89

Arhiepiskop Jovan ([ahovskoj): PO@URI DA ^INI[ DOBRO!

Nevoqa ~oveka na{ih dana je u tome {to on uvek `uri, ~esto besmisleno i besplodno. ^ovek prevr}e gore svojom energijom, podi`e i ru{i ~itave gra-dove za vrlo kratko vreme. Ako se zagledamo u energiju mnogih qudi sa raznih strana i pogledamo na wene posledice, mi }emo uvideti da ona ne uve}ava do-bro u svetu, ve} da ponekad veoma uve}ava zlo u wemu. I borba sa samim zlom postaje besplodna ako ne donosi u svet istinsko dobro. @ivot qudi je postao i postaje sve vi{e u`urban... Svi hitaju, boje}i se da negde ne}e sti}i, da }e negde zakasniti, da ne}e nekoga na}i i da }e ne{to propustiti, da ne}e ne{to u~initi... Jure ma{ine po vazduhu, vodi i zemqi. Mi vidimo i do`ivqavamo ovaj nezadr`ivo sve br`i vrtlog stvari i ~ak i pojmova u svetu, i jednako se ubrzava i u tehnici i u `ivotu nezadr`ivi trk ma{ina i qudi... Tehnika stalno uve}ava brzinu preme{tawa i dobijawa zemaqskih vrednosti. ^ini se da bi tako moralo ostati vi{e vremena za razvijawe qudskog uzvi{enog duha i razuma. Me|utim, ne. Mnogima je postalo jo{ te`e da `ive. Du{a pro-pada, nema vremena da pomisli na uzvi{eno, uzdahne za velikim, okrene se ka svetom. Sve se vrti, okre}e i ubrzava svoj trk. Kako je mnogo iluzija u deli-ma qudi! Umesto duhovne ustremqenosti i nadahnu}a, mnogim qudima vlada psihoza umno`avawa samo materijalnih vrednosti i snaga. I, ove vrednosti prestaju da budu blagosloveni dar Bo`iji, one se ne uravnote`uju te`wom qudskog duha ka istini. Stvara se “~udo dela” jer je ~ovek prizvan na delawe i ne mo`e biti spokojan bez wega. Me|utim, materijalna dela ne umiruju ~ove-ka ako on ne vlada wima, ve} ona wime. Postaju}i rob svojih materijalnih dela, ~ovek stoji na pesku, i ono {to je uradio se ru{i. Od mnogih gordih zdawa, koja su se do ju~e uzdizala, ostao je samo pepeo, samo pra{ina. Nesre}ni ~ove~e, na|i vremena za dobro! Ali, ti ~ak nema{ vremena ni da pomisli{ na wega. Sve je prepuweno u tvom `ivotu, a dobro stoji kod praga i kuca. Dobro nema gde da prikloni glavu. O, kada bi ga makar na pet minuta pozvali u svoju misao, u svoje ose}awe i `equ! Ali, “nema se kad...” I, po{to dobro ovo ne shvata, ono nastavqa da kucka u savesti. ^ove~e, ~ove~e, gde je tvoje dobro, gde si ti sam? Ti si se sakrio od Boga, i od samoga sebe si se sakrio, iza zahuktalih to~kova `ivota. Re}i }u ti: po`uri da ~ini{ dobro, po`uri, dok si na ovome svetu! @ivi u svetlosti, dok ima svetlosti... Jer,

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 19. FEBRUAR 2017, GODINA 18, BR. 23

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

90

do}i }e no}, kada vi{e ne}e{ mo}i da ~ini{ do-bro, ~ak i kada bi hteo. Prvo, po~ni da misli{ na to {ta bi u~inio do-bro, potom razmisli kako }e{ ga u~initi, a zatim ga u~ini. Dobro

je svetiqka koja zagreva i ozaruje tvoj `ivot i `ivot qudi oko tebe. Dobro je najva`nije delo u `ivotu. Poslu{aj Boga i svoju savest. Zavoli dobro, dok ne bude kasno. U`asno je zakasniti u dobru! Sa praznim rukama i hladnim srcem oti}i u ve~nost sa ove zemqe i predstati pred Sudom Tvorca... Ko ne `uri da u~ini dobro, taj ga ne}e ni u~initi. Dobro zahteva vatrenost. Mlaki ne}e u~initi ni{ta dobro. Bezose}ajnost i ravnodu{nost ho}e da sve`u na{e ruke i noge, i pre nego i pomislimo na dobro. Dobro mogu ~initi samo vatreni, iskreni, usrdni. Istinski dobar mo`e biti samo muwevito dobar ~ovek. I, {to daqe odmi~e `ivot, tim vi{e je muwevitosti potrebno ~oveku radi dobra. Ova muwevitost je izraz duhovne snage i svetle

vere. A, zla u`urbanost i uznemirenost, koju mi vidimo u svetu, dolazi od nemirne savesti, od srca opijenog sobom i uzbu|enog ~udi-ma. Zlo uvek poku{ava da razuzda, a potom da po svome zauzda ~oveka. Zlo bi htelo da uvu~e svaku du{u u rad iznad svojih snaga: u ustremqenost ka nedosti`nom i svagda izmi~u}em ~udu materijalne sre}e, neza-visne od unutra{weg, duhovnog `ivota. A, dobro okriquje svetim nadahnu}em, ujedi-wuje qude u nekoristoqubivu zajednicu i uvodi u veliku radost Tvorca svetova. U`urbanosti zla suprotstavimo brzinu i vatrenost dobra. Brzina pokajawa pred Bo-gom, posle bilo kog greha, neka bude prva na{a usrdnost. Brzina pra{tawa bratu (ali ne i wegovom zlu) neka bude druga usrdnost, koju mi donosimo u svet. Brzo odazivawe na

svaku molbu, ~ije je ispuwewe mogu}e za nas i korisno za onoga koji moli, to je tre}a istinska usrdnost. Vatreno odbacivawe svakog zla i isku{ewa je ~etvrta usrdnost duha. Peta usrdnost je umeti brzo primetiti {ta je kome potrebno oko nas i da se svakome poslu`i, makar i u malome, kao i umeti moliti se za svakog ~oveka. [esta usrdnost je odlu~nost suprotstavqawa do-bra svakom izrazu zla, svetlosti Hristove svakoj tami, Bo`ije pravde svakoj la`i. I, sedma usrdnost vere na{e, nade i qubavi je ume}e da se muwevito uznese srce i sav `ivot ka Bogu, blagodare}i Mu i slavoslove}i Ga za sve.

Potrudite se svakoga dana i u~inite ne{to za druge, i za-mislite da to ~inite Hristu.Mitropolit Antonije (Blum)

@alite se na nedostatak vre-mena, na bure svakida{weg `ivotnog mora, na nemogu}-nost da se pozabavite svojom

du{om onako kako bi trebalo. Me|utim, u tim svakida{wim

`ivotnim burama, kada dolazimo u dodir sa qudima,

daje nam se sredstvo da se pozabavimo svojom du{om,

tj. da ispuwavamo zapovesti Bo`ije. Kako }emo ih

druga~ije i ispuniti, ako nemamo op{tewe sa qudima?

Sv. Makarije Optinski

91

U Jevan|equ Matejevom, u 25. glavi, Gospod govori, pot-puno otvoreno, o tome {ta je Carstvo nebesko i ko }e gde u Carstvu nebeskom biti, i ka`e: kao {to pastir do|e i prepoznaje jagawce i razdvaja od jaradi, tako i kada do|e Gospod i svi mi budemo pred Wim, jednima }e re}i: Idite s desne strane, a drugima: Idite s leve strane. Na osnovu ~ega }e On to re}i? Ovde dolazimo do toga da vera, ni u kom slu~aju, nije op{ta kategorija. ... Ovde, u Matejevom

Jevan|equ, pokazuje se da je On konkretan Bog, konkretna Li~nost, koja se konkretno obra}a svakom ~oveku, kako }e On razdvojiti jedne od drugih. Ka`e: Gladan bejah i nahra-niste Me; `edan bejah i napojiste Me; nag be-jah i obukoste Me... A, oni pitaju: Kada si bio gladan, pa smo Te nahranili; kada si bio ̀ dan, pa smo Te napojili; kada si bio nag, pa smo Te odenuli...? Ka`e: kad god ste u~inili nekome, konkretnome ~oveku, kad je imao potrebu,

kad god ste u~inili qubav, `rtvuju}i sebe radi drugoga, vi ste to u~inili Meni. Zna~i, nema tu razgovora, kao: Razumem te, znam, nije ti lako... Ne, nego konkretan problem postoji i ja ga konkretno re{avam, u meri u kojoj mogu, tj. ho}u da ga re{im, uz pomo} Bo`iju. [ta }e biti ishod, to je drugo pitawe. A, ovi drugi idu u ogaw. Za{to mi u ogaw? A, On ka`e: Kad sam bio gladan, niste Me nahranili; kada sam bio ̀ edan, niste Me napojili; kada sam bio nag, niste Me odenuli. Kad je to bilo? Pa, svaki put kad si mogao da u~ini{ qubav nekom ~oveku, a nisi u~inio - nisi Meni u~inio. Drugim re~ima, sve {to ~inimo u na{em `ivotu i sve {to misli-mo, sve {to ~inimo drugom ~oveku, mi ~inimo Hristu. I, to je dubinska i su{tinska istina, koje mi moramo biti svesni. Ako sam te slagao, ako sam te povredio, ako sam te ogovarao, ako sam te osudio, ako sam ti, ne daj Bo`e, u~inio jo{ vi{e od toga - konkretno zlo, iz razloga koji nikada ne mogu biti su{tinsko opravdawe, tj. bez obzira na razloge - jer, razlozi ponekad mogu biti takvi da ih mi formalno ispuwa-vamo, ispuwavamo pravilo, ali to ~inimo radi svog komfora, znaju}i i sami da to nije isprav-no - dakle, {ta god da sam u~inio, Hristu sam u~inio. I, nema opravdawa, kao: “okolnosti su bile takve”... Mitropolit zagreba~ko-qubqanski Porfirije

QUDI GOVORE O... DELATNOJ QUBAVI

Upitajmo se zato: da li Hristos govori i kroz

mene, koji se s ponosom na-zivam imenom Hristovim, a

odavno vi{e ne svetlim?O. Milo{ Vesin

Hristos nije samo na{ Spasiteq, ve} svih qudi.

Rekao je: Kad u~iniste jednom od najmawih mojih, Meni u~iniste. Kad gleda-

mo drugog ~oveka, treba u wemu da vidimo lice Bo`ije. Hristos nam se

uvek javqa kroz bli`weg, na{e spasewe se de{ava kroz drugog ~oveka. Le-

pota hri{}anskog `ivota je na svakom koraku, svakog

trenutka, kroz sabrawe.O. Qubivoje Stojanovi}

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

92

U NEDEQI MESOPUSNOJ PROSLAVQAMO: 19.(06) Sv. Fotije Carigradski; Sv. Vukol Smirnski (Mesne poklade)20.(07) Sveti Partenije Lampsakijski21.(08) Sv. Teodor Stratilat; Sv. Sava Drugi, Arhiepiskop srpski22.(09) Sveti mu~enik Nikifor (Odanije Sretewa)23.(10) Sveti sve{tenomu~enik Haralampije24.(11) Sv. sve{tenomu~enik Vlasije; Sv. mu~enik \or|e Kratovac25.(12) Sveti Meletije Antiohijski

SVETI GAVRILO GRUZIJSKI: POUKE I PRI^E IZ @IVOTA

Do|e jedna veruju}a `ena da uzme od o. Gavrila blagoslov. O. Gavrilo je zamo-li da uradi ne{to, a ona mu odgovori da ne mo`e odmah. A o. Gavrilo im re~e: “Ona }e sada oti}i da se moli, da se moli pet sati. Ali, da li }e je usli{iti Bog, zbog toga {to mi nije pomogla? Ako ne tvorite zapovesti Bo`ije, boqe da Ga ne umarate tolikim molitvama. Ne slu{a vas, i va{e molitve se ra~unaju kao gresi”.

“Ako je ~oveku potrebna tvoja pomo}, pomozi mu odmah. Uvek ima vremena da jede{. Ako to ne u~ini{, izgubi}e{ Carstvo nebesko”.

Jednom je nekoliko veruju}ih zatra`ilo malo vode od mati Paraskeve, koja je sedela pred kelijom o. Gavrila. A, ona im, ne `ele}i da smeta Starcu, pokaza trpezariju. ̂ im je Starac to primetio, rekao joj je: “Kako si mogla to da u~ini{? Kakav ti blagoslov treba da u~ini{ dobro? Brzo im daj vode da te ne pretekne neko drugi!”

“Pakao je tamo gde nema qubavi. Gospod ti pokazuje nesre}u drugoga da bi video kako }e{ da reaguje{. Da li }e{ se moliti za svog bli`wega? Ho}e{ li mu pomo}i? I, na taj na~in te poziva da se nau~i{ qubavi i da je neguje{”.

“Ako je neko bolestan i potreban mu je lek, a treba ga doneti izdaleka, mo`da i no}u, i pro}i kroz {umu kojom lutaju vukovi, i ti bez razmi{qawa krene{ na put radi spasewa bli`weg - to je qubav”.

Po meri svog saose}awa ~ovek ta~no saznaje ko-

liko je hri{}anin.Sv. ava Justin ]elijski

PRI^E SOLOMONOVEKo zatiskuje uho svoje od

vike ubogoga, vika}e i sam, ali ne}e biti usli{en.

+++Blago oko bi}e blagoslo-veno jer daje hleba svoga

ubogome.