berićet broj 2

GODINA I * BROJ 2 * LESKOVAC, 09.04.2015. GODINE * CENA 50 DINARA * WWW.PSSSLE.COM LIST ZA POLJOPRIVREDNIKE JABLANIČKOG OKRUGA

VINS 2000 d.o.o. preduzeće za zastupanje, trgovinu i usluge Ustanička 64/XV, Beograd, Srbija tel: 011/ 244 9335, fax: 011 244 4469 www.vins2000.co.rs e-mail: [email protected] Veselin Živković, generalni direktor u saradnji sa:

Intrachem Bio Italia S.p.A.

APRIL 2015

OSNIVAČ I IZDAVAČ: PSSS Leskovac d.o.o. Jug Bogdanova 8a 16000 Leskovac www.psssle.com

REDAKCIJA: +38116255481 [email protected]

DIREKTOR IZDANJA I ODGOVORNI UREDNIK:Prof. dr Bratislav Pešić

GLAVNI UREDNIK: Igor Ristić, dipl. ing.

NOVINARI I SARADNICI: mr Gordana Jovanović mr Dejan Ranđelović m. sc. Jelena Stojiljković dipl. ing. Duško Jovanović dipl. ing. Boban Stanković dipl. ing. Nenad Stefanović dipl. ing. Mirjana Petrović dipl. ing. Bojana Karapandžić dipl. ing. Dalibor Cvetanović

LEKTURA I KOREKTURA: Lektorska služba PSSS Leskovac

DIZAJN & PRIPREMA: Igor Ristić

FOTO: Arhiva PSSS Leskovac

Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora u časopisu.CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna bib-lioteka Srbije, Beograd63(497.11)ISSN 2406-2197COBISS.SR-ID 213603340

Tiraž 1000 primeraka

REČ UREDNIKA

Ratarstvo

Voćarstvo i vinogradarstvo

Stočarstvo

Zaštita bilja

Vesti

Agro-meteorologija

Možda će mnogi od vas, poštovani poljoprivrednici, da se upi-

taju: zbog čega je pokrenut još jedan, u bezbroju poljoprivred-

nih časopisa, kada smo u suštini preplavljeni, bilo savetima iz

zemlje ili iz sveta?

Odgovor na postavljeno pitanje nije jednostavan. Tačno je, a to

znaju svi oni koji iz bilo kojih razloga čitaju časopise iz oblasti

poljoprivrede, ima ih previše. Nije problem u broju informacija koje

se nude, već je teže pitanje: kakve su informacije koje se nude,

kakav je njihov kvalitet, da li su objektivne i novijeg datuma.

Nije ambicija, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Leskovac, menjanje stand-

arda u poljoprivredi, naša skromna želja je da se barem delimično sklone one infor-

macije koje su doprinele da danas stvarno ne saznamo na koji način treba pristupiti

afirmaciji poljoprivrednh proizvođača, obradi zemljišta, tretiranju i zaštiti biljaka, ga-

jenju i ishrani životinja, a da se pri tome ne ugrozi životna sredina i dobrobit životinja.

Uvereni smo da mnogi od Vas koji čitate naš časopis, poznajete osnovne principe

poljoprivredne proizvodnje ali imajući u vidu da se svakodnevno dešavaju promene

u biljnom i životinjskom svetu, priredili smo ovaj časopis kao rezultat brige Poljo-

privredne savetodavne i stručne službe Leskovac za razvoj poljoprivredne proizvodnje

u Jablaničkom okrugu i šire.

Prof. dr Bratislav Pešić

SADRŽAJ

3

Melioracije

strana 4, 5

strana 12

strana 7Povrtarstvo

strana 6, 9

strana 11, 14, 15, 16, 17

strana 13 strana 18, 19

strana 8

VASKRSENJE GOSPODA ISUSA HRISTA, VASKRS!

Farbanje vaskršnjih jaja. Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima,

jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak,

u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog

stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.

Kako se farbaju jaja? Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i far-

bati jaja, dodaje malo osvećene vodice - vaskršnje ili bogojav-

ljenske. Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domaćica

u njega spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a

deca obigravaju oko matere, i broje sveže ofarbana jaja, čiji broj

raste svakoga časa. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do

idućeg Vaskrsa i zove “čuvarkuća”.

Pre farbanja jaja se mogu “šarati”. Naime, sa rastopljenim

voskom i perom za pisanje, ili nečim sličnim, na jaje se nanosi

topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa

se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu

piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, posle, prilikom farbanja,

na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se

obično piše X. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse),

crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice. U novije vreme, izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one

se mogu lepiti na jaja.

Simbolika farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosica (to je ona devojka,

koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hris-

tos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak

pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: “Hristos Vaskrse”. Crvena boja simboliše

Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja Vaskrsenja, jer vaskrsenja nema

bez stradanja i smrti.

Nije Vaskrs čestitka ni darovi skupi, već nešto što ne može da se kupi. To je molitva i blagost od boga, da svako još

više voli prijatelja svoga. Hristos Vaskrese !!! SREĆAN PRAZNIK TEBI I TVOJOJ PORODICI!

Brojno stanje živine u 2013 godini iznosi nešto više od 23.000.000 jedinki. 96% od

ukupnog broja živine čine kokoši, a svega 4% na ćurke, paktke i guske. Proizvodnja jaja u

2013 godini iznosila je oko 1,7 milijardi jaja, a potrošnja 160 komada jaja po stanovniku.

U Srbiji se svake godine za Vaskrs ofarba i pojede više od pet miliona komada jaja!

Dnevna proizvodnja konzumnih jaja u zemlji iznosi između tri i četiri miliona, a cela

proizvedena količina se pojede samo za vaskršnje praznike.

BROJ PROIZVEDENIH JAJA U SRBIJI

4

DESET MINUTA U DRUŠTVU SA GRADONAČELNIKOM GRADA LESKOVCA

Poslednja značajna aktivnost uspešnog Gradonačelnika dr Gorana

Cvetanovića je dodela subvencija poljoprivrednim proizvođačima

na teritoriji Grada Leskovca u iznosu od 57.000.000,00 dinara,

proizašla iz brige prvog čoveka Grada Leskovca za status poljo-

privrednih proizvođača, njihovo osavremenjavanje, usavršavanje i

modernizaciju.

Uprkos velikoj medijskoj buri zbog velike sume novca koja je opre-

deljena za modenizaciju poljoprivrede u leskovačkoj opštini, intereso-

vanje poljoprivrednika je ogromno.

Gradonačelnik ističe da posle dugi niz godina poljoprivreda u

leskovačkom kraju zaslužuje da joj neko pokloni pažnju, i da pruži

priliku vrednim poljoprivrednicima da napreduju.

Da li ste zadovoljni sumom novca koja je opredeljena za sub-

vencionisanje poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja na

teritriji Grada Leskovca?

- U poslednjih 40 godina Grad Leskovac je prvi put odvojio 5% iz

Budžeta za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje i ruralnog

razvoja. To je velika suma koja je planirana,ali nedovoljna da se po-

mogne svim poljoprivrednim gazdinstvima na teritoriji Grada Lesko-

vca.

Ko po vama ima prioritet u dobijanju subvencija?

- Nema privilegovanih i favorizovanih. Uslovi konkursa su bili jasno i

precizno određeni, na osnovu kojih su mogli da konkurišu svi poljo-

privredni proizvođači koji su registrovani i evidentirani kod Poreske

Uprave, kao komercijalna poljoprivredna gazdinstva sa aktivnim sta-tusom.

Da li mislite da su poljoprivrednici zadovoljni subvencijama?

- Smatram da naše nije da procenjujemo zadovoljstvo poljoprivred-

nih proizvošača, već da nesebično pomažemo malim i srednjim pol-

joprivrednim gazdinstvima Mišljenja sam da smo dosta uradili na

afirmaciji poljoprivrednih proizvošača i modernizaciju naših farmera,

dokaz za to su veliki broj traktora, priključnih mašina i opreme koju

su kupili naši poljoprivrednici, a Fond za poljoprivredu subvencion-

isao sa učešćem do 40%.

strana 10

AGROHEMIJSKA ANALIZA ZEMLJIŠTA

Agrohemijska analiza zemljišta predstavlja sliku trenutnog hemijskog stanja zemljišta. To znači da urađena analiza pokazuje koliko ima mineralnih ma-terija u zemljištu. Najpre, uzorci zemljišta se uzimaju sa parcela sa kojih je skinut postojeći usev (pšenica ili kukuruz ili bilo koja druga kultura), nikako dok je usev na parceli. Sa jedne parcele veličine jednog hekt-ara, uzima se prosečan uzorak od 20-25 pojedinačnih uzoraka koji se uzimaju po principu cik-cak uzork-ovanja. Uzorci se mogu uzimati agropedološkom sondom ili ašovom. Ovakav uzorak se uzima za ra-tarske useve do dubine od 30 cm.Tako donet uzorak u laboratoriju,se najpre obeležava i zavodi u glavnu knjigu gde dobija svoj identifikacioni broj, zatim se suši, melje, meri i priprema za analizu.

Svrha uzimanja uzoraka: Ovakvim postupkom se nakon analize dobija trenut-na, odnosno prava slika stanja makro elemenata N, P i K koji su neophodni u mineralnoj ishrani biljaka. Na osnovu toga se pravi proračun mineralnih i organskih đubriva koji su potrebni za narednu kulturu koja se zasniva, kao i odnos NPK hraniva i njihova količina. Osim ovih parametara, (NPK) radi se Nmin metoda, ukupan azot, kalcijum karbonati. Na osnovu svih ovih parametara, može se zaključiti o kakvom je zemljištu reč i da li je ono sposobno da postigne željeni prinos i kvalitet naredne kulture koju sejemo ili sadimo.U tom cilju poljoprivrednici mogu imati veliku korist i uštedu pri odabiru i količini hraniva koju treba da unesu za sledeću kulturu.

Značaj: Značaj agrohemijske analize zemljišta se ogleda u pravilnom unošenju organskih i mineralnih materija čija je količina i odnos hraniva u direktnoj propor-ciji sa prinosom koji naravno prati i kvalitet.Samim tim, ne dolazi do prekomernog i nekontrolisanog unošenja nutrijenata koji izazivaju niz štetnih pos-ledica po gajene biljke, a naročito velike štete na zagađenje zemljišta, podzemnih voda pa samim tim i rečnih vodotokova, a najveće štete se odražavaju na ljudsko zdravlje. Imajući u vidu korisne i štetne pos-ledice unošenja nutrijenata u zemljište, Ministarstvo

MELIORACIJE

poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je sa obno-vom registracije poljoprivrednih domaćinstava, uvelo jednu pozitivnu meru kontrole plodnosti zemljišta (kao i popravku-kalcifikaciju), kao obaveznu meru u narednih pet godina, čime će podstaći poljoprivred-nike da provere stanje svog zemljišta, jer u protivnom domaćinstvo može preći u pasivni status.

UPUTSTVO ZA UZORKOVANJE ZEMLJIŠTA

Šta se dobija analizom zemljišta? Analizom zemljišta na parametre kontrole plodnosti, poljoprivredni proizvođači dobijaju PREPORUKU o pravilnom đubrenju za naredne 3 godine u smislu količine đubriva kao i vremena njegove primene. Ova mera dovodi do značajne racjonalizacije upotrebe đubriva u odnosu na kod nas zastupljeno đubrenje bez prethodnih analiza zemljišta.

Investicija u analizu zemljišta se višestruko isplati jer se adekvatnom primenom đubriva mogu postići

VESTI

Šta u budućnosti mogu da očekuju naši vredni poljoprivred-

nici?

- Jedno je sigurno, nastavićemo sa subvencionisanjem i

pomaganjem našim farmerima, učinićemo sve da oni sprem-

no dočekaju, priključenje Evropskoj Uniji i tržišnu utakmicu sa

evropskim farmerima. Takođe, radićemo intenzivno na trans-

feru znanja, njihovoj edukaciji, uvećanju prinosa na njihovim

parcelama, povećanju prirasta u stajama, ukrupnjavanju njihovih

poseda i modernizaciji proizvodnje. Preduzete aktivnosti jasno

ukazuju na naš stav, da poljoprivreda u leskovačkom kraju pred-

stavlja okosnicu ekonomskog razvoja Grada Leskovca.

B. Pešić

5

Naselje Krivi Del, selo u ruralnom području jugoistočne Srbije nalazi se u opštini Crna Trava na nadmorskoj visini od 721 m. U Naselju

živi 159 stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 44,8 godina. U Naselju živi 82 domaćinstva, a prosečan broj članova po

domaćinstvu je 2,41.

Poljoprivredno gazdinsto Stoleta Ilića iz Krivog Dola u Opštini Crna

Trava je jedno od retkih gazdinstava u ovoj opštini koje se odlučilo

da sačuva duh planinskih sela i ostane verno svom ognjištu.

Gazdinstvo se bavi stočarskom proizvodnjom poseduje 4 grla gove-

da i 10 grla koza. Zahvuljujući rukovodiocima Fonda za poljoprivredu

opštine Crna Trava ovo gazdinstvo je dobilo 5 alpino koza i 1 jarca,

preko programa podsticaja za poljoprivrednu proizvodnju i ruralni

razvoj.

Gazdinstvo poseduje veliki potencijal za bavljenje kozarskom proiz-

vodnjom jer u svom posedu ima prirodne pašnjake sa raznovrsnom

florom biljaka što pogoduje razvoju i ishrani koza. Na gazdinstvu

živi i opstaje svojim radom više generacija deda, otac, sin, unuk.

Ostaje nam da u budućem periodu rešimo gorući problem-migraci-

ju stanovništva, da ovakvim i sličnim akcijama podstaknemo naše

meštane, zemljake, ljubitelje prirode i povratnike da apliciraju na

našim projektima, vrate se svojim ognjištima i time povratimo stari

sjaj našem kraju, kaže Veselin Jovašević zadužen za koordinaciju i

realizaciju projekata u opštini Crna Trava.

Strahinja Pešić

POMOĆ OPŠTINE-VETAR U LEĐA VERNIM MEŠTANIMA

Jednostavna priprema jela, lako čuvanje, dobar hemijski sastav, lak transport, samo su neki od razloga zbog kojih je pasulj jedan od

glavnih artikala za ishranu ljudi. Pasulj je veoma stara kulturna biljka. Spada u grupu leguminoznih biljaka velike hranljive vrednosti iz

porodice mahunarki. Najvažnija vrsta pasulja Phaseolus vulgaris poreklom je iz Amerike. Njegovo širenje u proizvodnji išlo je dosta brzo.

U Evropi je prenet kraj XVI veka. U našoj zemlji pasulj je prenet iz Italije u XVII veku. Može da se gaji u združenoj setvi sa kukuruzam.

Kao čist usev u Srbiji gaji se na preko 20.000 hektara.

Uslovi uspevanja – odnos prema činiocima spoljne sredine

Pasulj je biljka toplog i umereno toplog podneblja - ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje semena je od

8-10 ºC. Neposredno posle nicanja biljčice pasulja uginjavaju i pri najslabijim mrazevima (-0,5 do -1 ºC). Odrasle biljke izdržavaju pozne

mrazeve jačine do -2 ºC. Visoke temperature zajedno sa niskom relativnom vlažnošću vazduha utiču na opadanje cvetova, pri čemu

mahune ostaju šture. Optimalni rejoni za proizvodnju su oni u kojima u toku vegetacionog perioda pasulja padne 200-250 mm ravno-

merno raspoređenih padavina. Pasulj ima dosta skromne potrebe u vlazi. I pored toga što ima umerene potrebe u vlazi, i ekonomično

troši vodu pasulj ne podnosi sišu. Samo uz navodnjavanje može se računati na siguran rod. Ima dosta velike potrebe u svetlosti, ali

ipak slabo zasenjavanje dosta dobro podnosi. U odnosu na zemljište pasulj je veoma izbirljiv. Zemljište za pasulj treba da je rastresito,

plodno i humusno, dobrog vodnog, vazdušnog i toplotnog režima. Ne podnosi jako kisela i slana zemljišta (pH= 6-7,5), kao i zemljišta sa

visokim nivoom podzemnih voda.

Agrotehnika (tehnologija) za pasulj

Plodored - Pasulj ne podnosi gajenje u monokulturi. Plodored mora biti podešen tako da na istu površinu dođe tek posle četvrte ili pete

godine. Najbolji predusevi za pasulj su strna žita i okopavine, a sam je odličan predusev za skoro sve njivske biljke.

Obrada zemljišta - Obrada zemljišta zavisi od preduseva i i predstavlja odgovoran posao.Pasulj odlično reaguje na dublje oranje (30-

35cm). Poorano zemljište ostaje preko zime u otvorenim brazdama. U proleće se vrši zatvaranje brazde i predsetvena priprema.

Đubrenje - Analiza plodnosti zemljišta značajna je kao krvna slika kod čoveka i bez nje je besmisleno započinjati bilo koju vrstu biljne

PASULJ – PHASEOLUS SP.

STOČARSTVO

6

strana 10





MELIORACIJE





proizvodnje. Analizom se utvrđuje stanje kiselosti zemljišta (pH), sadržaj kalcijum karbonata, pristupačnog kalijuma i fosfora, ukupnog

azota i humusa u zemljištu. Hemijska analiza zamljišta uštedeće novac, a biljkama će omogućiti izbalansiranu ishranu. U proizvodnji

pasulja prvostepeni značaj ima đubrenje mineralnim đubrivima pri čemu se veća pažnja poklanja fosforu i kalijumu, a znatno manje

azotu. Ukoliko koristimo NPK (15:15:15), njegova orjentaciona doza je oko 500kg/ha uz dodatak prihranjivanjem 100kg/ha KAN-a, kulti-

viranjem u fazi 3-4 stalna lista. Za prinos od 2 t/ha usev pasulja utroši oko 60 kg N, 80 kg P2O5, 90 kg K2O.

Način gajenja - Čist usev pasulja zahteva intenzivan način proizvodnje.Združen usev pasulja i kukuruza zasniva se setvom kukuruza i

pasulja u naizmeničnim redovima ili setvom kukuruza i pasulja u isti red.

Setva – Za setvu pasulja treba obavezno koristiti kvalitetan semenski materijal koji odgovara standardima. Preporučuje se upotreba

preparata AZOTOFIKSIN-a za tretiranje semena pred setvu. Za 100kg semena pasulja potrebno je 0,5kg preparata. Preparat se rastvori

u 1 litar vode i nanese na seme u mračnoj prostoriji, pri sobnoj temperaturi, neposredno pred setvu. Tako tretirano seme ne izlagati di-

rektnoj sunčevoj svetlosti, koja bi ubila bakterije.Vreme setve zavisi od mesta proizvodnje i sorte. Usled okolnosti da je minimalna tem-

peratura za klijanje semena dosta visoka i da su mlade biljke osetljive na pozne prolećne mrazeve, pasulj je usev srednje prolećne setve.

Kada se srednje dnevne o temperature vazduha ustale iznad 15 ºC, a setveni sloj zemljišta dostigne temperaturu od oko 10 ºC stekli

su se uslovi za setvu pasulja.Setvu treba obaviti u drugoj ili trećoj dekadi aprila. Optimalna dubina je od 3 do 5cm. Setva može biti

mašinska ili ručna, u redove. Niske sorte (čučavci) koje imaju sitno seme seju se mašinski najčešće na 50x5cm (400 000 biljaka/ha),

a krupnozrni na 50x7cm (300 000 biljaka/ha).

Količina semena po hektaru za pasulje sitnog

i srednje krupnog semena se kreće od 80 do

110kg/ha, a krupnosemenog 100-140 kg/ha.

Nega useva – Redovna mera nege jeste kulti-

viranje kojim se razbija pokorica i uništavaju ko-

rovi. Po potrebi izvode se 2-3 kultiviranja. Dru-

go kultiviranje kombinuje se sa prihranjivanjem

(100-150kg/ha KAN-a). Pre početka cvetanja

mora biti obavljena poslednja međuredna

obrada. U savremenoj proizvodnji pasulja suz-

bijanje korova se obavlja herbicidima. Radi po-

jednostavljenjap rocesa i smanjenja troškova

proizvodnje danas se u uslovima uspešne

primene herbicida izostavlja ručno okopavanjei

smanjuje broj međurednih kultiviranja. Pasulj

pozitivno reaguje na navodnjavanje – najjače

reaguje na zalivanje u periodu cvetanja i nali-

vanja semena.

Žetva – Sazrevanje pasulja je postepeno – teče od osnove stabla prema vrhu.U proizvodnim uslovima naše zemlje pasulj stiže za berbu

krajem jula i početkom avgusta.Određivanje pravog momenta za žetvu otežava to što pasulj neravnomerno sazreva, a prezrele mahune

lako pucaju, i dolazi do osipanja semena. Zbog velike mogućnosti osipanja zrna u toku berbe, poželjno je berbu obaviti u jutarnjim

časovima, kada su mahune još vlažne od rose.

Pasulj ima jako dobru osobinu sa nakon košenja, naknadno, dobro sazreva.

Na većim površinama berba odnosno žetva pasulja obavlja se mehanizovano. Mehanizovana berba može biti jednofazna i obavlja se

kombajnom i dvofazna. Jednofazna berba vrši se kombajnom, u fazi pune zrelosti. Za jednofaznu žetvu preporučuju se sorte koje ravno-

mernije sazrevaju. Dvofazna berba: prva faza-košenje biljne mase i sakupljanje u otkose i druga faza vršidba specijalnim vršalicama ili

adaptiranim žitnim kombajnima, sa uređajima za podizanje pokošenih otkosa. Pri dvofaznoj žetvi pasulj se žanje nešto ranije, kada su

donje mahune u punoj zrelosti, a mahune u gornjem delu stabla u žutoj zrelosti. Donji listovi sa stabla su obično opali, a gornji su žuti.

Ručna berba se obavlja na manjim parcelama, čupanjem ili košenjem biljaka sa njive i izdvajanjem zrna iz mahuna najčešće “mlaćenjem”

ili adaptiranim žitnim vršalicama.Mogu se koristiti i različite kombinacije ručnog i mašinskog rada. Primenjuje se onaj način berbe koji

je pristupačan i koji je prilagođen obimu proizvodnje.

Posle vršidbe pasulj se čisti od primesa, kalibrira se i skladišti. Oštećenih zrna ne sme da bude više od 5 %. Ako je potrebno, pasulj se

posle vršidbe dosušuje na 14% vlage. Sušenje se, zavisno od mogućnosti može obaviti prirodnim putem ili u sušarama. Zrno pasulja

koje nije dobro osušeno gubi na kvalitetu i teško se duže čuva. Zavisno od količine semena, pasulj se kod nas pakuje i čuva u silosima,

ili još češće u vrećama različite zapremine, zavisno od potrebe tržišta.

Boban Stanković, dipl. ing.

POVRTARSTVO

strana 10





MELIORACIJE





7

U narednom periodu očekuje se promenljivo vreme, sa povremenim naoblačenjima praćenim padavinama koje će smenjivati periodi

sunčanog i toplijeg vremena. Ovi meteorološki podaci nagoveštavaju da bi setva kukuruza na području Jablaničkog okruga mogla

početi već krajem druge-početkom treće dekade aprila.

Savetodavci PSSS Leskovac poljoprivrednim proizvođačima savetuju da predsetvenu pripremu zemljišta obave neposredno pre početka

setve kukuruza, kako bi se sačuvala vlaga u zemljištu i kako bi kukuruz bio zasejan u kvalitetno pripremljen setveni sloj. Gaženjem

suviše vlažnog zemljišta, struktura zemljišta se kvari i time se negativno utiče na mehaničko- fizičke osobine zemljišta. Broj prohoda

je jedan od vrlo važnih činilaca u predsetvenoj pripremi. Što manji broj prohoda u pripremi omogućava očuvanje površinskog sloja

zemljišta od preteranog sabijanja i

gaženja. Ukoliko je osnovna obrada

obavljena u optimalnom roku i na

kvalitetan način dovoljan je manji

broj prohoda kako bismo dobili

kvalitetan setveni sloj, u suprot-

nom povećavanjem broja prohoda

u predsetvenoj pripremi dolazi do

preterane zbijenosti zemljišta. U

današnje vreme sve više se uvode

kombinovana oruđa koja izvode is-

tovremeno više agrotehničkih mera.

Tvrda posteljica omogućava dobar

kontakt semena i zemljišne vlage,

a rastresiti sloj omogućava brže

i kvalitietnije nicanje. U ovakvim

uslovima sa povoljnom tempera-

turom zemljišta postiže se brzo i

kvalitetno klijanje i nicanje. Što je

ujednačenija dubina predsetvene

pripreme to je ujednačenija i du-

bina setve. Vreme primene đubriva

je od velikog značaja i polazi se

od činjenice da se fosfor i kalijum

sporo premeštaju po dubini, a da se azot lakše kreće i podložan je spiranju. Zato je fosfor i kalijum trebalo uneti u zemljište u zonu

u kojoj se nalazi korenov sistem (znači u profilu od 0 do 30 cm), rasturanjem 2/3 fosfora i kalijuma pred oranje dok preostalu količinu

primeniti u predsetvenoj pripremi.

Setvu kukuruza treba započeti kada temperatura zemljišta na dubini setvenog sloja dostigne temperaturu od 10 0C. Setvu kukuruza

najpre početi hibridima iz kasnije grupe zrenja. Pri izboru hibrida kukuruza treba voditi računa o grupi zrenja i potencijalu prinosa.

Ukoliko se radi o većoj površini pod kukuruzom, naša preporuka je da treba sejati nekoliko različitih FAO grupa zrenja, jer sejanje samo

jedne grupe može biti vrlo rizično, što je proizvodna 2014. godina apsolutno potvrdila. Proizvodnja kukuruza za skidanje u zrnu je sve

češća pojava pa je brzina otpuštanja i sadržaj vlage u zrnu postao vrlo značajan faktor za izbor hibrida. Takođe, treba obratiti pažnju

na tolerantnost na stres, kao i tolerantnost na bolesti i štetočine.U toku proizvodnog ciklusa kukuruza, setva ima nenadoknadivi uticaj

na visinu prinosa suvog zrna. Prilikom setve kukuruza bitno je odrediti gustinu i dubinu setve.

Ispitivanja pokazuju da se u sušnim godinama najviši prinosi postižu u ranijim rokovima setve. Raniji rokovi setve imaju svoje prednosti

i nedostatke. Raniju setvu karakteriše nešto duži period od setve do nicanja, i oštećenja koja mogu nastati usled oštećenja od kasnijih

prolećnih mrazeva. Prošlogodišnju raniju setvu karakterisao je još jedan problem, a to je duži kišni period sa nižim temperaturama što je

izazvalo skapavanje zrna i propadanje klijanaca, pa je veliki deo setvenih površina bilo neophodno presejati. Kada se obavi ranija setva

nicanje, zatim metličenje i svilanje je ranije, pa se i sazrevanje završava ranije, u toplijem delu godine, kada se otpuštanje vlage iz zrna

odvija znatno brže. Kukuruz koji je ranije ponikao do pojave letnjih suša već ima dobro razvijen korenov sistem. Prilikom određivanja

gustine setve treba imati u vidu: zahteve hibrida, stanja plodnosti parcele i ako dođe do pojave suše tokom leta da li je moguće obaviti

navodnjavanje ili će se proizvodnja obaviti u uslovima “suvog ratarenja”, što je na području Jablaničkog okruga najčešći slučaj. Treba

imati u vidu da na manje plodnim zemljištima, u uslovima suvog ratarenja hibride kukuruza treba sejati ređe. Rezultati mnogobrojnih

istraživanja pokazuju da hibridi novije generacije povoljno reaguju na povećanje gustine useva i da hibridi sa kraćim periodom vegetacije

RATARSTVO

strana 10





MELIORACIJE





8

BLIŽI SE SETVA KUKURUZA

povoljnije reaguju na veće gustine u poređenju sa kasnostasnijim hibridima.

Vreme setve kukuruza spada u faktore koji imaju bitan uticaj na nivo prinosa kukuruza. Višegodišnja ispitivanja na području Jablaničkog

okruga pokazuju da se najviši prinos može ostvariti setvom kukuruza sredinom aprila. Setvom u maju mogu se ostvariti značajno

niži prinosi. Ipak, vreme, gustina i način setve u narednom periodu zavisiće od vremenskih prilika kao i mehaničkih, bioloških i fizičkih

osobina zemljišta, pa izboru parcela treba posvetiti dodatnu pažnju.

Pre setve treba obaviti podeševanje sejalice, kako bi se obezbedila kvalitetna i ujednačena setva.

Jelena Stojiljković, mast. inž.

Hrom se smatra esencijalnim mikroelementom. Razni nepovoljni

uticaji koji čest vladaju na farmama kao što su uslovi držanja,

ishrane, socijalni i metabolički stresovi (rano odbijanje, inten-

zivni uslovi odgajanja, transport, visoka proizvodnja, graviditet, i

sl.) smanjuju prirodne odbranbene mehanizme i pospešuju raz-

voj metaboličkih i infektivnih poremećaja. Pomenuti poremećaji i

problemi mogu da preveniraju ako se u obroke uključi organski

vezan hrom. Dodatak organskog hroma u obroke teladi koja su pod

stresom značajno poboljšava njihov prirast i smanjuje pojavu res-

piratornih bolesti a samim ti i smanjenje potreba za tretiranje anti-

bioticima. Treba istaći da stočni kvasac koji je obogaćen hromom

povećava dnevni prirast i konverziju hrane, smanjuje stres što se

odražava povoljno na celokupni imunološki sistem organizma.

Znatno veća količina hroma se nalazi u kolostrumu koja se sman-

juje tokom laktacije. Hrom je u mleku vezan za njegove masne

komponente.

Dodavanjem organskog hroma (kvasac obogaćen hromom) povećava se mlečnost, poboljšava telesna kondicija i povećava imunološki

sistem organizma životinja, takođe poboljšava reproduktivnu efikasnost i smanjenje pojave ketoze.

mr Dejan Ranđelović

EFEKAT NEDOSTATKA HROMA U ISHRANI ŽIVOTINJA

Uspešnost bavljenja svinjarskom proizvodnjom podrazumeva

obezbeđenje optimalnih uslova za držanje žvotinja. Pored ishrane koja

je nezaobilazan faktor u svim fazama svinjarstva, smeštaj takođe

predstavlja važnu kariku na koju trebamo obratiti posebnu pažnju.

Pod smeštajem podrazumevamo prostor gde svinje provode celokup-

no vreme svog života i gde obavljaju sve fiziološke potrebe. Taj prostor

mora da bude uređen tako da se životinja oseća prijatno i da normalno

zadovoljava sve fiziološke potrebe. To podrazumeva da su objekti čisti,

provetreni bez prisustvo amonijaka, osvetljeni i optimalno zagrejani u

pojedinim fazama razvoja ( prasilišta ).

Optimalna temperatura u prasilištu se kreće od 35 - 37˚C, zagrevanje

prasilišta se vrši pomoću kvarcnih ili plinskih visećih grejalica ili ka-

loriferima. Neophodno je korišćenje infra red sijalica koje emituju ultra

ljubičasto zračenje, koje vrši pretvaranje provitamina D2 u vitamin.

mr Dejan Ranđelović

TEMPERATURNI STRES PRASADI U PRVIM DANIMA ŽIVOTA

strana 10





MELIORACIJE





STOČARSTVO

9

Osnovno sredstvo poljoprivrednog razvoja u razvijenim zapadnim zemljama u današnje vreme predstavljaju poljoprivredne zadruge.

One pokrivaju svu delatnost jednog poljoprivrednog gazdinstva, polje marketinga, prerade i snabdevanje inputima.

U Srbiji stare državne poljoprivredne zadruge prestale su da postoje, jer nisu prešle na nove tržišne uslove. Državne zadruge iz tog

perioda snabdevale su poljoprivredno gazdinstvo poljoprivrednim inputima, kupujući i prerađujući primarne proizvode, a u stvari bile su

poljoprivredno preduzeće.

Nakon gašenja većeg broja poljoprivrednih zadruga u većini sela poljoprivrednici su ostali bez poslovne organizacije. Transformaciju iz

prethodnog zadružnog sektora treba izvršiti sa načelima Međunarodnog zadružnog saveza i načelima Evropske unije.

Po Nacrtu zakona zemljoradničku zadrugu mogu osnovati najmanje deset poljoprivrednih proizvođača i drugih fizičkih lica koji imaju u

svojini ili po drugom osnovu koriste zemljište, objekte ili sredstva za rad u poljoprivredi.

Osnivački akt zadruge je ugovor o osnivanju koji potpisuju svi osnivači i overavaju svoj potpis.

Udeli su sredstva koja osnivači obezbeđuju za osnivanje i poslovanje zadruge, a mogu biti novčani i nenovčani. Visina, odnosno mini-

malni iznos udela nije propisan zakonom, pa osnivači mogu o tome slobodno odlučiti.

Osnivačku skupštinu zadruge čine sva fizička lica koja su izrazila volju da osnuju zadrugu. Na osnivačkoj skupštini se može potpisati

ugovor o osnivanju i uplatiti udeli, ako to nije učinjeno prethodno, a obavezno se usvajaju zadružna pravila.

Organi upravljanja (Upravni odbor od najmanje 5 članova i Nadzorni odbor od najmanje 3 člana) se mogu izabrati na osnivačkoj

skupštini ili u roku od 30 dana od njenog održavanja. Članovi organa upravljanja se biraju iz redova zadrugara, na mandat od najduže

pet godina, pri čemu zadrugar može biti član jednog organa upravljanja, a direktor ne može biti biran za predsednika Upravnog odbora

ili Nadzornog odbora ili člana Nadzornog odbora.

Za registraciju zadruge u Registru privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre podnose se u jednom primerku sledeća

dokumenta:

1.zahtev za registraciju osnivanja preuzeti sa sajta Agencije za privredne registre www.apr.gov.rs ili kupiti u kancelariji Agencije,

2.overeni potpis lica ovlašćenog za zastupanje na OP obrascu,

3.ugovor o osnivanju sa potpisima svih osnivača overenim u sudu,

4.fotokopije ličnih karata svih osnivača,

5.zapisnik sa osnivačke skupštine (sa neoverenim potpisima predsednika skupštine zadruge i zapisničara),

6.potvrda banke o uplati osnivačkih udela na privremeni račun (ako su ulozi novčani, a potvrda ovlašćenog skladišta ako su udeli

nenovčani tj. robni),

7.potvrda o uplati takse za registraciju od 4.000,00 dinara na račun Agencije za privredne registre, Beograd, Brankova 25

broj 840-29770845-52, model 97, poziv na broj 95-01. potvrda o uplati takse od 1.750,00 dinara Republičkom zavodu za statis-

tiku na račun br. 840-742221843-57, model 97, te šifra opštine u kojoj će biti sedište zadruge (utvrditi šifru preko linka Agencije).

Zadruga se smatra osnovanom donošenjem rešenja o registraciji. Rešenjem o registraciji zadruga dobija matični i poreski identifika-

cioni broj. I u svetu i u Srbiji zadruge imaju budućnost, ali smo na početku tog puta.

Mirjana Petrović, dipl. inž.

VRATITI ZADRUGE

SVEŽ KRASTAVAC SA LESKOVAČKIH POLJA! Uprkos nepovoljnim vremenskim prilikama za proizvodnju povrća na području

Jablaničkog okruga vredni povrtari iz ovog kraja počeli su sa ubiranjem plodova

svoga rada. Berba krastavca u zaštićenom prostoru, tamo gde je bilo uslova za

dogrevanje prostora, počela je pre petnaestak dana.

U ovom periodu krastavcu bi znatno pogodovali duži sunčani intervali i stabilnije

klimatske prilike. Poznato je da, proizvodnja u zaštićenim uslovima osigurava

raniju berbu, ali zahteva dodatne troškove za zagrevanje. Leskovački povrtari su

svesni činjenice da je cena proizvoda iz ranije proizvodnje znatno viša pa se sve

više ulaže u osavremenjavanje plasteničke proizvodnje.

Jelena Stojiljković, m. sc.

ZADRUGARSTVO

strana 10





MELIORACIJE





10

Prodajem 20 mlekarskih kanti. 064/6454738

Prodajem 200 komada ambalaže za berbu višnje i šljive 12/1. 064/8110751

Kupujem pumpu visokog pritiska za pranje povrća. 063/8082607

LOV I RIBOLOV

strana 10





MELIORACIJE





MALI OGLASIKupujem traktor Rakovica 65.

060/4448533

Prodajem krompir količine 5t.065/3403740

Stojanović Svetislav – Proboj tel: 064/206117115 kom. Prasadi 25kg.

11

Podmladak Lovačkog udruženja ‘’Manojlovce’’ iz Manojlovca je ozbiljno shvatio priču i uputstva starijih članova udruženja, da u toku

zime treba brinuti i čuvati divljač. Svoju ozbiljnost, najmalađi članovi, su pokazali za vreme ovogodišnjih snežnih padavina, kada su na

sebi svojstven način, uz malo mašte, koja prevazilazi dečiju, uspeli da naprave inprovizovana hranilišta u kojima su dopremili hranu i

ostavili je na konzumiranje promrzlim pticama.

Ovo nije prvi slučaj da najmlađi lovci ovog udruženja pokazuju društvenu odgovornost i poznavanje lovne etike, ali je sigurno jedno,

da lovište ‘’Kutlavica’’ kojim gazduje ovo lovačko udruženje ne treba da brine za stanje lovne divljači u budućnosti sve dok bude imalo

ovakve članove.

Prof. dr Bratislav Pešić

MLADI LOVCI BRINU O DIVLJAČI

Na visini zadatka, mladi članovi, Nemanja, Filip, Luka, Andrija i Lazar

Gajene kulture deo potreba u hranivima podmiruju količinama

koje se nalaze u zemljištu, a drugi deo s podmiruje se unošenjem

mineralnih đubriva. Kontrolom plodnisti zemljišta đubriva se

preporučuju na osnovu stanja koje se utvrdi u laboratoriji strčnih

službi. Tumačenje rezultata agrohemijske analize zemljišta

podrazumeva upoređivanje dobijenih rezultata sa graničnim vred-

nostima obezbeđenosti zemljišta određenim hranljivim materi-

jama. Rezultati agrohemijske analize određuju ne samo količinu,

već i vreme i način primene kako organskih tako i mineralnih

đubriva. Analizom zemljišta može se odrediti i odgovarajuća for-

mulacija mineralnih đubriva neophodna za normalan rast i razvoj

gajenih kultura.

Proizvođači mineralnih đubriva često polaze od toga da agro-

hemijska analiza zemljišta nije potrebna, naročito onda kada

ona pokazuje da se isti prinosi mogu dobiti i upotrebom manje

količine mineralnih đubriva. Proizvođači mineralnih đubriva tre-

ba stalno da imaju na umu da agrohemijska analiza zemljišta

ne smanjuje količine đubriva već ih svodi samo na neophodnu

meru i da pomaže poljoprivrednim proizvođačima da svoja

zemljišta održavaju u određenom stanju plodnosti. To znači da

se preporučuje đubrenje i onih zemljišta koja su dobro snabdeve-

na hranivom, i to količinama koje su sadržane u prinosima koji

se dobijaju na tom zemljištu, a to su obično visoki prinosi pa

su i količine hraniva visoke. S druge strane, agrohemijska analiza zemljišta omogućuje

povećanje količine hraniva na siromašnim zemljištima, a njih je mnogo više nego plodnih,

što kao rezultat ima veću potrošnju mineralnih đubriva. Cilj je pravilno a ne orjentaciono

đubriti. Tradicionalna upotreba mineralnih đubriva tokom vegetacije često dovodi do

prehranjivanja ili pothranjivanja gajenih useva. Nedovoljne količine najčešće dovode do

smanjenja prinosa dok preobilno đubrenje može dovesti do oštećenja korenovog sis-

tema i povećanog ispiranja azota a to utiče na narušavanja ekološke ravnoteže, zagađenje

životne sredine i stvaranje nepotrebnih troškova.

Proizvođači i potrošači mineralni đubriva moraju imati zajednički interes. Organizovan-

jem stalne sistematske kontrole plodnosti zemljišta, sredstva koja budu uložena u ovu

svrhu biće višestruko vraćena kako proizvođačima tako i potrošačima mineralnih đubriva.

Boban Stanković, dipl. inž.

DA LI ĐUBRITE? DA, MOŽDA NE, ZAŠTO?

Imajući u vidu značaj povrtarske proizvodnje na području Jablaničkog okruga i činjenicu da

je plastenička proizvodnja sve intenzivnija, kao i to da se plastenička proizvodnja odvija u zaštićenom prostoru, biljkama je potrebno

obezbediti dovoljnu količinu svežeg vazduha kroz sistem za provetravanje biljaka. Pod svežim vazduhom podrazumeva se ne samo

čistoća i hemijski sastav vazduha, nego i smanjen sadržaj vodene pare u vazduhu.

Drugi, jako bitan faktor, koji se smanjuje provetravanjem je relativna vlažnost vazduha. Povećanjem relativne vlažnosti vazduha

povećava se i mogućnost da dodje do pojave štetočina i bolesti. Velikoj većini oboljenja za razvoj pogoduje vlažna sredina, koja se preko

relativne vlažnosti vazduha obezbedjuje. Preporuka naše službe poljoprivrednim proizvođačima je da se plastenici moraju što više

provetravati (bočno ili krovno), jer eliminisanjem prevelike količine vlažnog vazduha biljke oslobađamo od potencijalnog razvoja bolesti.

Ovo ne važi samo za letnji period, već tokom čitave proizvodne sezone, ali u skladu sa spoljnom temperaturom i fazom porasta biljaka.

Jelena Stojiljković, mast. inž.

PROVETRAVANJE PLASTENIKA

strana 10





MELIORACIJE





12

Borovnica je voćna vrsta koja kod nas u Srbiji nije to-

liko poznata. Poslednih nekoliko godina postaje jedna od

tema naših predavanja zbog svog hranjivog i lekovitog

svojstava. Plod borovnice je bogat proteinima, vitamini-

ma, pektinima, gvožđem i dr.

Od agroekoloških uslova za uzgoj borovnice trebamo

pomenuti položaj (uspeva na nadmorskoj visini od 300

do 800 metara), nagib terena (od 3 do 5 stepeni), najbolji

položaji su severni i severozapadni, jer bolje zadržavaju

vlagu.

Zemljište koje pogoduje za uzgoj borovnice je

lako,strukturno i kiselo zemljište. Sadržaj humusa treba

da bude od 5 do 7 %, pH zemljišta od 4.2 do 4.8.

Borovnica tokom zime podnosi niske temperature i do

-30, ali je bolje ako postoji snežni pokrivač. Visoke tem-

perature takođe mogu nepovoljno uticati na žbun, na

temperaturi od 35-40 dolazi do sušenje žbuna jer koren

bez korenovih dlačica ne može da usvoji dovoljnu količinu

vlage koja se gubi u procesu transpiracije. Preporučuje se

kako orošavanje tako i zasenjavanje sadnica.

PREPORUKA ZA GAJENJE BOROVNICE

Priprema parcele za sadnju

- Ravnjanje terena, uklanjanje ostataka drveća, šiblja

- Agrohemijska analiza zemljišta, radi utvrđivanja plodnosti i davanje preporuka ako je

to potrebno

- Duboko oranje (40cm), u periodu avgust ili septembar

- Fina obrada zemljista(rotofrezom, tanjiračom, drljačom i dr.)

Sadnja borovnice se obavlja na sledeće načine:

Sadnice se sade na 2.5-3m između redova i 1-1.5m u redu, kod manje bujnih sorti rasto-

janje može biti i manje.

Optimalno vreme za sadnju je kraj zime i početak proleća, a u krajevima gde su blage

zime mogu se saditi i u jesen i tokom zime.

Najbolje sadnice koje trebamo koristiti su dvogodišnje ili trogodišnje i ne manje od 30

cm visine.

Trebamo napomenuti i to da je borovnica samooplodna biljka, ali naša preporuka je da

u zasadima trebamo imati vise sorti zbog boljeg oprašivanja i oplodnje.

Rezidba borovnice

Prve dve godine posle sadnje nije potrebna rezidba (radi formiranja jakog žbuna). Posle

ovog perioda rezidba se zasniva na proredjivanju žbuna, trebaju se uklanjati najstarije

grane i tanke grancice. Žbun treba imati od 6 do 8 glavnih grana.

Dalibor Cvetanović, dipl. inž.

VOĆARSTVO

strana 10





MELIORACIJE





13

U našim uslovima na vinovoj lozi ve-

like štete, u zavisnosti od godine, mogu

pričiniti paraziti prouzrokovači plamenjače

vinove loze (Plasmopara viticola), pepel-

nice vinove loze (Uncinula necator), sive

truleži (Botrytis cinerea), eskorioze ili crne

pegavosti (Phomopsis viticola) i crvene

paleži lišća (Pseudopeziza tracheiphila).

PRVO PRSKANJE jeste zimsko tretiranje

tokom faze mirovanja vinove loze.Za kas-

no zimsko prskanje loze preporučuju se

preparati na bazi bakra: BAKARNI KREČ,

BAKARNI OKSIHLORID BLAUVIT, BAKRO-

CID, CUPROXAT, KUPRAGRIN, FUNGURAN-

OH, BORDOVSKA ČORBA i dr.

Bakarni preparati se mogu koristiti sa-

mostalno ili u kombinaciji sa preparatima

na bazi mineralnih ulja, za suzbijanje

prezimljujućih formi štetnih insekata kao

sto su: GALMIN, GALPAR ili gotova kombi-

nacija preparat CRVENO ULJE.

Da bi došlo do pojave plamenjače na vinovoj lozi potrebno je da se ostvare sledeći uslovi:

Uslovi za prvu primarnu zarazu:

- da je tri dana uzastopno prosečna dnevna temperatura 10 0C,

- da je poslednjih 24 sata palo najmanje 10 mm kiše,

- da su lastari vinove loze dugi 10 cm, a da list ima prečnik 3 cm,

- da postoji izvor zaraze iz prethodne godine.

Za naredne, sekundarne infekcije kojih ima više, pored prisutnog patogena potrebni su

sledeći uslovi:

- da je prisutna vlaga od kiše ili jake rose u trajanju od 4 sata,

- da je temperatura 12 0C, dok je optimalna temperatura za jaku infekciju 20 0C.

Izveštajno-prognozna služba Poljoprivredne stručne službe Leskovac radi na poslovima

izveštavanja i prognoziranja pojave plamenjače vinove loze. Na osnovu fenološke faze

vinove loze, klimatskih prilika, prisustva patogena, utvrdjuje se pojava prve primarne i

narednih sekundarnih infekcija.

Prve primarne infekcije su mahom vrlo slabe tako da se protiv njih retko kada interveniše

hemijskih sredstvima. Prva sekundarna infekcija je takodje slaba, a tretiranje se obavlja

pre ostvarenja druge sekundarne zaraze. U našim uslovima ona se mahom ostvaruje od

25.maja do 1.juna, kada treba preventivno, pre ostvarene zaraze, primeniti neki od fungi-

cida za suzbijanje parazita prouzrokovača plamenjače.

Kritične fenološke faze za suzbijanje plamenjače (Plasmopara viticola):

• neporedno pred cvetanje,

• 8-12 dana nakon prethodnog,

• bobica veličine zrna pšenice,

• faza zatvaranja grozdova, bobice počinju da se dodiruju,

• početak faze „šarka“.

Preparati za suzbijanje plamenjače:

RIDOMIL GOLD MZ WG, CABRIO

TOP,QUADRIS, ACROBATE, MIKAL FLASH,

FOLIO GOLD, VERITA, FOLICUR, POLIRAM,

EQUATION PRO, CURZATE, ALIETTE,

FOLIETTE, MANKOGAL ANTRAKOL, DITAN,

CIRAM i dr.

U slučaju da vinogradari primenjuju

sistemična sredstva tretiranje treba obavl-

jati na 10-14 dana, u zavisnosti od vremen-

skih prilika. Ukoliko primenjuju klasična,

kontaktna sredstva prskanje treba obavl-

jati na 7 dana. Ako padne kiša nakon treti-

ranja, prskanje vinove loze treba ponoviti. U

našim uslovima dobar deo vinogradara za

suzbijanje plamenjače na vinovoj lozi ko-

risti preparate na bazi bakra i to, vrlo često,

Bordovsku čorbu koji sami pripremaju. Ne

retko, zbog loše pripremljene Bordovske

čorbe, zbog pogrešnog odnosa Plavog ka-

mena i gašenog ili negašenog kreča, pri-

likom spravljanja, dolazi do fitotoksičnosti

na vinovoj lozi (ožegotina).

Kritični fenološke faze za suzbijanje pepel-

nice (Uncinula necator):

• kada su lastari 10-15 cm visine,

ZAŠTITA VINOVE LOZE

ZAŠTITA BILJA

14

• pred cvetanje vinove loze,

• kada su bobice dve trećine svoje veličine.

Preparati za suzbijanje pepelnice: RUBIGAN, QUADRIS, SYSTHANE, BAJLETON, TOPAS, CABRIO TOP, STROBY, TRIFMINE, FOLICUR, SAP-

ROL, OLYMP, ANVIL, TILT i dr. Od kontaktnih preparata za suzbijanje pepelnice mogu se primeniti neki od sledećih: THIOVIT, KOSAN,

KVAŠLJIVI SUMPOR, KOLOSUL SUPER, SUMPOR U PRAHU i dr. Prskanje kontaktnim, klasičnim preparatima treba obavljati na 7 dana.

Ukoliko padne kiša nakon tretiranja, prskanje vinove loze treba ponoviti.

Kritične fenološke faze za suzbijanje sive truleži (Botrytis cinereae):

• pri kraju faze cvetanja i zametanja bobica,

• kada se bobice počnu dodirivati,

• u fazi šarka (početak zrenja),

• 3-4 nedelje pred berbu groždja.

Preparati za suzbijanje sive truleži: SUMILEX, SWITCH, TELDOR, SIGNUM, MYTHOS, FOLICUR i dr.

Za suzbijanje štetnih insekata (vinove pipe, cigaraša, smotavca groždja, pepeljastog groždjanog moljca, žutog groždjanog moljca i

dr.) preporučujemo primenu nekog od insekticida tokom vegetacije: FASTAC, FURY, TALSTAR, ABASTATE, TONUS, VERTIMEC, ANTHOCID,

CALYPSO, CONFIDOR, ARMADA, MOSPILAN, VOLLEY, i dr.

Od preparata za suzbijanje grinja koje na licu lista prouzrokuju bradavičaste izraštaje,a sa naličja lista udubljenja sa beličastom prev-

lakom, mogu se primeniti neki od sledećih preparata: DEMITAN, NISSORUN, OMITE, NEORON, ORTUS, FLUMITE i dr.

PRAVILNA PRIPREMA BORDOVSKE ČORBE

Veliki broj proizvodjača prilikom tretiranja gajenih kultura u cilju suzbijanja bolesti tipa plamenjače i crne pegavosti primenjuje gotove

kombinacije preparata na bazi bakra (Bordovska čorba, Bakarni kreč, Bakrocid, Bakarni oksihlorid, Bakarblau, Cuproxat, Funguran-OH,

Kupragrin i dr.). Medjutim, dobar deo proizvodjača koristi Plavi kamen, kao jeftinije rešenje i sami pripremaju Bordovsku čorbu za

tretiranje kako vinograda, tako i ostalih gajenih biljaka. Kako bi proizvodjači što efikasnije pripremili Bordovsku čorbu za tretiranje,

ne samo vinove loze, već i drugih voćarskih i povrtarskih kultura, ovom prilikom dajemo recepturu za ispravno i kvalitetno pripremanje

Bordovske čorbe korišćenjem Plavog kamena i gašenog, odnosno, negašenog kreča.

Priprema 2 % Bordovske čorbe: Na 100 litara vode dodati 2 kg. Plavog kamena i 2,4 kg. gašenog kreča ili 0,8 kg. negašenog (živog)

kreča, ili 0,95 kg. hidratiziranog kreča u prahu, koji se mora prethodno ugasiti.

Plavi kamen staviti u gazu i potopiti uveče u 50 litara vode i ostaviti da prenoći kako bi se u potpunosti rastopio. Najbolje je koristiti

Plavi kamen u kristalu jer je najčistiji.

Koristiti plastičnu ili drvenu burad za pripremu čorbe, jer metalna pod dejstvom bakra može korodirati.

Drugog dana kreč staviti u drugih 50 litara vode i ostaviti da se dobro rastvori.

Rastvor Plavog kamena sipati u rastvor kreča.

Priprema 1 % Bordovske čorbe: Na 100 litara vode dodati 1 kg. Plavog kamena i 1,2 kg. gašenog kreča ili 0,4 kg. negašenog (živog) kreča

ili 0,55 kg. hidratiziranog kreča u prahu.

Ako se tako pripremljena Bordovska čorba koristi za tretiranje gajenih kultura i ostane odredjena količina neupotrebljenog sredstva,

ostatak čorbe se čuva tako što se doda 1 litra mleka ili l0 dkg. šećera kako pripremljeno sredstvo ne bi izgubilo efikasnost. U tom

slučaju Bordovska čorba se može održati i do 14 dana.

Na taj način dobijamo Bordovsku čorbu koja je modre boje. Sa pravilnim odnosom Plavog kamena i kreča napravljena Bodovska čorba

je neutralne reakcije, koja u zaštiti gajenih kultura daje najbolje rezultate.

Ako se doda malo kreča Bordovska čorba je kisele reakcije i može doći do fitotoksičnosti na vinovoj lozi (ožegotina). Ukoliko se doda

više kreča Bordovska čorba je alkalne reakcije i oslabljeno je njeno delovanje.

Ne preporučuje se primena samo Plavog kamena, kao što to rade neki vinogradari, jer na gajenim kulturama ovo sredstvo može izaz-

vati različita oštećenja, to jest fitotoksičnost.

Ukoliko se koriste bakarna sredstva tokom vegetacije (naročito na jabučastim voćkama zbog pojave Erwinia amylovora, koja izaziva

bakterioznu plamenjaču jabuke, kruške, dunje i mušmule) treba smanjiti koncentraciju, jer ukoliko se primenjuju u koncentraciji koja se

inače koristi u periodu pred početak vegetacije za tzv. plavo prskanje može doći do pojave oštećenja na voćnim vrstama.

mr Gordana Jovanović

ZAŠTITA BILJA

15

RANO PROLEĆNO TRETIRANJE VOĆAKA Zimsko tretiranje je jako značajna mera u suzbijanju štetnih organizama – biljnih bolesti

i štetočina na voćnim vrstama i vinovoj lozi. Ova mera, ukoliko se sprovede na početku

vegetacije, olakšava za 50% posla u zaštiti voćaka od štetnih organizama tokom veg-

etacije, jer se zimskim tretiranjem smanjuje potencijal patogena koji mogu pričiniti ve-

like štete pri povoljnim uslovima tokom godine.

Koštičavo voće, malinu i kupinu treba tretirati nešto ranije, jer ove voćne vrste kreću

ranije sa vegetacijom u odnosu na jabučasto voće.

Primena preparata obavlja se prema uputstvu proizvodjača, tretiranje mora biti kvalitet-

no i temeljno sa većom količinom vode, to jest sa većom količinom rastvora (vode i

preparata). Voćka se mora kvalitetno, temeljno isprskati, “okupati” kako bi rastvor dos-

peo do svih otvora na biljkama, jer su upravo to mesta gde prezimljavaju mnogi štetni

organizmi. Preporučena količina vode po jednom hekratu je 1.000-1.500 litara, uz strogo

poštovanje koncentracije sredstva koju preporučuje proizvođač, a nalazi se na uputstvu

koje je priloženo uz preparat kada se isti kupuje u poljoprivrednim apotekama.

Prskanje se izvodi po tihom i mirnom vremenu, bez vetra, uz obavezno korišćenje

zaštitne opreme.

Obavezno treba obratiti pažnju na mogućnost mešanja preparata na bazi bakra i mineralnih ulja da ne bi došlo do pojave fitotoksičnosti.

Zbog toga treba obavezno pročitati uputstvo o mogućnosti mešanja tih preparata. Preparati na bazi bakra, u jesen i u proleće, pre pu-

canja pupoljaka, treba da se koriste u koncentraciji za 50% većoj od koncentracije koja se koristi na početku vegetacije.

Sve voćne vrste bi trebalo u jesen, posle opadanja lišća, zaštititi preparatima na bazi bakra, u cilju smanjenja infekcionog potencijala

raznih patogena. U periodu mirovanja, poželjno je pregledati voćke i vinovu lozu na prisustvo prezimljujućih insekata i grinja. Pregledom

je bitno utvrditi da li je brojnost štetočina iznad kritične, kako bi se donela odluka za izvođenje zaštite u periodu - pred kraj mirovanja

i početak vegetacije.

U jesen nakon opadanja lišća kod svih koštičavih voćnih vrsta, a posebno kod breskve, nektarine, šljive i višnje, potrebno je obaviti

kasno plavo prskanje, u cilju smanjenja potencijala prouzrokovača bolesti, kao što su kovrdžavost lista breskve i nektarine, monilioze,

šupljikavosti lista šljive i višnje i rogača na šljivi. Pre tretiranja, potrebno je obaviti orezivanje voćnjaka i to prilikom odstraniti obolele,

osušene, polomljene grane, mumificirane plodove, obolelo lišće koje visi na grani i dr. Uništavanjem ili zaoravanjem opalih listova, sman-

juje se populacija patogena i štetočina.

Kod jabučastih voćaka – jabuke, kruške, dunje i mušmule, treba obratiti pažnju na osušene grane sa lišćem koje ostaje da visi na grani,

kao i rak rane, jer se odatle širi prouzrokovač bakteriozne plamenjače (Erwinia amilovora). Prilikom rezidbe, treba odstraniti obolele

grane (na kojim su ostali sasušeni listovi) od mesta oboljenja prema stablu 40–60 cm

(u zavisnosti od debljine grane i više odseći) i obavezno ih spaliti. Za dezinfekciju alata

koristiti 96% etalnol, a rane treba premazati 1 % rastvorom bakarnih preparata. Veće pre-

seke na stablu prilikom rezidbe trebalo bi zatvoriti kalemarskim voskom. Posle rezidbe,

poželjno je izvršiti prskanje (kupanje) voćaka bakarnim preparatima.

Od patogena koji prezimljavju u biljnom materijalu, a s proleća kada su uslovi pov-

oljni mogu izazvati rane infekcije ističemo: Taphrina deformans - parazit prouzrokovač

kovrdžavosti lišća breskve, Monilinia laxa – parazit prouzrokovač sušenja cvetova,grana

i grančica i trulež ploda na koštičavim voćnim vrstama, M. fructigena – prouzrokovač

truleži plodova, Venturia inaequalis i V. pirina – paraziti prouzrokovači čađavosti i pega-

vosti lista, kao i krastavosti plodova jabuke i kruške,Taphrina pruni - prouzrokovač rogača

na šljivi, Erwinia amylovora – bakteriozna plamenjača jabučastih voćaka.

Kovrdžavost lista breskve je najštetnije oboljenje breskve, čiji je prouzrokovač fitopatogena gljiva Taphrina deformans. Patogen prouz-

rokuje kovrdžavost lišća i prevremeno opadanje istog, dovodi dp sušenja mladara, a samim tim i do značajnog smanjenja kvaliteta i

prinosa plodova. Ovo oboljenje se razvija pri vlažnom vremenu i optimalnoj temperaturi od 15 do 21 0C, u fenofazi pucanja i otvaranja

pupoljaka.

Prvo tretiranje treba izvšiti u fenofazi pred pucanje pupoljaka, a drugo pri pojavi zelene tačke na pupoljcima.

Sušenje cveta i trulež ploda na koštičavim voćnim vrstama (Monilinia laxa, M. fructigena). Ovaj patogen parazitira cvetove, mladare,

grančice, grane i plodove. Infekcija cvetova nastaje posle njihovog otvaranja. Infekcija se ostvaruje preko žiga i stubića, a širi se na os-

tale delove cveta koji izumiru - krunični listići, žig tučka, čašična loža i čašični listići. Prezimljava u obliku micelije, u rak ranama u kori

ZAŠTITA BILJA

16

zaraženih grančica i grana, kao i u mumificiranim plodovima koji ostaju u krošnji

ili na površini zemljišta.

Preporučuje se kao obavezna mera mehaničko uklanjanje oboleleih, sasušenih

grana i grančica.

Rogač šljive (Taphrina pruni) može da uništi preko 80% zametnutih plodova

šljive. Posebno je osetljiva sorta požegača. Godine rogača su godine s prohlad-

nim i kišovitim prolećem u vreme zametanja plodova. Zaraženi plodovi imaju

bledo-zelenu boju, sunđerastu konzistenciju, mogu biti znatno veći od zdravih, a

u njima se ne formira koštica. Svi zaraženi plodovi propadaju u toku vegetacije

i smanjuje se prinos. Gljiva prezimi ispod ljuspica pupoljaka i na grančicama

u obliku askospora. Ovaj parazit nema sekundarnih zaraza u toku vegetacije.

Čađava pegavost lista i krastavost ploda jabuke i kruške (Venturia inae-

qualis, V. pirina). Parazit prezimi u izumrlom lišću na površini zemljišta u ne-

dozrelim pseudotecijama, a kod kruške i na lastarima, pa zbog toga kod nje u

proleće pre dolazi do zaraze nego na jabuci. Ova gljiva ima dve faze u razvoju: parazitnu i saprofitnu. Saprofitna počinje sa opadanjem

i izumiranjem lišća u jesen i traje do klijanja askospora i ostvarenja infekcije u proleće, kada počinje parazitna faza. Većina askusa

dozreva u vreme otvaranja rodnih pupoljaka, a prve pseudotecije se formiraju nešto pre pojave prvog lišća.

Parazit utiče na prinos i kvalitet plodova, pri čuvanja plodovi su podložni napadu mikroorganizama prouzrokovača truleži.

Za razvoj ovog parazita potrebna je odgovarajuća temperatura i vlažnost. Pri prosečnoj temperaturi od 16 0C, slaba infekcija se može

ostvariti ako se list vlaži 9 sati ili posle 20 sati može se ostvariti jaka infekcija gde, period inkubacije traje 10 dana. Treba naglasiti da,

kada parazit ostvari zarazu lista i ploda, više ne zavisi od spoljne vlažnosti, jer vodu dobiva iz tkiva domaćina. Paraziti imaju primarnu i

sekundarnu zarazu, pa je potrebno skoro tokom cele vegetacije držati voćke pod kontrolom i zaštitom. Ako se spreče primarne zaraze

askosporama, biće manja potreba za zaštitom tokom vegetacije. Preventivna zaštita je osnova i ona počinje sa kretanjem vegetacije i

pucanjem pupoljaka.

Bakteriozna plamenjača kruške, dunje i jabuke (Erwinia amilovora) parazitira veliki broj domaćina. Parazit inficira cvetove, lišće,

mladare, vodopije, plodove, grane, debla, pa i koren osetljivih vrsta. Oboljenje se javlja rano u proleće, na cvetovima, mladarima i vodopi-

jama, koji venu, smežuravaju se i postaju mrkocrni i uginjavaju. Obolelo lišće postaje mrkocrne boje, ali ne opada, već ostaje na stablu.

Vrhovi obolelih mladara savijaju se i dobijaju oblik pastirskog štapa, što je znak da se radi o prisustvu ovog parazita. Oboleli plodovi

postaju mrki, smežuraju se i mumificiraju i viseći ostaju na rodnim grančicama. Osnovni način održavanja ovog patogena su rak rane

na granama i stablu. Bakterija može da se održi i na mladim i starim granama koje zaostanu na zemljištu posle rezidbe. Faza cvetanja

je najosetljivija, jer se parazit tada širi. Cvet je najugroženiji i bakterija najčešće preko njega prodire u voćku. Prilikom rezidbe, treba

detaljno pregledati stabla na prisustvo parazita i odstraniti sve zaražene delove, izneti ih i spaliti. Poželjno je da vreme bude suvo i

toplo, kako se bakterijski eksudat ne bi preneo na zdrave delove biljke.

Posle rezidbe, veće preseke treba premazati jednim od preparata: KALEM VOSAK SANTAR,

ili PLASTOBIT. Pribor i alat, prilikom rezidbe, takođe treba dezinfekovati jednim od pre-

parata: varikina 10%, Na hipohlorit 10%, ili etanol 96%.

Hemijska zaštita se obavlja od faze pucanja pupoljka, pa do cvetanja, preparatima na bazi

bakra (FUNGURAN-OH).

Od štetočina koje prezimljavaju u granama, stablu, pupoljku, ispod kore u formi jaja, jajnih

legala, jaja ispod štita, larvi, imaga, a suzbijaju se zimskih tretiranjem ističemo: Leca-

nium corni - štitasta vaš, Myzus cerasi - crna trešnjina lisna vaš, Myzus persicae - zelena

breskvina lisna vaš - Pseudalaucaspis pentagona - dudova štitasta vaš, Aphis pomi -

zelena jabukina lisna vaš, Dysaphis plantaginea pepeljasta vaš, Dysaphis devecta - lisna

vaš crvenih gala, Eriosoma lanigerum - krvava vaš, Antonomus pomorum - cvetojed,

Hyponomeuta malinellus - jabukov moljac, Adoxophyes reticulana - smotavac pokožice

ploda, Psylla pyri - obična kruškina buva. Anarsia lineatella (breskvin moljac)

Od polifagnih štetočina koje se suzbijaju zimskim tretiranjem ističemo: Lymantria dispar

– gubar, Euproctis hrysorrhoea – žutotrba, Hibernia defoliaria - veliki mrazovac, Cheima-

tobia brumata -mali mrazovac, Lepidosaphes ulmi - zapetasta štitasta vaš, Quadraspidi-

otus perniciosus -kalifornijska štitasta vaš, Panonychus ulmi - crvena voćna grinja. mr Gordana Jovanović

ZAŠTITA BILJA

17

Inverzija - Pojava pri kojoj temperatura prizemnog sloja vazduha raste sa visinom. Visina inverzije je visina iznad površine zemlje na

kojoj temperatura vazduha počinje da opada sa visinom. Intenzitet inverzije predstavlja razliku temperature vazduha neposredno uz

površinu zemlje i na visini inverzije.

Većina metoda za zaštitu od mraza ima veću efikasnost u uslovima jake inverzije kada temperatura vazduha naglo raste sa visinom.

Inverzije su okarakterisane kao jake ili slabe u zavisnosti od toga za koliko je temperatura vezduha tokom noći na visini od 15-18 m viša

od temperature vazduha na visini od 1 do 1,5 m. Trenutna jačina inverzije može da se odredi merenjem temperature vazduha elektron-

skim termometrima na visini od 1,5 m i 15 m.

Ovaj podatak je naročito značajan kada se inverzija javi tokom noći, u kojoj treba da bude sprovedena zaštita od mraza pomoću mašina

za vetar. Od jačine inverzije zavise i performanse grejača na zemlji, koji bi mogli da se upotrebe za zaštitu od mraza.

Vetar - Prirodni vetrovi mešaju hladniji vazduh pri

tlu sa toplijim vazduhom u inverziji iznad. Dok vetar

duva pad temperature će biti veoma spor. Ova po-

godnost vetrova opada noću i praćena je bržim

padom temperature. Kada je vetar dovoljno jak, da

promeša sav vazduh iznad i unutar drveća, tem-

peratura u voćnjaku će se povećati. Spora kretanja,

manja od 6 km/h, često izazivaju prostrano mešanje.

Stanje bez vetra je najpogodnija za nastanak radi-

jacionog mraza.

Oblaci - Oblačan dan, posle koga sledi vedra noć,

izaziva najveći rizik od pojave mraza. Oblaci tokom

dana sprečavaju Sunce da zagreva zemljinu površinu

i ukoliko je noć vedra akumulisana toplota se brzo

izrači.

Mala količina oblaka tokom noći je dovoljna da spreči pojavu mraza. Toplota koja se gubi iz voćnjaka se izračuje u dugim talasima, koji

ne mogu u potpunosti da prođu kroz oblake koji sadrže vodenu paru. Ako su oblaci niski i dovoljno gusti, oni će apsorbovati izračenu

energiju i vratiti je nazad do voćnjaka. Oblaci koji prolaze nad voćnjakom, tokom noći sa mrazom mogu da dovedu čak i do porasta

temperature. Mali, izolovani oblaci imaju mali uticaj na pad temperature.

Tačka rose - Predstavlja temperaturu vazduha na kojoj dolazi do kondenzacije. Niska tačka rose ukazuje na suv vazduh, što znači

da se veoma malo toplote oslobadja tokom hladjenja vazduha i kondenzacije vlage. Sve ovo vodi ka brzom padu temperature i većoj

verovatnoći nastajanja mraza. Iskustvo je pokazalo da, ukoliko tačka rose tokom večeri predje 5,5 oC, tada će se višak zračenja refle-

ktovati nazad, iz atmosfere, sto ce usporiti proces hladjenja i time smanjiti mogućnost nastajanja mraza. Tačka rose manja od 2,2 C

ukazuje na veliku mogućnost pojave mraza.

Niska tačka rose ukazuje na ekstremno suv vazduh kao i na teške uslove za zagrevanje. Ona može da predhodi veoma brzom opadanju

temperature. To može da upozori da se uključe sistemi za grejanje na vreme, posebno ako je tačka rose ispod kritične temperature.

Opšti vremenski uslovi - Posebno pogodno vreme za nastanak mraza je kraj depresije, koje su praćenje razvedravanjem i bez mogućnosti

pojave kiše tokom dana, tako da su noći vedre i mirne.

Stepen oštećenja zavisi od nivoa razvijenosti biljke i vremena tokom kog se temperatura nalazi ispod opasne tačke za taj stadijum

razvoja biljke. Oštećenje nastaje kada dođe do smrzavanja delova biljke. Prilikom pretvaranja u led voda se u ćelijama širi i razara

ćelijske zidove. Mladi izdanci se lakše oštećuju od starije biljke, zato što su njihovi ćelijski zidovi znatno tanji i sadrže više vode. Mala

oštećenja od mraza se manifestuju kao mali žuto-beličasti delovi na mladom lišću, koji će na kraju potamneti i otpasti. Jaki mrazevi

mogu izazvati očigledna oštećnja, a izdanci i cvetovi mogu otpasti već sat vremena posle zamrzavanja. Plod može istruliti i otpasti

za nekoliko dana.

Pasivne mere zaštite od mraza

Pokrivači. Travnati pokrivač u voćnjacima i vinogradima se ponaša kao reflektujuća površina za sunčevo zračenje tako da manje

energije može da bude akumulisano u zemljištu i intenzitet mraza se povećava. Zato je skraćivanje ili potpuno uklanjanje travnatog

pokrivača jedna od mera zaštite od mraza. U prisustvu veštačkih prekrivača, u značajnoj meri se povećava akumulisana količina toplote

u površinskom sloju zemljišta, što u kombinaciji sa vlaženjem zemljišta može značajno da povisi temperaturu vazduha u voćnjaku.

Sve navedene karakteristike lokaliteta mogu da snize ili povise temperaturu vazduha u voćnjaku čak za 2 oC što u nekim situacijama

FAKTORI KOJI UTIČU NA MOGUĆNOST POJAVE MRAZA

AGRO-METEOROLOGIJA

18

dovodi do značajnog povećanja ili smanjenja štete od mraza.

Metodom zaštite od mraza putem zagrevanja prizemnog sloja vazduha postiže se povišenje temperature vazduha oslobađanjem top-

lote iz peći i mešanjem vazduha što dovodi do narušavanja inverzije.

Metodom zaštite od mraza putem vazdušnih strujanja dolazi do narušavanja inverzije mešanjem toplijeg vazduha sa hladnijim

vazduhom u prizemlju. Efikasnost ove metode je 2-5 oC.

Mašine za vetar (mešaju vazduh) – najbolji efekat postižu u brdovitom i planinskom području u prisustvu inverzije. Mešanjem toplijeg

vazduha iz viših slojeva sa hladnijim vazduhom pri tlu smanjuju visinu inverzije. Efikasnost ovih mašina se mora proceniti individualno

za svaki voćnjak. Mašine za pravljenje vetra rade tako što dovlače topao vazduh koji se nalazi iznad sloja inverzije za vreme pojave

mraza. One isteruju hladan vazduh iz tretirane oblasti i zamenjuju ga toplim. Voćar mora, pre nego što kupi ovakvu mašinu, da prouči

nekoliko faktora, uključujući topografiju voćnjaka, visinu sloja inverzije i temperaturnu razliku do sloja inverzije. U zavisnosti od uslova

i topografije, mašine za vetar obezbeđuju povećanje temperature za oko 2 oC i to na površini od 4-5 hektara. Standardne mašine za

pravljenje vetra imaju efektivni radijus delovanja od oko 90-120 m, u zavisnosti od snage mašine. Udari prirodnog vetra će s jedne

strane smanjiti, a sa druge povećati radijus delovanja mašine. Efektivna turbulencija mašina za pravljenje vetra retkop prelzi razdaljinu

od 150 m. Ove maišine ne bi trebale da rasteruju toplotu i da hlade voćnjak.

Orošivači i mikroorošivači – rade na principu orošavanja biljnog sklopa sitnim kapljicama vode u cilju oslobađanja latentne toplote

mržnjenja i formiranja ledene skrame na površini biljke. Orošavanje treba prekinuti tek kada se istopi led sa površine biljke.

Igor Ristić, dipl. inž.

AGRO-METEOROLOGIJA

O B A V E Š T E NJ E V O Ć A R I M A !U zavisnosti od voćne vrste i lokaliteta većina biljaka se nalazi pred početak cvetanja, ili u fazi punog cvetanja. Ovo je kritičan period

kada nekontrolisana, nepravilna i neadekvatna primena pesticida (insekticida) može izazvati velike probleme držaocima pčela, a to

je trovanje korisnih insekata - pčela, što može prouzrokovati i poremećaj biološke ravnoteže u agroekosistemu.

Zato, upozoravamo proizvodjače, da postoji opasnost od tretiranja voćaka tokom faze cvetanja u cilju suzbijanja štetnih insekata,

jer može doći do trovanja korisnih insekata, naročito pčela, koje su glavni oprašivači cvetova, a samim tim dolazi i do smanjenja

prinosa (čak i 30 % zbog lošeg oprašivanja).

Tretiranje voćaka protiv štetnih insekata obavlja se najkasnije do početka cvetanja - “faza belih pupoljaka”, a sledeće nakon precveta-

vanja, kada dolazi do opadanja belih, kruničnih listića. Ako proizvodjači poštuju napred navedene termine za suzbijanje štetnih

insekata,tokom faze cvetanja ne postoji potreba za primenom insekticida, jer insekti neće predstavljati nikakvu opasnost. Upozora-

vamo da su sva pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja upotrebljavaju pesticide, dužni da ne koriste insekticide koji su toksični za

pčele, tokom cvetanja voćaka, kada postoji najveća opasnost za trovanje pčela. Zakon o sredstvima za zaštitu bilja (Službeni glasnik

RS, 41/2009) APSOLUTNO zabranjuje prskanje bilja tokom cvetanja sredstvima otrovnim za pčele. Prethodni Zakon o zaštiti bilja doz-

voljavao je najavljivanje prskanja pčelarima 48 sati pre tretmana, ali toga više nema. Poljoprivrednik je sada apsolutno odgovoran ako

otruje pčele prskanjem otrovnim sredstvima u cvetanju, i za to plaća veliku naknadu totalne štete pčelaru, i do 30.000 dinara po

košnici. Po Zakonu, kazna za tretiranje insekticidima u cvetanju, za fizičko lice iznosi od 35.000 do 50.000 dinara, za preduzetnike od

300.000 do 500.000, a za pravna lica od 500.000 do 1.000.000.

Nenad Stefanović, dipl. inž.

19

Jug Bogdanova 8a, 16000 Leskovac tel. 016/212-246 email: [email protected] www.psssle.com

berićet broj 2

Documents