www.mc.kcbor.netИнформационе ТехнологијеКОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,45827019210 Бор, Трг ослобођења 8office@kcbor.net, www.kcbor.net

НОВЕ

ГОДИНА IV БР. 58, 31. ЈУЛИ 2012. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 20 ДИН.

фот

о: Д

рага

н Бл

агој

евић

КАДИБОГОЗ 2012.

БАЊИЦА СЕ ПОНОВИЛА

стр. 4

стр. 9

стр. 3

стр. 7

ПОВРАТАК СВЕШТЕНИКА

ЖИКИЋА

СТИЖУ ВЕЛЕМАЈСТОРИ

РОШТИЉА

стр. 3МИНИЋЕВО

БЕЗ БЕНЗИНА

ЛЕПОТИЦЕ ОСВОЈИЛЕ “КОТЛИЋ”

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 2ИНФО.

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић; АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021;

NOVEМ

ЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

МПЈУТЕР ЦЕНТАР Б

ОР Сви индивидуални произвођачи

вина и ракија у Књажевцу и околини годинама су присутни на тржишту Србије, међутим, тек им је њихово удруживање пружило праву шансу да обезбеде бољу конкурентност, али и да кроз заједничке пројекте набаве неопходну опрему како би квалитет њиховог вина задовољио захтевне европске стандарде.Управо су на тај начин, заједничким пројектом, обе-збедили и савремену лабораторију за утврђивање квалитета вина, коју ће ко-ристити сви чланови удружења и која ће им обогућити да на етикетама својих

производа стоји географско порекло.Звонимир Урошевић, председник

Удружења винара, каже да би сви ин-дивидуални произвођачи требало да се удруже, јер им је на тај начи пут до успеха бржи и лакши.

Иако традиција производње вина у књажевачком крају постоји више од 100 година, тек пошто су се удружили, винари су успели су да обезбеде бољи пласман на домаћем и иностраном тржишту. Они данас наступају са више од 70 етикета, а годишње произведу 100.000 литара вина и 50.000 литара ракије. извор: Б92

e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

У среду, 18. јула, одржана је прва седница СО Књажевац, сазвана по хит-ном поступку због усвајања битних одлука везаних за одређене рокове. Реч је о одлуци о завршном рачуну буџета општине, која није усвојена због одржавања избора.

Након жустре расправе, у којој су одборници опозиције рекламирали

Међу 66.000 монографских публикација, колико има у богатом фонду Народне библиотеке „Његош“, најстарија књига донедавно је би-ла „Српске народне пјесме“ Вука Стефановића Караџића, штампана у Бечу 1865. године.Књиге настале до 1867. године, када је званично усвојен Вуков правопис, припадају старој и реткој библиотечкој грађи и  сматрају се културним добром. У јуну 2012. епитет најстарије моно-графске публикације у Библиотеци понео је, и 160 година након штампања, изузетно добро очуван примерак Вуковог „Српског рјечника“ из 1852.

повреду пословника, уcвојена је од-лука о покретању поступка за про-мену Статута општине. На седници су изабрани председник и чланови Комисије за избор и именовање и Комисије за буџет и инвестиције. Првом ће председавати Слађан Недељковић, а другом Душан Милошевић.

Дан касније, 19. јула, на другој сед-ници Скупштине општине по хитном поступку усвојен је завршни рачун буџета за 2011. годину. Већином гла-сова одлучено је да и у наредном периоду дужност  директора Јавног предузећа Дирекција за развој, урба-низам и изградњу обавља досадашњи директор Душко Милошевић.

„Рјечник“ садржи и драгоцене податке из културне историје књажевачког краја. Из списка претплатника, од-штампаног на крају књиге, сазнаје се да се у Књажевцу, тадашњем Гургусовцу, јавило 40 пренумера-ната. Већи број уписао се само у Београду (108), Бечу (56) и Загребу (54). Просвећени Гургусовчани, да-кле, и пре оснивања Читалишта

1860. показали су интересовање за књигу и по томе нису заостајали за већим варошима у Србији. Књигу је Библиотеци поклонила Свет-лана Јегарац из Београда. Светлана Јегарац пореклом је Књажевчанка, из лекарске породице Илић, познате и по томе што већ деценијама поседује богату приватну библиотеку.

Н.Б.Њ.

Дужности директора Јавног кому-налног предузећа Стандард разре-шен је Драгиша Јовић, а уместо њега изабран је Омил Ранђеловић. На седници је потврђен мандат одбор-нику Драгану Стојановићу са листе Уједињени региони Србије и званич-но је формирана Одборничка група

“СПС-ПУПС-ЈС”. С.О.К.

ДВЕ СЕДНИЦЕ ЗА ДВА ДАНА

Старији од Читалишта (ВукоВ „рјеЧник“ из

1852 – најСтарија књига БиБлиотеке „његош“)

СВЕТЛАНА ЈЕГАРАЦ ПОКЛОНИЛА „СРПСКИ РИЈЕЧНИК“

изВоз наших Вина

ОПРЕМА ЗА „ЕТИКЕТУ С ПОРЕКЛОМ“

Со књаЖеВаЦ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 3ИНФО.

Славољуб Милановић, председ-ник Месне заједнице Минићево, већ два месеца неумoрно се дописује са највишим републичким финкционери-ма и министарствима како би вратио некадашњу “Југопeтролову” бензинску пумпу у пуно радно време и омогућио свом месту и целом крају квалитетно и благовремено снабдевање насушним горивом.

Још 24. маја Милановић се обратио директору НИС-а Кирилу Кваченку с молбом да се реши проблем...

“До сада је пумпа радила од 7 до 19 сати, а већ неко време ради само пре подне. Због тога се људи враћају наобављеног посла или одлазе до 40 километара удаљене пумпе. Нафтом, дериватима и мазивима са пумпе у Минићеву не снадевају се само станов-ници овог места, већ и житељи 19 окол-них насеља. То чине чак и нека села

из Општи-не Зајечар. О ч е к уј е м о да ускоро дође и до о т в а р а њ а г р а н и ч н о г прелаза на Кадибогазу у атару Но-вог Корита чиме ће се п о в е ћ а т и с а о б р а ћ а ј , што ће за-сигурно изискивати целодневно снабдевање горивом...”

Писмо исте садржине упућено је и тадашњим министрима пољопривреде и енергетике. Одговор није стигао. Тек када се 17. јула Милановић обра-тио новопостављеном председнику

Р е п у б л и к е Србије Томис-лаву Николићу, с т и г а о ј е одговор:

“Иако над-зор над ра-д о м ј а в н и х предузећа не врши председ-ник Републике него Влада, у жељи да вам по-могнемо, допис ћемо просле-

дити генералном директору НИС-а с молбом да ваша иницијатива буде раз-мотрена и о томе будете обавештени писменим путем, јер у питању је 4.500 грађана. Истовремено, замолили смо директора НИС-а да одговор који буде вама послат, ради информисања, биде

достављен и кабинету председника Републике”. У потпису, генерални се-кретар, Небојша Родић.

-Питање је како ће се овај проблем завршити, али је лепо и људски што је Кабинет председника одговорио. Други то нису учинили, мада имам разумевања с обзиром на новонаста-лу политичку ситуациију. Ипак, реч је о животном интересу народа, па се зато надам да ћемо вратити нашу пумпу- оптимиста је Милановић.

Према нашим сазнањима, НИС је увео нову пословну политку по којој се код свих пумпи које немају одговарајући промет, а ту је, изгледа, и Минићево, крешу трошкове или се гасе. Можда је решење да се позове нека приватна пумпа, што би најбоље могло да се организује у сарадњи са новом општинском влашћу. Другог решење, чини се, нема. Б.Ф.

Пето такмичење у спремању јела са роштиља, заказано за 3. април у српској малој Венецији, у Књажевцу, окупиће највеће мајсторе из више европских земаља. Појавиће се врхунски кувари из Украјине, Румуније, Бугарске, Македоније, Црне Горе, Белорусије, Србије. Они ће, заједно са ученицима пет наших средњих угоститељских школа, показати умеће и, како се организатори надају, побра-ти аплаузе.

У конаку „Барка“ такмича-ре ће оцењивати елитни жи-ри на челу с председником, Николом Мандићем Амери-канцем. У жирију су и: Ђорђе Костић, међународни судија, Милија Стојанић, председник Асоцијације шефова кухиња Србије, Стамбол Гештанов, шеф кухиње београдског Ин-терконтинентала и Примарио

– Софија.

-Пре две године проглашен сам мајсторем роштиља, лане сам у Грчкој освојио прво место, позањем пола Европе и света. Зато је, иако нескромно звучи, ал је истина , и ово такмичење дошло у наш град. Трудићемо се да угостимо сваког и пока-жемо колико знамо и вредимо. Верујем да ће се сви одушевити. Посебно треба истаћи организа-тора Удружење угоститељских и туристичких посленика Ни-ша и покровитеља Општину Књажевац-каже Селибор Са-ша Станковић, главна звезда овог јединственог надметања у нашој земљи подсећајући да су пријатељи манифестације ТО Књажевац, Рубин Крушевац, Пивара Зајечар и фирма С.Ц.С. Плус Књажевац.

Овај скуп увеличаће и Дра-ган Глигоријевић, председник међународног Центра за развој југоисточне Европе. Б.Ф.

Удружење ‘’Октопус’’ из Бео-града покренуло је националну кампању ‘’Знањем за одрживи развој’’. Кампања се реализује пу-тем ‘’Green Games’’ такмичења за основце и средњошколце, у изради видео игара са еколошком поруком. Учествује 150 школа из 70 градова и општина Србије, међу којима је и Основна школа ‘’Вук Караџић’’ из Књажевца. Ученици ове шко-ле су, уз помоћ својих наставника, осмисли игрицу ‘’Ко чисти, зло не мисли’’. На сајту www.greengames.rs , поред додатних информација о овој акцији, можете гласати за младе књажевачке програмере. Гласање ће трајати до краја септембра. К.И.

Прва међународна уметничка колонија “Топла – центар света” завршена је 29. јула. Учествовало је 17 младих уметника из Србије, Канаде, Русије, Америке, Вели-ке Британије, Шпаније и Чешке. За 9 дана трајања колоније село Сврљишка Топла је живело, ор-ганизоване су радионице, журке, гледање и снимање филмова.

МеСна заједниЦа МинићеВа допиСује Се Са МиниСтарСтВиМа о Враћању БензинСке пуМпе у прВоБитно Стање

ЈЕДИНО ОДГОВОРИО ПРЕДСЕДНИК НИКОЛИЋ

Међународна роштиљијада у књаЖеВЦу

САША ОКУПЉА УГОСТИТЕЉСКУ ЕЛИТУ

У СРЕдИшТУ СВЕТА

ГЛАСАЈТЕ ЗА ‘’ВУКОВЕ’’ ђАКЕ

Мајстор свог заната:Селибор Саша

Станковић

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 4ЛЕТО

На око четири километра од Књажевца, у близини села Ргошта, на-лази се термални извор капацитета на самом изливу од око 60 литара у секун-ди, са температуром од 28 Цº. Овај из-вор је познат као Ргошка бања, или како је Књажевчани популарно зову Бањица. Бањица овог пролећа добија нови из-глед, у чијем виру са термалном водом сезона купања траје целе године. До сада је изграђен нови паркинг, асфал-тиране су пешачке стазе и уређена околина природног термалног вира. Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну само-управу, из средстава која се остварују

Купалиште ,,Бара” на реци Трговиш-ки Тимок, у селу Горња Каменица, на путу Књажевац - Стара Планина, и овог лета је посећено. Радови на уређењу почели су пре годину дана.

Ово место и ранијих година

Купалиште „Одрон“ на излазу је из града у правцу Ластавичког поља, на старом путу ка Бањици. Изграђено је на иницијативу мла-дих овог краја. Млади су зајазили Тимок и створили купалишни ток дужине 120 и дубине 2,50 метара. Вода је бистра са температуром од 23 степена. Овде се дневно окупа и до 100 купача, мада се број заин-тересованих свакодневно увећава, јер уређен је простор за седење и

приређивањем игара на срећу, одобри-ло је општини Књажевац милион и 500 хиљада динара за пројекат партерног уређења термалног изворишта Бањица. Бања је позната од давнина, о чему сведоче остаци некадашњег римског и турског купатила. Према температури минералне воде, Ргошка бања је топ-ла или субтермална, а са терапеутског гледишта припада хипотермама. Ана-лизом воде лабораторије Геоинститута из Београда 1996., температура мине-ралне воде Ргошке бање је, на основу испитивања, топла или субтермална (20

- 37 степени Целзијуса). Са терапеутског гледишта припада хипотермама (20 - 34

степени Целзијуса).-У медицини селен се све чешће

помиње. Радон, кога има у некапти-раним изворима у виду многобројних мехурића, погодан је за инхалацију дисајних органа. Магнезијум благо-творно делује на кардиоваскуларни систем, а у води Бањице има га 17,6 милиграма, флуора 0,2 милиграма по литру. Примећено је да плитке огре-ботине по телу брзо зарастају при купању у бањској води, што може да се повеже са присуством мангана - каже Саша Игњатовић, директор Туристичке организације Општине Књажевац.

На простору Бањице има

сунчање, постављени сунцобрани, направљена је скакаоница- каже Небојша Ђорђевић, једна од сталних посетилаца купалишта.

Зоран Јеленковић Шаца подсећа да је на Сврљишком Тимоку од вајкада било је оваквих плажа , примерице „Прва кривина“, „Дечја плажа“, „Индијанска“, „Попова“, „Јаз“. Књажевчани се расхлађују и на купа-лиштима на Ади 11, Лагуни, Петровом купалишту... Драгић Ђорђевић

више термалних извора, а темпе-ратуре воде је од 28 до 32 степена. Ргошка бања налази се на самој оба-ли Сврљишког Тимока, и на овом простору постоји низ извора који избијају на водоносном раседу ду-жине 800 метара. Неки извори се јављају на обалама Сврљишког Тимока, а неки су потопљени. На око 1.000 метара низводно, почет-ком 1982. године, изграђен је отворени олимпијски базен са пратећом опремом који „прима“ термалну воду из каптаже урађене непосредно поред постојећег извора Ргошке бање, јавио је Танјуг, а пренела „Политика“ 20. јуна.

служило је за одмор и освежење Горњокаменичана и њихових суседа, али није било уређено. Сада је тамо и сплав направљен вредним рукама становника овог лепог, палнинског села. С.Т.

Како је изјавио Саша Игњатовић, директор ТО Књажевац, летња ту-ристичка сезона протиче успшно: до 20. јула забележено је 10.000 ноћења, 15.000 посетилаца на Кадибогазу, дневно 1.000 купача на базену (до-лазе и Сврљижани и Нишлије), 1.000

планинара на манифестацији “Из-лазак на Миџор”...

За госте је резервисано 200 соба у домаћој радиности, 380 соба у хотелу

“Стара планина”, у мотелу ЕПС-а и Планинарском дому.

К.И.

други пишу

РГОШКА БАЊИЦА У НОВОМ РУХУ

БАРА - СПАС Од ВРУЋИНА

БИСТРА ВОдА НА „ОдРОНУ“

БАЗЕН НАЈПОСЕЋЕНИЈИ

фото: Саша Тодоровић

фото: Д.М.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 5ЛЕТО

„Весели спуст“ је целодневна манифестација, спортско-рекреа-тивног, еколошког, туристичког и културно-забавног карактера, чији су учесници активни пуних 12 са-ти. Манифестацију, од 1990. године, организује Кајак клуба „Ибар“, уз помоћ града Краљева, тамошње Туристичке организације и спонзора.

На Ибру је и ове године, 1 јула, одржан „Весели спуст“. На њему је учествовала и екипа из Књажевца

„Гусари са Тимока“, којој је ово пета година заредом. Спуст је кренуо од средњевековног града Маглича па све до Матарушке бање и трајао је шест

сати. “Гусари са Тимока“ дошли су са два чамца и 13 људи, а укупан број учесника био је око 4.000.

Главни циљ ове манифестације је дружење, а „гусари“ су оставили по-зитиван утисак на све учеснике спуста. Многи су толико били одушевљени

„гусарима“ да су обећали да ће првом приликом да дођу у Књажевац, не би ли обишли лепоте овог краја о којима су све време слушали.

Следеће што „гусари“ планирају јесте учешће на „Дринској регати“. Планови за будућност - организовање спуста на Тимоку.

С.Т.

Др Драгана Митровић,Здравствени центар Књажевац,

Служба за здравствену заштиту предшколске и школске деце са

медицином спорта и саветовалиштем за младе

Лето је. . .и повишена температура ваздуха погодује развоју бактеријских, гљивичних и вирусних инфекција.

У току лета организам је изложен бројним неповољним утицајима око-лине, па здрављу треба посветити више бриге него иначе. Најчешће су: цревне инфекције, гљивичне инфекције коже, упале грла и уха изазване бактеријама и вирусима, а неретко се јављају и оч-не, уринарне и гениталне инфекције( вирусне, бактеријске, гљивичне).

Гљивицама прија топло и влажно окружење, а места око базена и туше-ва, јавних купатила идеална су под-лога за њихово размножавање.Честе су инфекције коже, које могу бити изазване бактеријама и вирусима и гљивицама.

Лето је период када су честе инфекције уха, које се јављају након купања у мору ,базенима, рекама, језерима, јер је слушни канал дирек-тно изложен прљавој води.

Цревне инфекције су међу најчешћим болестима летњег перио-да, а уз повишену температуру јављају

се повраћање и пролив, што може да изазове губитак воде из организма. Извор инфекције најчешће је непра-вилно чувана храна као што су млеко, сладолед, јаја, месо, недовољно опра-но воће и поврће и прљаве руке пре свега, јер се ове инфекције најчешће преносе прљавим рукама. Изазивачи су бактерије, вируси, најчешће. На овај начин се може пренети и Хепатитис А познатији у народу као,,жутица“ која се другим речима зове ,,болест прљавих руку“.

Упала грла у летњим месецима може бити вирусна и бактеријска. У највећем броју случајева кривци за бол у грлу су вируси. Ова врста инфекције нару-шава одбрамбене механизме и ства-ра подлогу за бактеријске инфекције.Најчешће се преноси капљичним пу-тем, односно кијањем и кашљањем, али и преко прљавих руку.

Честе су и инфекције ока у летњем периоду. Најчешће се инфекција прено-си контактом, преко прљавих руку, али и преко прљаве воде у купалиштима.

У летњем периоду су честе уринар-не и гениталне инфекције.Пешкири су идеална места за размножавање бактерија, гљивица и вируса,јер им погодује топлота и влажна средина. Купаћи костими израђени од синте-тике и матерјала који нису довољно пропустљиви и који се не суше брзо такође могу бити ,,кривци” за уринарне и гениталне инфекције!

КАКО СЕ САЧУВАТИ ОД ЛЕТЊИХ ИНФЕКЦИЈА?

Редовно одржавати личну хигијенуПре уласка у базен потребно је да се

истуширамоКористити папуче док смо на базену када идемо до тоалета, продавнице, односно док смо ван водеНе требамо да са мокрим купаћим костимом да седимо на пластичним столицама, јер купаћи костим није си-гурна заштита од инфекцијаПотребно је мењање купаћег кости-ма после боравка у води јер је мо-кар купаћи костим погодно место за размножавање гљивица, бактерија и вирусаПосле купања у базену, реци, мору, језеру потребно је да се истуширамоКада имамо неко инфективно кож-но обољење, инфективно запаљење слузокоже ока (коњуктивитис), неку полну инфективну болест не требамо да се купамо на местима где се купа и борави већи број људиТребамо да користимо лични пешкирЧешће мењање пешкира је потребно из разлога што су мокри пешкири ,,ра-садник” за гљивице, бактерије и вирусе

Требамо да редовно и правилно перемо руке (руке се перу пре: Јела (оброка)/припреме хране, дојења/храњења детета, активности које обављате с дететом, додиривања уста, носа, или очију, контакта с болесном особом; после: Јела/припреме хра-не, употребе тоалета, мењања пеле-на, брисања носа, кашљања, кијања, додиривања предмета контаминира-них телесним излучевинама или крвљу, контакта с болесном особом, контакта са животињом, неких активности као што су изношење смећа, чишћење и сл, повратка у кућу након шетње, играња, куповине и сл. ). Правилно прање руку

је веома битно: Пре прања руку неоп-ходно је да се скине прстење и остали накит. Руке прати под млазом текуће воде, по могућству млаке воде, не вре-ле. За прање руку користити течни са-пун, најбољи избор је антимикробни и антибактеријски течни сапун. Добро истрљати целокупну површину коже руку: дланове, подлактице, површи-не коже измедју пртију, подручје ис-под ноктију у трајању од најмање 30 секунди. Након сапуњања добро руке испрати и осушити. Уколико се уме-сто папирног убруса користи пешкир-исти користити само за руке и често га мењати, и користи га само једна осо-ба. При изласку из тоалета избегавати додиривање рукама околне површи-не.Након прања руку, пожељно је, а у неким ситуацијама и неопходно да се обави и дезинфекција руку. За ту сврху Светска здравствена организација данас препоручује средства на бази етилног алкохола или изопропанола.

Храна треба да се чува и припре-ма правилно.Да се добро термички обради и припрема у адекватним хигијенским условима

Ако имамо неку од инфекција, требамо да се јавимо лекару.Он ће нам прописати адекватну терапију. Нелечење неке од инфекција може довести до последица, неког хронич-ног обољења, а самим тим угрожава-мо своје здравље, а можемо угрозити здравље људи из најближе околине којима можемо пренети инфекцију

УЖИВАЈМО У ЛЕТУ И ЧАРИМА КОЈЕ НАМ ПРУЖА!!!УНАПРЕДИМО НАШЕ ЗДРАВЉЕ !!!

ЛЕТЊЕ ИНФЕКЦИЈЕ-КАКО СЕ САЧУВАТИ

„ГУСАРИ СА ТИМОКА“ НА ИБРУ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 6ЗАПИС

Традиционална мани-фестација “Сабор на Кадибогазу”, од 13. до 15. јула, окупила је око 15.000 посе-тилаца из Бугарске и Србије који су се дружили, трго-вали, проводили. Сабору су присуствовали и амба-садори две земље, Ангел Димитров и Александар Црквењаков који су израз-или наду да ће наредни Сабор бити организован на дуго чеканом граничном прелазу измедју Салаша са бугарске и Новог Корита са српске стране границе. Госте су поздравили и званич-ници општина Белоградчик и Књажевац. Оригиналним перформансом обележена је 136. годишњица битке српске и бугарске војске против турских освајача.

-С обзиром да је Бугар-ска чланица ЕУ отварање граничног прелаза добро би дошло за обе земље. Трудићемо се да идуће године добијемо бар привре-мени прелаз. Јер, лакше би успоставили привредну и културну сарадњу, боље би се трговало и упозна-вало, имало би обостране

користи-рекао је Јован Исаков, председник Удружења предузетника Општине Књажевац.

Како јављају репор-тери Књажевацинфо, сва

три дана Сабора дружило се, веселило, наздрављало. Несносна врућина је донекле заморила сабораше, али су се домаћини постарали да увек буде и свеже воде. Дневно се попило по 5.000 литара здраве воде из цистерне, али је, уз специјалитете, највише јагње на ражњу, конзимирано и небројено шприцера и хлад-ног зајечарског пива.

-Дошао сам из Софије, јер волим Кадибогаз и другаре из Србије. Долазићу и убудуће. Надам се отварању граничног прелаза и блиској, братској сарадњи-каже Галим Димитров.

-Била сам прошле године, а стигла сам и сад. Лепо ми је са овим народом. Има свега да се купи, можемо да се почастимо, поразговарамо, разонодимо. Било би још боље да је више оваквих сусрета- вели Смиљка Манојловић из Зајечара.

Васил Божинов из Видина убеђен је да ће гранични прелаз Кадибогаз бити отво-рен најкасније за годину-две, што ће спојити пословне људе и допринети бржем протоку роба и свеобухватној сарадњи.

Н.К.Н.

12. СаБор на кадиБогазу

СЛАВИЛО СЕ ТРИ ДАНА И ТРИ НОЋИ

фото: Драган Благојевић

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 7ЗАПИС

Једанаести традицио-нални Рибљи котлић „Бели Тимок 2012“ одржан је, први пут, на простору Спортско-рекреативног комплекса и базена „Бањица“. Шесна-ест екипа из Зајечара, Бора, Обреновца, Сврљига, Димитровграда, Пирота и Књажевца такмичило се у спремању рибље чорбе.

Базен је 21. јула био препун гостију који су уживали у купању и сунчању, али и у мири-сима рибље чорбе. Било је времена и за дегустацију, а после стручне анализе жирија, проглашени су победници.

Трећу награду, по екипама састављеним од два такми-чара, освојили су „Тошићи“ из Књажевца. „Еурофиш“-у из Зајечара припало је друго место, а најбоља је била екипа „Карп“ из Димитровграда, састављена од припадница лепшег пола. Оне су надма-шиле колеге и с поносом освојиле „златни котлић“, али и показале се изворном лепотом.

Главни организатори били су Туристичка организација општине Књажевац и организација Спортских риболоваца „Бели Тимок“ из Књажевца.

С.Т.

11. „риБљи котлић“ на БањиЦи

ЗЛАТНИ КОТЛИЋ „КАРПОВИМ“ ЛЕПОТИЦАМА

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 8ИСТОРИЈА

Стеван Мачај се родио у Буди-му 1823. године. Студије је завршио на Медицинском факултету у Пешти и стекао звање магистра хирургије и бабинства. Након де-вет година службе у својој земљи, Стеван Мачај долази у Србију. Пет година службује у Шапцу, а у новембру 1859. постаје контрак-туални физикус Књажевачког округа, касније и управник бол-нице. На сопствени захтев премештен је 1871. у Зајечар за физикуса Црноречког округа. По молби је пензионисан 1886. године. До смрти, 11. октобра 1889, живео је у Београду.

У време Мачајевог службовања у Књажевцу, овдашња болни-ца и апотека спадале су међу најуређеније у земљи. Поред тога што је одлично обављао лекар-ску праксу, Стеван Мачај је, у

срединама у којима је живео, дао значајан допринос и на пољу на-уке и културе. Осим медицином, бавио се историјом, географијом, геологијом, минералогијом, археологијом, нумизматиком. Био је редовни, дописни или по-часни члан многих научних друш-тава, члан или оснивач неколико културних друштава, покретач многих културних и образовних акција у циљу здравственог и општег просвећивања станов-ништва. Писао је чланке и радо-ве за неколико листова и струч-них часописа. Осим „Грађе за топографију oкруга Kњажевачког“ (Гласник СУД, 1866), написао је и радове „Црноречки округ“ (Глас-ник СУД, 1892) и „Брестовачка бања“ (1892), који из штампе из-лазе постхумно. Готово осамде-сет година после Мачајеве смрти у часопису „Развитак“ објављени су и радови из његове писане за-оставштине – „Обичаји Румуна“ (1966) и „Ратни дневник 1876-1877“ (1970).

Мађарски племић Стеван Мачај сматрао је Србију својом домовином. Још у детињству, дружећи се са српском децом у Будиму, научио је српски језик и заволео српски народ и његову историју. Српско поданство при-мио је 1863. године. Био је ожењен Српкињом, Анком, са којом је имао три кћери – Љубицу, Коса-ру и Даринку. Према сопственој жељи, Мачај је сахрањен по право-славним обичајима.

Др Стеван Мачај (1823–1889)

Иако је др Мачај стил цркве у Доњој Каменици описао као опали и погре-шан и данас ова црква плени својом лепотом и једноставношћу. Смештена је на уздигнутој левој обали Трговишког Тимока, 15 km југоисточно од Књажевца. Цркву је у XIV веку подигао непозна-ти ктитор. Изузетан живопис на коме је најчешће приказивана Богородица указује на то да је црква вероватно управо њој посвећена.

Црква у Доњој Каменици по свом архитектонском склопу има основу сажетог уписаног крста са кубетом. Унутрашњост цркве сачињавају наос са тространом апсидом и припрата са спратом. Изнад спрата припрате саграђене су две куле. Куле имају чет-воросливне кровове. Иако су данас сачувани само камени темељи трема испред улаза, на основу представе модела цркве у живопису знамо да је био двоспратни и направљен од дрвета. Зидови цркве су од ломљеног камена и малтера уз местимичну употребу цигле. Ивице су саграђене од тесаника од сиге. Са спољне стране црква је украшена редовима опеке и керамичким кружним елементима. Приликом заштитних ар-хеолошких ископавања истражена је и унутрашњост цркве. Испод пода из 1957. године откривен је старији под од опе-ка. Након њега регистрован је слој са фрагментима праисторијске керамике.

Северозападно од цркве су темељи објекта за који се сматра да је млађи од саме цркве. Археолошка ископавања потврдила су постојање некропо-ле (XIV–XVII век). Око цркве, у њеној унутрашњости и ближој околини, истражено је укупно 75 гробова. Од пронађених гробних налаза посеб-но треба истаћи луксузну сребрну дијадему са позлатом.

Манастир Света Тројица смештен је у долини Трговишког Тимока, на падини брда Стражњи камен, између села Доње и Горње Каменице, 18 км југоисточно од

Књажевца. Црква је задужбина српског деспота Лазара, најмлађег сина Ђурђа Бранковића. Ово је потврђено натпи-сом у малтеру на западном зиду наоса из 1454. године. Натпис је обновљен 1848. године захваљујући игуману Пантелејмону Недељковићу.

Црква има облик триконохоса, са малим кубетом изнад централног дела наоса. Димензије цркве су 11,60 х 7,20 m. Егзонартекс је накнадно дозидан 1874. године. Испод пода ове спољне

припрате регистровани су остаци зи-дова старије градитељске фазе. Испред њеног западног зида уочени су отисци дрвених стубова. Унутрашњост цркве је била осликана, али живопис, нажалост, није сачуван до данас. Сачувано је пар фрагмената фресака (Страшни суд) из прве половине XIX века.

Археолошким истраживањима у периоду од 1984. до 1986. године ре-гистрована је некропола око цркве. Покретни археолошки материјал

регистрован је у четири гроба. Осим керамичког материјала пронађени су и предмети култне намене, бронзани крст – привесак украшен биљним орна-ментом (XIV–XV век), крст – реликвијар, израђен од танког сребрног лима (XVI–XVIII век), бројанице.

Основне информације о култур-ним добрима књажевачког краја које је забележио др Мачај подстакле су развијање даљих сазнања о њима. Мотивишући своје следбенике, Мачај је својим примером указао на значај евидентирања, истраживања и очувања културног наслеђа. Пратећи његове тра-гове отвориће се нова питања и нове теме за разумевање наше прошлости.

Завичајни музеј Књажевац је у сарадњи са Археолошким институтом из Београда вршио истраживања на локалитету Шко-дрино поље код Јелашнице. Данас су на овом локалитету пронађене три гробнице и бакарни предмети, којима ће бити употпуњена збирка Завичајног музеја. К.И.

Удружење за неговање традиције ‘’Извор’’, на манифестацији “Злат-не руке” у Сокобањи, одржаној 14. јула, освојило је прву награду у дисциплини ‘’Домаћа радиност и стари занати’’ за најочуванији и најоригиналнији експонат.

Посетиоцима, жирију и многобројним туристима, ‘’Извор’’ је показао делић најочуванијих одевних предмета из књажевачког краја, међу којима је и кецеља из 1860. године.

Манифестацију ‘’Златне руке’’, која је ове године одржана по 30.пут, организовала је Организација за туризам, културу и спорт, под покровитељством СО Сокобања.

К.И.

др СтеВан МаЧај – пионир у проуЧаВању Старина књаЖеВаЧког краја 2(одлоМак) Бојана илијић

ЦРКВА У ДОЊОЈ КАМЕНИЦИ

У селу Доњој Каменици находи се једна црквица у византијском али здраво

опалом и погрешном стилу...

У старине се може још бројати и Манастир

Св. Троице који је озидан за време деспота Лазара...

АРхЕОЛОЗИ ПРОНАшЛИ

3 ГРОБНИЦЕ

„изВор“

КЕЦЕЉА ИЗ 1860.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 9ПИСМА

У листу „Политика“, од 13. априла ове го-дине, прочитала сам чланак под горњим насловом. Пошто се сећам свештеника Симе Жикића, сматрам да могу да пошаљем за Ваш цењени лист неке детаље из тог времена. Ево, то и чиним.

 У периоду од 1929. до 1933. године учила сам основну школу у Књажевцу. Веронауку нам је предавао свеш-теник Сима Жикић. И сада се сећам тих предавања. Улазио је у разред, озбиљан и достојанствен. При улазу прве речи су му биле: „Седи мирно, склопи руке и слушај“.

  Предавао је дивним, чистим језиком, јасно и све разумљиво за тај узраст. Свакакао није било једноставно тако малим ђацима објаснит предвиђени програм из Ста-рог и Новог завета. Међутим, и после толиких година сећам се тих прича и предавања. По наставном програму,

у току образовања у основној шко-ли и даље у гимназији, било је оба-везно присуство ђака, недељом, Богослужењу у цркви. Сваке недеље пре подне, по једно одељење основ-не школе и гимназије, по унапред утврђеном реду, ишло је у цркву. Ђаци нису баш увек били дисциплиновани, да мирно стоје и слушају. Често је било

неког шушкања и неодређене граје. На крају литургије била је проповед неког од свештеника. Тада је црква у Књажевцу имала три свештеника и одређене парохије. Када је свештеник Сима Жикић говорио, сви су пажљиво и мирно слушали. Умео је својим гово-ром да задржи нашу пажњу Свештеник Сима Жикић је са мојим оцем Раденком

Савићем (1896 – 1977), професором историје у Књажевцу, Смеде-реву и Београду, био повезан дубоким и ис-креним пријатељством. Био је нешто старији од мог оца, али међу њима је било велико поштовање. Шездесе-тих година прошплог века Сима Жикић је моме оцу поклонио једну слику, а бавио се сликарством. То је уље на платну, које бих ја назвала „Вожња чамцем на Сврљишком Тимоку“. Та слика је за живота мога оца била у његовом стану на видном месту. Данас се та слика налази код

праунука мога оца Танасија Савића, професора у Београду.

Надам се да ће ово моје сећање на свештеника и ликовног уметника Симу Жикића, допринети бољем схватању вредности тога човека свога времена.

др Мирослава Милојић, професор Пољопривредног факултета у пензији, Београд

Књажевачка лепота је и река која протиће кроз град. Околне старине, мостови, дрвореди, лампиони, истежу се у милион просутих огледала Тимока.

Шетајући крај обале може се при-метити у овим летњим месецима из-узетно низак водостај.

Кажу да је ово град боема, лепота погледа у реку је чудо, ко опора на-вика да се баци поглед ка дну чаше, где најбоље црно вино отапа и неће га више бити...

Сада бих да схватим све оне рибо-ловачке приче, али би и риболовци требали да схвате неме вапаје оних, без које би приче биле празне, оних

кркушки, скобаља, белица, мрена, а тек кленова... кисеоник фали, вода...

Из дана у дан, извири из реке по неки нови камен речног дна, захваћен сувоћом миловања сунчевих зрака...

Е, када би могле гласати, рибе би изгласале- БРАНА!

Али брана како треба, стручно урађена, да Тимок опет постане лепо-тан и лети, да напокон заплове чамци мале Венеције, крену рибља јата и оживи корзо реке...

Нема оправдања, има само хтети и не хтети. Овако, једна туга нечујно, протиче кроз град...

Ирена Спасић

ПОВРАТАК СИМЕ ЖИКИЋА МЕЂУ КЊАЖЕВЧАНЕ

Свешптеник Жикић бавио се и сликарством, а једну слику поклонио је мом оцу, назвала бих је „Вожња чамцем на Сврљишком Тимоку“

да оЖиВи корзо реке...

И ЗАПЛОВЕ чАМЦИ МАЛЕ ВЕНЕЦИЈЕ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 10СЕЛО

Живорад Јовановић,дипл. инж. пољ.

пројект менаџер за рурални развој,Агенција за развој општине

Књажевац

На Земљи , винова лоза је постојала још пре појаве човека, у дивљем стању. Она се и данас може наћи у том стању широм Земљине кугле и била јe један од првих плодова које је човек кори-стио за исхрану. Уз винову лозу до-лазиле су и болести и штеточине. У 19 веку целу Европу је потресла филок-сера, донета из Америке, а после су дошле и остале болести лозе. Данас се винова лоза гаји у многим деловима света. Гајење винове лозе је практич-но немогуће без заштите од болести, штеточина и корова. Заштита винове лозе, односно винограда од штетних организама је врло сложена и обухва-та низ индиректних ( превентивних) мера и директних (куративних) мера. Уколико се индиректне мере предузму уз потребну предострожност, онда су директне мере ефикасније а потрошња пестицида мања. Успешна и рационал-на заштита винове лозе може се оства-рити једино добрим комбиновањем и повезивањем индиректних и дирек-тних мера. Индиректне мере које могу утицати на пјаву болести, штеточина и корова обухватају: избор локали-тета за подизање винограда, избор земљишта, подлоге и сорте винове лозе, здравствено стање калемова , примену најпогодније агротехнике и ампелотехнике. Директне мере зашти-те винове лозе од болести,штеточина и корова обухватају: механичке , био-лошке и хемијске мере.

У зависности од тога какав смо терен ( осунчаност, проветравање , експозиција) изабрали, како смо при-премили земљиште, које смо сорте и подлоге изабрали, каквог су здравстве-ног стања и примењене агротехнике, биће и успешна заштита винове лозе.

Редови у засаду треба да се постављају у правцу доминантних ветрова, са оптималним растојањем. Благовременим уношењем минерал-ног убрива у земљиште винограда, пружају се виновој лози оптимални усло-ви за раст и развиће. Тиме се побољшава в и т а л н о с т в и н о в е л о з е , а

у и з в е с н и м с лу ч ај е в и м а се повећава толерантност, па и отпорност према неким болестима. Лечење, заламање, прекраћивање ластара и закидање заперака утиче на смањење влажности око сваког чо-кота. Обрада и одржавање земљишта у винограду је значајно за појаву боле-сти и штеточина.. Окопавањем у реду потпомаже се одржавање повољног ваздушног, воденог и топлотног режи-ма земљишта а на тај начин сузбијају и корови у земљишту. Мулчирање – застирање површине земљишта сла-мом, сеном или фолијом – доприноси у значајној мери одржавању његових повољних особина, као и смањењу појаве корова. Дефолијација – уклањање листова око гроздова у време шарка. Оболеле и сасушене гроздове, ласта-ре захваћене пепелницом и црном пегавости, као и угинуле чокоте, ре-довно одстрањивати из винограда и спаљивати.

Директне – куративне мере Ми механичке и биолошке мере

скоро да и не користимо, мада је по-грешно потпуно их изоставити. Док хемијске мере представљају данас, ос-новни и најефикаснији вид заштите, а састоје се у примени хемијских сред-става (пестицида). Непаразитне болести винове лозе

У непаразитне болести спадају оштећења винове лозе проузрокова-не неповољним абиотским факторима: ниским или високим температурама, недостатком минералних материја , оштећења винове лозе проузрокова-не неправилном употребом пестицида и др.

Паразитне болести, штеточине и корови

Екононски најзначајније болести винове лозе су пламењача, пепелница, црна пегавост, црвена палеж листа в. лозе, црна трулеж грожђа, антракноза, бактериозни рак винове лозе, боле-сти проузроковане биљним вирусима. Што се тиче штеточина, примећена је све масовнија појава специфичних штеточина на виновој лози. Пупољке, ластаре и лист винове лозе оштећују имага (одрасли инсекти): лозине пипе, цигараш, лозина штитаста ваш и неке врсте гриња. Цвет и плод винове лозе

оштећују гусенице грожђаних смотава-ца, стршљени и осе.

ПЛАМЕЊАЧА ВИНОВЕ ЛОЗЕ Проузроковач: Plasmopara

viticola Ово је најчешћа болест вино-

ве лозе и према њој се одређује за-штита винове лозе и од осталих па-разита. Пламењача се јавља на свим зељастим деловима винове лозе, а најчешће на листу, цвасти и грозду. На лишћу се испољавају хлоротичне, а потом, за 2-3 дана, уљасте пеге. Са наличја лишћа се у оквиру ових пега образује беличаста навлака. Оболели листови некротирају и изгледају као да су ватром спржени. Цваст може бити нападнута и пре него се отвори. Бобице су осетљиве до шарка. Младе бобице по зарази тамне и некротирају, а ако је време влажно и на њима се форми-ра беличаста навлака патогена. Оболеле развијене бобице тамне и смежуравају се без образовања навлаке. Паразитна гљива презимљава у оо-спорама у опалом лишћу. У пролеће ооспоре клијају у води (кишови-то и облачно време у трајању 2-3

дана) на температури већој од 11° Ц и остварују примарну заразу. Топло и кишовито пролеће и лето погодује развоју пламењаче, и због тога је та б о л е с т у т а к в и м г о д и н а -ма посебно опасна. Нарочи-то јој погодује време са честим краткотрајним кишама и топлим данима, када сунце сија, а лоза остаје овлажена. О таквим данима треба водити рачуна при заштити.

Време од часа инфекције, тј. успостављања контакта између гљиве и појаве жуте пеге називамо време инкубације. А до појаве беле превлаке на наличју листа или боби-ца је време фруктификације. Трајање инкубације за виноград је врло важан податак јер сви превентивни фунгициди против пламењаче морају бити нанети на органе лозе пре ставрања фруктификације ( с т в а р а њ а б е л е п р е в л а к е ) . Инк у бација обично траје 4- 5 дана ако је температура 22 - 23°Ц. При хладнијем односно топлијем времену инкубација је дужа.

(наставиће се)

актуелноСти у пољоприВреди

ЗАШТИТА ВИНОВЕ ЛОЗЕ

ОД БОЛЕСТИ И ШТЕТОЧИНА

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 11ОГЛАСНа основу Решења Привредног суда у Зајечару Посл.бр.2.Ст.146/2011 од 11.05.2011. године, Закључка стечајног судије Привредног суда у Зајечару Посл.бр.2.Ст.146/2011 од 15.06.2011. године, а у складу са члановима 131,132 и 133. Закона о Стечају („Службени гласник Републике Србије“ број 104/2009) и Националним стандардом број 5 о начину и поступку уновчења имовине стечајног дужника („Службени гласник Републике Србије“ број 13/2010), стечајни управник стечајног дужника

ДОО „Н. Ј. КОМПАНИЈА“ у стечају из Књажевца, Књаза Милоша бр.11ОГЛАШАВА

продају непокретне и покретне имовине јавним надметањем

Предмет продаје је непокретна и покретна имовина стечајног дужника која се састоји од:

Целина 1: Објекти и то: Производна хала 1, површине 2.275,00 м2; Производна хала 2, површине 579,00 м2; Котларница и Енергетски чвор, површине 270,00 м2; Магацин репроматеријала 1, површине 453,00 м2; Магацин репроматеријала 2, површине под објектом 173,00 м2; Шупа за угаљ, површине 225,00 м2. Сви објекти се налазе у насељеном месту Подвис, Општина Књажевац, на кп.бр.1644/1, уписани у Лист непокретности 1194 КО Орешац као својина стечајног дужника, са пратећом опремом по спецификацији из продајне документације. Сви објекти имају дозволу за употребу.

Грађевинско земљиште: изван грађевинског подручја, површине 01ха 15а 65м2, на кп.бр.1644/1, уписано у Лист непокретности 1194 КО Орешац као својина стечајног дужника,

Почетна цена износи: 30.000.000,00 динара.Депозит износи: 15.343.020,00 динара.

Целина 2: Пословни простор – Три просторије за пословне услуге, број зграде 1, број улаза 2, у поткровљу, површине 73,00 м2, у улици Књаза Милоша бр.9, на кп.бр.513, Лист непокретности 15674, КО Књажевац, као својина стечајног дужника, са пратећом опремом по спецификацији из продајне документације.

Почетна цена износи: 1.973.313,00 динара.Депозит износи: 789.325,20 динара.

Целина 3: Врелоуљно постројење - котао уљни 2 МW са циклонима, електроорманом и инсталацијама. Почетна цена износи: 2.000.000,00 динара.

Депозит износи: 1.006.400,00 динара.Целина 4: Остала покретна имовина и залихе по спецификацији из продајне документације. Почетна цена износи: 500.000,00 динара.

Депозит износи: 303.590,06 динара.Право на учешће имају сва правна и физичка лица која:

1. након добијања профактуре, изврше уплату ради откупа продајне документације у износу од 20.000,00 динара за целину 1 и по 15.000,00 динара за остале целине. Профактура се може преузети сваког радног дана у периоду од 08 до 14 часова, уз претходну најаву на телефон стечајног управника;

2. уплате депозит у износу који је предвиђен, са позивом на редни број целине из огласа, на текући рачун стечајног дужника број 160-354226-33 код Банка Интеса А.Д. Београд филијала Бор или положе неопозиву првокласну банкарску гаранцију наплативу на први позив, најкасније 5 радних дана пре одржавања јавног надметања (рок за уплату депозита је 23.08.2012.године). У случају да се као депозит положи првокласна банкарска гаранција, оргинал исте се ради провере искључиво лично/директно мора доставити стечајном управнику, ул. 1. Мај 6/5 19210 Бор, најкасније до 23.08.2012. године до 16.00 часова, по српском времену (ГМТ+1), заједно са Обрасцем пријаве. Банкарска гаранција мора имати рок важења до 31.09.2012. године. У случају да на јавном надметању победи Купац који је депозит обезбедио банкарском гаранцијом, исти мора измирити износ депозита у року од 48 сати од дана јавног надметања, а пре потписивања купопродајног уговора, након чега ће му бити враћена гаранција;

3. потпишу изјаву о губитку права на враћање депозита. Изјава чини саставни део продајне документације.

Након уплате депозита, а најкасније 5 радних дана пре одржавања јавног надметања, потенцијални купци, ради правовремене евиденције, морају предати образац пријаве за учешће стечајном управнику. У случају да је учесник који предаје пријаву правно лице, управнику се доставља и извод из регистрације и ОП образац. Јавно надметање одржаће се дана 31.08.2012. године у 12:00 часова у просторијама стечајног дужника у селу Подвис, на локацији на којој се налази предметна имовина.Регистрација учесника почиње два сата пре почетка јавног надметања, а завршава се 10 минута пре почетка јавног надметања, односно у периоду од 10:00 до 11:50 часова, на истој адреси.Стечајни управник спроводи јавно надметање тако што:

1. региструје лица која имају право учешћа на јавном надметању (имају овлашћења или су лично присутни),2. отвара јавно надметање читајући правила надметања,3. позива учеснике да истакну понуду на оглашену цену, коју су спремни да плате,4. одржава ред на јавном надметању,5. проглашава купца када ниједна друга странка не истакне већу цену од последње понуђене цене,6. потписује записник.

Купопродајни уговор се потписује у року од 3 дана од дана одржавања јавног надметања, под условом да је депозит који је обезбеђен гаранцијом уплаћен на рачун стечајног дужника. Проглашени Купац је дужан да уплати преостали износ купопродајне цене у року од 15 дана од дана потписивања купопродајног уговора. Тек након уплате купопродајне цене од стране Купца и након добијања потврде од стране стечајног дужника о извршеној уплати у целости, Купац стиче право власништва.Свако лице које је стекло право на учешће у складу са условима прописаним овим огласом, губи право на депозит у складу са Изјавом о губитку права на враћање депозита.Ако проглашени Купац не потпише записник, купопродајни уговор или не уплати купопродајну цену у прописаним роковима и на прописан начин, као и у свим другим случајевима предвиђеним Изјавом о губитку права на враћање депозита губи право на повраћај депозита, а за Купца се проглашава други најбољи понуђач.Имовина се купује у виђеном стању и може се разгледати након откупа продајне документације, а најкасније 7 дана пре заказане продаје радним даном од 15 до 17 часова, уз претходну најаву на телефон стечајног управника.Учесницима који на јавном надметању нису стекли статус купца или другог најбољег понуђача, депозит (гаранција) се враћа у року од 8 дана од дана јавног надметања. Другом најбољем понуђачу на јавном надметању, депозит (гаранција) се враћа у року од 20 дана од дана јавног надметања. Порези и трошкови се додају на постигнуту купопродајну цену.Напомена: Није дозвољено достављање оригинала банкарске гаранције вршити пошиљком (обичном или препорученом), путем факса, маил-а или на други начин, осим на начин прописан у тачки 2. услова за стицање права за учешће из овог огласа.

Овлашћено лице: стечајни управник Ивица Стојковић, телефон 063-420-531.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 12МОЗАИК

Планинарско друштво „Бабин зуб“ из Књажевца је 14. и 15. јула припремило и реализовало прву званичну републичку акцију на Старој планини. Атрак-тивни предели, природа и неистражени делови Старе планине привукли су велики број планинара и љубитеља природе из преко 40 клубова и друштава широм Србије. Дводневна планинарска републичка акција „Стазама Старе планине”, окупила је око 700 планинара и љубитеља природе.

Успон на највиши врх Старе планине у Србији и рекреативна шетња стазом ‘’Дан’’, од Планинарског дома Бабин зуб (на којој су се нудила два успона на планинарске врхове Бабин зуб и Рудину), чинили су садржај класичне плани-нарске понуде.

- Ова стаза је понуђена за оне који воле шетње у природи и активан одмор. Она је атрактивнија, садржајнија и разноврснија објектима на стази, преле-пим видицима, природом и плодовима природе, као што су боровница, клека, малина и шумска јагода – рекао је Драган Беатовић, председник УО Планинар-ског друштва “Бабин Зуб”.

Радује податак да је у

акцији учествовало више од 50 посто младих, што у потпуности оправдава слоган ‘’Пешачење - стил који мења лоше навике”, под којим планинари Књажевца у 2012. походе многе “стазе и богазе”.

- Време на планини је послу-жило и дало посебан драж чиме је и наша „стара лепо-тица“ дала до знања да смо јој добродошли. Уморне, сунцем и ветром опрљене, доче-као нас је, у кампу Маркова ливада, планинарски пасуљ који нам је припремио наш кувар Драган Ћирић-Ћира – наглашава Беатовић, уз напомену да су се планинари, препуни утисака, растали уз срдачне поздраве и жеље да се догодине виде “прве суботе после Петровдана”, на истом месту.

- Посебно се захваљујемо општинској управи Књажевца, ЈП Скијалишта Србије, Туристичкој организацији, Парку природе Стара планина, Здравственој амбуланти и Полицијском одељењу у Кални – истиче први човек књажевачких планинара, додајући да су се за безбедност на терену бринули чланови Горске службе спашавања из Београда и Бољевца.

Овом акцијом планинари су отворили сезону Планинар-ског летњег туризма на Старој планини, у ишчекивању оста-лих активности у јулу, као што

су поход ‘’Хајдучким стазама’’, од 22. до 26 јула (група екстремиста из ПД “Бабин зуб” истражује стазе Старе планине од Миџора, Копрена, Дојкинаца до планинарског

дома на Видличу - дужина стазе је око 85 км), и едука-тивни камп ‘’Живети са природом’ 28. и 29 јула на Седлару, на Старој планини.

С.Т.

репуБлиЧка планинарСка акЦија „СтазаМа Старе планине“

КАМПОВАЊЕ НА МАРКОВОЈ

ЛИВАДИ