141

“MOLITVAMA ONIH KOJI ME VOLE - SPASI ME...!”

(Veliki duhovnik i svetlosnik Crkve Hristove, mitropolit suro{ki An-tonije (Blum), davao je, na svojim izvanrednim predavawima, priliku verni-cima da postavqaju pitawa. Jedna od nedoumica je bila: “^ovek dawu radi, a uve~e ose}a prazninu. O~igledno je da sve treba raditi sa Hristom, {to ja ne umem. Sve vreme odlazim na posao, na ~asove, a na kraju dana ose}am takav umor da ne mogu mnogo da se molim”. Ovo pitawe odnosa i ravnote`e svakodnevnih obaveza i molitve, kao i nemogu}nosti prave molitve zbog velikog umora, javqa se ~esto, a mitropolit Antonije je na wega odgovorio ovim re~ima) Mislim da ne treba uvek obra}ati pa`wu na to kako mi sebe do`ivqavamo, zato {to nam telesni umor, umni zamor, ne dozvoqavaju da do|emo do svojih dubina. One postoje, i, kroz dan ili godinu, odjednom }e se ispostaviti da sve ~ega u tebi nije bilo - postoji, da je odnekud isplivalo. Rekao bih da je sa Bogom mnogo jednostavnije ̀ iveti nego sa qudima, zato {to On mnogo boqe razume. Imao sam jednog ro|aka koji je `iveo kod nas. Se}am se kako se de~ak u toku dana istr~ao, uve~e je dopuzao do svog kreveta, tu`no je pogledao baku i rekao: “Previ{e sam se umorio da bih mogao da se molim!” Zatim je pogledao ikonu, poslao joj je poqubac i rekao: “Laku no}” - i zaspao istog trenutka. I ja sam ube|en da je ovaj de~akov poqubac iz dubine wegovog umora bio mnogo realniji nego da se mu~io da izgovori neku molitvu. I sa nama je isto tako. Mo`emo da ka`emo: “Gospode, tako sam umoran - ne samo telesno, nego mi ni glava ne radi, ali znam da Te volim, iako sad ne mogu da osetim tu qubav, znam da verujem u Tebe, iako sad ne ose}am ni{ta osim bola u nogama i le|ima”. I, mislim da ~ovek mo`e da se prekrsti i da ka`e: “Le`em da spavam u ovoj praznini - i BOG ME ^UVA”. Jednom me je o. Atanasije upitao: “Da li se mnogo moli{?” “Pa, u principu, mnogo”. “I, to ti je veoma prijatno?” “Da, volim to”. “A, ako ne uspe{ da se pomoli{, ose}a{ se nekako lo{e?” “Da, tako nekako”. “Dakle, TO ZNA^I DA SE NE UZDA[ U BOGA, NEGO U SVOJU MOLITVU! Ti sa Wim kao da sklapa{ ugovor: ja }u se toliko i toliko pomoliti, a kad legnem da spavam, Ti pazi na mene!” Zamislio sam se i rekao: “Da, to je istina! A, {ta da radim?” “Evo ti poslu{awa: prestani da se moli{ pola godine. Pre nego {to legne{ da spava{, prekrsti se i ka`i: Gospode! MOLITVAMA ONIH

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 19. MAJ 2019, GODINA 20, BR. 36

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

142

KOJI ME VOLE - SPASI ME! I, le`u}i na spavawe, razmisli: ko postoji na svetu ko me dovoqno voli da ~ak ne treba ni da se molim? I, onda }e{ se prisetiti jednog, drugog ~oveka, ispliva}e ne~ije lice, ispliva}e ne~ije ime. I, svaki put kada ispliva lice ili ime takvog ~oveka za kojeg si siguran da te voli tako da ~ak ne treba ni da se moli{, zato {to se on moli za tebe i {to te {titi kao da stoji{ iza kamenog zida, reci u mislima: Hvala ti za to! A, ako ti srce postane malo toplije, reci: Gos-

pode, blagoslovi ga zbog toga!... I, kada zaspiva{, toni u san sa tim”. ... Mo`e se re}i i: “Da, sada sam umoran, ali }u od molitve malo o`iveti, uze}u molitvenik i pogledati: evo, ovde je molitva koju je napisao Jovan Zlatoust, Vasilije Veliki, Sveti Marko, Simeon Metafrast. Pre nego {to se pomolim, re}i }u mu: O~e Jovane, o~e Vasilije! Ja }u sada ~itati tvoju molitvu; ti si u wu uneo sve svoje iskustvo Boga, sebe samog, puteva tvojih i puteva Bo`ijih. Ja mnogo toga ne razumem i ne}u shvatiti, ali }u pro~itati ove re~i kako bi one pale u moju du{u, kao {to seme pada u zemqu. To je sve {to mogu da u~inim, a ti se pomoli sa mnom! Uznesi sopstvenu molitvu, koja je za tebe bila `ivot, istina i realnost, uznesi je Bogu i blagoslovi me!” I, tako se mo`e pre}i na drugu molitvu, popri~ati sa drugim svetiteqem, kako bi se on pomolio sa nama ili umesto nas, a wegove re~i prosto mo`emo da saslu{amo: evo kako se Svetiteq moli Bogu, evo kako on do`ivqava Boga, evo kako on do`ivqava sebe: on je takav Svetiteq - a kaje se!...” Treba prosto i}i napred. Znate, ima jedno pismo Tihona Zadonskog, upu}eno mladom sve{teniku, u kojem on savetuje: “Ne zaboravi i podse}aj svoje parohijane da se u Carstvo Bo`ije ne ide od pobede ka pobedi, nego ~e{}e OD PORAZA KA PORAZU; ali prolaze oni koji se posle svakog poraza, umesto da sednu i da ga oplakuju, trgnu i idu daqe...” I, mislim da to treba da zapamtimo. Ako si nepravilno postupio, reci: “Gospode! Oprosti, kriv sam”, i idi daqe. A, usput postavi sebi pitawe o tome KAKO JE TO MOGLO DA SE DESI, i NE^EMU SE NAU^I IZ TOG ISKUSTVA. Kad opet padne{, dobro se zamisli nad onim {to je bilo jer ina~e mo`e{ i u jamu da padne{. Ali, USTAJ I IDI, ustaj i idi!” TO [TO NEMA[ OSE]AJ DA JE HRISTOS PORED TEBE UOP[TE NE ZNA^I DA ON NIJE TU. Bio sam u Indiji, 1961. godine, i ~uo razgovor izme|u majke Induskiwe i malog deteta, koje je govorilo: “Kako to, ti mi ka`e{ da je Bog svuda, a ja ni{ta ne vidim i ne ~ujem?” I, ona mu od-govori: “Se}a{ li se kako smo se igrali ̀ murke? Ja sam se sakrila iza drveta i govorila: - Hej! - a ti si tra`io i govorio: - Gde si? Nema te! - samo zato {to me nisi video”. Sli~na pri~a postoji i u `ivotu Svetog Antonija Velikog o tome kako se on o~ajni~ki borio sa isku{ewima i kako je, potpuno iznemogao, le`ao na goloj zemqi, kad su ga napustile sve du{evne i telesne snage. I,

143

odjednom se pred wim pojavquje Hristos. I, po{to nije bio u stawu ~ak ni da ustane i da Mu se pokloni, Antonije re~e: “Pa, gde si bio, Gospode, kad sam se tako borio?!” A, Spasiteq mu odgovara: “NEVIDQIVO SAM STAJAO PORED TEBE, spreman da ti pomognem da si podlegao isku{ewu”. Bog nam daje veoma mnogo, a zatim nam ka`e: “^ITAVIM PUTEM DO SADA SAM I[AO SA TOBOM. Da li }e{ sada imati vernosti da postupa{ u skladu sa onim {to zna{ o Meni i {to zna{ o na{em odnosu, ako ~ak i ne ose}a{ da sam Ja negde pored tebe?” I, tada ~ovek mo`e da ka`e: “Da, Gospode! ^ak i ako ne ose}am Tvoje prisustvo, ipak Te znam, i zato }u `iveti u skladu sa onim znawem koje ve} imam, a kad Tebi bude ugodno da mi poka`e{ Svoje prisustvo, ja }u se s rado{}u na to odazvati...”

PREPORUKA KWIGE ZA OVU NEDEQU

Mitropolit Antonije (Blum)DANA[WI ^OVEK PRED BOGOM

Ovu izuzetnu kwigu ~ine sabrane mnoge besede i dela mitropolita suro{kog Antonija (Bluma), u izdawu biblioteke O~ev dom, po prevodima vi{e ruskih kwiga. Mitropolit Antonije govori sa nesvakida{wom dubinom promi{qawa i ose}awa, potpunom dubinom vere, qubavi i stajawa pred Bo-gom. Kwiga mo`e biti spasonosna za svakoga, a naro~ito za one koji se dr`e pravila i smatraju to za ispravno stajawe pred Gospodom. Mitropolit An-tonije (Blum) stoji u su{toj slobodi i su{toj qubavi - pred Bogom i pred ~ove-kom, izvan svih krutih i be`ivotnih pravila, izvan svega {to nas su{tinski odvaja od Boga. U dubinama wegovih re~i, ~ovek sagledava i upoznaje sebe, na potresan na~in se susre}e sa sobom, sa bli`wima i sa Bogom. Mnoge wegove besede nisu ni nalik onome sa ~ime se u duhovnoj literaturi obi~no sre}emo; wegova sazercawa su sasvim osobena, neponovqiva, plod ogromnog `ivot-nog i duhovni~kog iskustva, to su pogledi ~oveka kome su se srce, misao i o~i susreli sa Gospodom. Kwiga obiluje `ivotnim primerima, rukovo|ewem u prepoznavawu jevan|eqskih pri~a u svakodnevnom `ivotu i na{oj du{i. Kwiga vodi pokajawu, poznawu Istine, @ivotu, preumqewu, Qubavi i nadi. Gotovo da je nemogu}e ~itati ovu kwigu u velikom obimu stranica - wegove re~i su toliko sna`ne i duboke, donose esenciju hri{}anskog `ivota, u svim wegovim vidovima, da ~italac, posle malog broja pro~itanih strana, mora da se zaustavi i zamisli se nad tim kako se pro~itane re~i ogledaju u wegovom `ivotu. Du{a tra`i da se, pred ja~inom i `ivotno{}u tih re~i, stane i da wima bude dotaknuta i preobra`avana. Posebno poglavqe, ^ovek i porodica, posve}eno je vaspitawu dece u pravoslavnoj veri, pitawima i nedoumicama roditeqa i dece, zajedni~kom `ivotu u Hristu i zajednici...

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

144

U NEDEQI RASLABQENOG PROSLAVQAMO: 19.(06) Pravedni Jov; Prenos mo{tiju Svetog Save20.(07) Pojava ^asnog Krsta u Jerusalimu21.(08) Sveti apostol i jevan|elist Jovan Bogoslov22.(09) Prenos mo{tiju Svetog oca Nikolaja (Prepolovqewe)23.(10) Sveti apostol Simon Zilot; Prepodobna Isidora24.(11) Sveti ]irilo i Metodije; Sveti Nikodim Srpski25.(12) Sveti Epifanije; Sveti German Carigradski

PITAWA I ODGOVORI: [ta mo`emo da damo deci ako i sami hramqemo na obe noge, jer oni to vide...?

Mislim da u to, da treba i}i ovim ili onim putem, ~oveka ne ube|uje obavez-no primer savr{enstva, ve} PRIMER ONOGA KO SE ODLU^NO BORI I IDE DAQE. Ima jedna kwiga francuskog pisca @or`a Bernanosa, Dnevnik seoskog sve{tenika. I, tamo postoji slede}a epizoda. Mladi sve{tenik je postavqen na parohiju i iz sve snage `eli da ~ini dobro, ali mu ni{ta ne po-lazi za rukom zato {to nema nimalo snage. Kasnije se ispostavqa da ima rak, od kojeg i umire. Ali, on se bori, bori se, bori se, i nikako ne mo`e, nikako mu ne polazi za rukom. Jednom ga mladi oficir sre}e usput i nudi mu da ga od-baci motociklom. I, usput mu oficir ka`e: “Sve vreme nas odu{evqava mo-litveni duh koji u vama ̀ ivi”. Mladi sve{tenik mu se sa o~ajawem usprotivi: “Pa, ja nemam molitvu! ^itavog `ivota dozivam Boga, probijam se ka Wemu i ne mogu da se probijem...” I, oficir odgovara: “Upravo to nas odu{evqava kod vas”. Jer, da je imao prosto plamenu molitvu, koja bi tekla kao reka, qudi bi ga verovatno gledali i govorili: “Eto, sre}nik, to mu polazi za rukom”. A, ovaj ~ovek je svim svojim bi}em bio ustremqen ka Bogu, i ovaj talas se, uzdi`u}i se, razbijao kao o stenu, o wegovo telo koje je umiralo. Mislim da, ako qudi oko nas vide kako se iskreno borimo, i ako nam ni{ta ne polazi za rukom, mogu da poveruju u ono ~emu te`imo. Ako to ne vide, ako vide da nikuda ne te`imo ili da nam sve to polazi za rukom samo od sebe, mogu da postave pitawe: da li je sve to realno, da to nije fantazija? Up-ravo zato je boqe da ~ovek ne te`i da bude primer bilo kome, odnosno, da ne poku{ava da poka`e: “Ja sam tako izuzetan, pogledaj, pa i ti tako postupaj”. Ali, ako se borimo i ako ostajemo uporni, i, bez obzira na sve neuspehe, nas-tavqamo da postupamo po na~elu: “Ustani i idi, ustani i idi!”, ovaj primer borbe je va`niji za one koji ga vide on na{eg uspeha.

Mitropolit Antonije (Blum)