BEZ USLOVLJAVANJA SRBIJE NA PUTU ZA EU

20

Piše: TATJANA OSTOJIĆ Foto: MARKO RUPENA

Ambasadoru Hrvatske u Srbiji, Gordanu Markotiću, godinu i po dana koliko je u Srbiji, sa jedne strane prošlo je vrlo br-

zo, a sa druge strane to razdoblje je bilo bogato raznim vidovima diplomatskih ak-tivnosti, pa izgleda kao da je u Beogradu

već nekoliko godina. Na pitanje koji je za njega bio najteži, a koji najbolji mo-menat, za to vreme, u odnosima dve ze-mlje, u intervjuu za BIZLife, ambasador Markotić kaže: „Naravno da je pri tome bi-lo izuzetno lepih, ali i manje lepih trenu-taka. Meni su se urezali u sećanje neki vr-lo upečatljivi trenuci, poput govora tadaš-njeg hrvatskog predsednika Ive Josipovića u Skupštini Srbije, zajedničke posete pred-

sednika Josipovića i Tomislava Nikolića deci u hrvatskoj školi u Tavankutu, pot-pisivanja dva međudržavna ugovora zna-čajnih za svakodnevni život ljudi: sarad-nja na području kriznih situacija i sarad-nja u vazdušnom saobraćaju, gostovanja brojnih hrvatskih umetnika u Beogradu… To su sve aktivnosti koje su dokazale pri-jateljstvo između naša dva naroda, ali i ojačale odnose između Hrvatske i Srbije.

Neophodan dalji razvoj političkih i ekonomskih odnosa, i saradnje dve zemlje

GORDAN MARKOTIĆ, ambasador Hrvatske u Srbiji

Bez uslovljavanja Srbije na putu za EU

I N T E R V J U

BEZ USLOVLJAVANJA SRBIJE NA PUTU ZA EU

21

Osim toga svi bilateralni susreti hrvatskih i srpskih visokih zvaničnika prošli su u otvorenoj i prijateljskoj atmosferi, pa mi je zaista bilo zadovoljstvo u njima učestvo-vati. Nadam se da će se ovi susreti nasta-viti i intenzivirati već ove godine.“

• Svi se slažu sa ocenom da su politički od-nosi Hrvatske i Srbije od presudnog zna-čenja za mir i stabilnost regiona. Koliko najnovija dešavanja oko tužbe i pro-tivtužbe za genocid te odnose remete?- Slažem se s vašom tvrdnjom da su od-nosi Hrvatske i Srbije vrlo značajni za mir i stabilnost celog regiona, iako svaka ze-mlja u regionu mora da preduzme pu-nu odgovornost za svoj doprinos tom mi-ru i stabilnosti. Odnosi Hrvatske i Srbije imaju svoje uspone i padove, ali bih re-kao da ipak imaju jedan stabilan tok. Iz

godine u godinu sve je više otvorenih pita-nja iza nas i to je činjenica, bez obzira što se otvorena pitanja ne rešavaju tempom koji bi to svi voleli. Što se tiče spora pred Međunarodnim sudom u Hagu, presuda je doneta, na obema stranama je da dobro proanaliziraju presudu, utvrde sve ono što je sud zaključio i u pogledu tužbe, i u po-gledu protivtužbe, prihvate preporuke su-da u odnosu na neka otvorena pitanja po-put nestalih na primer, te se okrenu bu-dućoj saradnji i izgradnji stabilnih politič-kih i ekonomskih odnosa. Moram da ista-knem da su ovi poslednji dobili još više na značaju u doba globalne ekonomske kri-ze, koja je vrlo teško pogodila obe države.

• Koje su sve sporne tačke odnosa dve zemlje koje bi, prema vašem mišljenju,

u narednom periodu trebalo da se reše?- Skoro sva naša otvorena pitanja potiču još iz 90-tih godina prošlog veka i to je do-bro, jer ne mogu da nas iznenade ili zate-

knu nespremne. Osim pitanja nestalih, ko-je sam već spomenuo, tu je i pitanje reša-vanja granice na Dunavu, povrata kultur-nih dobara, rešavanje više aspekata suk-cesije prema aneksima Sporazuma o suk-cesiji, zaključivanja bilateralnih ugovora s raznih područja…. To sve doprinosi izgrad-nji poverenja i jačanju stabilnosti između dve države, ali je i na dobrobit građana s obe strane granice. Međutim, još jednom bih istakao značaj razvoja ekonomskih od-nosa i saradnje između Hrvatske i Srbije, iako se oni razvijaju vrlo dobro.

• Nakon izjave premijera Hrvatske Zorana Milanovića, da Srbija mora da povuče zakon o univerzalnoj jurisdikciji, postavlja se pitanje da li bi Hrvatska mo-gla da uslovljava pristupanje Srbije EU?

- Moram još jednom da ponovim da je Hrvatska veliki zagovornik što skori-jeg primanja svih država iz regiona u Evropsku uniju. Srbija u tome nije izu-

zetak. Hrvatski stručnjaci redovno pre-nose svoja iskustva iz postupka prima-nja u EU svojim kolegama u Srbiji. Do sada je Centar izvrsnosti Ministarstva spoljnih i evropskih poslova u saradnji s Kancelarijom za EU Vlade Srbije organi-zovao preko 110 raznih radionica i semi-nara, dakle to je direktna potvrda podrš-ke koju Hrvatska pruža Srbiji na njenom putu u EU. Takođe bih podsetio da su naj-viši zvaničnici Hrvatske više puta ponovi-li da Hrvatska neće usporavati pregovo-re Srbije bilateralnim pitanjima, te da će se, kao i kod svake druge države koja je primljena u EU, insistirati na ispunjava-nju svih uslova za članstvo poput usvaja-nja pravne tekovine EU, ali i zajedničkih vrednosti i standarda EU.

• Da li, s vremena na vreme, zategnuti politički odnosi dve zemlje otežavaju i u kojoj meri, ekonomske odnose Hrvatske i Srbije?- Ekonomski odnosi su oni koji se razvija-ju sopstvenom logikom, u prvom redu

Ekonomski odnosi između Hrvatske i Srbije su se daleko brže razvijali od političkih

'Vruća' amasadorska stolica• Po vašem mišljenju, koliko je stolica ambasado-ra u Srbiji zaista 'vruća' i kako se nosite sa svim izazovima ove pozicije?- Već smo spomenuli da su odnosi Hrvatske i Srbije ključni u regionu i da se oni reflektuju na ostatak regi-ona bez obzira što u odnosima među državama u re-gionu zapravo nema onih manje važnih. Naime, samo pod uslovom da odnosi svih zemalja u regionu budu dobri moći ćemo da govorimo o stabilnom regionu u

celini s jasnom perspektivom razvoja i članstva u EU. Ambasada Hrvatske u Beogradu je jedna od najvećih u hrvatskoj diplomatskoj mreži što govori o važnosti koja se pridaje razvoju dobrih odnosa sa Srbijom i rešavanju svih otvorenih pitanja. Iskustva koja sam stekao u svojoj karijeri kroz obavljanje vrlo raznovrsnih poslova, koji su uglavnom bili dosta zahtevni, pomažu mi da držim pod kontrolom zaista vrlo složeno mesto i kako ste vi rekli 'vruću stolicu ambasadora u Srbiji'.

BEZ USLOVLJAVANJA SRBIJE NA PUTU ZA EU

rukovođeni su interesima pojedinih kom-panija s obe strane granice i dobro je da je ekonomski interes presudan u tome. Ovi odnosi su se razvijali između Hrvatske i Srbije daleko brže od političkih odnosa, iako se ne može zanemariti činjenica da i politički odnosi imaju određenog utica-ja na ekonomske. U prvom redu, tu mi-slim na odgovornost država da kroz ra-zne bilateralne sporazume stvaraju povo-ljan okvir za poslovanje i samim tim ra-zvoj ekonomskih odnosa. Robna razmena između Hrvatske i Srbije se kreće na go-dišnjem nivou od oko 700 miliona evra, što je daleko manje od onih zlatnih go-dina pre ekonomske krize. Ali, ono što je važno je činjenica da ekonomski odnosi između Hrvatske i Srbije imaju razvojnu perspektivu, ne samo kroz povećani obim razmene roba i usluga, nego i kroz zajed-

ničke nastupe na trećim tržištima i u tom smislu još jednom bih ohrabrio poslovne ljude iz naših država da hrabrije krenu u ovakve projekte. U mnogim granama in-dustrije proizvodnja je zaista komplemen-tarna i bilo bi šteta ne iskoristiti ovu činje-nicu za nastupe na trećim tržištima.

• U Srbiji je veći broj hrvatskih investito-ra i koja je po njihovim rečima prednost Srbije te su se odlučili da ulažu u nju?- U Srbiji je aktivno oko 155 firmi koje su osnovane ili kupljene hrvatskim kapita-lom. Zahvaljujući radu ovih firmi sačuva-na su brojna radna mesta, a takođe otvo-rena i nova. Kao što znate najveće firme

su na području prehrambene industrije i trgovine. Ovaj relativno veliki broj firmi dokazuje dve ekonomske zakonitosti: da

manje tržište teži ka većem, kao i da ka-pital ide s relativno bogatijeg područja na ono nešto manje bogato. Sledeći ovu eko-nomsku logiku, može se reći da je za hr-vatske firme Srbija u prvom redu značaj-na zbog veličine tržišta, ali i vrlo obučene radne snage čija je cena nešto niža u od-nosu na onu u Hrvatskoj. Takođe, ne tre-ba zanemariti ni podsticajnu poresku po-litiku u Srbiji za inostrane investitore. Ono što bih želeo da naglasim je da su se usva-janjem novog seta zakona u Skupštini Srbije o radnim odnosima, stečaju, priva-tizaciji, građevinskim dozvolama stekli još bolji uslovi za privlačenje inostranih inve-sticija u Srbiji, pa tako i hrvatskih.

• Karijerni diplomata, izuzetan struč-njak, korektan i odgovoran čovek, neop-terećen balkanskim predrasudama je u

najkraćem opis koji kolege, hrvatske di-plomate i političari daju o vama. Ujedno su svi bili mišljenja da ste upravo zbog ovih osobina idealan čovek za ambasa-dora u Srbiji?- Pa ako je ovo stvarno moj opis kolega diplomata i političara, moram time biti više nego zadovoljan da me takvog vide i doživljavaju, i na tome im biti zahva-lan. Posao ambasadora je da gradi mo-stove između svoje države i države u ko-joj radi, da se neprestano trudi da od-nose između dve države poboljšava, da stvara pretpostavke za uklanjanje svih prepreka koje se nađu na tom putu... U tom smislu i ja nastojim da delujem u Srbiji i to mi je ideja vodilja u mom po-slu. Ako i nakon mog mandata u Srbiji moj opis ostane isti među kolegama di-plomatama i političarima u Hrvatskoj, ali i Srbiji, biću zaista izuzetno zadovo-ljan i srećan zbog toga •

Posao ambasadora je da gradi mostove između svoje države i države u kojoj radi

Rođeni Beograđanin

• Vi ste rođeni Beograđanin. Kako vam se danas čini Beograd i u kojoj meri od obaveza uspevate da uživate u gradu?- Pa, Beograd koji sam ja zapamtio i sadašnji Be-ograd su dosta različiti. Osim užeg centra u kojem sam stanovao i koji je uglavnom ostao isti, izuzetno se promenio Novi Beograd koji pamtim s velikim peščanim površinama, a koji je sada city centar koji podseća na velike svetske metropole. Ima mnogo novih naselja i delova grada koji su mi još velika nepoznanica, ali se trudim da se krećem što više kroz Beograd i sam vozim vikendom kako bih ga što bolje upoznao. Beograd je zaista veliki grad, koji svim svojim stanovnicima pruža obilje zabave

kroz brojne restorane, klubove i splavove, kulturna ponuda je izvrsna, bogata ponuda rekreacije od koje ja ipak najviše volim duge šetnje na odličnim šetalištima poput Ade Ciganlije ili Košutnjaka. Diplomatski život je takođe raznovrstan pa se već ustalilo da ujutro napustim rezidenciju i da se vra-tim uveče. Ali, to su ujedno sve prilike za upozna-vanje Beograda s vrlo različitih aspekata i čini mi se da ih dobro koristim. Privatno najviše volim dobru pozorišnu predstavu ili operu, pa me zato možete relativno često videti u pozorištu i operi. Veselim se naravno i proleću i boljem vremenu, da mogu malo više vikendom da putujem po Srbiji i upozna-jem nove krajeve.

22

TREND RASTA

SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE I HRVATSKE

Izvor: PRIVREDNA KOMORA SRBIJE

Ekonomske odnose sa Republikom Hrvatskom od 2000. godine karakteriše pozi-tivan razvoj. Na pozitivna kre-

tanja uticalo je intenziviranje politič-kog i ekonomskog dijaloga i institucio-nalno regulisanje međusobnih odnosa, koje je i dalje neophodno unapređivati.

ROBNA RAZMENA Hrvatska je značajan spoljnotrgovin-

ski partner Srbije. Robna razmena ima trend rasta. U ukupno ostvarenom izvo-zu Srbije u svet u 2014. Hrvatska je bila na 9. mestu, a po visini uvoza iz zema-lja sveta, ostvareni uvoz iz Hrvatske u 2013. svrstava ovu zemlju na 13. mesto.

Ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske u 2013. iznosila je 886,8 mili-ona dolara i beleži smanjenje od 3,1 od-sto u odnosu na isti period 2012. Izvoz u Hrvatsku u istom periodu iznosio je 415,9 miliona dolara što je poveća-nje od 8,2 odsto u odnosu na decembar

2012. Uvoz iz Hrvatske se smanjio za 11,2 odsto u odnosu na isti period 2012. i iznosio je 470,9 miliona dolara. Deficit u robnoj razmeni na strani Srbije izno-sio je 55 miliona dolara.

Ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske u periodu januar-decembar 2014. iznosila je 1005,1 miliona dola-

ra i beleži rast od 13,3 odsto u odno-su na isti period 2013. Izvoz u Hrvatsku u istom periodu iznosio je 458,8 milio-na dolara što je rast od 10,3 odsto u od-nosu na dvanaest meseci 2013. Uvoz iz Hrvatske se povećao za 16 odsto u od-nosu na isti period 2013. i iznosio je 546,3 miliona dolara. Deficit u robnoj razmeni na strani Srbije iznosio je 87,5 miliona dolara.

Srpske investicije u Hrvatskoj su nedovoljne

i iznose oko 40 milijardi evra

Hrvatska značajan partner Srbije• Kako ocenjujete privrednu saradnju Srbije i Hrvatske? Hrvatska je jedan od značajnijih investitora u Srbiji. Vrlo često se čulo kako srpske investicije nisu dobrodošle u Hrvat-skoj. Da li Srbija ima investitore koji bi mogli da ulažu u Hrvatsku?

- Hrvatska je jedan od značajnih spoljno-trgovinskih partnera Srbije. U trgovini dve zemlje do ulaska Hrvatske u EU primenjivao se CEFTA sporazum, a od septembra 2013. godine primenjuje se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Investicije srpskih privrednika u Hrvatskoj su znatno manje nego hrvatskih u Srbiju. Veće prisustvo srpskih investitora u Hr-vatskoj biće jedna od tema u sklopu aktivnosti za unapređenje ukupnih političkih i ekonom-skih odnosa u narednom periodu.

23

U ukupno ostvarenom izvozu Srbije u svet u 2014. Hrvatska je bila na 9. mestu, a po visini uvoza iz zemalja sveta, ostvareni uvoz iz Hrvatske u 2013. svrstava ovu zemlju na 13. mesto

Trend rasta ŽELJKO SERTIĆministar privrede u Vladi Srbije

TREND RASTA

U 2014. najznačajnije vrste spoljnotrgo-vinskog prometa u izvozu bile su: kupo-prodajni poslovi, poslovi nakon ompleme-njivanja, oplemenjivanje, promet u slo-bodnim zonama, vraćanje robe 0,6 odsto. U uvozu, u istom periodu, dominiraju ku-poprodajni poslovi, slede oplemenjivanje, isporuke, pomoći vraćanje robe i poslovi nakon oplemenjivanja.

U ukupnom izvozu Srbije u Hrvatsku proizvodnja prehrambenih proizvoda i pi-ća učestvovala je sa 22,5 odsto, dok u uvo-zu proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda učestvovala je sa 17,3 odsto; a proizvodnja prehrambenih proizvoda i pi-ća sa 15,1 odsto.

NAJZNAČAJNIJE DELATNOSTI U ukupnom izvozu Srbije u Hrvatsku

proizvodnja prehrambenih proizvoda i pi-ća učestvovala je sa 20,0 odsto, sledi pro-izvodnja koksa i derivata nafte sa 12,1, proizvodnja proizvoda od gume i plasti-ke 8,4 i proizvodnja ostalih mašina i ure-

đaja sa 8,0 odsto. U uvozu dominira proizvodnja hemi-

kalija i hemijskih proizvoda sa 14,8 odsto, sledi proizvodnja prehrambenih proizvo-da i pića sa 14,4, poljoprivreda, lov i uslu-ge sa 13,4 i proizvodnja proizvoda od osta-lih minerala 12,6 odsto.

ULAGANJA HRVATSKIH PREDUZEĆA U SRBIJIPrema podacima Hrvatske narodne ban-

ke hrvatska ulaganja u Srbiju u 2012. izno-sila su 173,3 milijardi evra, a za prvih šest meseci 2013. 2,2 miliona evra. Hrvatska ulaganja u Srbiju u periodu od 1999. go-

dine do prvih šest meseci 2013. iznosila su 658 milijardi evra. U tom periodu tre-ba izdvojiti 2006. kada je ulaganje iznosi-lo 133,2 milijardi evra i 2008. kada je ono dostiglo vrednost od 102,4 milijardi evra.

Struktura ulaganja po delatnostima ukazuje da je najviše sredstava uloženo u poljoprivredu, lov i usluge (47%); proi-zvodnju ostalih nemetalnih i mineralnih sirovina (19%); proizvodnju hrane i pića (18%); proizvodnju mašina i uređaja (2%); proizvodnju električnih mašina i aparata (2%); osiguranje i penzione fondove, osim obaveznog osiguranja (2%); trgovinu na veliko i posredovanje u trgovini (2%).

ULAGANJA SRPSKIH PREDUZEĆA U HRVATSKUSrpske investicije u Hrvatskoj su ne-

dovoljne i iznose oko 40 milijardi evra.

Razlozi slabijeg prisustva srpskih preduze-ća na tržištu Hrvatske su: veća poreska op-terećenja za investitore, nezavršeni proce-si privatizacije srpske privrede (Hrvatska je te procese okončala uz snažniju podrš-

ku države i banaka), neblagonaklonost prema srpskim proizvodima i firmama.

Srpski privrednici su zainteresovani za veća ulaganja na hrvatskom tržištu uz uslov da se smanje i eliminišu dosadašnji ograničavajućih faktora: sporo eliminisa-nje niza administrativnih prepreka (kom-plikovana zakonska regulativa, preveliki broj dozvola i saglasnosti koje treba obez-bediti, sporo rešavanje sudskih predmeta, korupcija i drugo.)

Na tržištu Hrvatske postoje, za sada, sa-mo tri značajnije investicije iz Srbije:• Sredinom 2008. godine koncern

’Swisslion Takovo’, kupio je fabriku ’Eurofood market’ iz Siska, jednog od vo-dećih konditora na području Hrvatske, u vrednosti od oko 20 milijardi evra.

• ’NCA Investment Group’ iz Beograda je krajem 2010. postala većinski vlasnik hrvatske trgovačke kompanije ’Magma’ za oko 25 milijardi evra.

• Treća srpska investicija u Hrvatskoj je ’Tesla štedna banka’ sa osnivačkim kapi-talom od oko tri milijardi evra. Vlasnici i osnivači banke su Fond za razvoj Vojvodine i Fond za razvoj Srbije. ’Tesla štedna banka’ je trebalo da se bavi pod-sticanjem preduzetništva i malih poro-dičnih imanja na nerazvijenim ruralnim područjima Hrvatske, uz posebnu kre-ditnu liniju namenjenu za srpski povrat-nički živalj i revitalizaciju ratom opusto-šenih područja. Investitori iz EU su zain-teresovani za kupovinu ove banke. •

Ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske u periodu januar-decembar 2014. iznosila je 1005,1 miliona dolara

Investiciona klima

Po ocenama ekonomskih analitičara u Hrvatskoj srpska privreda je u ovom trenutku privlačnija za strane investi-tore od Hrvatske. Stranim investitorima tržište CEFTA i Srbije je sve atraktivnije imajući u vidu da je Hrvatska članica EU i da za nju važi zakonodavstvo i strožiji stand-ardi EU. U Srbiji ima dosta potencijala za investiranje (putna infrastruktura, industrija, energetika, poljoprivre-da, turizam i drugo) dok je Hrvatska te potencijale ranije iskoristila (u finansijskom sektoru i putnoj infrastruktu-ri); Hrvatska ima veća finansijska opterećenja stranih ulagača, veće stope poreza na dobit, PDV i drugo, više troškove radne snage u odnosu na Srbiju.

24

UNAPREĐENJE EKONOMSKE SARADNJE

MIRKO BABIĆ, predsednik Hrvatskog poslovnog klubaI N T E R V J U

Dugogodišnja ekonomska kriza svakako je negativno uticala na poslovanje većine firmi, bez obzira na poreklo kapitala

Unapređenje ekonomske saradnje

Hrvatski poslovni klub (HPK) osnovan je još 2006. godine kao dobrovoljna, nestranačka i ne-profitna organizacija sa ciljem

da bude mesto za razmenu informacija, iskustava i ideja između Hrvatskih pri-vrednih subjekata koji deluju u Republici Srbiji, priča za BIZLife Mirko Babić, pred-sednik Hrvatskog poslovnog kluba.

„Sve to vreme usko smo sarađivali sa predstavništvom HKG u Srbiji, a nakon njihova povlačenja, HPK je ostao praktič-no jedino mesto gde naše firme (uglav-nom manje i srednje) mogu da dobiju određenu pomoć ili inormacije sa tržišta koje su im potrebne.

Uloga HPK je da bude i pomoć svim no-vim preduzećima iz Hrvatske koje žele da dođu na ovo tržište, bilo preko otvara-nja svojih predstavništva ili firmi/kćeri, ili kroz direktne investicije u Srbiji. Na kraju, možemo da budemo od pomoći i srpskim firmama koje žele da posluju u Hrvatskoj, dakle, cilj nam je unapređenje ukupne ekonomske saradnje Srbije i Hrvatske.“

• U kojoj meri je ekonomska kriza uticala na poslovanje kako firmi koje su osnova-ne hrvatskim kapitalom, tako i na pred-stavništva hrvatskih kompanija u Srbiji?- Ova dugogodišnja ekonomska kriza sva-kako je negativno uticala na poslovanje većine firmi, bez obzira na poreklo kapi-tala, jer slabljenje kupovne moći građana Srbije naravno da se negativno odražava na poslovanje firmi, pogotovo iz prehram-benog i trgovačkog sektora. Međutim, trži-šte Srbije je svakako za većinu naših firmi od strateške važnosti, tako da većina njih

nastoji da se prilagodi trenutnoj ekonom-skoj situaciji, i na taj način stvori pretpo-stavke za održivo buduće poslovanje.

• Danas se govori o oko 155 hrvatskih kompanija, a nekad je taj broj bio 220. Koji su sve uzroci manjeg broja kompa-nija iz Hrvatske?- Mnoga su se preduzeća morala ili zatvo-riti ili prebaciti poslovanje na nekog uvo-znika ili distributera/zastupnika, ali tu se uglavnom radi o manjim firmama, sa jed-nim do pet zaposlenih, koja nažalost nisu mogla da opstanu u uslovima dugotrajne ekonomske krize, ili su jednostavno shva-tili da im je indirektno prisustvo na tržištu trenutno puno isplativije, nego da angažu-ju svoje resurse. Iako, taj proces je izuzet-no dinamičan, ima veći broj manjih, pri-vatnih preduzeća koja se otvaraju, a da mi

ni ne znamo za njih, odnosno nisu u na-šem registru, ali je ta brojka realna 150-160 firmi iz Hrvatske je trenutno aktivno i posluje u Srbiji.

• Na koje vam probleme u poslovanju u Srbiji najviše ukazuju kolege, a na šta se najčešće žale privrednici u Hrvatskoj? - Problemi su svima poznati, a najveći su pad kupovne moći građana, koji se oči-tuje kroz smanjenje potrošnje, pogotovo

onih proizvoda sa većom dodatnom vred-nošću, jer potrošači uglavnom traže jefti-nije proizvode, nije im toliko bitan kvali-tet, koliko cena.

Zatim, jedan od većih problema je i ne-dovoljna konsolidacija maloprodajnog trži-šta Srbije, još uvek dominiraju mali trgov-ci, s kojima je rizično poslovati, a instru-menti osiguranja plaćanja su nedovoljni.

Međutim, svakako najveći problem za sve uvoznike u Srbiji, koji svoju robu na-bavljaju iz Hrvatske ili iz ostalih zemalja EU, je nestabilan kurs dinara u odnosu na evro, dakle, stvaraju se velike kursne razli-ke u poslovanju svake firme, što direktno utiče na negativno poslovanje preduzeća.

Ima tu još nekih manjih problema u carinskom, pravnom i finansijskom sek-toru, ali to se rešava kroz institucije siste-ma i oni nisu ograničavajući faktor u na-

šem poslovanju. Očekujemo da će ti pro-blemi u potpunosti nestati kako Srbija bu-de prilagođavala svoje zakone i pravilnike sa zakonima iz EU.

No, treba istaći da je Srbija u mnogim stvarima trenutno ispred Hrvatske, a po-gotovo ima bolje uslove za privlačenje stranih investitora, nude im se konkretni projekti i to se vidi sa većim brojem stra-nih investitora koji biraju Srbiju kao me-sto gde će pokrenuti svoju proizvodnju. •

Svakako najveći problem za sve uvoznike u Srbiji, koji svoju robu nabavljaju iz Hrvatske ili iz ostalih zemalja EU,

je nestabilan kurs dinara u odnosu na evro

25

UDRUŽIVANJE IMPERATIV PRIVREDNOG OPSTANKA

26

Piše: ANA STOJANOVIĆ Foto: MARKO RUPENA

Ekonomski odnosi između dve dr-žave bi mogli, prema mišljenju Svetlane Božinović, savetnika za ekonomske odnose Hrvatske

ambasade, da se ocene zadovoljavajućim. Iako i dalje nisu dostignuti mogući ’pikovi’, i potencijal je veći od onog što se u razme-ni događa, možemo da budemo zadovolj-ni, posebno što se radi o povećanju među-sobne robne razmene u godinama i uslo-vima krize kaže za BIZLife Božinović.

„Pri tome, ne mislim samo na global-

nu krizu koja je ostavila posledice na obe ekonomije, već i na vlastite krize kroz ko-je naše zemlje prolaze nastojeći da refor-mišu svoje privrede i prilagode se novim uslovima i sve oštrijim zahtevima svet-skog tržišta. Osim prve godine nakon izbi-janja svetske krize kad je zabeležen zna-čajan pad u razmeni, te simboličnog pa-

da 2012. i nešto malo većeg u 2013. go-dini, međusobna robna razmena je svih ovih godina u usponu. Tako je i u novem-bru, prema podacima Državnog zavoda za statistiku Republike Hrvatske, ostvaren rast ukupne razmene od 27 odsto u odno-su na isti period 2013. godine. Takav pozi-tivan rast je hvale vredan i rezultat je sis-tematskog i vrednog rada naših privredni-ka u obe države.“

• Prema vašem mišljenju gde bi moglo da dođe do poboljšanja tih odnosa?- Dosta je još uvek neiskorišćenih moguć-nosti za napredak u ekonomskim odnosi-

ma. Tu su sve one grane i područja gde su obe privrede kompatibilne: poljoprivre-da i prehrambena industrija; građevinar-stvo i celokupna infrastruktura; pojedi-ne grane industrije, kao što su automobil-ska, farmaceutska ili tekstilna i industri-ja nameštaja; zatim turizam, ICT sektor i slično. Svaki prodor u saradnji, pa i onaj

mali, na bilo kom od ovih spomenutih i svakom drugom području gde privredni-ci pronađu svoj interes bio bi od koristi za obe ekonomije.

• U jednom momentu se govorilo o to-me kako bi Beograd mogao da bude re-gionalni ekonomski centar. Da li je pre-ma vašem mišljenju to realno imaju-ći u vidu da Srbija nije članica EU dok Hrvatska jeste?- Republika Hrvatska je već deo tržišnog i ukupnog prostora EU. U tom smislu ona i formalno pripada ’evropskom regionu’, ako već govorimo u terminima regiona. Više ne znam šta se ovde i sad misli kad se kaže ’region’. Jedni pod regionom podra-zumevaju Jugoistočnu Evropu ili zemlje zapadnog Balkana, drugi zemlje nastale nakon raspada SFRJ, pa im dodaju ili odu-zimaju Sloveniju, odnosno Albaniju, neki pak u novije vreme govore o grupi zema-lja - kandidata za EU. Nezavisno od toga šta se danas podrazumeva pod regionom, uopšteno mislim da bi za zdrave ekonom-ske odnose i njihovu budućnost od veli-ke važnosti bilo da se niko ne proglaša-va, bilo sam, bilo od strane drugih eko-nomskim ili bilo kojim drugim centrom. U privredi su potrebni partneri, a ne centri. Samo će partnerski odnos, motivisan inte-resom dve strane proizvesti rezultat i biti

Dosta je još uvek neiskorišćenih mogućnosti za napredak u ekonomskim odnosima dve zemlje

SVETLANA BOŽINOVIĆ, savetnik za ekonomske odnose Hrvatske ambasade

U privredi su potrebni partneri, a ne centri. Samo će partnerski odnos, motivisan interesom dve

strane proizvesti rezultat i biti temelj za nastavak i jačanje saradnje

Udruživanje imperativprivrednog opstanka

I N T E R V J U

UDRUŽIVANJE IMPERATIV PRIVREDNOG OPSTANKA

27

temelj za nastavak i jačanje saradnje. Ono što nam, takođe, više treba i nedostaje je veća i otvorenija tržišna utakmica, pa ako je borba za neki novi centar stvar takmi-čenja, onda jedino u tom smislu bih bila za ’centre’: da vuku jedan drugog napred. • Hrvatske investicije u Srbiji su jedne od najvećih. Kakva je ocena hrvatskih inve-stitora poslovne klime Srbije i šta bi u narednom periodu trebalo još da se po-pravi?- Sama činjenica da je Srbija treće odredi-šte gde hrvatski ulagači najviše investira-ju, posle Holandije, i Bosne i Hercegovine svedoči da je percepcija poslovne kli-me koja vlada u Srbiji pozitivna. Ima či-tav niz prednosti za naše ulagače koje nu-di Srbija: blizina i veličina tržišta, nepo-stojanje jezičnih barijera, podsticajni po-reski stimulansi - niži PDV, veći porez na dobit, niži porezi na rad, mogućnost pri-stupa trećim tržištima, pre svega ruskom i svim drugim gde Srbija ima potpisane

ugovore o slobodnoj trgovini. Ono što se očekuje u budućnosti, a od

nedavno je i to krenulo, to su skraćene procedure u izdavanju dozvola, veća tran-sparentnost i smanjenje birokratije, sta-bilnost i izvesnost u funkcionisanju pri-vrednog sistema. Poboljšavaju se i uslo-vi za javne nabavke i očekujemo dalji na-predak na tom planu, kao i na planu suz-

bijanja korupcije, jačanju tržišne utakmi-ce i liberalizacije tržišta i poslovanja, gde se isto tako vide pomaci.

• Da li ste mišljenja da bi u narednom pe-riodu moglo doći do udruživanja kompa-

nija sa ovog regiona kako bi zajedno na-stupile na trećim tržištima?- Mislim da je to uslov bez kojeg se ne mo-že ako se želi napredak u ekonomskim od-nosima i jačanju saradnje. Mnogo se i du-go o tome priča, a konkretni koraci su i dalje suviše skromni. Najizglednije je, či-ni mi se, udruživanje u građevinskoj in-dustriji, jer je ona i najviše stradala. Ono

bi za sada moglo da bude ’pionirsko’, ali to nije dovoljno.

Interesantno je da pokušaj udruživa-nja unutar železničkog saobraćaja izme-đu Slovenije, Hrvatske i Srbije - projekat Cargo 10 - i pored potpisanog protokola o

saradnji 2010, nikad nije zaživeo, a pro-blemi u železničkom saobraćaju sve su te-ži i složeniji.

Udruživanje na relativno malom tržištu kakvo je tržište koje nas neposredno okru-žuje u vremenu kad se svetsko tržište glo-balizuje i kad taj trend ne gubi na intenzi-tetu, imperativ je, ne samo širenja, već u našim uslovima – privrednog opstanka. •

Pokušaj udruživanja unutar železničkog saobraćaja između Slovenije, Hrvatske i Srbije - projekat Cargo 10 - i pored potpisanog protokola o saradnji 2010,

nikad nije zaživeo

Srbija je treće odredište gde hrvatski ulagači najviše investiraju, posle Holandije

i Bosne i Hercegovine

Srpske investicije u Hrvatskoj• Da li ima prostora za srpske investicije u Hrvatskoj?- Apsolutno. Hrvatsko tržište je otvoreno za sve investicije i u Hrvatskoj se vredno radi na daljem unapređenju investicione klime. Bitno je depolitizovati ovo pitanje i svesti ga u realne, privredne okvire. A oni kažu da za ulaganje van svoje zemlje, investitor treba da ima višak novca, izvan svog tržišta, ili makar povoljne kredite za to. Isto tako, pravilo je da se kapital ulaže na tržište koje je veće od matičnog, kao što je u slučaju RH kad je Srbija u pitanju. Mere se uslovi poslovanja i upoređuju s domaćim, u slučaju Hrvatske i Srbije tu je prednost na srpskoj strani, gde su troškovi poslovanja niži u odnosu na Hrvatsku, traži se sigurnost na što duži rok, propulzivnost i profitabilnost posla i slično. Sve su to elementi koje ulagač, a posebno privatni preduzetnik, mora da uzme u obzir prilikom donošenja odluke o investiranju u inostranstvo.

KOMPATIBILNE PRIVREDE, INTERESANTNE ZA INVESTICIJE

28

Piše: ANA STOJANOVIĆ

J edno od najčešćih pitanja ko-ja se postavljaju u ekonomskim odnosima Srbije i Hrvatske, je-ste zašto su izostale srpske in-

vesticije u Hrvatskoj u većem obimu? Investicije hrvatskih firmi u Srbiju su sko-ro pet puta veće, dok je broj prisutnih hr-vatskih firmi skoro deset puta veći. Mnogi tvrde da je ova neravnoteža posledica po-litičkih odnosa i da je Srbija otvorenija za hrvatske kompanije i njihove proizvo-de nego Hrvatska za proizvode iz Srbije. Ipak, Ksenija Simović, istraživač u Centru evropskih politika, nije sigurna da je to u potpunosti tačno.

„Rekla bih pre da su hrvatske kompa-nije, zbog razvijenijeg kako finansijskog i bankarskog, tako i ukupnog tržišta u Hrvatskoj imale veće mogućnosti investi-ranja u prethodnom periodu. S obrizom na napredak Hrvatske u EU integracija-ma i bržem oporavku u godinama ’posle rata’, Hrvatske kompanije su lakše dola-zile do kredita za razvoj poslovanja i sa-mim tim lakše dolazile i do mogućnosti za investiranja u regionu i dalje. U isto vre-

me kompanije u Srbiji bile su suočene sa mnogo nesigurnijim tržištem, kao i sa znatno manjim mogućnostima finansira-nja i visokim kreditnim stopama. Samim tim većina Hrvatskih firmi koje su prisut-ne u Srbiji bila je i u mogućnosti da isko-risti proces privatizacija za intesifikaciju svog poslovanja u Srbiji.“

• U kojim oblastima ekonomskih odnosa dve zemlje očekujete dalji napredak?

- Nažalost ekonomska kriza nije bila než-na ni prema Hrvatskoj, ni prema Srbiji i znatno je otežala povećavanje ekonom-skih aktivnosti između dve zemlje. Ipak, privrede ove dve zemlje prilično su kom-patibilne i smatram da ima dosta prosto-ra za poboljšanje. Određeni sektori ima-ju jako puno potencijala za intensifikaciju ekonomske saradnje. Sektor poljoprivred-no-prerađivačke i prerađivačke industri-je, kao i transport i turizam samo su neki od sektora u kojima mislim da ima dosta prostora za razvijanje saradnje. Pre svega mislim da bi trebalo posvetiti više pažnje planiranju većih zajedničkih infrastruk-turnih projekata, kao i projektima koji se

Trebalo bi posvetiti više pažnje planiranju većih zajedničkih infrastrukturnih projekata Hrvatske i Srbije

KSENIJA SIMOVIĆ, istraživač u Centru evropskih politika

S obzirom da je Hrvatska imala najveće kvote izvoza u okviru CEFTA regiona, njenim izlaskom Srbija ima

priliku da preuzme primat

Kompatibilne privrede,

interesantne za investicije

I N T E R V J U

KOMPATIBILNE PRIVREDE, INTERESANTNE ZA INVESTICIJE

29

mogu razviti kroz program prekogranične saradnje finansiranim od strane EU IPA II.

• Šta Srbija može da nauči od Hrvatske u oblasti ekonomije? I koja država u ovom momentu je interesantnija za investicije?- Mislim da su trenutno najveće lekcije koje Srbija uči od Hrvatske u oblasti EU integracija. Pogotovo u pristupu preno-sa i primene EU zakonodavstva i izgrad-nje kapaciteta svoje privrede za puno uče-šće na jedinstvenom evropskom tržištu, za lobiranje na nivou EU i drugo. Obe drža-ve su sigurno interesantne za investicije, Hrvatska zbog boljih standarda poslova-

nja i stabilnijeg tržišta koje je velikom me-rom garantovano upravo zbog sada sve-obuhvatnog prisustva EU, a Srbija zbog jeftinije radne snage i ’labavije primene’ određenih odrebi, kao i zbog svog privlač-nog trgovinskog ugovora sa Rusijom, ko-ji svakako olakšava izvoz na rusko tržište.

• Da li su se promenili ekonomski od-nosi Srbije i Hrvatske nakon ulaska Hrvatske u EU?

- Sigurno jedan od najznačajnijih efeka-ta ulaska Hrvatske u EU je upravo u po-lju bilateralnih ekonomskih odnosa. Dve osnovne vrste promena u trgovinskim od-nosima su promene u carinskom režimu i institucionalne promene. Naime, od 1. jula 2013, carinski režim između Srbije i

Hrvatske definisan CEFTA sporazumom o slobodnoj trgovini više ne važi s obzi-rom da Hrvatska pristupanjem Evropskoj uniji automatski prestaje da bude članica CEFTA-e. Hrvatska ulaskom prihvata ca-rinski režim na snazi između Srbije i EU koje je definisan u Sporazumu o stabili-zaciji i pridruživanju (SSP). Bez obzira na prestanak CEFTA sporazuma, prema uslo-vima definisanim u SSP, Srbija se nalazi u nešto povoljnijem položaju, jer kao i sa

ostatkom EU, neće biti carina na izvoz in-dustrijskih proizvoda iz Srbije u Hrvatsku, a isto važi i za većinu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, osim za četiri kategorije za koje postoje izvozne kvote – šećer, vino, juneće meso i pastrmka, a ove kvote se pregovaraju na nivou EU i pod-

ložne su promenama, na primer pregova-ra se o ukidanju kvota za šećer i slično. Takođe, s obzirom da je Hrvatska imala najveće kvote izvoza u okviru CEFTA re-giona, njenim izlaskom Srbija ima priliku da preuzme primat ili bar iskoristi mome-nat za povećanje izvoza u regionu u po-jednim sektorima, s obzirom da Hrvatski izvoznici sada moraju da plaćaju carinu na većinu proizvoda. Hrvatske kompanije, takođe, su izgubile slobodan pristup jav-nim tenderima u Srbiji koji su imale za-hvaljujući CEFTA sporazumu. S druge strane, ono što je problem za srpsku pri-vredu jeste činjenica da srpski proizvodi namenjeni za izvoz u Hrvatsku sada mo-raju da budu usaglašeni sa standardima EU kako bi mogli da se izvoze. Ovo uklju-čuje i poljoprivredne i prehrambene proi-zvode koji moraju ispuniti visoke higijen-ske standarde EU. Srbija upravo u okviru poglavlja 1. Slobodno kretanje robe, po-glavlja 12. Bezbednost hrane i poglavlja 28. Zaštita potrošača i zdravlja mora da usvoji većinu ovih standarda i zakonodav-stvo koje će omogućiti lakšu prolaznost naših proizvoda na jedinstveno evropsko tržište, čiji je Hrvatska sada deo. •

Problem za srpsku privredu danas je činjenica da srpski proizvodi namenjeni za izvoz u Hrvatsku sada moraju da budu usaglašeni sa standardima EU kako bi

mogli da se izvoze

Udruživanje kompanija• Iako se već dugo govori o neophodnosti udruživanja kompanija sa teritori-je bivše Jugoslavije, do toga nije došlo u nekom značajnijem obimu. Po vašem mišljenju šta je sve uzrok izostanku ove saradnje?- Iskreno, mislim da je to zato što je naše tržište prilično nestabilno i zato što su ekonomije obe zemlje, bez obzira na pripadanje EU ili ne, prošle kroz jako težak period od kog se još uvek nisu oporavile. Smatram da će do takvih udruživanja doći vremen-om, pre svega sa napretkom približavanja Srbije EU i jačanjem privrede. Trenutno mislim da je zajedničko učešće na projektima, kao i razmena iskustava najbolji način za ostvarivanje bolje saradnje. Upravo veća ekonomska saradnja, kao i zajedničko učešće na EU i regionalnim projektima može znatno da doprinese i boljim političkim odnosima Hrvatske i Srbije, koji su od izuzetnog značaja za stabilnost i prosperitet celog regiona.

XXX

30

Nekada davno, Rimljani su slavne pečurke tartufe smatrali darom koji raste, jer je Bog Ju-piter munjom pogodio stablo hrasta. Budući da je Jupiter u mitološkoj istoriji poznat po svojim seksualnim aktivnosti-ma, ovaj gurmanski dragulj se smatrao afrodizijakom, a taj epitet nosi i danas. U Hrvat-skoj, kao i u celom regionu, najpoznatiji su čuveni istarski tartufi koji su sinonim za prefin-jenost, kvalitet ukusa i mirisa, hedonizam. Plodna regija

severne Hrvatske, zahvalju-jući blagoj klimi, brežuljcima, vijugavim putevima i rečnom području, proizvodi i izvozi velike količine tartufa koji uspevaju u zemlji, na dubini od 30 santimetara. Beli Tuber Magnatum Pico je vladar među tartufima, raste od septembra do januara, a konzumira se svež ili se struže i posipa po vreloj pasti, mesu, ribi. Nešto južnije, na ostrvu Pag, ili kako se pop-ularno naziva – hrvatska Ibica, uzgajaju se paške ovce koje u

More, obala, leto, festivali, duh Mediterana... Pojmovi koji krase

malu, ali istorijski-kulturno bogatu balkansku zemlju

Piše: BOJANA LAZAREVIĆ

Čak sedam znamenitosti iz cele Hrvatske nalazi se pod zaštitom UNESCA, dok i druge mnogobrojne atrakcije zavređuju pažnju. Zbog prelepih predela, dobro razvijenog turizma, gurmanskih specijaliteta i razuđe-nih plaža, koje ostavljaju bez daha – poseta Hrvatskoj je raj za sva čula.

Na lepom, plavom Jadranu

H R A N A I P I Ć E

Istarski tartufi, paški sir i dalmatinski prošek

ZANIMLJIVOSTI

XXX

31

svojoj relativno kratkoj sezoni daju 50-60 litara mleka, od čega se polovina koristi za sirenje. Tada nastaje čuveni Paški sir, je-dinstvenog ukusa, najbolje kom-binovan sa dalmatinskim vinom. Koliko je kvalitetno mleko paških ovaca, govori podatak da se od šest litara dobije jedan kilogram sira, dok je za istu količinu kravljeg sira potrebno oko 12 litara mleka. Sezona pravljenja sira na Pagu traje u doba bujnog rastinja i najintenzivnije muže, svega dva meseca, kao u davna

vremena kada su rimski pastiri boravili na pašnjacima Velebita. Ista regija Hrvatske, naročito južna Dalmacija, poznata je i po proizvodnji jedinstvenog de-sertnog slatkog vina – prošeka. Dobija se metodom passito, što znači da se obrani grozdovi os-tave na suncu nedelju dana pre fermentacije – da što više sazru i da se smanji procenat vode. Potom se dobija neponovljiv ukus, idealan kao aperitiv ili do-datak kolačima, pitama, hladnim kremovima, palačinkama.

poslednje dane svog života pro-veo upravo u ovom zdanju, kao što i palata u Poreču nosi naziv po svom osnivaču – biskupu Eufraziju. Raj na zemlji stvorila je reka Korana, formiranjem lanca od dvadesetak bistrih, smaragd-no zelenih jezera i bazena koji se prelivaju stepenasto. Okružena bujnim šumama bukve, jele i smreke – u kojima žive medvedi, vukovi i retke ptice, posebna Plitvička jezera predstavljaju izuzetno primamljivu atrakciju za svetske turiste. Staro jezgro grada Trogir osnovali su grčki kolonisti sa ostrva Vis, u III veku pre nove ere, a ono danas važi za najbolje sačuvano roman-sko-gotičko stecište u centralnoj Evropi. Najznačajnija gradska građevina je Trogirska katedra-la. Osim lepote starog grada Dubrovnika, Dalmaciju krase i šibenička Katedrala, poznata kao jedina građevina koja nema zidarske elemente već je rezultat metode slaganja kamena, kao i Starogradsko polje – najveće i najplodnije hvarsko polje. Potiče iz vremena grčke kolonizacije, kada su drevni Grci podelili zemljište na oko 73 jednake pra-vougaone jedinice, na kojima je otkriveno više od sto arheoloških nalazišta, grčkih gospodarskih zdanja i rimskih gospodarskih

imanja. Prođete li sve zname-nitosti Dalmacije, uputite se u Istru, gde ćete pronaći Arenu – jedan od najbolje sačuvanih rimskih amfiteatara na svetu. Nekada su se tu odigravale borbe gladijatora i lavova koje je posmatralo čak 25 hiljada gleda-laca, dok je danas taj broj manji, a na repertoaru su pretežno koncerti, predstave, festivali i filmske projekcije. Desetak kilo-metara od Pule nalazi se Fažana, mesto sa kojeg kreću turistički brodovi za legendarne Brijone, jedinstveni nacionalni park sa raznovrsnom florom i faunom, safari parkom, Titovim muzejom, prekrasnim plažama, bogatom kulturom i istorijskim spomenici-ma. Ko je ikada kročio na Brijone, zna kako izgleda raj na zemlji!

I S T O R I J A

Vanvremenska dragocena kultura

Arena Eufrazijeva bazilika

Gore: Dioklecijanova palataDole: Plitvička jezera

Čak sedam kulturno-istorijskih i prirodnih lepota Hrvatske upisa-no je u UNESCO-vu listu svetskih baština, a to su: Dioklecijanova palata u Splitu, Eufrazijeva bazili-ka u Poreču, Plitvička jezera, grad Trogir, stari grad Dubrovnik, Kat-edrala Svetog Jakova u Šibeniku i Starogradsko polje na Hvaru. Dve destinacije koje UNESCO nije zaštitio, ali koje zasigurno zaslužuju veliku pažnju jesu Brijoni i pulska Arena. Splitska palata je ime dobila po rimskom imperatoru Dioklecijanu koji je

XXX

32

Arena... Iako je svaki deo Istre jedinstven, magičan i vredan posete, osim Pule, posebno se izdvajaju još dva atraktivna grada – Rovinj i Poreč. Rovinj je smešten na zapadnoj obali Istre, a zbog svoje geografije i istorije, važi za najromantičnije mesto na Mediteranu: krase ga uske ulice u kojima se prodaju antikviteti, hand-made predmeti, slike, nakit, autentične primorske kuće sa šarenim roletnama i reljefnom fasadom, kaldrma i maleni trgovi. Najznačaniji gradski spomenik je crkva Svete Eufemije koja se nalazi na vrhu brodvitog Rovinja, a do koje vode sve uličice kojima koračate. Ako posetite Poreč, ne propustite Eufrazijevu baziliku, Veliki Neptunov hram, pala-tu Zuccato i srednjevekovne bedeme, a nakon obilazaka, kada poželite da se osunčate i iskusite čari slanog mora, užitak kriju Plava i Zelena laguna.

Sa druge strane, jedna od najlepših ostrva: Hvar, Korčula, Brač, Rab, Krk, Pag, nalaze se u Dalmaciji. Hvar se svrstava među najosunčanija ostrva na Med-

iteranu, smešten je u srcu ove hrvatske regije, između Brača i Korčule, i krasi ga bogata arhitek-tura, kultura i likovna umetnost. Naročito poslednjih godina, predstavlja top destinaciju za letovanje, jednako kao i Brač, koji je najveće dalmatinsko ostr-vo, u svetu poznato po belom bračkom kamenu od kojeg su napravljene neke od najpoznati-jih svetskih građevina. Ako, pak, želite danonoćni provod i za-bavu, uputite se na hrvatsku Ibicu – mesto gde žurke ne prestaju. Turistički centar Paga je Novalja, kojoj posebnu atraktivnost daju prelepe peščane i šljunkovite plaže, a sve gurmanske, sportske, rekreativne i zabavne speci-jalitete koje možete zamisliti, nalaze se baš tu. I, kako misliti o Dalmaciji, a ne spomenuti Dubrovnik – metropolu kulture i grad pod zaštitom UNESCA. Mnogobrojne crkve, tvrđave, zidine, izložbe, koncerti, pred-stave i festivali daju mu posebnu draž, a čuvene su i tradicionalne Dubrovačke letnje igre održa-vane pod vedrim nebom.

T U R I Z A M

Lepote razuđene jadranske obale

Ako se već sada pitate gde letovati, sve što vam je potre-bno za potpuni užitak pronaći ćete na hrvatskom primorju. Osim gurmanskih specijaliteta i starovremenskih znamenitosti, glavni adut hrvatskog turizma je more – prelepe razuđene obale Istre i Dalmacije, stenovite plaže, tirkizno more, veličan-stvena ostrva. Pula, srce istarske regije, ima istoriju dugu više od tri hiljade godina, a različita kulturalna mešanja se, danas, ogledaju kroz očuvanje vrednih spomenika austrougarskog uticaja, barokne umetnosti, rim-skih imperatora, Gradskih vrata u antičkom stilu. Ipak, najviše ovacija izaziva čuvena pulska

XXX

stecište mira i duha umetnosti, ali i sve posećeniju turističku atrak-ciju. Uske ulice koje karakterišu kaldrma, raznobojno cveće, stare terase i balkoni, kao i raznovrsne prodavnice nakita, ukrasa za kuću, voća, povrća, poslastica i vina, turiste ostavljaju bez daha, jer ’mirišu’ na ono što je nekada bilo, a što se danas – usled velike

doze modernizma i urbanizma, retko viđa. Ove godine, Grad umetnika slavi 50 godina od ob-nove, tada napuštenog istarskog grada. Naime, 1965. pokrenut je projekat koji će oživeti oronule gradske ulice obrasle u korov i njegov, nekada, zastrašujući srednjevekovni izgled... Svega deset očuvanih kuća u kojima su

ljudi stanovali nisu bile dovoljno da Grožnjan zadrži titulu grada, ali i mesta vrednog posete i uživanja, te su hrvatske vlasti došle na ideju da okupe umet-nike iz bivše Jugoslavije i celog sveta, koji bi na poklon dobijali kuće na doživotno korišćenje, a za uzvrat bi otvarali galerije i ateljee, organizovali likovne kolonije i održavali koncerte. Od tog trenutka, Grožnjan doživl-java procvat. Letnji meseci su period kada grad najintenzivnije živi: početkom maja, nakon sive i tmurne zime koja je na primor-ju još depresivnija, grožđanske uličice i trgovi se bude, otvaraju se letnje muzičke akademije za mlade, likovne, plesne i dramske radionice, radionice mirovnog aktivizma pod vođstvom pozna-tih stručnjaka i pedagoga. Pro-lazeći kroz kamenovite lavirinte i uživajući u prirodnom, bujnom zelenilu, slušaćete tonove jazza i klasike, gitara i violine, violončela i udaraljki – kako se neprekidno smenjuju. Grožnjan je grad koji ima dušu, prelep i redak poput dijamanta.

K U L T U R A

Grožnjan, grad umetnika

Drevni biser severozapadne Istre, brodovit i malen, ali vrvi od bogate istorije, tradicije i kulture. Nekada, kao i danas, Grožnjan, udaljen oko pet-naestak kilometara od mora, ponosno nosi epitet ’umetnički grad’. Smešten na vrhu brežul-jaka, iznad pejzažne, nestvarno lepe doline Mirne, predstavlja

33

BIZLIFEXXX34

detalji:

Ime i prezime: .......................................................................................................

Adresa: ...................................................................................................................

Telefon: ...................................................................................................................

E-mail: ....................................................................................................................

Jednostavno popunite priloženi obrazac i zajedno sa uplatnicom (u formi skeniranog dokumenta) prosledite nama na fax +381 (11) 71.52.520 ili na mail pretplata@bizlife.rs ili poštom na Digital Life, Knez Mihailova 1/2, 11000 Beograd, kako bi Vas uključili u distributivnu listu.

Po srednjem kursu NBS-a u dinarskoj protivvrednosti na datum uplate

pretplaćujem se na:

5 brojeva = 10€

10 brojeva = 18€

Novi pogled na poslovni život.

Pretplata na poslovni mesečnik BIZLife // Info: +381 (11) 71.52.458 // www.bizlife.rs

Čitajte

prvi intervjui, komentari, istraživanja i stavovi.

Najaktuelnije ekonomske i

poslovne teme...