BOGOJAVLJENSKA NO

Preveo: Velimir Zivojinovi

LICA

ORSINO, vojvoda ilirski SEBASTIJAN, Violin brat ANTONIO, pomorski kapetan, prijatelj Sebastijanov JEDAN POMORSKI KAPETAN, prijatelj Violin VALENTIN, KURIO plemii, u sviti vojvodinoj VITEZ TOBI TUCALO, Olivijin ujak VITEZ ENDRJU JEZOLIKI MALVOLIO, nastojnik u Olivije FABIJAN, FEST, LUDALO sluge Olivijine OLIVIJA, bogata groftca VIOLA, zaljubljena u vojvodu Orsina MARIJA, Olivijina sluzavka VELIKODOSTOJNICI, SVETENICI, MORNARI, SLUBENICI, SVIRAI I DRUGI LANOVI SVITE

Mesto radnje JEDAN GRAD U ILIRIJI. MORSKA OBALA U NJEGOVOJ BLIZINI.

PRVI IN

SCENA PRVA

Odaja u Vojvodinoj palati. (Ulaze VOJVODA, KURIO, DVORANI i PRIDVORNI SVIRAI.) VOJVODA. Ako se ljubav hrani muzikom Svirajte jo; tu hranu dajte meni U preobilju, te od presitosti elja za jelom da prenemogne I premine. Ponov'te napev taj! Zvuk njegov zamre k'o da izdahnu: O! lepr'o je oko uha mog K'o milozvuni dah to, klizei Po leji ljubiica, miris krade I prosipa ga. Dosta! vie ne: Nema ve vie slast od maloas. O! kol'ko si prevrtljiv, kol'ko nesit, Ljubavi due ti! Ma kol'ko da si Prijemivou obiman k'o more, Niega ipak nema, ma to bilo Ne znam koliko vredno i visoko, A da se, kad u tebe utone, Ne obesceni i ne umali se U cigli tren: toliko vidova Uzima ljubav, da je basnoslovna Po udljivosti svojoj mimo svega. KURIO. Hoete l' poi, gospodaru moj, U lov? VOJVODA. A ta da lovim, Kurio? KURIO. Srnu. VOJVODA. Ja nju ve lovim, plemenitu vema Od sviju koje imam. O! kad spazi Oliviju moj pogled prvi put, Uini mi se da je vazduh sav Od kunih klica bio proien. Srndaem tada moje srce posta, I otada me, kao besni psi, Progone elje moje. (Ulazi VALENTIN.) ta je bilo? Kakve mi vesti donosi od nje? VALENTIN. Izvin'te, pristup nisam mogao Dobiti, gospodaru; al' od njene Sluavke ovaj nosim odgovor: Dok sedam letnjih ega ne mine Nee ni samom nebu ona dati Da spazi njeno lice potpuno; No e, k'o duvna, hoditi pod velom, I slanom vodom koja oi teti kropiti svakog dana po jedared Odaju svoju svuda uokrug: A ovo sve da ljubav prema svom Mrtvome bratu ovekovei Balsamom ovim, jer bi htela sveom I postojanom nju da sauva U ucveljenom svome seanju. VOJVODA. O, kad je tako nena sastava Njezino srce da bratovljevoj Ljubavi ve ovako plaa dug, Kako e tek da voli ona, o! Kad jato svih naklonosti ostalih, Koje u njojzi ive, pobije Prezlatna ona strela; kad joj jetra, Srce i um, ta prestolja vladarska, Sva zauzeta budu, kada jedan Jedini kralj sva slatka savrenstva Ispuni njena. Divnom cvetnom logu Vodite mom: pod venjacima tavnim Odar je bogat mislima ljubavnim. (Izlaze.)

SCENA DRUGA

Morska obala. (Ulaze VIOLA, KAPETAN i MORNARI.) VIOLA. Koja je ovo zemlja, prijatelji? KAPETAN. Ilirija je ovo, gospoo. VIOLA. A ta da ponem ja u Iliriji? Moj dragi brat je u Elizijumu. Ili je moda dobri sluaj dao, ta vi, mornari, kaete? da on Utopio se nije? KAPETAN. Dobar sluaj Bio je to se spasoste i vi. VIOLA. Jadni moj brat! al' moda se, ko zna? Sluilo da se spasao i on! KAPETAN. Imate pravo, gospoo: i da bih Mogunou vas takvom uteio, Uveravam vas da sam, kad se va Raspao brod, i kad ste vi sa onom Nekolicinom s vama spasenom O un na, valom noen, veali se, Video vaeg brata kako se, Pronicljiv vrlo u opasnosti, Za jednu snanu katarku privez'o, Koja je jo na moru trajala - A nauk su mu odvanost i nada Dali za ovo - pa se, video sam, K'o Arion na leima delfina Sa talasima tamo bratimio Dogod sam mog'o oima da pratim. VIOLA. Evo ti zlata to mi kaza to. Nadu mi budi sopstveni moj spas, Da se i s njim ovako moglo zbiti, A potkrepljenje prua govor tvoj Nadanju mome. Zna li zemlju ovu? KAPETAN. Znam i te kako, gospoo; do mesta U kom sam ovaj ugledao svet Tri sata hoda nema. VIOLA. Ko tu vlada? KAPETAN. Vojvoda jedan plemenit po biu Koliko i po svome imenu. VIOLA. Kako se zove? KAPETAN. Orsino. VIOLA. Orsino! Ja sam sluala o njemu Od oca svog: tad enjen nije bio. KAPETAN. Ni sada nije; bar donedavno Nije to bio; jer ni mesec dana Nema otkad sam oti'o odavde: A tad se ba o tome aputalo - K'o to se ve, i sami znate to, O onome to ine velikai Me' sitnim svetom blebee - da ite Dobiti ljubav lepe Olivije. VIOLA. Ko je i ta je ona? KAPETAN. Devojka vrsna, grofa jednog ki; On je pre jedno dvanaest meseci Umro i svoju ostavio ker Pod zatitom svog sina, njenog brata, Koji tu skoro preminu i sam: Iz prevelike ljubavi za njim Ona se, vele, drutva odrekla I sklonila se svetu s oiju. VIOLA. O, da mi je u ove gospoe Da sluim, a da, sve dok nekako Ne udesim da zgodna prilika Za mene bude zrela, svet ne dozna Ko sam i ta sam. KAPETAN. Nee biti lako Sprovesti to, jer ona niije Ne prima molbe, ak ni vojvodine. VIOLA. Dranje ti je lepo, kapetane; I mada esto priroda pobusa Bedemom lepim runu kaljugu, Ipak sam voljna verovati ja Da je u tebe dua podudarna Sa lepom ovom spoljanjou tvojom. Molim te - a za ovo platiu ti S dareljivou - da pritaji ko sam I pomogne mi da se preruim Onako kako smeru mome, moda, Prikladno bie. Tome vojvodi Hou da sluim: treba da me njemu Predstavi kao evnuha: a to e Isplatiti se; jer da pevam umem, I muzikom ga razgovoriti Od svake ruke znam, te moja sluba Svu svoju vrednost posvedoie. ta se jo moe inae da slui, To vremenu prepustiu, al' mojoj Dovitljivosti prilagodi ti utanje svoje. KAPETAN. Njegov evnuh vi Budite; va mutavko biu ja: Zucne l' mi jezik to, nek' moja dva Oka to plate VIOLA. Hvala; vodi me. (Odlaze.)

SCENA TREA Odaja u Olivijinom domu. (Ulaze VITEZ TOBI TUCALO i MARIJA) VITEZ TOBI. ta je to, muku mu, naumila moja neaka kad tako prima svog brata smrt? Za mene je, kao jedan i jedan dva, da je seta ivotu dumanin. MARIJA. Due mi, vitee Tobi, vi biste nou morali ranije da se vraate; vaa neaka, moja gospoa, tom vaem dolaenju u nevreme izu- zetno zamera. V. TOBI. E, pa onda neka neizuzetno zamera. MARIJA. Da, ali bi trebalo da zaodenete svoje dranje sa vie uljudnosti i da se drite u skromnim granicama reda. VITEZ TOBI. Da zaodenem s vie uljudnosti! Nemam ja ta uljudnije da se odevam. Ovo odelo je dovoljno dobro da se u njemu pije, a i ove izme: a ako nisu, neka se obese o svoje sopstvene uice. MARIJA. Urnisae vas to opijanje i to natre- skavanje: ba jue sam ula kako je moja go- spoa govorila o tome; a i o nekom aavom vitezu kojega ste jedne noi dovukli da bude njen prosilac. VITEZ TOBI. Ko? Vitez Endrju Jezoliki? MARIJA. Da, on. VITEZ TOBI. Didija je on, kao ko mu drago u Iliriji. MARIJA. Kakve to veze ima? VITEZ TOBI. Ama, pada njemu tri tisue dukata na godinu. MARIJA. Da, ali e sa svim tim dukatima izgurati jedva godinu dana: on je suta budala i raspikua. VITEZ TOBI. Neka vas je stid za ovakav go- vor! Ta on svira u violonelo i govori tri ili etiri jezika, re po re, naizust; obdaren je od prirode svakojakim divnim darovima. MARIJA. I jeste, doista, bezmalo svakojakim darovima udaren od prirode; jer, sem toga to je aav, on je i velika prznica; i kad ne bi imao dar kukavice, da ublai njegovu svaa- laku naklonost, mudri ljudi misle da bi ubrzo dobio raku na dar. V. TOBI. Tako mi ove ake, lupei su i panjkala oni koji tako govore o njemu. Ko su ti? MARIJA. Oni koji, povrh toga, dodaju kako se on svaku bogovetnu no opija u vaem drutvu. VITEZ TOBI. Napijajui u zdravlje moje ne- ake. Piu ja u njeno zdravlje sve dok mi bude klizilo kroz guu i sve dok bude pia u Iliriji. Kukavica je i vucibatina svaki koji nee da pije u zdravlje moje neake sve dok mu mozak ne uzme da se vrti na jednom prstu kao igra. Pa, devojko! Castiliano vulgol jer evo dolazi vitez Jezoliki. (Ulazi vitez ENDRJU JEZOLIKI.) VITEZ ENDRJU. Vitee Tobi tucalo! Kako je, vitee Tobi tucalo? VITEZ TOBI. Mili vitee Endrju! V. ENDRJU. Blagosloveni da ste, lepa gospodarice. MARIJA. I vi, gospodine. VITEZ TOBI. Guraj vitee Endrju, guraj! VITEZ ENDRJU. Ko je to? VITEZ TOBI. Sobarica moje neake. VITEZ ENDRJU. Draga gospoo Guraj, eleo bih da se bolje upoznam. MARIJA. Ja se, gospodine, zovem, Meri. VITEZ ENDRJU. Dobro, gospoo Meri Guraj... VITEZ TOBI. Ti si me pogreno razumeo, vitee: "Guraj" je to i: prii joj, opsedaj je, salei je, navali na nju. VITEZ ENDRJU. Vere mi, ne bih ja nju nate- zao ovako javno. Je l' to znai ono "guraj"? MARIJA. Zbogom, gospodo. VITEZ TOBI. Ako je pusti da tako ode, vitee Endrju, dabogda nikad vie ne trgao ma iz korica! VITEZ ENDRJU. Ako tako odete, gospoo, dabogda ja nikad vie ne potegao ma iz ko- rica! Da ne mislite, lepa gospoo, da su vam dole pod ruku budale? MARIJA. Pa vi mi niste pri ruci, da biste mi doli pod ruku. VITEZ ENDRJU. No, trebalo bi da doem. MARIJA. No, gospodine, "na misli se ne plaa porez": povedite, molim vas, svoju ruku do podruma i napojite je. VITEZ ENDRJU. A zato to, srce moje sla- tko? ta hoete da kaete tim obrtom? MARIJA. Suva je, gospodine. V. ENDRJU. Pa dabome da je: nisam ja ba takav magarac da ne bih umeo da odravam ruku suvom. Nego kakva je to vaa ala? MARIJA. Suva ala, gospodine. VITEZ ENDRJU. Jeste li natueni njima? MARIJA. Da, gospodine, sve do vrka svojih prstiju: ali sad putam vau ruku da ide svojim putem, pa sam prazna. (Ode.) VITEZ TOBI. Eh, vitee, tebi nedostaje aa kanarskog; da li sam te ikad video tako dotu- ena do nogu? VITEZ ENDRJU. Nikada u mom ivotu; sem kad ste me videli dotuena kanarskim vinom. Cini mi se da ponekad nemam duha vie no kakav hrianin ili kakav prostak; nego ja satirem govedinu, pa verujem da to kodi mo- joj dovitljivosti. VITEZ TOBI. Nema spora. VITEZ ENDRJU. Kad bih znao da je tako, zarekao bih se da je ne okusim. Sutra u da odjezdim kui, vitee Tobi. VITEZ TOBI. Pourquoi, dragi moj vitee? VITEZ ENDRJU. ta mu je to 'purkuoi'? - da odem ili da ostanem? O, kamo da sam po- svetio vreme jezicima, umesto maevanju, ig- rankama i hajkama na medvede. O, bar da sam tu vetinu uvrteo sebi u glavu! Ali ja to nisam brenovao. VITEZ TOBI. Da jesi, tad bi imao divnu ko- vrdavu kosu. V. ENDRJU. Zar bi to pomoglo mojoj kosi? VITEZ TOBI. Ne pitaj, jer vidi da nee od prirode da se kovrda. V. ENDRJU. Ali mi dosta lepo stoji, zar ne? VITEZ TOBI. Izvanredno; visi kao kuina na preslici, pa sve ekam da te neka domaica uzme meu noge, pa da je prede. VITEZ ENDRJU. Sutra, bogami, idem kui, vitee Tobi: vaa neaka nee da se pokae; ili, ako i hoe, ja evo stavljam etiri na jedan da nee hteti ni da uje za mene. Sam vojvoda iz naeg komiluka prosi njenu ruku. VITEZ TOBI. Nee ona da uje za vojvodu; ne eli ona da se uda za nekoga koji je iznad nje bilo poloajem, bilo godinama, bilo pame- u; uo sam da se zaklela na to. Iha! jo tu sva koplja nisu polomljena. VITEZ ENDRJU. Ostau jo jedan mesec. Nema na svetu oveka udnije udi no to sam ja; ponekad vam ne uivam ni u em drugom do u maskaradama i bekrijanju. V. TOBI. Zar si ti vet ovim triarijama, vitee? VITEZ ENDRJU. Kao i bilo ko u Iliriji, pa bio on ko bio, ako ne ide u one koji su pleme- nitiji od mene; dabome, ne mogu da se merim s nekim starim majstorom. V. TOBI. A koliko se odlikuje u galjardi, vitee? VITEZ ENDRJU. Mogu ja, bome, estoko da reznem kad ipam. VITEZ TOBI. A ja mogu da uz to reznem malo ovetine. VITEZ ENDRJU. I drim da mogu prosto- naprosto tako visoko da ipam unatrake kao i ko mu drago u Iliriji. VITEZ TOBI. Zbog ega se ovakve stvari pri- krivaju? Zato se stavlja zavesa ispred tih da- rova? Zar e da ih pokrije praina kao slikuj gospoe te i te? Zato da ne ide u crkvu igrajui galjardu, i da se ne vraa kui cup- kajui koranto? Ja bih i hodao tresui tro- janac a mokrio bih samo uz laganu etvorku. Sta veli? Ja bih rekao, sudei po vanrednoj graenosti tvojih nogu, da su one pod zve- zdom galjarde dobile svoj oblik. VITEZ ENDRJU. Da, pojake su, a poprilino se istiu u arapama plamene boje. Hoemo li da zasednemo da bekrijamo? VITEZ TOBI. A ta moemo drugo? Zar se nismo rodili u znaku Bika? VITEZ ENDRJU. U znaku Bika! To je zna- menje za bokove i srce. VITEZ TOBI. Ne, gospodine, ve za noge i bedra. Dede da vidim kako ipa. Ha, vie, vie; ha, ha, vanredno! (Odlaze.)

SCENA ETVRTA

Odaja u vojvodinoj palati. (Ulaze VALENTIN i VIOLA u mukom odelu.) VALENTIN. Ako vojvoda i dalje bude poka- zivao prema vama ovakvu naklonost, Cezario, vi ete po svoj prilici daleko doterati: nema ni tri dana otkako vas zna, a vi ve niste ovde stranac. VIOLA. Vi ili se pribojavate njegove udlji- vosti, ili strahujete od moga nehata kad dovo- dite u sumnju postojanost njegove naklonosti. Je li on, gospodine, nepostojan u svojim pri- vrenostima? VALENTIN. Ne, verujte mi. VIOLA. Hvala vam. Evo dolazi grof. (Ulaze VOJVODA, KURIO i SVITA.) VOJVODA. Vide li kogod Cezarija? Hej! VIOLA. Na slubi, gospodaru; ovde sam. VOJVODA. Povucite se askom. Cezario, Ti zna ve nita manje nego sve; Otkrio sam ti najskrivenije Stranice srca svog; pa zato k njoj Uputi, dragi mladiu, svoj korak, I ne daj da ti uskrati se pristup: Stoj ispred njenih vrata, reci im Da ti se noga, kao da je tu U tle urasla, nee maknuti Dok te ne primi. VIOLA. Svakojako ona, Moj plemeniti gospodaru, nee Nipoto hteti da me pusti sebi Ako se tako tuzi predala K'o to se pria. VOJVODA. Tad galami, prei Radije preko sviju granica Uljuenosti, samo bez dobitka Ne idi natrag. VIOLA. Recimo da s njom, Moj gospodaru, govorim. ta onda? VOJVODA. O! tada njoj izloi svu estinu Ljubavi moje, stuti se na nju Razlaganjem o mojoj vrednosti: Da jade moje glumi, to e tebi Stojati lepo; ona e s usana Mladosti tvoje naklonjenije Na njih da pazi nego sa usana Ozbiljnijega kakvog poslanika. VIOLA. Ne bih to rek'o, gospodaru. VOJVODA. Hoe, Veruj mi to, moj deko dragi: jer bi Blaena tvoja leta klevetao I sada i jo dugo ko bi rek'o Da si ti ovek: usne u Dijane Nenije nisu ni rumenije; Tanani glas tvoj, glasu devojakom Toliko nalik, visok je i zvuan; I sve na tebi eni nalikuje. Ja znam da tvoja zvezda raskono Poslu je ovom blagonaklona. etiri-pet vas budite mu svita; Poite, ako hoete, i svi; Jer je za mene onda najbolje Kad sam u drutvu najmanje. Izvri Sreno tu stvar, i ti e iveti Slobodno kao i gospodar tvoj, I njegovo e moi svojim zvati. VIOLA. Sve to do mene stoji iniu Da damu vau pridobijem, (Za sebe.) ali, Teke li borbe! Prosila ma koju, Bih da on mene za enu uzme svoju. (Odlaze.)

SCENA PETA

Odaja u domu Olivijinom. (Ulaze MARIJA i LUDALO.) MARIJA. Ne, ili da si mi kazao gde si bio, ili ni toliko neu otvoriti usta radi tvog izvinjenja koliko bi bilo dovoljno da se protne ekinja kroz njih. Obesie te moja gospoa to te nije bilo. LUDALO. Neka me obesi: ko je valjano obe- en na ovom svetu nema da se boji da nee imati petlje. MARIJA. Da ujem zato. LUDALO. Pa imae je. MARIJA. Valjano mrav odgovor. Mogu da ti kaem gde se porodila ta izreka, naime: "Ne bojim se da neu imati petlje." LUDALO. A gde, draga gospoo Meri? MARIJA. U ratu; a i to e, boj se, biti drsko da kaete u svojoj ludosti. LUDALO. Pa lepo, neka Bog da pameti onima koji je imaju; ko je budala, neka se pomogne svojim talentima. MARIJA. No, ipak ete biti obeeni to vas za toliko nije bilo; ili, ako budete najureni, zar to nee biti za vas ni vie ni manje no kao da ste obeeni? LUDALO. Valjano veanje spreava u mnogo sluajeva da se ovek ravo oeni; a to se tie najurivanja, neka samo podri leto. MARIJA. Ba ste, dakle, uporni? LUDALO. To ne, nipoto; ali se upirem o dva potpornja. MARIJA. Pa ako jedan popusti, odrae dru- gi; ali, ako oba popuste, srozae vam se ak- ire. LUDALO. Prikladno, due mi; veoma prikla- dno. Lepo, putuj kud si pola: ako bi se vitez Tobi okanio pia, bila bi ti dovitljivo pare Evinog mesa, nita manje no bilo koje mu drago u Iliriji. MARIJA. Umuknite, bitango, ni rei vie o tome! Evo dolazi moja gospoa: opravdajte se na pametan nain, to bi vam bilo najbolje. (Ode.) LUDALO. Dovitljivosti, ako je volja tvoja, bu- di mi na ruci za jednu dobru alu. Oni domi- ljani to misle da te imaju esto se pokau kao prave budale; a ja, koji zacelo znam da te nemam, mogu da proem i za pametnjako- via: jer ta veli Kvinapalus "Bolja je umna luda od bezumna mudraca". (Ulazi OLIVIJA sa MALVOLIJEM) Blagoslovio te Bog, gospoo! OLIVIJA. Udaljite budalu. LUDALO. Hej, zar ne ujete? Udaljite gospou. OLIVIJA. Hajte, vi ste uplja budala; neu vie da znam za vas. Sem toga, vi ste se pro- nepotenili. LUDALO. To su dva nedostatka, madona, koji oe se ispraviti piem i dobrim savetom: jer po- dajte upljoj budali da pije, pa onda nee biti uplja; i naredite nepotenjakoviu da popravi svoje vladanje, pa ako ga popravi, on onda nije vie nepotenjakovi; a ako to nije kadar, dajte onda krparu da ga opravi. Jer svaka popravljena stvar je samo zakrpljena: vrlina kad uini pre- stup samo je zakrpljena grehom; a greh kad se popravi samo je zakrpljen vrlinom. Ako ovaj prosti silogizam uzmogne da poslui, neka bude; ako ne, ta se tu moe? Kao to je samo jad pravi rogonja tako je i lepota cvet. Gospoa nareuje da se udalji budala, zato ja opet kaem da se udalji ona OLIVIJA. Gospodine,.ja sam im naloila da udalje vas. LUDALO. Omaka s oteavajuim okolno- stima! Gospoo, cucullus non facit mona- chum to e rei da nije skrpljen od arenih krpa i moj mozak. Draga madona, dopustite mi da vam dokaem da ste budala. OLIVIJA. Hoete li biti kadri? LUDALO. Bez greke, dobra madona. OLIVIJA. Dokaite. LUDALO. Morauvam radi toga, madona, da postavljam pitanja kao katiheta. Dobri miu vrline, odgovarajte mi. OLIVIJA. Dobro, gospodine, poto nemam ime drugim da ispunim dokolicu, hajde da se podvrgnem vaem dokazivanju. LUDALO. Dobra madona, zbog ega tui i jaduje? OLIVIJA. Dobra budalo, zbog smrti svoga brata. LUDALO. Ja mislim da je njegova dua u paklu, madona. OLIVIJA. Ja znam da je njegova dua na nebu, budalo. LUDALO. Utoliko ste vea budala, madona, kad jadikujete zbog toga to je dua vaega brata na nebu. Udaljite budalu, gospodo. OLIVIJA. ta velite vi o ovoj budali, Malvolio? Je l' te da se popravlja? MALVOLIO. Da; i terae tako i dalje, sve dokle se ne zatrese u samrtnim mukama. Sta- raka odrtavelost, koja pametnog nainje, i- ni od budale sve savreniju budalu. LUDALO. Neka bi vam onda Bog poslao to pre odrtavelost, gospodine, kako bi uznapre- dovala vaa ludost! Vitez Tobi e se zakleti da ja nisam lisica, ali nee, pa gro da mu date, zaloiti svoju re da vi niste budala. OLIVIJA. ta velite na ovo, Malvolio? MALVOLIO. udim se kako moe vae gos- podstvo da zabavlja ovakva upljoglava hulja? Video sam kako ga je pre neki dan poklopio jedan najobiniji ludov, koji nema razuma ni koliko kamen. Pogledajte, ve je priteran uza zid; i ako se ne budete smejali i pritekli mu u pomo, zaepie mu se usta. Uveravam vas da one pametne ljude koji se cere ovom soju naruenih budala ne smatram za to bolje doli za pajace ovakvih budala. OLIVIJA. O, vi bolujete od samoljublja, Mal- volio, pa vam je sa obolela apetita sve bljutavo. Ako ovek hoe da bude plemenit, iste sa- vesti i prostosrdaan, valja da prima ove stvari kao zatupljene strele za ptice, dok ih vi sma- trate za topovsku ulad. Nareena budala ne kleveta, mada, ko to radio da radio, on rui i ruga se; dok se opet ovek poznat sa svoje razboritosti ne ruga, iako stalno zamera i kudi. LUDALO. No, dabogda te Merkur obdario umenou laganja, jer lepo govori o buda- lama. (Vraa se MARIJA) MARIJA. Gospoo, na kapiji je jedan mladi gospodin i veoma eli da govori s vama. OLIVIJA. Od grofa Orsina, zar ne? MARIJA. Ne znam, gospoo; neki lep mladi, s valjanom pratnjom. OLIVIJA. Ko ga je od mojih ljudi zadrao? MARIJA. Vitez Tobi, gospoo, va roak. OLIVIJA. Uklonite ga, molim vas; taj govori stalno kao da mu fali neka daska. Pfuj! (MARIJA ode.) OLIVIJA. Otidite vi, Malvolio: ako je to ne- kakva poruka od grofa, onda sam bolesna ili nisam kod kue; kako vam drago, samo mi je skinite s vrata! (MALVOLIO ode.) OLIVIJA. Evo, vidite, gospodine, kako su va- a ludijanja obajatila, pa obljutavila svetu. LUDALO. Ti si nas zastupala, madona, kao da e tvoj prvenac biti budala; pa njegovu lobanju neka Jupiter nakljuka mozgom, jer evo dolazi jedan od tvoga roda u kojega je zdravo slaba pia mater. (Ulazi VITEZ TOBI TUCALO.) OLIVIJA. asti mi, polupijan. Ko je to na kapiji, roae? VITEZ TOBI. Neki gospodii. OLIVIJA. Gospodii! Kakav gospodii? VITEZ TOBI. Gospodii jedan ovde - kuga odnela tu usoljenu haringu! ta je, tupane? LUDALO. Dragi vitee Tobi. OLIVIJA. Roae, roae, kako ste se ve zorom tako naljoljali? VITEZ TOBI. Nalolao! Taman je meni do lolanja! Ima tamo neko na kapiji. LUDALO. Pa dobro, a ko je on? VITEZ TOBI. Neka bude i kusi ako hoe, briga mene: vere vi meni dajte, to ja velim. Pa dobro, svejedno. (Ode.) OLIVIJA. Na ta ti lii pijan ovek, budalo? LUDALO. Na utopljenika, na budalu i na ludaka. Kad je ovek ve zagrejan, pa popije gutljaj vie, on pobudali, od narednog gutljaja pomahnita, a od treega se utopi. OLIVTJA. Idi potrai lekara za umrlice, pa neka pregleda moga roaka, jer je ovaj u tre- em stupnju pijanstva, utopio se; idi, pripazi na njega. LUDALO. Ama, on je tek mahnit; a budala e da pripazi mahnitoga, madona. (Ode.) (Vraa se MALVOLIO.) MALVOLIO. Gospoo, ono se mome zakli- nje da e da govori s vama. Rekao sam mu da ste bolesni, a on zaintaio da je za toliko ve obaveten i da zato ba hoe da govori s vama. Rekao sam mu da spavate, a on kao da je i to unapred znao, pa ba zato dolazi da govori s vama. ta da mu se kae, gospoo? Naoruao se protiv svakog odbijanja. OLIVIJA. Reci mu da nee govoriti sa mnom. MALVOLIO. Reeno mu je to, a on ree da e stojati pred vaim vratima kao erifov stra- ar i da e biti podupira za klupu, ali da e govoriti s vama. OLIVIJA. Kakav je to soj oveka? MALVOLIO. Pa, muki soj. OLrVIJA. Kakvog je ponaanja i udi? MALVOLIO. Veoma opake; hoe da govori s vama, hteli vi ili ne hteli. OLIVIJA. Kako izgleda i koliko je star? MALVOLIO. Nije jo dovoljno star za oveka, a ni dovoljno mlad za deka, kao boranija pred zrenje ili kao nedozrela jabuka; doe mu nekako kao voda izmeu plime i oseke, na sredini izmeu deka i oveka. U liku je zaista skladan a na jeziku kao zolja: rekao bi ovek da je tek odbijen od sise. OLIVIJA. Pustite ga da ue. Pozovite ovamo moju dvorkinju. MALVOLIO. Moja gospoa zove dvorkinju! (Ode.) (Dolazi MARIJA) OLIVIJA. Daj veo; pa mi pokrij lice. ujmo jo jednom ta poruuje Orsino. (Ulazi VIOLA sa SVITOM) VIOLA. Ko je potovana gospodarica ovoga doma? OLIVIJA. Govorite meni; ja u odgovarati za nju. elite? VIOLA. Presjajna, izvanredna i nedosena le- poto - recite mi, molim vas, je li ovo gospo- darica ovoga doma, jer jaje nikad nisam video. Ne bih nipoto voleo da bacim u vetar svoj govor; jer, sem toga to je izvrsno sastavljen i napisan, ja sam grdnu muku video dok sam ga nabubao napamet. Drage lepotice, nemojte me izvrgavati poruzi; ja sam veoma osetljiv, ak i prema najmanjem ravom postupku. OLIVIJA. Odakle dolazite, gospbdine? VIOLA. Ja, sem onoga to sam nauio, malo to mogu da kaem; a ovo pitanje nije obu- hvaeno mojom ulogom. Draga plemenita go- spoo, dajte mi ma i najskromniju potvrdu da ste vi gospodarica ovoga doma, da bih mogao da nastavim svoj govor. OLIVIJA. Jeste li vi glumac? VIOLA. Nisam, srce moje umno! Pa ipak, tako mi svih kanda pakosti, ja nisam ono to izigravam. Jeste li vi ovde domaica? OLIVIJA. Ako samu sebe bespravno ne pri- svajam, onda jesam. VIOLA. Pa, ako ste vi ona, onda je van sva- koga spora da prisvajate sebe bespravno; jer ono to vam je dato da poklonite nije vam dato da zadrite. No ovo je van okvira mog punomoja: nastaviu svoj govor u vau po- hvalu i izloiti vam sr svog poklisarstva. OLIVIJA. Preite na ono to je tu od vanosti - pohvale ste oproteni. VIOLA. Avaj, grdnu sam muku imao da to nauim, a i veoma je poetino. OLIVIJA. Utoliko je verovatnije da je izmi- ljeno; zadrite to za sebe, molim vas. ula sam da ste bili drski pred mojim vratima i dopustila sam da doete vie radi toga da vam izrazim svoje uenje no da vas sluam. Ako niste bez mozga, idite; ako imate to stvarno da iznesete, budite kratki: nije meni vrana popila mozak da traim vreme u takvom ra- zgovoru zbrda-zdola. MARIJA. Hoete li dignutijedra, gospodine? Ovamo vodi put. VIOLA. Ne, draga laarska metlo; ja ne mi- slim tako brzo da dignem kotvu iz ovih voda. Ukrotite malo, slatka gospoo, ovu svoju gr- dosiju. OLIVIJA. Recite mi ta ste voljni. VIOLA. Ja sam izaslanik. OLIVIJA. Zacelo je uasno to to imate da saoptite, kad tako strano okoliite. Recite svoju poruku. VIOLA. To se tie samo vaega uha. Ne dono- sim ni objavu rata ni nalog za kletvenika davanja: u ruci mi je maslinova granica; rei su moje koliko miroljubive toliko i znaajne. OLIVIJA. A ipak ste otpoeli grubou. Ko ste i ta ste vi? ta hoete? VIOLA. Grubosti koja se u meni ispoljila po- uio me nain na koji sam primljen. ta sam i ta hou - stvar je tako tajna kao i devian- stvo; za vae uho boije otkrovenje, za svako drugo obesveenje. OLIVIJA. Ostavite nas same: ba da ujemo to boije otkrovenje. (MARIJA i SVITA odlaze.) Pa, gospodine, da ujemo to to imate da mi kaete. VIOLA. Najslaa gospoo - OLIVIJA. To je uenje ohrabrujue i imalo bi mnogo ta o njemu da se kae. Gde poiva taj va tekst? VIOLA. U Orsinovim grudima. OLIVIJA. U njegovim grudima! A u kojem njihovom poglavlju? VIOLA. Ako u po tom metodu da odgovorim, u prvom poglavlju njegovoga srca. OLIVIJA. O, itala sam ga: to je jeres. Nemate nita vie da kaete? VIOLA. Draga gospoo, dopustite da vam vi- dim lice. OLIVIJA. Zar vam je va gospodar naloio da pregovarate s mojim licem? Sad se ne drite svoga teksta. No mi emo povui zavesu i pokazati vam sliku. (Skine veo.) Pogledajte, gospodine, eto takva sam vam bila dana da- nanjega; zar nije dobro sazdano? VIOLA. Vanredno sazdano, ako je tu sve od boije ruke. OLIVIJA. Boja se ta ne skida, gospodine; iz- drae vetar i nevreme. VIOLA. Ta je lepota usklaena divno: Rumenilo i belilo je tu Priroda sama rasporedila Umenom rukom: gospoo, od vas Svirepijega ivog stvora nema, Ako u grob te drai ponesete A otisak ne ostavite svetu. OLIVIJA. O, gospodine, tako nemilosrdna neu biti. Razdau ja spiskove svoje lepote; bie na- injen popis i svaki e deli i svaki predmet biti poimenino prikljuen uz moju poslednju volju; kao item dve usne, prilino rumene; item, dva siva oka, zajedno s trepavicama; item, jedan vrat, jedna brada i tako dalje. Jeste li vi poslani amo da mi odreujete cenu? VIOLA. Vidim ja ta ste: vi ste odve gordi; No, ma i avo bili, vi ste lepi. Gospodar moj vas voli: o! pa da ste I krunom carskom ovenani vi, Takva bi ljubav neocenjivom Lepotom samo mogla da se plati. OLIVIJA. Kako me voli? VIOLA. S oboavanjem, Sa pljuskom suza, s jecajima koji Ljubavlju grme, s plamen-uzdasima. OLIVIJA. Miljenje moje va gospodar zna; Ne mogu da ga volim; jest da ja Verujem da je pun vrlina on, K'o plemenita znam ga, znam da golem Imetak ima, da je mladou Obdaren sveom i neokaljanom; Da je na dobrom glasu, da je hrabar, Izdaan, uen; da je ljubak stas I oblik njemu dala priroda; Ali ne mogu da ga volim: on je Do odgovora davno mog'o doi. VIOLA. Kad bih vas strasno kao moj gospodar Voleo ja, toliko trpe, tol'ko ivotom smrti slinim ivei, Ja smisla ne bih u odbijanju Naao vaem; shvatio ga ne bih. OLIVIJA. No, ta biste? VIOLA. Pred vaim vratima Opleo bih vam vrbovi kuerak, Pa bih iz doma duu svoju zvao; O prezrenoj bih jednoj ljubavi Pokorne psalme pisao i njih U samu gluvu no bih pevao; Put brda koja jeku odaju Vae bih ime izvikivao, Te vasionsku onu brbljuu Primorao da vie "Olivija"! O! vama izme' zemlje i nebesa Poinka ne bi bilo dok se na me Ne biste saalili. OLIVIJA. Vi biste svata mogli postii. Kakvog ste roda? VIOLA. Vieg no to moje Stanje to kae, mada rav nye Poloaj moj: od plemike sam loze. OLIVIJA. Svom gospodaru idite: ne mogu Njega da volim. Nek' se slanja proe, Sem ako, moda, ne biste do mene Vi opet doli da mi javite Kako je ovo primio. Pa zbogom: Hvala za trud: a to u moje ime Popijte. VIOLA. Nisam ja pod platu glasnik; Zadr'te kesu, gospoo, jer lien Nagrade nisam ja, ve moj gospodar. Dabogda da se skameni u kamen Srce u onog koga zavolite, Pa ar va, k'o i ar mog gospodara, Da naie na prezir, prepun zlosti! Ostajte zbogom, lepa svireposti. (Ode.) OLIVIJA. "Kakvog ste roda?" "Vieg no to moje Stanje to kae, mada rav nije Poloaj moj: od plemike sam loze." Bih se i sama zaklela da jesi. Udovi, kretnje, lik tvoj, jezik, duh Petostruk grb su. Da ne prenaglim: Polako, o, polako! Osim da je On sam na mestu svoga gospodara. Al' gle! Zar tako brzo mora ta oveka epa? K'o da oseam Kako se savrenstva tog mladia Neopazice, kradom, lukavo, U zenice mi upuzavaju. Pa neka bude! Hej, Malvolio! (Vraa se MALVOLIO.) MALV.: Evo me, stojim, gospoo, na slubL OLIVIJA. Bre za onim glasnikom, za onim Joguncem, lugom grofovim, poteci: Ostavio je, htela ne htela, Taj prsten ovde: reci da ga neu. Kai mu neka svoga gospodara Ne hrabri nit' podrava u nadi: Ja nisam za nj. A ako mladi taj Htedne i sutra svratiti do mene, Dobie objanjenje. Sad pouri. MALVOLIO. Gospoo, hou. (Ode.) OLIVLJA. Ne znam ta inim; duu mi estoko, Bojim se, miti zaneseno oko! Nek' kob pokae mo: mi nismo svoji; Nek' bude kako pisano nam stoji. (Odlazi.)

DRUGI CIN

SCENA PRVA

Morska obala. (Ulaze ANTONIO i SEBASTIJAN.) ANTONIO. Neete zar da ostanete? A neete ni da idem s vama? SEBASTIJAN. Ne zamerite, neu. Mrko nada mnom sija moja zvezda; zloudnost moje kobi mogla bi moda da ozlojedi i vau kob; stoga u izmoliti od vas doputenje da svoje nevolje ponesem sam. Ravo bih vam uzvratio ljubav, ako bih koju od njih navukao na vas. ANTONIO. Recite mi bar kuda ste naumili poi. SEBASTIJAN. Ne, doista, gospodine: putova- nje na koje nameravam da poem besciljno je tumaranje. No, ja sam na vama uoio tako divnu crtu krotkosti da mi neete silom izma- mljivati ono to sam voljan da zadrim za sebe. Stoga mi pristojnost utoliko vie nalae da se pred vama otkrijem. Treba, dakle, da znate, Antonio, da se ja zovem Sebastijan, a nazvao sam sam sebe Roderigo. Otac mi je bio onaj Sebastijan iz Mesaline o kojem znam da ste uli. On je ostavio za sobom mene i moju sestru, roene u isti as: da je tako nebu bilo drago, voleo bih da smo tako i zavrili! Ali vi ste to izmenili, gospodine; jer koji as pre nego to ste me vi izvukli iz uzburkanog mora, moja se sestra utopila. ANTONIO. Avaj, kakva nesrea! SEBASTIJAN. Bila je to, gospodine, ena koju su, ma koliko da se govorilo da veoma lii na mene, mnogi drali za lepu. No, mada ne bih mogao u preteranom divljenju ii dotle da u to verujem, ipak u ii tako daleko da smelo izja- vim: duh je u nje bio takav da bi i sama zavist rekla da je lep. Ona se ve, gospodine, utopila u slanoj vodi, a ja kao da u takvu vodu jo jednom utapam njenu uspomenu. ANTONIO. Oprostite mi, gospodine, to vas nisam najbolje ugostio. SEBASTIJAN. O, dobri Antonio! oprostite vi meni to sam vam zadao truda. ANTONIO. Ako neete da me ubijete zbog moje ljubavi, dopustite da vam budem sluga. SEBASTIJAN. Ako neete da ponitite ono to ste uinili, a to e rei da ubijete onoga koga ste spasli, na zahtevajte to. Ukratko, ostajte zbogom! Srce mi je prepuno raznee- nosti: a ja sam jo toliko po udi na majku da e moje oi, bude li im se pruio ma i najmanji povod, svata da napriaju o meni. Uputiu se na dvor kneza Orsina. Zbogom! (Ode.) ANTONIO. Neka te milost svih bogova prati! Dumana mojih pun je dvor Orsinov. A uskoro bih onde inae Potraio te; al' to bude - bude: Volim te tol'ko da je ala samo Opasnost za me: poi u onamo. (Ode.)

SCENA DRUGA

Ulica. (Ulazi VIOLA, za njom MALVOLIO.) MALVOLIO. Da niste vi maloas bili kod grofice Olivije? VIOLA. Ba ovog asa, gospodine: i ba sam, korak po korak, stigao dovde tek. MALVOLIO. Ona vam vraa ovaj prsten, go- spodine. Mogli ste mi utedeti trud da ste ga sami poneli. Ona, pored toga, dodaje da po- ruite svome gospodaru da moe biti oajno ubeen da ona nee da uje za njega. I jo jednu stvar pride: da se vi ni za ivu glavu ne drznete dolaziti opet po njegovoj stvari, osim ako biste doli da joj dojavite kako je va gospodar ovo primio. Elem, uzmite ga. VIOLA. Prsten je ona uzela od mene; da ujem neu za nj. MALVOLIO. eknite malo, gospodine, vi ste ga bezobrazno bacili njoj, i njena je volja da on na isti nain bude vraen. Ako vredi da se ovek sagne zbog njega, on vam je tu pred oima; ako li ne, neka pripadne onom koji ga nae. (Ode.) VIOLA. Nikakav prsten ostavila nisam: Kud cilja ova gospoa? Da nije, Sauvaj Boe, moja spoljanost Oarala je? Bacala je meni Poglede ljupke; jeste, i to tol'ko, Da zbilja mislim da su oi njene Bunile jezik njen i saplitale, Jer je njen govor tekao na preskok I rasejano. Voli me, zacelo. To me po ovom glasniku prostaku Poziva njene strasti prepredenost. Za prsten moga gospodara ona Nee da zna! Pa poslao ga njoj I nije on. Na mene ona cilja: Ako je tako, kao to i jeste, Onda bi bolje bilo da se, jadna, Zaljubila u kakav san. O! ti si, Preruenosti, lupetvo u kojem Svata je kadar avo lukavi. Kako u vosak enskog srca lako Laljivci lepi utisnu svoj oblik! Vaj! Nismo krive mi, ve slabost naa! Jer kakve Bog nas stvori takve jesmo. Na ta li ima ovo da izie? Nju moj gospodar voli neizmerno; Ja opet, jadna nakaza, u njega Zacopana sam; ona pak, s pometnje, Za mnom je, kanda, zabrljavila. Kud li to vodi? Jesam li mukarac, Nema mi nade da u stel ljubav Svog gospodara; jesam li, pak, ensko, Kuku i lele! to e se uzalud Nauzdisati jadna Olivija! Ti, vreme, vor razmrsi taj, ne ja; Preve je vrsta za me petlja ta.

SCENA TREA

Odaja u domu Olivijinom. (Ulaze VITEZ TOBI TUCALO i VITEZ ENDRJU JEZOLIKI) VITEZ TOBI. Pristupi, vitee Endrju: ne biti posle ponoi u postelji, znai biti rano na nogama; a diluculo surgere ti zna - VITEZ ENDRJU. Ne, vere mi, ne znam; ali znam da biti na nogama kasno znai biti ka- sno na nogama. VITEZ TOBI. Pogrean zakljuak, a to mrzim kao prazan vr. Biti na nogama posle ponoi i tad otii u postelju, to je rano; te poi u postelju posle ponoi znai otii u postelju na vreme. Zar se na ivot ne sastoji iz etiri elementa? V. ENDRJU. Zaista, tako vele; ali ja bih rekao da se on pre sastoji iz krkanja i zalivanja. V. TOBI. Ti si uevnjak; zato daj da krkamo i da se zalivamo. Marijana, hej! Kupu vina! (Ulazi LUDALO) VITEZ ENDRJU. Vere mi, evo budale. LUDALO. Pa kako ste mi, srca moja? Niste zar nikad videli sliku "nas trojica". VITEZ TOBI. Dobro doao, magare. De da zapevamo jednu ujedalicu. V. ENDRJU. Vere mi, budala ima izvanrednu glasinu. Voleo bih da imam njegove krake i njegov umilni glas, no da mi da etrdeset ilinga. Budalio si se sino, due mi, da ne moe biti slae kad si priao o Pigrogromitusu i o Vapiancima kako prelaze nebeski ekvator Kvezbus; bilo je da ne moe biti bolje, vere mi. Poslao sam ti estak za tvoju lutkicu; jesi li dobio? LUDALO, Strpao sam ja u dep tvoju na- pojnicu; jer Malvolijev nos nije bialje: bela je ruka u moje gospe, a Mirmidoni nisu birtije. VITEZ ENDRJU. estoko! Ovakvom buda- ljenju, pravo reeno, nema premca. A sad oei jednu pesmu! VITEZ TOBI. Ded', ded'; evo vam estak; da ujemo neku pesmu. VITEZ ENDRJU. Evo ti jedan estai i sa moje strane: ako neki vitez da, recimo... LUDALO. Hoete li ljubavnu, ili neku o bo- gougodnom ivotu? VITEZ TOBI. Ljubavnu, ljubavnu. VITEZ ENDRJU. Jest, jest; ba me briga za bogougodni ivot. LUDALO. Gde ti to vrlja, milo moje? Stoj, uj: i tanko zna da poje I krupno dika tvoj, da ta! Mani se, duo, tumaranja: Vee je radi sastajanja; To svak' ko nije aav zna. VITEZ ENDRJU. estoko, pa to; bogami. VITEZ TOBI. Dobro, dobro. LUDALO. Ljubav - to nije ne znam kada: Sad te golica, smej se sada; Vrbov je klin budua ast. Od skanjeranja nema vajde, Mladost se aba; zato, hajde, Cmokni me stoput, al' u slast. VITEZ ENDRJU. Medljikast glas, ne bio ja odistinski vitez. VITEZ TOBI. Glasina da umre. VITEZ ENDRJU. Ba slatka i da umre od nje, vere mi. VITEZ TOBI. Kad se slua kroz nos, eerna do umiranja. No, da li da udesimo da zbilja i sveci na nebu zaigraju? Da li da ispudimo i buljinu u noi nekom ujedljivom zapevanci- jom koja bi i iz kakvog tkaa tri due iscimala? Da li? VITEZ ENDRJU. Hajdete, ljubavi vam; ja sam sila za ujedljive zapevancije. LUDALO. Bogorodice mi, vitee, i poneki pas ume da ujede pa prosto da zapevate. VITEZ ENDRJU. Nita tanije. Ded' neka naa zapevancija bude: "Ti, huljo". LUDALO. Dakle, "Jezik za zube, ti huljo!", vitee? Biu onda prinuen da te tom prili- kom nazovem huljom, vitee. VITEZ ENDRJU. Nije to prvi put to sam ja nekog prinudio da me nazove huljom. Poinji, budalo; to poinje "Jezik za zube". LUDALO. Nikada neu moi poeti ako bu- dem drao jezik za zubima. VITEZ ENDRJU. Dobra ti je ta, vere mi. Hajde, poni. (Pevaju neku rugalicu.) (Ulazi MARIJA.) MARIJA. U kakvo ste to maukanje tu udarili? Ako moja gospoa nije pozvala svoga nastoj- nika Malvolija da vas glavake izbaci kroz vrata, ne bila ko sam. V. TOBI. Moja gospoja je Kitajka; mi smo sve sampolitiar; Malvoliojebabaroga, a'Trivesela brata smo mi". Zar nisam ja rod roeni? Zar ne tee u meni njena krv? Tandara-bro, gospoja! U Vavilonu iveo ova, gospoja, gospoja! LUDALO. Neka me avo nosi, vitez se ludira da je to milina! VITEZ ENDRJU. Pa jeste, ume on to dosta dobro kad mu doe; a i ja: kod njega to ispada ljupkije, ali kod mene je to prirodnije. VITEZ TOBI. O! vee predbogojavljensko - MARIJA. Ako za Boga jednoga znate, tie! (Ulazi MALVOLIO.) MALVOLIO. Gospodo, jeste li pomahnitali, ili ta ste? Zar nemate ni pameti, ni uljudnosti, ni obzira kad tu u ovo doba noi angrljate kao da krpite kotlove? Hoete li od doma moje gospoe da nainite birtiju kad skiite tu svoje krparake zapevke, ne ublaujui i ne prita- jujui svoj glas? Zar vam ni mesto, ni persone, ni doba ne ulivaju duan takt? VITEZ TOBI. Drali smo se mi takta u svojim zapevancijama, gospodine. Idi, obesi se! MALV.: Vitee Tobi, moram da govorim s vama bez uvijanja. Moja gospodarica mi je naloila da vam kaem kako se ona, iako vam je kao srod- niku dala skrovite, nikako ne saglaava s vaim raspojasanostima. Ukoliko biste bili kadri da se odreknete svoga naopakog ponaanja, vi ste joj dobrodoli u njenom domu; ukoliko ne, ona bi vam, ako izvolite uzeti oprotaj od nje, od sveg srca rekla zbogom. VITEZ TOBI. Srdace, zbogom; kad ve druge nema. MARIJA. Nemojte, dobri vitee Tobi. LUDALO. Pogled mu kae:put neba se sprema. MALVOLIO. Dakle, tako? V. TOBI. Da umrem? Ja? Ni pomena o tome. LUDALO. Vitee Tobi, slagaste sad, bome. MALVOLIO. Alal vam vera! VITEZ TOBI. Da ga najurim, a? LUDALO. ta e tad biti, ta? VITEZ TOBI. Da ga najurim, a? bez etikete. LUDALO. Neete, neete, ne; vi to ne smete! VITEZ TOBI. "Nismo se drali takta!" Gospo- dine, vi laete. Kad si ti bio to vie od nastoj- nika? Ne misli tek valjda da, zato to si ti ovek neporoan, da zato na svetu ne treba vie da bude kolaa i piva? LUDALO. Jeste, svete mi Ane; a nee ni isiot prestati da pee nepce. VITEZ TOBI. U pravu si. Idite vi, gospodine, pa ucaklite svoj nastojniki lanac mrvicama od hleba. Cimentu vina, Marija. MALVOLIO. Gospoo Marija, kada biste ce- nili naklonost moje gospoe ikoliko vie no njen ukor, vi ne biste davali sredstva za ovo neuljudno vladanje: ona e o tome biti oba- vetena, tako mi ove ruke. (Izlazi.) MARIJA. Haj'te, pa proklatite malo svoje ui. VITEZ ENDRJU. Kao to je dobro delo napiti se kad si gladan, isto tako bi bilo dobro iza- zvati ga na dvoboj, pa onda ne odrati re i tako ga namagariti. VITEZ TOBI. Uinite to, vitee; napisau ti ja izazivanje; ili u mu usmeno isporuiti tvoje ogorenje zbog nanesene uvrede. MARIJA. Slatki vitee Tobi, strpite se za no- as. Otkad je onaj grofov deko bio u moje gospoe danas, ona je veoma uznemirena. to se tie musje Malvolija, pustite da se ja s njim ponesem: ne nasadim li ga tako da ue u poslovicu i ne postignem li da se s njim sprda ceo svet, smatrajte da nemam ni toliko mozga u glavi koliko da se pruim u svojoj posteljL Znam da u uspeti. VITEZ TOBI. Uputi nas, uputi nas; obavesti nas malo o njemu. MARIJA. Pa, gospodine, on vamje pokatkad neka vrsta puritanca. VTEZ ENDRJU. O, da sam to slutio, istukao bih ga kao psa. V. TOBI. Kako? Zbog toga to je puritanac? A kakvi su tvoji premudri razlozi za to, dragi vitee? VITEZ ENDRJU. Premudrih razloga za to nemam, ali imam dovoljno dobar razlog. MARIJA. Davola je on postojani puritanac ili ta bilo drugo osim vrdalama koja se povija prema vetru; izvetaeni magarac, koji buba gromopucatelne fraze naizust, pa ih prosipa u velikim otkosima: samouveren kako samo moe biti; tako nadeven prevashodnostima, kako on misli, da je temeljno naelo njegovog vjeruju kako se svako mora da zaljubi u njega im ga samo vidi. A ba ta njegova mana posluie kao odlian temelj za izvrenje moje osvete. VITEZ TOBI. ta si naumila da uradi? MARIJA. Posejau put kojim on prolazi zatu- tuljenim ljubavnim pisamcima; a u njima e on, po boji svoje brade, po obliku svojih nogu, po nainu svoga hoda, po tome kako izgledaju njegove oi, njegovo elo, boja njegova lica - nai sebe ocrtana da ne moe biti opipljivije. Umem da piem vrlo slino rukopisu svoje gospoe, vae neake; kad je u pitanju neto to smo zaboravile, jedva moemo da raza- znamo koje je ija ruka. VITEZ TOBI. Izvrsno! Njuim smicalicu. VITEZ ENDRJU. I ja je imam u nosu. VITEZ TOBI. On treba da pomisli da pisma koja e ti spustiti potiu od moje neake i da se ona u njega zaljubila. MARIJA. Moja namera je zbilja konjic od te farbe. VITEZ ENDRJU. I sad e va konjic od njega napraviti magare. MARIJA. Magare, ne sumnjam u to. VITEZ ENDRJU. O, to e biti divota! MARIJA. Bogovsko uveseljavanje, jamim vam. Znam da e moj lek delovati kod njega. Namestiu vas dvojicu, i budalu treeg, tamo gde on treba da nae pismo. Motrite kako e ga protumaiti. A za noas u postelju i sne- vajte o onome to e se sluiti. Zbogom. (Ode.) VITEZ TOBI. Laku no, Pentesilea! VITEZ ENDRJU. ivota mi, valjana cura. VITEZ TOBI. Ona je kao vile iste pasmine, a pored toga me oboava; no, ta je s tim? V. ENDRJU. I ja sam nekad bio oboavan. VITEZ TOBI. Da se ide u postelju, vitee. Potrebno je da poalje po jo neto novca. VITEZ ENDRJU. Ako ne dobijem tvoju ne- aku, onda sam obrao bostan. VITEZ TOBI. Poalji po novac, vitee; ako ne bude na koncu tvoja, reci mi da sam kusi ogat. VITEZ ENDRJU. Ne uradim li to, nikad vere u mene da nemate, pa sad uzmite to kako god hoete. VITEZ TOBI. Hajde, hajde: ja idem da sku- vam malo kanarskog vina; odve je kasno da se sad ide u postelju. Hajde, vitee; hajde, vitee! (Odu.)

SCENA ETVRTA

Odaja u vojvodinoj palati. (Ulaze VOJVODA, VIOLA, KURIO i DRUGI.) VOJVODA. Dajte mi malo muzike. A sad Dobro vam jutro, prijatelji. Dede, Pesmicu, dobri moj Cezario, Starinsku onu pesmu udnu, koju Sluasmo sino; ona je veoma, Rek'o bih, patnju moju blaila, Vie no lake popevke i vie No birane i nauene rei Toliko naglog i vrtoglavog Vremena ovog: hajdete i dajte Bar koji stih. KURIO. Nije ovde, neka ne zameri vae go- spodstvo, onaj koji bi imao to da peva. VOJVODA. Ko je to bio? KURIO. Fest, lakrdija, gospodaru; budala u kojem je veoma uivao otac plemenite gospo- ice Olivije. On je tu negde oko kue. VOJVODA. Pronaite ga; vi za toliko Svirajte napev. (Odlazi KURIO. Muzika.) Deko, prii mi. Ako te lubav skoli kad, a ti se U slatkoj muci njenoj seti mene; Jer svaki koji voli odano Isti je k'o i ja: u drugim svim Oseanjima svojim on je udljiv I nepostojan, samo se u njega Ne menja slika bia koje voli. Kako ti ovaj napev godi? VIOLA. On je Naprosto odjek stanita u kojem Ljubav svoj presto ima. VOJVODA. Re je tvoja Majstorskog kova. Kladim se u ivot, Da ti se, ma koliko da si mlad, Oko za milost ve ulaguje Nekome biu voljenom. Zar nije Ovako, deko moj? VIOLA. Pa, pomalo, Sa doputenjem vae milosti. VOJVODA. A kakva je po liku ena ta? VIOLA. Nalik na vas. VOJVODA. Tad nije tebe vredna. A, zbilja, kojih godina? VIOLA. Donekle Godina vaih. VOJVODA. Neba mi, odve stara. ena vazda Treba da uzme starijeg od sebe, Tada se ona prikloni pod narav Svojega mua, tada postojano Njegovim srcem upravlja i vlada: Jer ma koliko hvastali se mi, Deae moj, naklonosti u nas udljivije su, kolebljivije, Pohlepnije su, prevrtljivije, I linjaju se bre, gube bre Nego u ena. VIOLA. Tako, gospodaru, Mislim i ja. VOJVODA. Pa zato sebi ti Za drago svoje mlau izaberi, Il' ti naklonost istrajati nee; Jer ene su k'o rue, iji cvet Opada im se razvije. VIOLA. O, klet Usud je njin; kad ponu tek da zru Do savrenstva, onda uprav mru. (Vraa se KURIO sa LUDALOM.) VOJVODA. Daj, mome, onu pesmu sinonu. Utuvi nju, Cezario; starinska, Priprosta pesma to je; pevaju je Pod vedrim nebom pletilje i prelje, I bezbrino je pevaju devojke Kad svilen vez u tkanje upliu Iglom od koske; priprosta, zacelo, Nevinu ljubav ona s ljubavlju Kiti i ara, kao to i ine Vremena stara. LUDALO. Jeste li spremni? VOJVODA. Da; molim te, pevaj. (Muzika.) Doleti, smrti, doleti, Nek' empres-koveg prihvati me blago; Odleti, duo, odleti, Svirepo moje usmrti me drago. Pokrov, ukraen tisom, sprem'te meni, Beo, edan, Verniji dosad svetom ne promeni Nijedan. Ni cvet, ni cvet nek' ne padne: Da crni koveg mirisom celiva; Ni drug, ni drug nek' ne dadne Pozdrav mom grobu to mi kosti skriva. Nek' prah moj, da bi manje suza bilo, Tamo gnjili, Gde nad njim nee dol drago milo Da cvili. VOJVODA. Evo ti za trud. LUDALO. Nema tu nikakvog truda, gospodaru; ja u pevanju nalazim uivanje, gospodaru. VOJVODA. Onda u da platim tvoje uivanje. LUDALO. Doista, gospodine, i uivanje se plaa, bilo pre bilo posle. VOJVODA. A sad mi dopusti da te otpustim. LUDALO. Pa neka te bog melanholije titi, i neka ti kroja naini prsluk od tafta ija se boja preliva i menja, jer duh je tvoj pravi opal! Voleo bih da ljude takve postojanosti bacim na more gde bi mogli da se bave ime mu drago i da se upucuju kuda mu drago; jer nita se samo tako dobro provoza. Zbogom. (Ode.) VOJVODA. Nek' drugi svi iziu. (Odlaze KURIO i SVITA) Ti, do one Prelepe svireposti jo jedared, Cezario, otidi: reci njoj Da moja ljubav, plemenitija Negoli svet, ne ceni zamanost Prljave zemlje; miraz koji sudba Podari njoj ja cenim, reci joj, Isto toliko malo k'o i sudba; Al' udo ono, onaj alem-kamen, Koji je njoj, po sjaju nenadmaan, Priroda dala da je ukrasi, To mami duu moju. VIOLA. Ali ako Ne moe ona da vas voli? VOJVODA. Neu se moi da zadovoljim Tim odogovorom. VIOLA. Bome, moraete. Uzmimo, to i jeste moda tako, Da gospoica nekakva postoji U koje srce isto tako pati Zbog vas k'o vae zbog Olivije: A vi je niste kadri voleti; I kaete joj to; zar da se ona S tim odgovorom tad ne pomiri? VOJVODA. Nema tih enskih grudi Koje bi bile kadre da podnesu Udarce strasti tako snane kakve Mom srcu ljubav zadaje; toliko Veliko ensko srce ne postoji Da u se tol'ko primi; nije njima Data sposobnost zadravanja. Vaj! Prohtevom se moe nazvati Njihova ljubav, stanite joj nije Jetra no nepci, te i presiti, Dotua ona, izazove ak Gaenje; dok je ljubav moja sva Nesita kao more i da svari Isto toliko moe. O, ne sravnjuj S ljubavlju mojom spram Olivije Ljubav to moe da je osea Nekakva ena prema meni. VIOLA. Da, Ali ja znam - VOJVODA. ta zna? VIOLA. Veoma dobro kakvu ljubav moe Da gaji ena spram mukarca: zbilja, ene su srca verna k'o i mi. U mog je oca bila jedna kl Koja je jednog volela mukarca Ba tako kao to bih, moda, ja, Kada bih ensko bio, voleo Vae gospodstvo. VOJVODA. Nu, i povest njena Kakva je bila? VIOLA. List neispisan, Moj gospodaru. Ljubav rekla nije Ve ostavila da prikrivanje Kaono crv u kakvom pupoljku Nagriza njene obraze rumene: U mislima je tekim, amel, Venula ona i sa setom bledom Sedela k'o na spomeniku kakvom Strpljenje olieno, pa se svome Smekala jadu. Nije li to bila Istinska ljubav? Mi mukarci vie Imamo rei, vie se kunemo; Ali u stvari mi obeavamo Obino vie nego to smo voljni Da ispunimo, jer na zakletvama Svakada mnogo posvedoavamo, Al' malo toga i u ljubavi. VOJVODA. Pa je li tvoja sestra, mladiu, I umrla od ove ljubavi? VIOLA. Jedina ki sam ja, i brat jedini, Iz doma oca mog; pa ipak ne znam. Da poem onoj gospi, gospodaru? VOJVODA. Da, to je ono glavno. K njoj potecL Taj kamen dragi daj joj, pa joj reci Da ljubav moja nit' ustupa, niti Prima da moe odbaena biti. (Izlaze.)

SCENA PETA

Olivijin vrt. (Ulaze VITEZ TOBI TUCALO, VITEZ ENDRJU JEZOLIKI i FABIJAN) VITEZ TOBI. Samo hajde, sinjor Fabijane. FABIJAN. Pa nego da hou. Propustim li ma i ovolicko od te lakrdije, kuvao se dabogda u melanholiji dok ne crknem. V. TOBI. ar ne bi uivao ako bi se ta pogana gnjida, taj iskeeni dukac svojski nasamario? FABIJAN. Ma likovao bih, ovee; vi znate da je njegovo maslo to sam iziao iz volje milostivoj gospoici kada smo ono draili i kinjili medveda. V. TOBI. Da bismo mu natrljali nos, udesiemo opet ono s medvedom, pa emo ga draiti i kinjiti namrtvo. Zar neemo, vitee Endrju? VTEZ ENDRJU. Pa ne uinimo li tako, bie sramota od Boga to smo ivi. VITEZ TOBI. Evo malog spadala. (Ulazi MARIJA.) Pa kako je, biljuru moj indijski? MARIJA. Sakrijte se sva trojica iza onog bu- na od imira. Malvolio upravo silazi ovim etalitem; bio je sve dosad tamo na suncu, i pola sata je drao vebe sa svojom senkom kako da se vlada. Obratite panju na njega, tako vam uivanja u sprdnji; jer znam da e ga ovo pismo preobraziti u zablenutog ble- sana. Da niste pisnuli, tako vam ludijanja! A ti lezi ovde (Bacipismo na tle.)jer evo pastrm- ke koja valja da se ulovi aoljenjem. (Ode.) (Ulazi MALVOLIO.) MALVOLIO. To je samo srea; sve je samo kob i srea. Marija mi je jednom rekla da me ona voli: a uo sam je i samu gde se zatrala i rekla da bi ovek u kog bi se zaljubila morao da izgleda kao ja. Sem toga, ona prema meni postupa sa daleko veom potom no i prema kome od onih koji je dvore. ta mi valja da mislim o tome? VITEZ TOBI. Da uobraena li lupea! FABIJAN. Ta utite! Kad razmilja, pretvara se u urana kome nema para; prosto e da pukne pod raepurenim perjem. VITEZ ENDRJU. to bih slatko izdevetao toga nikogovia, sunca mi! VITEZ TOBI. Mir, kad kaem! MALVOLIO. Biti grof Malvolio! VITEZ TOBI. O, utvo! VITEZ ENDRJU. Ustreli ga, ustreli ga! VITEZ TOBI. Mir, mir! MALVOLIO. Evo tu primera: gospodarica od Straija udala se za svog nadzornika odee. VITEZ ENDRJU. Pljuni ga, Jezavelja! FABIJAN. Ta, mir! Sad se do gue zagnjurio u to; gledajte kako se nadima od uobraenosti. MALV.: Nakon tri meseca braka s njom, sedei na svojoj sveanoj stolici s baldahinom... VITEZ TOBI. O, da mi je kakva praka, da mu bacim kamen u oko! MALVOLIO. Sazivam oko sebe svoje slube- nike, sedei u svom somotskom kaputu izve- zenom granjem i liem, doavi sa poivala, na kojem sam ostavio Oliviju da spava. V. TOBI. O, munje te palile i prio se u paklu! FABIJAN. O, utite, mir! MALVOLIO. Pa onda mi dolazi volja da ispo- ljim udljivost koja odgovara mom gospod- stvu: i poto sam natenane preao mrkim pogledom po svima, da im kaem kako ja znam ko sam i ta sam, te da i oni treba da znaju ko su i ta su, ja pitam za svoga roaka Tobija - VITEZ TOBI. Strele te i bukagije! FABIJAN. O, mir, mir, mir! Sad, sad. MALVOLIO. Sedmorica od mojih ljudi pokor- no skoe i nagnu da ga trae. Ja utoliko stu- tim obrve; i uzmem, moe biti, da navijam sat, ili da se igram svojim - skupocenim ka- kvim dragim kamenom. Eto Tobija; pa mi se klanja - VITEZ TOBI. Pa zar da mu ne zavrnem vrat? FABIJAN. Makar nam rei kletima upali iz usta, utite! MALVOLIO. Ja mu pruam ovako ruku, spu- tavajui svoj prijateljski osmeh strogim pogle- dom uzdranosti - VITEZ TOBI. Pa zar da vas onda Tobi ne ljisne po njuci? MALVOLIO. Pa u rei: "Roae Tobi, to to me je sudbina zdruila s vaom neakom ovla- uje me da vam kaem -" VITEZ TOBI. ta, ta? MALVOLIO. "Da valja da se popravite i oka- nite se pijanenja." VITEZ TOBI. isti se, gubo! FABIJAN. Ama, utite, da ne podseemo ko- ren onome to smo namislili. MALVOLIO. "Sem toga, vi traite blago svoga vremena s nekim tamo aavim vitezom -" VITEZ ENDRJU. To sam ja, uveravam vas. MALVOLIO. "S nekim vitezom Endrju -" VITEZ ENDRJU. Znao sam da sam to ja; jer me mnogi nazivaju ludim. MALVOLIO (spazi pismo). A emu li nam ovo ovde? FABIJAN. Sad je ljuka pred klopkom. VITEZ TOBI. O, mir! I neka bi ga duh lu- dijanja nadahnuo da glasno ita! MALV. (podigne pismo): ivota mi, ovo je ruka moje gospoe! Ovo je ba njeno C, i njeno U i njeno T; a tako pravi i svoje veliko P. Tu se pitanje i ne postavlja, ovo je njena ruka. V. ENDRJU. Njeno C, U, njeno T; zato da...? MALVOLIO (ita). Nepoznatom voljenom ovo uz moje najlepe elje; upravo njen nain izra- avanja! Vi ete dopustiti, vosku. Gle! A oti- snuta je u vosku njena Lukrecija, kojom ona obino peati: to je moja gospoa. Kome li to moe biti upueno? FABIJAN. To ga mora uvui u klopku do same digerice! MALVOLIO. Zevs zna da volim ja; Al' koga? Pst, usne! niko ne sme to da zna Za iva Boga! "Niko ne sme to da zna." I onda? promenjen broj stopa! "Niko ne sme to da zna"; kad bi to bio ti, Malvolio! VITEZ TOBL Vala obesi se, jazave! MAL.: Gde volim, mogu da nalaem. Ali utanje e mi srce da prostreli ICo Lukrecijin ma, kog krv ne zali. M, O, A, I, moj ivot proima celi. FABIJAN. Bombaste li zagonetke! VITEZ TOBI. Sjajna cura, kad vam kaem! MALVOLIO. "M, O, A, I, moj ivot proima celi." Ali, ne, ekaj prvo da vidimo, davidimo, da vidimo. FABIJAN. Kakvu mu je otrovnu poparu sku- vala! VITEZ TOBI. I s kakvim je zaletom jastreb navalio na nju. MALVOLIO. "Gde volim, mogu da nalaem." Pa da, ona moe da mi nalae: ja je sluim: ona je moja gospoa. Pa da, to je jasno za svaku zdravu pamet; tu nema nikakve te- koe. A kraj, ta treba da znai poredak one azbuke? Kad bih mogao da udesim da to neka- ko pristaje uz mene. - ek, ek! - M, O, A, I - VITEZ TOBI. O, nuto, raspetljaj to: naiao je sad na izvetreo trag. FABIJAN. A ipak e kucov kevtati nad njim, kao da mu je miris otar poput lisiijeg traga. MALVOLIO. M, Malvolio; M, dabome, njim poinje moje ime. FABIJAN. Zar nisam rekao da e zapeti iz petnih ila; on je izvanredan kad izgubi trag. MALVOLIO. M - ali se ne slae ono dalje; ne izdrava probu. Trebalo bi da doe A, ide meutim O. FABIJAN. I svrie se, nadam se, sa O. VITEZ TOBI. Da, ili u ga ja bubecati, dok ne zavikne O! MALVOLIO. A naposletku odostrag dolazi I. FABIJAN. Da, i da imate koje oko odostrag, videli biste vie pokora za svojim petama nego li sree pred sobom. MALVOLIO. M, O, A, I; ovo zamumuljivanje druke je od onog malopre; pa ipak, ako bi se ovo malice izmesilo, navilo bi se k meni, jer svako od tih slova nalazi se u mom imenu. ek, evo i proze! Ako ti ovo padne ruku, razmisli se i razgledaj sa svake strane. Moja me je zvezda uzdigla iznad tebe; ali neka te velikanstvo ne plai: neki su roeni veliki, neki stiu veliinu, a nekima veliina pada s neba. Tvoje sudaje otvaraju svoje ake; prihvati ih srcem i duom; a da bi se svikao na ono to ima izgleda da postane, skini svoju skromhu kouljicu, pa se pokai u novom liku. Roaku pokaii zube, prema slugama budi osoran; sa usana neka ti odzvanja dostojanstveno umovanje; a sam se ponaaj nastrano. Taj ti uput daje ona koja uzdie za tobom. Opomeni se koje hvalio tvoje iute arape, ko je eleo da te vazda vidi sa ukrtenim podvezicama: velim, opomeni se. Prioni, bie na konju, ako to eli; ako li ne, neka te i dalje gledam kao nastojnika ije su drutvo sluge i koji nije dostojan da se takne prstijuFortuninih. Zbogom. Onakojabielela da se u sluzbi trampi s tobom. Srena oajnica. Ni puklo polje i boje videlo ne bi otkrilo vie: ovo je sasvim oito. Biu gord, itau politike pisce, obrecivau se na Viteza Tobija, otreu se prostakog drutva, i biu u dlaku ovek na svome mestu. Neu ja sad da magarim samoga sebe, pa da pustim da me uobraenje sroza do kljusine, jer sve navodi na to da me moja gospoa voli. Ona je tu pre neki dan odala priznanje mojim utim arapama, ona je hvalila to su mi na nogama ukrtene pod- vezice; a ovde mi sama obelodanjuje svoju ljubav i prisiljava me, gotovo s nekom vrstom naloga, da se odevam kako se njoj svidi. Hvala mojoj zvezdi zatitnici, srean sam. Biu na- stran, gledau s visine i nadmeno, nosiu ute arape i ukrtene podvezice, a staviu ih im pre mognem. Slava Zevsu i mojim zvezdama. Ali evo tu i nekakav postskriptum. Nemogueje da ne zna ko sam. Ako si sklon mojoj lj'ubavi, pokai to osmehom; osmeh ti lepo stoji; stoga se u mome prisustvu stalno smekaj, draga duo moja, molim te. Hvala ti, Zevse! Osmehivau se; iniu sve to od mene trai. (Ode.) FABIJAN. Ne bih svoj deo ovoga uivanja dao ni za ne znam kakvo blago persijskog aha. VITEZ TOBI. Mogao bih se oeniti tom cu- rom zbog ove njene dosetke. VITEZ ENDRJU. Mogao bih ba i ja. VITEZ TOBI. A ne bih traio nikakav drugi miraz do jo jednu ovakvu smejuryu. VITEZ ENDRJU. Ne bih ba ni ja. FAB.: Evo moje divne klopkice za mamlaze. (Vraa se MARIJA) VITEZ TOBI. Hoe li da mi stane nogom na vrat? VITEZ ENDRJU. Ili ba i meni? VITEZ TOBI. Hoe li da stavim svoju slobodu na kocku, pa da ti postanem rob? VITEZ ENDRJU. Doista, ili ba i ja? VITEZ TOBI. Pa ti si ga uljuljala u takav san da e on neizostavno poludeti ako bude lien tog uobraenja. MARIJA. Ne, recite mi ozbiljno: je li imalo dejstva na njega? VITEZ TOBI. Kao rakija na babicu. MARIJA. Ako vam je po volji, ne propustite onda da vidite plod ove ege, posmatrajte ga kad bude prvi put prilazio mojoj gospoi. Doi e k njoj u utim arapama, a to je boja od koje se ona grozi; i doi e s ukrtenim podve- zicama, a njoj je odvratno kad ih ko tako nosi; i smeie se na nju, a to e za nju, onako predanu melanholiji, biti tako neprilino i nesaglasno s njenim raspoloenjem da e on kod nje morati izazvati samo zamaan prezir. Ako elite to da vidite, hajdete za mnom. VITEZ TOBI. I do u same eljusti Tartara, ti nenadmani avole dosetljivosti! VITEZ ENDRJU. Taj sam i ja. (Odlaze.)

TRECI CIN

SCENAPRVA

Olivijin vrt. (Ulaze VIOLA i LUDALO s malenim bubnjiem.) VIOLA. Bog neka je na pomoi, prijatelju, tebi i tvojoj muzici. Ti ivi pod okriljem bubnja? LUDALO. Ne, gospodine, ja ivim pod okri- ljem crkve. VIOLA. Ti si sveteno lice? LUDALO. Ni govora, gospodine: ja ivim pod okriljem crkve, jer stanujem u svojoj kui, a kua mi je kraj crkve. VIOLA. Onda bi se moglo rei da i kralj ivi pod okriljem prosjakinje ako bi se prosjakinja nala kraj njega; ili da crkva stoji pod okriljem bubnja, ako bi bubanj stojao kraj crkve. LUDALO. Uzeste mi re iz usta, gospodine. - to ti je ovo doba! Nema tog izraza koji za dobrog dovitljivca nije podoban rukavici od jaree koe: dok dlan o dlan, prevrne se na naopaku stranu. VIOLA. Pa dabome: ko se veto poigrava rei- ma, oas ih moe da preobrati u raspusne triarije. LUDALO. Stoga bih voleo, gospodine, da mi sestri nisu ni dali ime. VIOLA. Zato, ovee? LUDALO. Pa, gospodine, njeno ime je re: a poigravajui se tom reju, od moje bi sestre mogla oas da se stvori raspusnica. No, re je doista postala pravi nikogovi otkad su joj obveznice ubile ugled. VIOLA. A razlog, ovee? LUDALO. Ja vam ga, vaistinu, gospodine, ne mogu da dam osim reima, a rei su se tako prolagale, da mi se ne mili da njima dajem razloge. VIOLA. Ti si, kladio bih se, neki veseljak koji ni o emu ne razbija glavu. LUDALO. Nije ni tako, gospodine, razbijam ja glavu o toemu; ali, da govorimo po dui, vi niste taj o kom razbijam glavu, gospodine: ako bi to imalo da znai ne razbijati glavu ni o emu, onda bih voleo da to bude razlog da se stvorite nevidljivim. VIOLA. Ti si, zar ne, budala u plemenite go- spoe Olivije? LUDALO. Zacelo ne, gospodine. Gospoa Oli- vija nije pobudalila. Budale ona nee drati, gospodine, dok se ne uda, a budale su nalik na mueve koliko i sardele na haringe; muevi su ona krupnija riba. Ja u stvari nisam njena budala, ve njen izdeva rei. VIOLA. Video sam te nedavno kod vojvode Orsina. LUDALO. Budalastost, gospodine, putuje oko sveta kao sunce; sija ona svuda. ao bi mi bilo kad budale ne bi bilo toliko isto esto u vaeg gospodara koliko i u moje gospoe. Rekao bih da sam video tamo vau premudrost. VIOLA. E, ako misli da pone i sa mnom, neu vie da imam posla s tobom. Dri, evo ti jedan gro. (Daje mu novac.) LUDALO. Neka ti Jupiter, im bude imao kose napretek, poalje bradu na dar. VIOLA. Bogami sam, to da ti ne kaem, prenemogao za jednom bradom, iako ne bih eleo da izraste na mom podbratku. Je li gos- poa unutra? LUDALO (upirui prstom u novac). Kad bi bila dva ovakva, gospodine, zar ne bi oni mogli da dobiju i porod? VIOLA. Bi, ako bi ih drao jednog kraj drugog i naveo ih da se puste u promet. LUDALO. Voleo bih, gospodine, da igram onog gazda-Pandara iz Frigije, da bih ovom Troilu podveo neku Kresidu. VIOLA. Shvatio sam vas, gospodine: to znai prositi spretno. LUDALO. Njje to, nadam se, bogzna ta, go- spodine, prositi neku prosjakinju. Kresida je bila prosjakinja. Moja je gospoa unutra, go- spodine. Prepau je veu odakle dolazite; a ko ste i ta hoete - to je izvan moje sfere; mogao bih rei "elementa", ali ta je re otrcana. (Ode.) VIOLA. Bratac je ovaj mudar dovoljno Da igra ludu, jer da mogne to Raditi k'o to valja, potrebno je Da ima neku vrstu pameti. Proceniti mu valja nastrojenje I ud u onog s kojim egu tera, I pravi as, pa tad, k'o divlji soko, Da se na svaku ptiicu zaleti Koju mu oko spazi. To je zanat Toliko isto naporan koliko I umenost mudraca; jer je ludost Na mestu kad se pametno iskae; A ludost mudrog pamet ne pokae. (Ulaze VITEZ TOBI TUCALO i VITEZ ENDRJU JEZOLIKI) V. TOBI. Pomozi Bog, plemeniti gospodine. VIOLA. I vama, gospodine. VITEZ ENDRJU. Dieu vousgarde, monsieur! VIOLA. Et vous aussi; votre serviteur. VITEZ ENDRJU. Vi jeste to, nadam se, go- spodine; i ja va. VITEZ TOBI. Idete li naem domu u sretanje? elja je moje neake da uete ako vas posao vodi k njoj. VIOLA. Vaoj neaci sam se uputio, gqspo- dine. Hou da kaem da je ona meta moga puta. VITEZ TOBI. Okusnite svoje noge, gospo- dine, stavite ih u pokret. VIOLA. Bolje mene, gospodine, razumeju mo- je noge, no to ja razumem ta hoete vi da kaete kad me pozivate da okusnem svoje noge. VITEZ TOBI. Mislim da poete, gospodine, da uete. VIOLA. Odgovoriu vam time to u poi i ui. No, evo smo preduhitreni. (Ulaze OLIVIJA i MARIJA) Najizvrsnija i savrena gospoo plemenita, neka bi kiu mirisa prosulo nebp na vas. VITEZ ENDRJU. Ovaj mladi je neobian udvara. "Prosulo kiu mirisa", lepo. VIOLA. Bezglasnoje, milostiva gospoo, ono to me dovodi amo, osim za vae otroumno i blagonaklono uvo. VITEZ ENDRJU. "Mirisi", "otroumno" i "bla- gonaklono". Sve to troje u da imam vazda u pripravnosti. OLIVIJA. Neka se zatvore batenska vrata, i ostavite me da ga sasluam. (Odlaze VITEZ TOBI, VITEZ ENDRJU i MARIJA.) Pruite mi ruku, gospodine. VIOLA. Vama na slubi, gospo, prepokorno. OLIVIJA. Kako se zovete? VIOLA. Cezario je sluzi vaem ime, Kneginjo lepa. OLIVIJA. Sluga moj? Od kad se, Gospodine, naziva Ijubaznou Pritvornost niska, otad veselosti Nema na svetu. Vi ste, mladiu, Grofa Orsina sluga. VIOLA On, pak, va; Te njegov nuno mora biti va; Vaega sluge sluga, gospoo, I va je sluga. OLIVIJA. Sto se njega tie, Misao moja ne bavi se njim; A to se tie misli njegovih, Bolje je da su i neispisane No da su mnome ispunjene. VIOLA. Ja sam Ba zato, gospo, tu, da podstaknem U prilog njemu nene misli vae. OLIVIJA O, ne zamer'te, molim vas, al' ja sam Molila da o njemu nikad vie Ne govorite; ako biste pak Imali drugo to da zaitete, Molbu bih takvu ula radije Nego li pesmu sfera nebeskih. VIOLA. Gospoo draga - OLIVIJA Izvinite me, preklinjem vas. Ja sam Za vama jedan prsten poslala Kad ste me ono ovde proli put Omaijali: tako sebe samu, I slugu svog, pa bojim se, i vas Obmanula sam: sad sam izloena Tumaenjima vaim surovim, Budui da sam, sa lukavstvom stidnim, Nametala vam ono to ste znali Da nye vae: ta ste morali Da pomislite? Niste li za stub Svezali moju ast i hukali Na nju sve misli nepristojne, koje Surovom srcu na um pasti mogu? Za nekog koji shvata kao vi Ispoljeno je dovoljno. Ne grudi, Ve tanan veo pokriva mi srce. Pa dajte, progovorite i vi. VIOLA. ao mi vas je. OLIVIJA. Do ljubavi je stepenica to. VIOLA. Ni basamai; poto svako zna Da se i duman moe aliti. OLIVIJA. Nu, tad je, drim i za osmeh opet Doao as. O, svete! kako se Oas ponese siromaak. Ako Plen valja biti, mnogo je tad bolje Da se pred lava, no pred vuka padne. (uje se zvono.) to vreme traim, asovnik me kori. Ne plaite se, dragi mladiu; Ne traim da vas dobijem: a ipak, Kad vam do etve um i mladost sazru, Vaa e ena, izgleda, da ponje Valjana mua; evo vaeg puta, Pravo na zapad. VIOLA. Nu na zapad tad! Nek' vedra ud i boja milost prate Gospodstvo vae! Nita nemate Da poruite, gospoo, po meni Mom gospodaru? OLIVIJA. Stani: Molim te, reci ta o meni misli? VIOLA. Mislite, drim ja, da niste to ste. OLIVIJA. Mislim li to, tad mislim i o vama Da niste to ste. VIOLA. Onda mislite Kako i jeste: ja i nisam to sam. OLIVIJA. A volela bih da ste kao to bih elela da ste. VIOLA. Zar bi, gospoo, To bilo bolje nego da sam to sam? I ja to vrlo elim jer sam sad Vaa budala. OLIVIJA. O, koliko divno S njegove usne deluje to neto Podsmeha u prezrenju i u srdbi. Ni krvav greh se bre ne odaje, No ljubav to skrivena eli da je; Njena je pono podne. Srce svoje, Tako mi asti i vrline moje, Tako mi rua proletnjih u cvetu, I devianstva mog, i sveg na svetu - Sve sam ti srce tol'ko dala ja, Cezario, da razboritost sva Ne moe ljubav da pritaji tu, Ma kol'ko ti s visine gled'o nju. Ne kuj iz ovog silom razlog kako, Kada ti ljubav svoju ja ovako Nudim i sama - nema ti rad ega Da ini to; ve pripoji pre svega Uz razlog razlog tako: kad se da Traena ljubav, srea je; al' kada I netraena da se, tada ta Ljubav na srce mnogo slae pada. VIOLA. Ja posedujem, mladosti mi moje, I nevinosti, srce jedno svoje, Odanost jednu vernu, prsa jedna; A njih, sem mene, ena ba ni jedna Ne poseduje, nit' ijedna ima Ikad da bude gazdarica njima Sem mene samog. Zbogom sad ostajte, Gospoo draga. Prosipati, znajte, Nikada vie neu - ne d'o Bog! Pred vama suze gospodara svog. OLIVIJA. Al' doi opet, jer e moda moi Podstai ovo srce i pomoi, Da mu se svidi, te i da uiva U tom to grozu sada mu uliva. (Odlaze.)

SCENA DRUGA

Odaja u Olivijinom domu. (Ulaze VITEZ TOBI TUCALO, VITEZ ENDRJU JEZOLIKI i FABIJAN.) VITEZ ENDRJU. Ne, bogami, ne ostajem ni ovolicno dalje. V. TOBI. A razlog, dragi otrove? Da ujem ra- zlog. FABIJAN. Neizostavno morate navesti ra- zlog, vitee Endrju. VITEZ ENDRJU. E pa, bogamu, video sam da vaa neaka tom grofovom posluniku uka- zuje naklonostj vie no to ju je ikad darivala meni; video sam to u vrtu. VITEZ TOBI. A da li te je u taj mah videla, matorko moj? To mi reci. V. ENDRJU. Jasno, kao to ja vas sad gledam. FABIJAN. Pa to je bio s njene strane veliki dokaz ljubavi prema vama. VITEZ ENDRJU. O, sunce mu boje! Hoete da me namagarite? FABIJAN. Dokazau to po svim pravilima, gospodine, uz jamstvo razboritoga suenja a i pravoumlja. VITEZ TOBI. A ovi su bili vrhovni porotnici jo pre no to je Noj otiao u mornare. FABIJAN. Ona se na vae oi umiljavala oko onog mladia samo da bi vas razbesnela, da bi probudila vau dremljivu sranost, da bi tutnula ar u vae srce i sumpor u vau dige- ricu. Trebalo je onda da joj priete pa da kojom blistavom, tek iskovanom dosetkom klepnete tog mladia, te mu se uzme jezik od straha. To se oekivalo sa vae strane, a to je sad eto proputeno: dozvolili ste da vreme splavi dvostruku pozlatu ove pruene prilike i sad ste zabrodili u severne rejone miljenja moje gospoe, gde ete visiti kao kakav ledeni mosor o bradi kakvog Holandeza, ukoliko se ne otkupite kakvim dinim pothvatom, bilo na polju sranosti, bilo na polju politike. VITEZ ENDRJU. Ako ve na ovaj ili onaj nain ima to da bude, onda to mora da se izvede sranou, jer politiku mrzim; koliko sam oran da budem u sekti braunista, toliko i da budem politiar. VITEZ TOBI. Nu pa ded' mi onda zasnuj svoju sreu na temelju sranosti; izazovi mi toga grofovog deka na dvoboj; zadaj mu jedanaest rana. Mojoj neaci e to zapasti za oko, a budi uveren da nema provodadije na svetu koji bi enskoj strani bolje preporuio nekog mu- karca negoli glas o njegovoj sranosti. FABIJAN. Drugog vam puta osim toga nema, vitee Endrju. VITEZ ENDRJU. Bi li mu koji od vas dostavio moje izazivanje? VITEZ TOBI. Da ide pa da ga marcijalnom rukom napie. Budi osoran i kratak; nije vano koliko je dosetljivo, samo neka je ree- no i nadahnuto: koliko crnila bude u mastilu toliko ga nacrni i narui. Nee biti zgorega ako mu i dva-tri put kae "ti"; naikaj ga laima koliko god ih se mogne da naslae i prostre po toj hartiji pa ma ona bila velika koliko i prostirka za postelju u engleskom gradu Ver: hajde, zasui rukave. Neka u tvo- me mastilu bude dovoljno ui; a to e pisati guijim perom ne mari nita: prioni. VITEZ ENDRJU. Gde u da vas naem? V. TOBI. Pozvaemo te iz tvoga cubiculo: idi. (VITEZ ENDRJU ode.) FABIJAN. Neisplativa je za vas ta lutka, vi- tee Tobi. V. TOBI. Neisplativ sam i ja bio za njega, mom- e, neke dobrane dve hiljade, ili tako neto. FABIJAN. Dobiemo divota pismo od njega. No, vi ga neete predati. VITEZ TOBI. Hou, ne bio ko sam; a vi nava- lite iz petnih ila na deka da odgovori. Drim da njih dvojicu ni volovska zaprega ne bi sa- stavila. Jer, ako vi u Endrjua, kad bi ga ovek rasporio, naete i toliko krvi u njegovoj dige- rici koliko bi buva mogla da ponese na svojoj nozi, ja u da pojedem sve to preostane od tog trupa. FABIJAN. A na licu njegovog protivnika, o- nog mladia, malo moe da se proita od neke krvoednosti. V. TOBI. Gle, evo najmlaeg od devetoro caria. (Ulazi MARIJA) MARIJA. Ako elite da se kidate od smeha dok vas pupak ne zaboli, hajdete za mnom. Onaj mamlaz Malvolio prometnuo se u ne- znaboca, u sutog otpadnika. Jer nikad jedan hrianin, koji se nada da e ga prava vera spasti, nee poverovati u onoliko beslovesan prostakluk. Obuo je ute arape. VITEZ TOBI. I ukrstio podvezice? MARIJA. Da ne moe biti nakaradnije; kao kakav ua koji dri kolu u crkvi. unjala sam se za njim po tragu kao da sam mu krvnik. Povinovao se taku po taku onom pismu koje sam bacila da ga nagaravim: razvlai usne toliko na smeh da mu se na licu pojavi vie crta no to ih ima na novoj mapi, uveanoj dvema Indijama. Tako neto jo niste videli: jedva se savlaujem da mu ne tresnem togod o glavu. Znam da e ga moja gospoa oama- riti, a uini li ona to, on e se osmehivati i smatrae to za veliku milost. V. TOBI. Hajde, povedi nas tamo gde je on. (Odlaze.)

SCENA TREA

Ulica. (Ulaze SEBASTIJAN i ANTONIO.) SEBASTIJAN. Voleo ne bih da sam ja na vas Natovario tu glavobolju Po svojoj volji; ali poto trud ini vam zadovoljstvo, to vas neu Da korim vie. ANTONIO. Zaostati za vama nisam mog'o: Gonila me je napred elja moja, Otrija nego elik izbrueni; I ne tek moja elja da vas gledam - Mada tolika da bi bila kadra Odvui i na dui put oveka - Nego i briga ta vas zadesiti Moe na putu, jer ste neveti Stranama ovim, to su prema strancu, Kad voe nema niti prijatelja, Surove i bez gostoljubivosti: Tako je moja ljubav usrdna, Utol'ko vie to je potkrepljena Tim strahom bila, pohitala da vas Gde bilo nae. SEBASTIJAN. Mili Antonio, Ja ne znam drugi odgovor do: hvala, I hvala, i na veki hvala; jeste Da esto novcem tim van opticaja Bivaju dobroinstva namirena; No da je moj imetak temeljan Onako kao moja uviavnost, Postupio bih bolje s vama ja. ta da inimo? Da l' da poemo Pa da starine gradske pogledamo? ANTONIO. To sutra, gospodaru. Bolje prvo Da pogledamo nai stan za vas. SEBASTIJAN. TJmoran nisam, a do noi jo Podosta ima: dajte, molim vas, Da ugodimo svojim oima Razgledajui znamenitosti I spomenike razne s kojih je Grad ovaj uven. ANTONIO. Mene, molim vas, Izviniete; ja ne mogu ii Tim ulicama bez opasnosti: Jednom u jednoj bici pomorskoj Protiv brodova kneevih i ja sam Uesnik bio; pa jo, dua valja, U takvom vidu, da bih muno mog'o, Ako bih ovde bio uhvaen, Da se izvuem. SEBASTIJAN. Valjada ste mnogo Njegovih ljudi pobili? ANTONIO. Od tako Krvave vrste greh moj nije bio, Mada su vreme, a i spor, po onom Kakvi su bili, razloga za krv Davali nama. Moglo se je novcem Kasnije da naravna ono to smo Uzeli njima, pa je to veina Iz naeg grada i uradila Za ljubav trgovine, samo ja Izostao sam, te bih platio Zbog ovog skupo kad bih uhvaen U ovom mestu bio. SEBASTIJAN. Odve javno Nemojte onda etati. ANTONIO. I ne bi Zgodno za mene bilo. Drite; Evo vam moje kese, gospodaru. Najbolje bie odsesti kod "Slona", To je u junom predgrau; a ja u Za obed na da poruim to treba, Dok etnjom vreme vi zavaravate I svoje znanje, grad razgledajui, Pothranjujete: tamo me potra'te. SEBASTIJAN. Nato mi vaa kesa? ANTONIO. Za oko moe da vam zapadne Sitnica neka, koju biste moda Kupiti hteli; vi pak nemate, Gospodine, zacelo, gotovine Za kupovine izline. SEBASTIJAN. Biu vam kesonoa i ostaviu vas za jedan as. ANTONIO. Kod "Slona". SEBASTIJAN. Utuviu. (Odu.)

SCENA ETVRTA

Olivijin vrt. (Ulaze OLIVIJA i MARIJA) OLIVIJA. Poslah po njega: kae da e doi; Kako u da ga ugostim? I im? I ime da ga darujem? Jer mladost Mnogo se ee kupi nego to se Umoli il' na pozajmicu uzme. Preglasno zborim. Gde li je Malvolio? Ozbiljan je I utiv on, pa podesan za slugu U prilikama kao to su moje. Gde li je Malvolio? MARIJA. Evo ga gde dolazi, gospoo; samo kao nekako strano nastran. S njim, zacelo, nisu ista posla, gospoo. OLIVIJA. Sto? u emu je stvar? Da nije dobio nastup? MARIJA. Ne, gospoo, samo se neprestano smei. Najbolje bi bilo, milostiva gospoo, da se neko nae kraj vas ako doe, jer je taj ovek, svakako, pomerio pameu. OLIVIJA. Idi ga zovni. (MARIJA ode.) K'o on, i ja sam luda; samo to je Ludilo vedro u nj; a setno moje. (Vraa se MARIJA s MALVOLIJEM.) Kako je, Malvolio? MALVOLIO. Slatka gospoo, ho, ho! OLIVIJA. Smeka se? Po ozbiljnom sam poslu pozvala te. MALVOLIO. Ozbiljnom, gospoo! Mogao bih ja biti ozbiljan: samo to ove ukrtene pod- vezice ometaju pomalo rad moga krvotoka. No, ta je s tim? Ako se to svidi oku one jedne, onda vam kod mene stoji stvar onako kako se to kae u onom zaista istinitom sonetu: "Hoe l' me jedna, hoe me i sve." OLIVIJA. Ama kako si, ovee? ta je to s tobom? MALVOLIO. Crno mi u dui nije iako mi je uto na nogama. Dolo mi je do ruku, a nalog ima da se izvri: mislim da mi poznajemo slatku rimsku ruku. OLIVIJA. Bi li ti poao u postelju, Malvolio? MALVOLIO. U postelju! Da, srdace slatko; i doi u k tebi. OLIVLJA. Bog s tobom! to se jednako sme- ka i svaki as ljubi svoju ruku? MARIJA. Kako vam je, Malvolio? MALVOLIO. Vi pitate! Dabome; slavuji e da odgovaraju avkama. MARIJA. to ste izili pred moju gospou s tom smenom bezonou? MALVOLIO. "Neka te ne plai veliina": do- bro je to napisano. OLIVIJA. ta hoe tim da kae, Malvolio? MALVOLIO. "Neki su roeni veliki" - OLIVIJA. Ha! MALVOLIO. "Neki stiu veliinu" - OLIVIJA. ta kae? MALV.: "A nekima veliina pada sa neba." OLIVIJA. Neka ti je Bog na pomol MALVOLIO. "Opomeni se ko je hvalio tvoje ute arape" - OLIVIJA. Tvoje ute arape! MALVOLIO. "I ko je eleo da te vidi s ukr- tenim podvezicama." OLIVIJA. S ukrtenim podvezicama! MALV.: "Prioni, bie na konju, ako to eli" - OLIVIJA. Ja u biti na konju? MALVOLIO. "Ako li ne, neka te i dalje gledam kao slugu." OLIV.: Nu, pa ovo je suto ludilo od sunanice. (Ulazi SLUGA.; SLUGA. Gospoo, onaj mladi gospodin od grofa Orsina vratio se. Jedva sam ga nago- vorio da doe ovamo. On eka na nalog vaeg gospodstva. OLIVIJA. Evo me k njemu. (SLUGA odlazi.) Draga Marija, nastojte da se neko nae oko ovog momka. Gde je moj roak Tobi? Neka se neko od mojih ljudi posebno pobrine oko njega. Ne bih ni po cenu polovine svoga mi- raza elela da mu se slui kakvo zlo. (Odlaze OLIVIJA i MARIJA) MALVOLIO. Oho! Sad ste ve poeli da me shvatate, je li? Niko manje nego ba vitez Tobi da se nae oko mene! To se upravo poklapa s pismom: ona ga alje jer hoe da se pokaem grub prema njemu; jer me u pismu na to podbada. "Zbaci kouljicu svoje skromnosti", veli ona; "pokai zube roaku, prema slugama budi osoran; sa usana neka ti odzvanja do- stojanstveno umovanje, a sam se ponaaj na- strano"; i zatim odreuje na koji nain ima to da se uradi; a, naime, ozbiljnim licem, dosto- janstvenim dranjem, govorom na note, ona- ko kako to radi kakav vien ovek i tako dalje. Uhvatio sam je na lepak. Ali to je Jupiterovo delo, i neka bi dao Jupiter da na tome budem zahvalan. A sad, kad je odlazila, veli: "Nastojte da se neko nae oko ovoga momka"; momka! Ne kae Malvolija, niti me imenuje prema poloaju, nego "momka". Elem, sve se slae jedno s drugim, tako da nema ni trunke sum- nje, niti sumnje o nekoj sumnji, niti ima pre- preke ili kakve neverovatne ili nepouzdane okolnosti. - ta da se tu kae? Od svega onoga to bi moglo da se slui niega nema to bi moglo da se isprei izmeu mene i savrenog izgleda na ispunjenje mojih nada. Pa lepo, nisam ja, ve je Jupiter isposlovao sve ovo, pa se njemu i duguje zahvalnost. (Vraa se MARIJA s VITEZOM TOBI- JEM TUCALOM i FABIJANOM) V. TOBI. Kojim je putem poao, tako vam imena Gospodnjeg? Ma se bilo skrdilo u njega avola za itav pakao u malom, i ma ga bila opsela itava legija, ja u ipak da ga oslovim. FABIJAN. Evo ga, evo ga. Kako ste, gospodi- ne? Kako vam je, ovee? MALVOLIO. Gubite se - otputeni ste. Pustite me da uivam za svoj gro. istite se. MARIJA. Poujte samo kako prozuklo govori avo iz njega! Sta sam vam rekla? Gospodine Tobi, moja vas je gospoa molila da uzmete na sebe brigu oko njega. MALVOLIO. Aha! uradila je to, je l' te? VITEZ TOBI. De, de; mir, mir! Moramo blago da postupamo s njim. Pustite, to u ja sam. Kako ste, Malvolio? Kako vam je? Ta, ovee, pokaite vi avolu ipak! Imajte na umu da je on nepryatelj ljudskoga roda. MALVOLIO. Pojmite li vi ta govorite? MARIJA. Lele! Jeste li videli kako mu se to kosne srca kad govorite ravo o avolu. Daj Boe, da nije stao na sugreb. FABIJAN. Da si odmah odnela vraari nje- govu mokrau! MARIJA. Ama, nego kako, i to u uiniti koliko sutra, samo ako budem iva. Ne bih umela ni da kaem ta bi sve moja gospoa dala samo da ga ne izgubi. MALVOLIO. Oho! Gle sad, gospoa! MARIJA. O, Gospode! VITEZ TOBI. Molim te, samo polako; to nije nain. Zar ne vidite da ga uzrujavate? Ostavite vi mene samog s njim. FABIJAN. Blagou, i nikako drukije; bla- gou, blagou: zli duh je namor i ne voli da se s njim namorasto postupa. VITEZ TOBL Elem, kako je, kokane moj? Kako si mi, pilence moje? MALVOLIO. Gospodine! VITEZ TOBI. Nu, pili - pili - pili; hajde lepo da poemo. Ta, ovee ne prilii asnom i dostojnom licu da igra klisa sa satanom; o granu s tim garavim grenikom! MARIJA. Privolite ga da oita molitvu, dragi vitee Tobi, privolite ga da oita molitvu. MALV.: Molitvu, devojuro, da bi li devojuro! MAR: Ne, ni da uje za Boga nee, kaem vam. MALV.: Tornjajte se, o granu s vama svima! Vi ste zaludniari i tikvani. Nisam ja od vaeg drutva. uete vi ve malo vie potom. (Ode.) VITEZ TOBI. Da veruje ili da ne veruje? FABIJAN. Da se to sad izvodi na nekoj pozor- nici ja bih pljunuo na to kao na kakvu neu- verljivu izmiljotinu. VITEZ TOBI. Zaraen je, ovee, do dna due naom smicalicom. MARIJA. Samo odmah za njim, kako nau spletku ne bi uhvatio vazduh, pa da se progrua. VITEZ TOBI. Ama, naveemo ga da uistinu poludi. MARIJA. Utoliko e kua biti mirnija. VITEZ TOBI. Hajde da ga zatvorimo u neku mranu odaju i da ga veemo. Moja neaka ve veruje da je on lud: moemo, sebi na uivanje, a njemu za kaznu, da teramo s tim dotle dok i samom naem ludijanju ne ponestane daha, pa nas navede da mu se smilujemo; i tada emo zaveri da uinimo kraj, a tebe emo da kruniemo za vetaka kod ustanovljavanja lu- daka. No, gle'te, gle'te! (Dolazi VITEZ ENDRJU JEZOLIKI.) FABIJAN. Evo jo hrane za pokladne dane. VITEZ ENDRJU. Evo izazivanja, proitajte: glavu dajem da ima u njemu i sireta i papra. FABIJAN. Zar je tako zainjeno? VITEZ ENDRJU. I te kako, jamim vam: i- tajte samo. VITEZ TOBI. Daj. Mladiu, ma ta ti bio, ti si ipak samo kurvin sin. FABIJAN. Dobro, i hrabro. VITEZ TOBI. Ne udi se niti se zapanjuj u dui to te tako nazivam, jerja ti razloge za ovo neu izneti. FABIJAN. Zgodan obrt, jer vas on uva da ne doete pod udar zakona. VITEZ TOBI. Ti dolazi u pohode plemenitoj gospodi Oliviji, i ona na moje oi postupa Ijubazno prema tebi: ali ti si suta laovina; nije to razlog to te izazivam. FABIJAN. Dugo doista nije, nimalo; a i iznim- nog smisla ima - nimalo. VITEZ TOBI. Priekau te u zasedi kad se bude vraao kui; pa ako te tu poslui srea, da me smakne... FABIJAN. Lepo. V. TOBI. Smaknue me kao hulja i nitkov. FABIJAN. Stalno se drite u zavetrini od za- kona: tako i treba. VITEZ TOBI. Zbogom poao, i neka se Bog smiluje duijednoga od nas! Mogueje da e se smilovati mojoj dui; alija se boljemu na- dam;zato sepripazi. Tvoj prijatelj u zavisnosti od toga kako bude postupao sa mnom; i tvoj zakleti neprijatelj, Endrju Jezoliki. Ako ga ovo pismo ne nagna da se uzmuva, noge ga na to nee nagnati. Dau mu ga. MARIJA. Imaete priliku kao poruenu za to: on sad ba neto razgovara s mojom gospo- om, i samo to nije krenuo da ide. VITEZ TOBI. Poi, vitee Endrju; privrebaj mi ga na oku od vrta kao kakav pandurica: pa im ga spazi, trgni ma; a im trgne ma, uzmi da psuje to gre moe; jer esto biva da masna psovka, kad se izvali uz razmetljivu dreku, prua mnogo jae svedoanstvo o sra- nosti no to bi ga ikad ponjela sama sranost na delu. Putuj! V. ENDRJU. E, ako je da se psuje, pustite vi samo mene. (Ode.) VITEZ TOBI. Sad neu da predam ovo nje- govo pismo, jer dranje toga mladog gospo- diia svedoi da je valjan i po sposobnostima i po rodu; a da je tako pokazuje u ne manjoj meri i uloga koja mu je dodeljena u posre- dovanju izmeu moje neake i njegovog go- spodara. Stoga ovo pismo, ovako grozno neznalaki sastavljeno, nee poroditi strah u mladia: videe da ga je sastavljala neka u- skija. Nego u ja, gospodine, da izruim nje- govo izazivanje usmeno; dau mu na znanje da je Jezoliki na glasu kao hrabar ovek i naveu tog gospodiia - a znam da e on, kako je mlad, primiti novo za gotovo - da stekne najuasnije miljenje o njegovom be- su, okretnosti, razjarenosti i plahosti. To e i jednog i drugog toliko preplaiti da e se klati pogledima kao adaje. FABIJAN. Evo dolazi s vaom neakom: uklo- nite mu se s puta, dok ne uzme oprotaj, a onda smesta za njim. VITEZ TOBI. Dotle u da razmislim kako da sroim neko oblikom jezovito izazivanje. (Odlaze VITEZ TOBI, FABIJAN i MARIJA; vraaju se OLIVIJA i VIOLA) OLIVIJA. Odve sam rekla srcu kamenom I nesmotreno odve svoju ast Izloila sam: neto me u srcu Za ovu greku kori, al' je ta Pogreka tako uporna da samo Ismeva prekor taj. VIOLA. Isto se tako vladaju i jadi Mog gospodara k'o i vaa strast. OLIVIJA. Evo; taj nakit uzmite na dar Za ljubav moju; to je slika moja; Ne odbijajte; jezika on nema Da bi vam mog'o dosaivati; Pa doite i sutra, molim vas: ta je to to bih ja, da zatraite, Odbila vama, a to moe ast Dati bez ljage kad se zatrai? VIOLA. Nita do ovo: ljubav odanu Za moga gospodara. OLIVIJA. Kako njemu Ono da dam to dadoh vama ve, A ast da spasem? VIOLA. Ja vas obaveze Reavam te. OLIVIJA. Al' sutra doi. Zbogom! Odmamio bi duu moju lako Sotona tebi slian i u pak'o. (Ode.) (Vraaju se VITEZ TOBI TUCALO i FABIJAN) V. TOBI. Pomogao ti Bog, plemeniti gospodine. VIOLA I vama, gospodine. VITEZ TOBI. Imao to imao pri ruci za odbra- nu, prihvataj se toga; kakve su prirode uvrede koje si mu naneo, ja ne znam; ali te, pun nipodatavanja, krvoedan kao lovaki pas, eka na kraju vonjaka onaj koji e banuti ispred tebe; isukuj svoj jatagan, pripravljaj se to bre ume, jer je tvoj napada hitar, vet i smrtonosan. VIOLA. Vi ste u zabludi, gospodine. Niko nije u zavadi sa mnom, to znam zacelo. U mome seanju nema ni senke od kakve uvrede koju bih ja bio nekom naneo. V. TOBI. Videete da stvar drugojae stoji, uveravam vas. Stoga se priuvajte ako svoj ivot ma i ovolicno cenite jer va protivnik poseduje sve to oveku moe da stavi na raspolaganje mladost, snaga, vetina i jarost. VIOLA. A ko je on, gospodine, molim vas? V. TOBI. Vitez je on koji je o rukopoloenju dobio neokrznut ma, a za zasluge steene trenjem sagova u razmiljanju; ali je satana u linoj kavzi: tri je due odvojio od tela, a nje- gova je jarost u ovome trenutku tako neu- moljiva da je, sem kanda smrti i sem rake, nita drugo ne moe zadovoljiti. Liho ili tako: to je njegovo geslo: udri ili bijem. VIOLA. Vratiu se u kuu i zamoliti gospou da mi da neto pratnje: ja nisam maevalac. uo sam da ima takvih ljudi koji hotimice zapodevaju kavgu s drugima da bi okuali njihovu hrabrost; izgleda da je i taj ovek na tu ruku. V. TOBI. Ne, gospodine: uvreda vie nego dovoljna izazvala je njegov pravedni bes. Sto- ga se pripravljajte da ispunite ono to on eli. Neete poi natrag u kuu, osim ako se ne mislite poduhvatiti da i sa mnom raspravite ono za ta biste sa isto toliko bezbednsoti mogli sa njim da se obraunate: stoga, napred, ili isukujte ma iz korica da ga vidim golog golcatog; jer tui se morate, druge vam nema, ili se morate odrei pod zakletvom da ubudue nosite ma o bedrima. VIOLA. To je isto toliko nepristojno koliko i udno. Budite ljubazni, preklinjem vas, pa me bar obavestite ime sam to uvredio toga vite- za. To mi se svakojako omaklo s nepanje, a nikako nije dolo hotimice s moje strane. V. TOBI. Uiniu tako. Sinjor Fabijane, ostanite uz ovoga gospodiia dok se ja ne vratim. (Ode.) VIOLA. Molim vas, gospodine, da li vi znate to o ovome? FABIJAN. Znam da je taj vitez smrtno besan na vas i reen da se bori na ivot i smrt, ali nita poblie ne znam o tome. VIOLA. Recite mi, najlepe vas molim, kakav je on ovek? FABIJAN. Ako ga sudite po izgledu, neete uoiti na njemu nita od onoga izvanrednog i divnog, to ete svakako imati prilike da naete u njemu kad bude delom zasvedoavao svoju hrabrost. Muno da biste, gospodine, nali ma gde u Iliriji protivnika okretnijeg, krvolonijeg i kobnijeg. Hoete li da mu po- ete u susret? Pomiriu vas s njim ako budem kadar. VIOLA Veoma ete me obavezati time. Ja sam vam od onih koji radije idu s gospodinom popom no s gospodinom vitezom; ja i ne hajem da se bogzna koliko uje o mojoj hrabrosti. (Odlaze.) (Vraaju se VITEZ TOBI i VITEZ ENDRJU) VITEZ TOBI. Ama, ovee, on ti je suti avo; takve vatre ive jo nisam video. Izmenjao sam s njim nekoliko udaraca, onako s rapi- rom, kanijom i svim skupa, i on mi je zadavao udarce s tako smrtonosnim potezima da je nemoguno bilo izbei ih; a kad uzvraa, budi uveren da e dobiti svoje ama ba isto onako neizostavno kao to e stati petom na zemlju kad stupa po njoj. Vele da je bio uitelj mae- vanja kod persijskog aha. VITEZ ENDRJU. Kuga ga pojela! Neu ja da se bijem s njim. VITEZ TOBL Jest, ali on sad nee ni da uje o primirenju. Fabijan ga tamo na jedvite jade zadrava. VITEZ ENDRJU. Trlema ga satrla! Da sam znao da je tako hrabar i tako vet mau, pustio bih radije da ga avo odnese no to bih ga izazvao na dvoboj. Navedite ga da pusti tu stvar niz vodu, pa u mu pokloniti svog konja, svog ogata Kapileta. VITEZ TOBI. Predloiu mu to. Stojte tu i uzmite nehajan izraz; svrie se to bez gu- bljenja due. - (Za sebe.) Vala jaiu ja vaeg konja kao to jaim vas. (Vraaju se FABIJAN i VIOLAj (FABIJANU) Dobijam njegovog konja da iz- gladim spor. Ubedio sam ga da je onaj deko satana. FABIJAN. I on o njemu ima isto tako strano miljenje; a lupa mu srce i pobledeo je kao da mu je medved za petama. V. TOBI. Nema leka, gospodine; hoe da se tue s vama jer se zakleo. On je, vidite li, malo bolje promozgao o svojoj zaevici, i nalazi da je sad jedva i vredno troiti rei na nju. Stoga izvucite svoj ma, koliko da ne pogazi zakletvu; on sve- ano izjavljuje da vas nee ozleditl VIOLA (za sebe). Gospode, molim ti se, ti me odbrani! Zamalo pa da im reknem ta mi sve nedostaje pa da budem muko. FABIJAN. Odstupajte ako vidite da je besan. VITEZ TOBI. Elate, vitee Endrju, tu nema leka: gospodin hoe, svoje asti radi, da izme- nja s vama nekoliko udaraca; nemogue mu je po pravilima duela da to izbegne; ali mi je obeao, na viteku i vojniku re, da vas nee obraniti. Elate, na posao! VITEZ ENDRJU. Molim ti se, Boe, da odri svoju zakletvu. (Potee ma.) VIOLA. Uveravam vas da je ovo protiv moje volje. (Vadi ma.) (Ulazi ANTONIO.) ANTONIO. Uklon'te ma. Je l' vitez ovaj mladi Uvredio vas, ja krivicu primam; Nanosite li uvredu vi njemu, Ja mesto njega vas izazivam. V. TOBI. Vi? Ama ko ste vi, gospodine? ANTONIO. Neko ko vie, moj gospodine, Njemu za ljubav drznuti se sme, No to ste uli da se on pred vama Hvalio da je drznuti se voljan. VITEZ TOBI. E, ako ste vi dever kod dvoboja, stojim vam na raspolaganju. (Tre ma.) FABIJAN. O, stan'te, dragi vitee Tobi, evo straara! VITEZ TOBI. Videemo se ve ubrzo. VIOLA (VITEZU ENDRJUU). Molim vas, go- spodine, uvucite svoj ma u korice, ako ete biti tako ljubazni. V. ENDRJU. Bogami, hou, gospodine; a za ono to sam vam obeao, biu dostojan svoje rei. Nosie vas kao u ijuljaci, a slua uzdu. (Ulaze DVA STRAZARA) PRVI STRAAR. To je taj; vri svoju dunost. D. STRAAR. Ja te na zahtev vojvode Orsina Hapsim, Antonio. ANTONIO. Gospodine, U meni ste se vi zabunili. P. STRAAR. O, ne, nimalo. Ja, gospodine, Znam dobro vae lice, mada sad Mornarske kape nemate na glavi. Vodite: zna on da ga dobro znam. ANT.: Pokoriti se moram. (VIOLI) To je dolo Otuda to sam po'o da vas traim. No leka nema tu: i platiu. Al' kako nuda mene nagoni Da svoju kesu zatraim u vas, ta ete vi sad? Vema mi je ao Zbog toga to ne mogu da se naem Vama na ruci, negoli zbog toga to me je ovo snalo. Zgranuti ste: Al' budite bez brige. DRUGI STRAAR. Hajde, hajde, Pod noge put, gospodine. ANTONIO. Ja moram Za neto onog novca da vas molim. VIOLA. Novca, gospodine? Zbog toga to ste prema meni divno Duevni bili maloas, a delom I neprilikom ovom trenutnom Pobuen vaom, neto u vam ja, Od svoga skromnog, mravog imetka Dati na zajam: nemam bogzna ta; Podeliemo to pri sebi imam. Evo vam, to je pola mog bogatstva. ANTONIO. Odrei me se sada hoete? Zar moe biti da ubedljivosti Nemaju moje zasluge za vas? Ne dovodite moju nevolju U iskuenje, jer bi moglo to Uiniti da budem tako nizak I usluge vam one prebacim Koje ukazah vama. VIOLA. Poznata mi Nije ni jedna; niti ste mi vi Po glasu nit' po licu poznati. Ja mrzim nezahvalnost u oveka Vema no la, no brbljivo pijanstvo, No naduvenost, ili bilo koju Poronu mrlju koja nae stan U naoj krvi slabanoj za svoju Razornu trule. ANTONIO. O, nebesa vinja! D. STRAAR. Hajte, gospodine: izvolte, molim. ANTONIO. Dozvolite da kaem samo neto. Mladia ovog to je tu pred vama Iz eljusti sam smrti, tako rei, Otrg'o ja, na ruci njemu bio S toliko uzviene ljubavi, A njegov lik sam oboavao, Taj lik to, miljah, vrednost obeava Dostojnu potovanja. PRVI STRAAR. To se nas Ne tie nita. Vreme leti: napred! ANTONIO. Al' kakav li se opak idol, vaj! Iaurio iz boanstva tog! Nanosi ljagu, Sebastijane, Obliju lepom. Zla ud jedino Prirodu prlja, pa unakaen Samo je onaj ko je zaraen Neljudskom udi: dar je skup lepota; Al' gde je zlu ud odela krasota Davo je tu u prazne koveie Upis'o samo are i cvetie. P. STRAAR. Taj je van sebe ved Odvedite ga. Hajdemo, hajd'mo ve, gospodine. ANTONIO. Vodite me. (Odlaze STRAARI s ANTONIJEM) VIOLA. S kol'ko su strasti, kanda, rei sve Tekle mu k'o da veruje. - Ja ne. Ne izdaj, slutnjo moja, re odri, Da mene on za brata moga dri. V. TOBI. Ovamo, vitee; ovamo, Fabijane: da proukamo jednu ili dve baka mudre izreke. VIOLA. Sebastijanom zvao me, a ja sam Svog brata suta slika; li