bog u svakom kamenu

Kamila amsi

Bog u svakom kamenu

PrevelaMilica Cvetkovi

Naslov originala

Kamila ShamsieA God In Every Stone

Copyright 2014 by Kamila Shamsie

Translation copyright 2015 za srpsko izdanje, LAGUNA

Jelena Dobrilovi

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projekta odgovornog korienja umskih resursa irom sveta.

1996 Forest Stewardship Council A.C.SW-COC-001767

Sestrama Saman, Magu i Mahi

Autorkina napomena

Drevna Karija, kao i lokalitet Labraunda, nalazi se u dana-njoj Turskoj. Godine 515. pre nove ere leala je na zapadnoj granici Persijskog carstva; na drugom kraju carstva, na isto-noj granici, bilo je naselje Kaspatir. Nikad nije utvreno gde se tano nalazio Kaspatir, ali neki istoriari ga smetaju u Peavar ili blizu njega.

Prva knjiga

Vei deo Azije otkriven je tek za vreme Darija. On je hteo da sazna u koje se more uliva reka Ind, a koja je druga reka na svetu u kojoj ive krokodili, pa je poslao na laama ljude za koje je znao da e mu rei istinu, a meu ovima je bio i Skilak iz Karijanda. Oni krenu iz grada Kaspatira u Paktiji...

Herodotova istorija*

* Prevod Milana Arsenia, Herodotova istorija, Matica srpska, Novi Sad, 1959. (Prim. prev.)

ZA KRALJA I OTADBINU

515. godina pre nove ere

Skilaks vrti listove i plod smokve meu dlanovima. dok uporno okree srebrn venac i oivljava gravure, zamilja kako iskree zglob i gleda kako venac kliziniz kosu pustaru planine,preko doline proarane potocima, poljima i vonjacima, sve do zemlje ljus!uz blatnjavu pritoku du koje se kotrlja prema indu punom krokodila.

Uz daleku obalu reke njegov brod izgleda kao mrka mrlja. posada misli da je lud to je proveo itavu no u planini; ali to bi im objanjavao, kad ve ne razumeju, udo buenja sa suncem i, po bistrom jutarnjem vazduhu, posmatranje kako brzo tee ind, to se pred njim prua kao poklon. vrati srebrni venac na glavu, grubim mornarskim rukama pree preko smokava fino izrezbarenih po njemu u ast

Kamila amsi16

njegove domovine Karije, gde su mukarci varvari, ali je voe slatko. Tako kau persijanci a eto ipak njega, i samog varvarina, kome je povereno da pred-vodi najsmeliju misiju u carstvu. niko dotad nije plovio monim indom. niko dotad nije to ni pokuao. ak ni odisej.

Jato belih ptica krui oko njegovog broda. ne, to su jedra. posada mu je radila itave noi da ga iznena-di tim darom. Brod je spreman; jedra hvataju vetar i nadimaju se prema Skilaksu. on otro zazvidi, a njegov konj, vezan neto nie, odgovara mu njita-njem. Skilaks potri prema tom zvuku; razdaljina izmeu njega i broda iznenada je ogromna. danas poinje. danas e zaploviti iz grada Kaspatira, na rubu darijevog carstva, na rubu poznatog sveta. Kaspatir kapija slave.

Julavgust 1914.

Vivijan Rouz Spenser je gotovo trala uz planinsku stranu, po prastarim kamenim ploama Svetog puta, a drutvo su joj pravili ptice, izvorska voda, zrikavci i povetarac u masli-nama. Vodi i magarci su ostali daleko iza nje, tako da niko nije video kad se naglo zaustavila pred belom kameninom to se pre mnogo vekova skotrljala pola strmine niz planinu. Spustila je ake na nju, a onda se sagnula i dotakla je usnama. Mermer, ljunak i ukus od kog se zapanjeno trgla kostur Zevsovog svetilita bio je sladak kao smokve. A moda je ptica, preleui, tu ispustila voku, pa se sok razlio po kame-nu. Pogledala je u stopala i videla raspuklu smokvu.

Labraunda!, povikala je, a glas joj je odjeknuo.Labraunda!, ula je kako joj odgovara planina. To uopte

nije bio njen glas. Bio je neki mukarac, a izgovor mu je bio i poznat i stran. Ipak ne, ona je ovde stranac. Podigla je smokvu, prinela je nosu i zamurila. Nije elela da se vrati u London.

* * *

Kamila amsi18

Izvetaji putnika iz devetnaestog veka nisu je pripremili za ovo: na zaravnima u vrhu planinske strane ostalo je dovoljno netaknutih ostataka prostranog hramovnog kompleksa da mata podigne sruene kolonade, da spoji rasut mermer i kamene blokove i zamisli kako je nekad bio velianstven. Ovde su karijske snage pobegle poto su izgubile bitku pro-tiv sile Darijevih Persijanaca; tu su graditelji Mauzoleja, tog svetskog uda, izbrusili zanat; ovde je Aleksandar doao da vidi monu dvoseklu sekiru amazonske kraljice koju visoko dri kip Zevsa.

Viv je ila polako i trudila se da upije sve: ruevine donekle skrivene liem; zvuke prevrtanja zemlje, see velikih grana drvea, glasova to izgovaraju nerazumljive rei; prizor koji istovremeno obuhvata prostrano nebo, dolinu pod njim i Egejsko more u daljini. Tek treba da se navikne na svetlost ovog dela sveta blistavu, ali ne i otru, zbog koje je smatrala da je itav ivot provela s gazom preko oiju. Neto sitno i miiavo zaletelo se na nju i samo to je nije oborilo.

Alis!, viknula je i probala da dohvati psetance, ali je ono odskakutalo napred, pa je Viv krenula za njim kroz lavirint slomljenih stubova, viih od najvieg oveka, sve dok nije ugledala poznati vitki obris oevog starog prijatelja Tahsin--bega kako ui na zemlji uz mukarca peanoplave kose i pokazuje neto uklesano u veliki kameni blok neto zmi-joliko, s omom iza otvorenih eljusti.

Zmija, kazao je s nemakim izgovorom ovek pea-noplave kose.

Jegulja?, natuknuo je Tahsin-beg, onako kako je umeo da izraava sigurne injenice kao da su teorije za koje trai miljenje od ostalih.

Jegulja? Zato bi bila jegulja?

Bog u svakom kamenu 19

Na to je odgovor pruila Viv, mada je znala da je neutivo upasti u razgovor ljudi koji nisu svesni njenog prisustva.

Zato to nam Plinije kae da u labraundskim izvorima ima jegulja koje nose minue.

Njih dvojica su se okrenula i pogledala je, a ona je morala da doda:

A Elijan kae da ima riba sa zlatnim ogrlicama koje su pripitomljene i odazivaju se kad ih ovek pozove.

Tahsin-beg je pruio ruku, a osmeh dobrodolice mu je prevaziao taj zvanian pokret.

Dobro dola u Labraundu, Vivijan Rouz.Dlan mu je bio uljevit, a Vivijan je neto kasnije, kad je

rukom krenula da otare oko, pored mirisa smokve osetila miris duvana i zemlje. Punoa tog mirisa navela ju je da se zadri na njemu sve dok nije primetila da je Nemac gleda s lukavim izrazom lica, koji joj se nije dopao. Brzo je spustila ruku i otrla je o suknju, a sve vreme se pitala kako e odmoriti oi na ovom mestu gde toliko toga ima da se vidi.

Sutradan se probudila rano, jo odevena u ono to je nosila jue. Prethodnog poslepodneva je uradila malo mimo mere-nja i skiciranja stubova jedne od zgrada hrama? androna?* riznice? ali su je miii boleli od pentranja uz planinu i zanesenog veranja i sputanja s terasa pre nego to joj je Tahsin-beg naloio da uzme blok za skiciranje i bude od neke koristi. Za veerom je uspela jedino da stavlja hranu u usta i vae je, dok je oko nje brujao razgovor, a uesnici dobroduno pratili njenu nemo da uestvuje.

* Muka soba u grkim kuama, prostorija gde su se okupljali i veeravali mukarci. (Prim. prev.)

Kamila amsi20

Ustala je s kreveta u atoru i tiho se presvukla da ne probu-di dve Nemice s kojima ga je delila, pa izala taman u onom trenutku izmeu pomrine i svetlosti. Vazduh je sve, mada ne i hladan. Hodala je meu ruevinama ispruenih ruku kako bi u prolazu dotakla svaki kameni blok, svaki stub. Tii-nu je poremetilo otro kevtanje. Osvrui se za Alis, spazila je Tahsin-bega kako sedi na velikom raspuklom kamenu raspoluenoj Zevsovoj steni i die olju prema njoj u znak pozdrava. Zatim je poslao Alis da je povede kroz drvee i slomljene stepenike, pa je nekoliko minuta kasnije i ona pila vreo aj iz poklopca termosa i gledala kako se sunce raa nad drevnom zemljom Karijom.

Znai ovako izgleda ruoprsta zora.*Mora pisati ocu o tome. Bie mu drago.O, pisau mu o svemu!Njen otac, ovek bez sinova, pretoio je aljenje zbog tog

nedostatka u reenost da erku uzdigne iznad svih ostalih njenog pola; rano su sklopili sporazum da e mu postati i sin i erka ensko u ponaanju, ali mukog intelekta. Preuzevi na sebe njeno poduavanje, itao joj je Homera jo dok je bila dete, a svaki put kad bi Turin doao u posetu, uivao je u njenim beskrajnim ispitivanjima Tahsin-bega o ivotu arheologa, pa i podravao njeno pravo da studira istoriju i egiptologiju na Univerzitetskom koledu u Londonu, uprkos eninom negodovanju pa i pored svega toga Viv se jedva usuivala da poveruje da je ozbiljan kad ju je jednog jutra pitao je li zainteresovana da se pridrui Tahsin-begu na isko-pavanju Labraunde. Neuveno, rekla je gospoa Spenser i tresnula salvetom po uglaanom drvenom stolu za kojim su dorukovali. Zar eli da mu erka trkara u akirama

* Homer, Odiseja. (Prim. prev.)


po piramidama kao gospoa Flindersa Petrija? Zar on ne razmilja o njenim branim izgledima?

Otac i erka su se zavereniki nasmeili jedno drugom preko stola, a onda je Viv ustala sa stolice i zagrlila doktora Spensera oko vrata. Bila je razoaranija nego to je pokazivala kad joj je on, samo to je zavrila studije, rekao da nee biti meu studentima koje je Flinders Petri odveo preko leta u Egipat zbog ega je pretpostavila da ni sva budua iskopa-vanja ne dolaze u obzir dok je neudata i pod njegovim kro-vom. Ali evo sad joj je on, odgurnuvi tanjir, pokazao pismo Tahsin-bega i rekao da nikako ne sme propustiti takvu prili-ku, a on ima poverenja u starog prijatelja da e se potovati pristojnost, to ne bi mogao rei za Flindersa Petrija, uz onu njegovu nesmotrenu enu, pa joj je priznao kako bi sm voleo da moe da zanemari ivotne odgovornosti i pridrui im se.

Veoma se ponosi tobom, rekao je Turin okrenuvi se na steni malo prema njoj.

Znam, ali nisam mu dala razloga da se ponosi. Bar jo nisam.

Nisi? Ne misli da bi trebalo da se ponosi tvojom hrabrou?Hrabrou? To svakako ne posedujem. Sea li se moje

drugarice Meri? ao mi je to to moram da kaem, ali posta-la je jedna od onih borbenih sifraetkinja. Meutim, iako uopte nije u pravu, znam da se suoila sa zatvorom i nasil-nim hranjenjem, i u tome prepoznajem hrabrost. Ali nju ne vidim kad se pogledam u ogledalu.

Potrebna je znatna hrabrost da se doe u nepoznat kraj sveta, daleko od svega to ti je poznato.

To nije hrabrost. Ti si ovde.Osetila je da crveni dok je izgovarala te rei, u koje je

unela vie vreline nego to je nameravala. Samo je htela da kae kako nije daleko od svega to joj je poznato kad je u

Kamila amsi22

njegovom prisnom drutvu on i njen otac su se jo u mla-dosti neoekivano sprijateljili u vozu u Francuskoj, a ona ne pamti da je prola godina a da se on nije pojavio u Londonu i etao s njom po Britanskom muzeju i priao joj o tome kako se nada da e jednog dana ubediti osmanlijske vlasti da mu daju ferman za iskopavanje Labraunde. A ja u poi s tobom!, uvek je govorila. Naravno, odgovarao bi on dok je bila dete i Ako ti otac to odobri, kad se pribliila dobu odrasle ene.

Meutim, njegovo drutvo joj nije bilo prisno na isti nain kao nekad. Primetila je to kad je i on pocrveneo. Sad je imala dvadeset dve godine i premda ga je oduvek smatrala starim, miii njegovih podlaktica i gustina tamne kose, koje nikad nije primeivala na priguenom svetlu Londona, sad su je otro opomenule da se s vremenom jaz od dvadeset pet godi-na sve vie smanjivao. Imala je drugarice iz kole koje su se udale za etrdesetogodinjake i imale decu.

Okrenula mu je lea i otvorila blok za skiciranje, pravei se da je promenila poloaj samo da bi mogla da crta ruevine zdanja koje je podrobno iscrtala ve prethodnog dana. Narav-no, oduvek je smatrala da bi jedino udajom za arheologa mogla stei mesto u uzbudljivim iskopavanjima tog vremena za razliku od nebitnih kopanja po ivicama saznanja, na koja su potisnuta dotadanja pomodna iskopavanja predvoena enama. Ipak je bilo besmisleno razmiljati tako o Tahsin--begu. Bio je oev prijatelj; ne bi smela ni da zamisli... mada nije zaista ni znala ta bi trebalo da zamilja o mukarcima u tom smislu; videla je dovoljno totema plodnosti da bi shvatila mehanizam, ali nije stvar u tome. Stvar je u tome to bi umrla od sramote kad bi on naslutio o emu razmilja.

Ima dobru ruku.


Trgla se i podigla pogled, ali on je panju usmerio iskljui-vo na stranicu koju je ispunjavala brzom, preciznom skicom patrljaka stubova jonskim s dve strane koji su obrazovali pravougaoni obris zgrade. Pruio je ruku, pa mu je dodala blok i gledala ga kako ga prelistava.

Ne dobru, ve izuzetno dobru ruku. Kad ovo bude poka-zala ocu, ponosie se tobom.

Uzvratila mu je osmeh opet kao dete u prisustvu odra-slog, ija pohvala joj je inila svet lepim.

Te veeri ih je bilo desetoro za dugakim drvenim stolom pod nonim nebom. Troje Nemaca, estoro Turaka i Viv. Veerali su gotovo u tiini, usredsreeni na paprika koji je pripremila kuvarica Nergiz, ali kad su pojeli i odgurnuli tanjire, pa osim Viv svi ak i one dve Nemice pripalili cigarete, zapoeli su, na meavini jezika meu kojima je preovlaivao francu-ski, iv razgovor o tome kako im je proao dan. Viv je sedela pored plavog Nemca Vilhelma, koji se naroito zanimao za nekropolu to je okruivala hramovni kompleks, pa joj je podrobno i do najsitnijih pojedinosti priao o noviima i natpisima koje je ve naao u jednoj kamenoj grobnici. Kli-mala je glavom i sluala, to je on oigledno jedino i oekivao od nje, dok je hvatala delie razgovora u kojima bi radije ue-stvovala posebno ju je zainteresovala sve uzavrelija rasprava o tome je li najvea graevina u kompleksu Zevsov hram. U jednom trenutku uhvatila je pogled Tahsin-bega i on joj je namignuo bilo joj je nezamislivo da bi tako neto uradio u kui njenih roditelja, ali nije joj se ni inilo da je to suvie slobodno.

Dosauje se?, pitao je bez glasa, a ona je klimnula glavom.

Kamila amsi24

Kad ga je sledei put pogledala, popeo se na drvenu stolicu s Alis pod rukom i zvezdama oko glave kao srebrnim krugom.

Dame i gospodo, ako se malo utiamo, moi emo da ih ujemo.

Digao je prst do usana i pokazao na padinu. Svi su pogle-dali tamo, ali nije bilo nieg osim belih stubova izdvojenih u pomrini.

Ostaci karijske vojske. Sluajte uju im se umorni koraci dok se vuku i tegle ranjenu brau Svetim putem do hrama u Labraundi. Ne klecaju od fizikih rana nego zbog poraza. Jutros su bili puni nade i hrabrosti, odvaan narod na rubu velikog carstva, spreman da pokida lance kojim ga je vezao persijski gospodar. Sad su pohabana, istroena snaga svaki je od persijskog maa izgubio nekog bliskog. Eno ih gde idu, hramlju pored nas, prema Zevsovom hramu... ne, Mehmete, nemoj sad... srca ispunjenog ili tugom ili gnevom prema bogu koji ih je napustio.

Od detinjstva ga je poznavala u toj ulozi. Pripoveda o antikim narodima. Najranije ega se jasno sea da joj je rekao bilo je da je iz Anadolije drevne Karije kao to su i Herodot, Otac Istorije, i Skilaks, Veliki Istraiva.

U hramu se prepiru: treba li da se predaju Persijanci-ma ili da pokuaju da pobegnu iz domovine. Samo jedan ovek nita ne govori: Skilaks, koji od svih najbolje poznaje Persijance putovao je s njima, pio s njima i na elu nosio Darijev znak milosti.

Prekinite ga!Te rei joj je apnuo Mehmet, Tahsin-begov sinovac, arhe-

olog koji joj je najblii po godinama, ali koji joj se dotad nije pribliavao, ponaao se takorei nepoverljivo.

Molim vas. Vas e posluati. Molim vas.


Panika u njegovom glasu navela ju je da dela bez raz-miljanja. Dohvatila je komadi kruke i bacila ga prema kuencetu, a ovo je, maui noicama po vazduhu kao da je voda, iskoilo iz Tahsin-begovog naruja; Turin se nagnuo za njim, uhvatio ga i nekako uspeo da povrati ravnoteu na stolici, praen gromkim aplauzom. Ovo je bilo delotvor-no; raspoloenje se promenilo u radost koja prati izbegnute nezgode, pa je Mehmet povikao: Pesma! Pesma!, Nemci su zapevali Moja draga zelenih rukava, a Vilhelm je, sve vreme pevajui, uhvatio Viv za ruke i povukao je iznenaujue okretno u ples oko stola.

Neto kasnije se izvinila Tahsin-begu. Bila sam ubee-na da mogu da ubacim kruku pravo Alis u usta, rekla je. On je odmahnuo rukom u znak da nije potrebno da mu obja njava. Mehmet, koji je sedeo blizu njih, posmatrao ih je bezizraajno.

Zato sam to uopte uradila?, upitala je mladia kad niko nije mogao da ih uje.

O, tu priu sam uo toliko puta da mi je zlo od nje, rekao je ovaj. Iako je znala da lae, nije mogla ni da nasluti pravi razlog.

Za vreme druge nedelje dola je do otkria: od pravougaone zgrade s jonskim stubovima odmakli su oborenu kamenu plou, deo nekadanje tavanice, i ukazao se natpis. Upra-vo Viv je traila od predradnika da njegovi ljudi pomere plou niko sem nje nije se mnogo interesovao za tu omanju graevinu dok je bilo veih konstrukcija za iskopavanje tako da je bila jedini arheolog koji je proitao grke rei, pa se izmakla i opet ih proitala, te odjurila niz terasu traei Tahsin-bega.

Kamila amsi26

Pronala sam ga! Pronala sam Zevsov hram!Iako je bilo tek rano poslepodne, svi arheolozi su prekinuli

svoje poslove pa se okupili oko natpisa u kamenu i nazdravili Viv vinom koje je Gretel, s kojom je delila ator, uvala za znaajnu priliku.

Za Vivijan Rouz Spenser, arheologa!, uzviknuo je Tahsin--beg a ostali su digli ae i ponovili njegove rei svako svojim izgovorom. Ona je poelela da joj je otac tu i da to vidi.

Viv je svake veeri pored kreveta u atoru stavljala iniju sa smokvama i zaspivala ake sputene meu jedre plodove. Oduvek je spavala isprekidano, ali se u Labraundi usled sati fizikog napora praenih vinom budila u istom poloaju u kom je zaspala, a iz sna ju je izvlailo njukanje kuenceta, koje je umelo zubima da digne kraj mree protiv komaraca i uvue se pod nju. apu bi naslonilo na rub inije s voem, pa bi je ljuljalo tamo-amo, ali je nikad ne bi i prevrnulo. Viv nije dokuila je li bilo suvie dobro da ne pravi nered ili suvie kraljevskog dranja da se ne slui samo.

Bilo kako bilo, nekoliko minuta nakon buenja, dok su Nemice jo spavale, Engleskinja je uzimala Alis i hranila je tankim krikama smokve, ba onako kako je pseto volelo. Tahsin-beg se svakog jutra pretvarao da je iznenaen kad bi ga sustigle ena i pseto dok se sasvim lagano peo uz padinu.

Ona te je probudila? Istri im dignem krilo atora; izvini. No, kad si ve budna, bi li...?

Kako je leto odmicalo, Viv je bila sve zahvalnija na tom pretvaranju; to joj je dozvoljavalo da izbegne pitanja ta to radi, to se trudi uz psetance da obezbedi nekoliko minuta nasamo s Tahsin-begom u toku dana, da sedi na kamenu s pukotinom koju je Zevs napravio munjom, da pije jutarnji


aj dok sunce na izlasku izvlai iz senke ruevine svetilita u Labraundi i okolnu umu. Lepota tog dela Osmanlijskog carstva proimala ju je kao nijedan predeo u Engleskoj terasaste padine, platani, blistavo plavetnilo neba bez obla-ka, kostur hrama za koji e zauvek vaiti da ga je ona prva identifikovala. Pritisla je dlanove, a ogrubela koa i uljevi pruili su joj vie zadovoljstva nego ita na telu itavog ivota.

Jednog jutra pred kraj iskopavanja sedeli su zajedno kao i obino; Tahsin-beg na kamenu jedne noge savijene pod sobom, druge sputene da visi preko ivice, skupljenih laktova dok prinosi olju s vrelim ajem licu. U tom poloaju ga je skicirala po seanju pri meseini u svesku ukorienu teleom koom liniju i dragoceniju od svih blokova za skiciranje.

Jesi li razoaran to ga nisi naao?, pitala ga je posma-trajui kako gleda u hram.

ta nisam naao?Ono to si se oduvek nadao da e pronai u Labraundi.Otkud zna...?Sam si mi rekao. Prvi put kad smo propisno razgovarali.Imala si pet godina kad smo prvi put propisno razgova-

rali. Razmatrali smo duhovni ivot lutaka.Dobro de. Prvi put to se seam da smo propisno raz-

govarali.Glasovi su im bili tii, izazivaki, ake su im leale jedna

pored druge na Alisinoj dlaci.

Devojica je pola za svetlima, muzikom i nerazgovetnim gla-sovima to su se s vrata rasipali u batu. Dok je prilazila ivici imanja, shvatala je kako je sve to je izalo pre nje progutala pomrina, tako da e uskoro samo ona ostati. Ukoliko i nju ne proguta mrak.

Kamila amsi28

Kuda si krenula?Pomrina nije zvuala onako kako je oekivala; govorila je

inostranim izgovorom.Dalje od onoga.Mahnula je rukom iza sebe, ka kui punoj onih to terevene

ekajui da preu u novu 1904. godinu. Zapravo je htela da kae kako hoe da utekne majci, koja pokuava da je poalje u krevet kao da je, s jedanaest godina, jo dete.

Pomrina je pripalila cigaretu i pojavilo se muko lice, pri-kaeno za drugi kraj zaarenog belog tapia. Devojica je znala tog mukarca itavog ivota, ali joj je postao zanimljiv tek neto ranije te veeri, kad joj je otac apnuo u uho: On je arheolog koji je odrastao gde i Herodot. Ponovila je tu injenicu mukarcu, a ovaj je povukao dim, uvlaei obraze tako snano da je devojica bila ubeena da su mu se dotakli u ustima.

Da, u drevnoj Kariji, na granici Persije i Grke. Tano je da je to domovina Herodota, Oca Istorije. Ali pre Herodota bio je Skilaks najvei antiki putnik. Sad sveden na trun u uglu istorijskog oka.

Putovao je u Indiju! Herodot pie o njemu.Mukarac ju je pogledao kao da je upravo postala vredna

interesovanja.Da, bar je to uspeo da uradi poto je ukrao sve Skilaksove

prie o Indiji za svoju Istoriju. ta zna o Skilaksu?Samo ono to nam Herodot kae. Persijski car Darije poslao

je u Indiju grupu ljudi u koje je imao poverenja, a meu njima i Skilaksa...

Posebno Skilaksa! Kai de kai, to je naglaena fraza koju koristi. Posebno Skilaksa. U koga je imao najvie poverenja. Nastavi.


Skilaks je putovao du Inda, pa je kasnije Darije iskoristio obavetenja koja mu je ovaj doneo da se spusti rekom i osvoji Indiju, ba kao to su uradili i Britanci.

To poslednje si saznala od Herodota, zar ne?Nasmejao se, a ona je taj blagi podsmeh shvatila kao znak da

je prihvata kao odraslu i vrednu dobrodunog izazivanja koje je esto upranjavao s njenim ocem, a nikad s njenom majkom.

Vivijan Rouz, dozvoli da ti ispriam deo koji Herodot uopte ne pominje: Darije je tako verovao Skilaksu da mu je dao srebrn venac ukraen smokvama to je znak najvee asti. Meutim, dvadeset godina kasnije, kad su se Karijci, Skilaksov narod, pobunili protiv Darijevih Persijanaca, Skilaks je bio na strani sunarodnika, a ne na carevoj.

Ali Darije mu je verovao!O, mala Engleskinjo, kako se odmah svrstava na stranu

carstva.Znala je da ju je prekorio, ali nije razumela zbog ega.

Turin mora da je video kako joj se na licu javlja zbunjenost, pa ak i povreenost, jer je ustao i vie nije govorio otro.

Odau ti tajnu ako obea da nikom nee rei: jednog dana ja u pronai Skilaksov srebrni venac.

Mahnuo je rukom i ustalasao vazduh vatrom.Negde, ispod nekog komada zemlje, on eka odlunog

oveka da ga iskopa.Gde e ga traiti?U mestu koje se zove Labraunda.

To sam ti ja rekao? Mislio sam da nikome nisam govorio o tome.

Tahsin-beg se oslonio na laktove i pogledao je zaprepaeno.E pa, rekao si mi. Nego, jesi li razoaran?

Kamila amsi30

Razoaran? Prava engleska nestrpljivost! Kad-tad u u rukama drati srebrni venac. Zato bi to moralo da bude danas? A uostalom kako iko moe da osea razoaranje kad je ovde?

Tahsin-beg je ispravio dugake udove i ustao, pa iroko rairio ruke da obuhvati hramovni kompleks, ravnice Mila-se pod njima, okolne planine i Halikarnasko poluostrvo u daljini.

Karija! Vivijan Rouz, ako namerava da svoja leta posve-ti iskopavanju najsvetijih mesta, mora znati i ostalo.

Dotad nije bilo govora o Vivinom ueu u buduim iskopavanjima, niti prie o narednom mesecu, a kamoli o sledeoj godini. No stala je pored njega i zanemarila Alisino besno lajanje jer ova nije volela kad se primeti koliko je niska.

elim sve da vidim pre nego to odem. Milasu, Halikar-nas, Alindu, Karijandu...

Opet ta engleska nestrpljivost. Evo predloga ako si voljna da skrati boravak u Carigradu, zato ne bi krenula s nama do obale? Obii emo deo Karije i mesta dalje od nje. Efes. Troju!

S vama? S tobom i Alis?Ne, ne. S Vilhelmom, Gretel i sa mnom. ula si da pri-

amo o tome.Da, naravno. Izvini. Svakako ne bi predloio...Svakako ne bih! Tvoj otac...!Nikad ne bi progovorio ni s jednim od nas.Ili to ili bi nas naterao da se venamo da ti sauva ast.Pomislila bi da se alio da se i sam nije trgao na rei koje

je izgovorio. Podigao je Alis, promrmljao neto to nije razu-mela, pa urno poao niz padinu prema zvuku aova i dleta i ostavio Viv u tiini umarka topola, da udie sveti vazduh La-braunde i trudi se da shvati ubrzano i odseno udaranje srca.


* * *

Iskopavanje je okonano. Arheolozi su se razili s obea-njem da e se sastati opet sledeeg leta; predradnik i njegova ekipa pokupili su aove i poli jedan za drugim niz planinu, u susret gradnji koja ih je ekala; Alis je poslata u kuu Tahsin--bega u Bodrumu s kuvaricom Nergiz, njenom porodicom i karavanom magaraca natovarenih onim to je pronaeno. Nekoliko arheologa, meu njima Ana i Mehmet, otili su za Carigrad. Viv, Tahsin-beg, Vilhelm i Gretel krenuli su na konjima prema anadolijskoj obali.

Jahali su jedni za drugima ili dvoje po dvoje. U poetku su se smenjivali, ali je ubrzo uspostavljen poredak: dvoje Nemaca neto napred, a Tahsin-beg i Viv za njima. Kad bi sjahali da obiu grad ili neki lokalitet, bilo bi isto Nemci bi prednjaili, a ono dvoje bi ilo sporije. U poetku je izmeu Tahsin-bega i Viv vladala udna atmosfera zato to nije bilo psetanceta. Alis je uvek svojim prisustvom odvlaila panju i mogli su joj pribei kad bi se utanje produilo i zapretilo da se pretvori u neto drugo. Meutim, ubrzo su nauili da im bude prijatno i u tiini i u razgovoru, a Vivina slutnja da niko na svetu nije zanimljiviji od Tahsin-bega prerasla je u ubeenje. U Labraundi su razgovarali uglavnom o lokalitetu i otkriima, ali dok su jahali, shvatila je da nema toga to on ne dri u umu prie o svakom drevnom kamenu, poj odreenih ptica, ekspirove drame i sonete, preklapanja i odstupanja Biblije i Kurana, istoriju tanga.

Jednog poslepodneva stajali su na niskoj litici nad Egej-skim morem i oseali mu so u ustima i na koi dok su Nemci gacali po vodi pod njima. Bio im je to poslednji dan u neka-danjoj Kariji.

Kamila amsi32

Vrhom cipele Tahsin-beg je iscrtao gotovo neno oblik u pesku na litici. Viv je ubrala lie i plodove smokve pored koje su stajali, pa ih naizmenino poreala po crteu srebr-nog venca.

O! Evo ga. Ti si mi ga nala, Vivijan Rouz.Postoje odlomci vremena u koje ovek ue nepogrei-

vo siguran da e mu zauvek zadrati izvestan redak sjaj, da e blistati sjajnije kad se razoaranja prilepe na ivot. Ono sam jednom bila ja, razmiljala je Viv predviajui seanja budue sebe; ono sam jednom ja ubrala smokve s grana i gurala ih u usta dok sam gledala kako se sunce svetluca s karijske obale do obzorja, preko vode plave kao mastilo i bistre tako da se vidi sve do stenja u podnoju litice. Gotovo izludela od purpura na jeziku i plavetnila u oima trenutak spoznaje da morske nimfe nisu bile morska bia, ve smo more. Tahsin-beg se nasmejao kao da joj uje misli i rekao: Gle, oi su ti promenile boju; sad je u njima Egejsko more. Lako joj dotakavi zglob, tamo gde joj tri kost, dodao je: A sunce ti je u koi. Metamorfoza Vivijan Rouz Spenser.

Meni se vie dopada ova verzija.Neto sam razmiljao. Ve dugo nisam bio za Boi u

Londonu. Moda bih mogao da doem u posetu krajem godine.

To bih veoma volela.Nije bilo potrebno da ijedno kae ita vie. Zasad e nasta-

viti da budu kolege, bez ijedne rei ili pokreta koji bi ukazivao na ono to su se sporazumeli, tako da on moe da se obrati njenom ocu sa asne pozicije. Tata e prvo biti zaprepaen, ali na svetu nema mnogo ljudi kojima se vie divi nego ovom velikodunom, uenom oveku veem Englezu od veine Engleza, kako je jednom rekao pa e iznenaenje ubrzo ustupiti mesto oduevljenju. Sledeeg leta, kao i svih leta


nadalje, Viv i Tahsin-beg e se vratiti u Labraundu kao mu i ena. Nikad u ivotu nije bila tako smirena.

Stigli su do june obale Mramornog mora, odakle e feri-botom prei u Carigrad, i tek tu su do njih stigle vesti o ratu u Evropi. Poeo je samo to su krenuli iz Labraunde, a Osmanlijsko carstvo je jo bilo neutralno, mada se nije oekivalo da e ta situacija potrajati. Orijent ekspres?, zau-dio se ovek na doku feribota. O ne, obustavljen je. Nemci i Engleskinja e morati da nau drugi put do kue, mada naravno ne zajedno, sad kad su im nacije u ratu. Ali zove li se Engleskinja gospoica Spenser? Njeni zemljaci su joj ostavili poruku na obali. Evo, pruio je pismo.

Od trenutka kad je rekao rat u Evropi svi su znali toliko turskog da razumeju tu reenicu Gretel i Viv su se uhvatile za ruke, a Vilhelm je sad uzeo pismo od onog Turina i pruio ga Viv, lako joj dodirnuvi prste.

Poruka od ambasade iz Carigrada bila je kratka. Otac se brinuo zbog nje. Mora odmah stupiti u vezu s ambasadom i sve e biti preduzeto da bezbedno stigne kui.

Zatim se sve brzo odvijalo. Pronali su telefon, sam amba-sador je razgovarao s njom i rekao joj da je prava srea to feribot kree odande gde je ona, s engleskim branim parom koji se vraa kui morem. uli su za nju svaki Englez u Carigradu je brinuo zbog nje i bie presreni da je prate kui, tako da mora da eka na terminalu i da im se javi.

Ali svakako nije tako velika urba?Gospoice Spenser, trebalo je odavno da odete. Odmah

u poslati telegram vaem ocu on je zabrinutiji nego to mi se ini da shvatate.

Kamila amsi34

Nije bilo vremena za estito opratanje, nije bilo vremena da se pojmi ta se zapravo dogaa. Nemci su rekli kako ne bi trebalo da budu s njom kad stigne engleski brani par, to bi samo dovelo do neprijatnosti. Gretel ju je zagrlila, Vilhelm se energino rukovao, pa su njih dvoje otili, a ona je stajala s Tahsin-begom i gledala kako se primie feribot. Kad mu je prila, on se odmakao, digavi ruku da je sprei u onome to je nameravala.

Moda ve mogu da nas vide, rekao je pokazujui na feribot, koji je prebrzo prilazio doku.

Svejedno e doi za Boi, je li tako?Naravno. Dotad e ve sve proi.Ali ako Turska ue u rat, na ijoj e biti strani?Ludi Enver e hteti da stane na nemaku stranu, ali nisam

siguran za ostale.Nije vano. Mislim za mene. Nita se nee promeniti.Moda se nita nee promeniti, moda e se sve promeni-

ti. Ovaj bolesnik s Bosfora rat e ga moda konano dotui.Ne razumem.Svako carstvo ima svoj kraj. Osmanlijsko je ve odavno

na samrtnoj postelji.O! To je strano.Strano? Zato?Mislim za tebe. Da razmilja o tome.On se pridigao na prste, kao to je radio kad neto vano

prebira po glavi, a ruke je sklopio iza lea. Viv se zapitala uzdrava li se to da je ne dotakne; elela je da mu spusti aku na ruku, da mu stegne miiavu podlakticu ispod rukava i oseti da je i sama ukotvljena.

Jesi li znala da smo Nergiz i ja u srodstvu?Kuvarica Nergiz?Da. U daljem. S majine strane. Razume li ta to znai?


Pokuavao je da joj objasni neto o klasama ili drutvenom statusu. O skandalu, ljagi na porodinom imenu za koju je pomislio da bi ona marila. A ona nije znala je li dirnuta ili uvreena.

To nije vano, rekla je.Vrlo je vano. Babin narod su Jermeni. Mojoj brai to

nije bitno. Od detinjstva sam taj deo familije najvie voleo. Bodrumske roake, porodini dom u Kariji. Kad sam bio na fakultetu u Francuskoj, osnovana je socijalistika partija Osmanlijskog carstva jermenska partija, sa ciljem ostva-renja nezavisnosti od Osmanlijskog carstva. Prvi put sam prestao da se stidim pred francuskim kolegama, koje su pore-dile svoju revolucionarsku tradiciju s mojim despotskim carstvom. Mada sam i tad dovoljno razumeo svet da ovu odanost drim u srcu, a ne i na jeziku.

Zato me je Mehmet naterao da te zaustavim kad si priao o Skilaksu.

Da. Znao sam da se to zato dogodilo. Moreplovac Ski-laks, kog su Persijanci poslali u najvee pustolovine, ba kao to su meni osmanlijske vlasti dale dozvolu da iskopam najupeatljiviji lokalitet. Od carstva uzimamo ono to moe da nam prui ali na kraju smo odani narodu koji nam je najblii, koji najvie volimo. Kao to je Skilaks zavrio piui herojski izvetaj o karijskoj pobuni princa Heraklida, tako u i ja jednog dana pisati o svojim jermenskim roacima, onim to su hrabriji od mene i koji su ivot proveli bunei se bez obzira na cenu.

Ne treba tako da govori.Nikom dosad nisam o tome govorio. Samo tebi.Rastavio je ake, opet je taknuo po isturenom delu zgloba,

a njoj je bilo poskoilo kao da je taj dodir doputovao kroz kost

Kamila amsi36

pravo u krvotok. Zatim je opet sklopio ake, jo se odmakao i nita vie nije rekao.

Feribot je pristao; jedan stariji par Engleza iskrcao se meu prvima; pozdravili su se s Viv kao da im je davno izgubljena erka.

Hvala vam, nadalje emo se mi brinuti o njoj, kazao je Englez Tahsin-begu kad ih je Viv upoznala. Sumnjiavost u njegovom glasu bila je nepobitna, pa se stoga Viv prope-la na vrhove prstiju i poljubila Tahsin-bega u obraz. On je nije poljubio, ali joj je apnuo u uho obeanje, prosidbu, upozorenje:

Kad se rat zavri, Vivijan Rouz.

bog u svakom kamenu

Documents