Biohemijske promene u serumu i urinu kod šederne bolesti, ketoze i

dugotrajnog gladovanja

Prof. dr Dragan Gvozdid

2020-21.

Vežba 13.

1

Sažetak:

• U fiziološkim uslovima, delije najviše ATP-a dobijaju razgradnjom glukoze

• Kod životinja obolelih od šederne bolesti (psi i mačke), ketoze (preživari) i kod izgladnjivanja snabdevanje delija glukozom nije zadovoljavajude!

• Intenziviraju se metabolički putevi koji obezbeđuju ATP katabolizmom viših masnih kiselina, aminokiselina i ketonskih tela

2

Glikogenoliza i glukoneogeneza!

• Da bi se u cirkulaciji održala potrebna koncentracija glukoze za ona tkiva (na prvom mestu nervno tkivo i delije krvi) koja ne mogu da metabolišu više masne kiseline, aminokiseline i ketonska tela, aktiviraju se hormoni koji stimulišu glikogenolizu i glukoneogenezu

3

• Karakterističan laboratorijski nalaz za šećernu bolest je:

– hiperglikemija,

– glukozurija i

– ketonurija

• Kod ketoze preživara se javlja:

– hipoglikemija i

– ketonurija

• Kod izgladnjivanja se javlja:

– ketonurija sa

– normoglikemijom ili hipoglikemijom

4

Acetil-KoA nastaje

razradnjom UH, masti ili proteina

5

6

Acetil-KoA

• Acetil-KoA ima četvorostruku sudbinu:

1. ukoliko ima dovoljno oksalacetata, za stvaranje citrata (odnosno odvijanje Krebsovog ciklusa trikarbonskih kiselina)

2. stvaranje ketonskih tela

3. sinteza masnih kiselina

4. sinteza holesterola

7

Ketonska tela:

8

Sudbina ketonskih tela

• Manja količina ketonskih tela se i u fiziološkim uslovima koristi kao izvor energije, prevashodno u mišićima i CNS-u

• Kada količina ketonskih tela pređe kapacitet različitih tkiva da ih katabolišu nastaje povedanje koncentracije ketonskih tela u krvi, mokradi i mleku: ketonemija, ketonurija i kod goveda ketolaktija

9

10

Korišdenje ketonskih tela u perifernim tkivima

• Potrebno je reaktivirati acetoacetat

• Enzim je prisutan u ekstrahepatičnim tkivima dok ga u jetri NEMA!

Gladovanje!

• Kod svih vrsta životinja ketonurija se može detektovati kada postoji hronično gladovanje

• Kod preživara se javlja u slučaju subkliničke i kliničke ketoze

• Kod pasa i mačaka de se javiti u slučaju šećerne bolesti

11

Šederna bolest!

• Šederna bolest nastaje kao posledica:

– oštedenja β-delija pankreasa i smanjenog lučenja insulina (insulin zavisni dijabetes) ili

– poremećaja na nivou receptora za insulin (insulin nezavisni dijabetes).

• Nedostatak insulina dovodi do negativnog bilansa energije i poremedaja metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina

12

Deficit insulina!

• Deficit insulina se manifestuje hiperglikemijom!

• Hiperglikemija nastaje zbog nemogudnosti glukoze da uđe u delije putem transportera za glukozu (GLUT-4)

• Deficit insulina je takođe praden:

– Pojačanim katabolizmom proteina i masti

– Stimulacijom glukoneogeneze u hepatocitima

13

Izlučivanje urinom!

• Kada koncentracija glukoze u krvi i u primarnoj mokradi pređe vrednost praga za reapsorpciju u bubrežnim tubulima, dolazi do glukozurije i poliurije – PU/PD zbog osmotske diureze

• Prag za reapsorpciju glukoze u proksimalnim tubulocitima:

• pas - od 10 do 12 mmol/L,

• mačka - od 11 do 17 mmol/L,

• konj - oko 8 mmol/L,

• krava - od 5,5 do 7,7 mmol/L

14

Glukozurija i USG

• Kada postoji glukozurija, mokrada je minimalno koncentrovana

• To znači da je njena specifična težina

– od 1,012 do 1,030 kod pasa i

– Od 1.012 do 1,035 kod mačaka

15

Tipični znaci!

• Tipični klinički znaci šederne bolesti su:

• Poliurija

• Polidipsija

• Polifagija

• Gubitak telesne mase

16

Zadaci:

1. Utvrditi ima li glukoze u uzorku urina i objasniti nalaz.

2. Utvrditi da li ima ketonskih tela u urinu i objasniti nalaz.

3. Odrediti USG kod životinje obolele od šederne bolesti i objasniti nalaz.

17