Milo Gaji - Beine raunarske mree

1

1. UVOD

Sve bri razvoj tehnologije doveo je i do ubrzanog razvoja beinih

raunarskih mrea. Jednostavnost implementacije, tro{ak isntalacije i

odravawa, {iroka primena i fleksibilonst u radu su doprineli da ovaj vid

raunarskih mrea bude {iroko prihvaen.

Be`i~ne mre`e koriste elektromagnetne talase za prenos informacije sa

jedne ta~ke na drugu ta~ku ne oslawajui se na fizi~ku vezu. Radio talasi se

koriste kao radio nosioci jer jednostavno obavqaju funkciju isporuke energije

udaqenom prijemniku. Poslati podatak se moduli{e radio nosiocem tako da se

mo`e ta~nije rekonstruisati na prijemnom mestu. Kada se podatak moduli{e radio

nosiocem, radio signal zauzima vi{e od jedne frekvencije, budui da se

frekvencija ili brzina prenosa bita modulirajue informacije dodaje nosiocu

U ovom radu e biti obja{wen standard IEEE 802.11. IEEE je skraenica za

Institut inewera elektrotehnike i elektronike, koje je neprofitno udruewe

iji je ciq unapreewe i organizovawe de fakto standarda. Pojavom 802.11

standarda omoguilo se konkurisawe postojeim fiksnim operaterima i

postojeim ianim mre`ama. Po{to 802.11 u stvari predstavqa i be`ini

eternet, wegova cena je zna~ajno ni`a od postavqawa parica ili koaksijalnih

kablova. Uz sve to be`i~ni prenos po npr. 802.11ac standardu (koji e bit

obja{wen u poglavqu 6.) omoguava brzinu od teoretskih nekoliko Gbit/s, kojoj se

DSL pristup i pristup pomou kablovskog modema ne mogu ni pribli`iti. Ali

ipak be`i~ne mre`e se ne koriste da bi zamenile `i~ane, ve samo da bi se

meusobno dopuwavale.

Postoje i problemi sa kojima se be`i~ne mre`e susreu. Sa tehnike

strane tu su pitawa sigurnosti, kvaliteta servisa i dometa. Sa druge strane postoji

regulaciono-ekonomski aspekt, po{to je deo frekvencijskog spektra u kojem

funkcioni{u 802.11 tehnologije slobodan, tj. besplatan. Postoji briga koliko dugo

e taj deo spektra biti besplatan. Tako se mo`e se dogoditi da se dotini

frekvencijski opseg toliko preokupira da postane beskoristan. Postoje napori da

se besplatni deo spektra pro{iri radi razvoja be`inih mre`a.

.

Milo Gaji - Beine raunarske mree

2

2. ISTORIJAT BEI^NIH MREA

Kada se sagleda istorija komunikacija, mo`emo slobodno rei da su qudi od

davnina be`i~no komunicirali. U pravom smislu, pravi po~etak be`i~nih

komunikacija je usko vezan sa radovima koji su objavili Maxwell i Herc, nau~nici

koji su postavili osnove prostirawa elektromagnetnih talasa. Tesla je bio prvi

koji je demonstrirao prenos informacije pomou elektromagnetnih talasa, tj.

konstruisao je prvi be`i~ni komunikacioni sistem. Marconi, ne{to kasnije, je

produ`io da intenzivno radi na poqu be`i~nog prenosa i citiran je u svetu kao

glavni inovator na poqu be`i~nih komunikacija, za {ta je 1909. godine dobio

Nobelovu nagradu.

Narednih godina, period izmeu dva svetska rata, poznat je po uvoewu

radio, a kasnije i TV be`i~nog prenosa signala, ali je taj prenos karakteristi~an

po tome {to se prenos informacije realizuje samo u jednom smeru (unidirekcioni

prenos).

Mogunost be`i~ne komunikacije postala je veoma interesantna za {irok

spektar IT aplikacija u posljedwih desetak godina (mada je razvoj ove tehnologije

zapo~eo jo{ davnih 1940- tih godina).

Prvi eksperiment bei~nog povezivawa ra~unara realizovan je 1970.

godine u laboratorijama IBM-a u [vajcarskoj. Ta ra~unarska mre`a zasnivala se na

prenosu u infracrvenom delu spektra. Iste godine i Hawlet Packard oformio je

svoju be`i~nu ra~unarsku mre`u koristei radio-talase. Brzine koje su dostignute

bile su 100 kb/s, ali nijedan od tih proizvoda nije do`iveo komercijalnu primenu.

Razvoj be`i~nih mre`a nastavqa se 1985. godine po{to je FCC odobrio kori{ewe

opsega radio-frekvencijskog spektra bez posebnih dozvola za potrebe industrije,

nau~nih istra`ivawa i medicine (ISM - Industrial Scientific Medical). Kroz razvoj

be`i~nih ra~unarskih mre`a usvojena su 3 frekvencijska opsega.

a) 902 - 928 MHz

b) 2400 - 2483 MHz

c) 5725 - 5875 MHz

Milo Gaji - Beine raunarske mree

3

3. TIPOVI BEI^NIH RA^UNARSKIH MREA

Po nameni be`i~ne mre`e se mogu podeliti u 5 kategorija:

a) Li~ne ra~unarske mre`e

b) Lokalne ra~unarske mre`e

c) Gradske ra~unarske mre`e

d) Regionalne ra~unarske mre`e

e) Mre`e mobilnih ureaja

3.1 LI^NE RA^UNARSKE MREE

Li~ne ra~unarske mre`e (eng. Personal area network PAN) predstavqaju

tip mre`e na osnovu podele ra~unarskih mre`a prema prostoru koji obuhvataju.

Stanice koje ih formiraju ukqu~uju ra~unare, telefone, ili PDA ureaje. Li~ne

mre`e mogu biti povezane sa magistralom ra~unara putem USB ili FireWire

portova, a isto tako be`i~nim tehnologijama, takve mre`e su poznate kao be`i~ne

li~ne mre`e (Wireless PAN ili WPAN) Neke naj~e{e kori{ene tehnologije su

blutut (bluetooth), zigbi (zigbee) ,IRDA (IRDA).

3.2 LOKALNE RA^UNARSKE MREE

Be`i~ne lokalne ra~unarske mre`e ili WLAN (eng. Wireless Local Area

Network WLAN) je skup ra~unara koji su povezani u jednu ra~unarsku mre`u, na

relativno malom prostoru, kao {to je kancelarija, vi{e kancelarija ili zgrada.

Ova mre`a mo`e da broji dva ili vi{e ra~unara koji su povezani na odreeni

na~in. Neki periferni ureaji kao {to su {tampa~i, modemi i sl, takoe se

ubrajaju u ovu mre`u.

Glavna karakteristika lokalnih mre`a, po ~emu se one razlikuju od mre`a

na velikim podru~jima (WAN) jeste mnogo vea brzina prenosa podataka i

nepostojawe potrebe za zakupom telekomunikacionih vodova. Naj~e{i metod

povezivawa ra~unara u lokalnoj mre`i je kablovima ili be`i~no. U tom slu~uaju

lokalna mre`a obi~no slu`i kao ki~ma (eng. Backbone) za be`i~nu mre`u.

Milo Gaji - Beine raunarske mree

4

3.3 GRADSKE RA^UNARSKE MREE

Gradska ra~unarska mre`a ili MAN (eng. Metropolitan area network MAN)

predstavqa tip mre`e prema prostoru koji obuhvataju. Radi se o mre`ama koje

obuhvataju vee oblasti, naj~e{e na nivou grada. Naj~e{e tehnologije koje se

koriste pri povezivawu stanica ili mawih mre`a su tehnologije be`i~nog prenosa

informacija ili opti~kim vlaknima.

3.4 REGIONALNE RA^UNARSKE MREE

Regionalne ra~unarske mre`e ili WAN (eng. Wide Area Network) su mre`e

koje pokrivaju {ire podru~je grada, regiona ili dr`ave. Regionalna mre`a se

koristi za povezivawe razli~itih lokalnih ra~unarskih mre`a tako da omoguuje

komunikaciju izmeu korisnika i ra~unara u razli~itim mre`ama. U ovu svrhu

naj~e{e se koristi 802.11a standard, ili satelitski prenos informacija. WAN se

gradi za potrebe jedne ili vi{e kompanija ili pojedinaca, ili za potrebe internet

provajdera koji je koriste kako bi omoguili pristup internetu lokalnim

mre`ama ili pojedina~nim ra~unarima.

3.5 MREE MOBILNIH UREAJA

Mre`e mobilnih ureaja rutinski prenose podatke u dodatku sa razgovorom

putem neke od globalnih mre`a (npr. GSM, WCDMA). Prvi ureaji prenosili su

podatke zasnovano na principu dial up modema. Mana je bila ista kao i kod

modemskog pristupa mre`i - zauzeta linija za vreme kori{ewa. Jedna od prvih

generacija podatkovnih sistema je GPRS (eng. General packet radio service).

Teoretska maksimalna brzina je 170 KB/s. Novija generacija podatkovnih sistema

poznata i kao 3G je HSDPA (eng. High-Speed Downlink Packet Access) koja je

bazirana na UMTS sistemu (eng. Universal Mobile Telecommunication Systems).

Teoretski omoguuje dolaznu brzinu do 42 Mb/s. Trenutna najnovija tehnologija je

LTE (eng. Long Term Evolution), ina~e poznatija kao 4G koja omoguuje teoretski

maksimalnu brzinu od 1 Gbit/s za download 500 Mbit/s za upload.

Milo Gaji - Beine raunarske mree

5

4. TOPOLOGIJE BEI^NIH MREA

Ad hok (Ad hoc) lokalne ra~unarske mre`e omoguavaju korisnicima

uspostavqawe veze svako sa svakim bez ureaja za pristup (eng. Access Point - AP).

Kao takve pogodne su za komunikaciju izmeu mawih grupa korisnika na malom

rastojawu i uglavnom se primewuju tamo gde je potrebno brzo uspostaviti

privremenu mre`u. Da bi mogla da se ostvari meusobna komunikacija potrebno je

da svaki ra~unar bude u dometu svih ostalih ra~unara, {to ograni~ava

pokretqivost korisnika na relativno mali prostor.

Ukoliko stanice nisu u stawu da komuniciraju bez posredstva ureaja za

pristup (AP) onda se primewuje na~in rada koji zahteva odgovarajuu

infrastrukturu. Sve stanice koje se nalaze u zoni pokrivawa ureaja za pristup

meusobno komuniciraju preko wega. Domet jednog ureaja za pristup zavisi od

primene i kree se od 100m u zatvorenim prostorima do 300m na otvorenom. Broj

korisnika koje mo`e da opslu`i jedan ureaj za pristup zavisi od proizvoa~a.

U slu~aju da se `eli poveati pokrivenost mo`e se instalirati vi{e

ureaja za pristup i formirati elijska (celularna) mre`a. U takvoj mre`i

stanice ne mogu da komuniciraju direktno meusobom ve isklju~ivo posredstvom

ureaja za pristup, meusobno povezanih kablovima u ra~unarsku mre`u.

Odreenim brojem pristupnih stanica mo`e se pokriti odreeno podru~je, pri

~emu se zone pokrivawa pojedinih stanica, tzv. elije, mogu meusobno delimi~no i

preklapati. U slu~aju da je u odreenoj eliji velika gustina saobraaja mogue je

istu povr{inu pokriti sa vi{e pristupnih stanica, koje meusobno dele mre`ni

saobraaj i na taj na~in omoguavaju opslu`ivawe veeg broja korisnika.

Karakteristika elijskih mre`a je da korisnici mogu biti pokretqivi u toku

rada, mewajui pristupne stanice preko kojih komuniciraju sa ostatkom mre`e.

Ureaji za pristup (AP) vezuju se na o`i~enu mre`u. Takoe se po potrebi mogu i

be`i~nim putem povezati na ostatak mre`e. U odreenim situacijama pogodne su i

mre`e tipa ta~ka-ta~ka, na primer za povezivawe dve udaqene lokalne mre`e.

Naj~e{e se izvode koriewem usmerenih radio-veza ako su van objekata, ili

upotrebom infracrvene tehnologije ako su veze unutar jedne prostorije. Ove veze

naj~e{we su fiksnog karaktera, odnosno wihovi korisnici ne mogu biti mobilni.

Milo Gaji - Beine raunarske mree

6

5. ELEMENTI BEI^NIH MREA

Jedna od osnovnih zabluda u vezi sa 802.11 be`i~nim ureajima je da je wihov

domet ograni~en na stotinak metara. Istina je da se, uz adekvatno projektovawe,

mogu premostiti ta~ke udaqene preko 50 kilometara. Ovo je vrlo interesantno kao

na~in da se zaobiu usluge fiksnih operatera. Okreui antenu prema klijentovom

objektu, provajder mo`e da mu obezbedi {irokopojasni servis, bez rastezawa `ica,

prekopavawa ulica ili mu~nih dobijawa dozvola za postavqawe instalacija od

strane fizi~kih i pravnih lica.

Uspeh 802.11 tehnologija doveo je do povezivawa, be`i~nog umre`avawa i

radio in`ewerstva. Dok postavljawe o`i~enih mre`a zahteva vrlo malo ili

nimalo monterovog znawa o tome kako se podaci prenose kroz kabl, formirawe

be`i~nih mre`a tra`i prili~no znawe o radio talasima i antenama. O antenama

e biti vi{e re~i u narednom poglavqu.

5.1 ANTENA

Iako se prose~nom korisniku ~ine mawe bitne, antene su najkriti~nija

komponenta bilo kog radio sistema po{to one pretvaraju elektri~ni signal iz

`ice u radio talase i obratno. Veli~ina antene zavisi od frekvencije radio

talasa. [to je vea frekvencija, antena je mawa. Antene mogu biti interne

(integrisane) i eksterne. Najbitnije karakteristike antena su poja~awe i oblast

pokrivawa. Svaka od kategorija sadr`i vi{e tipova antena, koje imaju razli~ite

RF (radiofrekventne) karakteristike i prikladne primene. Antena je pasivan deo,

i weno poja~awe je obrnuto proporcionalno sa prostorom koji ona pokriva. To

zna~i da antena sa malim poja~awem pokriva krau, ali {iru oblast od antene sa

visokim poja~awem, sa identi~nim ulaznim signalom.

U be`i~nom umre`avawu koriste se 3 op{te kategorije antena:

a) Neusmerene (omnidirekcione)

b) Usmerene (direkcione)

c) Ta~ka-ta~ka antene (point to point)

d) Ta~ka-vi{e ta~aka (point to multipoint)

Milo Gaji - Beine raunarske mree

7

5.2 BEI^NI MRENI ADAPTER

Be`i~ni mre`ni adapteri i kartice su mre`ni ureaji koji se povezuju na

ra~unarsku mre`u putem radio-signala, tj. be`i~no. Ovakav adapter koristi antenu

radi komunikacije sa ostatkom mre`e preko radio-talasa. Postoje razli~ite

varijante adaptera/kartica za prenosne i fiksne ra~unare, od kojih se neke

povezuju interno (PCI, PCI-Express, mini-PCI ili mini-PCI-Express) ili eksterno

(USB). Be`i~ni mre`ni adapteri mogu raditi u dva re`ima rada. U

infrastrukturnom i Ad-Hok (AD-HOC). U infrastrukturnom re`imu rada be`i~na

mre`na karta se povezuje na pristupnu ta~ku i svi podaci se prenose preko we daqe

u mre`u. Svi be`i~ni ureaji u ovom re`imu rada moraju biti povezani na

pristupnu ta~ku i moraju imati isti SSID (Service Set Identifier) kao ona i

koristiti iste opcije sigurnosti. Za razliku od infrastrukturnog re`ima rada,

Ad-Hok re`im ne zahteva pristupnu ta~ku u ulozi posrednika. U ovom re`imu rada

svaki adapter mo`e da komunicira sa ostalima direktno, pod uslovom da koriste

isti SSID i kanal komunikacije. Ovaj re`im se zbog principa rada ne koristi

toliko ~esto kao infrastrukturni.

5.3 BEI^NA PRISTUPNA TA^KA (ACCESS POINT)

S obzirom na to da se u be`i~nim mre`ama uglavnom koristi

infrastrukturni re`im rada, za pristupne ta~ke mo`e se rei da su neizostavan

deo takve mre`e. U ra~unarskim mre`ama be`i~na pristupna ta~ka ozna~ava ureaj

koji omoguava be`i~nim ureajima da se pove`u na `i~nu mre`u kori{ewem

WiFi. Pristupna ta~ka je obi~no kablom povezana na ruter, a mo`e biti i deo

multifunkcijskog ureaja koji sadr`i i ruter. Veina pristupnih ta~aka podr`ava

povezivawe (teoretski) neograni~enog broja ureaja. Pristupne ta~ke mogu biti

kontrolisane pojedina~no ili putem centralizovanog kontrolera, a to mo`e biti

hardverski ureaj ili softver na ra~unaru. Na jedan od ta dva na~ina mogu se

kontrolisati snaga predajnika, kanal za emitovanje signala, autentifikacija i

razli~ite sigurnosne funkcije. U primeni postoje modeli predvieni za

kunu/kancelarijsku primenu i oni predvieni za industrijsku primenu.

Milo Gaji - Beine raunarske mree

8

5.4 BEI^NI RUTER (ROUTER)

Be`i~ni ruter je ureaji koji obavqa funkciju vi{e razli~itih ureaja:

rutera, pristupne ta~ke, mre`nog svi~a, a u nekim slu~ajevima i modema. Ugraeni

ruter i svi~ slu`e kao konekcija ka `i~noj mre`i (WAN/LAN), pristupna ta~ka za

povezivanje WiFi klijenata, dok je modem tu za vezu ka internetu. Ugraeni modemi

mogu biti za kablovske, ADSL ili 3G/4G veze. U posledwe vreme pojavquju se

potpuno be`i~ni proizvodi koji napajawe vuku iz baterije, za internet vezu

koriste 3G/4G mobilnu mre`u i obezbeuju povezivawe samo za WiFi ureaje, bez

ikakve mogunosti za interkonekciju sa `i~nom mre`om, sem putem be`i~nog

uparivawa pristupnih ta~aka.

5.5 OBNAVQA^ BEI^NOG SIGNALA (REPEATER)

Kada postoji potreba da se pove`u dva ili vi{e be`i~nih ureaja putem

protokola 802.11, ali je razdaqina prevelika za direktno povezivwe, na scenu

stupaju ripiteri (repetitori, ponavqa~i signala, eng. repeater), koji se nekad

nazivaju i Range Extender (pro{iriva~i pokrivenosti). Uloga ripitera je da neki

postojei signal iz nekog rutera ili pristupne ta~ke preuzme i prosledi na

lokaciju koju wegov domet pokriva. Ripiteri se upotrebqavaju za poboq{awe

pokrivenosti signalom kako u kuama i kancelarijama tako i u velikim firmama, i

u industriji.

Milo Gaji - Beine raunarske mree

9

6. PROTOKOL BEI^NIH MREA - 802.11

Osnovni skup standarda za be`i~ne ra~unarske mre`e je 802.11, ~iju je

osnovnu verziju ustanovio IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) 1997.

godine. Stariji ureaji ispunjavaju samo osnovni standard, dok noviji ispunjavaju i

stare i nove, pa se mogu povezivati na sve vrste mre`a, tj. kompatibilni su sa svim

prethodnim standardima.

Protokoli koji se koriste u seriji IEEE 802.11 imaju zajedni~ku strukturu.

Standard se odnosi na prva dva sloja OSI arhitekture: fizi~ki sloj i sloj veze.

Podsloj MAC (sloj veze) odreuje na~in dodele kanala. A podsloj LLC ima zadatak

da za{titi vi{e slojeve od razli~itih tehnika IEEE 802.11 serije. U op{tem

slu~aju mre`a IEEE 802.11 sastoji se od jedne ili vi{e celina sa osnovnom (baznom)

uslugom (BSS Basic Service Set), koje su povezane sa distribucionim sistemom.

Obi~no je distribucioni sistem o`i~ena lokalna ra~unarska mre`a koja ima

funkciju okosnice ali mo`e da bude i bilo koja druga komunikaciona mre`a.

Celina sa baznom uslugom (BSS) je osnovna gradivna celina arhitekture IEEE

802.11. Grupa stanica koja je pod direktnim upravqawem jedne koordinacione

funkcije formira celinu sa osnovnom uslugom (BSS).

Ad-hok mre`a predstavqa grupisawe stanica u jednu celinu sa osnovnom

uslugom (BSS). Standard IEEE 802.11 koristi naziv nezavisna BSS celina (IBSS).

Bilo koja stanica u celini sa osnovnom uslugom mo`e da komunicira sa bilo kojom

drugom stanicom bez ureaja za pristup (AP). Kada se za komunikaciju izmeu

stanica koristi ureaj za pristup (AP) onda standard IEEE 802.11 za takvu mre`u

koristi termin infrastrukturna mre`a. Ureaj za pristup omoguava pro{irewe

opsega i mogunost komunikacije vi{e celina sa osnovnom uslugom. Pro{irena

usluga (ESS) sastoji se od dve ili vi{e celina sa osnovnom uslugom, meusobno

povezanih distribucionim sistemom.

Za integraciju IEEE 802.11 arhitekture sa tradicionalnim lokalnim

ra~unarskim mre`ama sa `i~anim transmisionim medijumima, ili povezivawe na

internet, koristi se portal. Logika portala se ugrauje u ureaje kao to su mostovi

ili ruteri koji su deo kablovske ra~unarske mre`e i koji su prikqu~eni na

distribucioni sistem.

Milo Gaji - Beine raunarske mree

10

6.1 STANDARD IEEE 802.11A

Prvi u nizu standarda veih brzina u be`i~nim sistemima je IEEE 802.11a.

Koristi se ISM frekvencijski opseg 5,4GHz i ortogonalni frekvencijski

multipleks OFDM1. Ne koristi se tehnika pro{irivawa spektra ve potkanali sa

nosiocima na razli~itim meusobno ortogonalnim u~estanostima. Podaci se dele

u vi{e tokova, a svaki se prenosi pomou svog podnosioca, kroz svoj potkanal.

Mogue brzine su: 6, 9, 12, 18, 24, 36, 48 i 54Mb/s. Koriste se do 52 nosioca koji su

modulisani sa BPSK, QPSK, 16QAM, 64QAM u zavisnosti od brzine koja sezahteva.

6.2 STANDARD IEEE 802.11B

Ciq je bio ponuditi standard IEEE 802.11b koji podr`ava brzine prenosa

podataka kao i (tada{wi) IEEE 802.3 standard. Ponuene su brzine 5,52 Mb/s i 11

Mb/s i rad u ISM frekvencijskom opsegu od 2,4 GHz do 2,4835 GHz. Samo poveawe

brzine prenosa na 11Mb/s omogueno je upotrebom CCK (complementary code

keying) modulacije, ili takozvane modulacije sa komplementarnim kodovima. CCK

se koriste kao kodna sekvenca pri procesu {irewa spektra DSSS tehnikom.

Ulazni podaci se posmatraju kao blokovi od po 8 (odnosno 4 bita) brzine1,375 MHz.

{est od osam bitova povezuje se jednom od 64 kodne sekvence i moduli{e sa QPSK.

Da li e protok biti 11 Mb/s ili 5,5 Mb/s zavisi od stawa u kanalu, a ureaj se sam

tome prilagoava.

6.3 STANDARD IEEE 802.11G

Standard IEEE 802.11g je poboq{ana verzija 802.11b. Koristi OFDM

modulaciju ali radi u 2,4GHz frekvencijskom opsegu. Teoretski mo`e da se

dostigne brzina od 54Mb/s.

Milo Gaji - Beine raunarske mree

11

6.4 STANDARD IEEE 802.11E

U standardu IEEE 802.11e unapreene su koordinacione funkcije MAC

podsloja (distribuirane DCF i centralizovane PCF) uvoewem nove hibridne

koordinacione funkcije (HCF). U okviru hibridne koordinacione funkcije

definisana su dva metoda za pristup kanalu (sli~na originalnom IEEE 802.11 MAC

standardu): poboq{ani distribuirani pristup (EDCA) i kontrolisani pristup

(HCCA). Oba metoda define{u klase saobraaja, tako da se na primer e-po{ti

mo`e dodeliti najni`i prioritet, a govoru najvi{i. Kvalitet usluga (QoS) mo`e

se pode{avati prema zahtevima korisnika. Na taj na~in su obezbeeni uslovi za

kvalitetan prenos govora i videa.

6.5 STANDARD IEEE 802.11I

IEEE 802.11i (poznat i kao WPA2) je pro{irewe IEEE 802.11 standarda koji

specificira sigurnost u Wi-Fi mre`ama. Prethodna specifikacija (WEP) pokazala

se nedovoljno sigurnom. Specifikacija WPA2 primewuje AES standard za

{ifrirawe. Pored toga mogua je i primena drugih metoda za{tite kao {to su

provera pristupa na osnovu portova, RADIUS ili virtuelne privatne mre`e.

6.6 STANDARD IEEE 802.11N

U januaru 2005. godine IEEE je formirao radnu grupu 802.11TG ~iji je

zadatak da razvije pro{irewe. IEEE 802.11 standard za be`i~ne lokalne ra~unarske

mre`e. O~ekuje se da e se dostii brzine vee od 100 Mbit/s (u teoriji i do 600

Mbit/s. Tehnologija MIMO koristi vi{e antena (prostorno rasporeenih) i

multiputno prostirawe signala. Koristi QAM sa 64 i 256 konstelacionih ta~aka.

Potkanali su {irine 40 MHz u odnosu na sada{wih 20 MHz. Mo`e da radi i na 2.4

GHz i na 5 GHz.

Milo Gaji - Beine raunarske mree

12

6.7 STANDARD IEEE 802.11P

Standard IEEE 802.11p ozna~ava se i kao standard za be`i~ni pristup

pokretnih vozila WAVE. Namena mu je da obezbedi be`i~nu vezu izmeu vozila u

pokretu i ureaja na putevima. Vozila mogu dobiti informacije o uslovima na putu

(meteorolo{ki pregled, saobraaj) ili neku od naprednih usluga npr. inteligentno

navoewe vozila. Domet je oko 300m i radi u licenciranom frekvencijskom opsegu

od 5,96GHz, a brzine je 6Mbit/s. Realizacija je slo`ena po{to se vozila brzo kreu.

6.8 STANDARD IEEE 802.11S

Standard 802.11s je osmi{qen kako bi se 2 ili vi{e mre`a meusobno

povezalo. Meusobno povezane mre`e postaju sve popularnije u velikim gradovima

po{to je mogue povezati lokalne ra~unarske mre`e bez postavqawa dodatnih

kablova. Da bi se isporu~io saobraaj koji je na drugom kraju mre`e predla`e se

rutirawe i na MAC i na IP sloju.

6.9 STANDARD IEEE 802.11AC

Standard 802.11ac koristi frekvenciju od 5Ghz. Vea frekvencija ima po

definiciji mawi domet i lo{ije karakteristike prilokom prola`ewa kroz

zidove, ali sa druge strane je mnogo mawe ometawa u 5GHz fekvenciskom opsegu.

Vea fekvencija zna~i vei protok. WiFi na 5Ghz ima gotovo 23 kanala koja se ne

preklapaju, za razliku od samo 3 u 2.4Ghz fekvenciskom opsegu. 802.11ac koristi

veu {irinu kanala kako bi poveao protok. 802.11n radi na 40MHz, dok 802.11ac

radi na duplo {irem kanalu od 80MHz , opciono mo`e da pro{iri kanal do 160MHz

i tada daje najvei propusni opseg. Koristi se QAM modulacija koja je ~etiri puta

efikasnija od 802.11n, tako da ovaj Wi-Fi standard mo`e da prenosi podatke

brzinom od 433Mbps po strimu. Kod ovog standarda, mogue je spojiti duplo vi{e

strimova nego kod 802.11n. Sa osam strimova - svaki sposoban da prenese 433Mbit/s,

802.11ac ureaji koji koriste osam antena mogu da dostignu brzine do vi{e Gbit/s.

Milo Gaji - Beine raunarske mree

13

6.10 STANDARD IEEE 802.11AD

Be`i~ne mre`e uskoro e do`iveti veliko poveawe brzine. Novi

standard koji podr`ava frekfenciju od 60 GHz dolazi uskoro, a to e omoguiti

be`i~nim mre`ama da budu mnogo br`e od dana{wih koje rade na frekfencijama

od 2,4 i 5 GHz. Standard, poznat kao 802.11ad, stvorie be`i~ne mre`e koje rade na

neverovatnih 7 Gbit/s. Sam standard ne zna~i mnogo sve dok kompanije ne naprave

neke proizvode koji e ga podr`avati.

6.11 STANDARD IEEE 802.11AF

802.11af je standard budunosti koji e biti namewen TV prenosu.

Koristie frekvencijski opseg od 54 - 790 MHz u VHF i UHF opsegu. Standard je

odobren u februaru 2014. Protok koji se mo`e ostvariti je 26.7 Mbit/s za kanale

{irine 6 i 7 MHz, i 35.6 Mbit/s za kanale {irine 8 MHz. Spajawem strimova,

teoretski je mogue postii 426.7 Mbit/s za kanale {irine 6 i 7 MHz, a 568.9 Mbit/s

za kanale {irine 8 MHz. Predvien je za razdaqine do 5 km.

7. SIGURNOST U BEI^NIM MREAMA

WPA (eng. WiFi protected access) protokol je usvojilo telo pod imenom Wi-Fi

Alliance, koje se sastoji od proizvoa~a mre`ne opreme, u saradwi sa IEEE. WPA je

nastao kao odgovor na uo~ene probleme u WEP-u (eng. Wired Equivalent Privacy) i

pri dizajnu se pazilo da se uklone svi nedostaci, a da se pritom zadr`i

kompatibilnost sa postojeom mre`nom opremom. WPA koristi TKIP (eng. Temporal

Key Integrity Protocol) za enkripciju i 802.1X standard sa nekim od uobi~ajenih EAP

protokola za autentifikaciju. WPA2 protokol je nadogradwa na WPA i jedina

razlika meu wima je {to se kao enkripcijski algoritam koristi AES, a ne RC4.

AES je prihvaen kao slu`beni enkripcijski algoritam NIST-a (National Institute of

Standards and Technology). AES je simetri~ni algoritam i u ovom standardu se

koristi u CCM (cipher - block chaining mode) na~inu rada.

Milo Gaji - Beine raunarske mree

14

8. LITERATURA

1) Vasiqevi V.

Ra~unarske mre`e, 2008

2) Vasiqevi V., Gavrilovi P., Krneta B., Ili V., Mihajlovi V.

Ra~unarske mre`e, Priru~nik za labaratorijske ve`be, 2013

3) Veinovi M., Jevremovi A.

Uvod u ra~unarske mre`e, 2008

4) Novovi V.

IEEE 802.11 Be`i~ne ra~unarske mre`e, 2005

5) Vikipedija, www.wikipedia.com

6) Svet kompjutera 2014, www.sk.rs