5/25/2018 Brizbejn

1/14

0

Univerzitet u Pritini

Fakultet tehnikih nauka

Kosovska Mitrovica

Odsek -Arhitektura

predmet:Projekat 2-Usmerenje 2A_Seminar 1

tema: Urbana obnova Brizbejna 1991-2012

Stvaranje novog svetskog centra

Profesor: Student:

Prof.dr Ljiljana Vasilevska Marko Pei34|09|13

5/25/2018 Brizbejn

2/14

1

Brizbejn-Stvaranje novog svetskog centra 1991-2012

Uvod

roces transformacije Brizbejna od jednodimenzionalog grada u dinamianu globalu atrakciju

moemo hronoloki propratiti kroz period od 1991-2012.godine. Talas urbane obnove irokih

razmera zahvatie ne samo centralno gradsko jezgro ,vese pokree itav niz planova obnove

na irem graskom poruju.Preko dvadeset godina, inicijativa gradske uprave Brizbejna(Brisbane

City Council) uvodi grad u program urbane obnove masivih razmera,na vise horizotalih i vertikalih

nivoa ,sa neverovatnim rezultatima.Brizbejn se ubraja u itekako uspene pouhvate urbane obnove

poznate skoranjoj istoriji svetskih metropola.

Smeten na istonoj obali Australije,centar savezne rave Kvinslend(Queensland),Brizbejn je

suoen sa problemom da iskoristi prirodne resurse i ostvari znaajniji privredni razvoj.Nekadapreteno privredni centar zapoljavanja ,grad se poslednjih decenija 20-og veka suoava sa

konstantim olivom stanovitva,naroito mladih.U potrazi za boljim uslovima

stanovanja,obrazovanja,poslovanja deo gradske populacije seli se u vee,razvijenije centre poput

Melburna,Sidneja,Evrope...Grad relativno kratke istorije na pragu novog milenijuma ima ozbiljan

problem urbane dekadence.

Ubrzani urbani razvoj u protekle dve decenije donosi

pored globalne popularizacije i porast ekonomskog

znaaja. Sa populacijom od 2.0 miliona stanovika (trei po

veliini), grad postaje suptropska metropola,srce saveznerave Kvinslen, sa najbrim razvojem u

Australiji.Procenjuje se da Brizbejn privredjuje gotovo

polovinu itave ravne ekonomije (47,6 %).Grad odlino

balansira izmedju dve osnovne i ekonomski najznaajnije

funkcije: sa jene strane sreite inustrije ,sa ruge

internacionalni centar tehologije,usluga,kulture...Brizbejn

je danas lider na polju inovacija,intelekta ,upotrebe

priroih resursa u okvirima orivog razvoja graa.

Ovde se istie kao injenica od znaaja da se slozeni

proces prostornog planiranja i urbane obnove ne moe

posmatrati u uskim okvirima struke.Kao i sam

problem,reenje i njegova implementacija su kompleksne

prirode i porekla.Obuhvaeni su u irokom luku

multidisciplinarnim istupanjem

socioloki,ekonomski,ekoloki,politiki faktori.

kljune rei :urbana obnova,odrivi

razvoj,inovacija,grad po meri korisnika,centar

kulture...

P

5/25/2018 Brizbejn

3/14

2

1 . Prosec urbane obnove

Razvojni put ambicioznog poduhvata obnove

Brizbejn je u poslednjih dvadeset godina postao znaajan globalni reper uspeneurbane obnove.Srcu grada-severoistonom delu ,smetenom na obali istoimene reke

(Brisbene River-Brizbejn),uahnut je novi ivot ,obro osmiljenim planovima

delovanja.

Galerija moderne umetnosti,grad budunosti samo su neki od naziva kojima se

gra efinie na globalnom nivou.Uspeh u sprovojenju projekta urbane obnove u

velikoj meri prepisuje se Vlai Australije ,kao i graskom Vedu.Obzirom a je poznata

injenica a projekti ovih razmera zahtevaju ogromne investicije,kao i vieecenijski

proces implementacije , realizacija projekta u konkretnom sluaju se smatra

izuzetno uspenim.Uspehlei i u izvanrenoj saranji stratega i privatnog sektora.

Grad se ukljuuje u globalni program obnove "Bolji gradovi budunosti". Polazna

taka obnove jeste ire poruje gradskog centra,poznatije kao 'unutranji severo-

istok'.etiri obuhvaeni deo grada ulazi u ambiciozan poduhvat transformacije

zaostavtina inustrije u multifunkcionalni centar kulture,zabave,tehologija...

Tradicionalni centar predstavlja inicijalni pokreta niza projekata obnove drugih

delova grada.

5/25/2018 Brizbejn

4/14

3

Zadatak transformacije Brizbejna poverena je grupi planera simbolino nazvanoj

URB (Urban Renewal Brisbane-Urbana obnova Brizbejna). Projekti su razvijani ,ukratko

reeno ,sa izuzetnim naglaskom na dizajn prilagodjen duhu grada ,kao i orivi razvoj.U

relativno kratkom vremenskom periodu,oko 120 hektaranekaanjeg inustijskog zemljita

je ulo u proces obnove.To se naroito onosi na otvorene prostore,kao i na ouvanjenjihove ambijentalne vrednosti.

Princip ouvanja postojee urbane strukture i zadavanje novog, multifunkcionalnog

karaktera sluikao dobar primer urbane obnove.To je upravo upotreba fleksibilnog,

multidisciplinarnog modela delovanja fokusiranog iskljuivo na ishode.

Posebno je vana razrada planova za razvoj infrastrukture- mree graskog

saobraaja koji postaje glavni katalizator urbane trasformacije grada.

Akcenat master planova je svakako na orivom razvoju nakon implementacije,kaojedan od glavnih zahteva savremenog urbanog planiranja.Time se obezbedjuje

kontinuitet u procesu poboljnja kvaliteta ivota u gradu.Primer Brizbejna jedan je

od znaajnijih inspiracija metropolama suoenim sa slinim problemima.

1.1 Problemi sa kojima se grad suoavaPre dvadestet godina ,Brizbejn je bio velik i nedovoljno razvijen

grad.Bori se sa ekonomskom stagnacijom ,propadanjem teke industrije i

urbanom dekadencom.Kritika tog vremena surovo ga kategorie kao : "grad koji umire iznutra i

spolja"...

Unutranji severo-istok, deo je grada posebno pogodjen ovim

prilikama.Stanovnitvo se masovo iseljava u potrazi za boljim uslovima

zaposlenja i povoljnijim uslovima stanovanja.

Do ranih 90-ih ,kao glavni centar poslovanja rave Kvinslend,grad je suoen sa

haotinim saobraajnim sistemom,kriminalom,konfuznim vizuelnim

identitetom,zagadjenjem... Napredak renog brodarstva je zaustavljen,kejevinaputeni ,sklaita prazna.Uprkos tome ,grad je opstao kao svojevrstan inkubator

muzike industrije,savremene umetnosti,IT inustrije,to je ujedno glavna okosnica

razvoja grada.

Visoko kontaminirane industrijske lokacije bilo je neophodno uiniti privlaim

investitorima.To je postignuto odlinim rukovodjenjem planova u relativno kratkom

vremenskom periodu.

5/25/2018 Brizbejn

5/14

4

1.2 Obuhvat urbane obnove i glavni ciljevi

Obnova ovog dela grada predstavlja je ogroman izazov.Ranih 90-ih godina na pomolu

je najvei projekat urbane obnove ikada sproveden u Australiji.

Ambiciozan projekat rehabilitacije Brizbejna,tanije traicionalnog unutrajeg

severo-istoka ,je ambiciozna vizija iz projektne oblasti i urbanizma.Zasnovan je na

krajnje jednostavnom sistemu delovanja oriva urbana struktura se razvija u

skladu sa zahtevima lokalne zajednice.

Fokus ovih vizija svakako je na manjim jedinicama blokovsko uredjenje i

planiranje sa ciljem stvaranja jake i razvijene celine.Zato je konkretan primer obnove

lako primenjiv i na ostalim delovima grada.

Projektom su obuhvaena etiri manjegradske celine :

a)Centar grada (City Centre-ue graskojezgo)

b)Njufarm(New Farm)

c)Tenerife(Teneriffe)

d)Fortitud Dolina (Fortitude Valley- dolina

hrabrosti).

Kaoglavni ciljeviizdvajaju se:

- Revitalizovati maloprodajni ,poslovni,turistiki i komercijalni centar;- Ouvanje monumentalnih gradjevina kao i njihovo uklapanje u novi

ambijentalni okvir;

- Razvoj stambenih naselja sa povoljnim cenama na tritu;- Ouvanje karaktera grada i drutvene strukture ,kao i potreba da se

obezbede uslovi za njihov rast i sazrevanje.

Specijalne strategije i merljivi ciljevi ugrajeni su u svaki master plan. Moemo

izdvojiti sedam kljuih stavki strategije ,koje su rukovodile svim aspektima

obnove:

1) Investiranje u infrastrukturu-Urbana zajednica ograniena jeneadekvatnim infrastrukturnim sistemom.Prepoznat je ogroman znaaj

ovog segmenta razvoja ; usmerava se planiranje i finansiranje u kljune

grane infrastrukturesaobraaj i komunikacije.

5/25/2018 Brizbejn

6/14

5

2) Javni prostori Lo kvalitet peakih ,biciklistikih staza,parkova izelenih zona unutar bivih inustrijskih poruja odbijaju potencijale

investitore preduzea i stanovnike.Koordinacija javnih i privatnih

investicija planira opseno elovanje na polju poboljanja i oivljavanja

javnih prostora putem: mrea etalita ,naroito javnih pristupareci,auriranje velikih parkova i otvorenih prostora.

3) Obezbediti pristupanije stanovanje - Tokom planiranja identifikovanesu potrebe zajednice za kvalitetijim stambenim jedinicama.Potrebno je

takoje a se zaovolje i savremene tenencije ekoloki efikasnog

sistema gradnje.

4) Ekonomska revitalizacijaMaster planovima je definisano da je upravounutranji severo-istok arite graa za razvoj trgovine i drugihkomercijalnih projekata .Lokacija je okruena vanim saobraajnicama

,renom obalom i upravo je tu uoen njen izuzetan potencijal.Planom su

velike parcele prenameom obile meovitu ulogu stanovanja i

poslovanja .Razvijen je sistem ekolokog,orivog urbanog elovanja na

polju dizajna, koji bi obezbeio trinu aktivnost u buunosti.U pitanju

su najkapitalnije investicije u projektu.

5) Kulturni preporod - Jaanje ivosti ove oblast i funkcije kulturnoguspona.To je postiguto obnovom i aaptacijom zaputenih industrijskih i

istorijskih objekata u objekte namenjene za vana eavanja na polju

kulture.

5/25/2018 Brizbejn

7/14

6

6) Zatita batine Unutranje jezgro graa je ujeno i sreitearhitektonskog nasledja Bribejna.Ove robusne i velike zgrade uvedene su

u projekat kao glavna komponenta orivosti.Bilo je potrebno isporuiti

visokokvalitetne konverzije i prenamene kako bi se ouvao identitet

lokacije,a ujedno i primenio savremeni,orivi izajnprepoznatljivogvizuelnog identiteta .To je povlailo brojne inovacije u dizajniranju

objekata suptropske arhitekture .

7) Konsultovanje zajednice - Angaovanje zajenice i njeno aktivnoueekljuni su faktori orivog razvoja .Uoavanjem ove relacije izbegnut je

negativan efekat velikih investicija koje za rezultat imaju stvaranje

moderih utopija.

Svi planovi,od najmanjih do najveih poduhvata ,predstavljaju zajedniko delovanje

zajednice i stratega.U tu svrhu,otvorena je javna biblioteka koja sari sve pisane

izveaje,studije,analize,projekte ostupe stanovitvu.

Kljuni rezultati inovacije:

- Postavljanje grada na presto zabave,kulturnog,teholokog ivota uAustraliji ;

- Uspena integracija savremenog razvoja sa nasledjem proteklih epoha ;- Posveenost potrebama zajednice i njenjo aktivno uee u program razvoj;- Pristupano stanovanje obezbedjeno nizom projekata kroz javno-privatna

partnerstva.

2. Od Ideje do realizacije-Obnova kroz vizuru delovanja na urbanu strukturu grada

Danas je Brizbejn gotovo neprepoznatljiv .ivopisan centar zabave i umetnosti

zamenio je raniji model industrijske devastacije.

Novi javni prostori i biciklistike staze oivljavaju stare rene prilaze koji su doskora

bili neaktivni.Naputene inustrijske zgrade postaju prometni centri moderne

umetnosti,vrhunskog subtropskog vizuelnog ientiteta.Vie o 700 novih stambenih

jedinica obezbedilo je domove ispod proseih trinih cena .Ovi rezultati najznaajije

su nacionalno priznanje na polju prostornog planiranja.

Grad je postao kosmopolitski ,komercijalni centar savremene

umetnosti,zabave,kulture,tehnike.U periodu obnove priliv stanovnitvaje povean,a

potranja mesta za stanovanje ili poslovanje u stalnom porastu. Grad se pozicionirao

5/25/2018 Brizbejn

8/14

7

na sam vrh omiljenih destinacija specijalista za visoku tehnologiju,dizajn,modernu

umetnost...

Brizbejn je postao mesto za mlae profesionalce sa matom i ambicijama.

Zahvaljujui uspostavljenom visokom kvalitetu ivotnog i radnog okruenja

prototip je savremenog biznis giganta na elu oblasti poput dizajna, reklamiranja,digitalih medija, industrije softvera.

Rezime kvantitativnih rezultata:

- 120 hektara industrijskog zemljita ukljuenog u proces obnove ;- vie o 20 znaajnih nasledja arhitekture je obnovljeno ;- 8400 lokacija dodatnih mogunosti zaposlenja i stanovanja .

2.1. Koncept projektaTri osnovna pravca obnove jesu:

1) Postindustrijski gradpostojea struktura u slubi savremenih rutvenih potreba;

2) Grad na reciponovno 'spajanje' grada sa renom obalom;

3) Novi svetski centartransformisanje u metropolu ,atraktivnu globalnu destinaciju u okvirima

orivog razvoja.

Glavni cilj ambicioznog poduhvata URB-a bio je ouvanje postojeih struktura i

unapredjenje njihovih funkcija uvojenje novih saraja.Usle propaanja i

izmetanja teke industrije iz centra grada,zaostalo nasledje predstavlja znaajan

potencijal obnove.U znatnoj meri je identifikovan potencijal maloprodajnih i

komercijalnih centara,centara kulture i tehnologije...Dati deo grada bio je suoen

preoptereenom saobraajnom mreom.Reenje ovog problema lezalo je u

potencijalu reke kao transportne rute .Master planovi razvijeni su sa ciljem

transformacije nekadanje industrijske zone u atraktivan deo grada meovite

namene,sa dobrom mreom transporta,precizno definisanim okvirima odrivog

urbanog dizajna.

Nekaa neovoljno razvijen centar zapoljvanja lokalne zajenice izrastao je u

magnet za unapredjenje znanja ,kreativne industrije(dizajn,moda).Kvalitet planova

obnove oglea se i u ubrzanom razvoju graa u irem smislu.Uvodjenje novih

funkcija od velikog je znaaja za dalji razvoj grada u budunosti.Kako je venavedeno,planovima je obuhvaena jo jena kljuna relacija: gradreka. Ogroman

5/25/2018 Brizbejn

9/14

8

potencijal ovog prironog resursa njihovom realizacijom je iskorien na adekvatan

nain.Reka je postala glavna spona povezivanja novih i postojeih funkcija.

Reka Brizbejn dominira morfologijom grada.Jedan je od kljunih faktora u

oblikovanju urbane matrice jo od 1820.godine .Grad je tokom svog razvoja potpuno

ignorisao znaaj reke.Obale su postale otvorene eponije ,a uniteno zelenilodrastino menja ekosistem reke.Nekaa vana transportna luka sa ogromnim

zaputenim parcelama i objektima uzimaznaajan udeo u daljem razvoju.

80-ih goina prolog veka

pokrenut je niz manjih

projekata obnove zaputenih

kejeva u uem graskom

centru.Uoene su pozitivni

efekti na promenu svesti

lokalne zajednice .To e

deceniju kasnije uvesti URB u

ambiciozni poduhvat

ponovnog "spajanja" grada

sa rekom.Danas je reka Brizbejn reprezentativni simbol grada.Investiciona ulaganja u

severnu renu obalu,mnogostruko su donela dobit gradu.U najveoj meri zbog

irenja obuhvata obnove na junu obalu (graa u irem smislu).

Vano je takoje istai i znaaj ela projekta koji se onosi na razvoj mree peakih i

biciklistikih staza i javnih otvorenih prostora.

Staze postaju kljuna komponenta tranzitne mree .Povezivanje graskih naselja

,aje laki pristup ranim mestima , destinacijama kulturnih eavanja i zelenim

povrinama.Broj korisnika ove mree u odnosu na 1991.godinu petostruko je

uvean. Javni prostori postaju opte obro zajenice .O vitalnog su znaaja za

obrobit i kvalitet ivota.Oglea se u urejenju velikih parkovskihpovrina ,sportskih

,rekreativnih prostora.Ulice su ozelenjene ,peake staze proirene.

Javni otvoreni prostori postaju sreita kulturnih manifestacija i aktivnosti ,sa

nizovima restorana ,trgovina ,galerija.

2.2. Novo lice grada -Sloeni proces obove kroz primere

Osvrt medija na uspeh urbane obnove

5/25/2018 Brizbejn

10/14

9

Nekadanja gradska elektrana traformisana u kulturni centar

Po odluci gradskog Vea, ikona Brizbejna sada je prepoznatljiva po adaptiranom

industrijskom dizajnu i dinaminim sarajima .Sada je to moderan kulturni centar

sa ve pozorine sale ,plesnim stuiom,restoranima ,otvorenim galerijama...Kroz

strategiju spajanja novog sa tekovinama prolosti ,uspostavljen je kreativni bilans

izmedju n

asledja i savremenog.Objekat se i dalje razvija.Kao vienamenski objekat od

posebnog je znaaja za kulturni ivot graa.

5/25/2018 Brizbejn

11/14

10

Transformacija nekadanjih

skladita rene luke

Prvi stambeni kompleks u obale

Tenerife .Meovita namena

obezbedjuje 383 apartmana

,poslovnih prostora

,restorana,javnih plaa ,etalita...

Stara

fabrika eera pretvorena u rezidencijalne apartmane.Zarana je gotovo u

potpunosti postojea forma.Arhitektonske i ambijentalne vrednosti su ouvane,u duhu

osnovnog pristupa URB-a.

5/25/2018 Brizbejn

12/14

11

Emporijum zgrada

Usled opaanja trine vrenosti kao i ekonomske dekadence,upranjena zgraa upravegradskog saobraaja godinama je bila van upotrebe.Grupa URB identifikuje objekat kao

jednu od kapija ekonomskog progresa dela grada-Fortitud Doline .Okruena prometnim

saobraajnicama,bez izlaza na renu obalu ,potencijal Fortud Doline uoen je ne u

rezidencijalom,ve u komercijalo-proizvodnom razvoju.Zgraa Emporijum,pore vanog

poslovnog centra,anas prestavlja orenicu kosmopolitskog karaktera,meovite funkcije

poslovanja,robne razmene,zabave...

Primeri uredjenja otvorenih javnih prostora

Preuredjena kineska etvrt

5/25/2018 Brizbejn

13/14

12

Uredjenje rene obale i prilaza biciklistikih i peakih staza

Emporijum zgrada

5/25/2018 Brizbejn

14/14

13

Zakljuak

Uspena transformacija nekaanjeg inustrijskog graa tokom poslenjih 20godina ,dobro je poznati reper savremene urbane obnove.Princip efikasnog i

fokusiranog angaovanja omoguava ubrzani razvoj ireg graskog poruja.Broj

raspoloivih greenfield i brownfiled lokacija se smanjuje,a strategije su usmerene ka

uvodjenju novih funkcija.

Iako je grad kao urbana jedinica izloen stalnim promenama i rastu,obezbejeni

okvir orivosti uspeno se suoava sa novim problemima. Sproveeni projekat

obnove znatno olakava buui razvoj graa,kao i alji proces obnove postojede

urbane strukture .

literatura

Jones Lang LaSalle. (2010). Brisbane City Plan Review Property EconomicsReport. Brisbane: Jones Lang LaSalle

Valley Heart Vision, Urban Renewal Brisbane 2005 (electronic) Laneways Paved with Potential, By Craig Johnstone,Courier Mail 2008