27

RE U VETAR

TAJ KORAK

ako sam kroiootkud to da i daljeudim za istim korakom

kao da se nisam ni makao

koliko sam se to usuivao da kroimako je moja elja za tim korakomstvarni korak nadivela

koliko se treba molitida bi uslienje obesmislio

zar sam kanjenda ponavljam taj korak do u beskraja da do beskraja nikada ne doprem

GLASOVI

Bojan Savi Ostoji

28

OKAMENJIVANJE

iji su krotitelji vetiji, koljko?

da li tvojito su te gajili pa ti sr posisali

ili mojito su me u jalov busen iz vatre preobratili

ko je od nas dvoje na veem gubitku?

ti to plae znajuida ti se suze u njihov kabao zbiraju

ili ja sa neprolaznim boramanekog biveg, ohlaenog i stvrdnutog smeha

hoe li nas ovaj talas izbaviti?

KAIKA, SOZERCANJE

ama dokle da krvavim eloda bi iz mozaika odraza konano iskrsnuouje li?

zato ti i ja ne bismo probalida se pripojimo leima kao dve strane kovanice

ogledala mi se, zna, uvek nekako razbijua jezera zamute

29

RE U VETAR

vreme je da dobijem natragrite koje sam rei ete s pravom na sve etiri strane razbacao sm

veoma je drsko to vam se za ispruene rukemoj nesebini dar sluajno zakaio

otkud vam pomisao da ih se liavam zauveknjihova besmislenost mi je i dalje preko potrebnajesam li vikao da mi je dozlogrdila?povlaim re, ionako sam govorio u vetar

bilo bi glupo iako udim da vas molimza svako pare ponaosobznam da vam u toj guvi nisam izdavao reversene znam kome je ta dopalo

naposletkunisam se vama zavetovao, ve vetru

vetru koga, ovako nag, oseamkako vrlo razgovetno i nedvosmislenoizrie ultimatum kostima

kostima to mu sve tie, sve neubedljivije, odvraajukako jo nije kucnuo asu kamen da se pretvorim

30

POTEDA

zar si zaboravio: onaj ko ne zna istinune moe da slae

da si se samo te potede setiopre nego to si se ivotom, koji je u tebe nenajavljen,ak nezainteresovan, stupio,

ivotom, koji e iz tebe, s istim nehajem nedunikaza prvim mamcem,kriom iskoraiti,

tako brzopleto zakleo...

samo: ta je zalog poteenom istine?da pogodim:ivot?

samo?

* * *vrebano uvek kriom nespoznatoa zateeno:samo hotimice odagnano

umesto novog, sebi samo apatom pak obeanog,iskrslo samo: zaboravljeno

zamuriu najzad, posle toliko bdenjaneu morati da se pravim da spavam,da sam umro

zamuriu:nek kraj mene proe, neprimetno

ne promiu valjda samo lepe stvarikada su oi kriomice zatvorene

31

* * *poeli li da me oslobodi tog po tvojim reima bodljikavog oklopa?zagrebe li mi tobonju nezgrapnu maskuu nadi da e posvedoiti istini?pod svakom senkom skrivenoj?

naumi li moj samo tebi vidljiv osmeh ustima da obuhvati?umisli li da e od tuih zubau svojim da ga sauva?trulim?

postane li gromada od moje soli, za tebe slatke, ali otrovne?uobrazi li prstima da moe celog da me opipa?uvidi li da moj dodir ne osea,ve da ga se sea

blago, bez napora, klonui ka zidusklopie ti se, same od sebe, oi

ne sklope li ti se same, dozvoli,zatvoriu ti ih ja: sneva;

vidi?