Znatne koliine biomase svake godine na poljima Srbije ostaje neiskoriteno, a to

je oko 13-14 miliona tona. Samo u Vojvodini, godinje se dobije izmeu 6 i 7

miliona tona biljnih ostataka to odgovara koliini od 1,5 miliona tona nafte.

Jedan od osnovnih pokazatelja upotrebljivosti neke materije kao goriva je njena

toplotna mo. Toplotne moi biogoriva se razlikuju u zavisnosti od vrste i sastava biogoriva, kao i od njihovog sadraja vlage. Vrednost toplotne moi penine slame svedene na suvu masu se krecu od 15,7 - 18,0 MJ/kg .Toplotna mo itne i sojine slame iznosi od 12,7 - 16 kJ/kg, a oklaska od kukuruznog klipa 14,7 kJ/kg.

Toplotna mo biomase zavisi od sadraja vlage u biljnom materijalu. Sa porastom sadraja vlage u biljnoj masi opada toplotna mo biomase. Za apsolutno suv oklasak dobijena je gornja toplotna vrednost od 18,35 kJ/kg. Donja toplotna vrednost oklaska menja se sa sadrajem vlage od 5% - 17,45 kJ/kg, za 10 % - 16,4 kJ/kg, za 15% - 15,36 kJ/kg, za 20% - 14,3 kJ/kg i za

25% - 13,3 kJ/kg.

Ranije se toplotna vrednost biomase uporeivala sa kamenim ugljem. Danas se uporeuje sa tenim gorivom (dizel gorivom ili uljem za loenje). Okvirno posmatrano 3 kg slame moe da zameni 1 kg dizel goriva (D2) ili ulja za loenje. 2,56 kg oklaska (sa 7,5% sadraja vlage) po toplotnoj moi odgovara 1 kg lakog ulja za loenje (EL).

Biomasa, kao vrsto biogorivo, ima specifine karakteristike u odnosu na konvencionalna goriva. Sadri vie kiseonika i zbog toga ima niu toplotnu vrednost ali i visi ekoloski nivo. Sadraj sumpora je zanemarljiv (6 puta je manji nego u uglju). Koliina pepela je 2 do 7 puta manja od koliine pepela u uglju. Temperatura sagorevanja je nia u odnosu na konvencionalna goriva. Zbog toga nastaje problem topljenja pepela u loitima na niim temperaturama (740-940 C).

Prema nekim izvorima udeo sumpora u biomasi moe da iznosi 0 - 0,1%. Prema drugim izvorima udeo sumpora u ljusci suncokreta moe da iznosi do 0,3 %. Udeo sagorljivog sumpora u oklasku kukuruza i ljusci suncokreta moe da iznosi do 0,08 %. Kao to se vidi, ove koliine sumpora u biomasi nisu znaajne.

U poreenju sa koliinom sumpora kod konvencionalnih goriva (1 - 3%) ovde je koliina sumpora 10 - 30 puta manja. Poznato je da se sagorevanjem konvencionalnog goriva stvaraju sumporni oksidi (SnOm), koji su vrlo tetni za ivotnu sredinu, naroito kada dou u dodir s vlagom. Tada se stvara sumporna ili sumporasta kiselina, koja nagriza sve materije s kojima doe u dodir. Zbog ovoga korienje biomase ima velike ekoloke prednosti u poreenju sa konvencionalnim vrstama goriva.

AGROPELET Precnik

mm

Vlaga

%

Energetska vrednost

Kwh/kg

Pepeo

%

Sojina slama 6 8 4,9