www.mc.kcbor.netИнформационе ТехнологијеКОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,45827019210 Бор, Трг ослобођења 8office@kcbor.net, www.kcbor.net

НОВЕ

ГОДИНА IV БР. 50, 30. МАРТ 2012. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 20 ДИН.

50У ОвОМ БРОЈУ

Пројекат Localpress-а и Књажевачких

Бирам да Будем Бирана

ОснОван фОрум жена стр. 5

ПишуЉиљана Вујин МиљевићМр Дејан КрстићСтојан ТодоровићСаша ТодоровићБрана ФилиповићИрена ТошићДр Драгана МитровићЖиворад Јовановић

ИЗБОРИ 2012.

ЗАСАД ПЕТ ИЗБОРНИХ ЛИСТА

ЛЕЧИ ДЕЦУ И СвИРА БУБЊЕвЕ

“Тимарк“ сТарТује, “Пеко’’ најесен

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 2ИНФО.

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

NOVEМ

ЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

МПЈУТЕР ЦЕНТАР Б

ОР

Нове књажевачке новине су одитоване код АБЦ Србија

Изборна комисија општине Књажевац, на седници одржаној 20. марта, донела је Решење о проглашењу Изборне листе број 1 ,,ИВИЦА ДАЧИЋ

– СОЦИЈАЛИСТИЧКА ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ (СПС) – ПАРТИЈА УЈЕДИЊЕНИХ ПЕНЗИ-ОНЕРА СРБИЈЕ (ПУПС) – ЈЕДИНСТВЕНА СРБИЈА (ЈС)”, коју је поднела ова коалиција за избор одборника Скуп-штине општине Књажевац за локалне изборе расписане за 6. мај 2012. године.

- За свега два и по дана, захваљујући несебичном ангажовању активиста и грађана, прикупљени су потписи по-требни за подношење листе наше коалиције. У досадашњем периоду, својим постављењем на одговорна места у општини, наши кадрови су оправдали указано поверење. Што се кампање за локалне изборе тиче, наш циљ је да победимо и демократе и напредњаке, те да преузимањем одго-ворности и у наредном мандату, ство-римо услове за поштовање социјалне правде, како за младе, тако и за раднике и пензионере у овом граду – рекао је на

конференцији за новинаре, одржаној 21. марта, Дарко Живковић, председ-ник СПС-а и посланички кандидат социјалиста додајући да ће ускоро бити представљени кандидати за одборнике.

Ресорни одбор за здравство Оп-штинског одбора Демократске стран-ке на седници одржаној 12.03.2012. разматрао је стање у Здравственом центру у Књажевцу. На састанку је истакнута забринутост за стање у Здравственом центру, пре свега због чињенице да до правих кадров-сих промена није дошло, обзиром да је бивши директор, задржан у руководећој гарнитури центра.

Први кораци прекомпонованог руководства Здравственог центра управо иду у прилог забринутости, јер не решавају основни проблем, а то је дуг преко 200 милиона ди-нара и угрожено функционисање здравствене заштите у општини .Укидање Саветовалишта за мла-де, да би се ту инсталирала, још једна канцеларија за бившег- но-вог директора, представља прави показатељ како се ово руководство односи према грађанима, посебно према младима, који су данас изло-жени великим здравственим ризи-цима. Уместо да се ово руководство

посвети враћању преко 200 мили-она дуга и рационализацијом рада, оно се ,такође, бави прогоном и шиканирањем запослених само за-то што другачије мисле.

Ресорни одбор за здравство Де-мократске странке и овом приликом истиче да су рачуни Центра и даље у блокади, као и да не постоји план и активност да се то промени и да велики број запоснених већ година-ма не прима своје зараде, као и да недостају основна средства и апарати за лечење и збрињавање пацијената,а да поред тога дуг од преко 200 мили-она динара, за који је најодговорнији бивши-садашњи директор господин Микица Видојевић, и даље расте.

Ресорни одбор за здравство ДС сматра да је здравствена заштита грађана наше општине и даље веома угрожена и да најновији потези новог- старог руководства, не иду у прилог решавању нагомиланих проблема у Здравственом центру у Књажевцу.

РО ЗА ЗДРАВСТВО ОО ДС КЊАЖЕВАЦ

Јавност ће бити упозната и са подршком још неких партија и организација СПС-у.

- Партија уједињених пензионе-ра Србије, на републичком нивоу, бориће се да држава, законским актима,

помогне људима који су остали без по-сла, а налазе се у средњем животном до-бу. Тада је најтеже, тешко је наћи посао, а пензија је далеко – речи су Радомира Вељковића, председника ОО ПУПС-а и кандидата за посланика.

- Јединствена Србија у Књажевцу је млада странка, али са јасним циљем деловања, првенствено у борби против

“беле куге”, највеће пошасти наше оп-штине – објаснио је новинарима Давор Петровић, председник ОО Јединствене Србије.

Дуга традиција у производњи обуће, квалитетна радна снага и до-бра сарадња са локалном самоуправом, разлози су због којих су словеначке компаније ‘’Пеко’’ и ‘’Тимарк’’ одлучи-ле да инвестирају у Књажевцу. Ово је истакнуто у разговору који је са

У сали Општинског већа одржан је, 22. марта, у организацији Тимочког клуба и Коалиције за надзор јавних финансија, округли  сто на коме је представљен Нацрт локалног акцио-ног плана за борбу против корупције. Овај документ се може прочитати на

сајту Тимочког клуба (www.timok.org).О овој теми разговарали су др

Мирослав Прокопијевић, научни са-ветник Института за европске студије у Београду и дипл. правник Драган Добрашиновић из Топличког центра за демократију и људска права. С.О.К.

председником Управе ‘’Пека’’ Јанезом Сајовицем и директором ‘’Тимарка’’ Ис-током Рашевицем  водио председник Општине Младен Радосављевић. Про-изводни погон ‘’Пека’’ биће отворен у септембру, а ‘’Тимарк’’ стартује већ првих дана априла.

Општинска изборна комисија про-гласила је изборну листу Српска на-предна странка – Томислав Николић. Прва на листи је др Весна Симић, док-тор економије. Проглашена је и избор-на листа Демократска странка Србије-Војислав Коштуница. Уз претходно потврђене листе СПС-а, Демократске Странке и Уједињених региона Србије, до понедељка, 2. априла, у Књажевцу за локалне изборе кандидује се пет по-литичких партија.

С.Т.

ИЗБОРИ 2012. ПРОГЛАШЕНОПЕТ ИЗБОРНИХ ЛИСТА

У СПС одржана конференција за медије

уГроЖена ЗдраВсТВена ЗаШТиТа

Саопштење са састанка ресорног Одбора за здравство ДС Књажевац

“Тимарк“ сТарТује, “Пеко’’ најесен

окруГли сТо о коруПцији

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 3ИНФО.

Да ли смо достигли циљ или је само почетак, јесмо ли постали штам-пани јавни сервис Општине Књажевац или смо тек закорачили на сцену немилосрдног тржишта, питања су о којима ће се тек гласније говорити. Колико смо новина народа, колико власти, каква нам је сутрашњица и докле досегосмо у борби за објактивном информацијом и документом који ће служити каснијим генерацијама. Да смо излазили чешће, били би ближи читаоцу и ширем аудиторијуму, можда и занимљивији, актуелнији засигурно. Овако, суочени са двонедељним издањем, прелазимо трно-вити пут до града и села настављајући традицију писаног новинарства у овим крајевима и то у временима кад је Тимочка крајина остала без својих новина, па и свеукупно штампаних гласила. Покушаји да се реги-онални “Тимок” обнови нису успели, нема ни некадашњих популарних

“Борских новина”, “Мајданпечке” су давно угашене, неготинска “Крајина” је само у сећањима старијих. Од фабричких листова битише (повремено излазећи) “Колектив”, гласило РТБ Бор чији, силом прилика, билтенски садржај и данас верно чува традицију најстаријег посларатног (основан 1947. године) фабричког новинарства на простору целе Србије, што није за покуду. Остале су “Књажевачке” да се боре, да истрајавају, стреме у правцу лепших дана и година. Како то да Књажевац има новине, док други у окружењу очевидно заостају задовољавајући се – често – мизерним учинцима локалних ТВ. У ери телевизије као најмоћнијег, али готово искључиво за дневну употребу, медија, гаси се и утицај, чак и великог, радија. Ипак, на ширем плану, новине опстају и не дају се тек тако. И код нас и у свету. Сведоци смо нових дневника и недељника штампаних и у већим тиражима. И најважније: тај се процес у сфери савременог информисања неће лако предати агресивној електроници.То је тако видљива истина да ни једна најезда најновије технологије засноване на муњевитој брзини неће поколебати књигу и новине у бици, па макар и за голи живот. Новине и штампана публицистика, и најсвежија истраживања показују, остају за сва времена. Писана реч се чува, негује и не препушта немару. Зато и наш лист има своју основу и потку, своје место, и време у којем, успркос свим заплетима, учвршћује и овековечује традицију и културу. Другим медијима тај свети задатак мање је прилагодљив или га је врашки тешко, чак – у целини - и немогуће испунити.

Око 1.800 наслова, 1.000 фотоса, више од 21.000 посетилаца из земље и света сваког издања на сајту Медија центра Бор, око 5.000 фотографија у архиви, десетине сарадника, углед у новинарским круговима и друшт-ву, у асоцијацији Локал-преса, и све то завијено у скромном омоту материјалних могућности, вредно је пажње. Ускоро се појављујемо и у интернет пројекту “Новинарнице” са свим нашим и многим листовима из европских земаља на једном месту. Велики је то искорак у свет. Књажевац и Стара планина са свим својим потенцијалима и лепотама биће као на длану диљем планете. Преостаје да се крене у још професионалније, снажније, храбрије изазове.Верујемо да ће бити и ширег разумевања и добронамерности како би “Нове књажевачке новине” биле и новије, и борбеније, опремљеније, садржајније, агилније. Јер, то је тај циљ којем сваки посленик новинарског заната и умећа, у спрези са оснивачима, свакодненво прижељкује. И све зарад читаоца, тог неприкосновеног судије и истинског критичара.

Пред Вама је 50. (нови) број. А и протекле две године колико излази-мо саткане су и смештене у непоновљиви времеплов непролазности. Јер, новине се читају и остављају и за сутрадан, и за године и деценије које долазе.

Б.Ф.

Моје ангажовање у двонедељнику “Нове књажевачке новине” започето је од маја 2010. године, тачније од 6. броја.

После несрећне приватизације РТВ Књажевац и доласка В.Г. у град (ни име не желим да му спомињем), једина ТВ, која је била у узлазној путањи, бива угашена, а сав труд и рад згажен и понижен. Медијски мрак је завладао, јер хтели ми или не да признамо, брзо се живи, па је ТВ и даље најбржи и најконвенционалнији начин да се нешто сазна, чује и види. Јесте, ту је и интернет, али варош је “стара госпођа” и мало је оних којима је комп. “кућни љубимац”.

Требало је изнаћи начина да и старији суграђани, као и они који живе у околним селима, сазнају најважније инфромације, па макар кроз резиме прошлих и најаву планираних догађаја. Осим тога, приче о занимљивим и заслужним људима, увек су занимљиве. Уз максимално разумевање локалне самоуправе, редакција Медија центра из Бора покренула је лист, од раније препознатљивим логом, уз мали префикс “Нове”.

Убеђен сам да је лист од почетка био отворен за све друштвене и политичке опције и биће такав и убудуће.

Битнији од политике, најбитније је уопште писати о животу какав јесте, о обичним, свакидашњим људи. Акценат у извештавању су друштвена, културна, спортска и поврх свега привредна кретања. Књажевац, од некада јаког индустријског града, препознатљив је последнннњих година и по туризму. Има потенцијала, треба пара и добрих идеја. Новинари су ту да помогну.

Медији у Србији тешко живе, једва састављају крај са крајем. Ни са „књажевачким“ није другачије, делимо судбину са колегама у Србији. Сарадња осталим медијима у граду, као и ангажовање сољних сарадника и помоћ пријатеља, људи од пера, струке и на-уке, рецепт је који омогућуј да и “Књажевачке“ постоје. И не само то: у конкуренцији са осталим локалним и ргионалним новина-ма у републици не заостајемо, апротив. Читамо се на друштвени мрежама, на сајтовима, најновије и на „Новинарници“, на сајту свих штампених медија у држави. Део сам и проверене и признате асоцијације Локал преса. Вредно сарађујемо и са новинарским удруженјима, новинским агенцијама, невладиним организацијама, колегама у земљи и свету.

Надам се да ће лист опстати и да ћемо се опет састати – код 100. броја, па да још бноље сагледамо резултате и видимо где смо и куда стремимо. Као да смо јуче почели.

Срећно било свима нама... Саша Тодоровић

Професор и некадашњи дирек-тор Књажевачке Гиманзије, Витомир М. Стевановић завршава рукопис изузетно вредне књиге “Књажевац у свету науке”. Стевановић је и аутор монографије о 140 година Књажевачке гимназије, а”Нове књажевачке новине” објавиле су нeдавно у три наставка приче о живтном и радном путу тројице књажевачких акaдемика преузете из поменуте монографије. Овом

приликом се зaхвaљuјемо про-фесору Стевановићу на помоћи и разумевању.

У наредном броју објавићемо текст професора Стевановића о садржају нове књиге која ће освет-лилити живот и дело 124 доктора на-ука из овог краја, од којих је данас 80 активних. Они су, напомиње аутор, огромна ризница знања која би мог-ла да буде искоришћена у развој и унапређење свог, књажевачког краја.

УЗ јУБИлеј

ПЕДЕСЕТ (НОВИХ) БРОЈЕВА

НОВЕ, СТАРЕ, НАШЕ

НОВИНЕ

ускоро ноВа књиГа ВиТомира сТеВаноВића

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 4ПРОЈЕКТИ

Дарко Живковић, председник Скуп-штине општине Књажевац каже да је недовољно жена у актуелној локалној власти, нема их ни 30 одсто у одбор-ничким клупама, али долазе нови из-бори и та неправда, и недостатак, биће отклоњени. На пример: сада је само на листи СПС-а 40 одсто жена кандидата за одборнике, што је и највише од свих осталих партија.

-Верујем да ће нови сазив побољшати слику укупног стања и жене ће, ако не до краја, стићи близу до европских стандарда у локалном парламенту. То се до пре неку годину није могло ни замислити. Можда је у СПС лакше јер постоји Форум жена који је вредан и бори се за своје место не само у својој партији, него и уопште у животној и радној средини-каже Живковић.

Марија Цветановић, правница и предсеница тог Форума, верује да дола-зе бољи дани и да ће се жене изборити за место под сунцем, не само у општин-ским структурама. Она подсећа да су у Општинској управи од седам шефова, шест жена. Др Весна Симић заменик је председника Општине. У Општинском већутри су жене. Од укупно пет основ-них и средњих школа, у три су дирек-тори жене. Даме су на челу Музичке школе и Народне библиотеке. Исто је и у Центру за социјални рад и Заводу за пензионо и здравствено осигурање.

-У новом одборничком саставу

нашле су се жене разних професија, највише је лекара, просветара, еконо-миста, правника, инжењера, али има и домаћица. Мало је радница. Село није заступљено. Занимљиво је да је код владајуће две партије састав поражавајући: од по девет одборника ДС и СПС само су две, односнио једна жена у Скупштини. То мора да се испра-ви, тако да предстојећи избори долазе

“као наручени”-каже Цветановићева додајући да је основни циљ да жене буду самосталне, успешне, пословне и политички активне.

У Књажевцу има успешних жена у малој привреди, домаћој радино-сти, култури, образовању. Милена Милошевић Мицић раније директор, данас кустос Завичајног музеја, прега-лац је и неуморни радник какав се ретко сусреће. Изложбе, књижевни и остали сурети стваралаца, манифестације “от-вореног срца”, неговање традиција и обичаја, све је њеним рукама. Била је главни покретач свега и на недавној 21. Вечери овореног срца свог града. Изјавила је:

- Уметници су минулих година на овој манифестацији пружили другачије по-гледе на свет, али и показали доста тога што се у мањим срединама ретко може видети и чути. Захвална сам свима”. Није овог пута, као и никада до тада, споме-нула своје заслуге у организацији овог програма, као и немерљив допринос у

развоју културе и чувању баштине свог града и народа Старе планине.

Професорка Љиљана Жикић, дирек-торица Техничке школе, изванредно руководи овом образовном установом, али је и свуда присутна и спремна да помогне. Млада, амбициозна, стручна, Када смо је питали одакле јој толико знања и умења, енергије и љубави пре-ма разним пословима и обавезама, од-говорила је:

-Све што радим, радим добро, од-говорно и професионално То је моје животно гесло.

У Клубу пензионера и инвалида пуно је жена, све су у годинама. И све имају задатке у разним секцијама. Предводи их 67-годишња Стаљинка Митић, крепка, орна, прва у хору и фолклору.

- Када сам као наставник у “Капларовој” основној школи пензи-онисана пре десет година покренула сам Културно-уметничко друштво. Ше-зедесет пензионерки сваки дан је “на ногама”, не стајемо. Вежбамо, дајемо приредбе и концерте, путујемо. Стал-ни смо гост у више бугарских градо-ва. Радо смо виђене и цењене где год се појавимо. Срећне смо што нас Општина и Удружење пензионера подржавају и колико год могу помажу. То је уважавање жена, поготову у нашем добу. А ми се одужујемо, не дамо да нас време погази.

Да се жене достојно одуже кад им се

укаже поверење потврђено је и у ОШ “Каплар”, где је до недавно била дирек-торица Весна Давидовић. Она је тада добила најискреније честитке колега и града за уређење и обнову школског простора.

-Поносни смо на нашу нову и лепу школу. Блиста и зграда Ђачке задруге. Помажу колеге, родитељи, прихваћена сам од свих, што даје подстрек да обе-збедим квалитетне услове за свих око 900 ученика.

Дарко Живковић сматра да је не-опходно да се виже жена нађе на од-говорним местима у туризму, главној развојној грани целог краја. Несрећа је, вели, што је овај део Србије захватило сиромаштво а школовани одлазе у ино-странство или у веће градове, највише у Бор, Ниш и Београд. Ипак, време које долази промениће много тога, па и учешће жене у органима управљања, на челу јавних предузећа и установа, мож-да највише у туриситчким пројектима, па и егзистенцију на селу.

-Европски стандарди неће никог по-штедети. Нама је то и данас јасно и зато ћемо све учинити да равноправност полова буде поштована како би и лакше, и сигурније, крочили у свет-уверен је Живковић.

Овде се с пажњом изговара и кри-латица: Иза сваког успешног мушкарца, стоји још успешенија жена.

Б. Филиповић

Бирам да Будем Бирана

УСПЕШАН МУШКАРАЦ, ЈОШ УСПЕШНИЈА ЖЕНА

Др Весна СимићЉиљана Жикић

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 5ОГЛЕДАЛО

Славко Богојић, 76 годинаОд предстојећих локалних избора очекујем да

на власти буду људи који ће побољшати ред и дис-циплину у нашем граду. Очекујем да будући пред-седник обезбеди нова радна места на којима ће радити људи у својој струци, као и да ће смањити непотребне трошкове. Надам се да ће успоставити ред у Дому здравља и да ће особље убудуће по-штовати болеснике и бити љубазније.

Милијанка Станојевић, 55 годинаМогу да кажем да очекујем побољшање живота

свих Књажевчана, а посебно пензионера и младих. Младима треба обезбедити радна места, док стари људи треба да уживају у својим пензијама, а не да издржавају младе. Очекујем да нова власт регулише уплаћивање радног стажа. Нама је неопходно да имамо приходе како бисмо могли да измирујемо своје обавезе према држави. Надам се да ће нам будућа власт излазити у сусрет и да нам неће за-тварати врата када затражимо помоћ.

Мирољуб Првуловић, 52 годинеОчекујем истину, а не замајавање народа као

протеклих годину дана. Обећавали су нам 10.000 радних места на Старој планини, а у периоду од 2008. до данас није отворено ни 100. Добро је што је изграђен хотел, али треба да се направи упоредна анализа (компарација) утрошених пара и оног што је урађено (хотел, локална инфраструктура). Људи који су нам обећавали 1.000 евра од акција и који

причају о деполитизацији приликом запошљавања дали су нам само 27 евра и запошљавају само своје чланове. Није довољна шминка у граду, да кажемо да наш Књажевац лепо изгледа, потребно је да наши суграђани не буду само неми посматрачи излога, јер немају новца да купе што је у излозима, већ је потребан и економски развитак кроз квалитетне, а не инвестиционе услове који наше суграђане претварају у робове неколико привредних субјеката чије је порекло капитала проистекло из криминал-них делатности кроз пљачкашку приватизацију која није санкционисана, већ је својим чињењем или нечињењем полиција, тужилаштво, правосуђе, ло-кална управа и државне службе учинила све да бу-демо у стању каквом смо сада. А то стање је, стање очаја, беде и безнађа. Пораст криминала свих врста и још већег погоршавања демографског питања у нашој општини.

Драгана Милојевић, 36 годинаКао резултат будућих локалних избора видим

владу која ће нешто променити у нашем граду. Владу која ће побољшати целокупно стање, нашу инфра-структуру и отворити нова престижна радна места.

Валентина Виденовић, 45 годинаНе очекујем ништа од избора, јер знам да морам

да се уздам у себе. Свако мора да ради свој посао најбоље што зна и уме, а општинска власт не може да решава наше личне проблеме. Сви морамо мак-симално да штедимо, јер криза је свуда. И.Тошић

Валентина Виденовић, Славко Богојић, Милијанка Станојевић

Књажевачка општинска организација СПС-а започела је предизборну кампању за локалне изборе oснивачком скупштином Форума жена, одржаном 15. марта у сали Друштвеног клуба Дома културе.Поздравну реч имала је Ирена Тошић, секретар Савета социјалистичке омла-дине Књажевца, а затим је Јована Триван, члан ГО СПС и ИО Форума жена, указала на одлике које красе жену која је била и остала стуб породице и друштва.

-Кампања социјалиста за локалне изборе запо-чела је величанствено, конституисањем Форума жена и зато ће међу нама бити доста шарма, бла-гаости и разумевања- рекла је Триванова, видно задовољна, с обзиром да је ово био трећи, са-да више него успешан, покушај оснивања ове организације.

Марија Цветановић, дипломирани правник, након изабра за председницу Форума жена, рек-ла је:

Циљ је да жена буде самостална, самосвесна, успешна, пословна и политички активна – пору-чила је председница, додавши да ће Форум, на предстојећим локалним изборима, 6. маја, свом снагом стајати иза СПС-а.

Дарко Живковић, председник СПС-а и пред-седник СО Књажевац истакао је значај оваквог организовања не само у политичким оквирима, него и у свеукупним друштевним кретањима.

Форум је отворен за сарадњу са свим сродним организацијама, потом организацијама хумани-тарног карактера, добротворним друштвима и удружењима.. Услов за чланство није припадност СПС-у. Основни циљ деловање је, закључено је, афирмација друштвеног положаја жена, заштита права породице и полне равноправности. С.Т.

осноВан Форум Жена сПс-а

За председницу Форума жена СПС-а изабрана је Марија Цветановић

АНКеТА, КЊАЖеВАЦ: У СУСРеТ ИЗБОРИмА 2012.

ПОСАО, СТАНДАРД И ШТЕДЊА

Дра

гана

М

илој

евић

Мир

ољуб

П

рвул

овић

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 6ТУРИЗАМ

У Галерији Завичајног музеја у Књажевцу, 23. марта, отворена је изложба радова насталих у Летњој школи конзервације и Школи традици-оналних заната 2011. у Архео - етно парку у селу Равна. Изложбу је, након поздравне речи Србис-лава Ђорђевића, директора Музеја, отворила др Мила Поповић Живанчевић, директорка Цен-тралног института за конзервацију у Београду.

Обе летње школе подржали су Министар-ство кулруре, информисања и информационог друштва Републике Србије, ЦИК, СО Књажевац и Завичајни музеј. С. Т.

Школа у селу Балта Бериловцу подно Старе пла-нине, без ђака већ неколико година, постаће неза-обилазно место на туристичкој мапи тог краја. О том вредном догашају објавили смо вест у прошлом броју, данас пишемо опширније.

Стара сеоска школа у Балта Бериловцу подно Ста-ре планине, без ђака већ неколико година, ускоро ће поново оживети као стециште туриста и музеј старопланинског краја. Адаптацију школе спроводи књажевачки Завичајни музеј, у оквиру свог програ-ма за развој образовног туризма.Реч је о једној од најстаријих школа у књажевачком крају. Мештани се са сетом сећају времена када су њене учионице биле препуне ђака и када је она имала важну улогу у животу села.

Љубинка Ђорђевић памти када су у школском дворишту радиле воденица и ваљавица:

-Било је много ђака, а ја са овцама на суседном брду по цео дан слушам звуке воденице, ваљавице и дечје гласове.

Учитељ Стратимир Ранчић када је било потребно васпитавао и старије Балтабериловчан:

-Ако је некоме из села био потребан савет за не-што што сам није могао да реши он се прво обраћао учитељу, као најписменијем мештанину. Значај школе за генерације сеоске деце која су ту стекла основно образовање је немерљив.

О школи и њеном уређењу од прошле године брине књажевачки Завичајни музеј, у оквиру про-грама за развој образовног туризма “Образовна авантура долином Тимока подно Старе планине”. Пројекат је вредан милион и по динара и реализује се уз подршку Уницефа и Министарства културе и Општине Књажевац.У току су радови на  уређењу

Удружење за неговање традиције ‘’Извор’’ из Књажевца отворило је прву сувенирницу на Старој планини, у новом хотелу на Јабучком рав-ништу. На свечаном отварању, 22. марта, на Мла-денце, “Извор” је окупио сараднике и пријатеље. Љиљана Михајловић, председница Удружења, у изјави за канал “КњажевацИНФО”, рекла је да је дугогодишња жеља остварена, јер су 2005. године, на почетку активности, маштали о бар једном киоску са сувенрима на планини.

- После шест година доживели смо да буде-мо у овом луксузном хотелу, ту где су домаћи и страни туристи. Ако сагледамо портекли наш рад, таленат и умеће, чини ми се да је ово круна тога – рекла је Михајловићева.

- Хотелу то много значи, зато што ће гости имати прилике да се, на овај начин, упознају са традицијом Књажевца и старопланинског краја

– изјавила је Ана Спасић, менаџер маркетинга и продаје хотела “Стара планина”. С.Т.

унутрашњости школе и њеној припреми да постане изложбени простор. Основу поставке будућег музеја

“Стара планина” чиниће аутентична учионица из прве половине 20. века.

Директор књажевачког Завичајног музеја Србислав Ђорђевић истиче да ће учионица бити опремљена аутентичним предметима који су се ко-ристили у школама књажевачког краја:

-Ми ћемо те предмете прикупити из свих старих школа у нашој општини, овде ћемо их изложити и приказати посетиоцима. Драго ми је да је општина Књажевац препознала значај овог простора и по-могла његову адаптацију”.

Школа је одувек била и незаобилазно свратиште на путу ка Бабином зубу. Идеја је да она то буде и даље, али на нови и садржајнији начин: била би зав-ршно одредиште у будућој образовној и туристичкој тури, од долине Тимока у Архео-етно парку у селу Равна.

Милена Милишевић Мичић, историчар уметности и кустос књажевачког Завичајног музеја ,каже да ће школа као будући музеј остваривати висок степен интеракције са посетиоцима.

-Овде ћемо се бавити прерадом вуне, а посетиоци ће моћи да виде како је то некада рађено и да се и сами опробају у ткању. Имаћемо и специфичну радионицу за децу у природи, бавићемо се гово-ром овог краја, приказаћемо народне обичаје Ста-ре планине. Циљ је осмишљавање сасвим новог и специфичног туристичког производа, намењеног пре свега деци и породицама са децом”, објашњава Милена Милошевић Мицић, кустос Завичајног музеја у Књажевцу.

Адаптација школе требало би да буде заврше-на до средине маја када ће на традиционалној манифестацији “Молитва под Миџором” прва група туриста проћи огледну туру “Образовне авантуре”, која ће од јуна постати и стандардни део званичне туристичке понуде књажевачке општине.

извор: ртс.рс

иЗлоЖБа леТње

Школе у раВни

БАлТА БАРИлОВАЦ ( ПО ДРУгИ ПУТ)

ШкОЛА-муЗЕЈ НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ

на јаБуЧком раВниШТу суВенири „иЗВора“

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 7РАЗГЛЕДНИЦА

„Интернационални сајам предузећа за вјежбу“ у Будви одржан је 12. и 13. марта ове године. На сајму је учествовало виртуално предузеће Техничке шко-ле „Адреналин 019“. Сајму је присуствовало чак 78 предузећа. Учесници су били из Албаније, са Косова, из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Reč je о такмичењу виртуалних предузећа која су настала у економским школама као вид практичне примене теоретског знања. У Србији постоји преко 200 вир-туалних предузећа. Једно од њих је и предузеће

„Адреналин 019“ из Књажевца, које послује већ две године у оквиру Техничке школе и бави се продајом спортске опреме за екстремне спортове. Читав низ асортимана производа за скијање, вожење борда, планинарење и вожњу ролерима може се наћи у каталогу овог предузећа.

Завичајно друштво „Тимочана - Торлака“ из Минићева, основано је 1. новембра 1997. године, са циљем афирмисања вредности завичаја и развијања љубави према њему. Ту је, пре свега, издавачка делат-ност, као и организовање сусрета и дружења људи из овог краја и, последњих година, суедне Бугарске.

Прва забава, са пратећим програмом, одржана је у селу Витковац поводом Светог Трифуна, 1998. Седмог јула, исте године, забава је организована и у Минићеву. После седам година паузе, 2006., на Младенце, 22. марта, „Торлачко вече“ поново је у Минићеву И тако сваке године све до 2009. Ова манифестација постала је повод и за целодневно гостовање представника институција и организација суседних приграничних области Бугарске. Тако је Завичајно друштво добило значај и у међуграничној сарадњи, уз безрезервну подршку општине Књажевац.

„Торлачко вече“ је, 2010., после дужг времена, „измештено“ из Минићева- организовано је у До-му у Малом Извору, и то у организацији Завичајног друштва и Месне заједнице овог села. Следеће, 2011. године, домаћин манифестације била је МЗ Врбица,

Првог дана сајма предузећа су пословала са фи-зичким лицима која су имала картице са вуртуалним новцем у износу од 2.000 евра. Циљ продаваца је био да их убеди да тај новац потроше баш на њихове производе. Другог дана пословало се са правним лицима, предузећа су међусобно пословала и скла-пала уговоре.

Књажевачко предузеће „Адреналин 019“ освојило је прво место у категорији најбољег промотивног материјала и тиме својој школи донело вредну на-граду - ласерскi штампач. Запослени у предузећу

„Адреналин 019“ заслужују све похавале. То су: Ката-рина Првуловић, менаџер рачуноводства, Марија Веселиновић, менаџер промоције и Ирена Тошић, маркетинг менаџер.

И.Т.

атар града Зајечара. Те године позиву су се одазва-ле делегације три бугарске општине, Белоградчик, Чупрење и Чипровци.

ДружењеТорлака с обе стране границе настављено је овогодишњим деветим сусретом, одржаном 17. марта. Пријем делегацијама из три бугарске општи-не приређен је у сали Општинског већа, на коме су домаћини, Младен Радосављевић, председник Оп-штине и Дарко Живковић, председник Скупштине општине, нагласили важност ових сусрета, како у културном, тако и у привредној размени и сарадњи.

Гости су обишли знаменитости Књажевца, бора-вили су у етно-кући „Торлаци“ у Јаковцу, а затим су, у истом селу, провели „вече за памћење“, у сали До-ма културе. Уз богат културно-музички програм и поздравне речи председника Општине Књажевац, кмета општине Белоградчик, председника Завичајног друштва мр Дејана Крстића и осталих званичника, могле су се чути речи хвале и задовољства.

Колачар и домаћин за наредну, 2013. годину, биће Грлиште, село крај Зајечара.

С.Т.

Основна школа „Димитрије Тодоровић Каплар“ прославила је, на свечан начин, Дан школе, 177 година постојања и рада. Дан раније, 16. марта, полагањем венаца на споменик Каплару, народ-ном хероју, свечаном академијом у великој сали Дома културе колектив је представио школу кроз стихове.

Школа има дугу традицију, основана је 1835. године.

– Велики подстицај и подршку добијамо од на-ших наставника. Они треба, не само да преносе знање, већ и да обликују личност – рекао је Зоран Костић, помоћник министра просвете и науке.

С.Т.

Петнаестог марта, у великој галерији Дома културе, изложбу слика Николе Брадића отворио је својим стиховима Милоје Дончић, а музиком хор Дома културе „Свети Стефан Краљ Дечански”, као и млади гитаристи Музичке школе „Предраг Милошевић” Сава Божиновић и Милош Брезник.

Никола Брадић рођен је 1960. године у Блацу. До сада је имао 15 самосталних изложби и више десетина колективних. Учесник је многобројних домаћих и међународних ликовних колонија. Један је од оснивача ликовне колоније акваре-ла Газиводе у Зубином Потоку. Од 1994. ради у Покрајинском културном центру Приштина-Лепосавић. Д.К.

Светски дан вода, 22.март, чланови еколошке секције Књажевачке гимназије ,,ЕКОГИМ“, обеле-жили су предавањем ,,Значај воде за живот“ (пре-давач Јагодом Накић, професорком биологије), а затим је уследила радионица „Кап по кап’’, чланова секције првог и другог разреда.

На обали Сврљишког Тимока, у центру града, урађене су анализе воде. Закључено је да је во-да Сврљишког Тимока на задовољавајућем ни-воу. Тренутна мутноћа потиче од суспендованих материја насталих спирањем са приобалног тла након отапања снега. Ј.Н.

међУНАРОДНИ УСПех УчеНИКА ТехНИчКе шКОле

„АДРЕНАЛИН 019“ - НАЈБОЉЕ ПРЕДУЗЕЋЕ

ДеВеТО „ТОРлАчКО Вече“ У јАКОВЦУ

ДА СЕ ПРИЧА И ПАМТИ

јуБилеј „каПлароВе“

Школе

нема оПасносТи од Тимока

СВеТСКИ ДАН ВОДА

иЗлоЖБаниколе

Брадића

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 8ЗАПИС

Наша камера протекле две године забележила је многе догађаје и детаље, нашла се у старопланинским селима и на народниом светковинама, на манифестацијама какве се памте: на „Кадибогазу“, „На панаџуру“, Данима јоргована, дружењима Торлака, слав-ским окупљањима у Репуш-ници и Папратни, на фештама у граду Књажевцу, фестивалу шприцера... Није заобиђена ни све популарнија и народу блискија „Шипуријада“ у Но-вом Кориту. Лањске године, у октобру, није било света као годину раније, али било је ту, и још како, неимирног ствараоца и прегаоца, визи-онара и уметника, Топлице Марјановића. Стигао је са радног места у Словенији, помогао колико се могло, дружио се, заветовао да ће Корито догледних година и индустријски процветати.

-Враћаће се старији, мла-ди ће опстајати у завичају. Имамо идеје и пројекте-објашњавао је дизајнер свет-ског гласа.

А нису мировале ни ка-мере наших фоторепорте-ра. Овековечен је најлепши фолклор на свету, „услика-на“ је група основаца из „Ка-плара“, те најбољи дечји рад о „Шипуријади“ и шипурку, Топлица се за успомену и ду-го сећање фотографисао са маскотама „Шипуријаде“ ( ( Шипурицама, Београђанкама, мјаком и ћерком, родом из Корита). Није заборављена ни стара, лепа, усамљена кућа породице Цветковић ( некадашњи дом пре-дака премијера Србије Цветковића)... Пуно здравог, драговољног, српског и занос-ног на једном месту, тамо где ће се, верујмо, Стара планина можда најпре подмладити.

КАмеРОм И ПеРОм

ОБЈЕКТИВ У КОРИТУ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 9ЗАПИС

Г о р а н Ј а н к о в и ћ , Kњажевчанин по рођењу, дечији хирург по опредељењу, припада генерацији Тито-вих пионира, мирнодопских војника и успешних мла-дих људи. Основну школу и Гимназију завршава у род-ном граду, уписује медицину и одлази на одслужење војног рока, у Билећу, један од тада ретких центара за обуку коју су и Совјети и Aмериканци једнако признавали.

Факултет у Нишу заврша-ва o року, дајући годину за годином. Своје “ухљебљење” проналази у тадашњој Војсци Југославије, радећи у од 1998. до 1999. године као лекар у књажевачкој гарнизонској амбуланти. После ратних дешавања одлази у Здравстве-ни центар у Зајечар, где после теренског рада у Здравственом центру у селу Салаш добија специјализацију.

- Изабрао сам дечју хирургију. Љубав према ме-дицини и деци преточена је у један једини циљ: помоћи том малом човеку да живи, и

преживи. Искуство стечено на Универзитетској дечијој кли-ници у Тиршовој у Београду је, несумњиво, од непроцењивог значаја за мој рад – каже за “Књажевачке” доктор Јанковић, који је са одличном оценом 2006. године завршио специјалистичке студије.

Од 2009. године, Горан ради у Нишу, у Клиници за дечију хирургију и ортопедију, у оквиру Клиничког центра.

- Стрес у мом послу искључиво

се превазилази јаком вољом и жељом да се унесрећеном по-могне. Из тога произилази и мој непосредни и стални контакт са земљацима. Сваки мој слободан дан, проведен у Књажевцу, по-светим обиласцима деце како би забринутим родитељима, из прве руке, дао неку почетну дијагнозу и наду. После тога их упућујем где, када и како да дете одведу на даље лечење – објашњава др Горан.

- Књажевац је стално у мислима.

У канцеларији у Нишу држим предивну слику свог града кога волим свим срцем. Искуство говори да и мали центри могу да пруже квалитетну услугу. Грађани не смеју да остану без адекватне здравствене зашти-те – подвлачи доктор Јанковић.

У музичким круговима Јанковић је познат као извр-стан перкусиониста и бубњар. Завршио је Нижу музичку школу у Књажевцу, у првој генерацији.

- Свирао сам тада хармонику, али је љубав према удараљкама била јача. Слушао сам рокен-рол, али ме је џез увек више привлачио. Ваљда због рит-ма, богатства и разноликости мелодија. Сада немам толико времена за активну свирку. Сслушање музике и понекад „ ударање“ у бубњеве у кућним условима, више је за своју душу. Од гимназијског бенда “Денеб”, клупског “Midnight Session”, па до зајечарског ВИС “Доктори” и домаћег “Borderline”, Горан се увек с истим жаром предавао музици.

С.Т.

ЛЕЧИ ДЕЦУ И СЛУША ЏЕЗ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 10ИСТОРИЈА

Године 1859. источну Србију, тачније Књажевац (а касније и Зајечар), својим доласком и настањивањем почаствовао је лекар Стеван Мачај, човек племићког порекла, широког образовања и интересовања, човек који је први објавио њене описе.

Мачај је један од оних страних интелектуалаца XIX века, од којих је свакако најзначајнији Јосиф Панчић, који су се саживели са Србијом и своје интелектуалне капацитете ставили јој на располагање. Њих можемо сматрати својеврсном кариком између представ-ника два научна таласа – странаца који су сакупљали податке о Србији за по-требе својих националних наука и Срба који су то чинили, осим из љубави пре-ма знању, и из љубави према отаџбини и свом народу.

Стеван Мачај је, шездесетих годи-на XIX века, како то видимо из путо-писа београдских лицејских питомаца (предвођених баш Јосифом Панчићем), био, изгледа, једина личност у источној Србији са научним афинитетима.

У складу са научним маниром сво-га времена, он се, поред своје струке

– медицине, и превођења са српског на свој матерњи, мађарски језик, ин-тересовао за све оно што доприноси познавању крајева у којима је боравио

– за геологију, географију, етнографију, историју, археологију и савремено друштвено стање.

Књажевачки округ у Мачајево време обухвата другачији и нешто већи простор него што је данашња општина Књажевац, односно што се данас сматра књажевачким крајем. Он обухвата и цео сврљишки крај, као и северни део области Тимок, до Вратарничке клисуре, који данас при-пада општини Зајечар, а не обухвата област Буџак, која је данас у општини Књажевац, а која се тада још налазила у Турској. Опис обухвата тадашњи ти-мочко-заглавски и сврљишки срез, па и сâм Мачај у пружању података често користи ову поделу. Тако овај његов рад представља научни, а, разуме се, и етнографски допринос познавању не само највећег дела књажевачког краја већ и данашњег сврљишког краја и јужног дела данашњег зајечарског

краја.У целини гледано, значај свог ет-

нографског материјала у Мачајевом опису Књажевачког округа је у томе што је то први објављен етнографски материјал о данашњем књажевачком, сврљишком и зајечарском крају, и не са-мо о њима, већ и први о источној Србији. Мање-више у исто време и у оквиру ис-тог научног таласа сакупљани подаци

из Књажевачког округа, који садрже и етнографске описе, објављивани су наредних година: годину дана после овог Мачајевог дела, 1867. године, свет-лост дана је угледао путопис лицејских питомаца са пута из 1863; две године касније, 1868, на немачком је Каниц објавио своје податке из Србије, 1876. Милићевић објављује Кнежевину Србију, 1881. Мишковић објављује свој опис

Књажевачког округа, 1887. Карић своју Србију, 1889. Јовановић своје податке о Књажевачком округу. Ипак, чини се, Мачајев спис има највише етнограф-ских података и најсвеобухватнији је у овом смислу.

У свом опису Књажевачког округа Мачај је, у научном маниру свог време-на, тежећи свеобухватности, дао етно-графски допринос познавању овог краја у све три велике области етнологије – материјалној, духовној и социјалној кул-тури. Док се традиционална етнологија бави културним чињеницама, савре-мена културна антропологија бави се субјективним доживљајима стварности, па, с обзиром на то да има у његовом спису и оваквих података, можемо рећи да је дао допринос и антропологији, тачније познавању етничког иденти-тета. Уз то, ту је и велики број топони-ма, које, као што је већ речено, можемо сматрати и дијалектолошким, односно етно-језичком материјалом.

Када је реч о топономастици, ако не рачунамо имена села овог краја која је набројао Вук Караџић, такође са доста грешака објављена у часо-пису Даница из 1828. године, ово је први објављени топономастички и уопште дијалектолошки материјал из књажевачког, сврљишког и дела зајечарског краја. Међутим, он током времена губи научни значај, остаје му само значај за историју науке као првообјављеног. Већ 1881. Мишковић по сличном принципу даје топонимију округа, али коректније записану. У првој половини XX века, кроз антропогео-графске описе Заглавка и Тимока, а и неким појединачним прилозима, Ма-ринко Станојевић топонимију даје још детаљније (мада ни он није имун на грешке). Данас је, захваљујући Љубиши Рајковићу Кожељцу, Јакши Динићу и Недељку Богдановићу, на подручју Књажевачког округа из времена Мачаја топонимија једна од најбоље (систе-матски и исцрпно) истражених области. Ипак, западни део општине Књажевац топономастички још увек није системат-ски обрађен (осим села Стогазовца), па од поменутих записа из XIX и прве по-ловине XX века за овај део немамо боље.

(Наставиће се)

др стеван мачај (1823–1889)

Стеван Мачај се родио у Будиму 1823. године. Студије је завршио на Медицинском факултету у Пешти и стекао звање магистра хирургије и бабинства. Након девет годи-на службе у својој земљи, Стеван Мачај долази у Србију. Пет година службује у Шапцу, а у новембру 1859. постаје контрактуални физикус Књажевачког округа, касније и управник болнице. На сопствени захтев премештен је 1871. у Зајечар за физикуса Црноречког округа. По молби је пензионисан 1886. године. До смрти, 11. октобра 1889, живео је у Београду.

У време Мачајевог службовања у Књажевцу, овдашња болница и апо-тека спадале су међу најуређеније у земљи. Поред тога што је од-лично обављао лекарску праксу,

Стеван Мачај је, у срединама у којима је живео, дао значајан до-принос и на пољу науке и кул-туре. Осим медицином, бавио се историјом, географијом, геологијом, минералогијом, археологијом, ну-мизматиком. Био је редовни, до-писни или почасни члан многих научних друштава, члан или ос-нивач неколико културних друш-тава, покретач многих културних и образовних акција у циљу здрав-ственог и општег просвећивања становништва. Писао је чланке и радове за неколико листова и стручних часописа. Осим „Грађе за топографију oкруга Kњажевачког“ (Гласник СУД, 1866), написао је и радове „Црноречки округ“ (Гласник СУД, 1892) и „Брестовачка бања“ (1892), који из штампе излазе пост-хумно. Готово осамдесет година после Мачајеве смрти у часопису „Развитак“ објављени су и радови из његове писане заоставштине – „Обичаји Румуна“ (1966) и „Ратни дневник 1876-1877“ (1970).

Мађарски племић Стеван Мачај сматрао је Србију својом домови-ном. Још у детињству, дружећи се са српском децом у Будиму, научио је српски језик и заволео српски народ и његову историју. Српско подан-ство примио је 1863. године. Био је ожењен Српкињом, Анком, са којом је имао три кћери – Љубицу, Косару и Даринку. Према сопственој жељи, Мачај је сахрањен по православним обичајима.

еТНОгРАфСКИ ДОПРИНОС СТеВАНА мАчАјА ОПИСОм КЊАЖеВАчКОг ОКРУгА 1(ОДлОмАК) мР ДејАН КРСТИћ

грађа за топографију округа Књажевачког Стевана мачаја, едиција Записи о завичају, књига 1, Народна библиотека „Његош“ (2011)

ПРВА ЕТНОГРАФИЈА ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 11СЕЋАЊА

Столица од ораховине, обична, дрвена, глатка (природно углачана од дуге употребе), тамнобраон боје,са ви-соким наслоном за леђа са извијеном најгорњом пречагом и без наслона за руке и сада стоји у подруму зат-рпана празним кутијама,прашњава и обмотана паучином. У време мог детињства стајала је увек у врх дугог стола под хладњаком („ладњак“-како смо га звали) где се лети одвијао цео породични живот; деловала је нека-ко важно и хтео, не хтео видевши је човек би и несвесно помислио да не-што претставља, да ту не припада, да је однекуда ту залутала и да на неки начин захтева посебан третман. На тој столици је за време обеда обично седео отац.

Испоставило се да је та столица стварно везана за догађаје који су обе-лежили време пре мог рођења.

Наш деда по оцу (кога памтим као масивног, бркатог и увек намргођеног старца крупног гласа) целог свог жи-вота, или бар онај део у време кога је био у активној служби и имао да брине о породици и подизању и школовању двоје своје деце,био радикал. Колико се сећам прича у кући,изгледа да му је и отац, а и деда такође био члан исте партије.

У интервалима кад су радикали

на изборима освајали власт, деда је имао неку, не знам какву функцију у општинској или среској управи. Кад би радикали изгубили на изборима,деда не само да би губио функцију, него је остајао и без запослења делећи судби-ну својих истомишљеника од којих су они на већим функцијама (министар-ства и сл.) понекад чак завршавали и у затвору.

Е, тада је наша бака (нана-како смо је по њеној жељи звали) ступала на сцену: од госпође општинско-среског функционера претварала се (будући без неких школа и квалификација као и готово све жене тога доба) у радницу (она би рекла:“морала сам да будем служавка“) код богатих госпођа. Није увек била расположена за причу о тим догађајима, али онда кад је могла да се избори са својим унутрашњим бо-лима због поновног преживљавања понижења и тешкоћа из тих ситуација, умела је сатима да се присећа својих патњи и свих мука кроз које је прола-зила. “Подносило се“-казала би на крају

“деца су морала да једу, у школу да иду“. Кад-кад је као за себе умела да каже:

“Никако да се мане тих радикала“.А опет, кад би неко причао о

демократији, о томе како код нас вла-да демократија (!), она би се огласила:

“Каква демократија?! Демократија је

била у време Пашића. Пашић држи го-вор, окупљеном народу се не свиђа оно што говори, па виче: Уа Пашић! Један је пљунуо право на његово ли-це, овај се обрисао и наставио говор. Сад се народу допало оно што је казао, па опет виче. Сада: Живео Пашић! То је демократија. -Дед, ви сада викните: Уа,Тита! “(Тита никако, не знам зашто, није звала: Тито, него све-Тита). Ту је ре-довно долазила у сукоб са нашом тет-ком, својом ћерком, која је била профе-сор, а као суплент учесник студентских немира непосредно пред Други свет-ски рат, па због тога по дипломирању никако није могла да добије посао. Једва је захваљујући богаташица-ма, код којих је нана својевремено радила, добила запослеље у неком интернату који је финансирало Коло српских сестара, била је загрижени комуниста. Од оних које су називали:

“комуниста по дефиницији“ и никако није дозвољавала критику на рачун ко-муниста, који су у време мог детињства и младости и ових наниних присећања били на власти.

„Ма, какав Пашић?!Ништа нисам мрзела као време око избора и изборе.На дан гласања,кад сам мислила да је го-тово и да се већ знају резултати,чучала сам код капије у исчекивању да се на улици појави тата.А онда га видим иде

и на леђима носи столицу (мени: знаш, ону из ‘ладњака) и ја знам:радикали су изгубили (знам да сам уствари под-свесно чекала да видим да ли ће тата доћи са столицом или без ње).Наш живот се из основа мења.Бежим низ двориште,завлачим се у врбак по-ред Тимока и плачем, плачем. Не же-лим да се вратим кући, не желим да присуствујем свађи и гледам мамине сузе и мамино несрећно лице. Ћутим ту згрчена и сама до дубоког мрака, а онда се полако пришуњам у кућу. Тата погнуо главу, гледа негде у једну тачку, мами лице надуто од плача, а млађи брат уплашено седи без речи и котрља кликере у џепу. Чује се како звецкају. Столица заборављена насред собе. И она као да ћути, да осећа неку кривицу. У тим тренуцима баш сам мрзела ту сто-лицу. Као да је она крива за све недаће које нас од тог дана па до неких на-редних избора, кад радикали победе, чекају“-мени, а као за себе испричала је једном приликом тетка, из неког раз-лога посебно револтирана нанином причом о Пашићевој демократији.

Тако сазнадох причу о столици. Ис-пало је да је то била дедина столица на којој је седео када би био на функцији, а коју је односио са собом кад би са функције, због губитка његове странке на изборима, морао да оде.

СТОЛИЦА У КОЈОЈ ЈЕ ДЕДА СЕДАО САМО КАД ПОБЕДЕ РАДИКАЛИ

ПишеЉиљана Вујин миљевић

Ништа нисам мрзела као време око избора и изборе. Јер, кад се заврше избори, видим, отац носи дедину (функционерску) столицу на леђима, значи да су радикали изгубили, а наш живот се из основа мењао. Бежим, завлачим се у врбак поред Тимока, и плачем, плачем...

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 12СЕЛО

Заштита биља једна је од најважнијих технолошких мера у биљној производњи, а примјењује се да би се смањиле штете у количини и квалитету производа. Ова мера мора да се спроводи уз коришћење свих расположивих метода сузбијања ште-точина, узрочника болести и корова (узгој отпорних сорти, агротехничке, механичке, биолошке, хемијске и др.), у циљу спречавања пораста њихове бројности преко границе код које до-лази до економски значајних штета. Прогнозно-извештајна служба, која предвиђа, прати и даје оптималне ро-кове за сузбијање штеточина, узрочни-ке болести и корова, је незаобилазни део стратегије заштите биља на нивоу државе. Са добро развијеном службом на целој територији земље знатно би се смањио број третирања и издаци за хемијску заштиту усева. Интензивна пољопривредна производња је данас незамислива без примене пестици-да. Али коришћење пестицида мора се обављати уз строгу контролу свих фаза примене . Од утврђених про-узроковача штета, избора средства , време и начина примене, сопствене заштите, прање и чишћење прскалица и складиштење пестицида.

Пестициди који се користе за контролу штеточина, такође наносе штету људима, домаћим животињама, кућним љубимцима, рибама и дивљачи. Особа која врши заштиту биља, има обавезу да користи пестициде у складу са упутствима произвођача како би смањили ове ризике. Од првих не-органских пестицида (Сумпор, Бакар, Арсен) прошло је више од два века. Временом су се појављивале нове бо-лести и нове штеточине, што је тражило и нова, ефикасна, средства за борбу протув њих. Од првих пестицида до данас, примену су задржали Сумпор и Бакар и то су изузетно ефикасна сред-ства и прихватљива за животну среди-ну. Данас постој велики број активних супстанци које се употребљавају или су се употребљавале у заштити биља.

Наука је стално у потрази за новим средствима која су ефикаснија у бор-би против проузроковача болести и штеточина и мање штетна за корисни, живи свет , човека и животну среди-ну. Проучавају се особине паразита и њихова осетљивост на пестициде (дозу, време и начин примене и др.), као и деловање пестицида на корис-ни ,живи свет и животну средину. И најефикаснија средства за штеточине у пољопривреди не остају дуго због појаве резистентности штеточина .

ПЕСТИЦИДИПроизводи хемијског или био-

лошког порекла који су намењени за-штити економски значајних биљака и животиња од корова, болести, штет-них инсеката, гриња и других штетних организама. Заштита се врши приме-ном пестицида у засаду , наношењем ,у одређеној концентрацији (разбла-жено са водом), уређајима (прскали-це, атомизери) за прскање. На бази око 250 ( сада је већ знатно смањен број, на око 150) активних материја формулишу се много више препара-та. Формулисан препарат осим ак-тивне материје, која је носилац био-лошког деловања, садржи и пратеће материје које омогућавају акт. мат. да испољи своје дејство. Ту су, зависно од формулације : носач, разређивач, растварач , ађуванти (пенетранти, дезактиватори, антиагломеранти, слепљивачи и антипенушавци), сур-фактанти ( оквашивачи, емулгатори и диспергенти). Да ли је формулација

течна , чврста, паста итд, зависи пре свега од физичко-хемијске карактери-стике активних супстанци. На основу ње се додају одговарајући компати-билни носачи, разређивачи и др. Из овог видимо да је један препарат, који купите у пољопривредној апотеци сло-жена комбинација више састојака. И да би се уопште добила једна активна супстанца из које би се формулисао неки препарат врло је дуг пут. Сва-кодневно се у свим лабораторијама на свету, врши синтеза на хиљаде нових супстанци . Све оне пролазе кроз раз-норазна испитивања: биолошка , ток-сиколошка , хемијска. И ново добијени препарати су пре уласка у нашу земљу, опет подвргнути контроли.

Свако кориштење пестицида са собом носи негативне последице на екосистем у коме се примјењује и околне екосистеме. Смањење

употребе пестицида је један од темеља одрживе пољопривреде и идеја одрживог развоја.производа биљног порекла током складиштења. Постоје разне поделе пестицида : пре-ма намени , начину деловања, према начину преноса активне материје.

Подела пестицида према намени:Хербициди - пестициди намењени

за сузбијање коровских биљака. Ар-борициди - пестициди намењени за уништавање дрвенастих биљака. Фун-гициди – п. намењени за сузбијање гљива проузроковача биљних боле-сти. Инсектициди – п. намењени за сузбијање штетних инсеката. Акариц-ди – п. намењени сузбијању штетних гриња (паука). Лимациди (молускоци-ди) – п. намењени сузбијању штетних пужева. Нематоциди – п. намењени сузбијању штетних нематода. Роденти-циди – п. намењени сузбијању глода-ра. Репеленти - средства за одбијање штеточина. Десиканти – п. намењени изазивању увенућа, односно сушења гајених биљака. Дефолијанти – п. намењени за изазивање превременог опадања лишћа пре бербе, односно жетве. Регулатори раста - средства за регулацију раста биљака. Оква-шивачи- средства за побољшање квашљивости и љепљивости. Бак-терициди - средства за сузбијање бактерија Алгициди - средства за сузбијање алги .Авициди - средства за сузбијање птица.

(наставиће се)

ПРОДАЈЕМ:- Трактор 65 са кабином 1992- Приколица киперка- Витло сајла 14-65м- Цистерна 7 т са новим гумама- Дрљача четворокрилна- Вертикални плугови- Тањирача 24 диска- Фреза 506 са косачицом, плугом и приколицом

- MC cormick са утоваривачем- Yugo 45 E 1987. нерегистрован- SEAT дизел 1994. регистрован до 12.12.2012.

- Казан 120 л – Сврљишки стар две године

- CO2 апарат 380 V 250 A- DVP abrihnera- Котао Подвис Књажевац 47.000 kcol

- Машина за прављење гелендера- 10 сандука са пчелама- Моторна тестера Stil 051- Компресор- Апарат за аутогено заваривање комплет

- Прскалица тракторска Тел. 060 7125000 Јанко

ЗАШТИТА БИЉА, ПЕСТИЦИДИ

Зашто морамо употребљавати пестициде и штитити гајене биљке? Шта су пестициди ? Колико су опасни ? Како их употребљавати ? Можемо ли без њих ? Шта значе поједини појмови који се јављају на декларацијама пестицида ? И на још многа питања, покушаћемо да дамо одговор у неколико следећих бројева.

АКТУелНОСТИ У ПОЉОПРИВРеДИ

Живорад Јовановић,дипл. инж. пољ.

пројект менаџер за рурални развој,Агенција за развој општине

Књажевац

О Г Л А С

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 13ВРЕМЕПЛОВ

Једном од директора „Напретка“, а затими „Џервина“, Љубисава Паунковића Чолета, многи памте по томе што јр у младости играо бека у предратном фудбалском клубу „Мајор Љутомир“, а после рата, као млад и перспективан пољопривредни стручњак, био организатор неколико изложби „ Пољопривреда некад и сад“.

За време свог диреторовања био је у ситуацији да често послом путује у Београд. Возачи службених аутомобила памте га као уљудног путника, који није пушио у колима нити је причом ометао возача. До-дуже , волео је да слуша радио током вожње, што је неретко сметало сапутницима који би успут желели и да поразговарају.

Директор је, медјутим, имао чудну навику за вре-ме путовања. Ако би се на радију зачуло неко добро српско колце, одмах би наредио возачу да стане, чак и ако у близини није било паркинга, појачао би радио, сапутнике натерао да изадју из возила и захтевао да на брзину одиграју коло.

Није се притом освртао на зачудјене путнике дру-гих возила, којима би чак махнуо уз поздрав, већ би се, предводећи коло, сав удубио у игру, тражећи да изведе што атрактивнији корак.

Чим би се коло завршило, задовољно би ужао у ауто, утижао радио и наредио возачу:

„Терај ! „Не дај боже да је на програму била емисија у којој

су емитована само кола.Тада би путовање заиста дуго трајало.

Фотограф Михајло Крстић Звезда, свакако је најпознатији књажевачки мајстор овог заната, јер је најдуже – измедју два светска рата и годинама касније , имао фотографску радњу. Он је, као сасвим млад човек, у потрази за послом и бољим животом, као вашарски фотограф дошао у Књажевац, у намери да испита тржиште и евентуално отвори радњу. Од имовине имао је само фотоапарат и нешто мало пара.

Брзо је уочио да овде постоји само једна фото-графска радња,жто му је говорило да ће у вароши на Тимоку и за њега бити хлеба.

Тумарајући тако по граду, нарочито око пијаце на главном тргу у вароши где су биле највеће трговачке, угоститељске и yанатске радње, млади Михајло за-пази једну симпатичну девојку за коју су му рекли да је кћи познатог варошког газде и имућног трговца. У фотографу је прорадило срце, али и разум, јер је девојка била добра прилика – њена породица је имала највећу кућу у центру града. Зато је пожурио да девојку фотографише не би ли изблиза погледао изабраницу и некако јој наговести своја осећања. Напори су међутим, били узалудни – не само што су законитости патријалхалног света биле круте, него је и девојка била сувише млада, те још није марила за љубавне чари.

Таман када је несрећни Михајло хтео да одустане од освајања газдине кћери, десила се једна срећна околост. На пијаци ја запазио три Циганке које су људима гледале у длан, али су нудиле и друге услуге: вађење црва из ушију, врачање, прорицање судби-не... Одмах му је синула идеја, па приђе гатарама и замоли их за услугу: да оду у ту и ту кућу и да тамо домаћици предвиде судбину њихове кцери удаваче. За ову услугу Михајло им је дао своје последње паре, али морао је да ризикује.

Циганке послушаше, одоше у кућу богатог трговца и потражише домаћицу. Ова одмах прихвати да јој гатаре гледају у длан не би ли јој откриле шта ће се у будућности десити у њеној фамилији, нарочито шта ће бити са кћерком удавачом. Гатаре јој забринуто саопштише шта су показивале линије дланова: ако кћер не да првом човеку који је запроси, може оче-кивати неколико прераних смрти својих укућана. На ово пророчанство газдарица се препаде и побеже брзо у кућу, мада су Циганке очекивале од ње неку награду.

Још истог поподнева, Михајло се са букетом цвећа у руци запути кући своје изабранице и успешно обави просидбу.

Иако се послужио малом преваром, имао је из-узетно успешан брак са много деце, а временом је постао најтраженији фотограф у целом крају. Зна се да је од 1925. до 1930. био краљев повереник за Ти-мочку крајину, задужен за фотографисање црквених објеката ради израде тадашње историјско-архивске грађе. ( Из књиге Бранислацва Стојадиновића

„Књажевчани у причама“, 2009.)

Одмах после Другог светског рата у оквиру ак-тивности на обнови и изградњи земље, у готово сваком селу књажевачке општине почели су да се граде задружни домови. Било је замишљено да ови објекти, осим за основну делатност задругарства, служе и за извођење културних и забавних програ-ма. Тако се у периоду Првог петогодишњег плана у многим селима готово сваке недеље обележавао успешан крај и почетак нове радне недеље у чему су предњачили представници фронтовских бригада и чланови УСАОС-а. Зато су као печурке почели да ничу блех-оркестри, па је њихов број од десетак, колико их је пре рата било у селима мњажевачког краја, нарастао на четрдесет четири.

Додуше, ти оркестри били су на брзину састављени од надарених младих људи, тако да су на репертоару имали свега неколико кола која су свирали у бесконачност.

Тако ће у Горњој Каменици, још крајем 1944. би-ти формиран оркестер од чланова УСАОС-а, које је подучавао неки стари војни музичар иа вароши, успевши да их научи неколико тада популарних кола што су се пре рата свирала на занатским славама и чувеном књажевачком вашару. Обука је трајала осам недеља, али су момци били слухисти, па су вредно учили знајући да село једва чека њихов наступ. На премијеру је дошло и старо и младо, а сви срећни што њихово село има оркестар.

Игранка је трајала готово до 23 сата, што је био изузетак, јер је још увек постојала опасност од контрареволуције, па је у неким селима био заведен полицијски час. Иако доста невешто, млади музичари изводили су народна кола –„“уменку“, „Тројанац“ и још нека, али се десило да им је најбоље ишло једно варошко коло, па су га одсвирали неколико пута.

Сутрадан се, међутим, дигла велика прашина око тог кола. Неко из сеоског руководства ставио је при-медбу да је у селу играно коло које није примерено тренутку. Наиме, поменуту варошко коло била је

„Радикалка“ или „Краљево коло“ које је у то време било забрањено.

Одмах су музичари позвани у сеоску општину не би ли се случај испитао и евентуално пронашли кривци за „ непријатељско деловање“. Иако се ис-поставило да млади музичари нису појма имали о

карактеру кола и да их је њему учио по-менути војни музичар, сеоско руковод-ство је одлучило да енергично реагује како би се случај безболно решио, и то пре него што о њему чују виши органи.

Одлучено је да се сви чланови ор-кестра добровољно пријаве на омла-динску радну акцију „Црни врх“ која је била у току. Наравно, на акцију су по-нели и своје инструменте, рачунајући да ће у слободно време моћи да вежбају. То се и остварило. Иако се на акцији радило од свитања до мрака, успе-вали су увече да узму инструменте и увесељавају акцијаше. Чак су убрзо постали атракција, што је допринело да њихова Трећа тимочка чета постане ударничка.

На срећу, међу професионалним особљем акције налазио се неки шко-ловани музичар, пореклом Немац или

Аустријанац, који је пре рата радио у борском рудни-ку. Будући да је дуго свирао у неким блех-оркестрима, познавао је ову врсту музике, па је решио да младим музичарима даје часове. Чак је успео да их научи да читају ноте, мада је то тешко ишло, јер многи од њих нису знали ни да је могуће бележити музику.

Било како било, већ половином марта 1945. ор-кестар је утврдио раније научена кола, научио нека нова, чак и неколико маршева. А кад су се вратили у село, њихов случај је био заборављен или су га својим лепим и тачним свирањем потиснули у заборав.

Наравно, „Радикалку“ више нису свирали, али им је она, вероватно, дубоко остала у сећању као повод да постану „школовани „ музичари.

КОЛО

ЖЕНИДБА

О СТАРИМ, ДОбРИМ, вАРОШкИМ вРЕМЕНИМА...

ОРКЕСТАР

Бранислав Стојадиновић, “Књажевчани у причама”

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 14РАСКРШЋА

Нико о Старој планини не може више изворније и занимљивије приповедати од Божидара Тошића из Ћуштице, на Старој планини. Познат му је готово сваки камен, свако дрво, свака стаза и извор са књажевачке стране планине. А он је много познатији као Бошко Бујер. Има 74 године, али је још стамен као планина. Здраво румен, шеретских очију, звонког гласа, добродушан. Има сваки зуб у глави, без и једне фалинке,и пуну главу легенди о пла-нини и горштацима, савременицима и оним из минулих векова.

Надимак Бујер добио је по богатом куму (бујеру) Бошку из оближњег Балта Бериловца, испод Ћуштице, у самом подножју планине. Сточар је без прем-ца, деценијама, од малих ногу. Као што су били његов отац Бранко, деда Си-меон и кум Бошко, познати сточари и имућни трговци. Све до краја про-шлог века, сваке јесени, долазили су трговци до Јабучког равништа, великој висинској заравни, да од Тошића пре-узму 500 оваца и неколико десетина расних бикова. А налазило се за тргов-це и по неколико десетина чабрица са сиром, стотинак кубика буковог дрвета за огрев, осушених печурака и леко-витог биља.

Зајечарски природњаци из по-пуларне дружине „До краја“, која на Јабучком равништу, већ дуже од две деценије има своје невелико камено пребивалиште, довели су нас до ле-гендарног Бујера овог пролећа. Тек је из Ћуштице стигао на Јабучко рав-ниште, где ће остати до позне јесени. Управо ту, на великој заравни, како је већ обелодањено мастер планом, градиће се велико хотелско насеље

будућег великог туристичког центра „Бабин зуб“. Популарни Бујер ту, поред Зајечараца природњака, има две вели-ке камене грађевине, једну за себе и супругу Невенку, а другу за стоку.

Шта да прича новинару, одакле да почне. Рођен је ту у једној земуници на Јабучком равништу, међу грчким коли-бама. Ту где су грчки и српски сточари, између 1933.и 1936.године напасали и до 40 000 оваца. Ту су се тада запатиле и неке чудне грчке црне овце. У том насељу земуница и колиба радила је и школа за мале сточаре ,коју је завр-шио и наш саговорник. Биле су ту и две млекаре: једна Бошковог деде Симео-на, а две су држали Ћирићи, Божидар и Матеја. Када се родио, један грчки свештеник дао је малишану име Јања. Касније је деда Симеон натерао сина Бранка да свом сину промени „грчко име“. Да буде Бошко Бујер (богаташ), као кум Бошко из Балта Бериловца.

-Заиста сам бујер, или богаташ, у

сваком погледу – беседи старина гор-штак, свечано обучен, тек приспео са народне светковине у Балта Берилов-цу. – Још могу с медведом да се рвем. Имао сам некада много, много више пара, али имам и данас и више него што мени и жени треба.

Он и супруга Невенка, млађа три године од њега, неуморна и ведра, радили су знатно више док децу нису извели на пут. Имају два сина и кћерку и петоро унучади. Сада на Јабучком Равништу чувају десет крава, два коња и нешто ситне стоке и живине. Имају мноштво пријатеља међу љубитељима планине. Свега довољно да се осећају срећним.

Имали су и имају, а нису нешто на-рочито запињали. Невенка је бринула о овцама, он о биковима. Стока се чувала сама у изобиљу траве, на огромном простору. Тек увече, Бошко, господ-ски, ободе коња, једног од неколико, и , пратећи звукове клепетуша, прибере

сву стоку. За сечу дрва прибавио је, међу првима, мотерну тестеру. И ту се ослободио терета. Зајечарски пријатељ, доктор Бане Предић поклонио му је мобилни телефон. („Да ока и да буде окан“).

Једино што нико не може да му помогне да до колиба изведе струју. Тражили му много они из електродистрибуције. А то што ће морати да се сели кад почне градња хотелског насеља, не погађа га. Чврсто је одлучио да се пресели у хотел. Има имовину од 16 хектара и ове две грађевине и то ће претворити у акције. Нека му дају само трећину вредности његове имовине. Биће довољно, за собу или две.

-Баба и ја живећемо од пензије коју смо уплаћивали годинама – изводи зав-ршну рачуницу Бошко Бујер. – Нас двоје сада имамо готово 25 хиљада динара. Иха. Можемо још и да привређујемо, али шта ће нам више. Само да имамо палнину. Не бисмо је мењали ни за које благо на свету. А и Књажевац, где нам живе деца, није далеко.

Таман посла да Бошко Бујер кочи прогрес. Има да се гради све што треба. Први се одазвао да добровољно по-могне када је 1953.године на Бабином зубу почела изградња првог планинар-ског дома. Преживео је и ону страшну реквизицију (принудни откуп) после рата. Узимали су тада од Тошића и до 5000 килограма меса.

-Једино никад нећу прежалити оне јадне овце што полипсаше на правди бога. А било је то кад су они из власти дошли да узму и 20 килограма вуне. Вуне нигде, али мора да буде. И ошиша смо јадне овце усред јануара. Дођоше им главе. Плакао сам тада . . .

У ЗНАК СећАЊА НА БОЖИДАРА ТОшИћА

БуЈЕР Сa СТАРЕ ПЛАНИНЕ

Ову репортжу написао је у лето 1999. новинар „Политике“ Стојан Тодоровић када је Божидар Тошић имао много оваца, бикова и коња, али и могућност да живи у луксузном хотелу, и када је био међу нама живима , од прошле јесени преселио се на онај свет. Сећање на тог стаменог горштака, тешко је заборавити...

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 15МОЗАИК

Грип је акутна, веома заразна бо-лест узрокована вирусима инфлуе-це ( тип А и тип Б ). Болест почиње општим инфективним симптомима у виду повишене телесне температу-ре, главобоље, болова у мишићима и зглобовима, ослабљеног апетита , а болови у грлу и кашаљ могу се јавити касније.

Извор заразе је оболела особа, а пут преноса је капљични, односно путем кијања и кашљања и преко прљавих руку и контанимираних предмета. Инфективан период код пацијената (одраслих) оболелих од инфлуенце је 3–5 дана од појаве

симптома, а код деце до седам дана.Симптоми се јављају након 18–72

сата од инфекције. Болест започиње нагло, високом температуром, до 40°Ц, која се одржава 3-5 дана. Температу-ру прати снажна главобоља, нарочи-то у чеоном пределу, покрети очних јабучица су болни, болесник осећа болове у мишићима, зглобовима и уопште има осећај немоћи. Јављају се симптоми у виду запушеног носа, коњунктивитиса, гушобоље, кашља. До оздрављења долази после 2–7 дана.

Грип може да буде и теже обољење ако се јаве компликације. Најчешће компликације које се могу јавити су бронхитис или секундарна бактеријска пнеумонија. Посебно је ризично за ста-ра лица, хроничне болеснике и особе са слабим одбрамбеним системом.

Лечење треба отпочети што пре. Терапија је симптоматска, односно парацетамол за снижење телесне температуре, болова у мишићима и главобоље. Антивирална (антиви-русна) терапија се не препоручује без консултације са ординирајућим лекаром.Узимати што више течноси ( вода,чајеви,супе,чорбе,сокови ) и

што више воћа и поврћа које садржи витамин Ц. Одмор и мировање су ве-ома битни како би што пре дошло до опоравка од ове вирусне инфекције. Антибиотска терапија се укључије ако дође до секундарне бактеријске инфекције код оболелог чији је иму-нитет ослабљен деловањем вируса.

На седници Општинског већа Оп-штине Књажевац, одржаној 16. мар-та, донета је одлука о набавци 3.500 канти за смеће и стотину контејнера за домаћинства у индивидуалним и колективним стамбеним објектима.

Новац је обезбеђен у општинском Фонду за заштиту животне средине. Истовремено, обезбеђено је још ми-лион динара за набавку контејнера за сеоске месне заједнице. С.О.К.

Књажевац ће већ од овог пролећа бити град без блата, чуло се не-давном састанку гардских месних заједница. Асфалтирање 35 улица почеће чим буде окончан тендер за избор извођача и биће завршено за месец и по.

Овај важни посао биће у цело-сти финансиран средствима буџета општине Књажевац. Дирекција за развој, урбанизам и изградњу очекује од грађана сарадњу у решавању имовинско-правних односа, као и уклањања са јавних површина материјала, возила и свега  оног што може да успори рад путара. К.И.

Како спречити да се вирис гри-па шири?

1 .избегавати контак т с а оболелима

2.избегавати скупове где борави већи број људи

3 .ре довно проветравати просторије у којима се борави

4.често прати руке5.појачати личну хигијену6.јачати имунитет7.држање одстојања од најмање

један метар од других особа8.хигијена дисајних путева

(покривање носа и уста приликом кашљања и кијања папирнатом ма-рамицом коју одмах након употребе треба бацити, а руке опрати текућом водом и сапуном)

НАЈЕФИКАСНИЈА МЕРА ПРЕВЕНЦИЈЕ ЈЕ ВАКЦИНАЦИЈА!!!

КАКО СПРЕЧИТИ ГРИП

Др Драгана МитровићЗдравствени центар Књажевац,

Служба за здравствену заштиту предшколске и школске деце са медицином спорта и саветова-

лиштем за младе

Три и По хиљаде канТи

За смеће

Град БеЗ БлаТа

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 16ЛОПТА

Под мотом ‘’Све се креће у пролеће’’, Асоцијација ‘’Спорт за све’’ почела је серију занимљивих актив-ности, усмерених ка спорту и рекреацији. Прва у низу је рекреативна вожња би-циклом од Књажевца до Минићева. К.И.

Такмичари Powerlifting клуба Књажевац учество-вали су на традиционал-ном „Отвореном првенству Вршца“ - државном купу у бенч пресу – Powerliftingu одржаном 18. марта у Вршцу. Екипа је наступила у саставу: кат. до 59 кг. Зол-тан Тот - прво место, кат. до 66 кг. Урош Никодијевић - прво место и нови рекорд Србије у бенчу за јуниоре 123,5 кг. кат. до 74 кг Бран-ко Остојић - 2. место, кат. до 120 кг. Никола Алексић - 3 место, кат. до 120 кг. Ра-домир Јовановић (са 69 година најстарији такми-чар) 4. место у сениорској

Два кола пре краја првенства Регионалне ли-ге одбојкашице Књажевца обезбедиле су титулу прва-ка и пласман на квалифи-кациони турнир за попуну Друге лиге. Књажевчанке су минулог викенда у гостима

Душко Милошевић, ди-ректор Дирекције за развој, урбанизам и изградњу, потписао је уговор са предузећем “Архибет” из Ниша за реализацију пројекта уређења Бањице. Вредност уговора је око 15 милиона динара, а радо-ви почињу у понедељак, 2. априла

Милошевић је изјавио новинарима да је велико интересовање грађана за простор Бањице. зато ће све све учинити да цео пројекат буде завршен ове године.

К.И.

конкуренцији, а прво ме-сто у кат. ветерана преко 60 година.

У женској конкуренцији наступила је Наташа Јанић у кат. до 63 кг - освојила је прво место и поставила но-ви рекорд Србије за жене са подигнутих 92,5 кг.

Један од тројице судија на такмичењу био је и Да-либор Илијић, репрезен-тативац Србије и истакну-ти члан Powerlifting клуба Књажевац.

Помоћ за одлазак на ово такмичење пружио је Спортски савез Књажевца и локална самоуправа.

С.Т.

победиле екипу Зајечара 3:2, а у претпоследњем, 14. колу, на-редног викенда играју против Пореча у Доњем Милановцу. Квалификације за пласман у Другу лигу играће се полови-ном маја.

К.И.

Бициклом књаЖеВац-минићеВо

одБојкаШице у БараЖу За друГу лиГу

За Бањицу 15 милиона

Powerlifting КлУБ УСПешАН И НА ДРЖАВНОм ПРВеНСТВУ

НИКОДИЈЕВИЋЕВ НОВИ ДРЖАВНИ РЕКОРД

фото: С.Т.