branko petranovic istorija jugoslavije iii 2

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 2

1/38

KPJ U POLITIKOM SISTEMUI UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

S pribliavanjem kraja rata, rukovodstvo KPJ je sve jaeisticalo zahteve za proirivanjem organizacije i oslobaanjemod sektakih merila pri prijemu novih lanova. Poetkom 1945.posebno se trailo da se snizi" kriterijum za prijem u SKOJ, anjegovi lanovi primaju u KPJ bez kandidatskog staa. lan-stvo obeju organizacija naroito se poveavalo u borakimjedinicama i na osloboenim teritorijama. Proirivanje lanstvaKPJ shvatano je kao imperativ koji proizilazi iz njene rukovo-dee uloge u revoluciji, a na drugoj strani iz saznanja damalobrojna Partija ne moe da odgovori ulozi vladajue partije

u politikom sistemu Jugoslavije. Pred KPJ se posle osloboenjapostavljalo pitanje rukovoenja nastajuim aparatom dravnevlasti i uprave, dravnim sektorom privrede, masovnim antifa-istikim organizacijama, obnovom zemlje. Napadi na sektatvonisu, meutim, znaili naputanje dotadanjih osnovnih merilaza prijem u lanstvo, jer je CK KPJ i dalje traio idejnuborbenost, privrenost narodnooslobodilakoj borbi i revolucio-narnom preobraaju drutva u Jugoslaviji i punu spremnost zasprovoenje ovog programa.

U poreenju s njenom brojnom snagom uoi ustanka (12.000lanova), Partija je iz rata izala kao organizacija od 141.066lanova, uveavi se za neto manje od dvanaest puta. Povea-vanje lanstva u periodu obnove i industrijalizacije nije znailoi poistoveivanje KPJ s masovnim komunistikim partijama,prema kojima se njeno rukovodstvo odnosilo s krajnjim nepove-renjem januara 1946, smatrajui ih zdanjem na glinenimnogama". KPJ je brojno jaala, ali zadravala karakter kadrov-ske partije. Njeno kadrovsko obeleje nije se ogledalo samo unainu prijema lanova nego i u celokupnoj organizaciji,ciljevima, programskoj osnovi i ideologiji, unutarnjem ivotu.CK KPJ je posle osloboenja upozoravao nacionalna i druga


2/38

' J OSOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

partijska rukovodstva da prilikom prijema novih lanovaobrate panju na opasnost od unoenja anarhije i labavosti" upartijske redove.

Uvrivanju organizacije KPJ i kadrovskim pitanjimapridavao se gotovo presudan znaaj sa stanovita odravanjavlasti i nastavljanja revolucionarnog procesa. Rukovodstvo jesmatralo da je nemogue vriti dalje revolucionarno drutvenopreureenje bez dnevno rastueg broja novih partijskih kadro-vaca i aktivista". Vodea uloga partije u vojsci, vlasti, Narod-nom frontu i drugim organizacijama traila je da ona upedese-tostrui, postostrui svoje kadrove". Kadrovska partija jeuzimana i kao preduslov za dalje prevaspitavanje masa radnika

i seljaka u duhu demokratske dravnosti", koja je poela da seizgrauje u okvirima narodnooslobodilakog rata.Omasovljujui partiju, njeni rukovodei organi su, u novim

uslovima, nastavljali borbu protiv sektatva, ije su manifesta-cije bile raznovrsne. Sektatvo je potiskivano u KPJ, SKOJ-u,NOF-u, AF-u, USAOJ-u, Jedinstvenim sindikatima radnika inametenika Jugoslavije (JSRNJ), organima vlasti. Ono seiskazivalo i u orijentaciji ka malom broju kandidata za prijem i

u njihovom nedovoljno smelom uvlaenju" u partiju. KPJ jemorala da se bori protiv sektatva, u svojim redovima i vannjih, u vezi s nacionalnim pitanjem, odnosom prema starojinteligenciji, deci i porodicama neprijatelja, pripadnicima kvi-slinkih jedinica koje su zaveli organizatori kolaboracije izredova buroazije. Sektailo se prema radnicima, intelektualci-ma, enama. Iz sektaenja u partiji proizilazio je i sektakiodnos prema masama nabusitost u ophoenju, nadvisiva-nje" rodoljuba komunistima, shvatanje NOF-a kao gole forme ipartijske fasade, bojazan od ukljuivanja pripadnika nacional-nih manjina u organe vlasti i masovne organizacije koji jepretio da odvede Partiju u izolaciju i uaurenost". Sektatvoizraavano u precenjivanju merila za lanstvo u KPJ dobrimdelom je bilo i refleks istunstva", koje je znalo da ide doaskeze i potpunog samoodricanja, ali i politikog monopola.

Priliv novih lanova pratili su i suprotni procesi, istkepartije" krajem 1945. i poetkom 1946. od sluajnih iidejno-politiki nezrelih saputnika. Nezavisno od ovih istki",iz KPJ su iskljuivani i lanovi koji su svojim istupanjima,nemoralnim ivotom i neradom krnjili ugled organizacije. Odlanstva se trailo da uva lik i ugled komunista, poto KPJ nije


3/38

KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI4 1

dozvoljavala da joj se rui autoritet. S gledita organizaci-ono-kadrovske vrstine i ideoloko-politike istote", dalekoznaajnije od ovog odlivanja" bilo je suzbijanje sitnoburoa-skih i birokratskih pojava unutar partije. Njihovi motivi su bilirazliiti: koristoljublje, egoizam, karijerizam, jagma za inov-nika mesta. U drugaijim uslovima rada neki komunisti su,sagledavajui nove strane ivota, osloboeni ratnog pritiska ipotrebe za moralnim jedinstvom, nastojali da iskoriste partijuza lini materijalni prosperitet. Slivajui se u gradove, komuni-sti sa sela menjali su drutveni ambijent i, bez kulture irazvijenije klasne svesti, zaboravljali na svoje obaveze u partiji,gubili politiki i moralni integritet. Mada u zaetku jer ih je

KPJ presecala, a jo odravana klima revolucionarnog ideali-zma potiskivala javljali su se i sluajevi pekulisanja subeenjem", odnosno pokuaji da se stekne unosnije mesto imaterijalno izraze line zasluge.

Nasuprot ovim malograansko-birokratskim deformacija-ma, rukovodstvo KPJ je insistiralo na tome da komunisti budunosioci novog, revolucionarnog morala. Od njih se trailo daprednjae u borbi za demokratske odnose, za princip zakonito-

sti i ravnopravne nacionalne odnose, da daju primer u borbiprotiv sektatva i koriste se sredstvima kritike i samokritike".Rukovodstva KPJ su rano poela da kritikuju birokratizam,osiljavanje" pojedinih komunista i otrzanje" lanstva odmasa. Napadani su komunisti koji su birokratskim stavomkoili inicijativu naroda u kritici organa vlasti, funkcionera,uprava preduzea, rukovodstvava sindikalnih organizacija. Po-stavljanje komunista iznad drutva, posebno njihovo odvajanjeod radnike klase, koju su predstavljali na vlasti, njihovoprisvajanje privilegija i gledanje na ostale graane ,,s visine"osuivani su kao nedozvoljiva pojava i pogreno, birokratskoshvatanje rukovodee uloge KPJ. Delujui u objektivnoj proti-vurenosti izmeu samoupravne i demokratske svesti komuni-sta i masa steene u oruanoj revoluciji s jedne strane, istvaranja ekonomskog monopola drave, koji je ovu svestnegirao, s druge, KPJ nije ostajalo nita drugo do doslednozalaganje za izgradnju sistema administrativnog rukovoenja

privredom i upotreba oruja kritike, koja je u datoj stvarnostiimala apstraktno-verbalistiki i moralizatorski karakter.Partijska organizacija odraavala je vienacionalni karakter

Jugoslavije. Pored nacionalnih organizacija Slovenije, Hrvatske


4/38


i Makedonije, konstituisana je maja 1945. KP Srbije, na osnovuzakljuka Politbiroa CK KPJ donetog u Jajcu 1618. oktobra1943. i na Visu, juna prethodne godine. Osnivaki kongres KPSrbije, odran u Beogradu 812. maja, oznaio je dograivanjenacionalne strukture KPJ, ujedinjavanje partijskih organizacijaSrbije, Vojvodine i Kosova i Metohije, i prevazilaenje zaotre-nih odnosa u nacionalno raznovrsnom vojvoanskom i kosov-skometohijskom stanovnitvu. Politika nacionalne ravnoprav-nosti koju je sprovodila KPJ trebalo je da omogui srazmernunacionalnu zastuljenost u organima vlasti, sudstva, uprave, uorganima bezbednosti, masovnim organizacijama; nesmetanrazvitak nacionalnih kultura, osnivanje kola na maternjem

jeziku, upotrebu tog jezika u svakodnevnom optenju; pravo nanacionalne kulturne ustanove (pozorita, domove kulture itd.) itampu. Na Osnivakom kongresu KP Srbije Tito je nacionalnupolitiku izrazio reima da voljeti svoju federalnu jedinicu znai voljeti monolitnu Jugoslaviju", i da narod treba da senaorua (takvom) svijeu da Hrvat strepi za ono to se dogaana granicama Makedonije, a Srbin za ono to se zbiva u Istri".

Neposredno po zavretku rata CK KPJ je odluio da se i

partijske konferencije za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinupretvore u odgovarajue osnivake kongrese komunistikihpartija, ali je nekoliko meseci kasnije odloio njihovo odrava-nje dok se ne izrade teze o bitnim pitanjima kao baza za njihovosazivanje. Po tom neostvarenom zakljuku CK KPJ, od 10.januara 1946, kongresi nacionalnih organizacija trebalo je da seodre do jula i avgusta iste godine, a neposredno za njima avgusta ili septembra i kongres KPJ.

Po socijalnom sastavu, KPJ je u ratu bila organizacija ukojoj su preovlaivali seljaci, to je predstavljalo rezultatobjektivne drutvene strukture i istorijskih okolnosti u kojimase razvijala narodnooslobodilaka borba. Veiriu. ruko vodeegkadra, meutim, inili su radnici, studenti i aci. Analitiariovog pitanja u sociolokoj literaturi istiu da je nasuprotseljatvu kao masovnoj vojsci u narodnooslobodilakoj borbistajalo radnitvo kao njen najorganizoyaniji inilac". Nastoja-nja rukovodstva KPJ da se "sastav lanstva popravi u koristradnike klase nailazila su na prepreke zbog nerazvijenesocijalne strukture i zaostalosti Jugoslavije. Njena radnikaklasa je bila mlada, malobrojna, uglavnom sa sela, i za selo jo"tesno vezana ekonomskim nitima i nainom ivota. Nerazvijeni


5/38

KP J U POLITIKOM SI STEM U I UNUT RANJ OPOL ITI KI ODNOSI 4 1

krajevi Jugoslavije uopte nisu imali industrijski proleterijat upravom znaenju rei. Radnitvo je bilo proreeno u ratu, a deoje saraivao s neprijateljem radei u Treem Rajhu dobrovoljnoili pod politiko-ekonomskom prinudom. U delu industrijskihpreduzea radnici su rat proveli ,,za drebankom", potpomauisvesno ili nesvesno nemaki ratni napor. Najvei broj stranihradnika u privredi Kraljevine napustio je Jugoslaviju poslevojnog poraza, tokom rata, ili nestao u njegovom vihoru. Nonezavisno od socijalnog sastava, KPJ je bila partija radnikeklase po svom programu, ciljevima, ideologiji. S razvijanjemsistema administrativnog rukovoenja privredom u Partiji susve vie ulazili inovniki elementi.

Odmah posle osloboenja KPJ je poela da se organizacionoprilagoava novim uslovima rada. No promene u organizacio-noj strukturi partijskog aparata i metodu politike akcije nisu,meutim, sutinski uticale ni na jedan od dotadanjih bitnihprincipa KPJ. Smisao organizacionih promena 19451947.sastojao se u usklaivanju njene dotadanje rukovodee uloge suslovima u kojima je ona imala da upravlja dravom i pokreecelokupan dravni razvitak.

Sistem organa KPJ bio je postavljen na centralistikomprincipu; na elu organizacije nalazio se CK KPJkoji je imaomonopol na donoenje najvanijih odluka: partijsko-organi-

"zaionih, spoljnopolitikih, privrednih, unutranjopolitikih,kadrovskih, iz oblasti meunarodnog radnikog pokreta i bi-lateralnih partijskih veza, agitacije i propagande. Faktikoodluivanje pripadalo je uem telu Politbirou kojeje do aprila 1948. godine radilo kao CK KPJ. Partijskim or-ganizacijama u federalnim jedinicama (republikama) rukovo-dili su centralni komiteti Hrvatske, Slovenije, Makedonije,Srbije, i pokrajinski komiteti Bosne i Hercegovine i Crne Gore,zapravo njihovi biroi, jer nisu imali plenuma. Polovinom 1945.CK KPJ je odobrio stvaranje autonomne KP za Trst i Julijskukrajinu, pod rukovodstvom CK KP Slovenije. Partijsku organi-zacionu strukturu upotpunjavali su PK Vojvodine, Oblasni komi-tet Kosmeta, oblasni, okruni (ukinuti krajem 1946), sreski,mesni (gradski), rejonski i optinski komiteti.

Prema Projektu o organizacionim pitanjima, usvojenom jula1945, aparat CK KPJ se sastojao od Organizaciono-instruktor-skog odeljenja, Odeljenja za kadrove, Odeljenja za agitaciju ipropagandu, i devet komisija: sindikalne, vojne, za ene,


6/38


spoljnopolitike, za ekonomsku politiku, za kole, izgradnjunarodne vlasti, socijalnu politiku, i kontrolne. Nacionalna ipokrajinska rukovodstva imala su, s neznatnim odstupanjima,istu organizacionu strukturu kao i CK KPJ, izuzimajui spolj-nopolitiku i kontrolnu komisiju. Preko Organizaciono--instruktorskog odeljenja prenoene su direktive CK KPJ ivrena kontrola njihovog sprovoenja. Kadrovskim odeljenjemje rukovodio organizacioni sekretar CK, u ijoj se nadlenostinalazio rukovodei kadar partije, SKOJ-a, masovnih organiza-cija i dravnih organa. Kontrolna komisija je predstavljalajedinstveni organ partijske kontrole, stvoren radi sprovoenjapartijske linije, uvanja istote partije", nadzora nad izvrava-

njem odluka CK i, uopte, nad radom partijskih organizacija.Ostale komisije pri CK KPJ i nacionalnim rukovodstvimaorganizovane su kao unutranji partijski organi sa savetodav-nim kompetencijama.

Kao glavni organizatori i nosioci ideoloko-politikog iteorijskog rada u Partiji i van nje delovale su agitprop-komisijepri rukovodstvima, s Agitpropom CK KPJ na elu, koji je, uz to,formulisao i kulturnu i prosvetnu politiku. Aparat agitacije ipropagande se u radu oslanjao na aktive masovnih organizacija,dravne organe u oblasti kulture i prosvete, na tampu.

Centralna partijska ustanova za ideoloko obrazovanje jeVia partijska kola pri CK KPJ, koja je, u novim uslovima i naviem nivou, nastavljala rad partijskih kurseva iz vremena rata.Jula 1945. CK KPJ je, istovremeno sa svojom reorganizacijomdoneo odluku o reorganizaciji Vie partijske kole uroakovi", oznaujui kao njen zadatak vaspitavanje viih isrednjih partijskih kadrova. Precizno su naznaene kategorijepartijskih radnika koji imaju da pohaaju ovu kolu: lanovinacionalnih centralnih komiteta, lanovi oblasnih i okrunihkomiteta, sekretari sreskih komiteta, lanovi politikih odeljenjaarmija i divizija, efovi politikih odseka, brigada i lanovipartije iz dravnog aparata i proizvodnje, koji su po svomideoloko-politikom nivou i dunostima imali kvalifikacijeviih ili srednjih partijskih rukovodilaca. U program nastavereorganizovane kole ulazili su sledei predmeti: kratki kursistorije SKP (b), dijalektiki i istorijski materijalizam, politikaekonomija, uenje o dravi, narodnooslobodilaka borba naro-da Jugoslavije i izgradnja nove drave, ustrojstvo Partije, ruski


7/38


jezik i pravopis. Prvi kurs trajao je est meseci, a pohaalo ga je120 uenika.

CK KPJ je istovremeno odluio da se nie partijske koleorganizuju pri centralnim komitetima komunistikih partijafederalnih jedinica i pri pokrajinskim i oblasnim komitetima, sazadatkom da vaspitavaju srednji i nii partijski kadar. kolu sumogli pohaati lanovi okrunih i sreskih komiteta, sekretaripartijskih elija, lanovi politikih odseka brigada, komesaribataljona i eta i lanovi partije iz dravnog aparata iproizvodnje, koji su, takoe, po svom ideoloko politikomnivou i dunostima imali kvalifikacije srednjih ili niih partij-skih rukovodilaca. U program kole su ulazili: kratki kursistorije SKP (b), narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavi-je i izgradnja nove Jugoslavije, i partijska izgradnja. Osniva-njem ove kole ukinuti su partijski kursevi pri sreskim iokrunim komitetima.

Program nastave partijske kole predstavljao je kombinaci-ju teorijskih i istorijskih predmeta po uzoru na ideolokoobrazovanje u SSSR-u, sa nezaobilaznom istorijom SKP (b),dijalektikim i istorijskim materijalizmom, teorijom partije,

politikom ekonomijom i uenjem o dravi" ali i s posebnimpredmetom koji je uoptavao iskustva narodnooslobodilakeborbe i razvoja nove Jugoslavije. Vie i nie kole predstavljajuglavni institucionalni oblik ideoloko-politikog obrazovanjalanstva KPJ. Organizacija kole i metod rada su bili istovetni uVioj i niim kolama. Sem po kategoriji slualaca, strogoodreenoj i hijerarhiziranoj, vremenu trajanja kurseva (vii estmeseci a nii tri meseca), broju slualaca (na Vioj koli do 120a na niim do 60 slualaca), ove kole su se razlikovale i postrukturi programa, jer se na Vioj koli izuavao vei brojpredmeta.

Ideoloki rad u KPJ nosio je snano obeleje sovjetskoguticaja. Staljin je smatran etvrtim korifejom" klasika marksi-zma zajedno sa Marksom, Engelsom i Lenjinom. Tek naknadnasaznanja vezana za ideoloka otrenjavanja nakon sukoba saIB-om dovela su do razgraniavanja izvornog marksizma odStaljinovih vulgarizacija. Istorija SKP (b) figurie u jednom i

drugom programu partijskih kola, izazivajui posebno intere-sovanje slualaca, s tim to je etvrta glava, koju je pisaoStaljin, gotovo smatrana svetim tivom, ime se prenosio kult izvremena neposredno uoi rata i iz rata prema ovom ideolokom


8/38

' J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

priruniku. Usled velikog predratnog interesovanja zaIstorijuSKP (b) bilo je ak predvieno da se deo komunista upoznaje sovim tivom iz tampanih prevoda, deo iz apirografisanog ma-terijala, a da trea kategorija rukom prepisuje prirunik i pro-

rauje ga. U ratu su pojedini prvaci narodnooslobodilakog po-kreta znali rizikovati ivot da bi spasili zalihe ove knjige daih ne zapleni neprijatelj. Ovaj sakralni odnos prema tekstu,krajnje vulgarizovanom i falsifikovanom s istorijske takegledita, nastavio se i posle rata. Poznato je da su izgraenikomunisti uglavnom poseivali kurseve na kojima se izuavalaistorija SKP (b). Meutim, postoji jedna znaajna injenicaemancipativnog znaenja, jer je u sklopu partijskih programa

izuavana i istorija narodnooslobodilake borbe i izgradnjenove drave. Istorija jugoslovenske revolucije je praktinopostajala pandan istoriji SKP (b), iako se to nije naglaavalo.Postojalo je jedno saznanje, koje nije uvek snano eksplicirano,da naspram oktobarske revolucije stoji jugoslovenska revolucija(koja se kao takva jo nije kvalifikovala). Tek je Peti kongresKPJ stavio do znanja, pored zaklinjanja Staljinu i SovjetskomSavezu, da je u jugoslovenskom sluaju re o revoluciji. Krajem1943. poinje postupno izgraivanje Titovog ugleda paralelno sastaljinovim kultom. Politbiro CK KPJ je ve posle drugogzasedanja AVNOJ-a, s potpisima A. Rankovia i M. ilasa,upuivao pisma zemaljskim rukovodstvima da uzdiu Tita kaodravnika i vojskovou. Ova praksa e se nastaviti i posle ratapovodom Titovog roendana, prvo u uem partijskom krugu, i udrugim optim sveanim prilikama. Tito je povodom izuavanjaistorije SKP (b) stavljao 1947. do znanja da je to bez onoga tose kod nas zbiva jalov posao. Neto se novo kod nas zbiva. Imakod nas, u naem razvoju, itav niz novih puteva. Ima novihputeva u izgradnji socijalizma. Ti putevi po sutini ne protivu-ree razvoju u SSSR-u." Tito je smatrao da se istorija SKP (b)mora izuavati, naroito od strane rukovodilaca, ali ne iablonski.

Teorijska i ideoloko-politika aktivnost je, principijelnogledano, polazila od prakse Jugoslavije i neposrednih zadatakaKPJ. No, postojanje iskustva SSSR-a, idealizacija njegovogureenja, ideoloko-politika bliskost KPJ i SKP (b) izazivali suveliki interes za izgradnju sovjetske drave i razvoj sovjetskeekonomike. Stoga ne zauuje to se iz Moskve trai literatura oovim pitanjima. Ali, osobeni revolucionarni put Jugoslavije nije


9/38


mogao potisnuti jugoslovensko iskustvo. Vlajko Begovi pie,tim povodom, Borisu Ziherlu u Moskvu: Besumnje mi trebamoreavati naa pitanja prema naim uslovima i mogunostima, alimnogo e nam vredeti i sovjetsko iskustvo". To sovjetskoiskustvo se upoznavalo neposredno, ako se imaju u vidurukovodioci koji su izvesno vreme boravili u SSSR-u, a zatimna osnovu literature sovjetskog porekla, najveim delom prekopropagandnih broura iz oblasti teorije partije, politike ekono-mije, sovjetske drave, filozofije i istorije, pedagogije i slineliterature. Najee je bila re o uproenim analizama, vulgar-nim interpretacijama, glorifikacijama sovjetskog iskustva iStaljina; danas moe izgledati udno s kakvim su divljenjem u

partijskim redovima prihvatane, analizirane i slavljene knjige ibroure krajnje primitivnog sadraja. Tek su vlastita praksa iistorijsko iskustvo, sa sazrevanjem saznanja da je u sovjetskomsluaju re o Staljinovom izneveravanju revolucije i socijalizma,vodili razgranienju jedne autentine revolucije sa svojombirokratiziranom bliznakinjom na drugoj strani. Oktobarskainspiracija je bila sadrana i u jugoslovenskoj revoluciji, ali jeova izvedena na specifian nain u uslovima drugaije istorijskesituacije u uslovima drugog svetskog rata, koji se 19411945. redukovao na sukob faizma i antifaizma u svetskimrazmerama. Do raskida 1948. Staljinov autoritet i istorijski kultSKP (b) se nisu dovodili u pitanje.

Jugoslovenski politiari i naunici nisu se do sukoba saIB-om bavili ozbiljnije analizom i uoptavanjem vlastitih isku-stava: Partije, revolucije, drave, socijalistike izgradnje. Njiho-vu energiju odnosila je mahom praktina aktivnost. Uglavnomse tretiralo pitanje narodnooslobodilake borbe, federacije,narodnih odbora, u radovima, govorima i istupanjima rukovo-deih komunista, Tita, Kardelja, ilasa, Moe Pijade i drugih,ije je sabrane lanke objavljivalaKultura ili su bili publikova-ni u organu Komunist i Partijska izgradnja. Bez obzira naznaajne opservacije i ukazivanje na originalnost oblika uokviru optih zakonomernosti re je o nedovoljno produbljenimi argumentovanim analizama. Praktina reenja bila su, uzneposrednu politiku borbu, domininantna preokupacija. Ka-

drovi su bili usmereni prema iskustvu SSSR-a, kao uzor--zemlje, i jedine koja je poznavala zakonitosti socijalistikeizgradnje. Jugoslavija je ba preplavljena sovjetskom drutve-nom i politikom literaturom, koja je bila optereena citatologi-


10/38


jom klasika marksizma i lenjinizma u koje se raunao iStaljin, kao jedan od protagonista marksistike misli de-skripcijom institucija i prakse, apsolutizacijom sovjetskog isku-stva, vulgarnim zakljucima. Znaajne pojave, koje je napovrinu izbacio drugi svetski rat, pojava novih socijalistikihdrava, fenomen jugoslovenske i albanske revolucije, svetskiproces dekolonizacije, pojava tree tendencije u vidu do juezavisnih zemalja koje su stupale na put nezavisnosti) nisuuopte, ili su jako malo zanimale sovjetske pisce i teoretiare.Komunistiki teoretiari, uglavnom iz vrha partije, bili suogranieni tenjom da ne istravaju u tumaenju svojih iskusta-va, kako se ne bi izlagali nepotrelanom riziku kritika iz Moskve

koja je preutno imala mandat na razradu i razvijanje teorijskemisli, pre svega genijalni Staljin", koji se meao u svedrutvene probleme i sve sfere nauke, ukljuujui genetiku ifilologiju, filozofiju i politiku ekonomiju, a da ne govorimo ozatiti" doslednog potovanja misli i dela klasika. Sovjetskipisci su razraivali date ocene, tako da je njihovo delodilo ustvari privezak propagandnog aparata ili banalna vulgarizacija.Smisao drutvenih nauka nije bio u otkrivanju protivurenosti

odreenoga razvoja ve u razradi shematskih formula politike.U jugoslovenskom sluaju, na poetku izgradnje nove drave idrutva, sticale su se neke nepovoljne pretpostavke. Staljin jebio meunarodna arbitraa i merilo pravovernosti ideolokeortodoksije kao najvanijeg sadraja u delu drutvenih nauka, tonije moglo mimoii ni jugoslovenske komuniste; iskustvo jugo-slovenske izgradnje novih odnosa" bilo je isuvie kratko da bise mogle uoptavati tendencije vezane za karakter drave,protivurenosti prelaznog perioda, odnosa partije i drave,drave i privrede, partije i masovnih organizacija, opasnost odbirokratskog centralizma; deo istaknutih komunistikih inte-lektualaca, koji su inili mozak partije pre rata, bili njenilucidni publicisti, stradali su za vreme rata, budui likvidiraniod ustaa (August Cesaree, Boidar Adija i drugi), poginuli unarodnooslobodilakoj borbi (Veselin Maslea), stradali u sta-rinskim istkama (Sima Markovi, Filip Filipovi, Josip Ciin-ski, odnosno Milan Gorki, i drugi).

Najtea jeres se svodila na iskrivljavanje" partijske linije,pogaajui naroito one koji su je izopaavali" ili namerno"iskrivljavali. Ta linija svodila se posle osloboenja na obezbee-


11/38

KP J U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI4 1

nje narodnog jedinstva, na organizaciju nove drave, novekulture i nove privrede. Drugu kategoriju devijacionista inilisu nosioci shvatanja koji su gledali olako na sve, povrno,zagovarali apolitinost, zabavnost, bezidejnost, koji su svojimneodgovornim ponaanjem i prilaenjem uspavljivali mase",ometajui da one postanu svesne tekoa i da se priuetekoama" koje su pred njima stajale. Pod ovu kategorijusvrstavani su hvalisavi, koji su naduvavali svoje uspehe, dralinekritika predavanja ili pristupali dravnim, kulturnim iprivrednim problemima bez neophodne ozbiljnosti, savesnosti,potenja i nesebinosti, nespremni da podrede sebe interesimamasa". Oni su delovali uporedo sa ljudima koji su prihvatili

ideologiju partije, kao i sa onima koji su zadravali neprijatelj-ska shvatanja.U antisektakom prilazu Partija je zahtevala da se ne

udara" na ljude koji su bili potencijalni saveznici politike kojuje ona sprovodila. Na drugoj strani, izbijala je jedna prosveti-teljska i politiko-utilitarna linija popravljanja ljudi, njihovogpridobijanja, prevaspitavanja". Glavna linija razgranienjasadrana je u pozitivnom odnosu prema novoj Jugoslaviji ipodupiranju" njenog razvitka. U novoj fazi razvitka krajem1946, sa zavravanjem obnove i prelaenjem na industrijalizaci-ju, za koju su se pripremale osnovne pretpostavke saniranjeratnih razaranja, normalizacija privrednog ivota, ustavno--politika stabilizacija, meunarodno uvrenje pozicije poslezakljuenja mirovnih ugovora 1947, nacionalizacija koja jeoznaila i formalnu eksproprijaciju velikih preduzea, domaihi stranih agitacija i propaganda, kao segment partijske or-ganizacije i delatnosti, nisu mogle da ne podlegnu odgovaraju-im promenama. Panju je sve vie privlaio propagandno-poli-tiki ivot u velikim industrijskim centrima. Promena je bilauslovljena samim tim to se radnika klasa sve vie razgranja-vala, postajala sve brojnija, a sa industrijalizacijom zemljeoekivalo se njeno novo poveanje u saglasnosti s optompromenom drutvene strukture Jugoslavije. Meu tim masov-nim organizacijama u centru panje se nalazio Sindikat kaoorganizacija radnike klase. Sindikati su imali da postanu,uporno se ponavljalo, transmisioni kai", kao refleks Staljino-vog uenja o karakteru ove organizacije u socijalizmu, zarazvijanje politiko-prosvetnog rada meu ostalim masama.->Ne treba nikad izgubiti iz vida uenje Lenjina i Staljina o


12/38


sindikatima kao koli komunizma." Proglaavajui politiko--prosvetni rad u sindikatima kao najvaniji zadatak koji partijamora vrsto uzeti u svoje ruke, uporedo je ukazivano naneophodnost postavljanja materijalnih uslova da bi se on mogao

odvijati (prostorije, klubovi, bibilioteke).U organizaciji ideolokog rada lanstva naglaavao seznaaj nejednoobraznih formi: od individualnog do kolektivnograda, osnivanja dopisnih partijskih kola, veernjih kurseva,kruoka, seminara pri viim komitetima (centralnim, pokrajin-skim, oblasnim i okrunim), do kolektivnih konsultacija, kontro-le i provere znanja, propitivanja, diskusija kao sastavnog delaideolokog uzdizanja; vodilo se rauna o vremenu organizacije

kurseva, izboru konkretne politike teme na seminarima, stepe-nu znanja uesnika. Sadrajno gledano tri kruga problematikesu bila najei predmet politikog obrazovanja: oblast marksi-zma lenjinizma, narodnooslobodilaka borba i novi dravniivot.

SKOJ se, na podsticaj Partije, angaovao na vaspitavanjulanstva Narodne omladine u smislu unoenja" marksizma lenjinizma meu svu omladinu. Za najveeg neprijatelja jeproglaena apolitinost, pa makar na priredbama, zabavama iliu fiskulturi. Rukovodstvo SKOJ-a je krajem 1946. stajalo nagleditu da celokupna politika agitacija (zidne novine, prired-be) mora da bude na liniji marksizma. Sastanci SKOJ-a sutretirani kao sastanci elitne organizacije" koja svu ostaluomladinu vodi napred. Na tim sastancima postavljane supartijske direktive, davana tumaenja o Partiji i njenom putu,njenoj istoriji, koja ire mase i Narodna omladina ne mogu ni darazumeju. Na drugoj strani, uvlaenjem to ireg kruga omladi-naca na nivo mladih koji prihvataju marksizam, kao antisekta-ku orijentaciju uz pomenute elitistike ograde koje govore oshvatanju avangarde koja se izdvaja morao se kod lanovaSKOJ-a razvijati lik komuniste, karakterne i moralne osobine,koje bi im pomogle da postanu komunisti.

Teorijsko i ideoloko-politiko obrazovanje u Armiji razvi-jano je preko kurseva i slanjem u partijske kole. Od ukupnogbroja komunista u Armiji na politike i vojne rukovodioceodlazilo je 85% a na osnovnu boraku masu svega 15% lano-va KPJ. Osnovno jezgro Armije posle rata i prvih demobili-zacija sainjavali su uesnici prve tri godine narodnooslobodi-lakog rata (21%). Na drugoj strani u Armiji su se posle oslo-


13/38

KP J U POLITIKOM SIST EMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI 4 1

boenja nalazili i vojnici koji su u toku rata sluili u nepri-jateljskim formacijama. Agitaciono-politiki rad u Armiji jeusmeravan ka suzbijanju ovinizma, i pravilnom odnosu pre-ma borcima pripadnicima nacionalnih manjina i spreava-nju izdvajanja pojedinih nacionalnosti u okviru jedinica. Ra-dilo se na usvajanju plana vojno-politike nastave, marksisti-ke izgradnje stareina, podizanja nivoa obrazovanja i kultu-re armijskog sastava. Ovaj rad u Armiji je poetkom 1946.nosilo 300 aktiva predavaa sa 7.500 oficira. Koriene suraznovrsne forme: brigadni bilteni, informacije, armijska tam-pa, radio-emisije, izlobe, povremena objanjenja. Radilo se naopismenjivanju boraca, strunom osposobljavanju stareina (za-

vravanje kola, upuivanje u vojne akademije u zemlji), i slanjuoficira i generala na vojne akademije SSSR-a.Teorijski rad obuhvatao je i kadrove najvie uprave, savez-

nih ministarstava i komiteta. Partijski komitet pri Saveznojvladi je 1947. rukovodio s 24 kursa: 19 za prouavanje istorijeSKP(b) (po etapama), tri kursa istorije SKP(b) (po problemima),jedan kurs za prouavanje istorije NOB. Vie je nego upadljivanesrazmera u prouavanju istorije SKP(b) i istorije NOB,odnosno problematike nove Jugoslavije, koja se ocenjivala kaoneprirodan" odnos suprotan naim potrebama", tim pre tose istoriji SKP(b) prilazilo kao istoriji-hronologiji", s gomi-lama dogaaja, godina, trajkova, mesta. Ova hronoloko--faktografska verzija postajala je sama sebi cilj umesto dapomae shvatanju marksistiko-lenjinistikog iskustva bolje-vike partije". Moglo je samo da se konstatuje sledee: Jasnoje da se ovakvim metodom koji blijedo otkriva unutranjulogiku dogaaja i ne istie teoretske i taktike probleme u prviplan i u pravoj mjeri, ne mogu pravilno vaspitati komunisti dabi odnijeli sa kursa neko marksistiko iskustvo, koje bi koristiliu praktinom radu."

Sistemsko i plansko izuavanje osnovnih pojmova marksi-zma-lenjinizma smatrano je pretpostavkom na dosta me-haniki nain pravilnog sprovoenja politike Partije posektorima ekonomskog, drutvenog i dravnog ivota". Odkomiteta i partijskih elija traeno je februara 1946. da usvojenovi kurs u pogledu individualne teoretske izgradnje", priemu se mislilo na pronalaenje odgovarajuih oblika samoiz-gradnje" elija i konkretizacije programa. Kritikovala se jedno-stranost u smislu prouavanja tekih teoretskih pitanja" i


14/38


korienja jednostranog metoda, bez diferenciranja rada uelijama, ustanovama i na univerzitetima. Agitrop je u Nacrtuplana za igradnju partijskih kadrova zahtevao orijentaciju naorgane partijske tampe, koja e vriti odgojnu ulogu u

podizanju politiko-teoretske svijesti". Pri samoizgradnji"moralo se voditi rauna o aktuelnosti tema; prvenstveno su seimala obraivati pitanja iz marksizma-lenjinizma koja bi lan-stvu osvetljavala svakodnevne probleme. Ideoloko vaspita-nje se imalo kretati u tri pravca: u smislu partijske izgradnje,upoznavanja ekonomske i dravne politike i podizanja struno-sti i opte kulture. Predvieni program je razlikovao seoskeelije, partijske elije u gradovima i fabrikama, okrune,

kotarske i mesne komitete i partijske jedinice sa viomteoretskom svijeu". Predmet razrade su bili aktuelni lancicentralne tampe.

Ideoloki rad je postajao sve naglaeniji sa prelaskom nanovu fazu obnove i pripremanje pretpostavki budue industri-jalizacije. Strogo je vezan za izvravanje zadataka pred kojimase nalazila partija. Otuda i njegova krajnje utilitarna sadrina.Nije re o emancipaciji, u prvom redu ideoloko-politikoj ikulturnoj, ve obezbeivanju realizacije programa KPJ u izvo-enju obnove i stvaranju osnova za prelazak na novu etapuizgradnje. Ideoloko-politika komponenta je sastavni deo mo-bilizacije masa i izvrenja neposrednih partijskih i dravnihzadataka. Analiza programa za ideoloko-politiki rad i raznekurseve otkriva siromatvo teoretskih pogleda na razna aktuel-na pitanja dravno-pravne izgradnje i razvoja Partije. Manje--vie je re o uoptavanju najneposrednijeg iskustva, ili pona-vljanju nekih optih mesta iz sovjetskog iskustva.HistorijaSKP(b) je zauzimala najvii rang u oblasti literature o partijinovog tipa", zajedno sa Rankovievim lankom o organizacio-nom pitanju KPJ, odnosno napisom o masovnom partijskomradu Mihaila Kalinjina. U prometu su se nalazile bezbrojnesovjetske broure, pune frazeologije i neviene simplifikacijeproblema, koje nisu odgovarale jugoslovenskoj stvarnosti, a posvom niskom nivou odbijale mislei svet. Meu jugosloven-skim prilozima za razna pitanja dominirali su lanci i govorirukovodioca KPJ, napisi uBorbi i drugim listovima(Naprijed,Vijesnik. . .). Problematika federativnog ureenja razmatranaje na osnovu govora i lanaka Josipa Broza Tita i Edvarda Karde-lja. Ve za oblast Komunistika partija partija novog tipa" i


15/38

KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI 4 1

elija, o lanstvu Partije i organizaciona struktura Partije"predvieni su kao literatura Staljinov rad 0 osnovama lenjini-zma" (glava o partiji), broura KosojaOrganizacioni principiboljevizma i Titov lanak iz vremena rata Narodnooslobodi-laka borba i organizaciono pitanje Partije", objavljen uProleteru 1942. godine, Organizaciono pitanje" A. Rankovia, ilanak Sretena ujovia Za istou i boljevizaciju Partije".Pored jugoslovenskih politiara i drugih autora, koji su tretiraliodgovarajue teme u tampi, preporuivali su se za razraduprilozi G. Dimitrova (0 kadrovima"), Staljina (Odabiranjekadrova, njihovo isticanje i raspodjela"), Lenjina (0 porezu unaturi", gde je bilo rei o zadacima u ekonomskoj izgradnji" i

0 narednim zadacima Sovjetske vlasti"). Prilikom tretmanazadrugarstva i agrarnog i seljakog pitanja preovlaivala jeopet literatura Lenjina, Staljina, Karpinskog (Sta su kolhozi"),sa lancima iz Borbe (Projekat Ustava i zadrugarstvo") inapisom A. Hebranga Osnovni principi zadrugarstva" u istomlistu. U delu programa 0 dravi", uz radove Lenjina (Dravai. revolucija") i Kardelja (0 Ustavu FNRJ") isticao se prilog A.Viinskog Sovjetska drava drava novog tipa". Postojeaanaliza jasno pokazuje meavinu tematskih ciklusa, izvora iliterature, koja je obuhvatala vodee jugoslovenske politiare,sa klasicima, ali i sovjetske propagandiste, profesore i teoreti-are" poput Viinskog.

Septembra 1946. CK KPJ je otro kritikovao nedostatke" uidejno-politikom radu u direktivi 0 daljem radu na ideolo-kom i politikom podizanju komunista i ideolokom i politi-kom podizanju radnih masa". Svi pomenuti nedostaci" suregistrovani ovim redom: nedovoljna borba za ideoloku istotui liniju partije, nedovoljno razvijen ideoloki, politiki i kultur-no-prosvetni rad meu radnicima, zanemarivanje svakodnev-nog konkretnog rada na selu, neplanski rad meu inteligenci-jom, ablonski rad s lanovima partije. Karakteristino je da susva ova postanovljenija" CK KPJ donoena u trenucima kadase partija spremala za prelaz na novu fazu razvitka. Podrazu-mevalo se, s obzirom na njenu drutvenu poziciju, da ona traimaksimalno zalaganje lanova i drutva u celini za realiza-

ciju osnovnih zadataka koji su predstojali. Linija" Partije jesvetinja, a najvee svetogre njeno izopaavanje". Odbranatekovina narodnooslobodilake borbe je neprikosnovena, a sanjome i linija izgradnje i svestranog podizanja zemlje". Otuda


16/38


je trebalo ukloniti sve ideoloke i politike smetnje na putu tograzvitka. ablonska strana ovih direktiva, renik, frazeologija,vrednosne ocene pojava manje su zanimljive sa stanovita cilja iprestrojavanja partijskog rada pred narednim zadacima nakojima se insistiralo. Ali, u umi ovih ocena i terminologije nijeteko izdvojiti inkriminaciju apstraktnog, kabinetskog reagova-nja na pojave smetnji" proboju linije, ili raspravljanja uzatvorenom krugu". Izraz specifinog partijskog odnosa premainteligenciji ogleda se u pojmu prevaspitavanje". Kritika jepogaala i nerazumevanje karaktera masovnih organizacija,naroito Sindikata. Kae se: Skoro itav agitaciono-propa-gandni i kulturno-prosvetni rad partije i odgovarajuih partij-

skih ustanova odvija se organizaciono izvan sindikalnog pokre-ta i sindikati nisu u potrebnoj meri iskorieni kao transmisija ikao sabiralita za najiri masovni, ideoloki, politiki i kultur-no-prosvetni rad." Komunistima se prigovaralo da ne posveujudovoljno panje vanpartijskim masama, ne vodei rauna dadesetine hiljada nelanova partije radnika, intelektualaca,pa i seljaka, ele da se naoruaju uenjem Marksa Engelsa Lenjina Staljina ..."

Partija se izjanjavala za prevaspitavanje" ljudi koji supodupirali drutveni razvitak, ali je otrica partijske kritike"pogaala niz izama" i njihovih nosilaca, koji namerno iskrivlja-vaju marksizam lenjinizam.

Ideologija pred predstojeom industrijalizacijom nije moglamimoilaziti ulogu radnike klase i sindikata. Sindikati", kaese u pomenutoj direktivi, treba da poslue kao transmisionikai za razvijanje masovnog politiko-prosvetnog rada meuostalim masama. Ne treba nikada izgubiti iz vida uenjeLenjina i Staljina o sindikatima kao koli komunizma." Da bi seindividualizirao ideoloki rad, zavisno od svojstva pojedinca,predlagala se cela jedna mrea ustanova, formi, metoda rada,kakve su dopisne partijske kole, veernji kursevi, kruoci,seminari, od ega su neke forme bile primenljive i za nelanovepartije. Ali iz novih zadataka je proizilazilo i proirenje agita-ciono-propagandnog aparata pri komitetima i partijskim eli-jama.

Ideoloki rad je nailazio na najvee prepreke u sredinamagde je bilo dosta nepismenih, polupismenih i slabo obrazovanihkomunista. Pri Narodnom frontu stvorena su 1946. propagand-na odeljenja za rukovoenje agitacionim radom u masama i


17/38

KP J U POLITIKOM SIS TEMU I UNUTRANJOPOLITIK I ODNOSI 4 1

objedinjavanje svih oblika kulturno-prosvetne delatnosti. Agi-tacija i propaganda obuhvatale su popularisanje raznih tekuihi trajnijih mera, kako politikih, tako i ekonomskih (zakono-davstvo PNS, agrarnu reformu, Ustav FNRJ, odluke Mirovnekonferencije, znaaj produktivnosti rada, zadrugarstvo, pore-sku politiku, otkup, setvu). Rad u oblasti agitacije i propagandeimao je karakter kampanja sprovoenih po direktivama najvi-ih partijskih organa. Uoi prelaska na plansku privredu,novembra 1946, CK KPJ je Odlukom o daljem radu naideolokom i politikom podizanju radnih masa formulisaonove zadatke na polju ideolokog obrazovanja. Proraivanjeprvog petogodinjeg plana pretvorilo se u svenarodnu kampa-

nju, koju je podravala tampa. Pored kulturnih priredaba,agitaciono-propagandni aparat je kontrolisao izdavanje knjigaza omladinu i literature uopte, kao i tampu, bilo sam,odobravajui upotrebu hartije i tampanje, ili preko rukovodi-laca izdavakih kua, koji su se nalazili u agitaciono-propa-gandnim komisijama, odnosno s njima bili u vezi. Informativnasluba je centralizovana u Odeljenju za tampu Predstavnitvavlade FNRJ.

CK KPJ je odlukom od 10. avgusta 1945. preuzeo rukovoe-nje partijskim organizacijama u Jugoslovenskoj armiji prekoPolitikog odeljenja (Uprave) Ministarstva narodne odbrane.Poslovima narodne odbrane bavile su se Vojna komisija pri CKKPJ, obrazovana jula iste godine, i vojne komisije pri nacional-nim i pokrajinskim rukovodstvima; one su ukinute aprila 1946.pretvaranjem Vojne komisije u Vojni savet, s Josipom BrozomTitom na elu. uvajui integritet teritorije i nezavisnostJugoslavije, Jugoslovenska armija je, istovremeno, bila snagakoja je odluujue uticala na vrstinu unutranjeg poretka. KPJje u oruanim snagama drala sve rukovodee pozicije. Napreko pola miliona boraca po zavretku rata, nakon demobili-zacije, dolazilo je 100.000 komunista, preko 8.000 kandidata i106.197 lanova SKOJ-a. Jezgro Armije nakon rata i prvihdemobilizacija sainjavali su uesnici narodnooslobodilakeborbe.

Princip demokratskog centralizma, na kome je poivalaorganizacija KPJ, izraavao se u rukovoenjuiz jednog centra,potinjavanju manjine odlukama veine, odgovornosti komuni-sta za lini rad pred partijskim organizacijama, i izbornostirukovodeih organa, uglavnom formalizovanoj. Prevaga centra-


18/38


listike komponente nad demokratskom obezbeivala je KPJ dakoncentrie snage i napor lanstva na osnovna pitanja. Situaci-ja u kojoj je ona delovala odreivala je i stepen demokratizacijeunutarpartijskih odnosa. Otrinu ovog centralizma lanstvo je

primalo kao istorijsko-politiku realnost. Dinamika promenanakon rata u politikoj i ekonomskoj strukturi drutva stvaralaje oseanje da je ostvarenje ciljeva socijalizma vezano zanajbliu perspektivu. Nain donoenja i sprovoenjapolitiko-ekonomskih mera podreivan je njihovom sadraju.lanstvo nije uestvovalo u donoenju odluka i stvaranjupartijske politike, ali se poistoveivalo s tom politikom izvra-vajui je.

Proces sraivanja partijske i dravne vlasti u ratu nastaviose i u uslovima obnove i industrijalizacije zemlje, vodeistvaranju i personalne i realne unije izmeu KPJ i drave. Upartijskim rukovodstvima stvoreni su sektori rada koji supokrivali celokupnu problematiku dravnih poslova i aktivnostimasovnih organizacija (sektori za narodnu vlast, masovneorganizacije, agitaciju i propagandu). Partijski aparat se pre-tvarao u kopiju dravnog. KPJ je usmeravala drutveni razvitakpreko dravnih organa i novog zakonodavstva. Zakljuci ruko-vodeih partijskih tela obavezivali su sve dravne organe.Izgraena na principu proizvodno-teritorijalne organizacije,KPJ je u svim sredinama gde su radila preko tri njena lanaimala elije. Njen metod rada odreivala je injenica to su separtijsko i dravno rukovoenje sjedinjavali. Rukovodei komu-nisti stajali su na elu i dravnih organa i masovnih organizaci-ja. Proces srastanja partije i drave, praen profesionalizacijompartijskog rada, naao je nov organizacioni izraz u strukturiKPJ donoenjem odluke Centralnog komiteta aprila 1947, uvreme prelaska na centralistiko-direktivno planiranje, kojomsu odeljenja njenog aparata jo vre povezana s rukovodstvi-ma masovnih organizacija i dravnim privrednim resorima.

KPJ je bila osnovna snaga politikog sistema i nosilacgoleme drutvene moi, nezavisno od injenice to nije spome-nuta u prvom Ustavu FNRJ. Pripadnost organizaciji nije seiskazivala niti je unutarpartijski ivot dobijao publicitet. Parti-

ja je mogla da javno ostvaruje svoju suverenu volju nalazei seu neposrednom toku optih tenji radnih masa, i dobijajuinjihovu podrku, kao avangardna snaga u ovoj fazi jugosloven-ske revolucije. Ona je rukovodea sila u sistemu nezavisno od


19/38

KP J U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI4 1

toga to ustavno nije bila kao takva potvrena. Pozicijurukovodee subjektivne snage drutva i sistema zasnivala je naideji da ona predstavlja avangardu radnike klase kao vladaju-eg sloja u drutvu, koji nosi oslobodilaku misiju celogdrutva. Partija kao takva uspostavlja dravu koja dominira udrutvu, dri sve bitne poluge razvoja, obezbeuje integracijusvih delova sistema, ukljuujui i podsisteme (politiki, eko-nomski, pravni, itd.), podreuje sebi drutvo pod vidom politi-ke homogenizacije i ujedinjavanja svih drutvenih snaga. No-vouspostavljena drava je od svog nastanka partijska drava,izraavajui volju rukovodee subjektivne snage.

Osnovni vladajui nukleus ove partijske drave, samostalan,niim ogranien, ni ustavno a ni politiki, u stvari je bioPolitbiro CK KPJ, koji se naao na vrhu piramide novostvore-nog sistema DFJ, odnosno FNRJ, oslanjajui se na svojupoziciju pre rata i u toku rata, a na drugoj strani na politikikapital organizatora pobednike revolucije. Centralnu ulogu utom telu imao je Tito, kao osvedoeno najistaknutiji i najisku-sniji meu lanovima Politbiroa, s oznakama harizmatskelinosti iji su najblii saradnici bili Edvard Kardelj, Aleksan-dar Rankovi i Milovan Dilas, zadueni za svoje resore" ilikrupne sektore partijskog, odnosno dravnog posla. Bez njegase nije mogla zamisliti kadrovska politika viih dravnih ipartijskih tela, rukovoenje spoljnom politikom, komanda nadvojskom, odreivanje pravca unutranjeg razvitka. Od Tita supoticale inicijative najznaajnijih odluka, ime se ne zaposta-vljaju drugi zaetnici ideja u prethodnom postupku ili Titovemodifikacije ideja drugih pokretaa, prilikom njihovog kona-nog usvajanja. Politbiro je kreirao dravu na nain koji jeobezbeivao apsolutnu politiku prevlast partije i njenih ruko-vodstava. Tome su uveliko doprinosili objektivni uslovi jugoslo-venskog drutva i sovjetsko iskustvo koje je poivalo nasvemonoj ulozi Politbiroa, odnosno Staljina kao najvie in-stance politikog, vojnog, meunarodnog i ideolokog odluiva-nja. U Jugoslaviji, kao i u SSSR-u Politbiro se nalazio vansvake kontrole, radei bez veih formalnosti, i bez viegpartijskog tela kome bi polagao raune. Dravni organi, kako

izvrni tako i predstavniki, bili su puki sprovodnici voljePolitbiroa, a masovne organizacije njegove transmisije. U datimuslovima, Politbiro ili ua grupa njegovih lanova razmatrao je sva sporna pitanja rukovodeih republikih


20/38


(nacionalnih) i pokrajinskih partijskih rukovodstava (biroa),prosuujui suvereno u skladu sa kolektivno izvedenom anali-zom akutnih problema (meurepublikih, poloaja rimokato-like crkve, zapostavljenosti Srba u Hrvatskoj, autonomistikih

tendencija u Sloveniji, itd.). Na istom principu zanivala su radpolitiko-operativna rukovodstva partije od vrha do dna, odnacionalnih do optinskih rukovodstava.

Stvaranje Narodnog fronta Jugoslavije kao jedinstveneoptenarodne politike organizacije odgovaralo je koncepcijiKPJ o monolitnoj politikoj strukturi drutva, karakteru nasta-juih drutvenih odnosa i jedinstvenoj politikoj platformirevolucionarno-demokratskog preobraaja. KPJ je preko Narod-

nog fronta obezbeivala iroku politiku osnovu narodne vlastiu svim fazama revolucije, ak i onda kada ovaj nije imaokarakter posebne organizacije.

Partija nije bila spremna da apsolutnu rukovodeu ulogu upolitikom sistemu Jugoslavije deli ni sa jednom drugompolitikom snagom, koristei se svojom vladajuom ulogom upobedi revolucije, obnovi zemlje i postavljanju osnova socijali-zma. Po shvatanjima KPJ, narodna vlast se mogla uvrivatisamo pod pretpostavkom da se ne suava na proleterijat", veproiruje na sve drutvene slojeve. Proirivanjem Narodnogfronta uvrivala se i ova organizacija i narodna vlast, a timeje faktiki jaala i rukovodea uloga KPJ u elom sistemu.

Zapoet polovinom 1944, proces organizacionog uobliava-nja Jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta priveden jekraju na Osnivakom kongresu Narodnog fronta Jugoslavijeodranom od 5. do 7. avgusta 1945. u Beogradu, i na KongresuOsvobodilne fronte, odranom u Ljubljani jula iste godine,odnosno na ostalim republikim kongresima Narodnog fronta.Na Prvom kongresu NFJ postignuto je objedinjavanje zemalj-skih frontova, utvrena organizaciona struktura NFJ, usvojenstatut i donet program. Prema Osnovnim organizacionim nae-lima NFJ, Narodni front nije imao karakter klasine politikepartije, ali je nosio obeleja posebne politike organizacije, sjako naglaenim agitaciono-propagandnim funkcijama. Bio jedefinisan kao optenarodni antifaistiki demokratski pokretnaroda Jugoslavije", koji predstavlja osnovnu silu" i osnovnupolitiku snagu" za uvanje i razvoj tekovina narodnooslobodi-lake borbe. Clan Narodnog fronta mogao je da postane svakiestiti i rodoljubivi" graanin koji je uivao politika i


21/38


22/38


en, iako su neke od ovih mera ve bile implicitno sadrane unjemu.

KPJ je u sistemu revolucionarne demokratije praktinoistupala za monolitizam u sopstvenim redovima i u politikomivotu uopte. Analogiju je imala u sovjetskom uzoru. Unovostvorenom sistemu vlasti nije bilo mesta ni za jednu drugusnagu kao faktor odluivanja sem za KPJ. Partija je odbacivalaviestranaki sistem i na osnovu istorijskog iskustva u Kraljevi-ni Jugoslaviji, u ratu i revoluciji, polazei od svoje prevlasti upolitikom sistemu, zasnovane na aparatu vlasti i masovnimantifaistikim organizacijama. iva svest o strahovitom rat-nom kovitlacu, krizne situacije u odnosima sa zapadnim

saveznicima tokom 19451946, istupanje opozicije 1945. sukobi s rimokatolikom crkvom uticali su na KPJ da ne dozvoliobnovu ak ni onih partija koje su s njom lojalno saraivale uokviru Narodnog fronta, priznajui njenu rukovodeu ulogu.Organizacija Narodnog fronta je predstavljala i politiku osno-vu drave. Od nje se trailo da narodnu vlast dri podpolitikom kontrolom. U naknadnim teorijsko-politikolokimanalizama nalazimo poglede o Narodnom frontu kao korekti-vu" jednopartijskog sistema u Jugoslaviji.

Po poreklu, sastavu i optim zadacima, NFJ je predstavljaopolitiki, ideoloki i socijalni pokret Jugoslavije u kome su semase seljatva, radnitva i inteligencije zalagale za uvriva-nje demokratskih tekovina narodnooslobodilake borbe i zaizgradnju nove Demokratske Federativne Jugoslavije". Ovajpokret, u najirem znaenju, imao je i obeleja specifinepolitike organizacije koja se formirala na principu dobrovolj-nosti. lanovi NFJ morali su da prihvate osnovna akta:Program i Statut; svaki je radio u nekom odboru NFJ iuplaivao prilog prema materijalnim mogunostima. Obavezomlanstva da radi u mesnim organizacijama, obezbeivala se ikohezija NFJ. On je bio izgraen na principima federalizma,kao i organizacija vlasti u DFJ, odnosno FNRJ. Kongres susainjavali delegati NFJ iz svih federalnih jedinica. Za Savezniodbor je svaki zemaljski odbor predlagao kongresu isti brojlanova, ime se iskljuivalo nadglasavanje. Najvii organNarodnog fronta u federalnim jedinicama bio je zemaljski

: kongres.U rukovodea tela Narodnog fronta Jugoslavije birane su

avgusta 1945. vodee linosti KPJ, masovnih antifaistikih


23/38


organizacija, graanskih stranaka i grupa u Narodnom frontu,kao i ugledni javni radnici. Za predsednika je izabran Tito, zaprvog generalnog sekretara Sreten ujovi, a za drugog ZlatanSremec. Potpredsednici su bili Milo Moskovljevi, Franjo Gai,

Josip Vidmar, Vojislav Kecmanovi, Dimitar Vlahov i MiloRaovi. Sekretarijat su inili, pored Sretena ujovia i ZlatanaSremeca, Dragoljub Jovanovi, Vaso ubrilovi, Marijan Stili-novi, Bane Andrejev, Mitar Baki, Joe Rus i Vladimir Simi.Za lanove Izvrnog odbora izabrani su: Edvard Kardelj,Vladimir Bakari, Andrija Hebrang, Moa Pijade, Blao Jova-novi, Boris Kidri, Milovan ilas, Aleksandar Rankovi, LazarKolievski, Todor Vujasinovi, Blagoje Nekovi, Edvard Koc-bek, Ivan Ribar, Marko Vujai, Peko Dapevi, Sava Kosano-vi, Jaa Prodanovi, Ivan ubai, Sreten Vukosavljevi, AkifLe, Toma Kuturec, Mihailo Apostolski, Rato Dugonji, uroPucar, Sulejman Filipovi, Bogomir Rajkovi, Marijan Brecelj,Miha Marinko, Franjo Ljube, Nuredin Daut, Emanuel ukov,Sveta ivkovi, Jovan Veselinov, Mihajlo urovi, Koa Popo-vi, Vlado Zeevi, Rifat Beria, Spasenija Babovi, uro Salaj,Rade Pribievi, Frane Frol, Svetozar Rittig, Duko Brki,Vicko Krstulovi, Stjepan Prvi. Plenum Narodnog frontaJugoslavije inile su delegacije federalnih jedinica, iji sulanovi birani na Osnivakom kongresu Narodnog fronta Jugo-slavije.

Ako se Narodni front posmatra kao okvir politikog ivota irazvitka politikih odnosa u Jugoslaviji, odnosno kao popritedrutvenih sukoba, lako je videti, na osnovu rezultata, da su ovirazreavani asimilacijom graanskih grupa, koje su usvajanjemPrograma gubile svoju raniju individualnost, ili otpadanjemonih graanskih snaga koje nisu mogle da slede razvitak koji jeinspirisala KPJ. Snage van Narodnog fronta, na drugoj strani,podvrgavane su politikom pritisku, mrvljene i udaljavane izpolitikog ivota kao strana tela, jer su pokuavale da sameili s oslonom na inostranstvo ugroze uspostavljanje monolit-ne strukture kojoj je teila KPJ, po cenu da se izloi napadimagraanskih snaga zbog totalitarizma. Nosioci revolucionarnedemokratije" nisu hteli ni sa kim da dele vlast posle pobedono-

sne revolucije, a najmanje s poraenim snagama, smatrajui pritome da je svako drobljenje" politikih snaga opasno, pa ak ikobno, sa stanovita politikog jedinstva, hegemonije KPJ usistemu i organizacionog uvrenja vlasti. Partija je rukovodila


24/38


organizacijom Narodnog fronta tavie, do Petog kongresaizraavala je sopstveni program kroz Program Narodnog fronta, to je nesumnjivo bila jedna od specifinosti jugoslovenskerevolucije. Otuda je za protagoniste graanske politike Narodni

front i znaio otelotvorenje jednopartijskog sistema. Neospornaje injenica da graanska demokratija i socijalistika organiza-cija politikog ivota nisu mogle da se izmire kao ni u ratu,uostalom jer je jedna polazila od stranakog pluralizma, adruga od prevlasti KPJ, pobede novih drutvenih snaga i novihdrutveno-ekonomskih odnosa. Zanemarujui ak razlike kojesu uslovljavale suprotni klasni interesi, istakli bismo da sunarodi Jugoslavije tek bili izali iz revolucionarnog rata, s

elementima bratoubilakih obrauna i klasnih okraja, ije suse posledice jo oseale u posleratnoj strukturi, utiui naodbacivanje svih oblika organizacije koji bi mogli da dovedu doreprize ratne drame.

Udarnu snagu politikim i privrednim akcijama NFJ davaoje USAOJ, koji je novembra 1945. brojao 1.374.000 lanovaUSAOJ se razvijao kao pokret omladine okupljene oko SKOJ-ai pod njegovim rukovodstvom. Jezgro omladinske organizacijeinilo je blizu 300.000 lanova SKOJ-a. CK KPJ je tog mesecpokrenuo pitanje pretvaranja USAOJ-a u organizaciju Narodneomladine Jugoslavije, do ijeg je ustanovljenja dolo na Treemkongresu Narodne omladine, odranom u Zagrebu od 9. do 11.maja 1946. Time je zavrena prva faza razvoja organizacijeantifaistike omladine, koju je KPJ stvarala pre rata i u tokunarodnooslobodilake borbe. Od Narodne omladine Jugoslavijese trailo da postane pokreta, organizator i rukovodilacomladinskih akcija i omladinskog ivota uopte, da radi navaspitanju omladine u duhu marksizma-lenjinizma i da njenomradnom poletu u izgradnji socijalizma daje organizovaniji iplanski karakter.

Manifestacioni kongres AF, odran u Beogradu juna 1945,odbacio je sumnje jednog dela kadra KPJ u celishodnostopstanka te organizacije posle osloboenja. Ona je nakon ratabila nosilac raznih socijalno-humanitarnih i politiko-vaspitnihakcija meu enama Jugoslavije, a naroito akcija za socijalnozbrinjavanje dece, prosveivanje ena u zaostalim krajevima,razbijanje verske zatucanosti, patrijarhalnih stega, primitivnihobiaja (noenje zara i ferede, itd.), za politiko osveivanje.CK KPJ je u jesen 1945. postavio u zadatak partijskim


25/38


rukovodstvima da obrate veu panju na razvitak i unapreenjerada AF-a.

Stvaranjem Jedinstvenih sindikata radnika i nametenika

krajem rata, KPJ je zavravala osnivanje masovnih organizacijakao formi ostvarivanja svoga uticaja u masama. Prema direktiviCK, nacionalna i pokrajinska partijska rukovodstva odrala suna slobodnim teritorijama zborove radnika na kojima suizabrani delegati za osnivaku konferenciju sindikalne organi-zacije. Na njihovom skupu u Beogradu, od 23. do 25. januara1945, konstituisan je Jedinstveni savez sindikata radnika inametenika Jugoslavije, ime je prvi put u istoriji jugosloven-skog radnikog pokreta obrazovana jedinstvena organizacijaradnika i nametenika. Za predsednika Glavnog odbora izabranje .uro Salaj. U Glavnom odboru nalazili su se, pored ostalih, iLaza Stefanovi, Radoje Daki, uro poljari, Tone Fajfar,Laza Plavi, Pepca Kardelj, Mihailo vabi, Bogdan Kreki,Marko Belini, Duan Petrovi, Paaga Mandi, Ivan Boie-vi, Jerko Radmilovi, Risto Stefanovi, Iso Jovanovi, VojoSrzenti, Franc Leskoek i Josip Cazi.

Od organizacije koja je klasno podreena, Sindikat jepostao organizacija klase na vlasti. Doktrinarni refleks ovepromenjene situacije izraavao se i u shvatanju o istovetnostiinteresa izmeu radnike klase i narodne drave". Sindikat jeosnovan i proglaen formalno kao nedravna organizacija.Nepisano je pravilo da su svi dravni slubenici i radniciupisani u Sindikat, inae se drukije ne moe shvatiti brzoomasovljenje ove organizacije u ijem su sastavu bili gotovo svislubenici i radnici. Faktiki, Sindikat je bio transmisija KPJ

koja mu je odredila mesto u sistemu celokupne drutveneorganizacije nove Jugoslavije. Sindikat, zajedno s takozvanimmasovnim organizacijama", uestvuje u sistemu vlasti na svomspecifinom sektoru, ali ne deluje samostalno, niti razvijainicijative koje prethodno nisu podstaknute od partije. Partijaje ostvarivala rukovodeu ulogu na vie naina: preko najviegtela Politbiroa u kome se kasnije nalazio i rukovodilac Sindika-ta (uro Salaj); preko Sindikalne komisije u sastavu CK KPJ;preko lanova rukovodstava KPJ u Glavnom odboru Sindikata;davanjem smernica za rad Sindikatu na najviim partijskimtelima od 1948. (kongresu, plenarnim sednicama CK KPJ).Formula odnosa bila je na teorijskoj i politikoj razini reenatako to je Sindikat prenosio misli i volju" radnike klase


26/38


dravi i partiji, a KPJ je imala vlast u ime radnike klase kaonjena avangarda.

Organizacija sindikata bila je kopija sovjetskih sindikata,poivajui na Lenjinovom i Staljinovom odreenju sindikata kaoposrednike organizacije radnike klase", koja stoji izmeudrave i radnitva, uz rukovodeu ulogu partije. FunkcijeSindikata u Jugoslaviji bile su identine onima u SSSR-u:proizvodno-ekonomska (obuavanje i pripremanje radnika zaupravljanje privredom ili po Lenjinu kola komunizma"),zatitna funkcija (borba za radnu disciplinu, tehnika zatita uskladu sa propisima, itd.), kulturno-vaspitna funkcija. Istrai-vai Sindikata i drutveno-ekonomskog poloaja radnike klaseu nas (R. Radi i dr.) ustanovljuju analizom istupanja Dura Sala-ja, Borisa Kidria, Mie Pavievia, Ivana Boievia, direktivnih napisa uBorbi, sindikalnom listuRad itd., da su ove funkcijegotovo istovetno isticane. Koncepcija o jedinstvu ekonomsko--politikih, kulturno-vaspitnih i socijalno-zatitnih funkcijaSindikata oznaavala je negaciju socijaldemokratskih ideja osindikatu kao iskljuivo ekonomskoj organizaciji radnika.

Organizacija je okupljala sve zaposlene: kvalifikovane i

nekvalifikovane, intelektualne i manuelne, industrijske i poljo-privredne radnike, privatne nametenike i dravne inovnike(slubenike). Predstavljala jd dobrovoljnu i masovnu organiza-ciju radnike klase, ali ne i pandan Narodnom frontu, ve samodeo te optenarodne organizacije, koja je bila politika osnovarevolucionarne vlasti. Kao vanpartijska organizacija, JSRNJ supovezivali KPJ s radnikom klasom, naroito na sektoruprivrede. Politbiro CK KPJ je skretao interes sindikata na

usavravanje organizacije proizvodnje, ali je, polovinom 1945,naglaavao i potrebu voenja brige o poloaju radnika. Sempolitikih i ekonomsko-socijalnih, zatitnih funkcija, u delokrugsindikata je spadala i kultura.

Njihova politiko-vaspitna uloga manifestovala se naroitou razvijanju novog odnosa prema radu i proizvodnji, zatitidravne imovine i jaanju saveza izmeu radnike klase iseljatva. Nastavljajui tradiciju takmienja, JSRNJ su imdavali karakter irokih i organizovanih akcija, vezanih za 1.maj ili 29. novembar, iz kojih je izrastao masovan pokretudarnika. Osnovni motivi za nevieno zalaganje radnika uobnovi i industrijalizaciji bili su moralno-politiki, iako jezalaganje i materijalno podsticano. Dobrovoljni rad je bio na


27/38


najvioj taki svoje idealizacije", koja je imala vie uzroka.Visoka drutvena cena i ugled i gotovo kult fizikog rada,nadoknaivali su nedostatak razvijenijih formi privreivanja. Uuslovima nerazvijene materijalno-tehnike osnove drutva inepovoljne kvalifikacione strukture radnike klase, u kojoj supreovlaivali nekvalifikovani i priueni radnici, ovaj vid radaje dobijao prvenstvo. Tome su naruku ile i posledice rata,ruevine koje je nakon osloboenja trebalo raskrivati, provi-zorna graevinska obnova, a u industriji naglaavanje kvantita-tivne strane proizvodnje. KPJ je mogla da izvede radnumobilizaciju jedino razvijanjem stvaralakih rezervi masa,koristei se njihovim politikim poletom i radnim entuzija-

zmom. Izvori mobilnosti masa nalazili su se u njihovomrevolucionarnom zanosu, koji se prenosio iz tek zavrenenarodnooslobodilake borbe, njihovoj potpunoj opredeljenostiza politiku KPJ u revolucionarno-demokratskom preobraajuzemlje, njihovom nerealnom oekivanju da e se uslovi ivotapoboljati im se savladaju tekoe koje je rat ostavio za sobom.S pribliavanjem druge faze obnove, krajem 1945. i poetkom1946, sindikati su forsirali uvoenje normi ka pretpostavke zarazvoj takmienja i efikasniju valorizaciju utroenog rada.Kvantitativni rezultati rada postojali su vaniji od kvaliteta.

Delatnost sindikata pratile su dve pojave, oznaavane kaojednostrana shvatanja: prva je ekonomizam", a druga sindi-kalni avangardizam". Ove krajnosti nisu bile teorijski uoblie-ne, ali su prisutne u praksi. Pristalice ekonomizma" nisu seobazirale na rentabilnost", nisu pravile razliku izmeu drav-nog i kapitalistikog preduzea; pozivali su radnike na borbuprotiv eksploatacije, traili vee nadnice, zahtevali smanjivanjeradnog vremena, pruali otpor uvoenju normi. Sindikalnaorganizacija je, sprovodei politiku KPJ, traila od radnikasamo rad i samoodricanje, bez odgovarajue materijalne nado-knade, koju su, uostalom, odreivale niske materijalne mogu-nosti drutva u ovom periodu. Zahtevi za poboljavanjemdrutveno-ekonomskog poloaja olako su proglaavani zasocijaldemokratizam. Nosiocima takvih pogleda, kojih je naj-vie bilo u Sloveniji, lepljene su etikete oportunista" i

socijaldemokrata. Izvori takvih pogleda ablonski su vezivaniza delatnost predratnih socijaldemokrata u sindikalnoj organi-zaciji.


28/38


Druga krajnost, manifesto vana kao sindikalni avangardi-zam", javljala se u konkretnom obliku prisvajanja upravljakihovlaenja, to jest meanja sindikata u rad preduzea; smenji-vanja upravnika, iznuivanja veih piata i povlastica za sindi-kalne funkcionere, podravanja upljeg kvantiteta" u takmie-nju, primanja i otputanja radnika, premetanja radnika izodeljenja u odeljenje, itd. Kritika ove pojave polazila je od togada je tu re o anarhiji, dvovlau", sticanju jeftine popularno-sti, preuzimanju uloge narodnih tribuna". Postojei sukobnadlenosti" i paralelizam", CK KPJ je osuivao kao uzurpa-ciju prava sindikalnih rukovodstava. Analiza ove pojave ukazu-je, meutim, da se radilo o dvema suprotnim pojavama: jednoj,

vezanoj za slabost uprava preduzea, kojima je sindikatpriskakao" u pomo, i drugoj, izraenoj u htenju radnika da senjihova uloga u preduzeu vie oseti, da oni dobiju veaovlaenja u oblasti odluivanja o proizvodnji i ureenjudrutveno-ekonomskih odnosa.

Ostvarujui svoje funkcije, sindikat se oslanjao na proiz-vodna savetovanja, koja su odravana svakih 15 dana; ali naizlasku iz perioda obnove ona su poela da se zamenjuju

sastancima, na kojima su direktive mehaniki prenoene. Slinusu sudbinu doiveli i radniki poverenici, uvedeni polovinom1945. u dravna i privatna preduzea, ustanove i organizacije,kao forma posrednog i savetodavnog uea radnika u upravlja-nju. Funkcije drave i njenih predstavnika u privredi rasle su naraun potiskivanja posredne radnike kontrole i neposrednihinicijativa radnika.

U periodu obnove nije bilo gotovo nijedne akcije politike, ekonomske ili kulturno-prosvetne u kojoj seNarodni front nije javljao kao organizator ili sprovodnik,popularizator ili agitaciono-propagandni nosilac. Organizovaoje izbore za Ustavotvornu skuptinu, uestvovao u objanjava-nju i sprovoenju agrarne reforme i kolonizacije, vodioagitaciju i propagandu u vezi s radom Mirovne konferencije uParizu, Organizacije ujedinjenih nacija, kao i u vezi s posebnimmeunarodnim inicijativama Jugoslavije. Prikupljao je pomo1946. za postradale od poplava u Albaniji i za izbeglice izEgejske Makedonije, popularisao SSSR i sovjetsku kulturu.Razobliavao je parole neprijatelja, uestvovao u radnim akci-jama, organizovao pomo za krajeve Jugoslavije postradale unarodnooslobodilakoj borbi, pomagao obnovu popaljenih se-


29/38


la, razvijao ideju bratstva meu narodima, slao radnike ekipena selo. Opte smernice KPJ prenoene su u organizacijeNarodnog fronta i tu razraivane. Razne kampanje obino supoinjale na konferencijama njegovih najniih organizacija uulici, preduzeu i selu a zatim prenoene na nivo sreza iligrada. Sreske i okrune konferencije i zborovi zavravali su sevelikim manifestacionim mitinzima.

Sa snaenjem dravne intervencije u privredi i u drutvuuopte, praene rastuom centralizacijom poslova, partijskarukovodstva su se sve vie odnosila formalistiki prema Narod-nom frontu. Komunisti u njegovim organizacijama ekali suiskljuivo direktive partijskih foruma. Poeo je da se ukorenjujei sistem rada u izvrnim odborima, bez sazivanja .odboraorganizacija, ime su se od Narodnog fronta odbijali vanpartijcii suavala njegova politika osnova. Narodni front se krajem1946. i u toku 1947, s prelaskom na industrijalizaciju, sve viepretvarao u aparat za izvravanje konkretnih dravnih zadatakai privredne operative, gubei oznake politike organizacije. KPJje svoju rukovodeu ulogu sve vie ostvarivala zahvaljujuisvom optem autoritetu, a ne politikom pristanku masa na

mere koje se preduzimaju.Vodstva graanskih stranaka i grupa, kako onih koje su seukljuivale u Narodni front Jugoslavije, tako i onih koje suostale van njega, ispoljavala su raznovrsne tendencije, koje suile od deobe vlasti s komunistima, odnosno jednakog uticajaunutar Narodnog fronta i pokuaja organizovanja viestrana-kog sistema, do priznavanja rukovodee uloge KPJ i bezuslov-nog usvajanja Programa NFJ. Glavni nosilac opozicije u faziizvravanja Sporazuma Tito ubai bila je Demokratskastranka, s Milanom Grolom na elu, koja je ostala vanNarodnog fronta i na legalnoj osnovi pokuavala da okupi iaktivira sve protivnike daljeg toka revolucije. Ta stranka,podravana frakcijama i pojedincima iz drugih stranaka igrupa, bila je i pobornik revizije svih tekovina ostvarenih utoku rata i revolucije. Poto je podrka stranih snaga ovojopoziciji izostala posle Potsdamske konferencije, ona je, inaeizloena jakom pritisku Narodnog fronta, koji je gospodario

scenom uoi izbora za Ustavotvornu skuptinu, nestala izpolitikog ivota.U okviru Narodnog fronta javila se, nakon novembarskih

izbora za Konstituante, opozicija poznata kao frontovska",


30/38


iji je nosilac bio Dragoljub Jovanovi, generalni sekretarNarodne' seljake stranke, s nekoliko poslanika tzv. seljakihstranaka: Narodne seljake stranke, Saveza zemljoradnika iHrvatske seljake stranke. Aktivnost ove opozicije bila jeusmerena, s jedne strane, na suprotstavljanje seljatva radnikojklasi, a s druge predstavljala novu formu otpora graanskihsnaga merama KPJ za socijalno-ekonomsku transformacijudrutva i prelazak na plansku privredu. Za Jovanovia jeopozicija bila korektura svake vladavine", a stranake tradici-je meu Srbima, Hrvatima i Slovencima bile su ive. Narodnifront je on zamiljao kao organsku kolaboraciju stranaka", ane njihov mehaniki skup. Stvaranje seljakog bloka" smatraoje svojim trajnim politikim opredeljenjem. Ova shvatanja su sesukobljavala sa stavom KPJ o Narodnom frontu kao optena-rodnoj organizaciji, savezu radnitva i seljatva, i njenompolitikom brzih drutveno-ekonomskih promena. Jula 1946.Jovanovi je u Narodnoj skuptini FNRJ otvoreno ustao protivputa razvitka kojim je ila Jugoslavija. Ustanova javnogtuilatva je, po njemu, inkarnirala diktaturu jedne partije, dokje donoenje Zakona o zadrugama bilo udaranje noa u lea"seljacima. Otrica Jovanovievog napada bila je posebno upra-vljena protiv sve izraenijeg etatizma" u privrednom sistemu,koji je, kako je on smatrao, ostavljao malo prostora za razvitakzadrugarstva, favorizujui dravni sektor i birokratizacijudravnog aparata. Razlaz Jovanovia s Narodnim frontomizazvao je vrenje u Narodnoj seljakoj stranci i doveo do jaanjalevice", iskljuivanja generalnog sekretara iz stranke i udrui-vanja seljakih grupa (Narodne seljake stranke i Savezazemljoradnika) u Ujedinjenu zemljoradniku stranku, na bazi

Programa Narodnog fronta, u jesen 1946.Epizoda s Jovanoviem pokazivala je da je KPJ nepokole-

bljiva u daljem sprovoenju revolucionarnih promena i usposta-vljanju monolitnog politikog sistema pod svojom iskljuivomkontrolom. Ona je suzbijala svaki pokuaj konstituisanja samo-stalnih politikih snaga u Narodnom frontu ili van njega koje bise suprotstavile njenoj politici ili s kojima bi morala da delivlast. Eliminiui takve tendencije, ona je, istovremeno, podra-vala sve oblike politikog organizovanja u okviru Narodnogfronta koji doprinose jedinstvu radnika, seljaka i inteligencije,guenju uticaja opozicionih graanskih snaga, te ukljuivanjumasa u privredni ivot i rad narodnih odbora. Toleriui neke


31/38


graanske stranke i grupe kao HRSS, Ujedinjenu zemljorad-niku stranku, Jugoslovensku republikansku stranku KPJnije davala podrku njihovom organizacionom rekonstituisanju.Partija je podravala vrhove HRSS, koji su izraavali manife-stacionu podrku politici Narodnog fronta. Jedno vreme poslerata sluila se organizacijama Seljaka sloga, Napredak (u Bosnii Hercegovini), Prosvjeta (kulturno-prosvetna organizacija Srbau Hrvatskoj), i Preporod (muslimansko kulturno drutvo), radipolitikog i kulturnog okupljanja Hrvata, Muslimana i Srba uHrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Preko tih organizacija KPJ jeprodirala na selo, privlaila seljake mase, suzbijala uticajostataka starih stranaka, naroito bive Maekove HSS.

Graanske snage, neprijateljski raspoloene prema revoluci-ji u toku, vezivale su se za inostranstvo, nadajui se slomuporetka i restauraciji, do kojih bi dovela intervencija zapadnihsila protiv socijalizma, ili rat dojueranjih saveznika. Snagebiveg drutva i pritajeni pripadnici kolaboracionista stvaralesu psihozu privremenosti novog poretka. Svaka pobeda meu-narodnih konzervativnih snaga pothranjivala je optimizam, kaoto je svaki njihov poraz izazivao malodunost i smanjivao nadeu vaspostavljanje biveg sistema. Podsticanje ovinizma unacionalno meovitim krajevima pojavljivalo se kao najopasnijimetod borbe starih snaga, usmeren na razbijanje politikebratstva i jedinstva, glavne osnove narodne vlasti. KPJ se borilapolitikim i zakonskim sredstvima protiv izazivanja nacionalne,rasne i verske mrnje i razdora. Zakonom PredsednitvaAVNOJ-a maja 1945. svako ogranienje graanskih prava, kao isvako pruanje povlastica i davanje prednosti graanima DFJ uzavisnosti od njihove nacionalne, rasne ili verske pripadnostibilo je predvieno kao kanjiva radnja kojom se naruavajunaelo ravnopravnosti naroda i graana i bratstvo i jedinstvonaroda . . . kao osnovna tekovina narodnooslobodilake bor-be". Kao napad na nacionalnu ravnopravnost kanjavala sesvaka agitacija i propaganda koja je ila na to da se izazove iliraspali nacionalna i rasna mrnja ili razdor, a isto tako ipisanje, izdavanje, tampanje i rasturanje spisa takve sadrine.Politiki znaaj ovog zakona vidi se i po tome to su inkrimini-

sana dela iz njega ula i u Krivini zakon protiv naroda idrave, koji je usvojila Privremena narodna skuptina DFJ,avgusta 1945.


32/38


Nacionalni odnosi su spolja imali izgled retko harmoninihodnosa. Strogo represivnom politikom spreavane su sve mani-festacije oznaene kao ovinistike. Nezavisno od neprijatelj-skih manifestacija nacionalizma u raznim krajevima Jugoslavi-je, koje su imale najraznovrsnije forme (da je narodnooslobodi-laki rat iskorien da jedna nacija zavlada na drugom, Hrvatina raun Srba, Srbi na raun Muslimana, itd.; egoistikistavovi da ne treba pomagati ratom opustoene krajeve;neprihvatanje kolonista iz Srbije u Makedoniji; zabrana nase-ljavanja kolonista s Kosmeta u starom kraju, itd.), nacionalniodnosi su se komplikovali i zato to ih nisu sasvim razumevalini komunisti. Sektatvo u prijemu iptara, Maara i drugihpripadnika nacionalnih manjina u KPJ je bilo vie nego jakoizraeno. Na Kosovu i Metohiji je sniavan kriterijum za prijemu lanstvo KPJ samo da bi se partijska organizacija to preproirila delom iptara, jer su lanstvo uglavnom sainjavaliSrbi i Crnogorci. Partijski kadrovi u Vojvodini su se suprosta-vljali partijskom kursu da se KPJ, organi vlasti i masovneorganizacije proire pripadnicima nacionalnih manjina i Hrvatakako bi se poboljala partijska struktura vlasti i partije. Deo

izbeglica, koji su se vraali na stara ognjita, jednostrano jeocenjivan kao izaziva nacionalne mrnje i podvajanja, svojimrevanistikim stavom prema manjinskom stanovnitvu, Hrva-tima ili Muslimanima frontalno. Za srpske graanske krugovedrava je bila u rukama Hrvata i srpstvo pocepano", to je biosmiljeni cilj Komunistike partije, koja je, jo pre rata, kao tose govorilo, paktirala s ustaama samo da se doe glave Srbima.Nacionalne konfrontacije podjarivao je i katoliki kler, zauzi-

majui se za vernike koji su justificirani" i njihove porodicekoje ne mogu znati ni gde su grobovi njihovih blinjih,traenjem da se olakaju uslovi ivota u logorima, protestvova-njem to se skidaju kriovi" sa grobova ustaa i Nemaca, iakose pred smru klanjaju svi ljudi". Crkva se u tom kopanju jazanije zaustavljala samo na zatiti crkve, njenih ustanova isvetenika, ve je brinula i za patnje i nevolje tolikih naihvjernika", nastojei da im pomogne u danima kunje i kriza".Nosioci velikosrpskog ovinizma irili su vesti da su Hrvati iTurci" na vlasti, a hrvatska i muslimanska reakcija da je, opet,nastupila era srpske dominacije. Rimokatoliki kler je istupaoprotiv Muslimana, prigovarajui im da su se izvukli od odgo-vornosti za ponaanje u ratu i da jednostrano prebacuju svu


33/38

KP J U POLITIKOM SISTE MU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI 6 1

krivicu na katolike. U aktivnosti starih snaga vidno mesto jezauzimalo i irenje nacionalnog defetizma, obeshrabrivanjenaroda u borbi za teritorijalnu celinu i severozapadne granice

Jugoslavije.Jugoslovenski politiari u emigraciji nastavili su politikuprotiv novog poretka. Jugoslavija je, po njima, bila preplavljenatotalitarnim valom". Oni su 1945. u Londonu obrazovaliJugoslovenski narodni odbor, iji su lanovi sebe proglasili zazakonite predstavnike veine jugoslovenskih graanskih stra-naka. Istupali su kao branioci Jugoslavije i pobornici demokra-tije. Na Zapadu su protiv nove Jugoslavije radili SlobodanJovanovi, episkop Irinej orevi, Jovan Donovi, MilanGavrilovi, Milo Bobi, Radoje Kneevi, Konstantin Foti,Mladen ujovi, i drugi. Januara 1946. Vlatko Maek je pristaoda s Jugoslovenskim narodnim odborom usklauje zajednikuborbu protiv dananje tiranije u Jugoslaviji". Ali bivi voHSS-a nije bio raspoloen i za zajedniko istupanje u Jugoslo-venskom narodnom odboru sa srpskom emigracijom i kraljemPetrom II. Oekujui smenu poretka u Jugoslaviji, on je 1946.predlagao konfederativno ureenje na principu realne unije,koja bi obuhvatala Sloveniju sa slovenakom Istrom, Hrvatsku,sastavljenu od banovine iz 1939, hrvatske Istre, te est srezovaVojvodine, i Srbiju, kao treu jedinicu. Pitanje Bosne Maek jeostavljao otvorenim dok ne doe do srpsko-hrvatskog sporazu-ma. Ova konstrukcija, koja je predstavljala varijantu ranijihgraanskih planova, predlagana je kao da se u Jugoslaviji nijenita desilo. Tako organizovana drava trebalo je da ima triskuptine, tri vojske (sa zajednikim generaltabom u ratu), kao

i pet ministarstava: finansija, odbrane, spoljnih poslova, spoljnetrgovine i koordinacije. ef JNS Jovan Banjanin verovao je dapostoji samo jedan, jugoslovenski narod i da je podela naSrbiju, Hrvatsku i Sloveniju katastrofa.

Prikupljanje emigracije sve vie su podsticale velike zapad-ne sile. Njeni pripadnici iz Jugoslavije i drugih zemalja verovalisu u neminovnost rata i izmene poretka. Pod uticajem stranihfaktora Milan Gavrilovi je radio na stvaranju Seljake interna-

cionale, nastavljajui aktivnost zapoetu jo 1942. obrazova-njem saveza seljakih voa u emigraciji, od Baltika do Medite-rana, kao forme za razblaavanje radikalizma seljakih masa i,uopte, drutvenih pokreta za vreme rata i okupacije.


34/38


Odnosi izmeu drave i ratobornog katolicizma" nalazilisu se u krizi zbog otpora rimokatolike hijerarhije sreivanjuodnosa s narodnom vlau i bojkotovanja ove. Sukob senaroito zaotravao prilikom donoenja agrarne reforme, uoi

izbora za Ustavotvornu skuptinu, oko odvajanja crkve oddrave i kole od crkve, zbog pomoi pojedinih svetenikakriarima", zapravo zaostalim ustaama. Predsednik Privre-mene vlade DFJ pokuao je juna 1945. u Zagrebu, prilikomrazgovora s nadbiskupom Stepincem, da uredi odnose s rimoka-tolikom crkvom na bazi njene nacionalne orijentacije i depoli-tizacije, ali bez uspeha. Nacionalno amorfni deo episkopata saStepincem nije bio spreman da usaglasi svoj rad i postupke sanaelom o odvajanju drave od crkve i s garantijom slobodeveroispovesti. Katolika hijerarhija je vrila pritisak nad poje-dinim svetenicima, spreavala proces polarizacije meu njima,ometala stvaranje svetenikih udruenja, podstrekavala naotpor protiv vlasti, sprovodila ekskomunikaciju neposlunihsvetenika i vernika. Vatikanska propaganda je napadalaJugoslaviju kao zemlju progona crkve i vernika. akovakibiskup Antun Akamovi je ustajao protiv odvajanja drave odcrkve i crkve i kole. Biskup je bio protiv obaveznog graan-skog braka. Traio je da se crkvenim dobrima prizna znaajnarodnog dobra" i osiguraju duebrinike slube" u bolni-cama, kaznionicama, vojsci i sportskim udruenjima. Hvarskibiskup Miho Pui je zahtevao obeteenje za agrarnu reformuna posedima katolike crkve i uvoenju vere kao obaveznogpredmeta u kolama. Primedbe reis-ul-uleme u Sarajevu svelesu se na zahtev da u branim, porodinim i vakufskim stvarimasude verske (erijatske) sudije, ija bi se nadlenost uredila

posebnim zakonom, zatim da se veronauka obavezno predaje ukoli i da muslimanske ene ne slue u vojsci. Sveti sinodSrpske pravoslavne crkve se na kraju izmirio s odvajanjemcrkve od drave, stavljajui samo primedbe na Nacrt ustava iiznosei svoje elje. Izvoenje nadbiskupa Stepinca pred sud1946, zbog veza s ustakom emigracijom i ostacima kriara",izazvalo je na Zapadu i u tampi pod uticajem Vatikananajee napade na Jugoslaviju. Katolike novine oznaile susuenje tom proustakom episkopu kao najalosniji proces uistoriji katolike crkve". Generalni vikar Franjo Salis Sevis jepovodom liavanja slobode obljubljenog Nadpastira" Stepincaizdao poslanicu u kojoj stoji da za ovaj teki progon Preuzvie-


35/38


nog gospodina Nadbiskupa ne nalazimo na njemu nikakvekrivice. On je, to je i posve shvatljivo, kao bogom postavljenipastir svoga stada apostolskim arom i neustraivou ustajaona obranu Bojeg zakona, katolike crkve i njezinih prava. No,on je to inio uvijek". Bez obzira na sav dekor sveanih reigeneralnog vikara, nisu se mogli navesti primeri Stepinevogustajanja" protiv ustaa koji su pred oima katolike hijerar-hije u NDH unitavali itav jedan narod. Rimokatolika crkvanastojala je da opstane u politikom ivotu Jugoslavije kao corpus separatum", a KPJ ila za svoenjem njene aktivnostina duhovnu sferu i za njenim povlaenjem iz politikog ivota.Papski nuncije Harli davao je podrku onoj struji episkopa, sa

Stepincem na elu, koja se protivila da se s dravom naemodus vivendi. Politika KPJ je nastojala da razbije frontalnistav katolikog klera protiv drave, izoluje papskog nuncija odrimokatolikog svetenstva i pocepa" jedinstvo u vrhovimaepsiskopata. Ovoj politici odgovarala je tendencija malog brojasvetenika za poboljanje odnosa s narodnom vlau, ba kaoto su je ometali ekstremni i nepromiljeni postupci organizaci-ja KPJ i pojedinaca, koji su te odnose zaotravali.

Sukob izmeu crkve i drave nije bio karakteristian samoza Jugoslaviju ve i za druge zemlje koje su krenule socijalisti-kim putem, a katolika crkva u njima predstavljala ustanovuvladLajue vere. Kardinali Midsenti i Viinski suprostavie se uMaarskoj i Poljskoj politikim i ekonomskim merama novevlasti. Katolike zemlje u svima ovim zemljama imale supodrku Vatikana. Konzervativne snage u svetu tumaile supostojei sukob kao nastojanje komunistikih reima da odstra-ne uticaj katolike crkve iz nacionalnog ivota, koja se nijepovlaila bez ogorenog otpora. Katoliki kler je u Jugoslavijibio politiki kompromitovan prihvatajui NDH i druge kolabo-racionistike reime ili okupaciju, nasuprot svetenstvu uPoljskoj koje je pokazalo visok stepen rodoljubivog dranja utoku tek zavrenog rata. Pored podrke Vatikana katolikecrkve u ovim zemljama imale su na svojoj strani i propaganduzapadnih zemalja koja je u okviru zapoete polarizacije izmeudojueranjih saveznika u ovom otporu gledala ispoljavanje

nezadovoljstva prema drugoj suparnikoj sili SSSR-u.KPJ je sprovodila politiku podele i meu pravoslavnimsvetenstvom obrazovanjem svetenikih udruenja, dodeljiva-njem stalne ili privremene pomoi svetenicima, nastojanjem da


36/38

1 U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

pobolja odnose narodne vlasti i vrhova Srpske pravoslavnecrkve. Ovim kursom suzbijana su shvatanja lokalnih partijskihorganizacija o neprijateljskom raspoloenju i pasivnosti svihsvetenika bez razlike. Nije se Iako uvialo da je procesdiferencijacije meu svetenstvom teak i spor, jer je crkva bilavrsta organizacija", s jakom disciplinom. KPJ je trailarazobliavanje" svih svetenika koji su se bavili politikimradom i propagandom, ukljuujui i predstavnike crkvenehijerarhije.

Crkveno-narodni sabor Makedonije na kraju rata izrazio jeelju za izdvajanjem pravoslavnih Makedonaca iz sastavaSrpske pravoslavne crkve, ali je naiao na otpor njenog vrha,

koji traje do danas. Autokefalnost Makedonske pravoslavnecrkve nije u poetku podravalo ni makedonsko dravnorukovodstvo, opredeljujui se za stvaranje Jugoslovenske patri-jarije u skladu sa federativnom strukturom Jugoslavije iinjenicom da pravoslavni vernici ive gotovo u svim federal-nim jedinicama Jugoslavije. Nereeni status Makedonske pra-voslavne crkve unosio je mnogo godina nerazumevanje u odnoseizmeu Srpske pravoslavne crkve i makedonskog svetenstva ivernika. Iz redova makedonskih svetenika i vernika Srpskapravoslavna crkva je osuivana zbog kleronacionalizma, odba-cujui novu stvarnost i posmatrajui Makedoniju kao junuSrbiju", kolevku srpstva" i svetosavskog kulta". Posle nega-tivne odluke Arhijererejskog sabora SPC 1958. godine crkveno--narodni sabor Makedonije je preuzeo akciju za dobijanjeautokefalnosti u svoje ruke koja je zavrena proglaavanjem ovetek na crkveno-narodnom skupu jula 1967. godine, odranom uOhridu.

Oblike i intenzitet aktivnosti starih snaga u politikojstrukturi Jugoslavije posle zavretka oruane revolucije odrei-vali su vojni poraz kontrarevolucije u okvirima drugog svetskograta, specifinosti meunarodnog priznavanja nove Jugoslavijei pravac unutranjeg i meunarodnog razvitka nakon 1945.Vodstvo KPJ nije previalo poraz tih snaga, ali ni njihovubrojanu jainu (kvislinzi izbegli u inostranstvo, graani brisa-ni iz birakih spiskova, odmetnike bande, neraspoloenosvetenstvo, pristalice legalne opozicije, itd.); one su, uz pomospolja, mogle da se aktiviraju i nastave kontrarevoluciju udrugim uslovima. Legalizacija opozicije nije bila pojava koju jeKPJ prihvatala kao trajno reenje. Izjave rukovodeih predstav-


37/38


nika KPJ (Tita, Kardelja, ilasa), o mogunosti ispoljavanjastranakog ivota iz 1945, imale su taktiki karakter, odreeninteresima meunarodnog priznanja revolucionarnih promena

(tekovina narodnooslobodilake borbe") i obavezama koje jeTito (NKOJ) preuzeo u procesu stvaranja jedinstvene vladeJugoslavije. Sa stanovita partijskog vodstva nije ni bila re oopoziciji, ve o lageru starih snaga", koje su htele da vratetoak historije" natrag.

Pitanje popova" nalazilo se na sednicama Politbiroa CKKPJ. Rukovodstvo partije je januara 1947. skretalo panju da jeproces protiv Stepinca imao dubok odjek kod svetenstva.Smatralo se da treba udariti na centar i Harlija", pocijepatibiskupe", koristei nijanse" koje meu njima postoje.

Zaostali pripadnici kvislinkih snaga iz redova etnika,ustaa, crnogorskih separatista, belogardejaca, balista, koji susainjavali teroristiko-odmetnike skupine razbacane po Jugo-slaviji, koje su, prema oficijalnim izvorima, na zavretku ratabrojale 11.000 ljudi, mada su bile stvarno brojnije nali su seod prvog dana pod udarom jedinica KNOJ-a, Ozne, aktivistanarodne vlasti i Narodnog fronta, tako da je do kraja 1945.njihov broj bio prepolovljen. Bande su delovale uglavnom uzabitim krajevima, unosei demoralizaciju meu stavnovnitvo,vrei teroristike napade na objekte i atentate na pripadnikeNarodnog fronta. U redovima bandi ivelo je uverenje da etrei svetski rat izmeniti njihov poloaj. Izneverena oekivanjau vezi sa stranom intervencijom, uspesi privredne obnove ipobeda Narodnog fronta na novembarskim izborima za Ustavo-tvornu skuptinu uticali su na njihovu jo veu izolaciju i

pojave beznaa meu njima. Posle hvatanja Drae Mihailovia,marta 1946, i njegovog izvoenja na sud poele su da serasplinjavaju i poslednje nade graanskih snaga da e uJugoslaviji buknuti pobuna, ojaati otpor i komunisti" ustu-knuti pod pritiskom Zapada. Nekoliko hiljada preostalih et-nikih, ustakih, balistikih i drugih protivnika vlasti polovi-nom te godine nije predstavljalo znaajniji faktor ugroavanjaporetka, ali su organi bezbednosti morali da vode uporan ratprotiv rata" u neprohodnim planinskim i umskim predelima sostrvljenim nosiocima pljakakih i diverzantskih akcija. Maja1946. bande su ubile 135 ljudi, opljakale desetine zadruga iizvrile vie napada na komunikacije. Krajem rata, januara-feb-ruara 1945, jedinice Jugoslovenske armije skrile su na Kosovu


38/38

1 U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

otpor balistike kontrarevolucije ali su se manje grupe balistazadrale na obroncima are i Skopske Crne gore, u Drenici, naegarcu i ievici. Poslednji odmetnici-balisti likvidirani su tek19511952. godine.

S prvim predznacima zaotravanja odnosa izmeu zapadnihsila i SSSR-a zapoelo je aktivno organizovanje jugoslovenskeemigracije protiv novog poretka u Jugoslaviji. Kvislinke jedi-nice smetene su u logore vojnog tipa, a posredstvom emigrant-skih predstavnika

branko petranovic istorija jugoslavije iii 2

Documents