21Januar 2011. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

U prodaji je knjiga

Srbi u Americi,

cena za SAD sa

po{tarinom je

50 dolara.

Mo`e da se naru~i

preko sajta:

www.lopusina.com

Novac mo`ete

poslati poreko

Western uniona.

22 Januar 2011.

^ E S T I T K E

23www.serbianmirror.comJanuar 2011.

^ E S T I T K E

24

^ E S T I T K E

Januar 2011.

25Januar 2011. www.serbianmirror.com

^ E S T I T K E

26 Januar 2011.

^ E S T I T K E

Januar 2011. 27www.serbianmirror.com

K

rajem decembra u kru{eva~kom

Narodnom pozori{tu odr`ana je

sve~anost povodom penzionisanja

glumca Tome Trifunovi}a. Najpre je

odr`ana promocija knjige, monografija

Tome Trifunovi}a, a zatim i sve~ana pred-

stava i dodela nagrade.

Ovaj umetnik je svojom glumom

zasigurno upisao veliki trag u srpskom

glumi{tu. Toma ~ak i tuma~enjem najman-

jih uloga ostavlja jak pe~at na srpskoj

sceni, a svoje emocije direktno i sna`no

deli sa svojom publikom. To potvr|uje i

nagrada za `ivotno delo Bora Mihajlovi},

koju je dobio na ovoj sve~anosti. Pored

toga u njegovu ~ast, u kru{eva~kom

Narodnom pozori{tu sve~ano je odigrana

predstava “Tvrdjava” M. Selimovi}a, u

kojoj ovaj cenjeni umetnik igra sa svojim

sinovima.

Na pitanje, kakav je ose}aj igrati

zajedno sa sinovima u pozori{noj predstavi,

Toma ka`e: “Ose}aj je jako neodre|en, od

suve profesionalnosti, do tihe o~inske

brige.”

A sinovi, Sergej i Bane jedno-

glasno odgovaraju, da je za njih igrati sa

ocem velika ~ast, ali i velika odgov-

ornost.

Nema sumnje da su njegova dva

sina, Sergej i Bane, dva najuspe{nija glum-

ca dana{nje srpske scene imali {ta da

naslede i nau~e od svog oca Tome

Trifunovi}a i da im je on bio i ostao veli-

ki uzor.

Ceo svoj `ivotni radni vek,

Toma je posvetio teatru, a bio je i spo-

radi~ni gost u kinematografiji. Iako je

ostvario nekoliko zapa`enih uloga na

filmu i televiziji, vi{e voli pozori{te, jer

je kako ka`e, gluma na daskama koje

`ivot zna~e je `iva stvar. Pozori{te je

ne{to {to se de{ava sad i ve} sutra ne}e

mo}i da se ponovi, sa svim gre{kama i

vrlinama.

Toma Trifunovi} je gostovao tri

puta u Americi i svaki put pored glume,

ljubitelje pozori{ta osvojio je i svojom

spontano{}u, neposredno{}u i velikim i

~istim ljudskim osobinama.

Toma Trifunovi}, pozori{ni glumac koji je odigrao mnogo uloga i

ostavio upe~atljiv trag u srpskom glumi{tu zvani~no je oti{ao u penzi-

ju. Tim pozvodom zaslu`eno je dobio nagradu za `ivotno delo Bora

Mihajlovi}.

TOMI TRIFUNOVI]U

NAGRADA ZA

@IVOTNO DELO

V

eliki uspeh mladog muzi~ara i

pijaniste iz Ni{a, Milo{a Mihajlo-

vi}a, jo{ jedan je dokaz da se muzi-

ka prenosi s generacije na generaciju i da se

talenat nasle|uje. Milo{ je ro|en 1978.

godine u Ni{u u muzi~koj porodici. Njegov

otac je nekada popularni peva~ novokom-

ponovanih pesama, Dragoslav Mihajlovi}

Kanarinc, a Milo{eva majka je peva~ica nar-

odnih pesama, zvezda koja ne gubi sjaj,

Jasna Ko~ija{evi}. No pored muzike za svoju

du{u, Milo{ se najsjajnije pokazao u

klasi~noj muzici, za razliku od svojih roditel-

ja.

Ni`u muzi~ku {kolu i dve godine

srednje muzi~ke {kole Milo{ je zavr{io u

Ni{u, a Fakultet muzi~ke umetnosti u

Beogradu, gde je diplomirao, a kasnije i

magistrirao sa najvi{om ocenom. Sara|ivao

je sa poznatim pijanistima i pedagozima. U

toku studija, dodeljene su mu dve

najpresti`nije nagrade: nagrada iz fonda

Emila Hajeka (za najtalentovanijeg mladog

pijanistu) i nagrada iz fonda Olge Jovanovi}

(za najperspektivnijeg mladog pijanistu).

Milo{ Mihajlovi} je u~estvovao

na brojnim festivalima u Srbiji, kao i u,

Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Italiji,

[paniji, Gr~koj, Poljskoj, Bugarskoj,

Rusiji, Japanu, Australiji itd. Snimao je za

radio i tv stanice u Srbiji, Bosni i

Hercegovini, Crnoj Gori, Gr~koj, Italiji,

Poljskoj, Japanu, Australiji i drugim zeml-

jama. 2005. godine dobija nagradu iz fonda

“Stanojlo Raji~i}” za najbolji resital u kon-

certnoj sezoni. Sara|ivao je sa mnogim

eminentnim muzi~arima iz zemlje i inos-

transtva. Trenutno priprema drugi CD, sa

popularnom muzikom. Na taj na~in je

pokazao, da njegov rasko{ni talenat odli~no

vlada i popularnom i modernom muzikom.

Milo{ je radio i aran`mane za poznatie

peva~e: Acu Lukasa, Anu bekutu,

Miroslava Ili}a, ~ije su pesme veliki hitovi.

Od 2001. godine, radi kao asis-

tent na klavirskoj katedri Fakulteta

muzi~ke umetnosti u Beogradu, a 2005.

godine postao je docent na istom fakulte-

tu.

Milo{ se trenutno nalazi u

^ikagu i ima}emo priliku da ga

slu{amo u Srpskom kulturnom centru

Sveti Sava, 29. januara. Tom prilikom,

^ika{koj publici ovaj put, umesto

klasi~ne, Milo{ }e svirati “muziku za

du{u”.

MILO[EVE POBEDE

Milo{ Mihajlovi} je pobednik mnogih

internacionalnih pijanisti~kih takmi~enja.

Neka od njih su:

1995 – Torino/Monkalijeri (Italija) –

prva nagrada, 1995 – Tortona (Italija) –

prva nagrada – apsolutni pobednik

1996 – Fryderyk Chopin Young

Pianists Competition, Rome (Italija) –

prva nagrada, 1996 – Muzi~ka

Omladina, Beograd (Srbija) – pobednik

takmi~enja “Laureati Orfeja”; 1997 –

Petar Konjovi}, Internacionalno

pijanisti~ko takmi~enje, Beograd (Srbija)

– prva nagrada. 1998 – Nueva

Acropolis, Madrid ([panija) – prva

nagrada. 1999 – Grand Konzerteum,

Atina (Gr~ka) – druga nagrada (prva nije

dodeljena). 1999 – Grand Konzerteum,

Atina (Gr~ka) – nagrada za najbolje

izvo|enje [openovog dela. 2009 –

Southern Highlands, Sidnej (Australija) –

prva nagrada – apsolutni pobednik.

Predstavljamo vam:

Pijanistu i profesora Fakulteta muzi~ke umetnosti u Beogradu

Milo{a Mihajlovi}a

MLADI VIRTOUZ NA KLAVIRU

Srpski kulturni centar Sveti Sava u ^ikagu ima}e priliku, da na svojoj slavi Sveti

Sava, 29. januara, predstavi mladog, svetski priznatog pijanistu Milo{a Mihajlovi}a.

Tom prilikom, ovaj mladi virtouz na klaviru umesto klasi~ne, svira}e muziku za

na{u i svoju du{u.

K U L T U R A

28 Januar 2011.

V E R A

Ro|ewem tvojim Hriste Bo`e

na{, zasija svetu svetlost

razuma, jer oni koji se zvez-

dama klawahu, od zvezde nau~eni

behu da se poklone tebi Suncu

pravde, videv{i te s visine Istoka

(Istok sa visine) Gospode slava

tebi.

Tropar ili himna

praznika Ro|ewa Gospodweg

iz perspektive vremena u kome

je nastala govori nam o borbi

i isku{ewima sa kojima se

suo~avala i danas suo~ava

crkva Hristova.

U etimologiji re~i

skriva se su{tina mnogih

stvari i otkriva smisao

mnogih zna~ewa.

Sandej, kako ga

Englezi i Amerikanci i danas

nazivaju bio je dan posve}en

Suncu.

Sunce se u mnogim

starim civilizacijama mnogo-

mo`anskim religijama posta-

vqalo kao bo`anstvo.

Sunce kao izvor svet-

losti i `ivota imalo je poseb-

no mesto u kultu i obredima

paganskih naroda.

u prvim vekovima

hri{}anstva u kalendaru rim-

skog mnogobo`anskog sveta 25.

decembar je bio posve}en

prazniku “Nepobedivog Sunca”.

Taj pranik je bio toliko

veliki i zna~ajan za tada{wi nezn-

abo`a~ki svet, da se i do dan danas u

jeziku anglosaksonskog naroda

sa~uvao u svom izvornom zna~ewu

kao dan sunca ( sandej).

Da li je to slu~ajno ili

namerno u to ne}emo ulaziti, ~isto

pore|ewa radi sundej je u na{em

jeziku nedeqa ( od ne-delati, ne

raditi), vezano za 4. bo`iju zapovest

([esti dan radi i zavr{i sve svoje

poslove, a sedmi dan posveti

Gospodu Bogu svojemu.)

Dok u slovenskom, ta~nije

ruskom jeziku sedmi dan nedeqe je naz-

van (voskresenije) ili vaskrsewe

Gospoda i spasa na{ega Isusa Hrista.

Po samom jeziku i eti-

mologiji re~i, mo`emo zakqu~iti

koji narod kom doga|aju ili stvari

pridaju posebno zna~ewe i va`nost.

U na{em narodu kao i u svom

hri{}anskom svetu Bo`i} zauzima

posebno mesto.

Sam praznik prate odre|eni

obi~aji i radwe, koji mu daju poseb-

nu lepotu i ~ar.

Svaka od tih bo`i}nih

obi~ajnih radwi ima svoje duboko

simboli~ko zna~ewe.

Kult prirode i posebna

drve}a poznat je u na{em narodu jo{

od davnina. I dan danas se u mnogim

krajevima ~uvaju i neguju odre|ena

drve}a, stara i po nekoliko stotina

godina. Ta drve{a se zovu zapisi i

naj~e{}e je to drvo Hrasta koje sim-

bolizuje snagu, ~vrstinu i stabilnost.

Po wima su se deci davala imena (

Rast-ko-Sv. sava, Bor – ko, Jela...)

Pojedina drve}a su dobila

va`nost jer su se pod wihovim

kro{wama u istoriji de{avali

va`ni doga|aji, okupqawa i

donosile va`ne odluke (Prvi srpski

ustanak...).

Smatralo se velikim grehom

ako bi se takvo drvo poseklo,

dan-danas se na odre|ene crkvene

praznike obavqaju litije i molitveni

obredi pod takvim drve}em.

Kod nas se dan uo~i Bo`i}a

naziva Badwi dan.

Tog dana se rano izjutra

odlazi u {umu, odabira se i se~e

grana ili mladica Cera ili nekog

drugog drveta koje raste u tom kraju

i na sam Bo`i} unosi u ku}u. Pali se

na ogwi{tu uz re~i blagosiqawa i

zahvalnosti Bogu. Lo`ewe

Badwaka predstavqa se}awe i

uspomenu kada je pravedni

Josif zalo`io vatru da zagre-

je pe}inu u kojoj se rodio Sin

Bo`iji, Bogo~ovek Hristos.

Slama koja se unosi u

ku}u i na kojoj bi uku}ani

obedovali i prespavali te

Bo`i}ne no}i predstavqa

se}awe na to kako je pre~ista

Djeva, novoro|enog Bogomla-

denca povila i polo`ila u

jasle na slamu.

U nekim na{im kraje-

vima se u ku}u te no}i uvodi-

lo jagwe (simbolizuje

umiqatost, bezazlenost i

~isto}u) da podseti da je

mesto gde se rodio Bogo~ovek

{tala, odnosno pe}ina, a ne

carska niti, bogata{ka pala-

ta.

Jelka koja se ukra{ava

pred ro|ewe Isusovo, pred-

stavqa samog Hrista, koji je

uvek mlad, ve~an i nepromen-

qiv, ba{ kao {to je i Jela, kao

zimzeleno drve}e i zimi i leti uvek

mlado, zeleno i nepromenqivo.

Pokloni koji se stavqaju

ispod jelke i daruju za Bo`i} pred-

stavqaju uspomenu na darove kojim

su mudraci darovali Novoro|enog

Bogomaldenca, a zvezda koja se kao

ukras postavqa na vrh jelke, pred-

stavqa onu zvezdu koja je mudracima

osvetqavala put i koja ih je dovela

do pe}ine u kojoj se Hristos rodio.

Obi~aj da se novoro|en~a-

dima daruje zlato, vezan je ba{ za taj

doga|aj kada su mudraci darovali

Bogomladenca zlatom.

Ovakvi i mnogi drugi,

sli~ni obi~aji ~ine sam doga|aj i

praznik dra`im, lep{im i radosni-

jim. Oni ga ~ine veli~anstvenijim i

~arobnijim, me|utim, ukoliko se on

svede na sam obi~aj, na puku radwu

kojoj se ne zna smisao i ciq, a sam

praznik, odnosno li~nost koja se

predstavqa zanemari ili postavi u

drugi plan, onda to nije ni{ta

drugo nego samo pagansko i nerazum-

no sprovo|ewe naslednih obi~ajnih

navika, koji bez pravog smisla i

su{tine postaju suprotni na{oj

veri, u~ewu na{e crkve, a sa time i

samom Bogu.

Gospod Isus Hristos je i

do{ao na zemqu da ispravi ono {to

je iskrivqeno, da prosveti one koji

`ive u tami neznawa i za-blude i da

nam poka`e i osve-tli pravi put u

`ivotu. Zato se u himni Hristos

naziva Suncem pravde, svetlo{}u

razuma, izvorom `ivota koji dola-zi

sa nebesa... On je tvorac i gospodar i

neba i zemqe, wemu se kao Bogu i

Nebeskom caru klawaju i mudraci i

pastiri i u~eni i ne{kolovani.

Wemu se raduju i sunce i zvezde,

an|eli i pastiri, raduju mu se

`ivotiwe i biqke i ~itav stvoreni

svet. U Wemu prepoznaju svoga stvo-

riteqa, svoga roditeqa i svoga spa-

siteqa. U Wemu je smisao i ciq svih

stvorenih bi}a, u Wemu je radost i

pokoj i ve~ni `ivot celokupne

tvorevine.

Zato se i mi draga bra}o i ses-

tre radujemo i veselimo ro|ewu

Hristovom, wegovom spasiteqskom

delu i u zajedni~koj molitvi zablago-

darimo Bogu za ~ivot koji nam je

darovao i za blagodat kojom nas {titi.

Neka u na{im du{ama zasija

svetlost razuma, Sunce pravde i

isto~nih `ivota.

Neka se u Vitlejemskoj pe-

}ini i u na{im srcima rodi Hri-

stos, neka se neguje i greje toplinom

vere i qubavi.

Da bi smo sve to uspeli i

postigli potrebno je da pe}inu

svoga srca i jasle svoje du{e o~isti-

mo i operemo suzama pokajawa i

ispovesti za svoje grehe, da je ukrasi-

mo vrlinama i delima milosr|a kao

bo`i}nu jelku i da se u svetoj tajni

pri~e{}a sjedinimo sa Bogom i

jedni sa drugima zadobiv{i blago-

datne darove svetoga duha, kako bi

smo sa qubavqu i rado{}u izgovar-

ali re~i bo`i}nog pozdrava:

“Mir Bo`iji, Hristos se

rodi – Vaistinu se rodi!”

PP RR AA VV OO SS LL AA VV QQ EE

Pravoslavqe pripremio

Nenad Jovanovi]

PRAVOSLAVNI PRAZNICI U MESECU JANUARU

2. januar, Sveti Igwatije Bogonosac - Oci

6. Januar, Badwi Dan

7. januar, Ro`destvo Hristovo - Bo`i}

8. januar, Sabor Presvete Bogorodice

9. januar, Sveti Prvomu~enik i arhi|akon Stefan

14. Obrezawe Gospodwe Sveti Vasilije veliki - Srpska Nova godina

18. januar, Krstovdan

19. januar, Bogojavqewe

20. januar, Sabor Svetog Jovana Krstiteqa - Jovawdan

27. januar, Sveti Sava, Pvi Arhijepiskop srpski - Savindan

BO@I] I RO\EWE GOSPODA ISUSA HRISTA

29Januar 2011. www.serbianmirror.com

I Z N J U J O R K A

Pi{e: Milan Lu~i}

U

ove novogodi{nje i

Bo`i}ne dane uvek se

setim detinstva i na{ih star-

ih obi~aja. Po{to sam posleratno

dete pamtim da smo neposredno

posle rata svi i{li u crkvu i da smo

sa velikim nestrpljenjem o~ekivali

sve praznike, a naro~ito praznik nad

praznicima, Rodjenje Hristovo –

Bo`i}.

U ta davna vremena, pre

{ezdeset i nesto godina, darove nije

donosio Deda mraz ve} Bo`i} Bata.

Svi smo se predano trudili

da najbolje o~istimo i izglancamo

cipele i da ih namestimo pod pro-

zor, da ih Bo`i} Bata vidi i da u

njima ostavi poklone. Svi smo mis-

lili da smo te poklone i zaslu`ili, jer

smo se cele godine trudili da bude-

mo dobri, da vredno u~imo, da

slu{amo roditelje, da se molimo

Bogu…

U to vreme jo{ smo se svi

molili Bogu i kod ku}e i u crkvi.

Se}am se dobro. Svi smo spavali u

jednoj sobi. Mati Sofija nas je

svako ve~e lepo okupala, obukla u

pid`ame i onda bi svi klekli pored

kreveta, okrenuti ikoni Svetog

Stevana, na{eg Sveca i za{titnika,

prekrstili se i pomolili. Prvo bi smo

se zahvalili Bogu {to je rat zavr{en

i {to smo svi iz njega izneli `ivu

glavu. Onda smo se zahvalili na

brizi Bo`ijoj za nas, jer eto, imamo

stan, imamo {ta da jedemo, zdravi

smo, a onda bi se svi zajedno

molili da na{ tata Lazar, nadje

posao, da baba Vuka ozdravi i da

svi mi budemo zdravi i dobri… Na

kraju smo ~itali O~e na{. Jedno

ve~e ja, kao najstariji, drugo Sa{a,

kao srednji i na kraju Slavko moj

najmladji brat. Tata se nije sa nama

molio, ali je bio veoma va`an za

Bo`i} i za ostale praznike, jer je

gotovo sve na njemu po~ivalo. Na

Badnje ve~e on bi unosio slamu, a

mi deca {irili smo je po sobi.

Mama je slamu stavljala i na sto,

pod ~ar{av i pod kola~ i vo}e, kada

ga je bilo. Onda bi prekrstio sobu

sa orasima i po~injao bi Bo`i}. Tata

je donosio Badnjak i stavljao ga

kod {poreta, a Baba Vuka je palila

vatru i pazila da pola`enik, na{ brat

od strica Du{ko, ne zapali ne{to

dok ~ara vatru, da iskrice lete na

sve strane.

Mama je govorila,

“koliko iskrica, toliko kokica,

koliko iskrica, toliko parica, koliko

iskrica, toliko u {koli petica”… I

sve tako neke lepe `elje. Du{ko bi

nam doneo Bo`i}ni kola~ od strica

Vlaskoja, a ja sam, kao najstariji,

obi~no i{ao da budem polo`ajnik

kod njih. I{ao sam rano, jer je tre-

balo uvek da stignem pre nego {to

Du{ko krene kod nas. Obi~no smo

se vra}ali zajedno, jer je i on hteo

da vidi kako smo se spremili, {ta }e

dobiti kao polo`ajnik.

Mi deca naro~ito smo

voleli kada nam za Bo`i} dodju

na{i rodjaci iz Beograda. Onda je to

bilo dugo putovanje. Putovalo se

oko pet sati vozom, koji je stajao

na svakoj stanici od Beograda do

Novog Sada. Tata bi, tih godina

kad oni dolaze, uneo dva puta vi{e

slame, jer smo onda svi spavali na

slami. Kreveta nije bilo dosta jer

smo sve, sem na{ih, izlo`ili jedne

zime koja je bila tako hladna da se

Dunav zaledio, a ljudi su sa ~ak i

sankama sa konjima prelazili po

ledu iz Kamenice i Petrovaradina

za Novi Sad. Drva i uglja nije tada

bilo ni za lek – govorila je moja

baka, a zime su bile stra{ne, da

hladno}a prosto ujeda. Kad je bilo

jako hladno, mi deca, nismo i{li u

crkvu, ali mama nam je donosila

naforu i u~ila nas da pevamo

Ro`destvo tvoje. I pevali smo svi,

sve u glas, sre}ni i veseli, jer se

rodio Hristos, koji }e da spase sve

nas…

Prvi gosti na Bo`i}u bili

su nam kom{ije, srbijanac Rade,

stariji vodnik i hercegovac Gojko,

kapetan koji su stanove dobili kod

nas zbog u~e{}e u ratu. Njihove

`ene nisu slavile ni pravile bo`i}ni

ru~ak kod svojih ku}a, uvek su

dolazili kod nas. Naro~ito su volele

da jedu sitne kolace, “gurabije” i

“vanili krancle” koje je moja mati

ukra{avala belom penom od pusli-

ca…

Da, tako je bilo sve do

nekih ranih pedesetih, a onda su

nas u {koli, preko knjige naredbi,

obavestili da je dr`ava raskinula sa

crkvom i da }e se od sada slaviti

samo dr`avni praznici. Mi to nismo

shvatili, a Sa{a moj srednji brat je,

kada se vratio iz {kole pitao “da li

to zna~i da je Bog umro?” Kod nas

u ku}i se nije mnogo promenilo,

Bo`i} i Slavu nastavili smo da slav-

imo skoro isto kao ranije, samo je

tata unosio slamu i badnjak kri{om.

Mama i tata su svima govorili da

Bo`i} i na{u Krsnu Slavu slavi

Baba Vuka i da to ne mo`emo da

joj zabranimo. Sada je ona nosila

slavski kola~ u crkvu na osve}enje,

jer su se tata i mama bojali da }e

ostati bez posla ako ih vide u crkvi.

Pri~alo se da Toza, prodavac lozo-

va, koji se uvek muvao oko kafane

i crkve, bele`i ko je do{ao da osveti

kolac i da sve javlja u Komitet.

Kad smo pevali “Ro`dest-

vo tvoje” mama nas je uti{avala,

opominju}i nas, da }e nas “ofi-

ciru{e” iz stana ispod, prijaviti

UDBI da slavimo Bo`i}. Mi smo

slu{ali i pevali u po glasa, ali je

zato pesma bila ne`nija i nekako

vi{e li~na nego ranije.

Polako smo

prekinuli tradiciju da

budemo pola`enici u

rane jutarnje sate na

Bo`i}. Prekinuli smo

da pucamo iz prangija

i konzervi sa karbitom,

jer je Bo`i} bio

zvani~no zabranjen.

Prestali smo da idemo

u crkvu na Svetog

Savu, da recitujemo,

jer su i de`urni nas-

tavnici iz {kole stajali

pored Toze, prodavca

lutrije i bele`ili ko se

popeo na stolicu u

Almaskoj crkvi da

recituje Svetom Savi.

Kad je prekinula sa

Bogom, dr`ava je

prekinula i sa Svetim

Savom, a pre toga

slavili smo ga kao

{kolsku slavu. Neki od

djaka prelazili su na

drugu stranu ulice, kad

bi videli popa, ~esto su

vikali – baksuz, baksuz…

Prolazile su godine. Moj

najmladji brat Slavko krstio se u

Sabornoj crkvi kao odrastao ~ovek.

Mi, rodjeni na vreme, krstili smo se

odmah po rodjenju, jer onda, dve

tri godine posle rata, jo{ nije bilo

zabranjeno. Umrla je baba Vuka, a

mi smo prestali da se molimo pre

po~etka ru~ka. Sa slavama smo

nastavili, ali bez slame i Badnjaka.

“Gde da ga pali{ i d`ara{, kad smo

svi imali elektri~ne {porete”…

Posle smo se prisetili, pa smo

Badnjak stavljali u veliku vaznu i

dr`ali ga kao ukras, umesto jelke,

sve do na{e Srpske nove godine.

Rodbina iz Beograda nam je sve

redje dolazila, iako su vozovi i{li

brze. Nisu dolazili za Bo`i}, ve} za

Srpsku novu godinu, jer se u to

vreme Srpska nova godina nije

smela slaviti u Baogradu. Kod nas

se u kafanama pa ~ak i na

Petrovaradinskoj tvrdjavi pevalo

“Slava, slava Srbinu, svi smo s

tobom sivi ti}u Svetozare

Mileti}u…” Kod nas nisu zabranji-

vali, jer niko nije zbranjivao da

katolici slave imendane, da se nji-

hova deca kri`maju ili da idu na

veronauku u njihovu Kataderalu.

Onda su se sve vi{e ljudi

izja{njavali kao Jugosloveni, “Deda

mraz” je zamenio “Bo`i} Batu”, a

grandiozne prosleve Nove godine

na Trgovima trudile su se da zasene

Bo`i}…

Pre`ivesmo i to. Neke

stvari smo zaboravili. Polo`ajnika

gotovo da nigde nema. Ne prave

se posebni bo`i}ni kola~i}i,

“Varenika” i “Zdravlje”... Jo{

uvek se pravi kuvana rakija sa

upr`enim {e}erom, ali se ne unosi

slama u ku}u, jednostavno nema

je. Sada shvatam da su

poku{avali, da nas odvoje od

Boga i crkve. Shvatam i za{to.

Bog je morao da bude samo jedan

i to onaj na zemlji, bez obzira da

li je bio u Beogradu ili na

Brionima.

Hrvate nisu uspeli da

odvoje ni od crkve ni od Boga, a

nas Srbe uspeli su da odvoje od

crkve, ali ne i od pravog Boga na

nebu.

Sre}an vam Bo`i} svima

i stavite malo slame pod beli

sve~arski stolnjak ili damastki

~ar{av, neka se bar na taj veliki

dan oseti miris i duh tradicije

koju volimo i na koju imamo

pravo. Na svu sre}u, ovde u

Americi mo`e da se nadje i

slama, a i Badnjak, a soba se krsti

sa orasima u ime Oca, Sina i

Svetoga duha…

. . . Kad se unese slama i ra{iri po sobi, onda se, sa tri oraha, prekrsti u ime Oca, Sina i Svetoga duha,

podse}ao nas je otac svakog Bo`i}a.

PRVA SE]ANJA NA BO@I]

30 Januar 2011.

B I Z N I S

S

a iskustvom ste~enim u Kanadi i

Beogradu, izgradili smo sistem,

kojim na najbolji na~in brinemo

o imovini i na koji mo`ete u pot-

punosti da se oslonite.

Briga o nekretninama pred-

stavlja više od samog prikupljanja

stanarine. Mi nudimo širok spektar

usluga, koje zadovoljavaju investi-

cione ciljeve naših klijenata.

Organizujemo renoviranje

nekretnina, razne vrste popravki i

nadgledamo završne radove nekret-

nina u novogradnji. Istovremeno,

zahvaljuju}i našim uslugama, vred-

nost vašeg stana ili ku}e }e biti

o~uvana.

“Za kompaniju Beograd rent i

vlasnika gospodina Marka

Spasovskog vezuju nas izuzetno pri-

jatna iskustva i odli~na saradnja, a u

vezi rentanja na{eg stana u

Beogradu. Gospodin Marko nas je

posetio, dao savet i potpuno profe-

sionalno, vredno i poslovno prihvatio

na{u ponudu, izrentao stan i preuzeo

kompletnu brigu oko prikupljanja

rente i ostalih obaveza. Na{e iskustvo

govori i potvrdjuje da je gospodin

Marko Spasovski i njegova komp-

nija Beograd rent pravo re{enje za

sve one koji imaju nekretninu u

Beogradu, a ne `ive tamo. S pot-

punim poverenjem, odli~nim

iskustvom do sada,

preporu~ujemo usluge kompanije

Beograd Rent, i gospodina Marka

Spasovskog. Za Marka smo takod-

je ~uli mnogo toga pozitivnog i

ovde u Vankuveru, gde je Marko

`iveo i radio,” poru~ila je porodica

Miljani}.

“Izdavanje stana je generalno

veoma slo`en posao i kada se nalazite

u istom gradu, ali kada morate da

otputujete i ne budete ne samo u

gradu, ve} i van zemlje, onda to mo`e

da predstavlja pravu no}nu moru. Na

moju veliku sre}u, u Ogledalu sam

prona{la oglas za agenciju ~iji je vlas-

nik gospodin Marko Spasovski. Ono

{to je slutilo da bude no}na mora,

pretvorilo se u bezbri`nu komunikaci-

ju sa gospodinom Spasovskim, koji se

postarao da mirno spavam. Uz nje-

govu pomo} sam uspela da pronad-

jem odgovaraju}e stanare, a on je

nakon potpisivanja ugovora u pot-

punosti preuzeo brigu o svim poslovi-

ma vezanim za izdavanje mog stana,

verovatno ~ak i bolje nego da sam ja

u Beogradu to i sama radila. Gospodin

Spasovski redovno obilazi stan,

proverava da li su ra~uni pla}eni, vr{i

samostalno manje, a anga`uje radnike

za ve}e popravke u stanu. Takodje,

gospodin Spasovski me redovno

izve{tava o svim novostima i

promenama na tr`i{tu nekretnina i

samom stanju stana. Za saradnju sa

gospodinom Spasovskim imam

samo re~i pohvale i moram da

podvu~em da je on prevazi{ao sva

moja o~ekivanja. Ne sumnjam da

}e se na{a saradnja nastaviti, jer je

pokazao i dokazao visoki nivo pro-

fesionalizma, ozbiljnosti, iskrenosti

i poslovnosti. Na osnovu

dosada{nje saradnje, `elela bih da

preporu~im njegove usluge i

drugim ljudima, koji imaju potrebu da

izdaju stan, a nemaju nikoga na koga

se mogu pouzdati da to radi u njihovo

ime,” savetuje Lepa A}imovi} iz

^ikaga.

Bile su ove izjave zadovoljnih

mu{terija Beograd Rent, koje najbolje

svedo~e o kvalitetu usluga,

ljubaznosti i poverenju, koje ova

firma pru`a.

VA[E NEKRETNINE U BEOGRADU

Posedujete nekretnine u Beogradu, ali:

Ne mo`ete da brinete o njoj

�ivite u inostranstvu

Previše ste zauzeti da bi vodili ra~una o tome

�elite da je izdate

Potrebno Vam je renoviranje i odr`avanje

Radovi treba da budu nadgledani

Mi imamo pravo rešenje za Vas:

Preuzimamo brigu o vašoj nekretnini

Nalazimo pouzdane stanare

Obezbe|ujemo redovnu uplatu kirije i ra~una

Renoviramo i vodimo ra~una o odr`avanju

Nadgledamo završne radove

Sa~uva}emo vrednost vaše nekretnine