kilometara,


17/21

uporedo i istovremeno, uz puno izdvajanje posebnih odlika materijalne kulture

mogle iveti dve razli ite kulturne grupe (vatinska i dubova ko- utobrdska). Arheologija, svojim dosada njim istra ivanjima pru a u tom smislu sigurne

podatke. Istorijski, me utim, ove je podatke nemogu e objasniti. O igledno je da se jo uvek radi o nedovoljnom nau nom saznanju i da e tek budu a sistematska, u prvom redu arheolo ka istra ivanja mo i da u ovom smislu pru e koliko-toliko zadovoljavaju e re enje.***

Po svom geomorfolo kom polo aju, a kona no i po karakteru svoje kulture iz ove oblasti se nesumnjivo odvaja podru je zapadne Srbije. U dosada njem izlaganju, u vi e mahova je istaknuto da se po oblicima i odlikama pokretnog

inventara te kulture ova oblast nesumnjivo mora u e povezati sa vatinskom

grupom, to jest sa panonskim i u krajnjoj liniji balkansko-karpatskim

podru jem. S druge strane, imaju i u vidu obi aje sahranjivanja, iji je izraz u etni kom smislu posebno odlu uju i, ovo se podru je mora povezati za Bosnu i dalje za evoluciju zapadnog dela Balkanskog poluostrva u celini gde na osnovi

nastaloj simbiozom indoevropskih stepskih nomada i domoroda kog

stanovni tva, dolazi do stvaranja preduslova za dalji razvoj ilirskih plemena.

U takvoj, arheolo ki nedovoljno jasnoj situaciji, nu no je vratiti se, pre svega, na arheolo ke podatke da bi se tek potom, na toj osnovi, poku alo pristupiti re avanju istorijskih problema u irem smislu. Za zapadnosrpsku varijantu vatinske grupe, ra irenu u celom podru ju zapadne Srbije, kao oblik naselja, izgleda da su karakteristi na utvr enja na dominantnim polo ajima, takozvane gradine, ija se tradicija u ovim oblastima, uz razumljivo unutra nju evoluciju kroz razne etape praistorije, odr ava do perioda gvozdenog doba i epohe kada,

sa mnogo vi e sigurnosti mo emo govoriti o nastajanju i postojanju ilirskih plemena. Na alost, arheolo ka prou avanja jo uvek su nedovoljna da bi se, na osnovu ove vrste izvorne gra e, mogla sa sigurno u pratiti ova duga evolucija koja vremenski obuhvata vi e stole a. Na nalazi tu u Ljuljacima kod Kragujevca, gde je konstatovano postojanje ovakve gradine i gde arheolo ka

gra a, iako nedovoljno razvrstana na osnovu modernih metoda istra ivanja, bar u svojim tipovima upu uje na nekoliko faza, izgleda da je pomenuta varijantavatinske grupe zastupljena u nekoliko svojih etapa. Izgleda tako e da bi ovde

sistematskim iskopavanjima bilo mogu e sa odgovaraju om sigurno u izdvojiti zgrade i delove naselja raznih faza. Na alost, u tom smislu nije gotovo jo ni ta u injeno, te ovaj problem mora zasada biti ocenjen kao otvoren i nere en. U na inu sahranjivanja u ovoj grupi osobito je karakteristi na pojava grobova pod humkama. Postojanje nekropola ove vrste, vezanih za bronzano doba, poznato


18/21

je ve od kraja pro log veka, blagodare i pre svega iskopavanjima vr enim na itavom nizu nalazi ta-nekropola u podru ju Valjeva, Loznice i u Draga evu u

okolini a ka. Tek u poslednje dve decenije sistematska iskopavanja na pojedinim nekropolama, osobito u Beloti u i Beloj Crkvi, zatim, donekle u

okolini a ka, pru ila su u tom smislu nove i potpunije podatke. Nesumnjivo je, da je u ovo vreme sahrana po pravilu vr ena pod humkama, u

okviru manjih ili ve ih nekropola, koje verovatno ine groblja pojedinih porodi nih ili rodovskih zajednica. Gde su se uz te nekropole nalazila njihova

naselja zasada je jo uvek nejasno. Sva nastojanja da se prilikom iskopavanja

na humkama pojedinih nekropola prona u i ostaci odgovaraju ih naseobina ostala su do sada bez rezultata. Zna i li to da su ta naselja bila sastavljena

isklju ivo od koliba gra enih od tako prolaznog materijala da o njemu nije ostalo nikakvog traga, to, s obzirom na visoku tehniku arheolo kih iskopavanja koja se danas primenjuje kako u Jugoslaviji, tako i u susednim zemljama

izgleda malo verovatno? Ili, pak, da se radilo o provizornim, letnjim

nastambama na "ba ijama", mo da pod atorima, o emu nije ostalo, pogotovu s obzirom na karakter zemlji ta nikakvih vidljivih arheolo kih tragova? To je

pitanje koje dosada arheolozi nisu sebi postavili a koje, ini nam se, mo e da pru i izvesne osnove za dalje re avanje tog problema. U samim humkama, sahranjivanje je vr eno prema dva osnovna principa, kako su oni vekonstatovani u rano bronzano doba u okviru grupe Beloti - Bela Crkva:

spaljivanjem i sahranjivanjem pokojnika. Konstrukcija i izgled humki pri tome

ne pokazuju velikih razlika: pored obi nih humki, jednostavno nasutih od

zemlje, postoje i takve, veoma tipi ne, na ijoj se periferiji nalazi poseban od

kamena izgra en venac. Nasuprot tome, u grobovima sa spaljivanjem

nesumnjivo je postojanje izvesnih novih momenata: sada se, po pravilu, u

sredi njem delu humke, nalazi kameno jezgro, nastalo nabacivanjem blokova

kamena u obliku kupe, ispod kojeg je postavljen sud, urna, u kojem se nalaze

spaljeni ostaci pokojnika. Uz to se u samom sudu ili pored njega nalaze i drugi

grobni darovi, kao manji kerami ki sudovi ili razni metalni predmeti, uglavnom

nakit koji je pokojnika pratio u grob, tako e nakit od ilibara. Uporedo s tim, istovremeno, kako to pokazuje karakter grobnog inventara pojavljuju se, kao i u

ranijem periodu, u grupi Beloti - Bela Crkva, skeletni grobovi: ovde je

pokojnik bio postavljen na zemlju, po pravilu u opru enom a ne vi e u zgr enom stavu kao u ranijem vremenu. Nekad je, ovako postavljeno telo biloogra eno nekom vrstom kov ega od kamena, kao na primer, u sredi njem grobu humke br. 14 u Beloti u. Na sli an na in bio je opru en i skelet u centralnom grobu humke br. 19 u ovoj nekropoli, koji je, ina e, od posebnog zna aja za odre ivanje i pra enje unutra nje evolucije kulture bronzanog doba u ovim krajevima. U nekim slu ajevima mogu e je, na osnovu sigurnih arheolo kih


19/21

zapa anja, do i i do daljih zanimljivih zaklju aka. Tako, u humci br. 16 postoji urna sa ostacima pokojnika, bri ljivo sakupljenim u urnu. Sama humka

postavljena je na spali te na kojem je bilo izvr eno spaljivanje pokojnika, a iji se ostaci jasno izdvajaju ostacima pe ene zemlje i pepela. Ispod spali ta, na kojem je urna bila postavljena u naro itu kamenu konstrukciju, otkriven je

skeletni grob, tako da je potpuno jasno da spali te nije bilo probijano u vezi sa

njegovim postavljanjem, Grob je, prema tome, postojao pre izvr enja

spaljivanja i sakupljanja u urnu ostataka spaljenog pokojnika. U ovom grobu

na en je i sud koji svojim tipom u potpunosti odgovara izvesnim drugim

nalazima nekropole u Beloti u. Otuda se mo e pretpostaviti da je ova skeletna sahrana izvr ena pred postavljanje pomenutog groba sa urnom, te da se,

verovatno radi o prino enju ljudske rtve.Koliko se na osnovu dosada njih iskopavanja mo e zaklju iti, postoje i neke lokalne, u e regionalne razlike u na inu sahranjivanja koje se bar zasada ne mogu izdvojiti kao ira, op tija pravila. Tako, u nekropoli pod humkama u Dobra i, u jednoj iskopanoj humci, grobovi sa urnama pojavljuju se u vidu dva

pravilna kov ega, gra ena od kamenih plo a, Ispred ovih kov ega u kojima su se nalazile same urne, postavljeni su sudovi koji ine sastavni deo grobnog

inventara. Na jednom od kov ega na bo noj strani poklopne plo e urezani su znaci koji, mo da, mogu da se protuma e kao neka vrsta primitivnog pisma.U arheolo kom materijalu zapadnosrpske varijante vatinske grupe, osnovnu,

najtipi niju pojavu predstavlja grn arija-keramika. Pored tipi nih urni, zdele, sudovi sa dve dr ke koji nekada imaju o tru profilaciju, a po pravilu dr ke koje

prelaze preko oboda i zavr avaju se dugmastim ispup enjem, zatim dvojni sudovi, kao i karakteristi ni urezani i kanelovani ornamenti, usko se vezuju za

tipi ne oblike vatinske grupe. Ipak, osnovnu karakteristiku predstavlja znatno

primitivniji i grublji na in izvo enja, neve tija i nezgrapnija tehnika izrade. Ovo upu uje, uprkos sigurnoj vezi sa vatinskom grupom, na lokalnu izradu ove

grn arije, nezavisnu od bilo kakvog stalnog, neposrednog dodira, sem u samoj

po etnoj fazi nastanka.

Da je zapadnosrpska varijanta vatinske grupe postojala i ivela kroz srazmerno

dugo vremensko razdoblje, svakako kroz celo srednje i do u kasno bronzanodoba, pokazuje i metalni inventar pojedinih grobova. Tako inventar groba sa

urnom u kamenom kov egu iz humkeIII nekropole u Beloj Crkvi, pogotovu

ukrasna plo a sa trnom, upu uje na srednje bronzano doba. Istom vremenu ima se pripisati i kratak ma sa jezi kom iz groba pod humkom u Jo evi, na en zajedno sa tipi nom vatinskom keramikom koja se, prema svom karakteru ima

vezati za vatinsko-vr a ku fazu u Banatu. Velike igle sa plo astom glavom i


20/21

ne to pro irenim gornjim delom, ukra ene geometrijskim ornamentima, predstavljaju jednu od lokalnih karakteristika nekropola zapadne Srbije u

srednje bronzano doba. Posebno zanimljiv bio bi, me utim, metalni inventar

centralnog groba humke 19 u Beloti u. Grivne elipsastog oblika sa naspramnim

krajevima, koje poti u iz tog groba, predstavljaju prete e poznatih oblika grivni tipa Gu evo-Barajevo-Jaj i , koje su po etkom perioda prelaza iz bronzanog u gvozdeno doba (Rajneke bronzano doba B - hal tat A1), tipi ne gotovo svuda u metalnim nalazima, ostavama, a mo da i u grobovima pod humkama Srbije. to se ti e velike igle u obliku vretena, ija se forma najpre pojavljuje krajem srednjeg bronzanog doba (Rajneke bronzano doba C), njene prevelike,

neprirodne dimenzije (du ina 117,5 cm) - mo da se radi o oznaci dostojanstva, predstavljaju tipi nu pojavu u irem podru ju Evrope na kraju bronzanog doba i na samom po etku perioda prelaza u gvozdeno doba. Da ovakve pojave u

Beloti u nisu niti usamljene, niti slu ajne, pokazuju sli ni nalazi iz Ro evi a kod Zvornika, gde nalazi iz grobova pod humkama imaju i ina e veoma usku vezu

sa nalazima iz nekropole u Beloti u. Najzad, u ve pomenutoj humci u Dobra i u jednom od grobova, u ki menom pr ljenu, na ena je bronzana strelica sa trnom, oru je koje je svakako ovde sahranjenom pokojniku, zadalo smrtnu

ranu. I oblik ove strelice pripada kasnom bronzanom dobu i samom po etku

perioda prelaza u gvozdeno doba.

Karakter grn arije zapadnosrpske varijante vatinske grupe, upu uje na naju e veze sa ovom grupom u Vojvodini o ijoj je ra irenosti tokom srednjeg i kasnog

bronzanog doba u ovim krajevima ve bilo dovoljno govora u ranijem

izlaganju. Metalni inventar koji se vremenski daje rasporediti na nekolikoetapa, pokazuje i ovde, u prvom redu u e veze sa industrijom bronze u

srednjoevropskoj i karpatskoj oblasti. Po svemu tome, ovi nalazi mogli bi se,

dakle, bez te ko a uvrstiti u celinu kojoj pripada i vatinska grupa, to jest u balkansko-karpatski kompleks bronzanog doba. Bitnu razliku, me utim,

predstavlja ovde na in sahranjivanja pod humkama. Vezan za tradicije koje se u

ovim krajevima mogu pratiti ve od ranog bronzanog doba, za oblike sahrane

koje u raznim varijantama nalazimo tokom bronzanog doba na celom podru ju

zapadnog Balkana i dalje ka jugu ak do Maratona, za pojave koje se bez

prekida u zapadnobalkanskom podru ju mogu pratiti i tokom gvozdenog doba

kada, sigurno u ovim krajevima dolazi do formiranja i punog razvoja ilirskogetni kog ivlja, ovi oblici sahrane ukazuju na druk iju evoluciju nego u ju noj Panoniji. Pri tome se ne sme zaboraviti da su obi aji sahranjivanja, kako je to u

arheolo koj literaturi ve istaknuto, bili i ostali uvek veoma konzervativni: oni prema tome pru aju daleko vi e mogu nosti etni ke interpretacije, nego to je to slu aj sa pokretnim inventarom materijalne kulture, koji se u datom momentu

lak e mo e preuzeti i adaptirati lokalnim formama i izradi. Otuda nam,


21/21

pogotovu ako se ima u vidu neprekinuti kontinuitet kulturnog razvoja u

zapadnom delu Balkanskog poluostrva, izgleda jasno da se ovde ve mo era unati sa indoevropeiziranim stanovni tvom koje predstavlja osnov za dalje formiranje Ilira, koji nastaju u daljem procesu pregrupisavanja, asimilacije i

sa imanja etni kih elemenata na zapadnom delu Poluostrva u vreme velike Egejske seobe, na prelazu iz bronzanog u gvozdeno doba posle 1200. godina

pre nove ere.

***

U ovom izlaganju prikazana je, prema danas raspolo ivom arheolo kom materijalu, slika bronzanog doba i njegovog razvoja u toku nekoliko vekova

koji odgovaraju i kulturnoj i hronolo koj podeli ove zna ajne etape praistorije. Izdvajanje u pojedine kulturne oblasti, zavisno dobrim delom i od geografskog

i topografskog karaktera zemlje, pokazuje i osnove za dalje izdvajanje iz

pisanih izvora poznatih paleobalkanskih naroda. Veoma je zna ajno pri tome dase tokom celog bronzanog doba mo e pratiti neprekinut kulturni razvoj,

kontinuitet koji se produ uje i u narednu etapu prelaza iz bronzanog u gvozdeno

doba. Ova se povezanost manifestuje kod svih kulturnih grupa, ak i

dubova ko- utobrdske, koju u Olteniji i ju noj Vojvodini, sleduju nove grupe, kao ona poznata pod imenom Insula Banului u Olteniji, a kasnije Basarabi

grupa u ovim krajevima i Transilvaniji (uporedi i neke nalaze iz Saraoraca kod

Smedereva), dok se u Trakiji u to doba pojavljuje nova, P eni evo grupa koja je odr avala uske veze sa stanovni tvom srednjeg Pomoravlja, sa takozvanom Medijana grupom. I, tako e, mo e se konstatovati da je stanovni tvo koje u ovo doba ivi na teritoriji dana nje Srbije u odre enim kulturnim grupama, u estvovalo, makar i delimi no u velikim pomeranjima Egejske seobe. Tako se

bronzano doba ocrtava kao jedna zna ajna etapa u procesu formiranja

starobalkanskih naroda, njihovoj etnogenezi, i u istorijskim doga ajima koji su

utisnuli svoj pe at kasnijoj, u u em smislu re i, istorijskoj evoluciji starog Balkana. O svemu tome, arheologija, svojim sredstvima i izvorima, prva je

pozvana da pru i onu gra u na kojoj se zasniva i istorijska interpretacija. Dosada, nije posve ivana dovoljna pa nja afirmisanju, isticanju i vrednovanju ove zna ajne etape najstarije istorije jugoisto ne Evrope u irim okvirima, van naju eg zainteresovanog kruga stru njaka. Cilj ove izlo be bio je da tu prazninu,

koliko-toliko popuni i da o ovoj nedovoljno poznatoj epohi pru i potpuniju i

jasniju sliku. Bi emo zadovoljni ako izlo ba i ovaj, kratki, sinteti ki propratni tekst, doprinesu ostvarenju tog zadatka na e arheologije.

bronzano doba srbije

Documents