49

PRI^A O VERI

Jeromonah Aleksandar (Blum), Austrijanac, kr{ten je u pravoslavnu veru u Ruskoj crkvi u Be~u, a odatle je poslat u rusku pravoslavnu misiju u Je-rusalim, gde se podvizavao u isposnici Prepodobnog Haritona. Zapisao je doga|aj iz svoga `ivota u Svetoj zemqi, oktobra 1974. godine, koji nam divno svedo~i o tome kako nam Bog uzvra}a (~esto i vi{estruko) za na{a iskrena dobro~instva i poverewe u Wegovu qubav i brigu o nama, za na{u spremnost da se odreknemo svake vezanosti i straha za zemaqsko i materijalno - zarad qubavi i milosr|a. Tako je i jeromonah Aleksandar (Blum) dospeo u situaci-ju da mu je ostao samo jedan dolar, za najnu`nije. U okviru ruske pravoslavne misije, dobijao je svega 20 dolara mese~no. Kada se, jednom prilikom, po`alio predsedniku misije da je veoma te{ko `iveti od takve sume, dobio je odgovor: “Kada bi se nau~io da {tedi{, bilo bi ti dovoqno”. U svojoj pri~i, o. Alek-sandar (Blum) pi{e: - Po{to je bio kraj meseca, preostao mi je samo jedan dolar, pa re{ih da ga potro{im na najnu`nije, hleb i {e}er, i po|oh za Jerusalim. Oko 11 sati ujutru, do{ao sam do Damaskne kapije. Vekovima je ovde sirotiwa (u-glavnom muslimanska) sedela desno i levo od kapije, prose}i milostiwu. To je bio du{erazdiru}i prizor: slepi, paralizovani, gangrenozni... Ni{~i na Istoku ne prose }utke, ve} ridaju i glasno mole prolaznike za pomo}, a naro~ito ako vide pred sobom monaha. Bilo mi ih je vrlo `ao, ali preostao mi je samo jedan dolar za hleb i {e}er. Savest i zdrav razum borili su se u mom srcu. “Jesi li pri sebi, do{ao si sa tolike daqine i sada da da{ posled-we pare sirotiwi”, {aputao je jedan glas, a drugi glas je prigovarao: “Zar te nije stid, halapqiv~e! Gde ti je vera u Svevi{wega?” Nekoliko minuta je u mojoj du{i potrajala borba... Glas mog An|ela ~uvara me je ubedio da je dobro delo mnogo vrednije od kupovine, ~ak i krajwe neophodnih namirnica. Srce mi je silno lupalo kada sam po{ao do mewa~nice i usitnio dolar na deset mawih moneta. Osetiv{i ukus pobede, sa osmehom sam razdelio po pet moneta qudima sa desne i leve strane. Tako ostadoh praznih ruku. Ali, bio sam mirne savesti i dirnut `eqama svih siromaha za zdravqe i dug `ivot. Sada je bilo izli{no da idem za hleb i {e}er, pa sam krenuo uskom i krivu-davom stazom prema Grobu Gospoda na{ega Isusa Hrista i crkve Vaskrsewa.

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 11. DECEMBAR 2016, GODINA 18, BR. 13

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

50

Nisam pro{ao ni 500 metara, kada sretoh poznani-ka. Bio je to Abdul, arapski hri{}anin. Dolazio je sa svojom `enom u moju obiteq, na praznik Svetog Haritona. Pored Abdula, u Pe{tersku crkvu Sve-tog Haritona Ispovednika, staru koliko i hri{}anski svet, do{lo je jo{ mnogo Arapa-hri{}ana. Ve}inu su ~inili parohijani crkve Svetog Jakova. Abdul mi je pri~ao kako je bila predivna slu`ba i

divno ukra{ena crkva. On i wegova `ena hteli su tada da popri~aju sa mnom, ali se nije dalo, zbog velike gu`ve, pa su se vratili u Jerusalim. “O~e, ja `elim da vam izrazim svoju zahvalnost”, rekao je Abdul, “moja `ena kuva slatko za zimu i poslala me je u prodavnicu da kupim {e}er. Molim vas, uzmite ovih pet kilograma u znak blagodarnosti. Tako|e, `elim da vam dam imena mojih i `eninih roditeqa da biste se molili za wih”. On brzo zapisa ~etiri imena na listi}u, koji potom, sa novcem, stavi u moj xep. Ja nisam mogao da verujem svojim o~ima, i zaplakah od radosti. Otkud je Abdul mogao znati za moju bedu? “Ni{ta naro~ito, to ~inim radosnog srca. @alim {to je ovo do{lo sa malim zaka{wewem, a ne na praznik Svetog Haritona”, re~e Abdul. Ja radosno zahvalih na daru i po`urih ka Svetom Grobu da bih celivao i okvasio suzama blagodarnosti Grob na{eg milog Spasiteqa Isusa Hrista. Tada sam shvatio re~i Svetog Jovana Zlatousta: “Mi, bedni gre{nici, nikada ne mo`emo u~initi dar Bogu. Mo`emo se samo truditi, a Bog na na{e napore uzvra}a zlatnicima, zato {to je On qubav”.

NE @IVIM JA, NEGO HRISTOS U MENIAko um na{ gladni za Bogom, i mi ga nahra-nimo, nahranili smo Hrista u sebi; ako li je srce na{e golo od svake dobrote i plemenitosti Bo`ije, i mi ga odenemo, odenuli smo Hrista u sebi; ako li je du{a na{a bolesna i u tamnici na{eg zlog bi}a, na{ih zlih dela, i mi je se setimo i obi|emo, obi{li smo Hrista u sebi. Jednom re~ju, ako onog drugog ~oveka u nama, koji je negda zauzimao prvenstvo i koji predstavqa praved-nika (a sada poti{tenog i poni`enog od zlog ~oveka, tj. gre{nika u nama) za{titimo, za{titili smo Hrista u sebi. Malen je premalen taj pravednik u nama, golem je pregolem taj gre{nik u nama. No, onaj pravednik u nama jeste maleni brat Hristov, a ovaj gre{nik u nama jeste golijatski protivnik Hris-tov. Ako, dakle, za{titimo pravednika u sebi, ako mu damo slobodu, ako ga oja~amo i izvedemo na svetlost, ako ga uzdignemo iznad gre{nika, tako da on zavlada potpuno nad gre{nikom, onda bismo mogli re}i kao Apostol Pavle: Ne `ivim ja, nego Hristos `ivi u meni - i onda }emo i mi biti nazvani blago-slovenim, i ~u}emo re~i Cara na Stra{nom sudu: Hodite, primite Carstvo, koje vam je pripremqeno od postawa sveta. Sv. vladika Nikolaj

Zakqu~io sam sa Bogom ugovor: osloba|am svoje

xepove ~ine}i milostiwu, a On ih puni. On nikada

nije prekr{io na{ ugovor. Pa, {ta, da ga ja prekr{im?

Daleko bilo!Starac Epifanije Atinski

51

PRI^A O NEVERI (ili: SAHRANA CRKVE)

U jednu varo{icu je stigao novi sve{tenik. Kako bi se predstavio stanovnicima ovoga mesta i upoznao se sa wima, odlu~io je da, u prvih pet dana, obilazi domove i porodice i pozove ih na svoje prvo bogoslu`ewe, u nedequ. Kada je nedeqa osvanula, crkva je bila potpuno prazna. Niko od me{tana nije do{ao. Sve{tenik je tada odlu~io da u lokalne novine stavi oglas. U oglasu je pisalo: “Zbog smrti crkve u na{em gradu, svako od nas je du`an da prisustvuje wenoj sahrani. Sahrana }e se obaviti u nedequ, posle podne. Pru`imo na{oj crkvi pristojnu hri{}ansku sahranu”. U nedequ posle podne, mno{tvo znati`eqnog sveta se okupilo na “sahrani”. Ispred propovedaonice u crkvi se nalazio zatvoren mrtva~ki san-duk, okru`en cve}em. Kada je sve{tenik odr`ao svoju prazni~nu propoved, otvorio je kov~eg i pozvao narod da pri|u i odaju po~ast wihovoj preminu-loj crkvi. Qudi su bili veoma radoznali da vide {ta je u sanduku, tj. kako izgleda “le{ crkve”, pa su po~eli da ustaju i u redu prilaze sanduku. Svako ko je pogledao u sanduk, naglo bi odvra}ao pogled i odlazio pognute glave, sa ose}ajem krivice i kajawa. Sve{tenik je u sanduk postavio veliko ogledalo, u kome je svako mogao da vidi svoj lik...

QUDI GOVORE O... SILI MILOSR\APri~a mi Milo{, koji je 1999. na Kosovu bio tenkista: - Kad smo bili u Kli-ni, vidim neku babu, pretura po kontejnerima. Pitam je {ta tra`i. Ka`e, pola na {iptarskom, pola na srpskom, da tra`i hleba. Na nas ~etvoricu u tenku bila je jedna sardina, malo hleba i keksa. Ja joj dam da jede. Baba ho}e da mi qubi ruke, ka`em: “Nemoj, bako! Ja tebi treba da qubim ruke!” Oti{la je pe{ke za Pe}, da tra`i sina. Neki na{i se qute: “[ta joj daje{? Ni za nas nema, ona je [iptarka!” Posle sam dao hleba i jednom starijem [iptaru... Onda, kad nas je NATO otkrio, ga|ali su nas kasetnim bombama, onim {to se rasprskavaju. Petorica oko mene su poginula. Ja le`im na zemqi, bez zaklona, leti oko mene... Nijedan geler me nije okrznuo! Eto, {ta je sila milosr|a!

Vladimir Dimitrijevi}, kwi`evnik

SV. GAVRILO GRUZIJSKI O DOBRIM DELIMA(Jednom smo o. Gavrilo, moj brat i ja prelazili preko mosta. Pri{ao nam je

~ovek i zamolio za milostiwu. Starac ga je zagrlio, ute{io, pomilovao, dao mu je novac, a nama, za~u|enima, rekao) Nismo mi pomogli drugome,

nego je Bog bio milostiv prema nama i omogu}io nam je da u~inimo ne{to dobro. Takvo delo je Blagodat i milost Bo`ija.

Mi na ovom svetu postojimo samo radi toga da bismo u~inili {to je mogu}e vi{e dobra.

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

52

U NEDEQI 25. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 11.(28) Prepodobnomu~enik Stefan; Sveti mu~enik Hristo12.(29) Sv. mu~. Paramon i Filumen; Sv. Mardarije, ep. ameri~ko-kanadski13.(30) Sv. apostol Andrej Prvozvani14.(01) Sv. prorok Naum; Sv. Filaret Milostivi15.(02) Sv. prorok Avakum; Sv. car Uro{; Prep. Joanikije Devi~ki16.(03) Sv. prorok Sofonije; Prepodobni Jovan ]utqivi17.(04) Sveta velikomu~enica Varvara; Prepodobni Jovan Damaskin

Draga bra}o i sestre, u ~etvrtak, 15. decembra, proslavqamo Svetog cara Uro{a, ~ije se ~estice mo{tiju nalaze u Sabornoj crkvi. Sveta Liturgija, na ovaj praznik, po~iwe u 8:00, posle jutarweg bogoslu`ewa. U subotu, na praznik Svetog Jovana Damaskina, zaupokojena Liturgija po~iwe u 7:30.

Na ispovest mo`ete do}i svakoga dana, tokom i posle jutarweg i ve~erweg bogoslu`ewa ili bdenija.

U Saborniku br. 28 za 17. godinu izdavawa mo`ete pro~itati tekst prim. dr Todora Jovanovi}a - Post kao put ka zdravqu du{e i tela. U Sa-borniku br. 26 za 16. godinu izdavawa nalazi se tekst o. Nektarija (Mo-

rosova) - Da li je post podvig na granici qudskih mogu}nosti?

[TA ]E OSTATI IZA NAS?

Kad isteknu na{i dani, / kao pesak, kao voda, / i kada se du{a nastani / s one strane plavog svoda, / {ta }e biti svedo~anstvo / da smo ikad postojali, / da smo bili plemeniti, / mislili i ose}ali? / Iza otaca su ostale crkve, / Sve-toga Duha besmrtna zdawa, / {ta }e ostati iza nas, / kao dokaz na{eg posto-jawa? / Kakav }e trag, / kakav }e glas, / {ta }e ostati iza nas...?

Neboj{a Mastilovi}, muzi~ar

PITAWA I ODGOVORI: [ta ako nemam finansijske mogu}nosti za davawe milostiwe?Neophodna je milostiwa od ruke, no ona ~isti darodavca samo onda kada srce pokre}e ruku na milostiwu. No, osim te milostiwe od ruke, postoje i druge vrste milostiwe. Molitva za qude jeste milostiwa unutra{wa, a tako isto i `alostivost prema qudskom bolu i radost u radosti tu|oj. ... Ako ni{ta nema{ da da{ ubogome, pomoli se Bogu da mu On da, i time si ve} u~inio mi-lostiwu i kupio Carstvo nebesno. Sv. vladika Nikolaj

Ukoliko ste nekome bilo ~ime pomogli, vi ste ve} time ispunili zapovest o milostiwi. Iz kwige “O qubavi prema Bogu i kako je ste}i”