113

DAN KADA SU GORELE KWIGE

Pred napad na Jugoslaviju, 1941. godine, Nema~ka je napravila detaqano pri-preman ratni plan, po kome je trebalo uni{titi tri glavna srpska upori{ta: manastir @i~u, Svetog vladiku Nikolaja i Narodnu biblioteku Srbije. Okupator je znao da, ako prese~e `ivonosnu duhovnu, kulturnu, istorijsku i nacionalnu `ilu kucavicu Srbima, sve ostalo }e lako pasti. Kad se rat zavr{io, nema~ki general Ler, odgovoran za bombardovawe Beograda, priznao je da je nare|ewe nema~kog vojnog vrha bilo da se prvo bombarduju sredi{ta kulture i vere jer “Srbi onda ne}e imati oko ~ega da se okupqaju”. Nemci su, prou~iv{i na{u tradiciju i duhovnost, dobro shvatili gde se kriju neka od na{ih najve}ih blaga. Manastir @i~a je, za osam vekova postojawa, stradao ~ak 17 puta, od toga najgore tokom ove nema~ke ratne invazije. Tada je ga|an iz vazduha pomo}u pet ratnih bombardera; ju`ni zid je sru{en, ali se ostatak odr`ao. Zatim su nema~ke trupe krenule na @i~u tenkovima, polivale je ben-zinom, palile je, izgoreo je vladi~anski dvor, kao i ~itava biblioteka sv. vladike Nikolaja, koja je tada brojila 58.000 kwiga. Streqani su svi monasi, vladika je odveden u zato~eni{tvo u manastir Qubostiwu, pa u Vojlovicu, a na kraju u zloglasni logor Dahau, zajedno sa patrijarhom srpskim Gavri-lom (Do`i}em). Bo`ija je promisao bila da sv. vladika Nikolaj nad`ivi ovaj nema~ki ratni plan, kao i @i~a, uprkos svim o{te}ewima. Me|utim, Narodna biblioteka Srbije je, u bombardovawu Beograda, 6. aprila 1941. godine, zbrisana sa lica zemqe, kao i sva blaga koja je ~uvala. Uni{teno je i izgorelo izme|u 300.000 i 350.000 kwiga, fotografija, mapa, gravira, poveqa i brojnih publikacija, od kojih su mnoge bile od izuzetne istorijske vrednosti. Nepovratno je izgubqen celokupan bibliote~ki fond, sa dragocenim i originalnim sredwevekovnim rukopisima. Uni{tene su raritetne kwige, od ~ega 1.424 }irili~na rukopisa iz perioda od 12. do 18. veka, 1.390 rukopisnih kwiga, zbirke turskih rukopisa i srpsko-turska prepiska, mnoge stare {tampane kwige iz perioda od 15. do 17. veka, zbirke pisama zna~ajnih za politi~ku, kulturnu i kwi`evnu istoriju, kompleti svih srpskih ~asopisa, almanaha i kalendara - preko 4.000 naslova ~asopisa i 1.800 naslova novina, kao i svi inventari i katalozi biblioteke. U Narodnoj biblioteci su bile sakupqene do tada sve {tampane kwige u Srbiji od 1832.

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 2. APRIL 2017, GODINA 18, BR. 29

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

114

godine, kao i one {tampane u susednim zemqama, kompletne biblioteke Vuka Karaxi}a, Lukijana Mu{ickog, \ure Dani~i}a... Narodna biblioteka se nalazila, u to vreme, na Kosan~i}evom vencu, kao jedno od najzna~ajnijih zdawa oko Saborne crkve (18. po redu u na{em is-toimenom serijalu). Biblioteka je bila spremna za evakuaciju 1. aprila, sve je bilo spakovano u 150 sanduka (svaki te`ine po 80kg), rukopisi posebno u 38 sanduka, a stari ~asopisi u 22. Me|utim, 3. aprila je tada{wi ministar prosvete zabranio evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda,

pa i Narodne biblioteke, tra`e}i da se sve dragocenosti sklone u podrum. Zgrada Narodne biblioteke je pogo|ena zapaqivim bombama i - izgorela je do temeqa. Ovo je bio najtragi~niji dan u istoriji srpske kulture. Spaqivawem ovog ogwi{ta istorije, kulture, tradicije, predawa i duhovnosti, po~elo je i potowe spaqivawe jednog naroda. Danas se na tom mestu nalaze ru{evine, kraj kojih je postavqen privremeni spomen-natpis kwi`evnice Svetlane Velmar Jankovi}, upu}en srpskom narodu i svim slu~ajnim prolaznicima, koji i ne sawaju kakva se tragedija dogodila na ovom mestu:

Zastanite za ~as, vi koji prolazite! Na ovom mestu se, do nedeqe, 6. aprila 1941. godine, nalazila Narodna biblioteka Srbije. Toga dana je, u rano

jutro, po~elo bombardovawe Beograda. Prvo je raznesen mir, a zatim je, na Kosan~i}evom vencu, zaplamtela Narodna biblioteka. Danima su goreli drevni pisani spomenici, stare i nove kwige, spisi i pisma, dokumenti i novine. Danima je plamen uni{tavao svedo~anstva o postojawu i trajawu jednog naroda. Danima je vatra gutala stole}a istorije, sa`eta u slova.

Plamen se, najzad, preobli~io u `ar, a `ar u pepeo. Na ovom mestu se, od nedeqe, 6. aprila 1941. godine, nalazi pepeo velikog dela istorijskog

pam}ewa srpskog naroda. Zato zastanite, za ~as, vi koji prolazite!

NOVO DOBADugi niz godina posle Drugog svetskog rata, zgari{te Narodne biblioteke je bilo gotovo zaboravqeno. Krajem 70-ih, Zavod za za{titu spomenika kulture Beograda pokrenuo je akciju iskopavawa ostataka biblioteke. Arheolozi su, tokom ovih radova, nai{li na suteren nekada{we biblioteke, sa~uvan po vi-sini od oko dva metra, sa ostacima ugqenisanih i istrulelih kwiga. U jednom delu nekada{we zgrade, na osnovu mrqa na podu, utvr|ena je pozicija jednog broja izgorelih sanduka sa rukopisima, ali tragova samih sanduka - nije bilo. To je svedo~ilo da mesto gde su se nalazili rukopisi nije ostalo netaknuto: nije prona|eno zate~eno stawe po`ara, ve} stawe posle naknadnih interven-cija na samom zgari{tu. Arheolo{ki radovi su otkrili i naknadnu pqa~ku dragocenih sanduka, koja se dogodila posle stradawa zgrade Narodne bib-

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

116

U PETOJ NEDEQI POSTA (GLUVNOJ) PROSLAVQAMO: 02.(20) Prepodobni Oci ubijeni u manastiru Svetog Save Osve}enog03.(21) Prepodobni Jakov Ispovednik04.(22) Sveti sve{tenomu~enik Vasilije Ankirski05.(23) Prepodobnomu~enik Nikon i drugi06.(24) Prepodobni Zaharije (Pretprazni{tvo Blagovesti)07.(25) Blagovesti08.(26) Sabor Svetog Arhangela Gavrila; Lazareva subota (Vrbica)

U petak, 7. aprila, na Blagovesti, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00. Na Lazarevu subotu, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00.

Istoga dana, u 16:00, proslavi}emo Vrbicu ve~erwom slu`bom i litijom oko hrama. Pozivamo vas da svi zajedno u~estvujemo u ovom svetom sabrawu i proslavimo pobedu `ivota nad smr}u, radosti i dobra nad tugom i zlom,

pronose}i radosnu vest daqe ovim svetom i svedo~e}i je. Dovedite decu u crkvu - svoju, svojih ro|aka, prijateqa, kom{ija - i unesite

radost u wihova srca, da i oni iskuse do`ivqaj susreta sa @ivim Bogom i qudima, kao spasonosni `ivotni putokaz i smisao.

Ali - uprkos svemu - du`ni smo da izreknemo istinu. I ima smisla izre}i je. Jezik traje i pamti du`e od kamena. Re~ je tvora~ki princip. I kad sve drugo i{~ezne, i mi sami, ona ostaje posledwa u odbrani qudskog dostojanstva. Zoran Bogavac, kwi`evnik i publicista

Kada se jednom narodu i{~upa se}awe na svoju pro{lost, na svoje junake i vojne pobede, kada mu se i{~upa istorijski koren postojawa i bitisawa, on postaje zombi-ruqa. Takav narod gubi nacionalno dostojanstvo, poimawe dr`avne svesti, prestaje da ima uzore i za wega ni{ta vi{e nije sveto - pa ni `rtve koje su pale da bi on danas uop{te postojao. \or|e Bojani}

Mi, na ovoj vjetrometini, znamo da ono {to nije duboko usa|eno, vjetar ga lako mo`e ne samo slomiti, nego i{~upati. ... U na{e bi}e je zasa|ena ta zapretena sposobnost samovaskrsavawa, obnavqawa, i sa tom sposobno{}u uspje}emo da obnovimo `ivot. Episkop biha}ko-petrova~ki Atanasije

Godine 1946, udeo kwiga {tampanih u Srbiji }irilicom, na srpskom jeziku, bio je 85%, a 2011. godine je iznosio samo 46%, {to zna~i - mawe od po-

lovine svih {tampanih kwiga. U istom periodu, procenat novina i ~aso-pisa {tampanih }irilicom se, sa 73%, sveo na samo - 30%.

115

lioteke. Ovi sanduci su, najverovatnije, nestali odmah po ulasku Nemaca u Beo-grad. To se, po svoj prilici, odigralo no}u, u vreme policijskog ~asa, bez svedoka. Postoji i podatak da je tada, u razru{enoj biblioteci bilo mnogo kwi-ga koje su jo{ tiwale, ali nisu spasene - zbog nebrige onda{we vlasti. Od maja 1945. godine, po~elo je intenzivno obnavqawe biblioteke i popuwavawe fondova. Dodeqene su joj: Dvorska biblioteka, Biblioteka Senata, deo Biblioteke Narodne skup{tine i Biblioteka Dru{tva Sveto-ga Save. Otkupqene su mnoge privatne biblioteke, a stizali su i pokloni iz zemqe i sveta. Posle stru~nog sre|ivawa i otvarawa za javnost, 1947. godine, Narodna biblioteka je usmerila svoju delatnost i na formirawe i razvoj mre`e biblioteka u Srbiji, preuzimaju}i i starawe o usavr{avawu bibliote~kih stru~waka. U novu, modernu zgradu, u dana{wem Kara|or|evom parku, pokraj hrama Svetoga Save, Narodna biblioteka se uselila 6. apri-la 1973. godine. Na mestu spaqivawa Svetiteqevih mo{tiju, gde je zemqa osve{tana pepelom Svetih mo{tiju, na krsno-vaskrsnom mestu srpskog naro-da, vaskrsla je iz pepela svoga stradawa Narodna biblioteka - ~uvar srpske istorije, kulture i duhovnosti.ZABORAV - GORI OD SMRTIKnez Milo{ je, 1832. godine, osnovao Narodnu biblioteku - kao prvu ustano-vu kulture u Kne`evini Srbiji. U plamenu je, 6. aprila 1941, nestala kqu~na institucija srpske kulture i kolektivnog se}awa, najstarija institucija kulture srpskog naroda. Po Ajn{tajnovim re~ima, “svet je opasno mesto ne zbog onih koji ~ine zlo, nego zbog onih koji to ne spre~avaju”. Va`nost is-torijskog pam}ewa, kao odlika nacionalnog identiteta, obavezuje sve nas na neprekidno podse}awe da je zaborav gori od smrti, jer ono {to nad`ivi smrt i stradawe - ostaje uklesano u vremenu i postaje `ivonosni koren i temeq onome {to gradimo daqe kroz vekove. Po re~ima stare{ine Saborne crkve, prote Petra Luki}a, “narod koji zaboravqa svoju pro{lost, nema ni budu}nost”. Negde je zapisano i: “Narod koji olako zaboravqa sebe i svoju pro{lost - du`an je da je ponovi...”

Ko god je ubio - ubica je, i za to delo ne}e nikad biti drugog imena dok je qudi i - jezika. Najve}i zlo~ini ~iweni su onda kad qudi zaborave kako se zove to {to ~ine. Kad sami sebe sla`u ili ih sla`e neko drugi da }e se to u wihovom slu~aju zvati nekako druk~ije. Neko ih je ubedio da je jedini na~in

da opstanu ako onaj drugi ne pre`ivi i ne opstane. Dr`ava im je podelila ~inove i priznawa, ponudila opravdawa i dala {ansu da ispoqe najni`e na-gone i porive. Da su mislili da su ubice, zar bi ~ak i snimali svoje zlo~ine u nameri da ih ovekove~e i ostave budu}im nara{tajima, kao dokaze o svojim

zaslugama i juna~kim delima. Akademik Matija Be}kovi}