61

OCI - PRAZNIK HRISTOLIKE MU@EVNOSTI

Dana{wim praznikom slavimo zavr{ni u nizu porodi~nih, pripremnih praznika pred Bo`i} (Detiwci-Materijce-Oci), proslavqaju}i time i is-konsku, bogoliku mu`evnost, danas ve} naveliko zaboravqenu, pa ~ak i isme-janu; mu`evnost koja, s qubavqu, sastradalno i za{titni~ki, natkriquje po-rodicu, bli`we, biolo{ku, duhovnu i svu decu ovoga sveta, pa, na posletku, i svaku du{u. To je mu`evnost o kojoj slu{amo u ̀ itijima Svetih, bez obzira da li su imali svoju biolo{ku decu ili ne, mu`evnost koja je spremna da `rtvuje i svoj `ivot radi spasewa bli`wih. Primer takve o~inske, bogoutemeqene mu`evnosti je Sveti car mu~enik Nikolaj (Romanov), otac petoro dece, ali i ~itavog ruskog naroda, a najposle i srpskog, budu}i da je `rtvovao mir svoje zemqe, svoj tron i `ivot da spase srpski narod 1914, kada je trebalo da bude, po nastojawima zapadnih sila, zbrisan sa lica zemqe. (Preporu~ujemo sjajnu monografiju Qubav je ja~a od smrti, o porodi~nom `ivotu, qubavi, stradawu i proslavqewu ruske carske porodice Romanov, sa izvanrednim primerima istinskog o~instva i supru`anstva sv. cara Nikolaja). Tu mu`evnost imao je i Sveti Luka Simferopoqski i Krimski, lekar-hirurg, otac ~etvoro dece, udovac, mu~enik i ispovednik, arhijerej, izuzetan primer istinskog Hristo-vog ratnika. (Preporu~ujemo wegovo `itije: Hristov lekar i isceliteq po-sledwih vremena). Sveti Aleksej (Me~ov), veliki za{titnik porodice, bio je otac ~etvoro dece, sve{tenik, verou~iteq, ~ovek dirqive saose}ajnosti prema svakoj du{i, koji je grlio sve qude o~inski, toplo, sastradalno, mo-litveno, privijaju}i svaku qudsku ranu na svoje srce, ne `ale}i sebe i svoje zdravqe da bi pomogao onima u nevoqi, ali bivaju}i, u isto vreme, i odlu~an i odva`an u onome na {ta smo od Boga prizvani. (Preporu~ujemo wegovo pre-divno `itije u kwizi @iveti i slu`iti qubavi). Zapravo, ~ije god `itije da pro~itamo - Svetog Nektarija Eginskog, Vasilija Ostro{kog, cara-mu~enika Lazara Kosovskog, Stefana [tiqano-vi}a, Jovana [angajskog, Jovana Kron{tatskog, vladike Nikolaja, ave Jus-tina, Serafima Sarovskog, Nikolaja Mirlikijskog, apostola Pavla, Sime-

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA,03. JANUAR 2016, GODINA 17, BR.16

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Svim duhovnim i telesnim o~evima, mu`evima i bra}i, `elimo mudro{}u, snagom, qubavqu i rado{}u ispuwen i blagosloven praznik - OCE!

62

Miroto~ivog, Svetiteqa Save... - svuda su blistavi primeri duhonosnog o~instva, iz kojih se ~ovek mo`e u~iti toj hristo-likoj mu`evnosti, kojom se qube i {tite bli`wi, koja je glavna odlika Hristovog ratnika, kojom se ~uva sve ono {to nam je od Boga povereno. Tu mu`evnost imali su i imaju ne samo svetiteqi, ve} i mnogi tihi, neprimetni,

znani i neznani, ma u kakvim `ivotnim okolnostima da su se obreli i ma ~ime da su se bavili. Tu mu`evnost imao je prota Radoslav Gruji}, koji je spasio od usta{kog pogroma mo{ti Svetog cara Lazara, Stefana [tiqa-novi}a i cara Uro{a, prenev{i ih u Sabornu crkvu, uz izuzetan podvig, sa kakvim se ~ovek bori jo{ jedino za `ivot svoje dece. Uz to, usvojio je i izveo na put napu{tenu devoj~icu. Tu mu`evnost imao je poqski Jevrejin, pisac, lekar, pedagog, dru{tveni delatnik, ratnik poqske i ruske carske armije i upravnik Doma za siro~ad u Var{avi - Janu{ Kor~ak, kome je SS oficir, dok su {ti}enike Doma odvodili u logor, ponudio da ga spase, ali je Kor~ak to odbio, ostaju}i uz svoje {ti}enike i stradav{i, zajedno sa wima, u kon-centracionom logoru, 1942. Tu mu`evnost imali su na{i heroji, postradali piloti Milenko Pavlovi}, Zoran Radosavqevi}, @ivota \uri} i wihovi pre`iveli saborci, koji su, za vreme NATO-bombardovawa na{e zemqe 1999, krenuli u vazdu{nu borbu i odbranu svog naroda, uprkos tome {to su nepri-jateqske snage bile nesravwivo nadmo}nije, svesno daju}i svoje `ivote za ono {to je sveto (preporu~ujemo film Petra Stanojlovi}a, Niko nije rekao: ne}u). Tu mu`evnost imali su major Dragutin Gavrilovi} i na{i sveti ratni-ci, oslobodioci Beograda, koji su, tako|e, `rtvovali svoje `ivote - da bismo `iveli mi, dana{wi. Tu mu`evnost nosi iguman Mihail, stare{ina Sveto-voznesewskog manastira u Rusiji (nedaleko od granice sa Rumunijom), o kome je snimqen jedan od najlep{ih i najdirqivijih filmova ikada - Tvr|ava, koji se gleda u suzama, a prikazuje kako ovaj sveti otac, iako mu je srce stradalo od sr~anih udara, brine o 140 siro~adi, hendikepirane i te{ko bolesne dece, svojim rukama podi`e hramove, pravi farmu, slu`i, igra se sa decom, pru`a im nesvakida{we sna`nu qubav, bori se za wih i pred Hrista ih izvodi. Tu mu`evnost imaju o~evi mnogodetnih porodica, zemqedelci, trud-benici, na pravdi Boga stradalnici po tamnicama i bolnicama, oni koji od sebe otkidaju radi dobrobiti sabra}e i sastradalnika. Mu`evnost uzrasta jedino iz qubavi, nesebi~ne, po`rtvovane, verom opto~ene, a nikad na prahu i pepelu propadqivih opsena - novca, dru{tvenog stale`a, mo}i, gordosti i posedni{tva. Mu`evnost ne ~ini grubost i agresija, ve} odva`nost i pleme-nitost. Mu`evan ~ovek je svestan svoje slabosti i Bo`ije snage, svojih pa-dova i Bo`ije qubavi. Mu`evan ~ovek je blagodaran Bogu i qudima, ispuwen nadom, a ne o~ajawem, donosi dobro ovome svetu, preobra`ava sebe, spreman je na ̀ rtvu, wegova je vera delatna i stvarna, a ne re~ita i umi{qena. Mu`evan ~ovek dostojanstveno nosi svoj krst i bori se za dobro neodstupno i do kraja.

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tir a`: 1000 primeraka.

64

U NEDEQI SVETIH OTACA PROSLAVQAMO: 03.(21) Sveta mu~enica Julijana; Sveti Petar Kijevski - Oci04.(22) Sveta velikomu~enica Anastasija05.(23) Svetih 10 mu~enika Kritskih; Prep. Naum Ohridski - Tucindan06.(24) Preopodobnomu~enica Evgenija - Badwi dan07.(25) RO@DESTVO HRISTOVO - BO@I]08.(26) Sabor Presvete Bogorodice09.(27) Sveti prvomu~enik i arhi|akon Stefan

RASPORED PRAZNI^NIH BOGOSLU@EWA:

SREDA, 6. JANUAR - BADWI DAN09:00 Sveta Liturgija17:00 Veliko pove~erje sa jutrewem u nastavku24:00 Prva Bo`i}na Liturgija

^ETVRTAK, 7. JANUAR - BO@I]09:00 Druga Bo`i}na Liturgija17:00 Prazni~no bdenije

PETAK, 8. JANUAR - SABOR PRESVETE BOGORODICE09:00 Sveta Liturgija17:00 Prazni~no bdenije

SUBOTA, 9. JANUAR - SVETI ARHI\AKON STEFAN09:00 Sveta Liturgija17:00 Bdenije

Sine moj, budi mudar i obraduj srce moje, da imam {ta odgovo-

riti onome ko me ru`i.Pri~e Solomonove

Draga bra}o i sestre, uo~i nastupaju}ih praznika - Badweg dana i ve~eri, kao i najradosnijeg praznika - BO@I]A, bratstvo Saborne crkve i

uredni{tvo Sabornika `eli vam da vam u du{i vazda bude upaqeno kandilo molitve, radosti, milosti i qubavi, da vam u domu i me|u bli`wima bude

mir i toplina, i da vam se u srcu zacari spasonosna blagodat Bo`ija.

Hri{}anski autoritet gradi se po uzoru na Bo`iji autoritet, ~iji pre-

vashodni kvalitet nije mo}, ~ak ni pravda, ve} milost.

Mati Magdalina, Eseks

63

“ZAR JE TO SKROMNI DAR?”

[to ~ovek ima, u dana{we vreme, vi{e materijalnih dobara, to ima vi{e prob-lema. Niti blagodari Bogu za Wegova dobro~instva, niti se osvr}e na nesre}u svojih bli`wih, pa da ponekad udeli mi-lostiwu. Odaje se u`ivawima i ne misli na drugoga koji nema {ta da jede. Kako da ga posle poseti blagodat Bo`ija? Kada je neko ovde otac porodice, treba ne~ega da se odrekne, da nekako u{tedi da bi mogao povremeno da deli mi-lostiwu. Treba da ka`e svojoj `eni i deci da na tom i tom mestu ima neko bolestan. Ako nemaju novca da daju, neka im ka`e: “Mo`emo da im damo ma-kar neku hri{}ansku kwigu, kad ih ve} imamo toliko”. Daju}i onima koji su u nevoqi, ~ini dobro i samome sebi i svojoj porodici. Jednom sam jednom sve{teniku dao kutiju tamjana i rekao mu: “Eto, ovo je skromni dar”. “Zar je to skromni dar?” - ka`e on. Prepodobni Starac Pajsije Svetogorac

Ponekad, me|utim, i ne{to {to je veoma jednostavno dosegne do srca. Sada se prise}am jednog sve{tenika, koji me je, svojevremeno, silno iznenadio, ali kojeg sam razumeo tek decenijama kasnije. Bio sam tada de~ak od 10-11 godina i boravio sam u de~ijem kampu. Sa nama je bio sve{tenik za kojeg smo verovali da je veoma star. Tada mu je bilo oko 30 godina, ali je imao dugu kosu i bradu, i podse}ao nas je na na{e dede. Me|utim, u wemu me je zaprepastilo i zbunilo to {to je sve nas, bez izuzetka (a to sam shvatio

tek posle mnogo godina), voleo qubavqu koja se nije mewala: kada smo bili dobri, ta qubav se projavqivala kao likovawe, a, u slu~aju na{eg nevaqal-

stva, kao tuga, ali se nikada nije smawivala. Tada sam to primetio i bio sam zbuwen, ali kao 10-godi{wak nisam bio u stawu da to razumem. Kasnije mi je to postalo jasno: na taj na~in nas qubi Bog. Wegova qubav se ne mewa:

me|utim, kada bivamo nedostojni samih sebe, to za Wega zna~i `alost, koja se, u krajwem slu~aju, zavr{ava Raspe}em na Golgoti. I, obrnuto,

kada smo dostojni sebe, to za Wegovu qubav zna~i likovawe.Mitropolit suro{ki i londonski Antonije (Blum)

QUDI GOVORE O... O^INSTVUJa imam ~etvoro dece. Ja sam veoma zabrinut za budu}nost svoje dece, i ovo najiskrenije govorim. Bavim se time da sada otvorim pilanu, da koje od dece, mu{karaca, momaka, uhvate da re`u gra|u, da ne{to rade... Ja ose}am obavezu, du`nost da im dam da rade jer AKO RADE, ONDA ]E BITI U OBAVEZI I DOMA]INSKI DA MISLE. To je onda najvi{e {to mogu da uradim. I, normalno, da ih vodim u \ur|eve Stupove ili u De~ane. To je ono {to mi moramo da radimo prema svojoj deci... Danilo Lazovi}, dramski umetnik