22 April 2019.Biznis

3

www.serbianmirror.com

3

www.serbianmirror.com

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Ra{a nije hteo da bude Sloba strana 6

Srbija kriva za sve strana 7

Komisijom do istine o posledicama

bombardovanja strana 8

Novi Zeland - tragedija koja je potresla svet strana 9

Scenski spektakl - Zona Zamfirova strane 10 - 11

Suze i smeh bosanskog hajlendera strana 12

Ameri~ka premijera i nagrada za “Teslin narod”

@eljka Mirkovi}a strana 13

Malo para, malo `ivota strana 14

Uniforme }e nositi i oni {to su nisu slu`ili strana 15

Da li je “zid” pravo re{enje strana 17

Jerusalim-sveti grad strana 18

Zeleni venac, prvo izleti{te strana 26

Oti{ao je pisac za sve generacije

Preminuo Dobrica Eri} strana 27

Bomba u avionu strana 28

Iz Generalnog konzulata RS u ^ikagu strana 32

Sport: Lovorike za Noleta strana 33

Horoskop za april strane 34

Porodica strana 36

Mediji strane 37

Vedra strana Ogledala strana 38TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc ·

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613· Phone: 773.744.0373· OSNIVA^: Slavica Petrovi}

· UREDNIK: Slavica Petrovi}

· GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

· REDAKCIJA: Marijana Maljkovi},

Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina, Aleksandar Stankovi}

Vojin Drenovac, Dejan Marinkovi}

· DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev, Ivan Kalauzovi}

Stefanija Djoki} (Beograd), Sta{a Nasti} (Holivud)

Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.comWeb: www.serbianmirror.com

· PREDSTAVNI[TVA ·· LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)· BEOGRAD: Zoran Marinkovi} (062.821.4385)

“[to ggod ttka{,vezuj kkonce zza nnebo”

Sv. VVladika NNikolaj VVelimirovi}

April 2019.

UUmmeessttoo rree~~ii uurreeddnniikkaa

PPAATTRRIIJJAARRHH PPAAVVLLEE OO MMOOLLIITTVVII::

NNee mmoolliittee ssee nnaappaammeett!!

Iz redakcije

Potrebno jje mmoliti sse nne ssamo kkadase oose}amo rraspolo`eni zza mmolitvu nnego iikada nnemamo tte`we nni nnaklonosti zzamolitvu, kkada nnas llewost, ssan, zzaborav iiostalo uudaquju ood mmolitve.

Dobro zzapamtite oove rre~i ppatri-jarha PPavla, jjer mmudrost kkoja iizvire iiz ssvakewegove rre~enice ooplemewuje ddu{u. WWegovebesede oo zzna~aju mmolitve sslamka ssu sspasa zzasvakog vvernika, nnaro~ito kkada sse nna|e uute{koj `̀ivotnoj ssituaciji.

– MMolitva jje uuzdizawe uuma ii ssrcaBogu. WWome ~~ovek uuzle}e uu hhorove aan|ela iipostaje uu~esnik wwihovog bbla`enstva.Molitva jje ttamjan nnajprijatniji BBogu,najsigurniji mmost zza pprelaz ppreko iisku{ewatalasa `̀ivota, nneoboriva sstena ssvih kkojiveruju, mmirno ppristani{te, bbo`anska oode}a,koja oobla~i ddu{u vvelikom ddobrotom ii llepo-tom. MMolitva jje mmati ssvih ddobrih ddela,~uvarka ~~istote ttela, ppe~at ddevoja{tva, ssig-urna oograda pprotiv ssvih llukavstava vve~itogneprijateqa nna{eg –– ||avola.

Goni nneprijateqe iimenomHristovim, jjer jja~eg ood oovog ssredstva nnemani nna nnebu, nni nna zzemqi. MMolitva jjeprosve}ewe uuma, ssekira oo~ajawu, rrazbijawetuge, rra|awe nnade, uubla`avawe ggneva, zzastup-nica ssvih kkojima sse ssudi, rradost oonih kkoji ssuu ttamnici, sspasewe oonima kkoji gginu –– ggovo-rio jje ppatrijarh.

No} jje, kkako jje oon bbesedio, nnajprik-ladnija zza uusamqenu mmolitvu, jjer jje oona ttadadvostruko ssna`nija.

– TTada sse ssve ssti{ava, uumiruje, aamolitva kkoja sse uuznosi BBogu uu nno}nojti{ini, iiz ddubine ssrca, bbiva uusli{ena ii nnadu{u sse sspu{ta ddvostruka bblagodat BBo`ja.Za vvreme ttakve mmolitve ssvezlobni vvrag ssanaro~ito vvelikom ssilom uustaje ii uudara uu

bogomoqce mmnogim iisku{avawem, sstrahom iinapastima, nno ttada sse ii bblagodat bbo`jaumno`ava rradi dduhovne ppomo}i.

Patrijarh PPavle pposebno jje iisticaoda jje mmnogo bboqe dda sse mmolitve ~~itaju iizmolitvenika nnego dda sse ggovore nnapamet.

– OOvo nnaro~ito vva`i zza ppo~etnike iislabe. ZZato uu ppravoslavnoj ccrkvi ssve {{to sse~ita iili ppeva oobi~no, mma kkako sse zznalonapamet, ppeva sse ~~itaju}i iiz kkwige. OOvakoudubqen uum uu mmolitvene rre~i nne bbe`i llakona rrazne sstrane. AAko uum nne mmo`e dda sse zzadr`ii uudubi uu rre~i ssvetih ootaca, oonda ttreba ttiho~itati, kkoliko dda ssam ssebe ~~uje{. NNaro~itoovakva mmolitva vvredi kkad sse mmoli{ nnasamo.U ddru{tvu nna{a mmolitva ttreba dda bbudene~ujna, dda nni~iju mmolitvu nne bbi rremetila ––savetovao jje oon ii ddodao:

Kratke mmolitve uu ssvakoj ppriliciPatrijarh PPavle ccitirao jje ssvetog

apostola kkoji jje rrekao: ““Neprestano mmolitese dda nne ppadnete uu nnapast.“ NNeprestanamolitva ssastoji sse uu ttome nne ssamo dda sse mmisvagda mmolimo vve} sstalno BBoga dda sse sse}amoi oose}amo gga uuvek ppred ssobom kkako ggleda nnasva ddela, nnamere ii ppomisli nna{e.

Prema ttome, ddivna jje nnavikaobra}ati sse GGospodu ood ssrca ii kkratkimmolitvama uu ssvakoj pprilici ii pposlu, uupo~etku ssa: ““Bo`e, ppomozi! GGospode,blagoslovi!“, aa nna kkraju ssa: ““Slava tti,Gospode! BBlagodarim tti, BBo`e!“ UU iiznenad-nim nneprilikama, kkakvom bbilo iisku{ewu:“Gospode, sspasi! BBo`e, mmilostiv bbudi mmenigre{niku! GGospode IIsuse HHriste, ssinebo`ji, ppomiluj mme ggre{nog! PPresvetaBogorodice, sspasi nnas!“

Redakcija OOgledala `̀eli dda sse ssveva{e mmolitve uusli{e uu oovim ssvetlimprazni~nim ddanima –– HHristos VVaskrse!

4 April 2019.Srb info

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

April 220 LAZAREVA SSUBOTA –– VVRBICASveta Liturgija …………………………….…… 10:00

Pri~e{}e {kolske dece. U nastavku – litijaoko crkve , a zatim i ru~ak.

April 221 CVETISveta Liturgija …………………….……………. 10:00

U nastavku slu`i}e se osve}ewe vrbe.April 224 VELIKA SSREDASveta Pre|eosve}ena liturgija…….……............ 10:00April 225 VELIKI ^̂ETVRTAKSveta Liturgija …………………….……………. 10:00Veliko bdenije……………………………………. 19:00April 226 VELIKI PPETAKVe~erwe sa izno{ewem pla{tanice…................. 16:00Jutrewe sa pevawem statija i Opelo…................ 19:00April 227 VELIKA SSUBOTASveta Liturgija …………………….……………. 10:00Vaskrsno jutrewe………………………………..... 23:45April 228 VASKRSEWE GGOSPODA

ISUSA HHRISTASveta Liturgija …………………….…………… 10:00

U nastavku svete Liturgije bi}e osve}ena i podeqena Vaskr{wa jaja.

April 229 VASKR[WI PPONEDEQAKSveta Liturgija …………………….……………. 10:00April 330 VASKR[WI UUTORAK

HRAM SSVETOG SSTEFANA DDE^ANSKOGRASPORED VVASKR[WIH

BOGOSLU@EWA2019. LLETA GGOSPODWEG

5April 2019.

www.serbianmirror.com

Politika

Vlasti u Pri{tini najavljujuda uskoro po~inje da radiposebno odeljenje

kosovskog suda za ratne zlo~ine.U toj novoj instanci ne bi bilona{ih arbitara, oni mogu daodlu~uju i u odsustvuosumnji~enih, a predpostavlja seda je od optu`nica u opasnostioko 100 Srba.

Kosovski sudovi supreuzeli slu~ajeve ratnih zlo~inaod Euleksa, pa }e se, osim zlo~inakoje su po~inili pripadnici OVKnad Srbima, baviti i zlo~inima nadAlbancima za koje su osumnji~eniSrbi. Odgovaraju}i na Tanjugovopitanje da li Euleks, s obzirom nato da ima nadle`nost “nadgledan-ja“, mo`e da garantuje pravi~nostpostupaka protiv Srba, iz Misijenavode da je prenos slu~ajevakosovskim sudovima iz Euleksasproveden u potpunosti u skladusa medjunarodnim standardima zaljudska prava, uklju~uju}i i pro-cenu rizika za sve spise predmeta.Istovremeno, na pitanje da li seSrbi, koji se procesuiraju predkosovskim sudovima mogu obrati-ti Euleksu za pomo}, ukolikoimaju primedbe na sudjenje, uMisiji navode da Euleks nikadanije pru`ao pravnu pomo}.Podse}aju i na to da je Eulekspredao svoje izvr{ne odgovornos-ti, te da vi{e nije u mogu}nosti dapru`a informacije o predmetnimpostupcima, a da su za sve daljeinformacije nadle`ni kosovskisudovi.

Prema podacima kojeprenose pri{tinski mediji,Specijalnom tu`ila{tvu Kosovave} je predato vi{e od 60 pred-meta vezanih za ratne zlo~ine, alise ne precizira koje su nacional-nosti osobe koje su njima obuh-va}ene. Euleks je zavr{io istragu ipredao kosovskom provosudju 11predmeta vezanih za ratne zlo~ine,medju kojima su i slu~ajevi protiv

penzionisanih srpskih generalaBo`idara Deli}a, Ljubi{e Dikovi}ai Momira Stojanovi}a. Vrlo jeverovatno da }e se svi oni sliti unovo odeljenje u Pri{tini, gde }ese donositi odluke ho}e li sepodizati optu`nice.

Penzionisani generalLjubi{a Dikovi}, biv{i na~elnikG[ i komandant tokom sukoba naKosovu, pita se za Sputnjik za{toEuleks nije na vreme podigaooptu`nice protiv {iptarskih teror-ista koji su ~inili zlo~ine. Ovo jesada jo{ jedan postupak kojim jepotrebno pravdati agresiju iz

1999. i sve {to se de{avalo uSrbiji, ka`e Dikovi}.

“To {to su sud predali[iptarima jasno govori ko je na~ijoj strani i ko {ta ho}e. Ne znam{ta bih novo rekao, dosta se gov-ori o tome, a nije ni slu~ajno {tosmo se ba{ mi na{li na optu`nici.Jasno je da su ciljano birali. Mismo branili svoju zemlju, sve smoradili po Ustavu i zkaonima, adrugi neka rade {ta ho}e“, ka`egeneral Dikovi}. On dodaje da }ese najverovatnije odazvati napoziv suda, ali }e se o tomeprethodno konsultovati sa svojomdr`avom.

General Bo`idar Deli},kao i Dikovi}, jo{ nije saznao za{ta je konkretno optu`en. Ka`e daga, s obzirom kakav je sud upitanju, ne bi ~udilo da izmislebilo {ta. Veruje da su Albanci uovom procesu imali pomo} Nata{eKandi}, odnosno Fonda za

humanitarno pravo, koji ga je triputa neosnovano optu`ivao, jer niza jednu optu`bu postupak nijepokrenut. Dodaje da Albanci nasve mogu}e na~ine Kosovopoku{avaju da predstave kaodr`avu, a to je, kako ka`e, dr`avakriminalnih klanova. Iako je sudformiran sa ciljem da prvenstvenoodgovaraju njihovi, koji su ~iniliratne zlo~ine prema Srbij, do sadani{ta nije uradio, pa su zatopro{irili optu`nice, ka`e Deli}.

“To je u najmanju rukusme{no, ali uvek treba imati uvidu da su oni mezim~e Evrope i

Amerike, njima se dozvoljavajurazne stvari. Medjutim, nisu ni uInjterpolu, nisu ve}inski priznatadr`ava, ni ~lanica UN. Ovodo`ivljavam samo kao poku{aj pometodologiji koju su ve} isprobaliHrvati“, ocenjuje general Deli}.

On isti~e da je vi{e putabio pred Ha{kim tribunalom, kaove{tak i tri puta kao svedok, te daima dokument u kome stoji da tajsud ne smatra da mo`e biti poten-cijalni optu`enik. Na pitanje da li}e se odazvati na poziv suda uPri{tini, general Deli} ka`e da sene mo`e odazvati sudu dr`avekoje ne postoji. “Kao neko konikada takvu dr`avu ne}e priznati,naravno da ne}u. Imam svojudr`avu koja ima sudski sistem,ako ona smatra da treba ne{to daobjasnim, rado }u se odazvati“,ka`e Deli} za Sputnjik.

General MomirStojanovi}, koji je u ratu bio

na~elnik Vojne slu`be bezbednos-ti na KiM, za Sputnjik ka`e da gaoptu`uju zbog govora koji jenavodno od`ao na sahrani `eninogrodjaka u Djakovici, koji je kaopripadnik MUP-a ubijen u zasedi.Navodno sam rekao da }e za nje-govu glavu platiti 100 albanskihglava, a to apsolutno nije ta~no,ka`e Stojanovi} i dodaje: “Tojsahrani nisam ni prisustvoao, nitibilo kad to izjavio, {to je u istrazilako dokazivo“. On nagla{ava dakao pripadnik organa vojnebezbednosti ni na koji na~in nijemogao da u~estvuje u planiranju

niti da komanduje borbenimdejstvima, da je op{tepoznato dasu ljudi na takvoj poziciji time nebave. General Stojanovi} verujeda su optu`be neka vrsta opomeneza njega, jer su vezane za izve{tajAnketnog odbora Skup{tine Srbijeza ispitivanje kr{enja bud`etskihsredstava koji je on vodio naKiM, a koji se nikada nije nina{ao pred poslanicima. Verujemda su se i neki uticajni ljudi izSrbije na{li pozvanim, nekeinteresne grupe, pre svega naseveru Kosova, ka`e on.

Stojanovi} dodaje da jedva puta bio svedok odbrane uHa{kom tribunalu i da su sve tedogadjaje od 1998. saTu`ila{tvom za ratne zlo~ine pre-tresli i da nikada nije bilo nikakvesumnje, mrlje u njegovom pustu-panju na du`nosti, te da je dobokoponosan na sve {to je radio zasvoju zemlju.

U strahu od medjunaro-dnog suda i zaslu`ene kazne zapo~injena zverstva teroristi saKosova i Metohije tra`e spas unapadima na srpske oficire,izjavio je ministar odbraneAleksandar Vulin i poru~io: “Zaodbranu Ko{ara i Pa{trika od{iptarskih terorista srpski oficirizaslu`uju odlikovanja i zahvalnopam}enje, a ne pretnje neosud-jenih terorista“.

Vulin je podsetio da jetakozvani ministar odbraneKosova, Rustem Beri{a pravos-na`no 2016. od strane suda uNi{u osudjen za u~e{}e u ubistvupet vojnika Vojske Jugoslavije naKo{arama, i da je Haradinaj slo-bodan zato {to su svi svedoci nanjegovom sudjenju pobijeni.

“I kome takvi da sude?“,upitao je ministar odbrane i dodaoda je Vojska Srbije ponosna nasvakog svog oficira i vojnika kojisu je branili u ratovima izdevedesetih, koje Srbija i njenavojska nisu ni izazvali ni tra`ili.

S obzirom na to dakosovske vlasti pripremaju zakonekojima bi se dozvolilo da se sudii u odsustvu optu`enih, advokatNeboj{a Vlaji} obja{njava da bi utakvom slu~aju sudjenje bilojavno, i da bi svaki optu`eni imaobranioca iako nije prisutan u sud-nici. Za te ljude, kako upozorava,svaki prelazak granice i boravak uzemljama koje su priznaleKosovo, bio bi veliki rizik, jer bipreko Unmika Pri{tina odInterpola mogla da zatra`i da seza njima raspi{u poternice. Vlaji}pretpostavlja da }e se raditi o pri-padnicima policijskih i vojnihsnaga koji su bili na komandnimfunkcijama tokom 1999. godine,ali ka`e da je ovde glavno pitan-je na osnovu kojih dokaza }e sepisati optu`nice.

O sudjenjima naKosmetu govori i podatak daEuleks nije osudio nikog iz OVKza neke od monstruoznih zlo~ina– na primer, ubistvo `etelaca uStarom Grackom, ubistva srpskedece u Bistrici ili dizanja u vaz-duh autobusa “Ni{ ekspresa“.

MARIJANA MALJKOVI]

Odspecijalnog izve{ta~a

ALBANCI OSNIVAJU TRIBUNAL ZA SRBE

6 April 2019.Aktuelno

Dr Borko Djordjevi}

Moj dolazak na Pale1994. godine na pozivRadovana Karad`i}a

bio je skop~an sa komplikovanomsituacijom medju Srbima i zahte-vao je obja{njenje, koje bih jamogao da prenesemAmerikancima. Meni nije bilote{ko da razumem sankcije takoz-vanoj SRJ, sastavljenoj od dverepublike, jer je Milo{evi} u tovreme izgubio uverenjeAmerikanaca da je on demokratai da `eli demokratsku transforma-ciju srpskog dru{tva.

Ovo tvrdi dr BorkoDjordjevi}, republikanac, biv{isaradnik Ronalda Regana isada{nji Donalda Trampa, kojiekskluzivno otkriva kako suAmerikanci hteli da Milo{evi}azamene sa Karad`i}em, ali im tonije uspelo. Zato je ovih dana uHagu taj nesudjeni srpski vo`dRadovan Karad`i} osudjen i zadela Slobodana Milo{evi}a.

– Ve} 1994. godine suAmerikanci shvatili da Milo{evi}u su{tini nije ni{ta promenio, nitije imao nameru da i{ta promeni uSRJ. Naime, od devedesetih god-ina pro{log veka SlobodanMilo{evi} je odbio sve ponude odstrane Amerikanaca da privatizujei transformi{e velika, u to vrememo}na preduze}a, kao {to su bili“Jugopetrol”, “Minel“,“Elektronska industrija Ni{”,PKB, Geney. Privatizacija bi seizvela sa strate{kim partnerima,koji su bili snabdeveni od straneKPMG-a, a sponzorisani odstrane ameri~ke vlade sa 70 mili-jardi dolara.

Tu ponudu Milo{evi} jeslu`beno prihvatio i dao VladiSrbije, potpredsedniku Maljkovi}ui Vladi [tambuku, da to proce-suiraju, da bi posle pet meseciponudu tiho odbio. Interesantnoje bilo da je u tom paketu ponudeVlade SAD bila napomena da,ako “dodje do privredne tranzici-je vlasni{tva, ne}e biti uvedenesankcije Jugoslaviji”. Po{to setranzicija nije desila, sankcije suuvedene.

U to vreme, kada samu septembru 1994. godine do{aona Pale, srpski vo`d SlobodanMilo{evi} je bio u SAD definisankao “hibridni komunista, koji jesamo promenio ime Komunisti~ke

partije u Socijalisti~ku partiju, anastavio je da upravlja zemljom inarodom metodom demokratskogcentralizma“.

^injenica da jeMilo{evi} ostao komunista, kasni-je je potvrdjena stvaranjem parti-je zvane JUL od strane MireMarkovi}, {to je za Amerikancebio dokaz da je Milo{evi}evadr`ava jedina u regionu ostalaprokomunisti~ka i sakomunisti~kom ekonomijom.

Za{to je Milo{evi} odbioAmerikance i njihovu ponudu dasa 70 milijardi dolara izvr{etranziciju u SRJ?

Prvo zato, jer bi prebaci-vanje dru{tvene, komunisti~ke

imovine u privatnu svojinu zaMilo{evi}a zna~ilo da on ne}evi{e imati kontrolu nadpreduze}ima, njihovim direktori-ma i radnicima, odnosno nadglasa~ima. @rtvovao je svoj narodradi vlasti. Sankcije koje su uve-dene zbog odbijanja Milo{evi}ada zavr{i posao dogovoren saAmerikancima, bile su razaraju}ei pogubne po celokupnuJugoslaviju. Do{lo je do naglogosiroma{enja dru{tva i ljudi, doporasta kriminala i {verca.

Drugo, Milo{evi} je mis-lio da }e pre`iveti sankcije ipobediti Amerikance.

Privredna proizvodnja jestala, ali se u SRJ `ivelo od kri-jum~arenja hrane, lekova, goriva,deviza, kao i od rezervi novcavelikih srpskih preduze}a, koja su

u inostranstvu imala oko 40 mil-ijardi dolara. To su bila pre-duze}a SDPR, “Iney”,“Geney“,”Universal“ i drugespoljnotrgovinske i dr`avne firme.

One su imale svoj kap-ital u inostranim bankama, koji jeprivatizovan tako {to su ih otku-pljivali komunisti~ki direktori uinostranim zastupni{tvimapostavljeni tamo da bi izbeglisankcije. Tako je SlobodanMilo{evi} privatizovao celokupnudru{tvenu imovinu tih preduze}a,pretvorio je u privatni i li~ni kap-ital, kojim je mogao da upravlja.Tim kapitalom Milo{evi} jefinansirao Vojsku RepublikeSrpske u BiH, Vojsku Republike

Srpske Krajine u Hrvatskoj, kao iizabrane predstavnike RadovanaKarad`i}a i Milana Babi}a.

Preko ovih armija ipreko svog kapitala Milo{evi} jekontrolisao i Karad`i}a i Babi}a.Uveo je, na primer, svoje sankci-je Republici Srpskoj kada jeRadovan Karad`i} odbijao njego-va naredjenja. Ja sam se pojaviona Palama u trenutku kada jesvadja izmedju SlobodanaMilo{evi}a i Radovana Karad`i}abila u punom zamahu. PredsednikRepublike Srpske je od menetra`io da mu kao ameri~ki dr`avl-janin i misionar na Pale dovedemmirovnjake, ili Henrija Kisind`eraili D`imija Kartera. Odmah samisklju~io biv{eg dr`avnog sekre-tara Kisind`era, jer je prvo bioNemac, potom Amerikanac sa

te{kim akcentom i Jevrejin, a onisu po~eli da nas Srbe optu`uju zagenocid.

Biv{i ameri~ki predsed-nik D`imi Karter je bio misionar,vlasnik Karter centra, sa blago-naklonim pogledom na Srbe.Dobro je saradjivao sa Titom, aimao je animozitet premaislamistima, od kojih je izgubiopredsedni~ke izbore zbog d`ihadau Iranu – svedo~i dr BorkoDjordjevi}.

– U isto vreme kadasam ja kontaktirao sa D`imijemKarterom, srpski vo`d SlobodanMilo{evi} je tra`io od mog {kol-skog druga i ministra diplomatijeMilana Milutinovi}a da uspostavi

taj kontakt za njega. Preduhitriosam i Milo{evi}a i Milutinovi}a,jer je njihovu ponudu da budemirotvorac u korist SRJ, samD`imi Karter odbio.

Uprkos problemima sabezbedno{}u biv{eg ameri~kogpredsednika, D`imi Karter jedo{ao kod bosanskih Srba.Njegova supruga Rozalin i on sudo~ekani na veli~anstven na~in.Karter je tada krajem 1994.godine, sa zadovoljstvom prihva-tio da pomogne srpskom narodu.Milo{evi} je zbog toga bio vansebe od besa. Naredio je da mutajna policija donese moj dosijesa Medicinskog fakulteta, nakome sam diplomirao i bio sekre-tar OOSK, da bi ga potpunoizbrisao. Sutradan je poslaoporuku Radovanu Karad`i}u, da

se ~uva mene, Borka Djordjevi}a,jer sam ja “{pijun CIA“. Naravnoda Radovan Karad`i} u to nijepoverovao.

Boravak Kartera naPalama je otvorio svetska vrata zabosanske Srbe, a i za Srbe uop{te,jer je aktivirana Kontakt grupa dadodje na Pale i zapo~ne pregov-ore o podeli Bosne i stvaranjusada{njeg bosanskog entiteta.

Istovremeno suAmerikanci insistirali da RadovanKarad`i} postane, umestoSlobodana Milo{evi}a, novi vodjasvih Srba i da mu se zato da svamogu}a pomo} Va{ingtona. SADsu cenile Karad`i}a kao velikogpobednika u ratu u BiH, koji jedr`ao ~ak 75 odsto teritorija uBiH, i koji je imao ugled u Srbijii mogao da uti~e na Beograd.Amerikanci vole pobednike isamo sa njima razgovaraju.

Za Amerikance novi srp-ski vo`d Radovan je bio markan-tan, govorio je dobro engleski,nije nikada bio ~lan Komunisti~kepartije i verovao je u Boga, {to jebilo su{ta suprotnost odSlobodana Milo{evi}a. Uz toMilo{evi}evi politi~ki operativciZebi}, [ainovi}, Bogdanovi}, bilisu opisani od strane ambasadoraVorena Cimermana kao la`ljivci iprevaranti, koji vlast dr`e samoradi svojih li~nih interesa, a neinteresa srpskog naroda.

Karad`i} je i po~etkom1995. godine bio podobna li~nostza SAD da bude novi vodja Srbau regionu. Gre{ke koje jenapravio Amerikanci su bilispremni da mu oproste. Naime,Radovan se bojao SlobodanaMilo{evi}a, bio je nervozan,nesiguran i grickao je nokte. Ipak,predsednik Bil Klinton i ameri~kavlada su prihvatili izve{tajD`imija Kartera o miru u BiH iizve{taj o Radovanu Karad`i}u.Naredili su {efu Kontakt grupe, g.[tajneru, da podeli teritorije BiHizmedju Muslimana, Hrvata iSrba.

Ja sam, posle odlaskaD`imija Kartera, ostao na Palama.Napravili smo nove mape ipodelu teritorija u odnosu 51odsto prema 49 odsto u koristSrba. Odneo sam taj plan Karteru,on ga je prihvatio i bio je spre-man da ga sprovede.

U medjuvremenuMilo{evi} je preko svojih kanala

Amerikanci su hteli da ustoli~e Radovana Karad`i}a da vodi Srbe od 1994. godine

RAŠA NIJE HTEO DA BUDE SLOBAKako je Slobodan Milo{evi} odbijao ameri~ke ponude, zvani~ni Va{ington je poku{ao da ga smeni, a da Radovana Karad`i}a imenuje

za vodju svih Srba, ali se ovaj toga upla{io

7April 2019.

insistirao kod Kontakt grupe iAmerikanaca da on preuzme vod-jstvo pregovora o statusu bosan-skih Srba i Srba u Hrvatskoj.Obe}ao je da }e to mo}i da uradiza kratko vreme.

To se i desilo. Za{to?Zato jer je Radovan

Karad`i}, u narodu omiljen kaoRa{o, odbio da zameni SlobodanaMilo{evi}a i postane Sloba!

D`imi Karter i ja smoizba~eni iz daljih pregovora.Predsednik Bil Klinton je stavioRi~arda Holbruka zajedno saMilo{evi}em da pregovaraju opodeli teritorije u BiH iHrvatskoj. Milo{evi} je pozvaoRadovana Karad`i}a u Beogradda u ime bosanskih Srba potpi{eovla{}enje srpskom vo`du zapregovore i sporazum o podeliBiH. D`imi Karter mi je rekaoda ka`em Radovanu da neprelazi Drinu i da ne ide zaBeograd na pregovre saMilo{evi}em.

To je zamka, Milo{evi}}e ga prevariti – tvrdio je D`imiKarter.

Milo{evi} je izvr{io pri-tisak na patrijarha Pavla time {toje, izmedju ostalog, zabranioCrkvi uvoz voska iz Bugarske i

onemogu}io srpski narod da palisve}e u crkvama. Patrijarh Pavleje bio slomljen. A i Karad`i}, jer~im je pre{ao Drinu, NATO jebombardovao Pale.

Bio sam u hotelu“Bistrica” i video {panske{pijune, koji su navodili bombena radare. Kada je Karad`i}do{ao u Beograd, kod Milo{evi}asu ga ~ekali patrijarh Pavle,komandanti jugoslovenske isrpske vojske na ~elu sa gener-alom Ratkom Mladi}em. Svi onisu tra`ili od Radovana Karad`i}ada preda ovla{}enje SlobodanuMilo{evi}u za budu}e pregovoreu Dejtonu. To je bio po~etakkraja vladavine i uticajaRadovana Karad`i}a na dogadjajeu Republici Srpskoj.

Po~etkom 1996.Radovanu Karad`i}u je uru~enaoptu`nica Ha{kog tribunala, ukojoj je optu`en za genocid.Predlo`io sam mu da anga`ujemo~uvenog ameri~kog advokataAlena Dersovica, ali se to nijedesilo. Organizovao sam sastanakzajedno sa predstavnicima Kartercentra, sa Karlom Biltom, pred-stavnikom EU, i zastupnicimamedjunarodne zajednice kako bise dogovorio mirni odlazak

Radovana Karad`i}a sa vlasti. Toje bio li~ni zahtev RadovanaKarad`i}a, koji je predlagao danapusti politiku i mesto predsed-nika Republike Srpske. Karl Biltje bio vrlo skepti~an, iako suAmerikanci tu Karad`i}evuponudu prihvatili.

Ostalo je sve poznato.Radovan je oti{ao u podzemlje,dok nije uhva}en, a Milo{evi} jenastavio da plja~ka Jugoslaviju.Iz bud`eta Jugoslavije nestalo je75 milijardi dolara. Milo{evi} jeslao novac na Kipar kod BorkeVu~i}, koja je poku{ala danapravi novu banku Srbije iRusije. DOS i Demokratska stran-ka su obe}ali da }e na}i taj

ukradeni novac, ali su i oni nas-tavili da plja~kaju dr`avu i narodpreko la`ne i neefikasne privati-zacije.

Zbog takve politikeSrbija postaje, u medjuvremenu,beogradski pa{aluk.

Presuda, do`ivotna

robija za Radovana Karad`i}a,jeste sublimacije kazne i mrtvomSlobodanu Milo{evi}u. Naime,kako je Milo{evi} umro u ha{komsudu i nije osudjen, sva njegova“dela“ pripisanu su RadovanuKarad`i}u i on je osudjen nave~nost u zatvoru u imeSlobodana Milo{evi}a. Time jetribunal u Hagu, i njegov osniva~SAD, opravdao svoje postojanje i

funkcionisanje kao politi~ke sud-nice.

Ovo je ujedno ipoku{aj da se Srbi obele`e kaogenocidni narod i da nam setokom ovog milenijuma i daljesvuda, Srbima i Srbiji, javno sudii izri~u kazne.

Usledi}e ubacivanje u{kolske ud`benike i istoriju Srbakao genocidnog naroda, potomzahtevi BiH i Hrvatske za ratnuod{tetu, pa ukidanje RepublikeSrpska kao “genocidne tvorevine“i zabrana `ivota Srba medju mus-limanima, Hrvatima i Albancima.

Slutim da je i ova pre-suda ekser koji se ukucava u san-duk smrti, koji je namenjen svimSrbima sveta.

Izgubili smo Kosovo iMetohiju, izgubili smounutra{njost zemlje, zbogmigracija Srba u Beograd, izgu-bili smo omladinu, koja emigrirau svet. Gubimo svoj nacionalniidentitet i kao Srbi polako nesta-jemo. Do`ive}emo sudbinuKurda, koji `ive potisnuti na mar-gine granica svoje biv{eotad`bine.Zavr{io je svoju pri~u Prof. drBorko B. Djordjevic, u Igalu 22.marta, 2019. godine.

www.serbianmirror.com

Aktuelno

Komentari{u}i kako posledvadeset godina sagleda-vati ~in bombardovanja

na{e zemlje koji je osramotioZapadnu civilizaciju, profesor drSrdja Trifkovi} podse}a da je tim~inom pronadjena nova misijaNATO alijanse koja jepodrazumevala ispunjenje zahtevaSjedinjenih Ameri~kih Dr`ava kaosile koja vi{e nije priznavala mul-tipolarni poredak, ve} sebe videlakao tobo`njeg lidera medjunaro-dne zajednice.

“[ta je u globalnomsmislu ozna~ilo bomabrdovanje?Zna~ilo je kraj poretka zasno-vanog na jasno prihva}enim prav-ilima. A to je ono {to, ironijom,zapadna strana prebacuje Putinu,da je svojom aneksijom Krimapre pet godina on prekr{io tajporedak koji je bio zasnovan najasnim pravilima, a na {ta je onjasno i uzvratio, da naprativ, bom-bardovanjem SRJ je NATO podvodjstvom SAD dezavuisao sop-stvena pravila igre. {to se samihSrba ti~e, mislim da je posle ovedve decenije vi{e nego jasno, da

problem nije bio ni u politiciSlobodana Milo{evi}a, mada onajeste bila problemati~na po mnogo~emu i da je glavni problem biou `elji SAD da do bombardovan-ja dodje“, ka`e Trifkovi}.

To je bio rat, nagla{avaTrifkovi}, u cilju ispunjenja samo-

progla{ene misije globalne hege-monije, a njegovi pobornici,uklju~uju}i i Hilari Klinton tokomnjene kampanje, NATO interven-ciju do`iveli su kao svoj veliki

uspeh.Vokerova la` poslu`ila

je kao povod za bombardovanje.Mo`e li se desiti nova la` koja bidestabilizovala Balkan?

“Mogla bi u svakomdatom trenutku. Ja strahujem dabi re`irana name{taljka mogla da

se pripremi kao sredstvo likvidaci-je Republike Srpske. Drugimre~ima, videli smo do koje mereje onih nekoliko ~etnika obu~enihu stilu partizanskih filmova Veljka

Bulaji}a u Vi{egradu, pre desetakdana izazvalo reakcije i ameri~keAmbasade u Sarajevu i drugde.Dakle, mislim da je njimaizre`irano krvoproli}e kao povodza intervenciju ve} u{lo u DNK“,zaklju~uje Trifkovi}.

Takav scenario je uvekspreman, isti~e Trifkovi}, jerameri~ki i britanski obave{tajciimaju izve`bane scenarije, ~ija birealizacija jednim politi~kim pri-tiskom na dugme, mogla da po~neza 48 do 72 sata. Zato je potreb-no, upozorava Trifkovi}, ianticipirati i blagovremeno pre-duzimati mere da se tako ne{topredupredi.

Kakvu poruku nosi novapresuda Radovanu Karad`i}u?

“Poruka je vi{e negojasna – Srbi su krivi za sve stoposto. Drugim re~ima, presuda za~oveka koji je zakora~io u osmudeceniju od 40 godina je istovet-na do`ivotnoj“, ka`e Trifkovi}.

Trifkovi} konstatuje daje na taj na~in spre~en bilo kakavproces pomirenja na ovim pros-torima, {to je bar nominalno tre-

balo da bude jedna od funkcijaMedjunarodnog suda u Hagu.

“Status Ha{kog tribunalakao politi~ke institucije par ekse-lans je potvrdjen ovom skaradnompresudom s jedne strane ukazujeda ni Naser Ori} ni Ante Gotovinanisu zlo~inci, nisu krivi ni za {ta,ni za selo Kravice, ni za progon~etvrt miliona Srba i pogibiju dvehiljade njih, niko nije odgovoran.A, s druge strane, za Srbe nemanijednog procenta razumevanja iliuva`avanja svih argumenata, kojeoni koji imaju vremena mogu dapro~itaju `albu Karad`i}eveodbrane, koja je izuzetno dobro, ipravno i ~injeni~no i forenzi~kiutemeljena, ali koja je o~igledno ujednoj instituciji, kao {to je Ha{kitribunal, bila osudjena na propast“,ka`e Trifkovi}.

To je, zaklju~ujeTrifkovi}, i doprinos procesudelegitimizacije Republike Srpske,kao navodno genocidne tvorevine,u cilju uterivanja BiH u NATOsavez i u cilju smanjivanjaingerencija entiteta.

Srdja Trifkovi}

SRBI KRIVI ZA SVETrifkovi}: Presuda Karad`i}u {alje jasnu poruku –

O aktuelnim de{avanjima kod nas i u zemljama regiona, Mirjana Rai~evi} Tasi} razgovarala je sa istori~arem i publicistom prof. drSrdjom Trifkovi}em, ~ije vidjenje geopoliti~kih kretanja i te kako privla~i pa`nju srpske i medjunarodne javnosti.

8 April 2019.Politika

Predsednica Skup{tine Srbije MajaGojkovi} izjavila je da je Komisija zaistra`ivanje posledica NATO agresije

1999. poseban akcenat stavila na osiroma{eniuranijum i njegov uticaj na `ivotnu sredinu izdravlje ljudi i da je sakupljen veliki brojdokaza koji ukazuju na mogu}nost oboljevan-ja od malignih bolesti kao posledica bombar-dovanja.

Sli~na Komisija formirana je i u ital-ijanskom parlamentu, a Gojkovi} je ne TVHepi rekla da je po~etak rada Komisije bioupravo baza podataka koju su napravili itali-janski obave{tajci. Oni su, ka`e, dokazali dasu oboljevali italijanski vojnici, koji su borav-ili na delu KiM i u podru~jima u kojima jebilo bombardovanja osiroma{enim uraniju-mom, a nisu imali odgovaraju}u za{titu, zarazliku od ameri~kih vojnika.

U Rimu je, ina~e, predvidjena kon-ferencija povodom godinu dana od zavr{etkarada njihove Komisije, a gost }e biti i DarkoLaketi}, predsednik Komisije Skup{tine Srbije.

“U~ini}emo sve da prikupimo {tovi{e dokaza i izjava ljudi koji su oboleli. Tonam je va`no, jer oni govore o tome gde subili za vreme bombardovanja na prostorubiv{e Jugoslavije. Bilo bi dobro da se tuuklju~e i kolege iz parlamenta Crne Gore i iz

RS, BiH“, rekla je Gojkovi}. Ona je podvuk-la da, iako su odavno postojali dokazi za takone{to, to se nije otkrivalo, kako se. ka`e, na{ievropski, NATO partneri ne bi uvredili.“Nadam se da se na{i partneri ne}e uvrediti.Srbija je opusto{ena ekonomski i ne mo`eniko da ka`e da mi mo`emo da uhvatimo

korak, jednako sa zemljama koje nikada nisubombardovane. A, mi smo bili bombardovanipre 20 godina“, rekla je Gojkovi}.

Ona je navela da Komisija treba daizadje pred javnost i parlament sa dobrimizve{tajem, punim relevantnih podataka. “Ovakomisija nije sudnica, ne}e komisije nikomesuditi. Ali stra{no bi bilo da parlament Srbije

nema takvu komisiju, a parlament Italije, ~lan-ice NATO-a osam godina istra`uje i dokazaoje i krenuo da obe{te}uje svoje vojnike“, reklaje Gojkovi}. Na pitanje da li je opozicijau~estvovala u radu parlamentarne grupe,Gojkovi} je rekla da jeste i da se nada daozbiljno shvataju posledice bombardovanja po

zdravlje ljudi.Nema~ki istra`iva~ Frider Vagner

objavio je knjigu o oru`ju sa osiroma{enimuranijumom koji su koristile SjedinjeneAmeri~ke Dr`ave, a u prikupljanju dokaza,kako ka`e, pomogli su mu i Srbi. U knjizi“Smrtonosna pra{ina – napravljena u SAD:oru`je sa osiroma{enim uranijom zagadjuje

svet“ Vagner obja{njava kako su SAD upotre-bom osiroma{enog uranijuma kontaminiralesvet, a govori i o strategiji zata{kavanja kojuzajedno sprovode vojska, industrija i vlade,kao i neki mediji i politi~ari.

Ameri~ka vojska aktivno je, kakoka`e, koristila 320 tona osiroma{enog uraniju-ma u Prvom zalivskom ratu 1991. protivIraka, a u drugom 2003. ~ak 2.000 tona. “Umedjuvremenu, (osiroma{eni uranijum)kori{}en je tokom rata na Kosovu 1999. i uBosni 1995., a posle toga i u Avganistanu2001. gde se i danas koristi“, rekao je Vagner.

Upitan kako je uspeo da doka`eupotrebu ove municije, Vagner ka`e da sumu pomogli i Srbi. “Dali su nam mape salokacijama gde je kori{}en osiroma{eniuranijum“, rekao je on. Dodao je da grupaadvokata na Kosovu radi na tu`bi protivNATO zato {to su se ljudi posle rata tamorazboleli ili umrli. Stopa smrtnosti pove}alase za 20 do 30 odsto, a svake godineobolelih je sve vi{e. Dakle, oni }e poku{atida podnesu tu`bu, rekao je Vagner. Kakonavodi, od oko 2.000 italijanskih vojnika uIraku i na Kosovu, 109 je obolelo od rakai umrlo, a 16 porodica od 109 preminulihje podnelo tu`be i dobilo na sudu.

Izvor: RTV

KOMISIJOM DO ISTINE O POSLEDICAMA

BOMBARDOVANJA

9April 2019. Terorizam

www.serbianmirror.com

Upetak, 15. marta desiozverski napad u graduKrajster~u na Novom

Zelandu u kom je ubijenopedeset ljudi. Naime, napad sedogodio u d`amiji kada je aus-tralijski dr`avljanin masakriraonevine ljude, prvi put u d`amijiAl Nur gde je bilo 42 mrtvih iposle toga u d`amiji Linvud ukojoj je bilo osmoro mrtvih.Preko 50 ljudi je povredjeno uovom napadu.

Napada~, poznat poimenu Brenton Tarant, ceodogadjaj je snimao kameromkoja je bila oka~ena na njegov{lem. Na putu ka mestu napada,napada~ snima kako vozi kola islu{a muziku. Kada je stigao naodredi{te, parkirao je kola u ulicipored d`amije, izvadio poluau-tomatsko oru`je i zaputio se kad`amiji. Dok je prolazio krozd`amiju, i ispred nje, pucao je naljude na koje je nai{ao. Neki supoku{avali da ga zaustave imolili su za milost, ali je napa-da~ nastavio da puca na njih.Kad je pro{ao kroz celu d`amiju,zaputio se ka kolima. Nastavio jesvoj put ka drugoj d`amiji u

kojoj je usmrtio osmoro ljudi.Nedugo posle toga,

policija je uspela da uhapsiosumnji~enog napada~a islede}eg dana je stavljen predsud.

Nakon nedelju dana uKrajster~u je odr`ana molitva i

odana je po~ast poginulima.Vi{e od 20.000 ljudi se skupilotog dana, uklju~uju}i i musli-mansko i nemuslimanskostanovni{tvo. Medju njima jebila i premijerka NovogZelanda, D`asinda Ardern, kojaje ovaj napad okarakterisala kao~in terorizma, jer ima dubokupoliti~ku konotaciju, koju jenapada~ izlo`io u svom manifes-tu na 74 stranice, napisane nje-

govom rukom, pre nego {to jeizvr{io napad.

Veliki broj `ena,uklju~uju}i i premijerku, radisolidarnosti i podr{ke musliman-ima su nosile marame.

Ovaj napad je okarak-terisan kao jedan od najgorih

trenutaka u istoriji NovogZelanda. Veliki svetskizvani~nici su se oglasilipovodom ovog dogadjaja.Predsednik Turske, Red`epErdogan, ~vrsto osudjuje napad igovori kako je to napad na celomuslimansko stanovni{tvo, a ina sve ljude. Ipak, predsednik senije zaustavio na tome i poredinapad sa bitkom kod Galipoljaiz Prvog svetskog rata. U svom

govoru izjavljuje kako Istanbulne}e postati Konstantinopolj.Erdogan takodje tra`i smrtnukaznu za napada~a.

Sa druge strane, austral-ijski senator Frejzer Aning osud-juje napad ali dodaje da je toodraz straha zajednice, kako

Novog Zelanda tako i Australije,od sve ve}eg muslimanskog pris-ustva. On uzrok napada vidi uprogramu migracija koji je dopus-tio muslimanskim fanaticima dase uop{te nasele na Novi Zeland.

Nasuprot australijskomsenatoru, kancelarka Merkeltvrdi da ovo nije samo napad namuslimane ve} i na demokratijuNovog Zelanda i njihovuotvorenu i tolerantnu zajednicu.

Ona tvrdi da Novi Zeland iNema~ka dele iste vrednosti i dazbog toga dele tugu zbog ovogdogadjaja.

Jo{ jedna stvar koja seti~e napada na Novom Zelandu, ai srpskog naroda i Srbije jeste tada je napada~ pre nego {to jeizvr{io napad pu{tao pesmu “OdBiha}a do Petrova Sela“. Takodjeje na oru`ju koje je nosio imaoispisana imena Milo{a Obili}a,Novaka Vujo{evi}a, BajePivljanina, Marka Miljanova i tona }irilici. Ministar Da~i} iznosida napada~ nema nikakve veze saSrbijom i da Srbija ne tra`i ni odkoga da se sveti za ono {to sedogodilo u pro{losti.

Ovo je jo{ jedan primerkako ekstremisti tuma~e ratSrbije sa Turskom i rat u Bosni.Srpski narod nema nikakve vezesa napadom niti tuma~enjemekstremista.

Ovaj napad je pre sveganapad protiv ljudstva i nije bitnodali su ljudi koji su poginulimuslimani, hri{}ani ili pripadni-ci neke druge veroispovesti.Poginuli su nevini.

Poslednjih godina senapadi de{avaju sve ~e{}e iterorizam je problem celogsveta. Pitanje je samo koliko jejo{ ovakvih zlodela potrebno dabi se kona~no svi udru`ili uborbi za ljudski rod?

NOVI ZELAND Od na{eg dopisnika

BRANISLAV STOJILJKOVI]

Oddopisnika iz Mizurija

TRAGEDIJA KOJA JE POTRESLA CEO SVET

10 April 2019.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

Srpsko pozoriste MiraS r e m ~ e v i } ,obele`avaju}i 15-ugodinu postojanja iuspe{nog rada, uveliko

radi na pripremi nove pozori{nepredstave. U pitanju je kultna pred-stava, poznatog dramskog piscaStevana Sremca, “Zona zamfirova”,u adaptaciji i re`iji SlavicePetrovi}, zami{ljena u vidu scen-skog spektakla u kojem }e u~estvo-vati veliki broj umetnika. Poredstalnih ~lanova pozori{ta uklju~enisu glumci, peva~i, igra~i i muzi~arikoji }e 7. 8. i 9. juna do~arati za{toje Zona Zanfirova najlep{i ljubavniroman u srpskoj knji`evnosti.

Dva filma na temu ZoneZanfirove su bila veoma gledana.Da li su oni bili dodatnainspiracija za va{u predstavu iliste radili isklju~ivo po original-nom tekstu?

“Samo delo StevanaSremca, gde je on veoma upe~atljiopreslikao stari Ni{, desetak godinanakon {to su Turci iza{li iz njega ina veoma interesantan na~in opisaosukob starog i novog vremena krozjednu zanimljivu ljubavnu pri~u, jedovoljna inspiracija. Zato se ovakultna predstava redovno igra usvim na{im pozori{tima {iromzemlje. A {to se filmova ti~e,~ijenica je da je prvi, originalnifilm, koji je radio majstor filma[otra, vratio ljude u bioskopskesale nakon podu`e pauze, {tomnogo govori i o samoj pri~i ZonaZamfirova, a naravno i o [otri.[otra je dosta poradio na adaptaci-ji ovog teksta, {to je pri~i daloposeban {mek.

Vode}i se pomalo nje-govom idejom, a pomaloumetni~kom slobodom i ja samoriginalni tekst Stevana Sremcaprili~no adaptirala u `elji da ga {tovi{e pribli`im glumcima i publici.Tako da }e ovo biti jedna malodruga~ija postavka ZoneZamfirove, a to i jeste izazov i cilj.“

Kako su se glumcisnalazili sa staro-ni{kim dijalek-tom i akcentom, s obzirom dave}ina njih ne poti~e iz tih kraje-va i kakva je atmosfera dok sepriprema predstava?

“Kada su prvi put dobili

tekst ve}ina njih je imala problemda pro~ita i izgovori pojedine re~i.Osim mene, niko od gumaca nije iztog kraja. Medjutim, pored toga {tosam iz Ni{a, ja sam u Ni{komNarodnom pozori{tu igrala uSrem~evim predstavama iz togdoba, pa je i to jedna velikaolak{avaju}a okolnost. I dijalekt iakcenat mi nisu usop{te strani, takoda nam lektorisanje teksta nijepredstavljalo problem. [to se ti~eglumaca svi su iz razli~itih krajevana{e zemlje, a neki su i rodjeniovde, ali su uz uporno ve`banjeodli~no savladali ovaj dijalekt, i

sigurna sam da }e publika biti pri-jatno iznenadjena.

U ansamblu imamo i parde~aka koji igraju u ovoj predstavi,Lazar je rodjen ovde, a mali Kirilje do{ao tu kao beba, ali jeneverovatno kako su savladalidijalekt, akcenat i svoje uloge i sakakvim `arom rade na probama.Mislim da }e oni biti atrakcija ovepredstave.

[to se na{ih proba ti~e

one proti~u veoma zabavno, jer suispunjene glumom, pesmom iigrom. Uz nas }e na ovoj predstavizablistati i profesionalni igra~i folk-lorne grupe “Dukati i biseri” iz^ikaga, tako da i glumci ve`bajuigre i pesme, a prvi put }emo nasceni imati i orkestar u`ivo. Zna~iradi se sa puno entuzijazma i punotruda u jednoj veoma lepoj iveseloj atmosferi. ”Pored vas, upredstavi }e igrati jo{ jedna pro-fesionalna glumica, o kome je re~i kako je do{lo do saradnje?

“Da, drago mi je damogu da najavim i novu profesion-

alnu glumicu Smiljanu Nedi} kojase priklju~ila na{em pozori{nomansamblu. Ona je mlada, lepa i tal-entovana glumica, koja je nakondiplomiranja glume radila par god-ina u Republici Srpskoj, a sticajemokolnosi sada `ivi u ^ikagu.Smiljana je zavr{ila glumu na klasiLjiljane Blagojevi}. Prilikom svogpro{logodi{njeg gostovanja u^ikagu Ljiljana Blagojevi} nas jepovezala i od tada je Smiljana deo

na{eg pozori{ta, a ona u ovoj pred-stavi igra glavnu ulogu, ZonuZamfirovu i sigurna sam da }e svo-jom glumom i pojavom mnogodoprineti na{oj predstavi i da }e sedopasti publici.”

Mo`ete li nam otkritikako su ostale uloge podeljene (ikoliko zapravo ljudi u~estvuje {tona sceni, {to iza nje, u ovoj pred-stavi)?

“Ova kultna pred-stava zami{ljena je u viduscenskog spektakla u njoj}e u~estvovati veliki brojumetnika, glumaca, peva~a,

igra~a i mizi~ara… Na sceni }ezablistati {arolika mladost, poredredovnih ~lanova na{eg ansambla,uklju~ena je i profesionalnaFolklorna grupa “Dukati i biseri”tako da sam sigurna da }e glumom,pesmom, igrom i muzikom u`ivopriu{titi publici jedan novi do`ivl-jaj. To je dosta uticalo i na podeluuloga. Jovan Aleksi} veoma talen-tovan mladi} ne samo za glumuve} i za igru, jer je od malena na

sceni sa folklorom, igra glavnumu{ku ulogu u predstavi, uloguManeta i sigurna sam da }e je jakolepo izneti. Ulogu Manula}a igraveoma talentovani NemanjaMilosavljevi}, koji odli~no tuma~ikomi~ne likove, pa mu je zato idodeljena ova veoma interesantna ikomi~na uloga. Tu su naravno idva de~aka koja sam ve} pomenu-la, Lazar i Kiril, za koje sam sig-

urna da }e privu}i najve}e simpati-je publike. Had`i Zamfira }e igratineizbe`ni Mi{a Petkovi}, lik tetkaDoke koja je `enski d`ambas nasve spreman pa ~ak i “da se potepana sred ~ar{iju, ako treba“ tuma~i}uja. U ulozi Had`i Randjela je{armantni Milenko [i{arica, azatim slede: Dimitrije Stefanovi},Aleksandra Mihi}, Stefanija Djoki},Andjela Markovi}, koja prelepopeva i mnogi drugi, da ih sada nenabrajam, jer bi spisak bio zaistaduga~ak. Bi}e tu dosta mladihglumaca, kao i onih koji tuma~elikove srednjih godina. Mislim daje podela dosta realno uradjena, a utome mi je pomogla AnkicaRatarac, na{a direktorka pozori{ta,koja je asistent re`ije, pa ne sumn-jam da je ovo pravi pogodak.”

Predstava je najavljenakao svojevrsni spektakl. Po ~emuse ona razlikuje od dosadasnjih?

“Predstava }e biti scenskispektakl najpre zbog velikog brojau~esnika svih uzrasta i godina. Potome {to sam ve} ranije rekla, dasmo uklju~ili igra~e, peva~e, glum-ce i muzi~are po prvi put koji }edo~arati `ivot starog Ni{a, krozjednu lepu ljubavnu melodrama.Muzi~ari rade na muzici, glumcipored glume na uve`bavanjupesama i igara, a u isto vreme se{iju i originalni kostimi iz togdoba.

Pored toga radimo i namarketin{kom delu programa, a

INTERVJU: SLAVICA PETROVI]

SCENSKI SPEKTAKLZONA ZAMFIROVA

Zona Zamfirova (kao i Ivkova slava) pisana je sa dobrim poznavanjem sredine, obi~aja,mentaliteta i jezika. Oba su dela pisana sa stvarala~kim nadahnu}em bez unapred postavljeneteze, bez politi~kih primesa. Ovde je izvornost i lepota stvarnosne gradje nadvladalaSrem~evu konzervativnost i ideolo{ku jednostranost: ne samo da stari svet slika sa simpatija-ma (pozitivne osobine had`i-Zamfirove: mirno}a, dobrodu{nost, strpljenje, o~inski odnosprema pot~injenima u ku}i i na imanju), nego i novi svet, oli~en u Manetu kujund`iji; slika gasa simpatijama prikazuju}i ga u sna`nom usponu, radinosti, po{tenju i pameti. Zato su ova dvaSrem~eva dela najotvorenija, najsve`ija i najprijem~ivija: gradja je uzeta iz stvarnosti, nijepodredjena ideologiji, pu{tena je da sama govori. U ovom pripovedanju ima poleta i poetskezanesenosti, tople ljubavi prema svetu koji se prikazuje, blagorodnog osmeha.

Jovan Aleksi} - Mane,Smiljana Nedi} - Zona

Pozori{te

Fot

o: J

elen

a Vuc

icev

ic E

llyElit

e Pho

toSt

udio