broj 2503 – 11. februar 2009

Година XLIX • Сремска Митровица • Среда 11. фебруар 2009. • Број 2503 • Цена 40 динара

Разговор с поводом: Др Горан Ивић, директор митровачке Опште болнице

МАЛА НОЋНА КЛИНИКА У ФУНКЦИЈИ КОМФОРА ПАЦИЈЕНАТА

Шта све грађани питају Ненада Боровића, председника СО Рума

ОД ЗАПОСЛЕЊА ДО СЕПТИЧКЕ ЈАМЕ

„Матрозовци“ и даље траже своја права

ИЗЈАВАМА ДО СОЦИЈАЛНОГ ПРОГРАМА

у овом броју:

страна 5.

страна 3.

Стране 16 и 17.

Страна 18.

Винограду у походе

СРЕМСКО СВЕТО ВИНОГОРЈЕ

Савети возачимаКАКО КРОЗ ЗЕЛЕНИ ТАЛАС

страна 4.

Прошле недеље на свечаности у Моровићу предата је на употребу пословна зграда овдашњој Шумској упра-

ви и механизацији уз присуство потпредседника Извршног већа Војводине Иштвана Пастора, менаџмента „Војводина

шума“ на челу са генералним директором Мартом Такач и директором Шумског газдинства Сремска Митровица Пером Добројевићем.

Опширније на странама 24. и 25.

МОРОВИЋ

Дошло време за инвестиције

Среда, 11. фебруар 2009.2

ЖИВОТ НАШ

Пише: Милијана Барјактаревић

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Хвала што сте куповали

Читала сам да треба да проради нека служба за кон-тролу љубазности трговаца у продавницама, зато

што је култура између осталог један од услова за ула-зак у Европу. То је тамо где вас продавачица обуће, уз широк осмех, клечећи, обува и изува колико год треба пута, а ако нема ваш број, одлази „веспом“ до магаци-на по нови пар. Или, ако је конфекција у питању све вам лепо спакује у предивне кесе, добијете и вешали-це за качење и рекламне ситнице, ма само што вас не изљубе. Е, то је љубазност.

Међутим, кад год уђем у наше продавнице, (част из-узецима) скоро увек прва кажем добар дан и довиђења, с тим да ако нешто нисам купила осећам да треба да се извиним, једва добијем отпоздрав и то онако кроз зубе. А ако кажете „Само да погледам“, молите Бога да вас не истерају. Постоји и пример кад уђете, па се лепо истрошите, а продавачица се уопште не сети да би могла да каже: „Хвала што сте куповали, пријатан дан“ („have a nice dey“-тако једноставно и тако увре-жено свуда у Европи). Добро, јесам купохоличарка (за чега услов није да имате пуно новца) и претарно идем по продавницама, али зато сам формирала став. Могла бих да направим листу радњи у које више не идем због нељубазности. Ево где су ме гледали запањено: Кад сам одбила у пекари да купим кифлу коју ми је пекар-ка дала руком без папира, а претходно је пребројавала новац, или у месници саламу сечену директно на длан јер штеде целофан, или сам ушла у бутик у којем се продавачица не види од дима цигарете, па сам брже-боље изашла, па када сам питала продавачицу да ли се познајемо пошто ми није персирала, а осамнаест го-дина је млађа од мене...Или уђем у фенси бутик, а оне ме као не примете. То је ваљда кул. Поготову ако не-мате на себи природно крзно или одећу по последњој моди. Мада ароганција не спада у лепе манире, нити одело чини човека, али кога брига. Вероватно само газду који се пита што му бизнис баш не иде, а баш је запослио све саме лепотице.

И заиста се понекад осећам јадно кад кренем у куповину. Ухвати ме неки стид, као да ћу да молим да ми поклоне, а не да купим. Постоји додуше и она подједнако непријанта врста-претерано љубазних трговкиња. Она је много опаснија. Ту вас обасипају комплиментима, као „није вам тесно, то се тако баш носи, изгледате десет година млађе, како вам лепо стоји та боја“...само да купите, па се не зна ко ту кога лаже. После кад дођете куђи-као да вам је то купила свекрва. Сами се себи чудите. Али онда је касно. Или није! Одете да вратите робу и онда креће брукање. Црвените, извињавате се, као схватили сте да немате уз чега да носите. Имам и такву листу радњи. И ко је онда крив? Она што ме је лагала, или ја што јој верујем. Не. То се зове вешт трговац.

А колико пута купим само да не испадне како не-мам новца (а немам), па се после нервирам до следеће плате. Или слушам: „Ма нема проблема, платићете кад будете имали, може у двапут, трипут...“ То се зове СВЕСКА. Ни картица, ни чек, него лепо обична школ-ска свеска. И онда вам лепо дају да понесете, а не морате одмах да платите. Само се потпишете под не-ким бројем. Е, то је најопасније. Као коцкање. Једном кад кренеш постајеш зависник. Нема назад. Лажете себе само још сад и нећу више. Тешите се да је купо-вина једино задовољство, немате хоби, попуњава вам емотивну празнину, лечи стрес, вади из депресије... А после када изађете из транса (читај шопинга) па се пресаберете и схватите да вам све то баш и није неоп-ходно, буде фрустрирајуће и за вас и за укућане.

Мој потпис је у многим свескама, у многим радњама, под разним бројевима. По имену ме не знају него питају: „Који сте број?“

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-Сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Никола Никшић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 (маркетинг) e-mail: [email protected],Те ку ћи ра чун: 335-14254-73 Металс банкаШтам па "Борба а.д.", Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Радници сада питају шта ви ра-дите? Једно нам причате и тра-

жите подршку, а сасвим другачије руководство прихвата. Страшно- разочаран је Божа Бабић, син-дикални руководилац у Руми- Ста-вове Председништва самосталног синдиката Србије чланство не при-хвата. Испаде да су они само пра-вили политички маркетинг зарад сопствених интереса.

Скоро годину дана тврде ру-ководиоци општинских Већа са-мосталног синдиката у Срему убеђивали су чланство у исправ-ност доношења Општег колек-тивног уговора којим радници добијају већа права. Разочарење је дошло протеклих дана, када је на Социјално-економском савету

у Влади Србије потписан Општи колективни уговор између Пред-седништва Самосталног синдиката, Владе Србије и послодаваца где изостаје регрес и топли оброк. На-водно све се одлаже на шест ме-сеци.

- То је чиста, нова, превара радника-убеђен је Мирко Зец, синдикалац из Шида-Није се сме-ло попустити. Како сада чланству објаснити да је све претходно била “шарена лажа” и више “пуј пике” не важи. Група људи чланови Пред-седништва синдиката Србије је из-играла чланство. Морало је о свему најпре да расправља и да саглас-

ност Веће синдиката Србије. Овако испада да је 20 људи одлучило у име 6оо хиљада чланова. Уместо радничке захтеве Председништво је подржало којекаве тајкуне који су раднике омаловажили и оста-вили на улици отимајући фабрике које су они стварали.

Синдикалици сматрају да је одлагање примене Општег колек-тивног уговора на шест месеци само “замазивање” очију радницима. То ће потрајати годинама, а можда никада неће бити ни примењено уз изговор продубљене светске еко-номске кризе и настављено уце-ном послодаваца да ће почети са масовнијим отпуштањем радника .

-Шта да очекујемо од послода-ваца и дражаве када нас издадоше наши- без увијања указује Стеван Ромаков, синдикалац Сремске Ми-тровице и додаје-Председништво је “ладно” потписало, а месеци-ма су давали лажну наду за тих “пишљивих” 7.ооо динара колико би више на плати добио све “беднији” радник. Није истина да послодавци и држава немају тог новца. Већ су они сложнији и истрајнији у својим захтевима. А, наше руководство је одмах поклекло. Б.М.

СИНДИКАТИ СРЕМА ТРАЖЕ ПРЕИСПИТИВАЊЕ ПОТПИСАНОГ ОПШТЕГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА СА ПОСЛОДАВЦИМА И ДРЖАВОМ

Руководство потписало- база незадовољна

Отуђени - Питање је колико је нашем

републичком руководству уоп-ште и битно чланство. Уместо синдикалне борбе за радничке проблеме њима је најважније како се докопати синдикалне имовине и да о томе одлучује само једна мања група људи – сматра Раде Ерцег, синдикални рукводилац из Старе Пазове.

Позив осталимаСа састанка регионалних

синдикалаца Срема одржаног недавно у Старој Пазови, за-тражена је подршка свих син-диката Војводине за ванрде-ном седницом Већа самосталног синдиката Србије.

Синдикални скуп у Старој Пазови

Захтев свих општинских Савеза самосталних синдиката Срема је преиспитивање недавно потписаног Општег колективног уговора између синдиката, послодаваца и државе. Захтева се расправа на Већу синдиката Србије и оптужује Председништво да га је ради сопствених личних интереса потписало и поред противљења радника и чланства

Среда, 11. фебруар 2009. 3

Државним здравственим ус-тановама у Србији дозво-

љено је да од 11. децембра прошле године организују та-козване ноћне клинике. Оне подразумевају допунски рад запослених лекара у пружању тзв. ванстандардних услуга грађанима. Како је из Мини-старства здравља објашњено то би требало да омогући већу безбедност пацијаната, задржавање најбољих лека-ра у државном сектору, али и прилив новца из приватног у државни сектор. Директо-ри запосленима треба да по-нуде и поделу радног времена, тако да је могуће да део раде у државном, а део у приват-ном сектору. Лекари који се определе за пуно радно време у државном сектору неће моћи да раде и у приватном, али ће моћи додатно да зараде у вечерњој клиници своје устано-ве. Министар здравља Томица Милосављевић сматра да је то најбољи начин да се најбољи лакари задрже у државном сектору. Они који се опреде-ле за делимично радно време у државној установи, неће моћи у њој да буду на руководећим ме-стима. Такође, сада пацијенте у приватним ординацијама и амбу-лантама прегледеће мањи број специјалиста, а у болницама ће се, према неким мишљењима, повећавати ионако превелике гужве.

Каква је ситуација у прак-си, управо на ову тему разго-варамо са директором Опште болнице у Сремској Митровици др Гораном Ивићем. Према

његовим речима, до 11. де-цембра прошле године спро-ведено је изјашњавање лека-ра на ову тему, које је имало пре свега анкетни карактер, а резултати су да се само један лекар изјаснио за радно вре-ме у приватној клиници, док је код допунског рада то био случај са четири-пет доктора. Др Ивић наводи да у стациона-ру ради 101 доктор, а укупно лекара има око 180 рачунајући и службе клиничке подршке и пријемно одељење. Допун-ски рад биће омогућен свима где то процес организације дозвољава. Доктори могу да бирају да ли ће допунски рад бити са једним или више по-слодаваца. Примера ради, каже први чове Опште болнице, неће

за сада бити изводљиво да ко-леге са радиологије добију до-зволу за један дан „тезгарења“ у прватним ординацијама јер нема довољан број лекара.

-На радиологији раде четири лекара и шест специјализаната, па овде имамо гужве и листе чекања за прегледе. Тако да је немогуће дозволити по један дан рада у другим клиникама сваком од њих, јер би онда овде био још већи проблем. Допунски могу овде. Но када се ситуација овде побољша, сигурно ће бити омогућено и њима као и свима осталима допунски рад, или не-како друкчије изјашњавање од постојећег јер за оно што су се колеге изјасниле до 11. децем-бра могуће је изменити, прича др Ивић.

Према његовом уверењу вечерње клинике неће допри-нети већим гужвама. Напро-тив, како каже, ове клинике су замишљене да они пацијенти који не желе да чекају на пре-глед, а случај наравно није ургентан, дођу и обаве га у по подневним или вечерњим сати-ма. У овим вечерњим клиникама радиће најбољи доктори, али они који имају довољно пацијената у редовном послу. Цене у овим клиникама биће одређене це-новником установе коју ће одобравати министарство и повољније него у приватним ор-динацима, а листе чекања биће крајње транспарентне. Вечерње клинике ће бити у функцији чим Министарство здравља то одо-бри. У допунском раду нико није обавезан да ради.

Ипак, по уверењу др Ивића, анкета није прави одраз стања ствари, већ само „снимање“ шта може да се очекује, да ли ће се на неким одељењима појавити мањак стручњака, јер лекари морају бити лицен-цирани за одређене процеду-ре. Све је то још увек процес који траје. Буџетска средства се неће трошито за ноћне кли-нике, за које ће бити отворен посебан рачун. Новац зарађен на овај начин биће коришћен и за обнављање апарата, инструмената, едукацију... Све у свему, пракса ће по-казати колики комфор ће нова организација донети пацијентима.

Ј.Зурковић Н.Никшић

Током прошле године срем-ски извозници су оствари-

ли извоз од 401,4 милион до-лара, а увоз од 418,8 милиона долара, подаци су Сремске привредне коморе. Иако је по овим резултатима дефицит у спољнотрговинској разме-ни свега 17 милиона долара, а покривеност увоза извозом достигла 95 одсто, што су да-леко повољнији показатељи него у неким другим окрузи-ма, мишљења су да има на-чина да се стање побољша. Mорају се тражити начини за то, а значајну помоћ привред-ницима у томе пружиће и пред-ставништва Привредне коморе Србије у иностранству.

Управо унапређње спољно-трговинске размене, помоћ у изналажењу ино партне-

ра, тржишта за производе са подручја Срема и оне који требају овдашњој привреди биле су теме састанак којег је организовала Привредна комора Србије, у сарадњи са Сремском привредном комо-ром, у Сремској Митровици. За истим столом нашло се педе-сетак извозника и директори представнитава Републичке коморе у иностранству. Након упознавања са могућностима Сремског округа, поздравних речи председника Сремске при-вредне коморе мр Владимира Малбашића и митровачког градоначелника Бранислава Недимовића о могућностима условима, пројектима и актив-ностима које воде говорили су директори представништава Привредне коморе Србије у

Белгији, Немачкој, Аустрији, Француској Бугарској Румунији Руској Федерацији, Италији, Украјини и Босни и Херцегови-ни. Након овог представљања извозници и представници Ре-публичке коморе заједно са директорима представништава водили су билатералне раз-говаре. Судећи по оном што се чуло сремски извозници су се највише интересовали да добију одговори на питања о : истраживању конкрет-них тржишта, информације о тржиштима производа, како да пронађу ино- партнере за пласман, кооперацију, стра-тешке партнере и слично.

Након састанка организова-на је посета "Биг Булу" у Ба-чинцима.

С.Ђ.

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: ДР ГОРАН ИВИЋ, ДИРЕКТОР ОПШТЕ БОЛНИЦЕ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Мала ноћна клиника у функцији комфора пацијенатаОд укупно 180 лекара само један се изјаснио за рад у приватној пракси-Допунски рад биће омогућен свима који то желе и где то процес рада дозвољава

Др Горан Ивић

Комора тражи оцену уставностиЛекарска комора Србије протестовала је због одлуке Ми-

нистарства здравља о организовању допунског рада, уз образложење да је она противуставна, па је Комора затражи-ла да Уставни суд оцени уставност. У ЛКС сматрају да лекари-ма треба омогућити да се баве послом за који су школовани и који најбоље знају да раде.

Др Горан Ивић каже да је ЛКС на један начин у прву. У Србији се мало издваја за здравство по главни пацијента. На неки начин овако би се стимулисале државне уставнове и награђивали лекари који заиста раде. Можда је решење да се и неке приватне поликлинике укључе у мрежу здравствених установа, али то питање је комплексно.

-За нашу установу ће бити корсно увођење вечерње кли-нике. Има велики број лекара који су тражени и они ће на тај начин у вечерњим клиникама моћи да смањују листе чекања јер ти пацијенти хоће да се прегледају баш код њих. На тај начин ће се и подићи ниви здравствене заштите, сматра др Горан Ивић.

СРЕМСКИ ИЗВОЗНИЦИ И ДИРЕКТОРИ ИНО-ПРЕДСТАВНИШТАВА ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ ЗА ИСТИМ СТОЛОМ

Представништва су да помогну Сарадњом извозника и коморских представништава могу се остварити резултати на обострано задовољство

Детаљ са састанка


СРЕМСКА МИТРОВИЦАЦРНА ХРОНИКА

Ухапшен због 11 крађа

Због сумње да је извршио 11 тешких крађа, Владимиру З. (25) из Старе Пазове одређен је у Општинском суду у Старој Пазови притвор до месец дана.

Како саопштава полиција, Владимир З. је током прошле и почетком ове године из више породичних кућа, трговинских радњи, кинеске продавнице и просторија одбојкашког клуба, украо новац, накит, гардеробу и техничку робу укупне вред-ности од 224.000 динара.

Ж.Н.

Хероин у "југу"Приликом контроле возила

"југо 45", којим је управљао Ненад Ђ. (34) из Сремске Митровице, полиција је про-нашла пет пакетића хероина, новац и мобилни телефон за које се сумња да су кориште-ни приликом трговине дроге. Осумњичен за неовлашћено држање и стављање у про-мет опојних дрога, Ненад Ђ. је приведен истражном судији Окружног суда који му је, по-сле саслушања, одредио при-твор до 30 дана. Ж.Н.

Наоружани Сремци

Полицијска управа у Сремској Митровици саопшти-ла је да ће због недозвољеног држања оружја и експлозивних средстава поднети кривичне пријаве против Радета Р. (52) са подручја румске општине и Стеве М.(28) са подручја инђијске општине.

Претресом стана Радета Р. полиција је пронашла пиштољ, два оквира и 16 комада муниције у илегалном поседу, а у стану Стеве М. пронађена је полуаутоматска пушка са војничким бајонетом и додат-ком за тромблон. Ж.Н.

ОПШТЕ УДРУЖЕЊЕ ПРЕДУЗЕТНИКА

Председник Скупштине Душан Кнежевић

Готово заједно са почетком функционисаеа Привреме-

ног органа у Руми, заживе-ла је акција пријема грађана у Градској кући и покушаја решавања њихових проблема. Од јуна прошле године, сва-ке среде од 8,30 па док има заинтересованих, за тај по-сао је задужен председник Скупштине општине Ненад Боровић. Слично као у некој здравственој установи, код председника СО сваке среде уђе двадесетак људи, ушло би, кажу у општини и 50, да једноставно нема краја рад-ног времена. Интересеовање је велико, посете се заказују, секретарица додаје да је фе-бруар већ попуњен захтевима за пријем.

Пресек или анализа свих ових захтева су својеврсни рендген апарат који даје слику живота грађана румске општи-не, са свим њиховим потребама, жељама, надањима, циљевима. Ненад Боровић тврди да се 98 одсто захтева грађана одно-си на запослења и социјалне проблеме. Потребе за новим послом, као и било која врста социјалне помоћи постали су у наше време насушна потре-ба људи. Када је о старосној и квалификационој структури реч, пријем најчешће траже пензионери и све врсте неза-послених. Јављају се и млађи, али ређе.

-Са млађима је лакше, за њих има више шанси. Њима смо у ситуацији да предложимо кредите за отварање малих и средњих предузећа, ускоро ће

и Сајам запошљавања где могу упознати нове програме, нове предузетнике и евентуално наћи посао. Са старијима је теш-ко, помоћ очекују искључиво од нас у општини. Из буџета смо издвојили пет милиона ди-нара Центру за социјални рад који најугроженијима додељује једнократну социјалну помоћ. Захтеви су у порасту, буџет ће бити на удару - каже председ-ник Боровић.

У румској општини је тре-нутно око седам хиљада не-запослених. Бивши запосле-ни радници "Венца", Хотела и "Новоградње" траже да се убрзају процеси око њихових акција или заосталих зара-да. Принудни одмори су све присутнија појава, а познато

је да су управо то предворја за отпуштања с посла. То је већ забележено у "Житопромету", "Фрушкој гори", радно спо-собно становништво старости од 40 и 50 година је највећи проблем - изгледа да ти људи никоме више нису потребни у смислу заснивања радног од-носа

-Поред ових озбиљнијих проблема, људи нам се обраћају за све и свашта. На пример, како да плате високе рачуне за струју, за телефон. У једном случају је комшија ставио олук који цури у темеље куће, у дру-гом је септичка јама на самој граници дворишта. Онда се до-несе гомила папира и пресуда које ми треба да анализирамо. Ипак, најчешће су то неплаћени

рачуни. Честа тема су и радно време угоститељских објеката, власници се жале једни на дру-ге због непоштовања тог рад-ног времена. Ако неко ко држи хамбургерију плати казну због прекорачења радног времена, а казна је 50 хиљада динара, њему је то много, можда цело-месечна зарада, а ако ту каз-ну мора да плати неки власник дискотеке, њему је то готово безначајно. А да не причам о жалбама грађана који живе у близини тих локала и не могу да спавају због буке - истиче Боровић.

Колико Општина Рума може да помогне својим грађанима на овај начин, питали смо председника:

-Социјални проблеми су превелики. Трудимо се да овим сусретима присуствују и запо-слени у Центру за социјални рад, или са тржишта рада. Помажемо колико можемо. Социјална помоћ је и купови-на књига сиромашној деци, плаћање ужине, превоза. Објективна помоћ је и одгађање на неко време плаћања рачуна за воду и струју. Некада је и сам савет од велике користи, довољно је упутити неког на праву адресу где ће можда ре-шити свој проблем. Кад неко тражи савет, не можете га тек тако одбити, општина се мора активно укључити у те приче, нема бежања од проблема, са овом праксом ће се наставити и даље - истиче председник Не-над Боровић.

Катица Кузмановић

НЕНАД БОРОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СО РУМА: ШТА МЕ ПИТАЈУ ГРАЂАНИ

Од запослења до септичке јамеПредседник СО Рума прима грађане сваке среде: фебруар већ попуњен

Ненад Боровић: Некада је и сам савет од велике користи

Крајем прошле године, тачније у октобру 2008,

одвијале су се одређене ак-тивности у Општем удружењу предузетника Руме: спроведе-ни су избори за чланове, орга-не и тела ове организације.

У овим изборима су учество-вали чланови Удружења на струковним секцијама, који су бирали своје представнике за Скупштину и друга тела Оп-штег удружења.

Прва конститутивна Скуп-штина Општег удружења пред-узетника одржана је у Руми 29. јануара, у просторијама ове организације, седницом је председавао Душан Кнежевић. На њој су верификовани ман-дати чланова Скупштине и Из-

вршног одбора Удружења, том приликом су изабрани Надзор-ни одбор и Суд части.

На првој конститутивној седници, за председника Скупштине изабран је Душан Кнежевић, а за потпредседни-ка Александар Бањац. Ђуро Дрвеница је председник Из-вршног одбора, а потпредсед-ник Драгољуб Зорић. Лазар Грујић, Милан Марковић и Мирослав Жагар су чланови Извршног одбора. Председник Суда части у новом мандату је Бобан Мајсторовић, а чланови Петар Томић и Бранко Шего. Председник Надзорног одбо-ра је Марица Докмановић, Миле Достанић и Миломир Мијалиловић су чланови.

У Сремској Митровици су и током 2009. планирана

значајна улагања у развој спор-та, а акценат ће бити стављен пре свега на школски спорт, речено је на конференцији за медије у Градској управи за образовање, спорт и културу. Предствљени су и планови у областима клупског и раднич-ког спорта.

У области школског спорта град ће бити домаћин и орга-низатор у преко 60 такмичења у којима ће учествовати око 2.000 ученика.

-Важно је обезбедити услове да се што већи број основаца и средњошколаца бави спортом, истакао је Саша Радмановић стручни сарадник за област школског спорта у ресорној градској Управи.

Стручни сарадник у области радничког спорта Фрањо Пер-ге нагласио је да ће значајна средства ове године бити усме-рена и у развој клупског спор-та, али и даљој афирмацији

радничког спорта. У тој обла-сти планирана су такмичења у 29 спортова.

Зоран Максимовић,в.д. директора Атлетског стадио-на „Сирмијум“ рекао је да ће и ове године на стадиону бити одржана бројна такмичења. Новина је да ће стадион бити уступљен и рекреативцима.

-Реорганизација градских

Управа донеће даљем развојуу спорта у Сремској Митровици. Ове године биће настављена и улагања у спортску инфра-структуру. Средства ће бити обезбеђена и из градског буџета, али и са других нивоа власти, рекао је заменик на-челника Управе за културу, образовање и спорт Богдан Божин. С.Н.

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Значајна улагања у развој спорта

Са прес конференције


Након што су крајем прошле године остварили девет ми-

нималаца и уплату доприноса за исто толико месеци из сред-става Републичког фонда соли-дарности бивши радници "Мат-роза" у стечају, намеравају да остваре оно што сматрају да им припада по прoписима који тре-тирају социјални програм. Јер, како тврде о томе својевре-мено нису имали прилику да се лично изјашњавају. Зато су иницирали сакупљање изјава, које траје од 9. до 15. фебру-ара, у којима то под моралном, материјалнм и кривичном одго-ворношћу изјављују.

Чланови последњег Одбо-ра ССС "Матроза" Бранислав Кечић и Петар Клајн, који су уз друге и иницијатори ак-ције, рекоше нам да очекују да ће изјаве потписати ако не сви оно већина од 1.040 запосле-них који су у фабрици остали до увођења стечаја.

- Настојали смо и раније да успоставимо контакт са свим релевантним чиниоцима, али до момента исплате поменутих минималаца и сусрета са ми-нистром Расимом Љајићем нисмо ништа могли, нити нас је ико слушао. Тражимо оно што нам припада по Програму о решавању вишка радника и Упуству о ближим критерију-

мима за примену програма за решавање вишка радника у процесу рационализације рес-труктурирања и припреме за приватизацију. Циљ је да по-кушамо да остваримо законско право на лично изјашњавање о социјалном програму - објас-нио је Бранислав Кечић, исту-чићи да сада своја права тра-же и као грађани. Претходни председници Самосталног и Независног синдиката у фаб-рици, наставио је даље Кечић, преговарали су 2007. године пре стечаја са делегацијом Ми-нистарства за економију и Аген-цијом за приватизацију о со-цијалном програму за "Матроз" и на својим одборима одлучили да је у најкраћем, од општег интре-са бољи брзи и ефикасни стечај јер би спровођење социјалног програма било само продужење агоније. Исплату отпремнина би радници употребили за текуће намена а тиме би изгубили пра-во на новчану накнаду, повези-вање стажа и исплату заосталих зарада...

- На основу дописа такве садржине спроведене су све активности везане за "Матроз" и раднике. Око понуђеног со-цијалног програма требало је да се радници лично изјашња-вају а то није урађено. Након избора новог синдиката, јер

тадашњима је мандат давно истекао, реаговали смо, писа-ли свим министарствима, Скуп-штини Србије, посланичких групама, локалној самоупра-ви. Ништа се није мењало док нисмо добили девет минимала-ца и сусрели се са министром Расимом Љајићем. Он нас је примио, саслушао у Београду и након свега рекао да је пре-ма раднцима "Матроза" учиње-на неправда. Министар нам је омогућио и разговор са другим надлежнима. Схватили смо да је потребно да сакупимо пот-писе од радника о томе да није било личног изјашњавања рад-

ника о социјалном програму. Зато ми сада ово радимо - ре-као је Кечић.

Петар Клајн, има 35 година стажа, а такође тврди да он-дашњи синдикат није понудио социјални програм већ се на одборима одлучивало у име радника.

- Требало је изаћи пред народ, па нека свако одлучи шта му је боље. Овако била нам је понуђе-на само једна опција - биро. Же-лимо да се закон примењује и на нас. За реализацију програма ако треба, због ове економске ситу-ације, спреман сам и исплату да сачекам - казао је Петар Клајн.

Божидар Бањеглав има стаж од близу 39 година у Матро-зу, а изјаву је потписао да посве-дочи да су радници били тотално необавештени око могућности из социјалног програма.

- Истина, тада је мало људи радило, али је то изгледа и син-дникату одговарало. Зато сада инсистирам на спровођењу за-кона и да желим да се он при-мењује на нас који смо ради-ли у "Матрозу" - вели Божидар Бањеглав.

Ненад Риђошић прича како заједно са супругом има 65 го-дина стажа у "Матрозу".

- Ја бих био најсрећнији да фабрика ради, да опет идем на посао. Али, ако се то не може онда хоћу да имам право из со-цијалног програма који ми при-пада - казао је Риђошић.

Када се сакупе изјаве бивших "Матрозоваца" ће бити упуће-не Агенцији за приватизацију, надлежним министарствима, премијеру Србије, председници Скупштине Србије и градоначел-нику Сремске Митровице. Јер, иницијатори ове акције очекују ту решења. Надају се да неће остати једино државно јавно предузеће у Србији за чије рад-нике је, у процесу транзиције, постојало само једно решење - биро за незапослене.

С.Ђаковић

Да ли је цена меса која у просеку износи 500 динара

по килограму без кости преску-па за куповну моћ просечног Сремца?

Сретен Радовановић, инострани пензионер:- За грађане ово је лоше,

цене су заиста високе, највеће у окружењу, али су оправдане, јер држава стихијски без плана реагује на овакве поремећаје. У Немачкој тако нешто је неза-мисливо, док је код нас сасвим нормално.

Мира Милановић, пензионер:- Срећом ја у исхрани корис-

тим више поврћа него меса. Да

су нам примања 50 хиљада по особи, казала бих да су месо и храна јефтини. Овако, на хра-ну одвајамо колико наш буџет дозвољава.

Нада Берановић, трговац:- Ван памети је све ово. Једе-

мо месо једном месечно, скоро од Божића до Ускрса. Основа исхране су пасуљ и кромпир, мада ни пасуљ није јефтин. Како Словенац може да произ-веде јефтинију свињу и говече, нису они ваљда паметнији од нас, а ми смо у равном Срему.

Веселинка Озаревић, пекар:- Немам коментар како

људи у граду издржавају ако ништа не могу да ухране. Ја товим пилиће и свиње за кућу и то ми је онда дупло јефти-није. Да купујем месо за 500 динара, не знам како бих и кад бих га јела.

Душан Јеловац, пензионер:- Ово је критично! Све је

поскупело, месо, храна, хе-мија и комуналија. Нећемо ваљда јести само резанце и поврће. Држава мора утица-ти, али од тога нема ништа, јер они који доносе одлуке имају дебела примања и како они да знају шта је скупо, а шта није. М.Милеуснић

У Сремској Митровици, 6. фебруара у сали Скупш-

тине града, Удружење воћара “Фрушкогорци” из Манђело-са, тим за пољопривреду Г17 плус из Сремске Митровице и регионалне новине “Сремски пољопривредник” организова-ли су трибину на тему “Савре-мено воћарство”. Да је у вре-мену када је ратарење неисп-лативо на малим површинама воћарство перспективна и све интересантнија пољопривред-на грана потврђује и одзив од преко сто учесника на овом скупу.

Организатори су се потруди-ли да за ову прилику обезбеде најеминентније предаваче из области савременог воћарства.

Тако је испред Департмана за воћарство, виноградарс-тво, хортикултуру и пејзажну архитектур Пољопривред-ног факултета у Новом Саду, проф. др Зоран Кесеровић, директор департмана, одржао изузетно занимљиво и поучно предавање о интензивној про-изводњи воћа, док је мр Ненад Магазин одржао предавање о савременој технологији јаго-дастих воћних врста.

Професор Кесеровић је у току трибине представио и књигу “Производња воћа и грожђа на малим површина-ма”. Можемо рећи да би ову изузетну књигу требао да има сваки воћар и виноградар који планира озбиљно да се бави воћарством или виноградарс-твом, а нарочито они који своју производњу остварују на ма-лим површинама.

Учесници трибине у Сремској Митровици по први пут имали су прилку да погледају филм “Савремена производња јабу-ке” који је снимљен на планта-

жи “Атос Винум”-а у Малој Ре-мети. Овај филм је добра поука за све оне који размишљају о одрживом руралном развоју. Наиме, јасно се види каква је данас перспектива мештана Ре-мете: многе породице укључе-не су у посао, младима се нуди егзистенцијални бољитак кроз кооперацију у прњавору који је до јуче био само једна од мно-гих забити на Фрушкој гори.

Како је савремена произ-водња воћа незамислива без заштите биља, али и заштите усева и плодова од мразева, града, олујних киша, и др., ор-

ганизатори су овом приликом обезбедили и предаваче из компаније “Дипком” и компа-није “Дунав осигурање”. О пор-тфолију компаније “Дипком” на тему болести у воћарству го-ворио је Бранислав Сударе-вић, док је актуелне проблеме у вези штеточина у воћарству изнео Миле Стаменковић.

Могућности осигурања усе-ва и плодова из пакета за село, представиле су Наташа Бо-жић и Милица Папић, испред компаније “Дунав осигурање”.

Е.П.Т.

НАША АНКЕТА: ДА ЛИ ЈЕ ЦЕНА МЕСА ПРЕВИСОКА?

Шницла звана жеља

� За�многе�само�за�гледање

БИВШИ РАДНИЦИ "МАТРОЗА" У СТЕЧАЈУ И ДАЉЕ ТРАЖЕ СВОЈА ПРАВА

Изјавама до социјалног програма Током ове недеље бивши "Матрозовци" потписују изјаве којима тврде да својевремено нису учествовали у изјашњавању о социјалном програму, јер то није ни организовано

У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ ОДРЖАНА ТРИБИНА НА ТЕМУ САВРЕМЕНО ВОЋАРСТВО

Шанса малих газдинстава

Потписивање�изјава��


Кривично веће судије Го-рана Гњидића у Окруж-

ном суду у Сремској Митрови-ци изрекло је прошле недеље затворску казну у трајању од осам година Миродару Рауковићу (48) из Бјеле код Брчког, због кривичног дела фалсификовња новчаница, док ће за фалисификовање фор-мулара за саобраћајне дозво-ле Републике Српске и блан-ко образаца возачких дозвола Републике Хрватске, као и до-звола за поседовање оружја и муниције одговарати посеб-но пред Општинским судом у Шиду.

Окривљеног је оптужница теретила да је у свом стану у Шиду у Босутској 53, држао одштампаних 1.660 новча-ница у апоенима од хиљаду динара, 378 формулара за саобраћајне дозволе Републи-ке Српске, као и остале до-зволе и формуларе. У претре-су стана полиција је нашла и рачунаре, ласерске штампаче и скенере којима је Рауковић припремао и штампао фалси-фикован новац и обрасце. Он је и ухапшен лане, 25. маја и по хапшењу је изјавио да је он по професији дизајнер и да се припремајући и штампајући новац и документа вежбао

и усавршавао у свом послу. Према његовим тврдњама он није имао намеру да фалси-фикате пусти у оптицај, јер је свестан тога да би тако починио кривично дело, већ је наумио да готове произво-де уништи, што није стигао да учини пошто је полиција изненада дошла у претрес. Овакву одбрану Тужилашт-во није уважило па је против

њега и подигло оптужницу за фалисификовање новца, док га Општинско тужилаштво у Шиду гони за фалсификовање докумената.

Кривично веће суда није уважило овакву одбрану Ми-родара Рауковића па му је и изрекло затворску казну, а он је по изрицању пресуде зад-ржан у притвору до право-снажности пресуде. J.З.

Портпарол Трговинског суда у Сремској Митро-

вици судија Драгица Гачић Петковић каже да Трговин-ски суд у Сремској Митровици нема никакве везе са тврдњама радника „Матроза“ да их терају напоље из станова солидар-ности који су уговорили на от-плату од 40 година, као што су објавили многи медији.

-Суд по том питању није радио, нити се расправљало о тим становима, па нису донета решења о исељавању радника. Забуну код радника је можда створила обавештења стечајног управника „Матроза“, која су упућена тим радница и имају на неки начин анкетни карак-

тер, да се види колики је број тих радника који би могли да исплате целокупну суму. Исти-на, део тог обавештења, мож-да је неспретно срочен па се помиње тај термин 15. фебру-ар и вероватно је то уплаши-ло раднике. Они радници који не буду могли да једнократно измире дуг, уколико „Матроз“ буде продат остаће дужни не-ком новом власнику с којим ће регулистати тај дужнички однос, а ако фабрика не буде продата тај проблем ће бити преусмерен на повероца па ће онда тај бити лице коме ће се плаћати рате, каже судија Гачић-Петковић.

Ј.З.

У Сремској Митровици, 18. фебруара у великој сали

Градске куће са почетком у 10 сати биће организовано регионално саветовање ново-садског Института за ратар-ство и повртарство - НС семе. У предвиђеном програму на саветовању говориће проф. др Петар Секулић, директор Ин-ститута на тему „НС семе-70 го-дина са вама“, потом др Ђорђе Јоцковић, руководилац Одељења за кукуруз „Десет го-дина по хектару-реалан циљ“, академик Србислав Денчић, руководилац Одељења за стрна жита „Новосадске со-рте носилац високих приноса“, проф. др Ђуро Гвозденовић,

руководилац Одељења за повртарство „Поврће-наша велика шанса“, др Милорад Рајић, руководилац Одељења за шећерну репу „Већи садржај шећера у корену-први зада-так“, др Јегор Миладиновић, Одељење за земљиште и соју „Нова технологија-виши прино-си, др Војислав Михајловић, руководилац Одељења за крмно биље „Више крмног биља на нашим пољима“, др Владмир Миклич, руководи-лац Одељења за уљане култу-ре „И принос и квалитет уља наших хибрида“ и др Радо-ван Маринковић, Одељење за уљане културе „Уљана репица-наша будућност“. С.Н.

Пре пет година на подручју сремскомитровачке општи-

не, организована је опсежна системска акција уништавања глодара, у самом граду, али и у свим осталим насељеним местима. Надлежно репу-бличко министарство обезбе-дило је средства за њихово уништавање, док је сам посао дератизације финасирала ло-кална самоупава.

Ефекти су се брзо показа-ли. Јер, утврђено је приликом прегледа меса закланих свиња, да је смањен њихов број зара-жен трихинелом. Истина, овде протеклих година није било масовније појаве трихинелозе, већ су регистровани само спо-радични случајеви.

-Само системска акција, која ће обухватити читаво подручје гарантује успех у уништавању

глодара. Ми наравно нисмо у стању да то сами урадимо, али смо спремни да ту акцију по-ново спроведемо у нашој сре-дини, свесни њеног значаја, у сарадњи с надлежним репу-бличким и покрајинским орга-нима, истиче заменик градо-начелника Сремске Митровице Срђан Козлина, иначе доктор ветерине.

У ветеринарским станицама и пољопривредним апотекама на подручју града има довољно средстава за уништавање гло-дара.

Занимљив је податак да су оринтолози установили да на градском подручју обитава око 400 сова, које су веома корис-не, када је реч о уништавању глодара, с обзиром да се хране мишевима.

При Управи за пољопривреду

и животну средину из буџета за ову годину обезбеђено је око милион и по динара, која би се уз одговарајуће прогреме управо могла искористити за мере дератизације.

Такође, издвојено је и 2,5 милиона динара за уништавање комараца, што је на прошлогодишњем нивоу. Лане су изведене две акције уништавања комараца, пре свега дуж Саве, где су им и највећа легла и то из авиона и са земље, док се њихови ефек-ти процењују као готово стопо-стотни.

Наравно, акција уништавања комараца, ако се укаже по-треба, уследиће на лато и то у моменту када се за то створе оптимални временски услови.

С.Ловчанин

Због основане сумње да су извршили три тешке крађе,

полиција је лишила слободе Слободана М. (22), Јасина М. (18) и Милоша Р. (18), сви са подручја Инђије и привела их истражном судији Општинског суда у Инђији. Осумњичени су од септембра до децембра про-шле године, ноћу и уз помоћ подесних предмета и физичке снаге провалили у кисоке „Фу-туре плус“ у Крчедину, Чорта-

новцима и Новом Сланкамену и украли новац, цигарете и друге артикле у вредности од 320.000 динара. Након саслушања, истражни судија им је одре-дио притвор до месец дана. У крађама је учествовао и мало-летни шеснаестогодишњак, против кога је поднета кривич-на пријава окружном јавном тужиоцу за малолетнике у ре-довном поступку.

Ј.З.

И ОВЕ ГОДИНЕ У СРЕМСКОМИТРОВАЧКОЈ ОПШТИНИ БИЋЕ НАСТАВЉЕНЕ АКЦИЈЕ НА УНИШТАВАЊУ ГЛОДАРА

Помаже само системска дератизацијаПри Управи за пољопривреду и животну средину из буџета за ову годину обезбеђено је око милион и по динара, која би се уз одговарајуће прогреме управо могла искористити за мере дератизације

У ОКРУЖНОМ СУДУ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ ИЗРЕЧЕНА КАЗНА ФАЛСИФИКАТОРУ ИЗ ШИДА

Дизајнеру осам година робије

Палата правде у Сремској Митровици

JОШ ЈЕДНОМ О ИСЕЉАВАЊУ РАДНИКА MАТРОЗА ИЗ СТАНОВА СОЛИДАРНОСТИ

Није решење већ обавештење

У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ, 18. ФЕБРУАРА РЕГИОНАЛНО САВЕТОВАЊЕ ИНСТИТУТА ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО

НС семе са вама

ИНЂИЈА

Ухапшени пљачкаши трафика

Центар Инђије


СКЛОПИЛИ БРАК: Максимовић Миленко, хемијски лаборант и Грубић Марија, мед. сестра; Лазаревић Зоран, возач и Лукић Мара, домаћицаДОБИЛИ ЋЕРКУ: Стојаковић Бранислав и Штефка, Марељ Владимир и Марија, Грубиша Драган и Валентина- Срем-ска Митровица, Недељковић Мирослав и Зорица- Лаћарак, Аничић Борислав и Јелена - Кузмин, Андријевић Сава и Даринка - Лежимир, Кнежевић Миленко и Ружица- Бешеново, Катић Славољуб и Клаудија, Вукадиновић Владимир и Данијела -Мачванска Митрови-ца, Шофхаузер Стјепан и Нада - Платичево, Стојковић Зоран и Ивана, Ђукић Рајко и Нико-лина -Рума, Кнежевић Данијел и Свјетлана, Рађеновић Милош и Бранка -Стара Пазова, Болић Срђан и Снежана - Платичево, Борковац Живко и Ивана -До-бринци, Ковачевић Стојан и Наташа -Инђија, Ђурић Далибор и Милана - ПутинциДОБИЛИ СИНА: Калаузевић Никола и Весна, Станчетић Иван и Јелена, Милинковић Саша и Сања, Савић Зоран и Сандра, Стојаковић Бошко и Ђурђица, Павлека Драган и Биљана -Сремска Митровица, Недић Рајко и Зорица -Босут, Сабо Никола и Ивана, Павић Александар и Светлана -Плати-чево, Бокоња Зоран и Драгана -Сот, Бежановић Дејан и Маја -Попинци, Делић Драган и Бри-гита -Беочин, Славујевић Дејан и Стела -ШидУМРЛИ: Стојановић Јелица рођ. 1944., Стојисављевић То-дор рођ. 1921., Босанчић Борка рођ. 1941., Матешић Петар рођ. 1923., Лацковић Никола рођ. 1969., Стефановски Ан-гелина рођ. 1938., Рајаковић Станка рођ.1953., Чампраг Ми-лош рођ.1951., Сић Иван рођ. 1947., Степановић Велинка рођ. 1915., Панић Милош рођ. 1960., Радуловић Јозефина рођ. 1930., Недимовић Јованка рођ. 1938., Радојчић Винка рођ. 1938.,Ковачевић Ружица рођ. 1935., Мириловић Маца рођ. 1929., Јуришић Аница рођ. 1931., Торбић Милић рођ. 1929., Косановић Ђуро рођ. 1921., Вујић Милан рођ. 1931., Окановић Зоран рођ. 1970., Станковић Славољуб рођ. 1935., Шарошковић Радивој рођ. 1935. године. Матичар: Ж. Јанковић

Из матичарског звања

ГалеријаУ току изложба збирке таписерија "Атеље 61" из Петроварадина

Позориште 11.и 12. фебруара, у 12 сати, велика сцена, "Бриљантин"- представа Креативног студија " Music Box" 13. фебруара, у 20 сати, музичко поетско вече" Ви-нограду у походе" 14. фебруара, у 12 сати, на малој сцени представа "Три прасета", а у 20 сати, на великој сцени концерт Сте-фана Радишевића и Милде Кузминац 16. фебруара, у 19 сати, на малој сцени, промоција радио-емисије "Пешчаник" Од 16. до 19. фебруара - представа "Господари мет-ле" гостовање у вртићима 19. фебруара, у 18:30 сати, велика сцена, вече са "Га-леником"

Од среде до среде

Из Бродоградилишта "Сава", у Мачванској Митрови-

ци, прошле недеље је пут Холандије испловио нови брод типа " комби фрајтер" намењен за превоз расутог терета и контејнера. Брод је дужине 88,6 метара, ширине 12,5 ме-тара и носивости 3. 850 бруто регистарских тона и комплетно су га изградили радници овог бродоградилишта.

Завршетком овог, седмог по реду, брода типа "комби фрајтер" Бродоградилиште "Сава" доказало је да може да гради квалитетне бродове ви-соког степена опремљености који задовољавају највише критеријуме. Бродоградитељи из Мачванске Митрвице имају већ сада угoворене послове до првог квартала 2010. године за иностране купце, а надају се да светска криза неће утицати на уговарање нових послова.

За крај јануара ове годи-на била је заказана друга

аукцијска продаја Бродогра-дилишта "Сава", али је она проглашена неуспелом, јер се није било заинтересованих, сазнали смо од Мирка Бенка, директора.

Очекује се да наредна

аукција буде заказана током марта, али све ипак зависи од Агенције за приватизацију. Ипак, најважније је да будуће власничке промене око 400 за-послених у бродоградилишту дочекује радно.

ИЗ БРОДОГРАЛИШТА "САВА"

Испловио нови бродОво је седми број којег су овдашњи бродоградитељи изградили за наручиоца из иностранства

Брод "Авалон" је само један од бродова изграђених у Бродоградилишту "Сава"

Први фебруарски дани искоришћени за санитар-

но - хигијенску сечу дрворе-да липа у улици Краља Петра Првог , тачније од бивше згра-де СДК до Поште, а то је опет изазвало недоумице, комента-ре и негодовање Митровчана.

- Шесточлана комисија ком-петентних стручњака саста-вљена од шумарских инжењера, архитеката пејзажне архи-тектуре и хортикултуре, из градске инспекцијске службе, "Комуналија", Дирекције за изградњу града и Шумског газ-динства након прегледа стабала донела једногласан закључак о неопходности ових мера у већини градских улица. Забри-нутост грађана је схватљива, али за то нема разлога - тврди комунални инспектор Бранко Костић.

Живана Панић, самостал-на стручна сарадница за хор-тикултуру у Дирекцији каже да ће се третирати укупно 73 стабла. Старијим липама биће уклоњене труле и оштећене гране, а остале ће бити реза-не тако да се стабла скрате за трећину. Такође, биће посађено још 40 нових стабала. Алек-сандар Спајић из Дирекције,

кординатор грађевинских ра-дова у овој улици, тврди да се поткресивање дрвећа одвија у оптимално време погодно за биљку. Ово је неопходно да би се успоставила равнотежа између корена и надземног дела стабла додала је Рајка Миланковић, самостални стручни сарадник из Дирекције, тврдећи да ће се тако помоћи

биљкама да опстану. Липа је биљка са великом изданачком моћи, за поновно формирање крошње потребно је, у просе-ку, око три године, а за годину дана истера ластаре дуге до два метра. Након сече липа следи сређивање крошњи дрвећа на Тргу Светог Димитрија.

Н.Никшић

НАСТАВЉЕНА САНИТАРНА СЕЧА ДРВЕЋА

Градски дрвореди на "фризирању"Шесточлана стручна комисија једногласно закључила да су актуелне мере неопходне

Неопходно орезивање старих и оштећених грана

У Основној школи "Бошко Палковљевић Пинки" прошле недеље настављена је

реализација пројекта "Зелена агенда - зелене еко школе". Овај мини пројекат подразуме-ва едукацију деце узраста од петог до осмог разреда, радионицу за посматрање и прехра-

ну птица, а на крају евалуацију знања.Програм обухватa пет школа, до сада су

одржана два предавања, а планирано је да се до краја фебруара одржи а теме су екологија, птице, гљиве, вода, рециклажа и пчеларство.

ШКОЛА "БОШКО ПАЛКОВЉЕВИЋ ПИНКИ"

Зелена агенда

"СИРМИЈУМАРТ"Винограду у походе

Центар за културу "Сирмијумарт" приређује му-зичко- поетско вече " Вино-граду у походе", које ће се одржати 13. фебруара, у 20 сати у Позоришту "Добри-ца Милутиновић". У програму учествују : Тамбурашки ор-кестар "Срем", Станислава Вортић, Јелена Јанковић, Маја Манђелошки, Стефан Милић, Славиша Виденвић Френки, Јован Петровић, Владимир Балашћак, а сцен-ску адаптацију за ову прилику урадио је Миленко Бобић.

У СУБОТУ, 14. ФЕБРУАРАКонцерт за Дан заљубљених

Александар Стефан Ради-шевић, бартон и Милда Же-лем Кузминац, клавир и гост Сенка Недељковић сопран, у суботу, 14. фебруара, у 20 часова, у Позоришту "Добрица Милутиновић", одржаће кон-церт са разноврсним репертоа-ром од старих мајстора, преко популарних оперских арија, до руских романси и евергрина. Карте се могу резервисати на благајни Позоришта. Н. Н.

НАСТАВЉАЈУ СЕРадови у Краља Петра

У улици Краља Петра Првог почетком протекле недеље су настављени радови на изградњи фекалне канализације. Према речима директора Дирекције за изградњу града Бојана Гаврића стекли су се услови за продужетак радова после паузе од месец и по дана.

- Повољне временске при-лике омогућиле су да радници АД „Путеви“ наставе са радо-вима, а која ће бити динамика зависи од временских прили-ка. Ми смо до половине децем-бра завршили земљане радове и остало је прикључење ат-мосферске канализације. На-кон тога ће уследити скидање слоја са тротоара, постављање бехатон плоча и асфалирање саобраћајнице. Очекујем да ће ова улица у предвиђеном року добити планирани изглед, а крај радова је планиран за мај месец, наводи директор Дирекције.

Иначе, ови радови се финансирају из средстава Фонда за капитална улагања Војводине и за ову намену предвиђено је 105 милиона динара. Ј.З.-Н.Н.


ШИДПрипрема: С. Ђаковић

Потписани уговори

Поступак давања у закуп земљишта у државној својини у шидској општини завршен је потписивањем уговора са за-купцима. Ове уговоре потпи-сало је 15 пољопривредника на основу тога они ће, у овој производној години, користити 630 хектара земље. Просечна цена закупа била је 22.000 ди-нара, а на основу потписаног уговора пољопривредници ће закупнину морати да плате до краја октобра ове године.

У општини Шид су задовољни резултатима лицитације, а у току је припрема планова за нови поступак који ће обу-хватити знатно више обради-вих површина. Процена је да ће овогодишња ливизација обухватити око 4.100 хектара земље у државној својини.

Донација школи У склопу обележавања 19

година постојања Демократскe странкe Општински одбор ДС-а Шид је Школи за децу са посебним потребама "Јован Јовановић Змај" поклонио че-тири уљна радијатора и по-клон пакете. У Дому младих је организован свечани пријем.

Пресељен књижни фонд

Завршено је пресељење књижног фонда из старе зграде Народне библиотеке "Сименон Пишчевић" у нову зграду. Славица Варничић, директор библиотеке казала је да следи технички преглед и прикључење струје, а по-том би се приступило рушењу старе зграде. О почетку рада са корисницима библиотеке јавност ће бити благовремено обавештена.

Обука за цивилну војску

Министарство одбране ор-ганизује обуку војника на цивилном служењу војног рока са територији општине Шид. Обука обухвата теме из међународног хуманитарног права и пружања прве помоћи, а предавања ће се одржати у просторији Црвеног крста од 24. фебруара до 2. марта.

УКРАТ КО

Из Министарства за држав-ну управу и локалну са-

моуправу стижу процене да би ове године, у оквиру програма рационализације броја запо-слених у локалним управама Србије требао да буде смањен. Какво је стање по овом питању у нашој средини?

- У Општинској управи за-послено је 117 радника на неодређено и 17 радника на одређено време. Да ли је то много или мало за обављање свих послова тешко је рећи, јер зависи са чим се човек поред и од специфичности сваке сре-дине. Ми смо једна од погра-ничних општина, по територији и броју насељених места смо међу већим општинама. Али, без обзира на рационализације које ће се спровести у наред-ном периоду мораће се имати у виду и специфилности сва-ке средине - казао је Ромко Папуга, начелник Општин-ске управе са којим смо раз-говарали о рационализацији и организацији рада уопште.

У Шиду је раније него у неким другим општинама у Срему општинска управа ор-ганизована као јединствен ор-

ган у оквиру којег су четири одељења и кабинет председни-ка општине, подсећа начелник Папуга. Део општинске управе ради и у насељеним местима, то се односи на матичаре и достављаче, а ту се обављају и одређени послови по угово-ру. Наиме, шидска Општина је раније закључила уговоре са ЈП "ПТТ Србије" о вршењу послова за потребе поште у мањим насељеним местима. То је и вид контакта са грађанима. Матичари су и радници који, практично, раде и послове из тог уговора, Општина од тог аранжмана добија одређени проценат средстава у складу са оствареним прометом. Иако су ова средства све мања, наш саговорник додаје да се аранм-жаном неће прекидати јер он доприноси приближавању грађанима.

- Шидска општина је била међу првима које су кренула са организацијом рада пријемне сале. Простор нам је, иначе, скучен, јер је пре неколико година дошло до рушења дела зграде, а поверени послови су се увећавали. Решење за пријемну салу нашли смо у делу

зграде ЈП за стамено услуге и грађевинско земљиште, који је био шалтер сала "ДДОР-а Нови Сад". Ту се обављају послови везани за писарницу, матича-ре, ту је поштански шалтер за уплате административних такса. Ово се решење показало као оправдано - рекао је на-челник Општинске управе.

Пре више од две године у оквиру Општинске упра-ве почела је са радом Служба

развоја, јер се имала у виду потребу за обуком људи који ће учествовати у изради пројеката са којима ће се конкурисати на разним конкурсима битним за развој ове средине, тако да ова служба ради у оквиру Одељења за финансије и привреду.

- Ми смо једна од 42 општине које су предузеле и за послове контроле и наплате јавних при-хода тако да имамо и Одсек за пореске послове. Имајући све ово у виду морали смо поново тражити простор, тако да смо Одсек за инспекцијске послове преселили у другу зграду. Тако да се ради на три места, али су она у близини - објаснио је на-челник.

Враћајући се теми рацио-нализације броја запослених у локалним управама начелник Ромко Папуга подсећа да су о таквим потребама упознати из Министарства за државну управу и локалну самоуправу приликом долазака њихових представника. Он сматра да има простора за смањење броја радника, урађен је нови правилник о систематизацији радних места, а о њему ће се тек расправљати.

РОМКО ПАПУГА, НАЧЕЛНИК ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ

Управа је сервис грађанаПриликом евентуалних будућих рационализација мораће се водити рачуна о специфичностима сваке средине

Ромко Папуга

Корисници народне кухиње у Шиду немају разлога за

бригу, као они у неким дру-гим срединама, хоће ли имати топле оброке у наредном пе-риоду. Јер, овдашњем Црвеном крсту ће, уз већ традиционалне донације из сопствених и дру-гих извора, бити испоручена и одређена количина прехрамбе-них производа из Црвеног крста Србије. Ова донација хране ће бити довољна за тромесечни рад народне кухиње.

Секретар Црвеног крста Ивица Јовић подсећа да на-родна кухиња у Шиду непре-кидно ради од 1996. године, да сада има 150 корисника, али ако буде требало, организоваће се да би и већем броју људи пружили овај вид помоћи.

- Раније смо се сналазили како смо знали и умели, али је сада много лакше. Имамо ве-лики ослонац и подршку у оп-штини за своје активности а ту су нам стални или повремени донатори. Ипак, најважније је да овај програм није прекидан - рекао је Јовић.

Храна која се припрема у народном кухињи је веома ква-литетна, готово сваки дан има и меса, тврди Јовић. У Црве-ном крсту су, прича нам, сами киселили купус, од донато-ра су добили тону лука, као и друго поврће, а општине не заборавља на њихове актив-ности.

Сваку своју акцију Црвени крст Шида користи да повећа броја волонтера, анимира људе за хуманитарни рад. Тако су

успели да активирају рад у више месних организација Црвеног крста и буду успешнији у реализацији својих планова.

Новосадски хуманитарни центар и Црвени крст Шида

почели су у среду, 4. фебруара, реализацију пројекта "Запо-слени оснажени" у оквиру којег се организује школа предузет-ништва за избегла и расељена лица, али и за незапослене у овој средини. Семинар се од-ржава у просторији Црвеног крста, а на првим предавањима било је присутно 15 - так по-лазника.

- Пројекат "Запослени осна-жени" има циљ да помогне из-беглим и расељеним лицима да се запосле и интегришу у ову средину. Али, почев од школе предузетништва, преко курса информатике до школе старог

заната и психолошких радио-ница које, такође, организујемо желимо да помогнемо и неза-посленом домицилном станов-ништву да се запосли. На првом предавању, на тему "Како за-почети сопствени бизнис" било је 15 полазника, али се очекује да ће их бити више. Курс ин-форматике ће се реализовати у Гимназији "Сава Шумановић", јер ова школа има сертификат и професори школе ће обучити 10 особа. Што се тиче школе старих заната она ће обухва-тити штикање, ткање и друге сличне радиности, а водиће је Љиљана Јовичић - рекла нам је Љубица Радишић, професор и волонтер Црвеног крста.

ТРАГОМ ВЕСТИ

Сигурни оброци из народне кухиње

Давалаштво крви

Значајни резултати ос-тварују се и у области да-валаштва крви. Током про-шле године обезбеђене су 193 дозе драгоцене течност више него претходне годи-не, а структура давалаца је све млађа.

Можда је разлог овим показатељима и чињеница да у овдашњем Црвеном крсту имају праксу да сем већ традиционалних сусре-та и признања са давацима крви не забровљају њихове рођендане. Честитке им редовно стижу на адресе, а тако је већ три године.

Ивица Јовић

ИСТОМ ЗАДАТКУ: НОВОСАДСКИ ХУМА-НИТАРНИ ЦЕНТАР И ЦРВЕНИ КРСТ

Како започети сопствени бизнисПројекат " Запослени - оснажени " намењен избеглим, расељеним лицима и незапосленим особама уопште

На часу предузетништва


IN\IJAwww.indjija.net

www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}

Легат Ђорђа Војновића

У оквиру обележавања стогодишњице рођења нека-дашњег инђијског велепо-седника Ђорђа Војновића који је највећи део своје за-оставштине завештао граду, у Галерији Куће Војновића у току је изложба експоната који су му припадали: слике, иконе, намештај, сребрни прибор за јело, колекције чаша, порцелан који је сти-гао из Беча и Пеште, енгле-ских и кинеских радионица.

Изложба је отворена до 20.фебруара.

Изложба у Културном центру

Мирко Илић, уважени графички дизајнер и илу-стратор представиће своје радове инђијској публици 13. фебруара. У галерији Културног центра биће из-ложено педесетак његових радова укључујући омоте за бендове попут "Прљавог ка-залишта", "Бјелог дугмета", групе "Леб и сол". Визуелна решења омота дочаравају дух једног времена, побу-ну, осећања али ће моћи да се виде и визуелна решења савремених музичких бен-дова. Отварање изложбе планирано је за 20 часова.

Школске библиотеке

Да ли знате да средње школе у Инђији имају своје библиотеке које се посеб-но воде у оквиру Народ-не библиотеке "Др Ђорђе Натошевић" о којима ова би-блиотека брине. Гимназија има 1.951 књигу, Техничка школа 1.893, Средња струч-на школа 540 књига а ту су и књиге бившег Радничког универзитета 50. Укупно 4.434 које се такође дају на коришћење.

UKRAT KO

Већина савета месних заједница на подручју

инђијске општине не функ-ционише, тиме су грађани су ускраћени за остваривање својих права. То је основ-ни разлог што је председник Скупштине општине Инђија Александар Ковачевић до-нео Одлуку о расписивању из-бора за чланове савета месних заједница општине Инђија, има 11 МЗ. У складу са новом Од-луком о месним заједницама која је ступила на снагу 6. де-цембра прошле године сходно броју становника у одређеној месној заједници бираће се број чланова савета. МЗ Инђија ће имати 11 чланова, Бешка девет, Нови Карловци, Нови Сланкамен, Крчедин, Марадик, Љуково и Чортановци по се-дам чланова, Јарковци, Стари

Сланкамен и Сланкаменачки Виногради по пет чланова. За кандидатуру у Инђији потребно је обезбедити 60 потписа, 40 у Бешки, у Јарковцима, Старом Сланкамену и Сланкаменачким Виноградима 10 а у осталим месним заједницама 30 потпи-са грађана.

Шеф одборничког клуба ДСС Српко Меденица упу-тио је примедбу предлагачу што је за кандидовање за чла-на Савета МЗ Инђија одредио 60 потписа, дупло више него за кандидовање за одборника Скупштине општине. Било је примедби и на висину репу-бличке административне так-се која износи 260 динара по једном потпису па, на пример, кандидат за члана Савета МЗ Крчедин за 30 потписа мора да обезбеди и износ од 7.800

динара што, како је речено, нису мале паре и многи се због тог износа неће кандидовати. Шеф одборничког клуба СПС Сретен Јовановић се зало-жио да се у сеоским месним заједницама у савете предлажу добри домаћини, да се не гледа политичка припадност уз напо-мену да ће његова партија под-ржати квалитетне предлоге, односно, људе ма којој странци припадали, јер је то у интересу села и општине.

На истој седници именова-на је Комисија за спровођење избора у којо су диломирани правници:Стела Милаковић, Душанка јанковић, Слави-ца Ђукановић марјановић, Драгана Степановић и Ми-лорад Божић.

Због именовањ на нову дуж-ност мр Борка Поповић је

поднела оставку па јој је сход-но томе констатован престанак мандата на место члана Општин-ског већа и Дејан Томашевић је разрешен те дужности. На предлог председника општи-не Горана Јешића, што је на седници образложио његов за-меник Синиша Филиповић, новоименовани чланови Оп-штинског већа су дипломира-ни инжењер електротехнике Зоран Адам (1971.) и Емина Басара (1982.), дипломирани инжењер машинства.

На седмој седници Скупшти-не општине Инђија допуњена је Одлука о заузећу јавних површина, разрешени су и именовани чланови школских одбора у основним школама у Марадику, Новом Сланкамену, ОШ "Петар Кочић" у Инђији и у Гимназији.

СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Бирати домаћине у савете месних заједницаИзбори ће бити спроведени 1. марта, крајњи рок за подношење предлога кандидата 18. фебруар - Два нова члана Општинског већа

Делегација Министарства за одрживи развој у којој су

били заменик министра Шем-судин Кучевић и помоћник министра Едип Кајевић посе-тила је општину 3.фебруара. Гости су се посебно интересо-вали за развој индустријских зона али и за функционисање локалне управе. У улози домаћина били су председник

Скупштине општине Инђија Александар Ковачевић и начелник Одељења за при-вреду Драган Јанковић. Представници поменутог мини-старства су обишли пријемно одељење и индустријске зоне и изразили потребу за већим повезивањем општина у Србији и преношењем инђијског "пел-цера" у друге средине.

Највећи број корисника гаса уредно измирује своје оба-

везе, онима који то не учине у планираном року најпре стижу опомене а кад ни након тога не уплате бар део дуговања крећу тужбе и искључења најпре највећих дужника да не би, како кажу у "Ингасу" угро-зили цео систем снабдевања овим енергентом. Домаћинства у овом тренутку дугују преко 12,5 милиона динара ЈП "Ин-гас" а највише проблема задају неуредне платише у објектима колективног становања, по-себно тамо где не функциони-шу кућни савет. На последњем састанку Система 48 прили-ком разматрања пословања "Ингаса" чула се примедба станара из једне од зграда у Милетићевој улици да им се гас наплаћује по квадратури стана где је урачуната и површина терасе. Како се врши обрачун и наплата гааса у објектима колективног становања, пи-тали смо директора "Ингаса" Жељка Трбовића?

- Постоје два проблема када су у питању објекти ко-лективног становања. Један је обрачун а други наплата. У Инђији постоји 540 стано-ва који немају појединачне мераче већ имају заједничку котларницу. Преправљање да сваки стан има свој мерач изискује велика средства и то у овом тренутку не можемо да радимо. Постоје кућни савети који нам достављају квадрату-ру сваког стана и ми на основу тога фактуришемо потрошњу гаса. Ми не можемо да правимо уговор са кућним саветом јер они имају свој жиро рачун али немају средстава. Зато наши рачуни иду према сваком влас-нику стана и ако не измирује обавезе њега тужимо. У новије време ни једна стамбена згра-да у Инђији не може више да се гради са заједничком кот-ларницом већ сваки стан има мерач.

Дакле "Ингас" мери количи-ну гаса која је ушла и која је потрошена у једну стамбеној згради без обзира да ли неко греје само једну собу, цео стан или и терасу а на станарима је да се унутар кућног савета договарају ко колико троши и да ли неко треба да плати више или мање.

Током јануара у објектима колективног становања потро-шено је 107.000 кубних метара гаса.

У жељи да предупреде неза-кониту потрошњу гаса, радни-ци "Ингаса" су урадили ванред-ну контролу око 6.000 мерача, заменили су 41 мерач јер је констатовано да 20 не ради, да је десетак оштећено од стране потрошача због крађе гаса па су случајеви прослеђени над-лежним органима.

Сунчани дани током про-шле недеље омогућили су

радницима "Комуналца" да наставе орезивање дрвећа и живе ограде, да очисте банки-не од ризле и прилазне путеве Инђији. Настављен је и редо-ван посао прикупљање ПЕТ ам-балаже и хартије. "Комуналац" је до сада прикупио 25 тона пластичне амбалаже, према првим наговештајима, кажу, да ту нема неке зараде што ће прецизно морати да израчунају и презентују на наредном са-станку Система 48, међутим, сепарација је од великог

значаја за очување животне средине јер би у противном све то завршило на градској депонији а то је и највећа ко-рист од овог посла. Кад знамо да је период разлагања пла-стике 500 година онда зна-мо колико је важно да се сви грађани још преданије укључе у овај посао. То ће морати и за-натске и трговинске радње које то до сада нису чиниле. По на-лазу инспекције њих је 41 који ће морати да обезбеде плаву, жуту и зелену канту и да се придржавају општинске одлуке о сепарацији смећа.

ЈП "ИНГАС"

Како наплатити дуговања?Највећи проблем у објектима колективног становања старије градње где нема појединачних мерача за гас за сваки стан

Жељко Трбовић

ОПШТИНУ ПОСЕТИЛА ДЕЛЕГАЦИЈА МИНИСТАРСТВА ЗА ОДРЖИВИ РАЗВОЈ

И министарство тражи "пелцер"

Делегација министарства

ЈКП "КОМУНАЛАЦ"

Чистоћа града сталан посаоКанте за сепарацију смећа обавеза за занатске и трговинске радње


PAZOVA^KA HRONIKA

Priprema:Gordana Majstorovi}

Потпредседница покрајинске владе, секретарка за

информисање и председница Националног савета Словака Ана Томанова Маканова, у четвртак, петог фебруара боравила је у радној посети локалним властима у Општи-ни Стара Пазова. Како је, на-кон радног дела посете на конференцији за новинаре ис-такнуто, задовољна је оства-реним резултатима од како је у овој општини дошло до проме-не власти. Председник општи-не Горан Јовић је новинарима изнео о чему је била реч у рад-ном делу посете.

-Ми смо госпођу, Ану Тома-нову Маканову информисали шта је до сада урађено од дру-ге половине јула 2008. године када је формирана нова власт по питању функционисања општинске управе, јавних предузећа и установа и свега онога што је значајно за наше грађане. Морам овом приликом да кажем, да и када нисам био на овој функцији, да сам имао изузетну сарадњу са госпођом Аном Томановом Макановом. Увек је излазила у сусрет свим добрим идејама које су до ње стизале из наше средине а

њене сугестије су мени лично, много користиле у раду – ре-као је председник Јовић и на-гласио да је и сада сарадња са Извршним већем Војводине на врло високом нивоу. Он је још додао да су за кратко вре-ме, за неколико пројеката од покрајинске администрације добили средства и навео при-мер нове уличне расвете у Старој Пазови која је финан-сирана из средстава Фонда за капитлна улагања АПВ-е.

И данас смо успели да се до-говоримо да та сарадња и даље буде у свим областима живота, онаква каква треба да буде између покрајинских власти и локалне самоуправе у једној од најразвијенијих општина у Србији, а то је Општина Стара Пазова. Наш циљ је да она по-стане најразвијенија и ми ка томе тежимо – рекао је пред-седник Горан Јовић. Захвалив-ши се председнику општине и његовом тиму Ана Томано-ва Маканова је истакла да се уверила да ова локална само-управа не само да тежи, него и предузима практичне кораке да , у правом смислу речи буде у служби грађана и да она то стварно и јесте.

– Морамо да градимо до-бар имиџ и да се вратимо нашој основној улози а то је стварање доброг институцио-налног система на нивоу ло-калних заједница што подраз-умева реорганизацију општин-ских управа у скалду с новим законским решењима а све у циљу да не будемо бахати, да штедимо, да ту управу учинимо ефектном и ефикасном – рекла је Томанова Маканова и подсе-тила да нам промене саме неће „пасти с неба“ него да их мора-мо сами створити, свако у свом делокругу рада. Говорећи о од-говорности у процесу друштве-них трансформација, она је по-себно истакла значајну улогу медија и новинара у стварању повољне климе за промене. Ак-ценат је ставила на новинарску етику и професионализам а на новивинарску опаску да нови-нари за ту улогу, често нису ни

довољно плаћини а ни уважа-вани и да немају бенефицирани радни стаж као неке друге служ-бе у јавном и државнм сектору, одговорила је, да они морају да се организују на нивоу струке и с таквим предлогом иступе пред законодавца.

Начелница за општинску управу Радмила Одобашић, рекла је новинарима да је, у оквиру радног дела састанка информисала гошћу о раду и реорганизацији општинске упра-ве, као и о плановима у погледу рационализације запослених. – Што се тиче националне струк-туре запослених у општинској управи, ми смо се придржавали одредаба Статута и имамо сас-вим повољну ситуацију у том по-гледу. Једино, нисмо задовољни инклузијом Рома – рекла је на-челница Одобашић и додала да ће се у том смислу у будуће мого више ангажовати.

Чување словачког језика и културе

Први састанак у овој години месни одбор Матице словачке одржаао

је прошлог уторка у Парохијском дому Словачке евангелистичке цркве на коме су анализирани резултати рада и финансијски план из 2008. године и усвојен план рада за ову годину. Председник одбора Матеј Хадрик, резимирајући остварене резултате у прошлогодишњим актив-ностима које су се, пре свега, бази-рале на очувању словачког језика и културе, оценио је успешним, иста-кавши да је месни одбор Матице Сло-вачке имао добру сарадњу са свим институцијама, СКУД-ом „Херој Јанко Чмелик“ и истоименом словачком основном школом, Општином и МЗ Стара Пазова. Посебно је истакао, учешће на централној прослави Сло-вачких народних свечаности у Бачком Петровцу. И ове године, како је пла-нирано, наставиће се с устаљеним активностима али и са издавањем публикација и повезивањем мес-них одбора Матице словачке у Срему. У циљу очувања словачког језика и културе организоваће се књижевне вечери и предавања посвећена значајним личностима међу Словацима.

Активности Центра за културу

Од почетка фебруара у орга-низацији Центра за културу

десили су се значајни културни догађају. Првог фебруара одржан је концерт класичне музике минхен-ске групе BASSIONA AMOROSA а за крај 27. 2. 2009.) најављен је тра-диционални концерт наше познате група „Легенде“. На позоришној сцени, другог фебруара, одигра-на је обновљена представа са но-вим глумцима „Сабирни центар“. Ову комедију Душана Ковачевића у режији Александера Бака из-вело је Словачко позориште „Вла-димир Хурбан Владимиров“ на 106. годишњицу пазовачког позоришта. Тринаестог фебруара у Старој Па-зови гостоваће Позориште из Уба с комедијом Жоржа Фејдоа, „Идем у лов“. Филмски програм је устаљен а љубитељи ове уметности моћи да виде пет филмова и један мјузикл од којих истичемо, „Дан кад је земља стала“, Скота Дериксона, „Мадагаскар 2 „ Ерика Дарнела, „Четири Божића“ Сет Гордона и „Приче за лаку ноћ“ Адама Шенкме-на. Што се тиче ликовне уметности у понедељак је у Галерији Центра за културу отворена изложба скул-птуре и инсталација Жељке Моми-ров и Ђорђа Арнаута. У Камерној галерији у Новим Бановцима отво-рена је, првог фебруара изложба слика Слободанке Плешинац. Од 20. фебруара у холу Позоришта, у организацији УЛУСП-а, биће от-ворена изложба ликовних радова УЛС-а Рума.

У организацији Центра за кул-туру и под покровитељством

Општине Стара Пазова, у окви-ру своје турнеје по Србији, на сцени пазовачког Позоришта наступила је, првог фебруа-ра светски позната, минхен-ска група BASSIONA AMAROSA. Захваљујући, члану ове групе, Војчанину Љубинку Лазићу, ови контртабасисти су по други пут наступили у Старој Пазови. Њихов први наступ био је 2005. године, када су као и овог викен-да одушевили пазовачку публи-ку својим бриљантним наступом, показавши колико је контрабас, „краљевски инструмент“ моћан. Публика их је нграђивала бур-ним аплаузима и више пута тра-жила да свирају још. За крај, као прави Сремац, уз пратњу својих колега на контрабасу Љубинко Лазић је, на тамбурици одсвирао нашу мелодију „Свилен конац“. Иначе, репертоар најбољег бас квартета на свету је веома бо-гат. Од нове ренесансе преко

класицизма до модерног доба. Ови уметници краљевског ин-струмента, контрабасисти имају веома богат репертоар свирајући и хитове познатих класика као што су Бах, Моцарт, Вивалди, Бизе, Дворжак, Штраус, Пага-

нини, Корсаков....Иначе групу је основао 1996. године профе-сор на Високој школи за музи-ку у Минхену, професор Клаус Трумф. До 2000-те године чи-ниле су је четири девојке а од тада свира у садашњем саставу:

Роман Патколо из Словачке, Ендру Ли из Кореје, Андреј Шиукијевич из Белорусије, Георги Макашвили из Украјне, Јан Јирмачек из Чеш-ке, Артијан Ћирков из Русије и Љубинко Лазић из Србије. Група има снимљено 11 ЦД, око 400 наступа и најзапаженија јој је била 2006. године турнеја по Америци а прошле године група је провела 120 дана на концер-тима. Једноставно то је састав који усавршава велики таленат и живи музику. Рецимо да је дан раније пред пазвочком публи-ком свој концерт одржао и КУД „ Бранко Радичевић“ чији су гости били фолклорни ансамбли из Грчких градова Menimie, Triglie, Vasilike i Lagade који су два дана гостовали у старопазовачкој оп-штини у оквиру Грчко-српског пријатељства. Тридесетог јануара, гости су, прво наступи-ли у Новој Пазови са новопазо-вачким ФА „Младост“.

Г.Мајсторовић

АНА ТОМАНОВА МАКАНОВА, ПОТПРЕДСЕДНИЦА ПОКРАЈИНСКЕ ВЛАДЕ, У РАДНОЈ ПОСЕТИ ЛОКАЛНОЈ САМОУПРАВИ У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Задовољна оствареним резултатима

Ана Томанова Маканова, Горан Јовић и Радмила Одобашић

Социјални капитал ВојводинеС обзиром да је Ана Томанова Маканова и потпредседница

Националног савета Словака у Србији и да њих највише живи у старопазовачкој општини она је истакла да је задовољна како се, поштују и оставерују права ове етничке заједнице и да се уверила да су они интегрисани у локалну заједницу. На крају је казала – на припаднике етничких заједница увек гледајте, не као на оптерећење, него, као на социјални ка-питал Војводине. У томе, имаћете увек подршку Извршног већа АПВ-е, Националног савета Словака и покрајинског Секретаријата за информисање (у овој општини права на словачком језику се остварују и развијају).

BASSIONA AMOROSA НА СЦЕНИ У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Бриљантан наступ контрабасистаПрвог фебруара на сцени пазовочаког позоришта по други пут наступила је светски позната минхенска група BASSIONA AMOROSA која на контрабасу свира класичну музику. Старопазо-вачку публику, поред ове групе, дан раније одушевио је и концерт КУД-а „Бранко Радичевић“ чији су гости били фолклорни ансамбли из Грчке

BASSIONA AMOROSA

Ако се по лепом сунчаном дану, као што је то био

прошли четвртак, 5. фебруар, са температуром од пролећних 16 степени, прошета ужим центром Руме, многе слике и појаве не-миновно се нуде фото апарату. Сунце је све измамило из кућа, и децу, и куце, и градитеље, и продавце, и цвећаре... Неки купују, други само гледају, чекајући боља времена.

Познати румски хотел "Рума", који је не тако давно био алфа и омега провода за мла-де, али и све оне озбиљније који држе до себе, и знају где се треба појавити, да би не-ког видели, или били виђени, доживео је последњих годи-на праву агонију. Догодио се стечај, отпуштање запослених, завртање воде и струје, руку под руку с тим појавама стигло је и прокишњавање крова, па-рада пацова и осталих сличних сапутника у напуштеном броду. Наш први фотос говори да је том безнађу дошао крај. Хотел је купила београдска фирма "Ред-вуд", ( у преводу - црвена шума), са седиштем у Београду. Влас-ник фирме је извесни амерички држављанин. Радови на обнови објекта су у току. Како нас је информисао менаџер ове фирме Петар Стаменковић, на хоте-лу се дозиђује још један спрат и поткровље, поред ресторана, сале за забаву, имаће поново и собе за спавање: капацитети бившег објекта биће увећани за дупло. У склопу хотела једна словеначка фирма градиће два

мегамаркета. Реновирање хо-тела треба да се заврши до по-четка Универзијаде: Рума ће, дакле, поново, на истом месту, имати хотел у пуном сјају, као некад. Додуше, сад је власник Американац, није најјасније шта је то црвена шума, али ни Рума више није оно што је била.

Баш испред Панонске банке, код семафора, сунце искори-стиле две жуте куце, очиглед-но луталице. Како их нико није позвао да се врате кућама из којих су избачени (у моди је де-виза - једна гладна уста мање), најпре су тужним погледом пра-тиле пролазнике, тражећи газду или бар осмех, а онда заспале. По граду се прича, уствари већ је сачињен план и обезбеђене паре, да ће Рума ускоро доби-ти типски азил за псе. Азил ће градити румска фирма "Сагра", преко пруге у "Владимира На-зора", коштаће осам милиона динара. Рок за "кључ у браву" је крај маја ове године, капа-цитети азила биће 70-ак паса. Е сад, неко ће се радовати, а неко баш и неће. Камен са срца пашће онима које су ти пси мож-да повијали или ујели, мада су

за ујед добили надокнаду од стотинак хиљада динара. А пси? Према актуелним правилима, ако се у узилу, у року од 48 или 72 сата, власник не појави, сле-ди - хумано уклањање. Тако су смислили људи, исти они који су псе потерали из својих кућа, и потом постали хумани. Наравно, све то под условом да уопште постоји хумано уклањање. Ове жуте куце то још не знају, не би иначе тако мирно спавале на фебруарском сунцу.

Заједно са првим наго-вештајем пролећа, оживео Градски трг, стигле мимозе, и балони, и змајеви. Ветар их носи лево и десно, спушта и поново диже у висине. Маме погле-де пролазника, деце највише. Нисмо приметили да их нешто купују. Кромпир, пасуљ, хлеб и млеко, за маме и тате, све више имају огромну предност над ба-лонима и змајевима који, као дечије жеље, весело стреме висинама.


Priprema: Katica Kuzmanovi}

RUMA

IZ MA TI ̂ AR SKOG ZVAWA

Венчани: Љиљана и Веран Ђорђић, Мирјана Романић и Небојша ПауровићДобили сина: Драгана и Јован ПавловићУмрли: Љиљана Репарски - 1947, Славка Рајачић - 1940, Сава Томић - 1922, Илија Красић - 1933, Десанка Катић - 1919, Љубисав Пантић - 1928, Смиљана Радић - 1909.

КУЛ ТУР НИ ЦЕН ТАРФилмски програмПрограм Југословенске кинотеке - 11. фебруар, од 21 сат"Жене" - од 12. до 15. фебруара"Мадагаскар 2" - од 16. до 19. фебруара"Четири Божића" - од 16. до 18. фебруара"Дан када је земља стала" - од 19. до 22. фебруара

Како смо прошле недеље информисани у Пољо-

привредној станици "Рума", која својим деловањем покрива те-рен румске, иришке и инђијске општине, у овом делу Срема сас-вим је испуњен сетвени план: пшенициом је засејано 17.750, а озимим јечмом 715 хектара, што је нешто више него ранијих година.

Самостални референт за биљну производњу у Пољо-привредној станици Горан Дробњак каже нам да, и поред изузетно ниских температура, пшеница из зиме излази без оштећења, реч је углавном о но-восадским сортама које подносе и температуру до минис 15 сте-пени, без снежног покривача.

-Пшеница је сада у фази бокорења, парцеле су углав-ном уједначене, томе је сва-како допринела ситуација што је сетва у 80 одсто случајева

завршена у оптималном року. Ових дана треба да крене прво прихрањивање, самим тим што основно МПК ђубриво није коришћено уочи сетве, због високих цена, а то може да се одрази на принос. Прво прихрањивање обично се врши половином фебруара, али може и у првој декади, без обзира да ли је у питању КАН, Уреа или неко друго ђубриво. Пре прихрањивања било би корис-но да се узорковањем земље изврши провера садржаја ми-нералног азота, да би се из-бегло касније полегање. Тамо где су прегусти усеви, треба мање азота. Ако се планирају веће количине ђубрива, прихрањивање треба врши-ти у две фазе: 70 дсто сада, а преосталих 30 двадесетак дана касније. Слична је ситуација и са озимим јечмом. Како сада ствари стоје, ако не буде суше или других климатских поремећаја, може се очекивати одличан род пшенице у овој го-дини- каже Горан Дробњак.

СТАЊЕ ПШЕНИЦЕ НА СРЕМСКИМ ПОЉИМА

Усев добро поднео зимуСавет стручњака: ових дана кренути са првим прихрањивањем

Од балона до азила

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Балони, балони, балони...

Улица је наша судбина

Хотел добија нови сјај


Припрема: Катица Кузмановић

Beo~inska hronika

Седница Скупштине општи-не, која је заказана за 12.

фебруар, имаће обиман дневни ред: поред извештаја о кредит-ном задужењу општине, новом кадровском решењу у ЈП "Кому-налац", уследиће разрешења и именовања чланова управних одбора и Општинског већа, изме-

на одлуке о финансијској помоћи породици за прворођено дете.

Скупштина општине Ириг, на седници одржаној 15. септембра 2008. године, за в.д. директо-ра "Комуналца" именовала је Федора Пушића, на период од шест месеци. Недавно су од-борничке групе ДС, Г 17 плус,

ЛСВ и ГГ "др Радован Ерцего-вац" покренуле иницијативу по којој Управни одбор овог предузећа треба да разреши Пушића са ове дужности и за в. д. директора предложи Пирош-ку Рађеновић, дипломираног инжењера пољопривреде из Ирига.

Свети Трифун, који се тра-диционално обележава

14. фебруара, истовремено је и слава Општине Ириг. Поред уобичајених садржаја који прате славско расположење, св. Трифун ће ове године за Ирижане имати посебан значај у привредном смислу: тога дана свечано ће бити пуштен у рад стакленик "Гров расада" чије је средиште у Холандији, а према најавама, свечаности ће присуствовати и председник Србије Борис Тадић.

У јутарњим сатима, јер је св. Трифун заштитник вино-града и виноградара, уследиће орезивање лозе у винограду Милорада Иброчића. Након тог виноградарског чина, у 9,30 часова планира се пријем гостију код председника Оп-штине др Радована Ерцегов-ца. Око 11 часова слава се преноси у Читаоницу у којој ће се доделити традиционална на-

града "Луча" коју ће ове годи-не примити аматерска глумица из Ирига Александра Сашка Киук.

Истог дана, око 11 часова, у индустријској зони Ирига, уследиће свечано отварање стакленика. Гостима ће се об-ратити Милутин Карас, Хана Гротшолтен, др Радован Ер-цеговац, холандски амбаса-дор, а на крају и председник Србије Борис Тадић. Након свечаног отварања планирана је конференција за новинаре и коктел.

Делегација Општине Ириг боравиће од 19. до 21. фе-

бруара у Словенији: поред испитивања могућности будуће привредне сарадње, размотриће се и шансе за унапређење рада локалне самоуправе, као и тури-стичке понуде.

Током ова три дана, Ири-жани ће обићи Горишка Брда поред Нове Горице, Моравске Топлице код Мурске Соботе и Камник. У иришкој делегацији биће председник Скупштине општине Владимир Петровић, заменик председника Општине Ириг Владислав Илкић, затим Слободан Радојчић, Сања Рикић и Душко Марић.

Више података о предстојећој посети Словенији дао нам је прошле недеље Руди Мершак, вкасник Агенције за консалтинг и политички маркетинг "Лекс", са седиштем у Београду:

-Ова сарадња одвијаће се по-средством фирме "Омегаиц" из

Радовљице. Посета треба да обухвати три сегмента будуће сарадње. Први се односи на функционисање Општинске управе са аспекта ЕУ стандар-да. Биће речи и о коришћењу локалне самоуправе у пред-приступним фондовима Ев-ропске уније, о развоју ма-

лих и средњих предузећа, о финансирању невладиног сек-тора, о функционисању слове-начке пољопривреде и туриз-ма. Посебно ће бити значајна и занимљива посета Винарији у Горишким Брдима јер се пла-нира давање у закуп Иришког подрума Словенцима. Ту се под-разумева сарадња са виногра-дарима у смислу производње што квалитетнијих вина, "Италијанског ризлинга", "Жупљанке" и осталих срем-ских вина са падина Фрушке горе. У циљу стварања бољих услова за развој сеоског ту-ризма, следи обилазак срод-них дестинација у Словенији. Завршног дана посете, 21. фебруара, Ирижани ће бити у посети Општини Камник где се налази бања слична оној у Врднику, али и парк хор-тикултуре, други по величи-ни у свету, највећи је парк у Холандији.

СВЕТИ ТРИФУН - СЛАВА ОПШТИНЕ

Награда "Луча" за глумицу Александру КиукСвечано отварање стакленика холандског "Гров расада" - Најављено присуство председника Бориса Тадића као и амбасадора Холандије у Београду

СУТРА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Нови директор "Комуналца"?

УСКОРО ПОСЕТА СЛОВЕНИЈИ

Могућности привредне сарадњеДа ли ће Словенци узети Иришки подрум у закуп

Руди Мершак

У Културном центру општине Беочин, 7. фебруара, од-

ржана је пројекција краткоме-тражних филмова награђених, претходних година, на 1. и 2. фестивалу "Бдење душе" у Сремским Карловцима. Прика-зани су филмови "Чувари ти-шине" Драгана Елчића, "Ласта" Жељка Марковића и Милана Белегишанина, "Стрпљење" Душана Торбице и "Љубав" Владимира Борисављевића. Го-сти овог мини фестивала били су филмски радници Илија Башић, Срђан Илић, Мирослав

Петровић, Јован К. Радуновић, Слободан Милетић и други.

Иначе, после мешта-на Черевића, и Беочинци ће моћи да погледају излож-бу фотографија Слободана Милетића "Драгуљи фруш-когорског Атоса - 16. годи-на бдења душе". Радови о светињама Фрушке горе, на-стали 1992. и 2008. године, свечано ће бити представљени, 13. фебруара, у холу Култур-ног центра. Том приликом биће приказан и документарни филм "Клетва" из 1972. године.

Планом и програмом Јавног предузећа "Грађевинско

земљиште и путна привреда" само за инвестиције у 2009. го-дини предвиђена су средства од 154,5 милиона, док ће укупне по-требе ЈП износити око 195 мили-она динара. Када је о улагањима у грађевинске објекте реч, каже директор Јован Аксентијевић, општинским буџетом је одобрено 45 милиона, а остали део новца се очекује од Фонда за капи-тална улагања АПВ и ЈВП "Воде Војводине".

Основни посао овог јавног предузећа, истиче Аксентијевић, је изградња објеката од значаја за оп-штину Беочин, пре свега путева, а такође и коришћење и управљање грађевинским земљиштем.

- Мада је претходних година, после приватизације БФЦ, до-ста тога урађено средствима која су припала општини, ипак се овде суочавамо са недовољном изграђеношћу инфраструктуре. Приватизација је утицала да се број радника цементаре са 2.200 смањи испод 500, па је активност ваљало усмерити ка отварању нових радних места. А то, пре свега, подразумева привлачење инвестиција и подизање нових производних капацитета. У том погледу се мало постигло, по-

што није постојао Просторни план. Сада тај документ имамо, а при крају је и израда Гене-ралног плана Беочина, тако да предстоје велике обавезе када је реч о пројектовању и инфра-структурном опремању - сматра директор Јован Аксентијевић.

Поред редовних послова, пред ЈП "Грађевинско земљиште и путна привреда" у 2009. го-дини се налазе важни инве-стициони захвати: изградња пречистача отпадних вода у Черевићу, трећа фаза изградње локалних путева и улица у целој општини (око 17,5 км), израда

пројектне документације пута по одбрамбеном насипу Беочин - Черевић, реконструкција јавне расвете у свим МЗ, регулација потока и др. Овде се много го-вори и о детаљној регулацији индустријске зоне, обале Дуна-ва (кампинг, марина...) и другим пројектима везаним за развој индустрије и туризма.

Директор Аксентијевић подсећа да ће врло брзо бити сређен про-стор на улазу у Беочин из прав-ца Новог Сада, где се завршава спортска хала, а треба да се реши и проблем давно започетог објекта за младе брачне парове. Ту ће се још градити пословно-стамбена зграда (око 3.000 квадрата), трговинско-услужни центар, мо-тел, бензинска станица и праони-ца. Лицитација је већ завршена, а ускоро ће бити понуђен и простор иза Дома здравља за подизање новог објекта са 20 станова.

Све у свему, у ЈП "Грађевинско земљиште и путна привреда" (12 запослених) добро су се при-премили за послове који их очекују. Од Завода за урбанизам Војводине је преузет део надлеж-ности, тзв. послови "нижег реда", како би грађани Беочина што брже, јефтиније и ефикасније до-лазили до потребних дозвола за изградњу. Д. П.

Десета седница Скупштине општине Беочин за-казана је за 11. фебруар (данас), у 9 сати, у

великој општинској сали. Међу 35 тачака дневног реда налази се и предлози Стратегије развоја општи-не, Плана детаљне регулације комплекса уређаја за пречишћавање отпадних вода у Беочину, одлука о

проласку државних путева, о грађевинском земљишту, о месним заједницама, итд. Биће речи о плановима и програмима јавних предузећа, финансијским плано-вима образовних и културних институција, Општин-ске управе, Фонда за реализацију социјалног програ-ма у 2009, месних заједница и др.

У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ ОПШТИНЕ

Фестивал "Бдење душе"

Гости мини фестивала у Културном центру

Данас седница Скупштине општине

ЈП "ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ И ПУТНА ПРИВРЕДА"

Улагања већа од 150 милионаУз услове за долазак будућих инвеститора и нова радна места

Јован Аксентијевић


Према речима директора Дирекције за изградњу Града, Бојана Гаврића,

јавно предузеће се прилагођава на услове који прате актуелну економску кризу уводећи разне мере. Међу њима су ограничено коришћење службених аутомобила, смањење трошкова упо-требе службеног телефона, смањење трошкова репрезентације и друго.

Што се тиче пословања јавног предузећа, направљене су конкретне уштеде већ крајем 2008. године, тако што је на позицији новогодишње расве-те ово предузеће уштедело чак 800.000 динара, без ПДВ-а. То није утицало на квалитет новогодишње расвете у односу на предходне године, а рацио-налност ће бити настављена и ове го-дине. Циљ је да се докаже да овакво предузеће може да послује и у кризним периодима, упркос економској кризи, али да све у корист грађана Сремске Митровице. Д.Аћимовић

Настављају се радови на изградњи фекалне канализације у Улици

Краља Петра Првог у Сремској Митро-вици. Као што је обећано крајем про-шле године, завршени су сви земљани радови. Следећа фаза подразумева радове на прикључењу атмосферске канализације, постављању ивичњака, почетак асфалтирања и постављање бехатон плоча на тротоарима и пар-кинзима, као и набавка и монтажа нове уличне расвете.

Повољне временске прилике ко-ристе се како би се извеле санитарно - хигијенске мере на дрвореду липа, јер вишегодишња стабла представљају опасност и по пешаке и возила, тако да

је спровођење ових мера неопходно за безбедност грађана.

Такође, планирана је и садња око 30 стабала у овом делу Сремске Ми-тровице. Планом је предвиђено да сви радови буду завршени до краја маја, чиме ће град добити савремену саобраћајницу у свом строгом центру. Пројекат реконструкције улице у цело-сти је финансиран од стране Фонда за капитална улагања АП Војводине у из-носу од 105 милона динара.

Надлежни из Дирекције за изградњу Града Сремска Митровица апелују на грађане да мање користе ову улицу за паркирање и саобраћај како би се ра-дови несметано одвијајали. Д. А.

ДИРЕКЦИЈA ЗА ИЗГРАДЊУ ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА

БОЈАН ГАВРИЋ, ДИРЕКТОР ДИРЕКЦИЈЕ ЗА ИЗГРАДЊУ ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Напредовање радова упркос кризиЈавно предузеће се прилагођава актуелним условима- Значајне уштеде остварене још крајем прошле године

Бојан Гаврић, директор

ПОВОДОМ РАДОВА У УЛИЦИ КРАЉА ПЕТРА ПРВОГ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Пројекат се настављаСледећа фаза обухвата прикључења атмосферске канализације, уређење саобраћајнице и слично

Детаљ са градилишта

По новој Уредби 2.000 динара више по хектару

Влада Републике Србије усвојила је Уредбу о условима и начину коришћења средстава за регресирање репроматеријала за ратарску производњу у 2009. години,

Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. То је мера која највише интересује пољопривреднике и за коју се издваја највише

средстава из буџета, директно плаћање по јединици површине које ће у 2009. години износити 12.000 динара по хектару, уместо досадашњих 10.000 динара.Подстицајна средства Министарства пољопривреде планирана овом Уредбом моћи ће да користе сва комерцијална породична регистрована пољопривредна газдинства (физичка лица), која измире своја дуговања према ПИО фонду пољопривредника за 2008. годину, осим ко-рисника у маргиналним подручјима која су прецизно дефинисана.

Пољопривредници ће моћи да региструју и обнове регистрацију својих газдинстава, као и до сада, у Управи за трезор до 31.03.2009. године.

Oдобравање кредита привреди и грађанима почећe за две недеље

Влада Србије усвојила је уредбе о одобравању кредита привреди за одржавање лик-видности, инвестиције и за набавку трајних потрошних добара. Министар економије

Србије, Млађан Динкић најавио је да ће Влада Србије следеће седмице потписати прве уговоре са банкама за одобравање подстицајних кредита за ублажавање ефеката еко-номске кризе, као и да ће одобравање кредита привреди и грађанима почети за две седмице.

Максимални износ кредита зависиће од величине предузећа, па ће тако предузетничка радња моћи да повуче кредит у максималном износу до 20.000 евра, а мало предузеће до 50 запослених имаће могућност да повуче кредит до 50.000 евра. За средња предузећа, која имају од 50 до 250 запослених, максимални износ кредита је 500.000 евра, а велика предузећа која имају више од 250 запослених моћи ће да повуку до два милиона евра. Раније је најављено да ће ове кредите по назначеним каматним стопама моћи да користе искључвио предузећа која задрже исти број запослених.

Министарство рада и социјалне поли-тике суспендовало је рад Одбора за

утврдјивање репрезентативности у петак 30.01.2009.

Суспензија је уследила на дан када је Одбор који је орган управе овог министар-ства имао на Дневном реду:утврдјивање репрезентативности за нашу Асоцијацију и проверу репрезентативности за Унију По-слодавца Србије (УПС) и Уједињени грански синдикат Независност (УГС).

Проверу репрезентативности за Унију По-слодавца Србије и Уједињени грански син-дикат Независност у складу са Законом о раду захтевале су организације: Асоцијација малих и средњих предузећа и предузетника Србије, Асоцијација независних и слобод-них синдиката и Конфедерација слободних синдиката Србије са приложеним доказима да организације УПС и УГС немају чланство чиме би одржали стечену реперезентатив-ност 2005.године.Како у законском року УПС и УГС нису доставиле доказе о свом члан-ству министар Расим Љајић био је у обаве-зи да за ове организације донесе решење о губитку репрезенатативности. Крајњи рок за доношење ових решења министра Расима Љајића био је 30.01.2009

Само статус репрезентативне организације послодаваца и синдиката омогућава таквој организацији учешце у раду Социјално економског савета Србије.УПС и УГС по Закону о раду немају права даљег учешћа у Социјално економском са-вету.

Све одлуке Социјално економског савета у коме учествују УПС и УГС су нелегитимне и не производе никакво правно дејство за послодавце и раднике у Србији.

Тражимо од министра Расима Љајића да у најкараћем року успостави законитост рада у свом министартву тако што ће изда-ти наредбу којом обавезује Одбор на даљи рад.

До испуњења ових захтева користићемо све облике демократског протеста, због гру-бог угрожавања слободе удруживања рад-ника и послодавца у Србији.

Овај протест уручити свим државним и по-литичким институцијама и судовима у Србји, медијима, медјународним организацијама , амбасадама и Савету Европе-Комисија за придруживање.

ОПСТРУКЦИЈА РАДА ОДБОРА

Према писању ,,Вечерњих новости,, представник Савеза самосталних

синдиката Србије Бранислав Павловић и члан Одбора за утврђивање репре-зентативности синдиката и послодаваца оптужио је Унију послодаваца Србије да спречава утврђивање репрезентатив-ности социјалних партнера. На дневном реду седнице, прецизирао је Павловић било је преиспитивање репрезента-тивности УГС ,,Независност,, и Уније послодаваца Србије. ,,Седница није одржана 30 јануара јер је председник Одбора Иван Ковачевић ,члан УПС на почетку седнице пренео наређење пред-седника УПС да се рад Одбора суспендује на годину дана.У марту истиче мандат Социјално-економском савету.Мисли-ли су да опструишу рад Одбора ,па да сви који су чланови Савета остану на својим местима,,-рекао је Павловић на конференцији за новинаре.

У Н И Ј АПРИВАТНИХ ПРЕДУЗЕЋА И ПРЕДУЗЕТНИКА

ОПШТИНЕ СР.МИТРОВИЦАСветог Саве 19 22000 Сремска Митровица

Асоцијација малих и средњих предузећа и предузетника Србије са својим колективним и појединачним члановима , објављује јавни

П Р О Т Е С Тзбог укидања слободе удруживања

радника и послодавца у Србији

Среда, 11. фебруар 2009.14 КУЛТУРА

Кренови се у старим матич-ним књигама римокатолич-

ке жупе у Руми помињу пре више од 200 година.

Неке од ових матичних књига недостају, тако, на при-мер нема књиге број 1 и 2. У матичној књизи рођених број 3, која почиње са 1785. годином, на страни 236, од 28. априла 1798. године уписано је име Ignatijusa Krehna рођеног од оца Stefana Krehna и мајке Agathe Krehn.

У књизи број 4, на стра-ни 42, евидентирано је да је рођена Anna 1. октобра 1800. године. Родитељи су Stefan и Agatha Krenn. Занимљиво је да се овде у презимену губи сло-во "h", али се зато удваја су-гласник "n". Убудуће се стално пише Krenn. На страни 108. те књиге уписано је рођење Ferdinanda Krenna од истих родитеља, 25. августа 1803. године. Међутим, ово још увек није Ferdinand Kren, родона-челник Кренових из Чачка, већ је то његов стриц, односно брат његовог оца Ignatijusa Krena. Затим, на страни 211. следи рођење Agathe Krenn 30. марта 1808. од истих родитеља.

Последње дете Agathe и Stefana Krenna, за које постоје подаци је Jakobus, који је рођен 17. августа 1819. годи-

не, а уписан је у књизи број 5. на страни 87.

Дакле, на основу ових по-датака, види се да су Stefan и Agatha Krenn имали пето-ро деце: Ignatijusa, Annu, Ferdinanda, Agathu и Jakobusa.

За Кренове који су живели у Чачку значајан је Ignatijus, који је отац Ferdinanda Krenna (касније у Србији Krena) - родо-начелника Кренових у Чачку.

Ignatijus Krenn се оженио Julijanom, рођеном Rieger, и у браку са њом је имао шесторо деце.

У матичној књизи рођених у Руми, број 5, на страни 205, уписано је да је 18. априла 1824. рођена Sophia, кћерка Ignatijusa Krenna и Julijane (Rieger) Krenn.

На страни 250. те књиге уписан је Ferdinand Krenn, дете Ignatijusa и Julijane Krenn, рођен 30. маја 1826. године. Овај Ferdinand је будући родо-начелник Кренових из Чачка.

Треће дете истих родитеља рођено је 18. септембра 1828. године и звало се Mathias. Четврто дете, Jakov, рођено је 1835. у Руми. Пето дете је Franciska, а у књигама је упи-сано да је рођена 28. јануара 1831.

Касније настаје празнина, пошто следећих 13 година, закључно са 1844, нису сачу-ване матичне књиге. На основу породичне преписке Кренових, као и података пронађених у књизи Бранка Перуничића "Ча-чак и Горњи Милановац", види се да су Ignatijus и Julijana Kren имали и ћерку Paulinu, која је живела у Горњем Милановцу и била удата за Josifa Lutmana.

Pulina је, претпоставља се, рођена 1840. године, вероват-но, као и остала деца у Руми.

Дакле, Фердинанд Крен, као и остали Кренови о којима

ће бити речи, порекло воде из Руме, односно тадашње Ау-строугарске.

Од 1718. све до 1918, зна-чи читавих 200 година, део Срема са Румом припадао је Аустрији, односно Хабзбуршкој монархији. У том периоду је и настао данашњи град Рума. Формирање Руме као града ве-зано је за барона и првог срем-ског жупана Марка Александра Пејачевића. Он је 1746. године, са дозволом царске канцеларије у Бечу, на месту данашње Руме изградио урбано насеље, са широким, правим улицама. Ба-рон Пејачевић је, затим, Руму населио Србима из околних насеља, познатим по томе што су били добри земљорадници, а из швапске области је довео Немце, који су били чувени као добре занатлије.

Највероватније је да су у то доба у Руму дошли и преци Фердинанда Крена. Рођење оца Фердинанда Крена, Игнацијуса, уписано је 1798. године у ма-тичну књигу рођених у Руми број 3, што значи да су у то време у Руми живели његови родитељи Агата и Стефан. Ве-роватно да су већ и преци Агате и Стефана живели у Руми, али ово није могло бити потврђено пошто матичне књиге 1 и 2 нису сачуване, а Агата и Сте-фан помињу се у књизи број 3.

Занимљиво је да су сва деца Јулијане и Игнацијуса Кре-на касније живела у Србији. Фердинанд, коме је овај рад и посвећен, настанио се у Чачку, као и његов брат Јаков. Сестра Софија и брат Матијас живели су у Београду, сестра Франци-ска настанила се у Ваљеву, а Паулина у Горњем Милановцу.

Забележен је још један, за овај рад не значајан, али занимљив податак записан у старим матичним књигама ри-

мокатоличке жупе у Руми. Два брата, Игнацијус и Фердинанд, синови Агате и Стефана Кре-на, били су ожењени двема рођеним сестрама (Rieger) Ри-гер и то, Игнацијус Јулијаном, а Фердинанд Катарином.

Катарина (Ригер) Крен и Фердинанд Крен (стриц Фер-динанда Крена из Чачка) има-ли су ћерку Елизабету, рођену 20. септембра 1847. и сина Јохана.

Међу старим документима, сачуваним у породици Кре-нових, налази се и тестамент Фердинанда Крена - стрица Фердинанда Крена из Чачка,

у коме он за своје наследнике проглашава, поред своје деце, и децу брата Игнацијуса.

Вероватно је, пошто су жене Игнацијуса Крена и Фердинан-да Крена из Руме биле сестре, а обе су у време када је Фер-динанд Крен писао тестамент биле мртве, тестамент напи-сан тако да деца обе сестре наслеђују имовину.

(Из књиге Породица Крен - Зачетник индустрије у Чачку, Међуопштински историјски архив Чачак, 2008)

ЗАНИМЉИВА ИСТРАЖИВАЊА ЈЕДНЕ ЧАЧАНКЕ

Кренови из Руме зачетници индустрије у Чачку

Књига о породици КренРодоначелник чачанске

породице Крен, Фердинанд Крен (1826 - 1894), рођени Румљанин, био је зачетник индустрије у Чачку. Већ сре-дином 19. века у том граду је почео да производи пиво, а нешто касније утемељио и млинарску индустрију. Као предузетник, изградио је ве-лики број значајних објеката (зграда Окружног начелства, некадашњи хотел "Касина", итд.) и значајно утицао на урбанизовање Чачка. По-магао је развој читалишта, цркава и манастира, фор-мирао први у Србији фонд за школовање сиромаш-не деце. Његов син Стеван Крен (1864 - 1919) је наставио очево дело, у великој мери унапредивши живот свога града. Праунука Фердинанда Крена, Марија (Баудиш) Бокарев (1931) темељно је истражила историјат своје породице и о томе објавила обимну монографију Породица Крен - Зачетник индустрије у Чачку (2008). Поред осталог, важне податке је пронашла у књизи румског проф. Ђорђа Арсенића Знаме-нити Румљани, матичним књигама Католичке цркве у Руми и Историјском архиву "Срем" у Сремској Митровици. Д. П.

Стеван Крен (око 1890)

Пише: инж. Марија (Баудиш) Бокарев, праунука Фердинанда Крена

Фердинанд Крен (око 1887)

Вишегодишња успешна сарадња "Атељеа 61" из

Петроварадина са истакнутим домаћим ликовним уметницима доноси несвакидашње плодо-ве: позната сликарска и гра-фичка дела, у радионици овог атељеа, претачу се техником таписерије у сасвим нова и ори-гинална уметничка остварења. Тако је настало више од 800 дела изведених у монументалној декоративној вештини ткања, названој таписерија.

Део тог богатог опуса, из збир-ке таписерија "Атељеа 61", а на

мало заступљену тему пејзажа, представљен је, 6. фебруара, у сремскомитровачкој Галерији "Лазар Возаревић". Изложено је тридесетак таписерија вели-ких формата, насталих према радовима које су својевремено оставили Сава Шумановић, Ми-лан Коњовић, Стојан Ћелић, Миливој Николајевић, Илија Башичевић Босиљ, Бранислав Вулековић, Бошко Петровић, Милан Керац, Нада Познановић-Аџић, Душан Тодоровић и други ликовни уметници инспирисани природом.

Историчарка уметности и аутор изложбе Горанка Вукадиновић сматра да је пејзаж као тема у таписерији неправедно запостављен и да се на том плану "још пуно тога може рећи". Љубитељима умет-ности у Сремској Митровици обратио се и Ласло Силађи, директор "Атељеа 61", иста-кавши да њихова збирка на Петроварадинској тврђави данас располаже са око 250 вредних таписерија.

Д. П.

У МИТРОВАЧКОЈ ГАЛЕРИЈИ "ЛАЗАР ВОЗАРЕВИЋ"

Како ткати природуИзложено тридесетак таписерија на тему пејзажа из збирке "Атељеа 61" у Петроварадину

Таписерије "Атељеа 61" у Сремској Митровици

Захваљујући неколицини мештана Нових Карлова-

ца окупљених око уметнички надареног младића Зорана Јовановића, на Ђурђевдан пре четири године званично је почео са радом први Ромски театар "Суно е роменго" ("Ром-ски сан"), који је за релативно кратко време прешао границе Војводине и Србије. Према ре-чима Јовановића, који пише, режира и глуми, сви значајни догађаји везани за ово позориш-те су се дешавали на Ђурђевдан или дан - два после њега.

Већина представа овог театра заснована је на причама, мито-вима и легендама Рома, има за циљ очување традиције, али и указивање другим национално-стима на ромски живот језиком уметности.

- Језиком уметности није теш-ко напунити позоришну салу, па ни онда када је она смеште-на у једном селу попут Нових Карловаца и када се изводи на ромском језику. Дешавало нам се да у току једног дана имамо две представе, јер сала са 70 седишта је била мала да при-ми све заинтерресоване који су дошли да виде нашу представу "Како је, тако је", у коју је сат-кана читава филозофија о на-чину живота Рома. Игра се под арњевима циганских кола. Из-вели смо је у више српских гра-

дова, у Македонији и Хрватској. Нежна и питка, мислим да ћемо је играти још дуго. У 2008. го-дини смо направили још једну представу, "Ромокауст", која је након децембарске премијере, такође, доживела позитивне критике. Ова дирљива пред-става говори о страдању једне ромске породице у Аушвицу, а посвећена је свим настрадалим људима у том логору, каже ау-тор, редитељ и један од глумаца ромског театра Зоран Јовановић и најављује турнеју са овом представом. Она ће у фебруару

бити изведена у Центру за кул-турну деконтаминацију у Бео-граду, затим у Културном центру у Инђији, у Нишу и Лесковцу.

У Театру "Суно е ромен-го" играју пет одраслих осо-ба, осморо деце, а помажу им два техничка лица. Они се зову Љубан, Љиљана, Немања, Бран-ко, Сава, Жељко, Љубиша, Сне-жана, Рада, Слађана, Славица. Највише је Рома, али у предста-вама играју и Срби, Хрвати, Ру-муни. Редитељ Зоран Јовановић ниједног тренутка не губи из вида са каквим "материјалом" располаже, ко су му глумци, колика му је сцена. Када је пре десетак година кренуо са ама-терским позориштем, било је ту деце од 7 и 12 година, сада су то зрели људи на чијем образовању и глумачкој едукацији намерава да ради.

- Намера нам је да у фебруа-ру кренемо са едукацијом о глу-ми и позоришту, предавачи ће бити наши познати глумци и те-атролози. Ова врста школовања трајаће четири семестра, оним најбољима биће пружена шан-са да се упишу на академију - рекао је Зоран Јовановић, оснивач Фонда "Суно е ромен-го", утемељеног 2003. годи-не, који поред театра брине о образовању Рома и издавачкој делатности.

О даљим плановима за ову

годину редитељ из Нових Кар-ловаца каже:

- С обзиром да Србија ове го-дине председава обележавању декаде Рома, наш циљ је не само да играмо у позоришти-ма Србије већ да гостујемо и у иностранству, у европским гра-довима, који су заинтересовани за овакву једну презентацију ромске културе. Жеља нам је да

се представимо Европи на један мало другачији начин и да бар донекле изменимо постојећу слику о Ромима.

Рецимо и то да једини про-фесионални ромски театар има финансијску подршку Мини-старства за културу Србије, Извршног већа Војводине и Оп-штине Инђија.

З. Гарашанин - Стефановић


FOTO GALERIJA

Слободан Милетић: Манастир Привина Глава

КУЛТУРА

Народна библиотека "Др Ђорђе Натошевић" у Инђији

заједно са легатима и школ-ским библиотекама располаже са укупно 103.612 књига. Ко-лико је набављено у 2008. го-дини?

- Лане смо приновили 4.796 књига, што је 586 или 14 одсто више него у 2007. години. Од тога, куповином смо набавили 2.811 књига, остало су поклони. Број корисника је нешто мањи него претходне године, јер је изостало бесплатно учлањење у периоду од Божића до Све-тог Саве. Ипак, евидентирали смо 59.498 коришћених књига, што је за четири процен-та више него у 2007. години. Приметили смо да је све више грађана који долазе у Библио-теку да би прочитали дневну и недељну штампу. Тако, уместо пет набављамо девет днев-них новина, ту су и часописи из књижевности, уметности и

културе. У току прошле године штампа је коришћена 23.569 пута, часописи 257 - каже ди-ректорка инђијске библиотеке Весна Степановић.

И док старији и средовеч-ни суграђани навраћају да би узели књигу или прочитали новине - у Библиотеци смо за-текли пензионере Драгољуба Цекића, који је овде редован посетилац пуних тридесет го-дина и Станоја Опанковића, који каже да је ту већ десе-так година - средњошколци у паузама између часова на би-блиотечким рачунарима кори-сте бесплатан интернет. Купо-вином два рачунара интернет је уведен 9. децембра прошле године и до краја исте годи-не коришћен је 523 пута. На-равно, ова услуга је доступна само члановима Библиотеке, што ће ове године бити додат-ни мотив млађим генерацијама за учлањење. З. Г. С.

У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ У ИНЂИЈИ

Већи избор књига и дневних новинаЛане набављено више књига него у 2007.години - Грађани све чешће навраћају у библиотеку да би прочитали штампу

� Бесплатан�интернет�привлачан�за�средњошколце

РОМСКИ ТЕАТАР "СУНО Е РОМЕНГО", НОВИ КАРЛОВЦИ

После премијере "Ромокауста" - на турнејуЈедини ромски тетар у Србији "Суно е роменго" (Ромски сан) у 2008. години изнедрио две представе - "Како је, тако је" видела публика у више градова Србије, Македоније и Хрватске, средином децембра одржана премијера "Ромокауста" у матичној кући, а у фебруару ће комад бити изведен у београдском Центру за културну деконтаминацијуСцена�из�представе�"Како�је,�тако�је"�

Зоран�Јовановић,�руководилац�ромског�тетара

У суботу 14. фебруара је Свети Трифун. Тог дана ће посвећени виноградари широм виногра-дарске Србије обићи своје

винограде и обавити симболични ритуал резидбе и молитву за здравље и добробит винограда и грожђа, за квалитет и пит-кост вина... Тај дан ће они, без обзира на временске прилике у друштву виногра-дарске сабраће у гозби уз ватру и вино провести у виноградима. Биће то дан у коме ће и у Фрушкој гори почети велика радиност из које ће се виноградарима у винарским подрумима родити карловач-ки, иришки ризлинг, сланкаменка, пену-шавац, бермет или неко друго угледно вино... У суботу ће виноградари за своје винограде молитву упутити светом Три-фуну, угледном хришћанском винограда-ру и подрумару, наследнику и заштитнику престижног винског ресора, кога је у вре-ме римског царства суверено и успешно водио бог Бахус, држећи под будним оком виноградарске али и баханалијске актив-ности самог цара Проба.

Управо зато је ово годишње доба и предстојеће виноградарско ходочашће, право време да се укаже на нека ви-ноградарска својства Фрушке горе, чија је изузетност препозната и вино-градарству приведена још у паганско, прехришћанско античко доба.

Све регионалне привредне коморе ве-ома ангажовано трагају за разноврсним концептима развоја турустичке привреде. Међу различитим "туризмима", пројекти развоја сеоског туризма доживљавају доминантан подстицај. У опсегу овог концепта свакако је оправдано указати на фрушкогорско сеоско и индустријско виноградарство, односно на виногра-де као саставни амбијент и непосредно окружење фрушкогорских села и мана-стира, упркос забрињавајућем смањењу виноградских површина.

Ако је због бројности манастира Фрушка гора проглашена сремском Све-том гором, онда је она због виноградар-ске традиције и елитних површина по-годних за бављење врхунским виногра-дарством - сремско Свето виногорје. Ово тим пре што су управо најчувеније виноградарске локације у прошлости и припадале фрушкогорским манастирима а у манастирским подрумима сазревале најчувеније сорте фрушкогорских вина. Уз то, унутар фрушкогорских манастир-ских зидина изнедрене су и прве ено-лошке студије које и данас представљају темељ савремене науке о винарству.

Међутим, манастири су поседовали и добро уређене рибњаке, па су виногра-дарство и рибарство, уз то што су били основ стабилног економског проспери-тета, били и темељ бројних религиозних обреда и церемонија.

Узимајући у обзир чињеницу да су неке туристичке манифестације као Пударски дани или Грожђенбал већ стекле своју устаљену физиономију; неопходно је трагати за новим атрактивним туристич-ким садржајима који би представљали значајан елемент и у оквирима сеоске туристичке понуде.

Које су то карактеристике Фрушке горе због којих се усуђујемо назвати је срем-ско Свето виногорје? Евиденција елитних рејона старих виноградарских стручњака забележена у старим приручницима и публикацијама, прихваћена је и код сав-ремених познавалаца фрушкогорског виногорја. Нова рејонизација рађена је на основу анализа хемијског састава земљишта и географског положаја тере-на. Ове анализе су показале да се елит-ни виноградарски терени налазе у зони између пољопривредних површина и јужне, односно доње ивице шумске зоне надморске висине измедју 200 и 350 ме-тара а управо ту су лоцирани манастир-

ски комплекси али и фрушкогорска села. Иако је научном рејонализацијом 1957. године (Институт за виноградарство и воћарство у Срем. Карловцима) за вино-градарство предвиђено 46.454 ха готово елитних површина, виноградима је било засађено свега 5.757 ха (искоришћеност 12,3%), а новом рејонизацијом Инсти-тута за виноградарство и воћарство из Новог Сада 1973. године 49.200 ха, од чега је под виноградима било 5.950 ха, односно 200 ха више него 1957. го-дине. Било је то, према овој студији, стање ближе стагнацији него напре-тку. Наравно и северна и јужна пади-на Фрушке горе представљају изразите виноградарске површине, али сунчеви зраци на подлогу не утичу на исти на-чин. Они низ осојне површине окренуте према Дунаву напросто проклизавају, док у присојне, сунцу окренуте падине зраци попут оштрих стрела погађају под правим углом чокоте, односно земљу. И баш та чињеница представља ону пре-вагу на тасу благонаклоности, која вину даје пресудну нијансу посебности. Зато не чуди констатација Мите Петровића у расправи "Сремско вино" (1885). "...Али прави мајдан за буке остаје друга стра-на, тамо је домовина Пиштинца, онде је славно вино из гргуревачке планине, од кога цела соба на мах дивно замири-ше чим се боца отвори а с места мири-са нестаје, чим се боца запуши..." И гле чуда! Та привидна сеновита хладноћа северних падина Фрушке горе, као да је утицала и на избор локација фрушко-горских манастира, па су у знатно већем броју подигнути у јужним скровитим увалама доње ивице шумског појаса, при том баш у зони елитних терена по-годних за бављење виноградарством. Нажалост, околност веће погодности јужних падина данас не представља то-лико изражену и пресудну, колико само значајну, али неискориштену предност. Зато је право време упитати се: шта је са славним виноградарским теренима овековеченим у стручној литератури, па и поезији? Шта је са чувеним виногради-ма Ердевика, Визића, Ирига, Карловаца? Јесу ли најчувенији виноградарски топо-ними Фрушке горе (европског реномеа) Салаксија и Белегир, кататарска честица манастира Раковац, Теочин у селу Јаску, Пиштинац и Вучетинац к.ч.м. Шишато-вац и Кувеждин, Маторци и Храстик села

Дивош, Кречанска јама код Лежимира, Турско брдо изнад Ирига, Велике леди-не и Окоп код Прњавора бешеновачког, врднички Хруб, гргуревачка планина и друга конвексна брда још под засадима винограда? Опија ли њихов буке ношен ветром по падинама Фрушке горе весе-ле Сремце и њихове радо виђене госте? Можемо ли кренути древним виноградар-ским и винским стазама са надом да ћемо сва та брда препознати по виноградима, или ћемо се успут на њима изгубити у не-прегледним плантажама јабука, круша-ка, бресака, кајсија, парадајза... викенд насеља? А онда ћемо се, тако изгубљени с правом упитати: да ли је Фрушка гора још винска, или је ракијска, или... авај - пивска? Наравно, сетићемо се и оних светих мрачних просторија укопаних у лес, опеком озиданих сводова, или са ма-сивним храстовим гредама испод старих кућа од набоја или плетера од давнина познатих као подруми у којима се обавља најделикатнија карактеризација божан-ског напитка, те најистинољубивије бо-гоугодне капљице, а у бурадима чува сва винарска умешност и креира углед гео-графског порекла.

Када на основу квалитетне презентације уочимо да су виногради једна готово нестварна природна лепота и када подстакнути том презентацијом кре-немо Фрушкогорском магистралом, која се врхом Фрушке горе протеже правцем исток - запад, према којој из фрушкогор-ских села вијугају сада већ сасвим солид-ни путеви који представљају узбуђујуће комуникације са виногорјем како јужних, тако и северних падина, са виноградима који су и сами најатрактивнији видиков-ци са погледом на равнице Срема, Бачке и Баната.

Зато се сада и намеће упитна дилема хоће ли нам се у туристичком смислу ука-зати прилика да у аутентичном амбијенту сазнамо древне истине о вину и виногра-дима, или ће се о вину и виноградима само певати и говорити онако како ће то бити у петак 13. фебруара у 20 часова, баш уочи Светог Трифуна у сали Позо-ришта "Добрица Милутиновић", на поет-ско - музичкој вечери посвећеној управо овом свецу и Дану заљубљених.

Миленко Бобић Фото: Н. Никшић

Сремско Свето виногорјеВИНОГРАДУ У ПОХОДЕ

Свети Трифун као повод за кратку туризмолошку опсервацију виноградарских потенцијала Фрушке горе

Среда, 11. фебруар 2009. стр. 16-17

Антички рељефи са мотивима винове лозе и грожђа као

свеантички симол напретка и благостања, или божански знак предодређености Срема за ве-лику виноградарску традицију. На фотографији део надгроб-ног споменика из Лапидаријума Музеја Срема с краја првог века наше ере и саркофаг из трећег века наше ере пронађен на поседу Жељка Ковачевића из Шида, који се данас чува у дво-ришту шидске Галерије „Сава Шумановић“.

Трагови у камену

Виногради

Баношторке цеде вино

Берба у Срему

Део надгробног споменика Саркофаг из трећег века наше ере


Библиотека "Глигорије Воза-ревић" у Сремској Митро-

вици може да се похвали да је током прошле године обогатила књижни фонд за 5.000 наслова, повећала број уписаних чланова, а атрактивним програмима при-вукла око 70.000 посетилаца. У дечјем одељењу уписано је седам одсто више младих читалаца него претходне године, у одељењу за одрасле овај број је и већи, а управница Живка Матић каже да све ово охрабрује и подстиче да се и у текућој години настави истим темпом и Митровчанима понуде још атрактивнији програми.

- Увек смо се труди да, у оквиру могућности, набавимо најактуелније издања тако да се сматра да је и то допринело повећању број чланова. То што је сада више младих и старијих читалаца говори да читање има перспективу, да оно што нудимо, захваљујући добро планираној набавци, има читаоце. Повећању броја чланова допринеле су и акције. Када је дечје одељење у питању ту мислим на рад пре-ко разних радионица. Летос смо имали чак 16 радионица где је било око 600 деце. Имали смо велики маскенбал где су награ-де биле чланске карте, акцију "Књига за чланску карту" и две акције где је чланарина нуђена по знатно нижој цени од тада важеће. Ове године у плану су, такође, интресантни садржаји са циљем повећања броја чита-лаца - најавила је Живка Матић, управница Библиотеке и додала да је забележен податак о 70.000 посета, што такође говори да они

који су учлањени и читају. На недавној седници Скупшти-

не града усвојен је финансијски програм Библиотеке "Глигорије Возаревић" за ову годину. Међутим, средства из градског буџета само су један од извора финансирања набавке књига и других активности...

- Прошле године набавили смо више од 5.000 књига, што је веома велики број у односу на добијена средства, а набавили смо их тако што смо организова-ли неколико продајних изложби књига. Нису занемарљиви ни по-клони наших читалаца који нам поклоне читаве библиотеке, као и откуп који је лане био најбољи. Само откупом смо добили књиге у вредности 930.000 динара а иза-брали смо их са списка комисије ресорног министарства. Добијамо нешто новца од Покрајине, а до

књига долазимо и сопственим средствима - каже управница митровачке Библиотеке.

У Библиотеци "Глигорије Возаревић" су сачинили анали-зу структуре корисника и она показује да запослени чине већину, а следе их ученици средњих школа, пензионери, студенти и остали. Овде посебно охрабрује оживљавање колек-тивног учлањења које је изра-жено посебно током јануара ове године.

- Најчитанији су домаћи пис-ци, али се читају и страни пис-ци, класици. Наша анкета је по-казала да су то књиге: "Њујорк, Београд" Душана Микље, "Стаљинова сабља" Ивана Ивањија, "Манго" Љубице Арсић, Љиљана Хабјановић Ђуровић и Мирјана Бобић Мојсиловић са својим књигама. Интересантније

су, чини се, жене писци јер жене више и читају. Од страних писа-ца веома је тражен Орхан Памук, награђивани писац, а наши чита-оци то добро прате - сазнали смо од Живке Матић.

Библиотекари су приметили да су најмлађи Митровчани веома добро упознати са стваралаштвом дечјих писаца. У томе им помаже интернет, дечји часописи јер, постала је већ нека пракса, чим дечји листови објаве своје на-граде млади долазе у Библиотеку и траже те књиге. Зато овде че-сто постоје листе чекања за неке књиге. Раније су то биле књиге о "Харију Потеру", а сада је Урош Петровић и његова књига "Заго-нетне приче". Листа чекања за интресантну књигу често постоји

и у одељењу за одрасле. Иако је број књига знатно

повећан у Библиотеци воде бри-гу о свакој књизи, али има и оних које не враћају годинама. Исти-на, тај број није велики, но да би, на културан начин, подсети-ли оне који их предуго држе у митровачкој библиотеци су се ор-ганизовали. Више пута годишње ангажује се књижничар, када нема много посла, да се теле-фонира и подсећа. Организовали су акције под геслом " вратите књиге без казни", или замену изгубљене књигу доношењем неке друге приближно исте вред-ности. Све у циљу да се врате књиге, јер некима се, како рече наша саговорница, и десетак го-дина изгубио траг. С.Ђаковић

Током 2008. године више од 350 сремских пољопривредника

учествовало је у традиционал-ном, 36.по реду, такмичењу у постизању високих приноса. И у тешкој години остварени су одлични резултати, а имена најбољих пољопривредника саопштила је Такмичарска комисија Задружног савеза Срема.

Најбољи у ратарској прои-зводњи на површинама већим од три хектара су: Небојша Драгојловић из Голубинаца са

оствареним приносом пшени-це 8.903 килограма по хектару, Миливој Стајић из Голубинаца у производњи кукуруза и при-носом 15.904 килограма по хек-тару, Радован Вукашиновић из Краљеваца у производњи шећерне репе и приносом од 95,06 тона по хектару, Спасоје Марђелошки из Вогња са при-носом соје од 4.462 килограма по хектару и Борислав Бараћ из Шашинаца у производњи сунцо-крета с приносом од 4.296 кило-грама по хектару. У производњи ратарских култура на повр-шинама мањим од три хектара најбољи су Ратко Милошевић из Платичева (пшеница, принос 9.820 килограма по хектару), Томислав Станојчев из Ири-га (кукуруз,принос 16.380 ки-лограма по хектару), Немања Међедовић из Мартинаца (шећерна репа, принос 95,84 тоне по хектару), Радослав Томић из Краљеваца(соја, принос 4.920 килограма по хектару) и Ранко Милошевић из Платичева (сун-цокрет, принос 4.520 килограма по хектару).

Најбољи произвођач крављег млека је Јован Поповић из Ша-

шинаца, јагњећег меса Миодраг Павковић из Кукујеваца, грожђа Василије Нешковић из Јаска, дувана на већим површинама Миле Гајић из Љукова, дувана на мањим површинама Душан Мрђа из Љукова, парадајза Родољуб Миросављевић из Ердевика, црног лука Зоран Радић из Грабоваца, лубеница на већим површинама Ранко Милошевић из Платичева, лу-беница на мањим површинама Зоран Андрић из Грабоваца, диња на већим површинама Горан Новаковић из Добрина-ца, диња на мањим површина-ма Ђорђе Томић из Добрина-ца, јабука Светозар Ћирић из Ривице, бресака Светозар Бркић из Ривице, тритикалеа на већим површианама Драшко Даниловић из Кузмина, три-тикалеа на мањим површинама Живан Карастанковић из Куз-мина, јечма Дејан Маленковић из Шашинаца и овса Стеван Видовић из Голубинаца.

Награде најбољима биће уру-чене 27. фебруара на великом Сабору пољопривредника рекор-дера Срема.

Ж.Н.

Већ неколико месеци у Сремској Митровици је на „булева-

ру“ успостављен режим „зеленoг таласa“. Од кружне раскрснице на „румској малти“ током целог бу-левара до кружне раскрснице на „старом савском мосту“ успешно ради семафорска сигнализација у оквиру једног зеленог таласа. Овим је Дирекција за изградњу града, Сремске Митровице постиг-ла више циљева и то:

• висок степен протока возила дуж целог булевара,

• смањену брзину кретања у оквиру огранићења брзине од 60 Km/h,

• олакшано скретање улево на раскрсницама у оквиру „зеленог таласа“,

• смањену потрошњу горива на овом делу градског пута и

• очување животне средине кроз смањено емитовање издув-них гасова.

„Зелени талас“, уз мало пажње доброг возача, омогућава да се овај потез од око три километра може проћи без заустављања на било којој од раскраница. Ако сте на улазак у „зелени талас“ чекали на првом семафору зелено свет-ло, не требате журити, довољно је да се крећете брзином од око 50 кm/h и сигурно пролазите на зелено светло на следећем сема-фору. Ако сте на првој раскрсни-ци ушли при крају зеленог светла на семафору, довољна је брзина кретања од 60 кm/h и поново сте на следећој раскрсници у оквиру зеленог светла. Рекли смо да је неопходна мала пажња. У чему се она огледа? Довољно је пратити светло на следећем семафору и ако сте мало пожурили смањите брзину кретања и тако сачекате долазак зеленог светла. Ако је на следећој раскрсници већ увелико зелено светло треба мало пожури-

ти (не брже од 60 кm/h) и поново сте прошли кроз раскрсницу без заустављања.

Већина возача не зна колико траје које светло на семафору па се често чује да је на семафору чекао и по три - четири минута на црвеном светлу. Наравно да ово не може бити тачно јер црвено светло траје око 35 секунди а зелено око 25 секунди. Неко ће питати како то да црвено светло траје дуже од зеленог светла? Одговор је врло једноставан. После зеленог светла долази жуто светло а пре зеленог светла заједно су упаљена црвено и жуто светло. Жуто светло само-стално или са црвеним светлом траје око три секунде. Остаје још мала разлика у трајању зеленог и црвеног светла на семафору једне раскрснице. Наиме у неколико се-кунди на свим смеровима је црве-но светло, као заштитно време за безбедан излазак пешака и возила из раскрснице.

Режим зеленог таласа битно смањује потрошњу горива због изостанка заустављања и понов-ног кретања возила и благог ре-жима вожње без наглих повећања брзине кретања возила.

Последица смањене потрошње горива је и очување животне сре-дине.

УЖИВАЈТЕ У ВОЖЊИ ЗЕЛЕНИМ ТАЛАСОМ

Смешни и ретки су узалудни покушаји „великих возача“ да стигну на зелено светло из прет-ходног таласа на следећем сема-фору, који се завршавају не ретко и наглим кочењем јер им је „циљ управо умакао“ и на семафору се појавило жуто односно црвено светло. Може се слободно рећи:

ЏАБА СТЕ ТРОШИЛИ ГОРИВО ТУ ЈЕ ЗЕЛЕНИ ТАЛАС.

САОПШТЕНИ РЕЗУЛТАТИ ТРАДИЦИОНАЛНОГ ТАКМИЧЕЊА ПОЉОПРИВРЕДНИКА СРЕМА

Рекордери сремске пољопривредеНаграде ће бити уручене 27. фебруара на Сабору такмичара

Највећи произвођачи

Највећи робни произвођачи међу пољопривредницима су: Жељко Хајдуковић у прои-зводњи крављег млека, Мио-драг Павковић из Кукујеваца у производњи јагњећег меса, Павле Ненадовић из Вогња у производњи пшенице,кукуруза и соје и Миодраг Лазић из Голубинаца у производњи шећерне репе и суноцокрета.

Вече са Владимиром Пишталом

Колико се у библиотеци брину о садржајима рада уопште говори и податак да су једна од ретких кућа које су успе-

ле да под свој кров доведу овогодишњег добитника НИН-ове награде писца Владимира Пиштала и представе његову награђену књигу " Тесла, портрет међу маскама". Живка Матић објашњава да је, веома посећена, сремскомитровачка промоција једна од три на којима је присуствовао и награђени аутор. Иначе, ова књига већ се налази у фонду Библиотеке "Глигорије Возаревић".

ИЗ БИБЛИОТЕКЕ "ГЛИГОРИЈЕ ВОЗАРЕВИЋ": ШТА МИТРОВЧАНИ НАЈВИШЕ ЧИТАЈУ

За добру књигу листа чекања У прошлој години митровачка Библиотека набавила 5.000 разних наслова - Највише се траже домаћи писци, а запослени међу најбројнијима у структури читалаца

Групни портрет са добитником НИН-ове награде

САВЕТИ ВОЗАЧИМА

Како кроз зелени талас Пише: Љубомир Стефановић,инж.Власник ауто-школе „АУТОАС“, Ср.Митровица


Џек, престани ! Знаш ли шта би ти урадио овај степски вук ако би те оставила насамо са њим само један минут ? Не би имао времена ни да схватиш шта ти

се догодило. Са нашим пријатељем Михајлом морамо бити пристојни и нежни, јер он не воли грубости ! Дакле Михајло улазите ли или не ? Већ смо закрчили саобраћај…

Отворих врата и уђох. Она се помери према другом прозору и показива ми све детаље њених дугачких ногу

-Тако, седите лепо, ми не уједамо. Хајде момци кренимо.Аутомобил ухвати правац према Марибору, али не изиђе из Љубљане. После

неколико минута се нађосмо у кварту где се налазе скоро сви страни конзулати. Аутомобил стаде испред једних двокрилних врата од кованог гвожђа кроз која се видео један велики парк. Возач упери теле-команду према вратима и она се бешумно отворише. Пошљунчана стаза је водила према једној великој белој згради са стубовима и широким улазним степеништем. Заустависмо се пред тим степеницама и она рече :

- Ето стигли смо. Паркирајте кола у гаражу а ја ћу се побринути за нашег гос-та. Сешћемо у мали салон и поразговарати као добри пријатељи.

Уђосмо у просторију коју је она назвала „ мали салон“, а у ствари је то била повећа просторија са високим гипсаним стропом. Један велики портрет Џорџа Вашингтона ме је посматрао са супротног зида. Бочни зид је скоро цео био у огледалу. Неколико фотеља је било разбацано око једног ниског стола на коме се налазила велика флаша бурбона и неколико кристалних чаша. Чим смо посе-дали, она узе велику флашу у руке и рече :

-Попићемо у име нашег сусрета и будућег пријатељства. Ово је један бурбон који је произведен у Кентакију пре Другог светског …

- А служите га само добрим пријатељима !- То би била једна отрцана формула коју сви употребљавају ! Међутим, ја ћу рећи

нешто друго : сервирамо га само изузетним људима у изузетним ситуацијама.- То ми звучи много прикладније.Приметих да на једној од фотеља лежи једна подебља сива фасцикла. Уперих

прст према фасцикли и рекох : - Нећу испасти глуп ако кажем да је ово збирка разних обавештења о мојој

маленкости ?- Делимично је и ваша.- Желео бих да видим само прву страну.- Видећете, али мало касније. Сад ћемо прво попити овај нектар из Кентакија,

мога родног краја.- Имао сам прилику да пијем француски бурбон. Не познајем добро Француску

и не знам да ли је оно што зову «француски бурбон« стварно француски ?- Ох, ла, ла… Ја их познајем тако добро као моје ципеле ! То је народ толико

љигав да га не можеш ухватити ни за реп ни за главу. Не волим их баш нешто нарочито. Хајдете да се куцнемо и желела бих да знате да ми нисмо ваши не-пријатељи !

- Који „ми „ ?- Ви се налазите у Конзулату Сједињених Америчких Држава. Ја сам први

секретар или секретарица Конзулата. Бићу отворена са вама : такође сам спе-цијални агент ЦИА који је задужен да вам нешто предложи. Ви сте слободни да прихватите тај предлог или не, без проблема. Одавде можете отићи кад то пожелите, још ћу и такси да вам позовем. Михајло, ви сте човек изузетне инте-лигенције, ми знамо све о вама.

Говорећи то отворила је велики сиви досије на коме је писало црвеним сло-вима " ТОП-СИКРЕТ ". На првој страници угледах моју фотографију формата А-4 у колору. Био сам у униформи капетана Црвене Армије и то је било снимљено на аеродрому Внуково. То је било пре кратког времена. На другој фотографији смо били ја и Орлов у шетњи на Теразијама. Ресто су били разни папири који ме нису интересовали.

- Хоћете ли да баците један поглед на папире у овом досијеу.- Не, хвала, већ сам видео што ме је интересовало.- Ми познајемо вашег друга Орлова дуги низ година. знамо такође све о ва-

шем шефу Курјакову. И један и други су професионалци високог нивоа. Више пута смо покушали да га купимо, али то није ишло. Чак смо му наместили једну малу игрицу да би пао у немилост, али смо успели само на пола. Проблем је што нас лично мрзи из неких непознатих разлога. Мрзи нас Американце. То је једна патолошка мржња коју не можемо да избришемо из његове главе. А он нам је потребан. Ми би могли да га уловимо и елеминишемо, али то не би послужило ничему. Мртав Орлов не представља никакву вредност за нас. Он је газда нај-веће шпијунске мреже која је икад постојала на овој планети. На његовој плат-ној листи се налазе министри, директори, лекари, инжењери свих профила… Има чак и своје агенте у самом срцу НАТО-а !

Престала је да прича и почела да ме гледа умиљато као да сам нека беспо-моћна мала маца која има потребу да се глади, а за узврат ће да јој преде у знак захвалности. Гледајући је прево у очи рекох :

- Разумем вашу пометњу и ваше проблеме, али не видим шта ја могу учинити у том случају. Мој искључиви задатак је да не дозволим да му падне и једна длака са главе. Употребићу сва средства да тај задатак извршим у потпуности. Ви можете чак и да ме ликвидирате, али то вам неће много вредети, јер доћи ће неко други на моје место. Рећи ћу вам још нешто : пуковник Орлов је један марксистички фанатик. И да га ставите на муке, неће вам ништа рећи, јер ће се убити пре тога. Њему су уграђене под кожу мале ампулице Ботулина и то на више места. Довољан је јачи притисак палцем на једно од тих места и он ће

бити мртав за кратко време. Ви знате о каквом је отрову реч, јер сте га ви Амери испробали у Вијетнаму. Понављам вам : мој задатак је да га одржим у животу и здрављу па макар требао да сравним са земљом пола Европе…

- Али, мој драги Михајло и ми то очекујемо од вас. Ми желимо да пуковник Орлов буде добро заштићен !

- Ако је то, тако онда је све у реду. Довиђења госпођо мило ми је што смо се упознали…Она ме по мало збуњено погледа и извади из своје торбице пакло „Cesterfilda“ па ми понуди једну. Посматрала ме је пажљиво неколико секунди а онда рече :

- Хоћете ли још један бурбон ?- Са задовољством госпођо.- Замолила бих вас да ме више не зовете „госпођо“ и да пређемо на „ти“. Лак-

ше ћемо да се споразумевамо.- Немам ништа против, али ипак морам да знам како да те зовем у случају

потребе !- Зовем се Катарина и биће ми велико задовољство да ме тако зовеш убудуће. Глас јој је звучао као да говори своме детету. У ствари све је то била најобич-

нија комедија и морам да одам признање ЦИА, јер је заиста одабрала савршеног агента за везу. Знала је тачно како треба поступати са мном.

- У реду Катарина, али дозволи ми ипак да ти поставим неколико питања на која ћеш ми одговорити без лагања или фризирања.

- Питај ме све сто хоћеш без устручавања. Одговорићу ти на свако питање.- Где си научила да говориш тако добро руски ?- Као прво, унука сам једног руског емигранта. Поред тога, радила сам петна-

ест година као културни аташе у америчкој амбасади у Москви. Тамо сам усавр-шила модерни руски језик.

- Могу ли сад нешто да ти предложим ?- Зависи…Ако ми предложиш да вечерас изиђемо заједно, одговор ће бити не !

Удата сам, имам троје деце и волим свога мужа.- Ви жене сте стварно чудна бића, само мислите на то. Ви проводите ваш

мали бедни живот у страху да вам неко не ждере гаћице и убеђене сте да ће вам сваки човек то учинити ако му се пружи прилика. Можда је то тако на западу, али код нас се деца од малена уче да је тако нешто непристојно и вулгарно и да не доликује правом човеку.Катарина поцрвене као булка и изгуби донекле своју сигурност. Успео сам да у њој разбијем тај комплекс супериорности који је манифестовала од првог момента нашег сусрета.- Извини, извини… У праву си… Понашам се као нека почетница, или сељанка… Хајде реци ми шта желиш да ми предложиш.

- Предлажем ти да се прошетамо мало по овом парку, нешто се не осећам баш најбоље у овој просторији.

Опет се збунуила и устрептала као да сам јој предложио да скочимо у дубоку воду. Затим се прибра и рече :

- Извини, чим попијем мало више течности имам потребу да идем у тоалет. Бешика ми не функционише баш најбоље. Дигла се и упутила према једним вра-тима. За некога ко има потребу да пишки, корак јој је био сувише спор. Остала је тамо тачно шест минута, сувише дуго да би неко пишкио. Ово су буили мали детаљи о којима западне обавештајне службе не воде рачуна. Ти мали детаљи су разлог што ЦИА никад није постала најјача обавештајна агенција у свету. Када се поново појавила у просторији, брзо ми приђе и рече :

- Уф, сад се лакше осећам… идемо у шетњу…Парк је заузимао најмање пет хектара терена. Приметих да има доста зим-

зеленог жбуња сврстаног у правилне редове. Ходајући упутих се према једном великом жбуну, она ме је рефлексо следила. Кад се нађосмо иза тог жбуна ре-кох :

- Слушај Катарина ! Ако хоћеш да разговарамо као два професионалца скини тај микрофон који су ти прикачили док си пишкила.

Окренула се према мени и преплашено ме погледала. Толико се збунила да није знала шта ће. Кад се мало прибрала рече :

- О кеј Мик, ставила сам микрофон, али не видим зашто ти то смета, то је само ради сигурности…

- А микрофони којих је било на сваком квадратном метру, у малом салону и камере иза великог огледала… То је из разлога сигурности ? Не могу да схватим зашто твоја агенција и ти заједно са њом сматрате да сам ја глуп човек ? Шта вам даје право да се тако понашате према мени ? Ако сте студирали мој досије до најситнијих детаља, не би требало да се понашаш на тај начин!- Али не, ми то не радимо због…- Довиђења моја мала Катарина !

Окретох се и упутих према великој капији. Доста ми је било ове гуске која мисли да је много намазана. Она потрча за мном и поче да прича неким еуфо-ричним гласом :

-Али чекај, не чини то. Разговараћемо без микрофона ! Ево, искључићу га, уосталом није ми ни потребан !

- Скини га и стави на земљу.- Добро, а сад се лепо окрени…Окретох се у правцу капије чекајући да она то обави. После неколико трену-

така зачух поново њен глас.- Ево, скинула сам, надам се да сад можемо да причамо ?- Да сад ћемо да причамо.- Али реци ми зашто се толико плашиш микрофона ?- Ничега се ја не плашим, јер да сам тако плашљив као што ти погрешно мис-

лиш, не бих био овде. Поред тога, ја нисам тако глуп као што ти мислиш и твоји компањони. Пре свега, не знам с ким имам посла ? Како могу да будем сигуран да то снимање неће бити употребљено за неку уцену за коју је ЦИА велика мајс-торица ? Затим, изузев слике Џорџа Вашингтона, нема никаквог другог знака да се налазимо у америчком Конзулату. А поврх свега ти знаш о мени неке детаље, а ја о теби не знам ништа.

- Ти Михајло имаш веома бујну машту !- Знаш шта ?

(Наставиће се) Забрањено копирање и прештампавање

Zlat no ru noFEQTON SREM SKIH NO VI NA (19)

Ova pri ~a ni je plod ma {te. Do ga |a ji ko ji su tu is pri ~a ni su se stvar no do go di li. Ob zi rom da svet po ste pe no na pu {ta sta re mo ral ne za ko ne, a ni je pro na {ao no ve, {to

je pro u zro ko va lo pad qudske vred no sti i do ve lo do si tu a ci je da qudski ì vot po sta je sve jef ti ni ji, pri nu |en sam da iz me nim ime na i me sta do ga |a ja u ovoj pri ~i.

Even tu al na sli~ nost sa bi lo kim ili bi lo ~im bi la bi sa mo igra slu ~a ja. Feqton potpisujemo pseudonimom MOST

EKS Klu ZIV NA IS pO VEST Ô VE KA KO jI jE uÊ STVO VAO u NAj VE ]Oj [pI juN SKOj

AFE RI 20. VE KA


СРЕМСКА ПАСТОРАЛА

Потерах ајгира на алов, а ајгир арум. Кад, ленијом иде жеравка! Одједном наста омут. Стаде се дртина ћитратии ко каки парадош ил ћушакпоче да потричари. Шта ћу - већ камџијом оплети. Севају чапови и каланђори, све пуца и прошива, а ајгир ништа. Како га швигар и карике дарнуон зањишти и јопет потричари. Отуд наиђе жеравкин ајкач, сав сусто и видим да није кадарс њом на крај изаћи. Узех ћулу па удри: и ајгира, жеравку, а богме и ајкача. Што не пази на марву, крваво му сунце, треба да је овај мој опаше, па кад набризгамене да туже.

САН О СРЕМУ

Да ми је да преспавам Срем, одсањам родни град, крштење и први рођендан. да ми је да у возу за бескрајсклопим очи и Срем изашовим - дубоко, до дна мора, да запалим камаре зеницом црвеному којој увек пламичак неки тиња. Да ми је да брегове поравнампразном политром жуте, да видим како драга свадбу из бунара итии чујем како багрем у ђерму цичи. Да ми је да тамбуру набавим, склопљену од растова и нерастова, од казана и корита, од петлова и плотова, од сећања...Па онда да затитрам уз зрикавце низ ветар, крај неког извора у планини.

Да ми је да преспавам Срем, одсањам први пољубаци први липов цвет.

Да ми је да поново лопов будем, да задрхтим на туђој трешњии сустанем бежећи од пудара. Бар још једном да се о дуд оклизнеми запнем за прозориза којег драга гоблем позлаћује. Е да ми је да пушку под језик ставими патроном јелена промашим, а Сунце да стрефим, међ рогове. Па онда то Сунце сремачко и свечарско, то Сунце кафанско, паорско, бећарско, то Сунце жарко и крваво да у песму ставим и Срем расплачем.

Да ми је да преспавам Срем, одсањам широку лединуи позни мартовски снег. Да ми је да руком - ко веслом - облак располутими сакријем у недра, киша да не падне. Да ми је да вранца оседлампа снегом у галопселом просевами поново драгу испросимгајдама и шубаром астраганском.

Да ми је да преспавам Срем, одсањам Преображењеи мирисни багремов мед. Да ми је да поново осванемна познатој клупи са сузом испод мишкеи секиром на потиљку, па да се шором продерем: - Е, хеј Сремци, има ли ко јачи?!Има ли ко луђи да ме носи кући!Да ми је да још једном батине добијем, људске и од својих, да забрекнем и поплавими да ми земља из носа потече.

Да ми је да преспавам Срем, одсањам сутон на реци, мост и над мостом брег. Да ми се у чамцу опет опити, ни због чег већ из чистог ћефа, са таласима поглед спојитии љуљати реку у наручју, док не заспи.

Е, да се бар још једном удавимод мириса и боја, од сремских сахрана и сватова, од искреног плачаи смеха граничарског. Још једном да ветар зауздам, па да прохујим кроз шорове и циган-мале, кроз авлије, баште и салаше, низ падине Фрушке, кроз редове, да се уплетем у бршљане липовачке-и заједно с њима липе да обљубљујем.

Да ми је да преспавам ноћ, одсањам тешку болести вратим говора моћ. Да ми се у Срему пробудити, у некој ленији, међ сунцокретом. Да ми се у врану претворитипа да над Сремом загракћеми у лету срце да ми пукне. Да мртав на њиву паднем, па нека ме заору дубоко, да догодине роде жита. Да могу да бирам - тако бих умро: и ја срећан, а и земља сита.

ШИДИНА

Била си ми мајка и колевка, а сад си ми друг. У ситне сате дођешда ме разнежишШидино, реко, звездо! Шта има ново у русинском крају? А у словачком? Да ли су скоро преко тебе прешли сватови, и чија те је сахрана прегазила?

Није ти важна даљина, долазиш сваку ноћ. Судијо и млекарице, донесеш Савине слике, циглану и купачице, и замислиш ме ко паора, ко петла у дедином дворишту, па се ти и ја онда расплачемо.

Низ Срем, низ падине Фрушке, кроз њиве, кроз пролећне баште. Док дерани краду трешње. Док сунцокрети ландарају главама, до пруге, до Босута, до Црног мора - самном плачеш.

Шидино, јесења кишо, сабљо! Дал је ветар са Суватовајош увек онако модар? Пробуди ли те каткадпесма из биртијау мајска праскозорја, кад се венчавају с чашомнаши Шарови?

Има ли шта новоу доњим шоровима, има ли крви? Марамо сива, кобило пунокрвна. Волим кад дођеш, замирише ми јоргован и тамјан, забруји славуји звона са цркве, док ми опело држиш.

Видим - пада снег. По теби се нахватало иње.

А ипак, тако си топла. Ко врела сисаСремице у сутон. Када си самномџаба ветру камџијање, имам те у оку.

Шидинозаставо, песмо! Сретнеш ли се каткад с очима срне? Има ли ме у њима? Има ли ме по зидовима, по јендецима, под кестеновима? Откована косо.

Поздрави мостове. Та памте још они моје ноћи. Носили ме на грбачицелу једну младост. А ти ме хранила, милосрдна сестро. И учила.

И ко зна где би сад биотвој син и друг. У ком би океанутрађио корен и дан. На ноге си ме поставилаи још ме држиш старице. Отуда ова песма - враћам дуг.

ПЕ СНИ ЦИ СРЕ МА О СРЕ МУ: СРЂАН МАЛЕШЕВИЋ

Рођен је 1971. године у Вуковару (Хрватска), по занимању је дипломирани инжењер пољо-привреде. Пише поезију и прозу, активан културни радник и стваралац. Објавио је две књиге поезије.

Прва збирка Предпоноћне и друге песме штампана је 1995, а наредна под насловом Одлазак са Итаке објављена је 1999. године. Објављивао је у више књижевних часописа и листова, учесник је многих културних манифестација. Бави се и информативном дела-тношћу, политички је ангажован,

живи и ради у Шиду. Припрема књигу прича из завичаја - Срема.

Срђан Малешевић

Да ми је да преспавам Срем

Сава Шумановић: Расцветала трешња

себи зацртало ЈП „Војводина шуме“ којим ће ићи а то је пут развоја. Пре две године смо кренули у инвестиције, а што се тиче механизације побољшали смо услове рада уводећи нове машине из Европе тамо где год је то било потребно. Сада смо

дошли и до тог нивоа да мо-жемо да подижемо властитим средствима и управне зграде, да запослени имају квалитет-не услове за рад. Значајно је што смо баш у овако малом месту изградили овај објекат који ће служити у сврху што

бољег пословања целокупног предузећа, рекла је генерални директор ЈП „Војводина шуме“ Марта Такач и додала да је тежак период пред њима, али да је убеђена да „Војводина шуме“ имају довољно снаге да га преброде и да наставе путем развоја.

Што се тиче планова они постоје, али од октобра прошле

године већ се осећају ефекти светске кризе, година је крену-ла тешко.

-Пословање је окрену-то максималној штедњи, инвестиције су смањене на ми-нимум, колико је то могуће а најбитније је да истрајемо на питању пошумљавања, што је велики и константни задатак и приоритет. То је сектор у којем

неће бити примењиване мере штедње и то је у плану за прву половину ове године. Тада ћемо проценити шта очекујемо у другом делу године а од тога ће зависити и реализација пла-нова и инвестиција, нагласила је Марта Такач.

Задовољство што су дочека-ли уселење у нови простор није скривао ни шеф Шумске упра-ве Моровић Вид Рађевић.

-Задовољан сам што смо у новом објекту. Овај послов-ни простор је изграђен јер постојећи дуже времена није задовољавао наше потребе. На овај начин смо успели да објединимо да и Шумска упра-ва и шумска механизација буду под истим кровом и наравно да смо данас сви задовољни и срећни јер ћемо имати да-леко друкчује услове рада, и олакшаће нам посао, каже управник РЈ Шумска управа Моровић, Вид Рађевић.

У прелепом амбијенту нове зграде званице и њихови домаћини су ужи-вали у специјалитетима мајстора кухиње запослених у „Војводина шумама“. Е.С.Н.

Среда, 11. фебруар 2009.24 Среда, 11. фебруар 2009. 25

Запослени у радној једи-ници Шумска управа и

механизација у Моровићу, која послује у саставу Шумског газ-динстава „Сремска Митровица“, а у оквиру ЈП „Војводина шуме“ протеклог петка имали су ви-шеструко разлога за славље. Коначно, после више деценија уселили су у своју модерну зграду, здање на више од 800 квадрата, што довољно говори да је, како је на свечаности по-водом отварања новог послов-ног простора рекла генерални директор ЈП „Војводина шума“ Марта Такач, коначно дошло време и за инвестиције ове врсте. Овој свечаности при-суствовали су поред потпред-седника ИВ Војводине Ишт-вана Пастора и менаџмента

„Војводина шума“, могобројни гости из Сремског округа, по-словни партнери, сарадници, пријатељи куће. Добродошли-цу гостима пожелео је директор Шумског газдинства „Сремска Митровица“ Пера Добројевић речима да му је посебна част што се један овакав објекат предаје на употребу запосле-ним у „Војводина шумама“ и пожелео свима угодан боравак у новом пословном простору.

Пресецајући врпцу и тиме отворивши пословни простор потпредседник Извршног већа Војводине Иштван Пастор је ре-као да је прича ЈП „Војводина шуме“ еклатантан пример који потврђује да и оно што послује као јавно предузеће може да буде изузетно ефикасно.

-Ви сте то показали у про-теклим годинама тако што сте кренули скоро изнова у знаку велике реорганизације. Мора-ли сте да се изборите са једним јавним мњењем које је влада-ло око ове делатности и овог предузећа, то вам је очиглед-но успело урадили сте много ослањајући се на сопствене снаге, снаге ваших партнера, снагу воље и ваших идеја. Си-гурно је то потврда да ова фир-ма има будућност и да овај део фирме са седиштем у Сремској Митровици има посебан значај и тежину унутар предузећа ЈП „Војводина шуме“ и укупних ресурса са којим располаже. Обично политичари радо гово-ре о значају малих и средњих предузећа, а мање се говори о значају великих предузећа. Нема малих и средњих предузећа, нема предузет-ништва ако нема јаких великих предузећа. Из тог разлога је изузетно важно да фирма која је у основи дрвопрерађивачке

индустрије, фирма туристич-ког потенцијала као што је ово предузеће, буде јако, здраво и успешно да може да реализује све идеје, рекао је потпредсед-ник Извршног већа и секретар Секретаријата за привреду Иш-таван Пастор и изразио наду да ће се сличним поводима током ове године још виђати.

Генерални дирекор ЈП „Војводина шуме“ Марта Та-кач изразила је посебно задовољство што се налази у Моровићу на отварању новог пословног простора Шумске управе Моровић јер је више од годину дана прошло од постављања камена темељца на овом месту.

- Тада смо рекли да очекујемо да ћемо овај посао да успешно приведемо крају, тим пре што у последњих 80-100 година ниједна управа није направљена у Србији. После четири године успешног пословања имали смо снаге да направимо овакву једну зграду. Уложили смо 37 милиона динара сопствених средстава у изградњу, а око четири милиона динара у опремање ове преди-вне зграде. Значајно је што ће овде радити 60-70 људи и ту ће бити део за шумску управу, а део из шумске маханизација која покрива цео Срем. Значајно је да после неколико година на-порног рада долазе резултати. Тиме је и видљив пут који је

инвестицијеПотпредседник Извршног већа Војводине Иштван Пастор: ЈП „Војводина шуме“ су пример како велико јавно предузеће може да буде успешно. -Генерални дирекор предузећа Марта Такач: Изградња овог објекта говори да „Војводина шуме“ иду зацртаним путем развоја. У објекат укупно уложено 41 милион динара и прва је управа у Србији изграђена након сто година

ВОЈВОДИНА ШУМЕ, ШУМСКО ГАЗДИНСТВО „СРЕМСКА МИТРОВИЦА“ У ШУМСКОЈ УПРАВИ У МОРОВИЋУ ОТВОРИЛО НОВЕ ПРОСТОРИЈЕ

Коначно, дошло време за Видљив пут који је себи зацртало ЈП „Војводина шуме“ којим ће ићи - пут развоја

Пошумљавање - константни задатак и приоритет

"

"

"

"Уложили укуп-но 37 милиона динара сопстве-них средстава у изградњу, а око четири ми-лиона динара у опремање ове зграде

"Шумарски астал" уместо "шведског стола" - кувари Шумског газдинаства из Сремске Митровице су одушевили разноврсном и квалитеном понудом

Електронски и надзорни центар

Лепота и функционалност у служби добрих пословних резултата

Врпцу је пресекао потпредседник ИВ Војводине Иштван Пастор

Изградња овог објекта је доказ да „Војводина шуме“ иду зацртаним путем развоја - генерална директорица

"Војводина шума" Марта Такач

ЈП „Војводина шуме“ су пример како велико јавно предузеће може да послује успешно - потпредседник Извршног већа

Војводине Иштван Пастор

Искрене честитке начелника округа Саве Алишића

Функционално и удобно


АТЛЕТИКА

Пре неколико деценија Зоран Варга је био изузетно попу-

ларан на сремским фудбалским теренима. Каријеру је почео у Митросу а играо је и за Подриње, Будућност, митровачки Раднич-ки, мартиначки Борац, Сремац из Јарка, Први новембар... Највећи успех остварио је са Радничким у

сезони 1988/89 када је овај тим изборио пласман у Новосадско-сремску зону. У халф линији од-лично је обављао дефанзивне за-датке. Одликовала га је скок игра у одбрани, а у прекидима је знао да то искористи и затресе против-ничку мрежу.

- Кад "подвучем црту", задо-вољан сам својом каријером. На-равно, могло је и боље да сам раније одлучио у клубове који су ме звали у своје редове. Променио сам достаа тренера, али бих ис-такао Мату Савића, некада вели-ко име Срема. Најдражу утакмицу одиграо сам у дресу Митроса про-тив шампионског састава Црвене звезде на стадиону Срема, где сам чувао тадашњег центарфора Звез-де Хусрефа Мусемића- присећа се Варга.

Запажене резултате остварио је на почетку тренерске каријере. Имао је друго место још дав-но са Првим новембром, тимом Будућности (2005/2006), екипом Сремца из Јарка (2006/2007)...

- Испада да сам "вечито други" ! Ипак, највећа драж тенерског по-сла је рад са млађим категоријама. Тренирајући генерацију Срема 1984. годиште, освојили смо титу-лу кадетског првака Војводине. У тој генерацији играо је и садашњи репрезентативац, члан Челзија, Бранислав Ивановић - каже Варга.

Прошле године је поново преу-зео Будућност. Јесењи део тим је завршио на трећој позицији.

- Амбиције су и даље велике. Ра-чунам на прво место, без обзира на бодовни заосттак. Нећемо се преда-вати - оптимиста је Зоран Варга.

Спортом се активно баве и његова деца. Немања игра аме-рички фудбал за Сирмијум Легио-наре, а Вишња је рукометашица Срема и пионирска репрезентатив-ка Србије. Б.Л.

Град на Сави данас је један од водећих атлетских цента-

ра у земљи. Раније су овдашњи љубитељи атлетике могли само да слушају о успесима такми-чара Срема и Сирмиума, али захваљјући велелепном ста-диону код Казнено-поправног завода, који испуњава висо-ке међународне стандарде, они сада могу и да уживају у њиховим заиста вредним достигнућима.

У Атлетском клубу Срем процењују да је 2008. била годи-на континуитета у остваривању вредних резултата у екипној и појединачној конкуренцији и то у свим селекцијама, захваљјући чему су Митровчани задржали позицију у друштву најбољих. То је, наравно, постигнуто пре свега озбиљним, стручним и систематским радом, пре свега с младима, а то је и прави пу-токаз за нове успехе.

Тако је екипа млађих јуниорки била друга у Србији, док су сениорке заузеле треће место. Такође јуниоркама Срема припало је друго место и у фи-налу Купа Србије, а то значајно такмичење одржано је управо у Сремској Митровици.

Посебно блиставе резултате у протеклој сезони оствари-ла је у бацању копља Марија

Вученовић, који је сврставају у сам европски и светски врх, када је у питању њена генерација. Мада још пионирка, ова петнаестогодишња девојка постала је већ државни и бал-кански првак у конкуренцији млађих јуниорки и тако на најбољи начин најавила своје изузетне могућности. Нема сумње, она је атлетичарка која долази и о њој ће се тек чути.

Виолета Николајевић је ви-шеструка репрезентативка и си-гурно наша најперспективнија препонашица, што је потврдила и у минулој сезони, освајањем најблиставијих одличја у катагорији јуниорки на првен-ствима Србије и Војводине у дисциплинама 100 и 400 мета-ра с препонама.

У конкуренцији сениора највредније резултате имао је државни репрезентативац у маратону Небојша Миленковић, а посебно је успешан био на Београдском и Новосадском маратону. Освојио је и бронза-ну медаљу на Балканском шам-пионату.

Од сениорки највише је пру-жила Марија Чубра у бацању диска, освојивши бронзану медаљу на Првенству Србије. Она је такође била дру-га у држави у тој дисципли-

ни у конкуренцији млађих и старијих јуниорки.

Такмичарка Срема Ивана Шарић је у овом моменту једна од наших најталетнованијих скакачица у вис. То најбоље потврђују шампионске титу-ле у тој дисциплини на нивоу Војводине и Србије.

Пажњу заслужује, сва-како и талентовани препо-наш Сима Недић, али ту је и читава плејада такмича-ра, као што су Александра и Марија Константиновић, Ивана Кокафај, Стефан Носол, Нико-ла Милинковић, Дајана Шарић, Никола Чанковић, Филип Маљковић, Снежана Малић, пред којима је, уколико на-ставе вредно да раде, извесно успешна атлетска каријера.

Но, увелико се размишља и о сезони која долази, за коју се ваља озбиљно припремити и суочити с новим изазови-ма. Најпре крећу дворанска такмичења, а затим кросеви.

Посебно је значајно да је клуб почео да гради и своје свлачионице на новом атлет-ском стадиону, чиме ће за његове такмичаре бити створе-ни бољи услови за рад у односу на досадашње,

� С.Ловчанин

Нова сезона за такмичаре ми-тровачког Стрељчког клуба

,, Живко Релић- Зуц,, почела је веома успешно и највила да ће и ова година бити берићетна. То се у првом реду односи на резултате постигнуте на Првен-ству Војводине у Новом Саду у гађању стандрдном ваздушном пушком.

У екипној конкуренцији за јуниорке, екипа овдашњеwг клуба у саставу : Марија Мамлић, Сања Андрић и Данијала Перенчевић освојила је победнички епхар. Томе је највећи допринос дала Марија Мамлић, која је остварила заис-та сјајан резултат. Јер, од 400 могућих, имала је 395 кругова и била најбоља у појединачној конкуренцији.

Сремице су у истом саста-ву се надметале и у сениорској конкуренцији и освојиле врло добро треће место.

У појединачној конкуренцији у Новом Саду наступили су и Свето и Марко Мамлић, али нису остварили очекиване резултате

Одржано је и Финале купа Сребије за јуниорке, у коме је наступила најбоља Ми-тровчанка и једна од наших најперспективнијих такмичарки у том спорту Марија Мамлић. Стартовала је као четврта, док је коначном пласману била ше-ста, с обзиром да није поновила резултат с Покрајиннског првен-ства.

Но, такмичарска сезона је у пуном јеку, а такмичења у гађању ваздушним оружјем се

настављају и у викенду пред нама. У Новом Београду стартује Куп Србије за млађр јуниоре, на коме ће наступити и млади митровачки стрелци, Биће то нова прилика за Сању Андрић и Данијелу Перенчевић да по-кужу своје могућности. У Лиги Војводине води Сања Андрић, док је одмах иза ње њена клупска другарица Данијела Перенчевић.

Од искуснијих стрелаца такмичиће се и Свето Мамлић.

Али, наступа и генерација млађих такмичара, који тек тре-ба да покажу колико знају и шта се од њих у сезонама које долазе може очекивати. То су Милица Захаријевић, Алексан-дра Прелић, Ана Миловановић и Филип Миловановић.

Више од 400 посетилаца прати-ло је, 6. фебруара, у сали Дома

културе, свечани чин прошлашења најбољих спортиста беочин-ске општине у 2008. години. Ову манифестацију, осми пут по реду, организовао је Спортски савез оп-штине Беочин, који у свом окриљу има преко хиљаду регистрованих чланова сврстаних у 22 клуба.

Титулу најуспешнијих у 2008. години понели су Сандра�Јандрић из Карате клуба "Цемент" и Горан�Пргоњић из Џудо клуба "Цемент". За најбољег тренера у протеклој години проглашен је шеф стручног штаба Џудо клуба "Цемент" Андрија�Мумовић, за најуспешнијег спорт-ског радника Томо�Радомировић, а за најбољи клуб Џудо клуб "Це-мент".

Спортски савез општине Беочин доделио је и бројна друга признања. Тако је за најбољу пионирку про-глашена Марија�Ивковић из Џудо клуба "Цемент", за најбољег пиони-ра Марко� Рајачић из Бокс клуба "Цемент". Најуспешнија кадеткиња је Сара� Јандрић из Карате клуба "Цемент", а кадет Даут�Сулејмани из Бокс клуба "Цемент". Признања су додељена и код јуниора. У женској конкуренцији најбоља

је била каратисткиња Сандра�Јандрић, док је код мушкараца епитет најбољег понео џудиста Нинослав� Цмиљанић. Код се-ниора су награђени џудисти Дра-гана� Бискуповић и Владимир�Грујовић.

За клуб који је највише напредо-вао у 2008. години проглашена је женска екипа Стонотениског клуба Беочин. Признања су добили и они који чине будућност беочинског спорта, они најмлађи. Награђени су: џудиста Мирослав�Мандић, кара-тиста Јован�Милинковић, фудба-лер Немања�Радиновић, џудиста Ељез�Диљај и кошаркашица Тео-дора�Марункић. Није пропуштена прилика да се истакну и награђени недавном Светосавском повељом из области физичке културе, Теодора�Ковачевић и Јелена�Башица.

Признања награђенима уручи-ли су бројни заслужни спортисти, спортски радници, чланови Управ-ног одбора Спортског савеза општи-не Беочин, као и председник оп-штине Беочин мр Богдан�Цвејић.

Велики допринос успешном за-бавном програму дали су Томато, Марија Челар, Сити денс студио, Плеј студио и Болеро.� И.�А.�-�Д.�П.

Срем�у�друштву�најбољих

Атлетичари и тренери Срема

СТРЕЉАШТВО

МИТРОВЧАНКЕ�ШАМПИОНКЕ�ВОЈВОДИНЕ

ПРОГЛАШЕНИ�НАЈУСПЕШНИЈИ�СПОРТИСТИ�БЕОЧИНА�У�2008.�ГОДИНИ

Сандра�Јандрић�и�Горан�Пргоњић�најбољиЏудо�клуб�"Цемент"�испред�осталих�спортских�колектива

СКИЦА�ЗА�ПОРТРЕТ:�ЗОРАН�ВАРГА

Од�халфа�до�тренера

Зоран Варга

Среда, 11. фебруар 2009. 27SPORT

ОДБОЈКА ЏУДО

ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА"ВЛАДА ОБРАДОВИЋ-КАМЕНИ"П Е Ћ И Н Ц И

На основу члана 56, 58 и 59. Закона о основама система образовања и васпитања /Сл. гласник РС бр. 62/03 и 64/03, 58/04 и 62/04 и члана 35,41,42, 43. Статута ПУ "Влада Обрадовић-Камени" Пећинци, Управ-ни одбор је на седници одржаној дана 30. 1. 2009. године донео одлу-ку којом се распсује поновљени

К О Н К У Р С за избор директора установе

За директора установе може да буде изабрано лице које има високо образовање, лиценцу за васпитача, педагога, психолога и другог стручног са-радника, положен испит за директора установе и најмање пет година радног стажа у области образовања и васпитања.

За директора установе може да буде изабран и васпитач који има више образовање, лиценцу за васпитача, положен испит за директора и најмање десет година радног стажа у области образовања и васпитања.

Директор установе бира се на период од четири године.Мандат директора тече од дана ступања на дужност.Уз пријаву кандидат подноси:- диплому о завршеном факултету /школи/- уверење о положеном стручном испиту у звању које је утврђено у кон-

курсу /лиценцу/- уверење о положеном испиту за директора- уверење о радном стажу- уверење о држављанству Републике Србије- уверење да има психичку, физичку и здравствену способност за рад са

децом- уверење да нису осуђивани правоснажном пресудом за кривично дело

за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање шест месеци или нису правоснажном пресудом осуђени за кривично дело против достојанства личности и морала

- биографске податке, са прегледом кретања у служби.Рок за подношење пријава на конкурс је 15 дана од дана објављивања ис-

тог у листу "Послови" и "Сремским новинама".Неблаговремене и непотпуне пријаве неће се узимати у

разматрање.Пријаве са потребном документацијом слати на адресу: Предшколска уста-

нова "Влада Обрадовић-Камени" Пећинци, ул. Школска број 6 са назнаком "Конкурс за директора".

Телефон: 022/86-250 и 86-052

Крајем марта ове године об-ележиће се вредан јубилеј

лаћарачког спорта. Наршава се 15 година од формирања Џудо и сам-бо клуба ЛСК. Поводом јубилеја организоваће се светковина на којој ће се предочити остварени заиста импресивни ретултати тог узроног спортског колектива у ових деценију и по постојања, а најзаслужнијима ће бити уручена признања. Да је клуб од скром-них почетака, корацима од седам миља досегао заиста звездане висине, говори чињеница да су његови такмичари у земљи и ино-странству у екипној и појединачној конкуренцији освојили до сада 3.649 медаља и 324 пехара. Ми-нула година донела је нове успе-хе и настављен је победоносни ход. Јер, пребогата ризница клуба допуњена је са још 24 пехара и 329 медаља. Џудо и самбо клуб ЛСК је један од најтрофејнијих клубо-ва, на само на градском подручју Сремска Митровица, већ и шире. Зато не изненађује чињеница да је ЛСК 2008. по оствареним резул-татима као други клуб на градском подручју, одмах из АК Сирмиум.

Највеће заслуге за метеорски успон лаћарачког џудоа, свака-ко, има његов родоначелник и сам својевремено врсни такмичар некадашњег митровачког "Техно-лога", а данас угледни стручњак и сјајни педагог тог древног бо-рилачког спорта Богдан Јоветић, сада директор клуба. Под његовом дирегентском палицом стасале су генерације лаћарачких џудиста, које ће златним словима бити упи-сане у аналима лаћарачког спорта.

Све то је још вредније ако се

зна да се остварује у скромним материјалним условима. Рецимо, такмичари ЛСК-а се припремају у сали Дома културе, која је доста солидно опремљена, али није ре-шено питање њеног загравања у зимском пероду. Мада је овај клуб у самом врху митровачког спорта, лана је из градског буџета добио више него скромних сто хиљада динара. Није на локалном нивоу добио ни материјалну подршку за организацију традционалног Међународног џудо турнира, који је окупио у млађим катагоријама ре-кордних више од 600 учесника из чак осам земаља.

И ова година почела је правом жетвом медаља, али права искушења тек предстоје. Тако у фебруару и марту следе појединачна првен-ства у конкуренцији кадета и се-ниора на нивоу Војводине и Србије. Такмичења у квалитетним лигама у екипној конкуренцији за сениоре и сениорке, којима ће Лаћарци такође наступити с не малим амбицијама, одржаће се на јесен.

Ту је, наравно, и низ турнира у земљи и ниностранству. У викенду пред нама је, рецимо, велики џудо турнир у Темерину, на коме ће на-ступити и најперспективнији такми-чари ЛСК

Следе и репрезентативне оба-везе. На турниру А категорије у мађарском граду Мишколцу надметаће се и велика нада нашег џудоа, такмичарка ЛСК-а Милица Жабић, пред којом је сјајна спорт-ска каријера, а добри познаваоци тог спорта тврде да она има реалне изгледе да избори право учешћа на Олипијјским играма у Лондону.

С.Ловчанин

Услови за напредовање су, пре свега, континуиран рад, добра

атмосфера у екипи и солидни усло-ви за тренирање. Управо смо се вратили са седмодневних припрема на Гочу где смо доста радили али се и дружили. Сигуран сам да смо се вратили као квалитетнија екипа што ће се свакако позитивно одра-зити у наставку првенства. Верујем да неће доћи у питање опстанак у Другој лиги, већ да ћемо побољшати пласман на табели - изјавио је нови тренер женске одбојкашке екипе Инђије Марко Гршић.

На крају првог дела првенства одбојкашице су се нашле на деветом месту и прионуле на рад. Тек што су се вратиле са припрема затекли смо их како тренирају у фискултурној

сали ОШ "Јован Поповић" јер је, како кажу, постојећа спортска хала у Инђији пребукирана. Поред 12 младих девојака из Инђије у екипи су и четири одбојкашице из Београ-да, искусније, од којих могу доста да науче.

- У односу на прошлу сезо-ну доста смо напредовале како одбојкашки, тако и у међусобним односима. И до сада смо биле до-ста сложне , припреме на Гочу су нас још више зближиле. Са новим тренером постигнута је већа дисци-плина, имамо стручнији рад где се акценат ставља на карактер игре - каже одбојкашица Аница Калинић.

Такмичење почиње првог мар-та. Инђијске одбојкашице код куће дочекују екипу Партизана из Срем-

ских Карловаца.- Веома нам је важно да побе-

димо екипу из Сремских Карло-ваца која се налази испред нас, на осмом месту на табели Друге лиге Север. Имајући у виду нашу припремљеност и околност да игра-мо на домаћем терену, сматрам да победа против Партизана неће бити проблем - каже Аница Калинић.

У жељи да афирмише одбојку Одбојкашки клуб Инђија је от-ворио у свим основним школама инђијске општине бесплатну шко-лу одбојке како би свој деци која желе да се баве овим спортом пру-жио исту шансу. Они најбољи ће једнога дана заиграти у овом клубу и Инђија неће морати да се ослања на играче са стране. З.Г.С.

ЖЕНСКА ОДБОЈКАШКА ЕКИПА ИНЂИЈЕ УОЧИ НАСТАВКА ПРВЕНСТВА

Задржати савезни ранг

Женска екипа

Одбојкашког клуба "Инђија"

У СУСРЕТ ЈУБИЛЕЈУ ЛАЋАРАЧКОГ ЏУДО СПОРТА

Дуга ниска бисераНа такмичењима у земљи и иностранству, џудисти ЛСК у протеклих 15 година освојили 324 пехара и 3.649 медаље

broj 2503 – 11. februar 2009

Documents