belic tankosic vojislav

Milorad Beli}

Vaqevska gimnazija

Vaqevo

KOMITSKI VOJVODA VOJISLAV TANKOSI]1

@ivot i delovawe u periodu 1903-1915.

APSTRAKT: U radu se govori o Vojislavu Tankosi}u, komitskom vojvodi iz

Ruklade. Wegov ìvot i delovawe, u periodu 1903-1915, obeleèno je ~etova-

wem, borbama za nacionalno oslobo|ewe Srba, borbama u oba balkanska rata i

prvim bitkama Prvog svetskog rata.

Retke su li~nosti na{e savremene istorije u kojima se toliko prepli}uistorijsko i legendarno (izuzimaju}i neumereno glorifikovawe pojedinihli~nosti i doga|aja iz II svetskog rata u na{oj posleratnoj istoriografiji).Relativna bliskost perioda i neumoqivost ~iwenica onemogu}avale sustvarawe iskrivqene slike, kako o doga|ajima, tako i o wihovim akterima.Ipak, kratak i buran ivot komitskog vojvode Vojislava Tankosi}a, pred-stavqa izuzetak. O wemu se mnogo govorilo, a malo pisalo; dodavali su mu ioduzimali, neumereno veli~ali, ali i gurali u zaborav.

Tankosi} je iveo svega 35 godina. Sa 23 godine, koliko je imao kada je ko-mandovao vodom koji je streqao bra}u kraqice Drage Ma{in, u{ao je u poli-tiku i ostao wen aktivni u~esnik, voqno ili sticajem okolnosti, sve do po-gibije 1915. Vi{e od polovine ovog perioda proveo je ratuju}i, bilo kao ko-mita u Staroj Srbiji i Makedoniji, bilo kao stare{ina regularnih jedini-ca u Prvom svetskom ratu. Kao deo generacije koja je podnela najteè `rtve ikoja je po`wela najve}e uspehe, stekao je slavu odli~nog komandanta i stra-tega na bojnom poqu, ali i renome neobuzdanog, ~esto i nerazboritog politi-~ara. Ratna slava i povremeni incidenti koje je pravio u mirnodopskimuslovima, najvi{e su uticali na stvarawe neobjektivne slike o wemu. Na ovajili onaj na~in u~estvovao je u gotovo svim komplikovanim, unutra{wim po-

35

UDK = 929 Tankosi} V.

1 Ovaj tekst je skra}ena verzija kwige koja }e, u izdawu Istorijskog arhiva Vaqevo i Vaqev-ske gimnazije, uskoro iza}i iz {tampe.

liti~kim previrawima (formirawe Narodne od-brane, Aneksiona kriza, odricawe od prestolaprinca \or|a Kara|or|evi}a, osnivawe Crneruke, stalni sukobi izme|u vojnih i civilnihvlasti). Bio je jedan od onih qudi koji se trudioda se stvari razvijaju vi{e pod wegovim uticajem,a ne samo uz wegovo u~e{}e. Sjediwavaju}i u sebili~nost ratnog heroja, uticajnog politi~ara iprgavog kavgaxije, bez sumwe je postao interesan-tna tema za javnost, onda{wu {tampu i politi~kekrugove. Wegovo poimawe pravde ~esto se nalazi-lo na stranicama {tampe, pogotovu, kada se ra-zra~unavao sa poznatim li~nostima (princem\or|em, ministrom Stojanom Proti}em, posla-

nikom @ivojinom Balugxi}em). îwenica, da se wegovo ime na{lo u aus-tro-ugraskom Ultimatumu iz 1914. i da je dovo|eno u direktnu vezu sa atentato-rima na F. Ferdinanda, stvori}e od wega, u me|uratnoj {tampi i literaturi,neustra{ivog nacionalnog pregaoca.

Komitski vojvoda iz Ruklade nije doìveo da vidi plodove svoje borbe inapore jedne generacije da oslobode i ujedine srpski narod. Mo`da bi se i onosetio prevarenim i nadigranim od potowih vremena i doga|aja i mo`da bisve ovo doìvqavao kao teàk nesporazum i tragi~nu zabludu ~itavog jednogivota ({to }e se, kao po pravilu, ponavqati i svakoj narednoj generaciji).

* * *

U poku{aju da se {to objektivnije rasvetli ivotni put komitskog vojvo-de, ozbiqne probleme predstavqala je priroda posla kojim se bavio. Najve}ideo wegove aktivnosti odvijao se u tajnosti, ~esto i bez znawa ili saglasnos-ti zvani~nih politi~kih krugova. Gotovo je nemogu}e rekonstruisati wego-vo ~etovawe u Staroj Srbiji i pouzdano utvrditi gde je sve boravio i u kojimje sve bitkama u~estvovao. Sli~na situacija je i za vreme ratova, kada suwegovi ~etnici ~esto mewali formacijsku pripadnost i reon delovawa.Slika bi bila, svakakao, potpunija da je objavqena gra|a iz be~kih, pe{tan-skih ili nema~kih arhiva, s obzirom da su se Austro-Ugari po~eli intereso-vati za Tankosi}a i pre Sarajevskog atentata (od Aneksione krize). Me|u-tim, sa ovim poslom se tek zapo~elo.2

Zbog ovih ograni~ewa rad je, najve}im delom, zasnovan na objavqenoj gra-|i, podacima iz memoarske i druge literature, kao i na pisawu me|uratne{tampe i ~lancima objavqenim u stru~nim ~asopisima. Prelistana je obim-na literatura ({to je navedeno u posebnom popisu), ali su podaci do kojih sedo{lo dosta {turi, fragmentarni, ~esto neprovereni, pa samim tim i nepou-

Milorad Beli}

36

Vojislav Tankosi}

2 A. Radeni}, Austro-Ugarska i Srbija 1903-1918, I, Beograd, 1973; II, 1989.

zdani. Uglavnom su autori prepisivali starije autore, bez kriti~kog preis-pitivawa, pa se lik komitskog vojvode kretao od ~oveka bezgrani~ne hra-brosti i kosovskog osvetnika, do prznice i kavgaxije. Kori{}eni su i poda-ci do kojih se do{lo istraìvawem gra|e u Me|uop{tinskom arhivu Vaqe-vo, ali su oni na indirektan na~in samo dopunili vreme i doga|aje u kojimaje Tankosi} u~estvovao.

Uprkos ograni~ewima, verujemo da je slika o ovoj zna~ajnoj li~nosti na-{e savremene istorije potpunija i da }e pribliìti ~itaocima vreme naci-onalnog zanosa i spremnosti da se rtvuje radi ostvarewa nacionalnihideala. Nadamo se, da }e redovi koji slede demantovati nepisano pravilo dajedna legenda vi{e, zna~i, istovremeno, i jednu istinu mawe.

Zaverenik i komita

Po~etkom XX veka Kosovo i Metohija, kao i Stara Srbija i Makedonija,jo{ uvek su se nalazile pod turskom vla{}u. Duboka sveop{ta kriza u kojoj senalazilo osmanlijsko carstvo, neuspela reformna akcija velikih sila, kao ipropagandno-oruàna akcija Bugarske, Gr~ke i Srbije, stvorili su anarhijuapokalipti~nih razmera na ovom podru~ju. Tome su doprinele i aus-tro-ugarske tajne slu`be koje su ohrabrivale Arbanase u wihovom terorisawusrpskog stanovni{tva. Wihovi konzularni ~inovnici i andarmerijskioficiri trudili su se da {to vi{e zakrve Srbe i Bugare, tako {to su Bugari-ma obavqali razne kurirske i obave{tajne usluge. Po potrebi, prikrivalisu bugarske ~etnike i wihove jatake. Takvom politikom eleli su da inter-nacionalizuju sukob, kako bi svoju okupaciju predstavili kao prirodanspas zemqe i naroda. Zlo~ini, pqa~ke i svakojaka nasiqa bili su svako-dnevna pojava, zbog ~ega }e se Srbi sve masovnije iseqavati. Razmere bezvla-{}a i stradawa Srba zaprepa{}ivale su strane novinare i putopisce. Oniiz Debra ubijaju da kradu, oni pak iz \akovice ubijaju iz ludog fanatizma,oni iz Pe}i ubijaju iz zadovoqstva, oni iz Prizrena ubijaju zbog svojih r|a-vih nagona, a oni iz Tetova ubijaju da oprobaju svoje karabine", napisa}e je-dan strani izve{ta~3. Zato }e Stojan Novakovi} jo{ 1896. predlagati da seSrbi naoruàvaju i pripremaju za odbranu po{to su Arnauti zlikovci, alisu obilazili s po{tovawem one srpske ku}e za koje su znali da ima oru`je imu{ke glave.4 U po~etku uzdr`qiva, jer je strahovala od austro-ugarske in-tervencije, srpska vlada }e otpo~eti da sve sna`nije podràva delatnost ko-mitskih organizacija. Akcija opremawa i ubacivawa dobrovoqacafinansirana je iz poverqivih kredita Narodne skup{tine i dobrovoqnihpriloga. Delovawe srpske komitske organizacije bilo je posebno izraèno ukumanovskoj, skopskoj, palana~koj, kratovskoj, brdskoj i ki~evskoj okolini.Kona~no ustrojstvo organizacija je dobila 1905, kada su u Beogradu osnovani

Komitski vojvoda Vojislav Tankosi}...

37

3 Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji, Beograd, 1989, 2644 Spomenica Stojana Novakovi}a, Beograd, 1921, 196.

Vrhovni i Glavni odbor, kao i dva pododbora u Vrawu. Tada je u Makedonijibilo ukupno 62 ~etnika, a u Vrawu 55. Me|u osniva~ima u Beogradu bili su iVaqevci dr Milorad Go|evac i general @ivojin Rafajlovi}, a me|u najista-knutijim komitama Vojislav Tankosi}.

Ro|en je 16. septembra 1880. u Rukladi kod Uba5. Majka mu se zvala Miqa, aotac Pavle.6 Malo se zna o wegovom ranom detiwstvu. Po zavr{etku osnovne{kole, porodica se preselila u Beograd, gde je Vojislav zavr{io sedam razre-da u Drugoj mu{koj gimnaziji7. Iz Vojne akademije je iza{ao 2. avgusta 1901. ikao vodnik raspore|en u [esti pe{adijski puk Kraq Karol". Tu je slu`bo-vao do 1. septembra 1905. (sa prekidom 1904/1905, kada je ~etovao u Makedoni-ji). Sa XV klasom svr{io je i Vi{u {kolu Vojne akademije. Bio je vrlosavestan |ak. îtao je dosta, posebno kwige iz nacionalne istorije i bele-tristiku. Wegovo {kolovawe poklopilo se sa periodom nacionalnog zanosai revolucionarnog nadahnu}a srpske omladine. Kao pitomac, Tankosi} sestarao da zadobije poverewe generala Jovana Atanackovi}a i dr. MiloradaGo|evca, koji su otpo~eli rad na prikupqawu i slawu dobrovoqaca u StaruSrbiju i Makedoniju. Li~nom voqom, wegova vojni~ka karijera, od tog vre-mena, bi}e podre|ena opasnostima i isku{ewima koja je sa sobom nosiokomitski poziv.

Prvo poznato u~e{}e Tankosi}a u politici bilo je posle martovskih de-monstracija 1903, kada je vo|ama demonstracija omogu}io da se iz Gorweggrada ~amcima prebace na austrijsku stranu. Majski prevrat je presudno uti-cao i na wegovu daqu karijeru. U no}i izme|u 28/29. maja Tankosi} je koman-dovao vodom koji je streqao bra}u kraqice Drage, Nikodija i Nikolu.8 Otzv. zavereni~kom pitawu dosta polemike bilo je i u srpskom Parlamentu.Za jednog, naro~ito glasnog kriti~ara, po~elo se {u{kati po Beogradu da }ega ubiti Tankosi}evi qudi. U Staroj Srbiji, Tankosi} }e prvi put boravitiu zimu 1903/1904 (ne{to iza formirawa Glavnog odbora ~etni~ke akcije, neg-de nazivan i: Srpski komitet.9 Osnivawu odbora prethodio je veliki naro-dni zbor, odràn avgusta 1903, ispred spomenika knezu Mihailu u Beogradu.

Milorad Beli}

38

5 Negde stoji 1881, Enciklopedija Jugoslavije, 8, JLZ, Zagreb, 1971, 318; V. Kazimirovi}, Cr-na ruka, Kragujevac, 1997, 354.

6 Nema potvrde da su, iz bezbednosnih razloga krajem 19. ili po~etkom 20. veka, promeniliprezime iz Jovanovi} u Tankosi}, niti ima dokaza da su se ven~ali tek 1881. u Vaqevu, kakoto tvrdi G. Nikoli} u monografiji: Vojvoda Tankosi}, Beograd. 1988, 10; MIAV, Zbirkamati~nih kwiga kr{tenih i ven~anih, 1879/1882.

7 Spomenica XXXII klase Vojne akademije, Beograd. 1936, 38. Negde se navodi da je zavr{io{est razreda (vidi: S. Stanojevi}, Narodna enciklopedija srpsko-hrvatska-slovena~ka,IV, Zagreb 1929, 517).

8 D. Vasi}, Karakter i mentalitet jednog pokoqewa. Devesto tre}a. Beograd, 1990, 189. V. Ka-zimirovi}, u navedenom delu, kaè da je bra}u, na svoju ruku pobio Tankosi}, jedan odnajbezobzirnijih mladih zaverenika, 19

9 Interesantno je da su Lujza i @ivojin Mi{i} intervenisali kod Odbora da vrate ku}iwihovog sina Radovana, koji se prijavio u dobrovoqce slagav{i za godine. Dobrovoqci uoslobodila~kim ratovima Srba i Crnogoraca, Beograd. 1996, 47.

Zbor je odràn pod parolom Sloboda svim neoslobo|enim Srbima sa Srbi-jom zajedno, ili smrt i samoj Srbiji10. O tada{woj uzdrànosti srpske vla-de svedo~i i dokument upu}en na~elniku Okruga vaqevskog, u kome se zahtevaod lokalnih vlasti da spre~e kupqewe ~eta i wihovo slawe u Tursku, jer sva-ki ne promi{qeni korak, u tome pogledu, mogao bi biti od velike {tete pointerese zemqe11. U svrhu pomagawa srpskom stanovni{tvu u Staroj Srbijibilo je formirano i Kolo srpskih sestara, ~iji je prvi sekretar bila slikar-ka Nade`da Petrovi}. Wihov prilog od 60 napoleona, ugroènom stanovni-{tvu odneo je upravo Tankosi}. Wegov dolazak u Makedoniju, S. Krakovopisuje na slede}i na~in: Mali, neugledan, velike grgurave kose, u kratkomtesnom kaputu sa paso{em i izgledom trgova~kog pomo}nika koji je do{ao dasazna cene ita, Tankosi} nije mogao samo da sakrije ~eli~ni bqesak iz ne-mirnih o~iju... Neobuzdan, nezadràn, smeo, nepoznavaju}i strah i prepreke,{irio je oko sebe plamen ~etni{tva...12

U istom delu, ovaj autor navodi i zanimqiv tekst ~etni~ke zakletve: Za-kliwem se u hleb ovaj, zakliwem se u krst ovaj, zakliwem se na no` ovaj i re-volver da }u ta~no i savesno, bezuslovno ispuwavati sve naredbe Komitetakoje mi se budu dale, a koje idu u korist na{eg oslobo|ewa i ujediwewa sa maj-kom Srbijom, a pod upravom Komiteta. Ako bi se namerno ogre{io o datu za-kletvu, da me Bog, krst, ime, slava i hleb kazne, a no` i revolver kaznuizvr{e. Amin.13 Ode}a komita bila je u duhu narodne no{we. Odelo je bilood seqa~kog sukna, beloga ili sivoga, sa dokolenicama do opanaka, uskim~ak{irama, xemadanom, oficirskom pelerinom i {ubarom s kalpakom nakojoj se nalazila kokarda sa dvoglavim belim orlom.

Mada su prve srpske komitske ~ete bile razbijene, uz intezivniju po-dr{ku srpske vlade, nastavqeno je sa wihovim okupqawem i slawem u Make-doniju. U ku}u @ivojina Rafajlovi}a vi{e puta dolazio je i pesnik MilanRaki}, tada u ulozi konzula, da bi obezbedio prenos oru`ja i municije u Tur-sku. U borbama na êlopeku kod Kumanova (16. aprila 1905), u ~eti vojvodeSavatija Milo{evi}a borio se i Tankosi}, da bi ne{to kasnije, i sam ko-mandovao u borbi na Velikoj Ho~i. O estini sukoba sa Turcima (mnogo ~e-{}e sa bugarskim ~etama) govori i podatak da je za osam meseci 1905. uMakedoniji bilo ubijeno 785 qudi, uni{tene 74 ku}e i ~etiri manastira14.


39

10 V. Kazimirovi}, nav. delo, 35511 MIAV, Fond Op{tine grada Vaqeva (u daqem tekstu: OGV), k-97, p-3, p-5.12 S. Krakov, Plamen ~etni{tva, Beograd. 1986, 18613 Isto, 132. Postoji i druga~iji tekst koji se navodi u kwizi: M. R. S. Srbi i Bugari u pro-

{losti i sada{wosti, Beograd. 1913, 92: A ko izda onoga te po~ne, svaka mu se stvar skame-nila! Bog veliki i wegova sila u wivu mu sjeme skamenio u ene mu djecu skamenio... JovanM. Jovanovi} u kwizi Borba za narodno ujediwewe 1914-1918", bez godine izdawa, na stra-ni 36, kaè da je prva ~eta organizovana i poloìla zakletvu u manastiru Sv. Pre~iste uPore~u (gde je Tankosi} organizovao prvi pododbor za ovaj kraj januara 1904). Vo|a je bioMicko Sokolovi}-Pavlovski, a prvi sukob je izbio na ulazu u Pore~, kada je zarobqen po-znati bugarski komita D. Grujev.

14 Istorija srpskog naroda, VI-1, 150

Te{ko je ustanoviti koliko je puta Tankosi}, u ovom periodu, prelazio gra-nicu, bilo sam bilo sa ~etom, i u kojim je sve sukobima u~estvovao. Ali, osta-vio je vidnog traga ve} posle prvog dolaska, kako u organizaciji komitskih~eta, tako i u pogledu stvarawa sopstvenog ugleda. Treba ista}i da se Tanko-si}evo ime jo{ uvek ne spomiwe u poverqivim izve{tajima austro-ugarskihobave{tajaca, niti ga ima u dokumentima srpske diplomatije15.

Po povratku u Beograd dobio je Orden Kara|or|eve zvezde (ustanovqen 1.januara 1904) i kratko vreme ponovo se na{ao u aktivnoj vojnoj slu`bi. O we-mu }e, kasnije, dr Siton-Votson napisati: Wegove pustolovine po StarojSrbiji i Makedoniji na~inili su ga popularnim, naro~ito, me|u razbaru-{enim delom veliko{kolske omladine u Beogradu16. Poverewe koje je u wegastekao Dragutin Dimitrijevi}-Apis jo{ od 1903, sada je jo{ vi{e pro-dubqeno. Slikaju}i ga kao ~oveka sirove du{e i spremnog na svako zlo, dr.Siton-Votson zakqu~uje da je sa takvim osobinama bio idealan drug i zgo-dno sredstvo u Apisovim rukama17. Takva ocena, nesumwivo, posledica jeTankosi}evog, kasnijeg, udela u sarajevskom atentatu. Mogu}e je da je Apis ko-ristio Tankosi}a za neke poverqive poslove ra~unaju}i na wegovu narav,ali je sigurno i da je uz Apisa u~estvovao u dono{ewu vrlo zna~ajnih odluka(formirawe Sredi{nog odbora Narodne odbrane 21. oktobra 1908. i Cr-ne ruke, maja 1911). Iz ovog perioda poti~e i wegovo prisnije druèwe sa re-gentom \or|em Kara|or|evi}em. Wihovo prijateqstvo je pomu}eno kada je,prilikom neke rasprave, Tankosi}, navodno, povukao princa za uvo. Sukob jedo{ao dotle da je ismejan, uvre|en i ponièn, prgavi komita nameravao daizazove princa na dvoboj. Kako to nije bilo mogu}e, napustio je vojnu slu`bu.U svojim memoarima, princ \or|e je demantovao ovu pri~u. U kakvim suodnosima bili vidi se i iz wihovog prijateqskog susreta uo~i Bregalni~kebitke. Tako|e, princ je ~esto dolazio u logor u ]upriji, u kojem su se obu~a-vali ~etnici V. Tankosi}a18. Na ovakvo mi{qewe, najverovatnije, uticala jeonda{wa {tampa koja je dosta pisala o prin~evoj prekoj naravi, ali i sukobkoji }e izbiti izme|u crnorukaca i regenta uo~i wegovog odricawa odprestola. Princ je nazvao zaverenike iz 1903 xukelama i javno im je pretioda }e ih satrti kada postane kraq19.

Doga|aji koji su sledili (Aneksija B i H, Mladoturska revolucija) pono-vo su ga podstakli da otpo~ne sa ~etovawem. Mladoturska revolucija zateklaga je, kao komandanta jedne komitske ~ete u Makedoniji na levoj obali Varda-ra. U prole}e 1908. probio se do Male{a i Strumice. Wegova pojava izazvala

Milorad Beli}

40

15 A. Radeni}, Austro-Ugarska i Srbija 1903-1918, Dokumenti iz be~kih arhiva, IV, 1906,Beograd, 1989

16 Dr Siton-Vatson, Sarajevo studija o uzrocima svetskog rata, Zagreb. 1926, 94-9517 Isto18 \. Kara|or|evi}, Istina o mome ivotu, Beograd. 1969, 245, 255, 318, 35419 V. Kazimirovi}, nav. delo, 357; Iz velike epohe 1903-1918, uredio: Milivoje V. Kneèvi},

Subotica 1929, 40

je zaprepa{}ewe, jer su ove oblasti predstavqale za hri{}ane veoma opasnopodru~je, dok su ih Bugari smatrali za svoju maticu. Zbog toga su uputiliprotest velikim silama. Najvi{e je delovao iz pograni~nog Bu{trawa, a re-dovno je odsedao u ku}i u~iteqa Manojla Senti}a, rodom iz Klinovca20. Odjula 1908. ponovo je u Beogradu, a osam srpskih ~eta je raspu{teno. O~ekivawada }e Mladoturci poboq{ati poloàj hri{}ana i uvesti zakonitost i red udràvi, pokazala su se nerealnim. Ve} naredne godine, u ovim krajevima, po-novo vlada stawe anarhije, pa su ~etni~ke akcije opet oìvele. Me|utim, nipovratak u Beograd za Tankosi}a nije zna~io mirniji ivot. Progla{eweAneksije 6. oktobra 1908. izazvalo je veliko uzbu|ewe u Srbiji. FormiraweNarodne odbrane bio je prvi korak ka planiranom ujediwewu svih nacional-nih snaga radi odbrane od Austro-Ugarske. Ona je radila na ja~awu vite-{kog duha i fizi~ke regeneracije osnivawem i pomagawem streqa~kihdruìna i gimnasti~kih organizacija. Rad Tankosi}a se odvijao u dva smera:{irewu svoje mreè u Bosni i Hercegovini, koriste}i nezadovoqstvo ta-mo{weg stanovni{tva austro-ugarskom upravom i regrutovawu i obu~avawudobrovoqaca za predstoje}i sukob. To je bilo suprotno zvani~noj srpskoj po-litici koja se pla{ila daqeg zao{travawa odnosa sa Austro-Ugarskom.Ozbiqnost situacije ogledala se i u ~iwenici da je, sredinom februara 1909,bila obrazovana vlada tzv. ~etvorne koalicije (autoritet ovakve vlade, naj-verovatnije je uticao da ~in priznawa Aneksije u Srbiji pro|e bez posledi-ca). Uprkos tome, u Srbiji je ubrzo bilo organizovano 220 odbora sa vi{e od5.000 dobrovoqaca21. Tankosi} je upisivao dobrovoqce u jednoj kafani na Ze-lenom vencu (na osnovu dokaza do kojih je do{ao austro-ugarski istra`ni su-dija L. Pfefer tragaju}i za dokazima o ume{anosti Srbije u atentat uSarajevu)22. Prema pisawu Politike od 3. novembra 1919. Tankosi}eva ku}a uUlici kraqa Milutina 19 bila je poznatija i pose}enija nego Ministar-stvo trgovine; dolazili su iz svih delova porobqene zemqe, uskoci iz dale-kih krajeva, begunci ispred austrijskih andara, dezerteri iz }esarevearmije, o~ajnici koji nisu vi{e verovali ni u Boga ni u qude i koji su jo{ je-dinu veru nalazili u onome {to su ovde mogli ~uti. Wegova majka Miqa je svenamernike do~ekivala kao svoju decu. Interesantno je da se preko puta wego-ve ku}e nalazila zgrada nema~kog poslanstva, zbog ~ega i ne ~udi {to mu seime nalazilo u brojnim poverqivim izve{tajima, diplomatskim notama,sudskim aktima, u prepisci, po {tampi. Strani {pijuni i uhode pratili suga svuda i svuda su otkrivali wegove tanane niti"23. To nije smetalo Tanko-


41

20 Leskova~ki zbornik, XXXII (1992), 89-9021 U Vaqevu je vrlo brzo bio osnovan Okru`ni odbor (predsednik je bio Milorad Tadi}, a

blagajnik Milo{ Kora}), koji je radio na prikupqawu nov~anih priloga i raznih stvariza potrebe Narodne odbrane. Naj~e{}e, prilozi su prikupqani na dobrotvornim zabavama.MIAV, Zbrirka otkupa, k-6, p-1

22 L. Pfefer, Istraga o Sarajevskom atentatu, Zagreb. 1938, 13223 Narodna odbrana, 196

si}u da u }uprijskom logoru, sve do priznavawa Aneksije, marta 1909, obu~a-va svoje dobrovoqce. Obuka je bila vrlo naporna. Ve`bali su u rukovawudinamitom, bombom, brzometkom, kao i u plivawu u ledenoj Moravi. Iako jelogor raspu{ten u prole}e 1909. ste~ena znawa dobrovoqci }e primenitive} u balkanskim ratovima.

Oskudni su podaci o aktivnostima Tankosi}a u periodu 1909-1912. Pou-zdano se znaju samo neke ~iwenice. Me|u osniva~ima je tajne organizacijeUjediwewe ili smrt. Ciq organizacije bio je borba za ujediwewe srpstva,a nastala je kao odgovor na neuspeh Narodne odbrane da sprovede oslobo-|ewe i ujediwewe srpskih krajeva. Uz Qubu Jovanovi}a-^upu i Bogdana Ra-denkovi}a Tankosi} je u~estvovao u izradi ustava ove organizacije. Mogu}eje da je jo{ 1911. razmi{qao i planirao atentat na F. Ferdinanda. Karakterwihove organizacije, prethodna i tada{wa aktivnost, doveli su ih u sukobsa zvani~nom politikom i vlastima. Dokle su i{li Tankosi} i wegoviqudi, svedo~i i incident sa ministrom Milovanom Milovanovi}em. Da biizvr{ili pritisak na vladu, Tankosi} je usko~io u ministrov fijaker io{tro mu zapretio. Posle ovog incidenta, ministar se kretao samo uz prat-wu telohraniteqa, ali je izve{tavao crnorukce o toku pregovora sa Buga-rima. Jo{ jedna epizoda oslikava Tankosi}ev karakter. Borave}i u Francus-koj, gde je po nalogu vlade radio na prijemu i kontroli kupqene pe{adijskemunicije, u {tampi je izneo podatak da je bilo poku{aja utrapqivawa imunicije lo{eg kvaliteta. Kada ga je zbog te afere napao biv{i radikalskiposlanik Petar Mi{i}, Tankosi} ga je izazvao na dvoboj24.

Strateg Garibaldijevog kalibra

Op{te uverewe da je svaka ~etni~ka glava koja padne u borbi za oslobo-|ewe S. Srbije i Makedonije, u stvari, nova krvava tapija kojom se dokazujepravo Srbije na jug, ponovo je aktiviralo okupqawe komitskih ~eta. Na is-torijsku pozornicu stupilo je pokoqewe koje je podnelo najve}e `rtve, alikoje je po`welo i najve}e uspehe25. U Naredbi vrhovnog komandanta vojskekraqa Petra, od 6. oktobra 1912. u Ni{u, vidi se od kolikog je zna~aja Koso-vo bilo za pripremawe i motivaciju naroda: ... Razvijte srpsku trobojku ipronesite je, pobedonosnu, kroz na{e tu`no i osvetni~ko Kosovo. Ono naszove da na Kosovu, izgubqenu na{u dragu Staru Srbiju, na Kosovu i vrati-mo..."26 Jovan Cviji} je pisao da je Srbija opkoqena zemqa, a da su Srbiuhap{en narod i da ona tek sa Starom Srbijom ~ini celinu, koja ima uslo-ve za ivot i za ekonomski razvitak27.

Milorad Beli}

42

24 D. \or|evi}, Portreti iz novije srpske istorije, Beograd, 1987, 242; S. Jovanovi}, Iz isto-rije i kwi`evnosti, I, Beograd. 1991, 243; M. @ivanovi}, Pukovnik Apis, Beograd, 1956, 118

25 Iz besede vladike Nikolaja na pomenu Q. Davidovi}u u Kraqevu, 25. februara 1941; isto,203

26 MIAV, Zbirka Varia, k-23, p-927 Nikola Stojanovi}, Bosanska kriza 1908-1914, Sarajevo, 1958, 86


43

Grani~ne borbe na frontu Tre}e armije, 18. i 19. oktobra 1912.

Tankosi} je svojim komitama pri~ao o Arnautima, wihovom mentalitetu,na~inu borbe. Koliko su ga po{tovali svedo~i i ovaj zapis: Prosto, mora{da ga voli{ i po{tuje{... Zbog bistrine shvatawa stvari, voqe, odlu~nosti ihrabrosti, po{tovan je me|u komitama kao niko... Nije bilo nijednog wegovog~etnika koji ne bi poloìo ivot za wega...28. Tankosi}eve vojni~ke sposo-bnosti pore|ene su sa Garibaldijevim (strateg i organizator Garibaldijevogkalibra). Dobrovoqce je obu~avao u Prokupqu. Tu je odbio da primi GavrilaPrincipa zbog wegove slabe konstitucije, {to mu ovaj nikada nije oprostio.Dolazili su mu mladi}i iz svih neoslobo|enih srpskih krajeva. Bilo je i onihèqnih pustolovina, ali je ve}ina bila ponesena nacionalnim ose}awem ièqom da svako u~ini ne{to za srpsku stvar29. Uo~i rata, kod regenta Alek-sandra su odràvani sastanci na kojima ga je komitski vojvoda upoznavao sastawem u Staroj Srbiji i Makedoniji. Sa tim podacima Aleksandar je odla-zio u General{tab gde su crtane topografske karte sa pravcima budu}ih ope-racija. Srpska vlada je poku{ala da iskoristi Arnaute u predstoje}em ratuprotiv Turaka. U tu svrhu, tokom 1912. na Kosovu je boravio i Tankosi}. Us-postaviv{i vezu sa arnautskim prvacima doturao im je oru`je koje je slalasrpska vlada. Sa Isom Boqetincem je predvodio Arnaute u sukobu sa Turcimau okolini Mitrovice sredinom juna i po~etkom jula 1912. O stawu na ovom po-dru~ju detaqno je obave{tavao Ministarstvo inostranih poslova.

Na po~etku rata bilo je formirano oko 30 ~eta sa oko 4.000 ~etnika. Prezvani~nog otpo~iwawa neprijateqstava, Tankosi}ev Lapski ~etni~ki odredje 2/3. oktobar 1912. napao tursku karaulu Repowu (kod Merdara), dok je kodkaraule Mirkovci pretrpeo gubitke, zbog ~ega se morao povu}i. Oko 160~etnika, Tankosi} je grupisao po wihovim psihi~kim osobinama. Uz naj-hrabrije vodnike postavqao je hladnokrvne zamenike, a uz mlade po~etnikepostavqao je stare ~etnike.30

To je bio samoinicijativni ~in, jer su se, po svoj prilici, crnorukcipla{ili mogu}eg dogovora balkanskih saveznika i Turske, {to bi odloìlorat, a samim tim i oslobo|ewe S. Srbije i Makedonije. Tankosi} je trebaloda na frontu Moravske divizije II poziva neopaèno za|e iza neprijateqskihjedinica i tu zapo~ne dejstva tek kada otpo~nu ratne operacije redovne voj-ske. Wihov zadatak, u prvoj fazi, bio je pripremawe terena, popravqawe pu-teva, spremawe mesta za srpsku artiqeriju i utvr|ivawe va`nijih poloàja.Sukob je bio estok, a Turcima su pomagali i Arnauti. Dva mawa odeqewaTankosi} je postavio prema karaulama Repowa i Mirkovci, dok je saglavninom udario prema Merdarima. Merdarsku ~etu sa~iwavali su {tabodreda, blagajna i komora. Sa wom je ostao i Tankosi}. Komandu nad va-siqeva~kom ~etom, poverio je vodniku Radulu i u woj su bili najiskusniji~etnici: ~uveni Arso Kosovac, dobrovoqci iz Bosne \uro [arac, Mustafa

Milorad Beli}

44

28 Balkanski rat u slici i re~i, 7, 3. mart 1913, 10829 Jovan M. Jovanovi}, Ju`na Srbija od kraja 18. veka do oslobo|ewa, Beograd. 1939, 3730 Kalendar Prosveta za 1934, 27

Golubi}, a kao izvi|a~i, dodeqeni su im bili Vuksan Hajduk, Vlastimir Mo-{o Komita i bogoslov Jovan Aran|elovi}. Tre}a ~eta, koju je vodio \ili}, a~iji je zamenik bio Stanko Milenkovi}, imala je zadatak da iz karaule Du-bnice, osvoji Repowu (koja je dominirala nad arnautskim selom Dubicom).Dok su prvu karaulu zauzeli, oko druge je vo|ena estoka borba. U izve{taji-ma srpske vojske sa fronta vidi se da je do{ao Tankosi} i napravio ru-svaj!31 Borba je trajala tri dana i tri no}i. Komite su ginule uz pesmu. Tur-ci su mrtve pqa~kali, a rawene ive, polako, ali stra{no na tihome arupekli i noìma secali...32. U borbu se, potom, ukqu~ila i Moravska divizi-ja II poziva. O estini sukoba svedo~i i podatak da su iz stroja bila iizba~e-na 1352 na{a vojnika i oficira. Komandant Moravske divizije II poziva(pukovnik Milovan Nedi}) je zahtevao Tankosi}evu odgovornost, ali zbogpodr{ke vojnog vrha, koju je komita imao, do toga nije do{lo. Zvu~i nevero-vatno da je Vrhovna komanda za ove doga|aje saznala tek po okon~awu opera-cija33. U ovim borbama Tankosi} je pokazao svoje streqa~ko ume}e. Pogodioje jednog Arnauta, koji je sa neke uzvi{ice martinkom precizno poga|ao ko-mite. Kada je ta uzvi{ica osvojena, na{li su ovog Arnauta sa prostreqenomglavom34. Posle Merdara, preostale komite prikqu~ene su levom krilu [u-madijske divizije. Divizija se kretala za Moravskom brigadom sve do selaSeferna, a odatle ka Kumanovu, da bi 28. oktobra izbila na prostor izme|usela Bunarxika i Miladinovaca. Tu se spojila sa snagama Prve armije. Te-{ko je daqe pratiti kretawe komita. Najverovatnije da je Tankosi} u~estvo-vao i u bici kod Velike Ho~e, dok se o u~e{}u u drugim ve}im bitkama (Skopqe,Bitoq, Ki~evo) ne moè pouzdano tvrditi (mada se u SpomeniciXXXII klaseVojne akademije navodi da je u~estvovao i u tim borbama). Sigurno, da su ak-cije Tankosi}evih ~etnika namerno izostavqane u posleratnoj literaturi iiz ideolo{kih razloga. Oslobo|ewe Kosova imalo je veliki odjek kod Srba.Aleksa [anti} je pevao o vra}awu carstva, a u svim ve}im gradovimadràne su liturgije. Kada je akademik Q. Kova~evi} sahrawivao jedinca po-ginulog u Kumanovskoj bici, nad odrom je rekao: Idi spokojno pred prestoVe~noga i kaì radosno Du{anu i Lazaru, kaì svima kosovskim mu~enici-ma da je Kosovo osve}eno!35 Ve} 1. januara Tankosi} je vanredno unapre|en u~in majora i odlikovan Kara|or|evom zvezdom sa ma~evima.


45

31 Detaqne opise sukoba na Merdarima daju: Prvi balkanski rat 1912-1913, I, Beograd. 1959,465; S. \uri}, Dnevnik pobeda, Srbija u balkanskim ratovima 1912-1913, Beograd. 1990, 57,287; S. Skoko, Vojvoda Radomir Putnik, I, Beograd. 1985, 249; Dobrovoqci u ratovima1912-1918, Beograd, 1971, 47-50; Balkanski rat u slici i re~i, 8, 10. mart 1913, 118.

32 Isto. U jednoj karauli, po{to je oslobo|ena, komite su prona{le trojicu svojih drugova,koje su Turci ispekli. Ilustrovana ratna hronika, 34 (1912-1913), 278-279.

33 Vojvoda @ivojin Mi{i}, Moje uspomene, Beograd, 1985, 23734 S. \uri}, Dnevnik pobeda, 5435 J. Tomi}, Rat na Kosovu i S. Srbija, N. Sad 1913, 116 i daqe; S. Stanojevi}, Srpsko-turski

rat 1912, 192

U Drugom balkanskom ratu u~estvovao je u Bregalni~koj bici, a potom seaktivno ukqu~io u zbivawa koja su prethodila Prvom svetskom ratu. Bilo jepoku{aja da crnorukci izvr{e pritisak na Pa{i}a uo~i pregovora sa Bu-garima i potpisivawa mira u Bukure{tu 1913, kako bi se Srbiji osiguraladesna obala Vardara. Crnorukci su se protivili arbitraì ruskog cara iodlu~no su se zalagali za integralnu vardarsku Makedoniju. Napadali suPa{i}a i wegove radikale da poku{avaju sebi da prigrabe slavu ratnih po-bednika, iako zasluge za to pripadaju vojsci. Me|utim, slava je imala i svojenali~je. Vojnici su prosja~ili po grobqima, pijacama, privatnim ku}ama, akomite su ~ekale da i na wih do|e red za le~ewe36.

U sukobu izme|u homogene vlade staroradikala i ostalih politi~kihstranaka aktivno su u~estvovali i oficiri (na ~ijoj je strani bio i vojvodaPutnik). Najè{}a rasprava vo|ena je oko tzv. Uredbe o prioritetu37. Za pod-strekiva~e sukoba optuìvani su Apis i ~lanovi Ujediwewa ili smrt, ko-ji su se sastajali u Tankosi}evoj ku}i, uz tikve{ko vino i meze38.Posledica ovog sukoba bila je otkazivawe poslu{nosti u pojedinim kasar-nama. U Vaqevu je komandant Drinske divizije odbio da iza|e i pozdravi mi-nistra privrede Velizara Jankovi}a. Najglasnije nezadovoqnike vlada jepremestila iz Beograda u unutra{wost, ali je kraq odbio da penzioni{eTankosi}a i Apisa. Sukob sa staroradikalima i{ao je dotle da je Tankosi}o{amario @ivojina Balugxi}a (poslanika u Atini), koji je trebao da posre-duje izme|u crnorukaca i Pa{i}eve vlade, nazvav{i ga nitkovom, kojinitkovske poslove svr{ava.39 Tankosi} je ~ak predlagao da li~no on ubedivladu tako {to }e povu}i Pa{i}a za bradu40. Zajedno sa vojvodom Vukom iMilanom Pavlovi}em Xilom, Tankosi} je sa~ekao Stojana Proti}a predwegovom ku}om i upozorio ga na uverqiv na~in da se ne igra vatrom, jer}e, ina~e, jednog dana, odleteti u vazduh zajedno sa ku}om i celom famili-jom41. Razlog je bio mogu}nost da Proti} prihvati mesto vojnog ministra.Ovi sukobi bi}e jedan od razloga odràvawa Solunskog procesa, gde bi, da jetada bio iv, Tankosi} doìveo Apisovu sudbinu. Mogu}e je da je i vladikaNikolaj Velimirovi} posredovao, kako bi se situacija smirila, jer su napragu bili mnogo va`niji doga|aji42.

Milorad Beli}

46

36 MIAV, Fond OGV, k-156, f-III, p-55, 5637 Radilo se o tome da li na zvani~nim svetkovinama po~asno mesto treba da pripada gra|an-

skim ili vojnim predstavnicima vlasti. Odlu~eno je da to mesto pripada civilima samokada predstavnik civilne vlasti predstavqa vladu. U svim ostalim slu~ajevima, to mestoje pripadalo vojnim vlastima.

38 B. Gligorijevi}, Kraq Aleksandar Kara|or|evi}, I, Beograd. 1996, 70. Isti autor beleìda je ceo kom{iluk dolazio kod Tankosi}a zbog dobrog vina kojeg je drào u buretu od 10akova i koje su raznosili u porcijama.

39 D. @ivojinovi}, isto40 B. Gligorijevi}, nav. delo, 7041 M. Raki}, Konzulska pisma 1905-1911, 32742 Tajna prevratna organizacija, Solun, 1918, 336

ûvari sudbine Srbije, ili demon rata

Tankosi}evo ime najvi{e se spomiwalo i u {tampi i u diplomatskimkrugovima posle Sarajevskog atentata. To je i razumqivo s obzirom da se uUltimatumu spomiwalo wegovo ime (i Milana Ciganovi}a) kao osobe ume-{ane u atentat. On je u~estvovao u obu~avawu atentatora i u wihovom prelas-ku preko Drine. Obuka je, ina~e, trajala 10 dana. Posrednik izme|u wega iatentatora bio je bogoslov iz Bosanske Krupe \uro [arac. Predaju}i mu pi-{toqe, Tankosi} je rekao: Sli~nu molbu odbio bih svakom drugom, tebi nemogu... Za sli~ne svrhe ja sam dao do danas mnogo oru`ja, pa ne samo da nije ni-{ta u~iweno, nego se nije ni pucaw ~uo. Kad ti tvrdi{ da je stvar na sigur-nom putu, tada ne samo da }u dati oru`je, ve} i samoga sebe...43. Te{ko jeverovati da su crnorukci ovim ~inom eleli da kompromituju i obore Pa-{i}evu vladu. Ovakva tvrdwa je posledica navodne Tankosi}eve izjave da jesve ura|eno za inat Pa{i}u!44 Te{ko je odrìva i pretpostavka da je Tanko-si}, izvesno vreme, bio ~lan beogradske masonske loè, kako bi se upoznao saprotokolom i obredima ({to mu je bilo potrebno za ustrojstvo organizacijeUjediwewe ili smrt). S obzirom na wegov karakter i temperament, te{koda je ovakva spekulacija odrìva. Tako|e, beogradska masonska loà nije usvoje redove primala aktivne oficire. Mogu}e je da Tankosi} nije o svemublagovremeno obave{tavao Apisa, koji je, u jednom trenutku, nameravao daspre~i mladobosance u wihovoj nameri. Apis je, kasnije, rekao kako ga je Tan-kosi} pitao da li da neke mladi}e iz Bosne pusti da pre|u preko Drine i daje, ne razmi{qaju}i mnogo, on to dopustio. Tek posle toga, Tankosi} mu je sa-op{tio da ti mladi}i, po dogovoru sa drugovima iz Bosne, ho}e da poku{ajune{to protiv Ferdinanda"45. Na pitawe jednog italijanskog novinara oeventualnoj ume{anosti Narodne odbrane u atentat, Tankosi} je 1915. re-kao: Narodna odbrana nema ni{ta s tim; vlada nema ni{ta s tim, ali drugiodlu~ni ~uvari sudbine Srbije znali su i dali svoje odobrewe. Na novo pi-tawe: misli li tu na Crnu ruku, on se samo nasmejao, ali nije poricao"46.Bilo je i mi{qewa da je ume{anost Tankosi}a u atentat wegovo li~no delo47.Atentatori su do Tankosi}a do{li zahvaquju}i vezama koje su, izme|u komi-te i mladobosanaca, uspostavqene u vreme Aneksione krize. Wihovi revolu-cionarni programi i ciqevi bili su podudarni. Uticaj i ugled koji jeTankosi} zadobio u Narodnoj odbrani i kasnije u Crnoj ruci, ali iwegova odlu~nost da se uradi ne{to konkretno za srpsku stvar, uputili suzaverenike ba{ ka wemu. Do wega su, zahvaquju}i obave{tajnim podacima i


47

43 D. Qubibrati}, Vladimir Ga}inovi}, Beograd, 1961, 13644 Isto, 13045 D. Qubibrati}, nav. delo, 14046 Isto, 14147 Takav stav zastupao je êd. A. Popovi} (biv{i sekretar Crne ruke) u seriji ~lanaka

objavqenim u Novoj Evropi. Sigurno, da je autor dobro poznavao Tankosi}a, ali su wego-ve tvrdwe bile vi{e motivisane èqom da se skine teret odgovornosti sa srpske vlade.

rezultatima brzo sprovedene istrage, do{le i austro-ugarske vlasti. Zatonije nikakvo ~udo {to se wegovo ime na{lo u Ultimatumu iako je od atentatado slawa ovog dokumenta srpskoj vladi, pro{lo samo mesec dana. Srpska vla-da je kra}e vreme, dràla Tankosi}a u pritvoru. Dok je bio u pritvoru, wego-ve komite nisu htele da se odvoje od svoga vojvode, zbog ~ega se komandantDunavske divizije alio komandi. Navodno je, Tankosi}, na Apisovu opaskuda }e ludi Rusi objaviti rat Austriji, odgovorio: Kada su {a{avi nekaratuju, ali nemaju za koga!48. Te{ko je re}i na {ta je razo~arani komita mi-slio. Odlukom vlade, 26. jula, Tankosi} je pu{ten, jer Austro-Ugarska vladanije podnela nikakve dokaze niti optu`be protiv wega. U stvari, wegovohap{ewe i eventualno su|ewe, prekinuo je rat.

Ve} 28. jula otpo~elo je bombardovawe Beograda iz austrijskih monitora.Prve napade hrabro su odbili ~etnici iz Tankosi}evog odreda i spontanibranioci (finansi, andarmi, jedna ~eta 18. pe{adijskog puka i ~lanovigimnasti~kog dru{tva Du{an Silni)49. Upis dobrovoqaca obavqan jeodmah iza dobijawa Ultimatuma. Dobrovoqci su upisivani u kafani Top(dana{wa Kraqa Aleksandra) i Zelenom vencu. Iz kafane Moruna, doduboko u no}, dopirala je pesma: Spremte se, spremte, ~etnici, silna }eborba da bude...!50 Ima podataka da je Tankosi} sa upisom dobrovqaca otpo-~eo znatno ranije. On je obu~avao mladi}e koji su iz austro-ugarskog deladràve do{li na vidovdansku proslavu u Beograd. Zbog nedostatka oru`ja,od prijavqenih dobrovoqaca Tankosi} je izabrao samo 370 qudi. Najve}imdelom to su bili dobrovoqci iz Bosne i Hercegovine. Tako je osnovan Sav-ski ~etni~ki odred. Sam Tankosi}, pak, navodi da je okupqawe i naoruà-vawe dobrovoqaca otpo~elo 13. jula. U no}i izme|u 13/14. jula, wegovajedinica je preme{tena na Torlak, da bi 15. jula ve} bila na poloàju Vidinkapija savski most. Me|u dobrovoqcima se na{la i legendarna MilunkaSavi}, iako ju je, prethodno, odbio Stepa Stepanovi}. Redosled aktivnostiTankosi} detaqno iznosi u Izve{taju koji je uputio komandantu Tre}e armi-je krajem avgusta 1914. Kakvo je bilo raspoloèwe me|u rodoqubima svedo~ii podatak da je samo u toku 25/26. jula bilo upisano oko 2.000 dobrovoqaca.Skopski mitropolit Josif, doveo je 30 bogoslova iz manastira Rakovice. Sdruge strane, vozovima, fijakerima i na taqigama, grabili su iz grada kaunutra{wosti gra|ani, ene, deca, ~inovnici i nadle{tva. U no}i izme|u28/29. jula, dignut je u vazduh most na Savi, a komite su tri dana i tri no}ionemogu}avale neprijetequ prelazak preko Save. To je bilo od velikog zna-~aja, jer se dobilo u vremenu za sprovo|ewe mobilizacije i pripremawe od-brane. Kada je, ~etvrtog dana, do{la redovna vojska, komite su pre{le na

Milorad Beli}

48

48 Tajna prevratna organizacija, 180, 18249 Golgota i Vaskrs Srbije 1914-1915, II, Beograd. 1990, 37; P. Markovi}, Svakodnevni ivot

Beograda na po~etku rata 1914, IG (1986), 1, 98; P. Slijep~evi}, Na{i dobrovoqci u svet-skom ratu, Zagreb, 1925, 3

50 Vardar", XXIII (1935), Beograd, 1935, 70

Banovo brdo. Radilo se o starijim ~etnicima, najve}im delom iz gradova iobrazovanim (seqaka nije bilo). Zanimqivo je da je srpska vlada smatrala dakomite {tetno deluju, po{to izazivaju neprijatqa i tako izlaù stanovni-{tvo {teti. Kao ~etnici predstavqali su se i obi~ni razbojnici. Koris-te}i nered, pqa~kali su sve dok ih jedna Tankosi}eva patrola nije pohvatalai kaznila. Na Solunskom procesu, Tankosi}a su la`no optuìli M. Cigano-vi} i \. [arac (wegovi najbliì saradnici) da je pqa~kao i batinao narodna Torlaku i da je otete pare slao Apisu. Vojni sud ga je, iz tih razloga, oka-rakterisao za drumskog razbojnika51. Komite su hapsile i sve sumwive stran-ce me|u kojima je bilo i onih koji su, posle batina, priznali svoju {pijunskudelatnost. Tankosi} je javno pretio i da }e izbatinati i ministre {to suprve no}i utekli iz grada i stvorili paniku52. U no}i izme|u 4/5. avgusta, ko-mite su izvele pravi podvig. Pre{av{i Savu upali su u neprijateqskustraàrnicu, razoruàli straàre, svukli im odelo i dali im svoje komit-sko, pa ih tako poslali u Zemun. Sa straàrnice su skinuli austrijsku zasta-vu i istakli srpsku trobojku. Sutradan su, u austrijskim uniformama, sedeliu kafani i izazivali veliku znatièqu Beogra|ana53. Xon Rid je ovako opi-sao dobrovoqce: Dvadesetina ~upavih, krupnih qudi, u {ubarama, sa rede-nicima ukr{tenim preko grudi i ru~nim granatama izve{enim o pojasu..."54

Deo tzv. neregularnih dobrovoqaca, bez uniformi, bio je uhap{en, po{to suodbili da kopaju rovove. Govorili su: Do{li smo da se bijemo protiv [va-ba, a ne da kopamo rupe. Mi smo ratnici, a ne radnici...55 Rade}i naokupqawu dobrovoqaca Tankosi} je pokazao i svoju politi~ku zrelost. Mu-slimanskog studenta, koji se prijavio u dobrovoqce, uputio je na rad uCrveni krst, a potom u rezervnu bolnicu u Ni{u. Tankosi} je smatrao da gatreba sa~uvati po{to }e, posle oslobo|ewa Bosne, biti potreban kao musli-man.56

Naredbom Vrhovne komande od 4. avgusta 1914. stvorena su ~etiri komit-ska odreda: Zlatiborski, pod komandom majora Koste Todorovi}a; Jadarski(major Vojin Popovi}-vojvoda Vuk); Rudni~ki (major Vojin Tankosi}, koji jepu{ten iz pritvora) i Gorwa~ki (major Velimir Vemi}). Svi komandanti subili vode}i qudi Ujediwewa ili smrt i nijedan od wih nije iv do~ekaokraj rata. Mawi deo boraca bio je naoruàn brzometkom (model iz 1879), a ve-}ina je dobila tzv Manliherovu pu{ku. Uz to, dobili su po 150 metaka na pu-{ku, dok je 1000 bombi bilo raspore|eno na svakog drugog ~etnika, kao i pojedno eksplozivno puwewe. Dnevnica za oficire iznosila je tri, a za ~etnike


49

51 M. @ivanovi}, Pukovnik Apis, 250-261; P. Markovi}, nav. delo, 112; Dokumenti o spoqnojpolitici, kw. 7, sv. 2, dok. 639

52 B. Hrabak, nav. delo, 53353 Istorija Beograda, 3, Beograd. 1974, 8 i daqe54 X. Rid, Rat u Srbiji 1915, Cetiwe, 1975, 46/4755 Isto, 4756 \. Stankovi}, Srpska vlada i muslimani u prvom svetskom ratu, IG, 1-2 (1980), 112

jedan dinar. Tankosi}ev odred, sa oko 500 qudi, upu}en je ka Drini i Zvorni-ku. Prvo nare|ewe koje su tamo dobili bilo je da rasteraju pqa~ka{e koji supre{li Drinu i krenuli ka Zvorniku. Hronologija narednih doga|aja je pri-li~no nepouzdana, s obzirom da su komite ~esto mewale formaciju i obav-qale raznovrsne zadatke (dejstva u pozadini ili kao prethodnica; bomba{keakcije; obezbe|ivawe bokova redovnim jedinicama; delovawe u sastavu re-dovnih jedinica i sl. ).

Uo~i Cerske bitke, Rudni~ki ~etni~ki odred se nalazio u sastavu Dunav-ske divizije I poziva, potom u sastavu Tre}e armije. Rejon wegovog dejstva,prema Uputstvu koje je izdala srpska Vrhovna komanda, bio je: desna obalaKolubare, leva obala Morave i na jugu do Rudnika. Centri dejstva su biliKosmaj i Rudnik. U ofanzivnoj fazi, odred je trebalo da pre|e preko Save iprodre do Fru{ke gore, a u defanzivi da se preko Kosmaja i Ka~era povu~e kaRudniku, dejstvuju}i na komunikacije Beograd Mladenovac i Beograd La-zarevac. Ima mi{lqewa da je ovaj plan sastavio Apis. Ovo Uputstvo jeizmeweno 9. avgusta i prema wemu, Rudni~ki odred je trebalo da deluje nafrontu od Zvornika do Roga~ice. U ofanzivi je imao zadatak da pre|e Drinui prodre ka Javoru i Kowuhu, a u defanzivi ka vaqevskim planinama i da tudejstvuje na komunikacije: Qubovija Pecka Vaqevo; Roga~ica Vaqevo;Pecka Ose~ina; Krupaw Zavlaka i Zavlaka Vaqevo. Nov, detaqnijiUput, vojno ministarstvo je izradilo u Ni{u decembra 1914. Na Jadru je 15.avgusta Tankosi} dobio zadatak da sa~uva krupawsku raskrsnicu puteva posvaku cenu. Tu je dobio poja~awe od jedne ~ete iz 10 puka III poziva, koja je saProslopa povu~ena u taj reon. U toj borbi, Tankosi}evi ~etnici zarobli su100 neprijateqskih vojnika, od kojih je izvestan broj odmah poubijan, a jedanaustrijski poru~nik sa ostatkom ispra}en u pozadinu57. Protiv Austro-Ugar-ske 42. divizije poginulo je 70 ~etnika, zbog ~ega se odred povukao na Ravnobrdo (ka Zavlaci). U tim borbama poginulo je jo{ 47 komita. Tankosi} jetra`io od komande Tre}e armije da najstro`ije kazni komandira ~ete prvogpoziva 3. prekobrojnog puka, po{to je formalno pobegao iz borbe, a ~eta muse rasturila58. Te{ke borbe vo|ene su kod Grn~arskog grobqa (20/21. avgus-ta) i na Tr{i}kom visu, gde je poginulo gotovo ~etvrtina qudstva, a 24. av-gusta odred je izbio kod sela [epka na Drini. Borbe su vo|ene prsa u prsa,bajonetima i bombama. U krupawskoj bolnici ostalo je nekoliko te{kihrawenika, koje su austro-ugarski vojnici, kasnije, izmasakrirali. Telo Do-bre Jovanovi}a, studenta iz Novog Sada, bilo je ise~eno na komade. Otpordobrovoqaca je bio estok, pa je neprijateq stekao utisak da se radilo o ve-}im srpskim snagama. To je bio razlog, da je uprkos izuzetnoj vojnoj i te-

Milorad Beli}

50

57 Izve{taj V. Tankosi}a o borbama koje je odred vodio od 25. jula do 29. avgusta, upu}en ko-mandi Tre}e armije. Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918, Zbornik dokumenata, Beograd,1980; A. Barbi, Sa srpskom vojskom, G. Milanovac, 1986, 85; M. [kari}, nav. delo, 21; M.Radenkovi}, Cerska operacija 1914, Beograd. 1953, 173

58 Isto, Izve{taj V. Tankosi}a

hni~koj nadmo}nosti, napredovao sporije i oprezno. Zbog izuzetnehrabrosti koju su pokazali u svim borbama, Tankosi} je predloìo komandida nekoliko ~etnika dobiju ~in i da se prevedu u aktivnu slu`bu. Istovreme-no, alio se da mu je nezgodno da podnese spisak za odlikovawa, po{to je ve-liki deo wegovih boraca ve} bio odlikovan u ranijim ratovima, a oni kojito jo{ nisu, bili su austro-ugarski podanici. Bore}i se pred frontom Mo-ravske divizije I poziva (21. avgusta), ~etnici su spasili ve}i broj dece imladi}a, koje su Austro-Ugari zarobili i poveli sa sobom. Svete}i se nepri-jatequ za zlo~ine koje su po~inili po Ma~vi, komite su ubile i jednog Srbi-na iz Gradi{ke, za kojeg se naknadno ustanovilo da je zna~ajno pomagaoSrbima u srpsko-turskom ratu. Prokleti rat! Svakoga ~asa ispisivao je pojednu surovu dramu..., rekao je, nad le{om ovog nesre}nog Srbina, Tankosi-}ev komita Du{an Saki}59. Uo~i te{kih sukoba na Ma~kovom kamenu i suko-ba na Drini, komite se nalaze u rejonu G. Dobri} Brasina Eminova voda usastavu Drinske divizije II poziva. Ve}i deo austro-ugarskih jedinica bio jepopuwen qudstvom iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Po okon~awu ovihborbi, Tankosi} je prekomandovan za komandanta bataqona êvrtog pe{a-dijskog puka Stevan Nemawa, a wegovi ~etnici prikqu~eni su Drugom do-brovoqa~kom bataqonu u Uìcu. U sastavu Qubovi|skog odreda, ja~ine do130 pu{aka, nalazi se krajem septembra, drè}i desnu obalu Drine od utokeUzovnice do utoke Jelova~kog potoka. Kada su Austro-Ugari zauzeli Qubo-viju potisnut je ka Proslopu (zajedno sa delovima Qubovi|skog odreda), gdeje pretrpeo osetne gubitke (53 ~oveka)60. Odatle se povukao ka poloàju Bli-zowski vis Karaula, nalaze}i se u sastavu Moravske divizije I poziva. Udramati~nim doga|ajima koji su obeleìli tzv. defanzivnu fazu Kolubarskebitke, wegovi dobrovoqci u~estvuju u te{kim borbama oko Lazarevca i Vra-~eg brda. Iz molbe koju je komandantu II armije uputio komandant IV pe{adij-skog puka, moè se videti u kakvim su se uslovima borili i komite. ...Ovajpuk je, do sada, ~esto izvr{avao usiqene mar{eve po dobivenim zapovestima.Vr{io je i no}ne mar{eve. U svakom takvom slu~aju preduzimane su sve mere,da se {to boqe i potpunije drì mar{ovska disciplina. Ipak, je bilo fi-zi~ke nemogu}nosti, a naro~ito po mra~noj no}i da se ona odrì. Zbog zamo-ra i nespavawa pri ovakvom mar{ovawu, prirodna je posledica bilapopu{tawe u disciplini, a s druge strane, povla~ewe bez borbe ~ini da mo-ralna snaga kod vojnika popu{ta. mislim, da }e jedna od mera za odràvawediscipline biti ta, da se mar{uje samo no}u i to ne vi{e od 35 kilometa-


51

59 A. Sto{i}, Veliki dani Srbije, 26860 Ima indicija da je na po~etku bitke, u ciqu ja~awa discipline, izvr{ena tzv. decimacija.

Bosanci iz Jadarskog ~etni~kog odreda streqali su svakog desetog vojnika i potom ih sa-hranili u zajedni~ku raku. B. Hrabak, Vaqevo u ratu 1914, Glasnik MIAV, 31 (1997), 139.Op{irnije o ratnim operacijama na Drini vidi u M. \uri{i}, Bitka na Drini 1914, Beo-grad. 1969, 173, 174, 332, 338; P. Slijep~evi}, Na{i dobrovoqci u svetskom ratu, 4.

ra...61 Uz gubitke na bojnom poqu, Tankosi}eve ~etnike po~eo je da kosi i ti-fus. Od 120 ~etnika, koliko ih je stiglo pred Vaqevo, u Kolubarskoj bici, uborbama }e stradati 43 ~oveka, dok }e se od tifusa razboleti 75 dobro-voqaca. To je bio razlog da ponovo bude ukqu~en u sastav redovnih jedinica.Kao divizijska prethodnica Dunavske divizije II poziva, oja~ani sa jednombaterijom, gonili su neprijateqa ka dolini Kolubare i Vaqevu (7. decembra1914). Prvi su u{li u Vaqevo izbiv{i na Kru{ik, a odatle ka Kli~evcu, Da-bi}a brdu, \enovcu i daqe ka Bori~evcu. U akcijama koje su sledile zamenilesu ih trupe Drinske divizije I poziva. Uo~ava se da je zbog sloènosti zadata-ka koje je dobijao wegov odred, kao i zbog gubitaka koje je trpeo u svakodnev-nim borbama, Tankosi}ev odred ~esto mewao poziciju i formacijskupripadnost.

Gotovo neverovatno deluje podatak da su, uprkos estokim bitkama istradawu naroda, pripadnici Srpske socijal-demokratske partije i daqeestoko napadali vladu i wenu politiku. Od wihove poznate anti-ratnekritike nije bila po{te|ena ni crkva. U ironi~nom tekstu, objavqenom upartijskom glasilu Radni~ke novine, da li je boqe klati [vabe kamomili ih raskidati bombama, napali su vladiku Nikolaja i studente teologi-je. Zakqu~uju}i da }e se vladika opredeliti za drugu varijantu, kao predava~esu mu peporu~ili crkvene oce i svece, kao {to su major Voja Tankosi}, voj-voda Vuk i dr.62

Posle Kolubarske bitke Srbija je dobila ~ak deset meseci iznenadnogpredaha. Potu~eni neprijateq nije dugo mogao da se oporavi. Me|utim, ono{to nije ~inio neprijateq na bojnom poqu, ratnicima i civilnom stanov-ni{tvu radio je tifus. U januaru 1915. do{lo je do reorganizacije dobro-voqa~kih formacija. Uz ukqu~ivawe novoprijavqenih, od starih odredastvoren je Prvi dobrovoqa~ki bataqon pod komandom majora Vojina Popo-vi}a, da bi, do oktobra iste godine, bila formirana jo{ tri bataqona sa oko3.500 dobrovoqaca. Neregularno stawe pogodovalo je raznim zloupotrebama,nedisciplini, pqa~kawu stanovni{tva i formirawu neregularnih forma-cija. La`ne komite pojavile su se i u vaqevskom kraju, gde je Tankosi}, kra}evreme, organizovao i vodio tzv. komitsku {kolu.63 Izgleda da je ovo uticalona naru{avawe odnosa izme|u dvojice vojvoda, zbog ~ega }e vojvoda Vuk insis-tirati da jedino Vrhovna komanda moè formirati dobrovoqa~ke odrede.

Ne moè se pouzdano ustanoviti daqe Tankosi}evo kretawe i angaò-vawe. Verovatno je u~estvovao u daqem produbqivawu sukoba izme|u staro-radikala i crnorukaca. Veruje se da su pripadnici Crne ruke imaliva`nu ulogu u ube|ivawu staroradikala da prihvate koalicionu vladu kra-jem novembra i po~etkom decembra 1914. Sigurno, da je vojnim krugovima zna-~ajno porastao ugled posle pobeda ostvarenih na Ceru, Drini, Gu~evu i

Milorad Beli}

52

61 Veliki rat Srbije, IV, 12662 "Radni~ke novine", 207, 30. novembar 191463 MIAV, Fond OGV, k-159, p-103; k-161, p-110

Kolubari. Poznato je da je vojvoda Putnik bio naklowen Apisu, pa sve toukazuje da su Tankosi} i crnorukci bili vrlo uticajni i u ovom periodu.

Najve}a isku{ewa tek su predstojala. Oko 800.000 neprijateqskih vojni-ka, savremeno opremqenih, stavqeni su pod komandu nema~kog general-fel-dmar{ala Augusta fon Mekenzena. Udruène armije, bugarska, nema~ka iaustro-ugarska, otpo~ele su napad 6. oktobra 1915; najpre, artiqerijskom va-trom, da bi sutradan usledio glavni udar forsirawem prelaska preko Save iDunava. Prema glavnom udaru nalazila se na{a III armija pod komandom gene-rala Pavla Juri{i}a-[turma. Mekenzenov na~elnik {taba zapisao je da jeotpor estok i da se Srbi tuku juna~ki64. Kao komandant jednog bataqonaIV pe{adijskog puka (U SpomeniciXXXII klase Vojne akademije navodi se daje komandovao bataqonom II Prekobrojnog puka, a u Vidovdanu da je koman-dovao prvim bataqonom 18 puka). Tankosi} se neprijatequ suprostavio naDunavu. Sedi{te {taba nalazilo se u Zabeli. U borbama na Dunavu bio jelak{e rawen u glavu. Prema svedo~ewu S. Xili}a, Tankosi} je svoju po-sledwu borbu vodio kod Igri{ta nedaleko od Velikog Popovi}a. Suo~en sadaleko nadmo}nijim neprijateqem, u jednom trenutku povikao je svojim sa-borcima: Junaci, napred za mnom ko ho}e da pogine! Jedan nema~ki {ra-pnel ubio je dvojicu dobrovoqaca, a osmoricu ranio. Me|u wima bio je iTankosi}. Kugla mu je s le|a probila grudi. Stigao je samo da kaè: Ujedo{eme!, a potom je klonuo65. Navodno je rekao i: Ne bojim se od vra`jeg okota,neka ga je ko na gori lista!66 Wegovi ~etnici nosili su ga u {atorskom kri-lu 2-3 kilometra, a potom su ga vozom prebacili do Trstenika. Za komitskogvojvodu, me|utim, vi{e nije bilo spasa. Umro je posle dva dana u privremenojbolnici u zgradi Narodne osnovne {kole Sveti Sava.67 Sahranio ga jewegov pratilac \uro [arac na trsteni~kom grobqu, ali je, zbog predos-tro`nosti, otkopao le{ i po drugi put ga sahranio na tajnom mestu. Austri-janci su, posle detaqne pretrage i raspitivawa kod mesnih vlasti, ipak,prona{li grob i posle stru~ne ekspertize, utvrdili da se radi o legendar-nom komiti koji im je toliko zagor~avao ivot. Le{ su fotografisali iobjavili sliku u {tampi uz slede}i tekst: Kraj Voji Tankosi}u. Demon svet-skog rata, podstreka~ ubistva prestolonaslednika Voja Tankosi}, majorsrpske vojske, ~ije je izru~ewe u ultimatumu traìla na{a vlada od Srbije.Majora Tankosi}a sustigla je kazna. U na{oj balkanskoj ofanzivi on je pogi-nuo. Srbi su proneli vest da je on iv. Da bi razbile srpsku legendu na{evojne vlasti naredile su ekshumaciju Vojina Tankosi}a i ustanovile wegovidentitet. Prva slika predstavqa Tankosi}ev grob, a druga ekshumirani


53

64 Istorija srpskog naroda, VI-1, 9765 Isto, 12466 "Vidovdan", II, 9967 Isto, 125; A. Sto{i}, Pod nebom Kru{evca, Kru{evac, 1996, 645

le{.68 Posmrtne ostatke prenela je wegova majka Miqa i sahranila na beo-gradskom Novom grobqu (otac Pavle je umro u toku rata) 1922. Grob mu se na-lazi u IV parceli, drugom redu, grobno mesto broj 6.

Na spomeniku pi{e:Venac besmrtne slave

srpska ti vila plete,

nad tvojim grobom, Vojo,

komitske pla~u ~ete."

Spor na re~i prebrz na orozu

Nemogu}e je ozbiqno govoriti o Tankosi}evom liku, a da se dobro neshvati duh vremena u kome je iveo. Burni doga|aji su se smenivali kao nafilmskoj traci i neumoqivo su uticali na wegov ivot i karakter. Od Maj-skog prevrata 1903. do prerane pogibije 1915. pro{ao je sva isku{ewa komit-skog poziva i oba balkanska rata. êtni~ka akcija je bila priprema imotivacija naroda za predstoje}u oslobodila~ku borbu. Komite su podizaleduh i ulivale nadu. Bili su besmrtna prethodnica onih koji }e ome|itigranice budu}e dràve. Politi~ko iskustvo sticao je u periodu konfronta-cije Srbije i Austro-Ugarske, ali i kroz permanentne sukobe sa politi~kimneistomi{qenicima. Animoznost izme|u wega i nekih vode}ih politi~araonog doba, bila je obostrana. On je na wih gledao sa onim prezirom i omalo-vaàvawem sa kojim revolucionari gledaju na diplomate, a oni na wega sonom odvratno{}u sa kojom diplomate gledaju na revolucionare69. Crno-rukci su smatrali da su za Srpstvo u Turskoj nastali posledwi dani i da gasamo jedan rat moè spasti. Odatle i wegova nestrpqivost da {to pre ot-po~ne rat protiv Turaka 1912. i wegovo uplitawe u pripremawe Sarajevskogatentata.

Postao je prvi bojovnik organizacije, wen plameni ma~70.âst, odanost, pravda i juna{tvo su atributi koji su neraskidivo vezani

za wegovu li~nost. To mu nisu osporavali ni oni koji ga nisu voleli. Ali,neobuzdani temperament mu je pri{io i druga~ije epitete: ispi~utura,ènskaro{, kavgaxija i prznica... Fizi~ki je bio sitan i slab. Odatle je,najverovatnije, i nadimak [iqa. Mo`da je ba{ iz te ~iwenice proiza{lawegova neverovatna hrabrost. Ni na jednoj fotografiji nije bez tankih, za-{iqenih brkova, a izgleda da je samo za vreme ~etovawa pu{tao i gustu bra-du. U opho|ewu je bio miran i tih, ~ak i stidqiv, ali se iza toga krilasirovost i surovost neobuzdane prirode71. Karakterisale su ga ~este pro-mene raspoloèwa. O wegovoj strogosti prema svojim borcima ispredale su

Milorad Beli}

54

68 A. Sto{i}, 689; Dobrovoqci u ratovima, 125; Na nadgrobnom spomeniku u Beogradu pi{e daje umro 17. oktobra, a u Spomenici 75-godi{wice Vojne akademije da je to bilo 20. oktobra.

69 S. Jovanovi}, Milovan Milovanovi}, Srpski kwièvni glasnik, 6, 16. jul 1937, 42370 V. Kazimirovi}, nav. delo, 35371 B. Gligorijevi}, nav. delo, 55

se ~itave bajke. Nikoga se ~etnici vi{e nisu bojali i nikoga vi{e nisu vole-li. On tu~e i grdi; on psuje i ka`wava svoje qude, ali im ubrzo, tepa i delisa wima posledwu paru72. Pravi ambijent za wega bila je borba i u woj semnogo boqe snalazio nego u periodima mira, koji mu je bio mrzak. Za wegasu govorili da se rodio da pogine i da je celoga ivota iveo samo za juna-{tvo i borbu73. On je, jednostavno, pomirio ono {to je ivelo u wemu saonim kakav je, zaista, i bio. Komite su u Tankosi}a imale bezgrani~no pove-rewe, pre svega, zbog wegovog vojni~kog talenta, smirenosti i odlu~nosti unajteìm trenucima bitke i velike hrabrosti. Nije bilo ~etnika koji ne biìvot poloìo za wega74. Uo~i bitke kod Merdara 1912 ~etnike je grupisaoprema wihovim psihi~kim osobinama. Uz najhrabrije vodnike postavqao jehladne zamenike, uz ne`ne |ake stavqao je stare i iskusne ~etnike. Opra{ta-ju}i se sa ~etnicima uo~i bitke, rekao im je. Nemojte putem pevati, nemojteizazivati, budite mirni, slu{ajte stare{ine. Budite verni drugovi, zaklo-nite grudima nemo}nog. Rawenike ne pu{tajte u ruke neprijatequ!75 Nepot-kupqivost i isterivawe pravde, koje mu je bilo u krvi, doneli su mu dostaneprijatnosti. Data re~ bila je za wega svetiwa i zna~ila mu je vi{e negoivot.76 Odatle i revnost sa kojom je radio na prijemu municije u Francus-koj i burna reakcija na uo~ene nepravilnosti. Uverenost u ispravnost sop-stvenih stavova, ~esto ga je dovodila u sukob sa javnim li~nostima. To jenajvi{e uticalo na stvarawe i one druge, negativne, slike o Tankosi}u (~o-vek sirove du{e i spreman na svako zlo, spor na re~i, prebrz na orozu svogaoru`ja, veseo i nakresan).77 O wegovoj sklonosti ka pi}u ima vi{e zabele-{ki. Tako je, uo~i oslobodila~kih ratova, uz tikve{ko vino i meze do~eki-vao dobrovoqce u svojoj ku}i. Dok se nalazio u pritvoru, posle Sarajevskogatentata i pritiska Be~a na srpsku vladu, posetio ga je i Panta Dra{ki}.Kada ga je oslovio sa: Zdravo, casus beli!, Tankosi} mu je uzvratio veseo inakresan. X. Rid, u svojim bele{kama, spomiwe da je u Kragujevcu 1915. upo-znao Tankosi}a ~oveka malecnog rasta i velike li~ne hrabrosti, ina~e en-skaro{a i ispi~uturu.78 Mogu}e je da su ga ovakve osobine ~inile zgodnimsredstvom u Apisovim rukama, ali je nesporan i wegov li~ni pe~at u svimzna~ajnim doga|ajima u periodu 1903-1914.

Uprkos ovakvim kontrastima, Tankosi} je sa lako}om {irio krug sebiprivrènih i do kraja odanih qudi. Prilazili su mu i voleli ga, kako pro-birqivi intelektualci, tako i sirovi potomci starih hajdu~kih porodica.


55

72 Politika, 3. novembar 191973 "Vidovdan", II, 8774 "Balkanski rat u slici i re~i", 7, 3. mart 191375 Politika, 3. novembar 191976 Vidovdan, II, 8777 X. Rid, Rat u Srbiji 1915, 151; Srpske novine, 10. decembar 1908; P. Dra{ki}, Moji memo-

ari, Beograd, 1990, 8278 X. Rid, nav. delo, 151

Sam Tankosi} je, za svoje najbliè saborce, odabirao dobrovoqce iz Bosne iHercegovine. U wih je imao najvi{e poverewa.

Do wegovog vremena, ~etnici su radili u ilegali, nastoje}i da ostanu{to neupadqiviji. Tankosi} se, naprotiv, u ~etni~koj uniformi izazovno{etao Beogradom i pose}ivao najvi|enija mesta. Bilo je tu prkosa Pa{i}u izvani~noj vladinoj politici, ali i eqe da afirmi{e doborovoqa~ku akci-ju. Smatrao je da se ne mogu ostvariti nacionalni ciqevi, bez {ire akcije ipodr{ke. Zahvaquju}i wemu i ovakvom stilu rada, ~etnici }e postati sim-bol nacionalne borbe i neizbeàn ~inilac u politi~kom ivotu Srbije.

Dve spomen-plo~e

Danas, u tamnavskom selu Rukladi, na slavnog komitu podse}a osnovna{kola, koja nosi wegovo ime i maglovito se}awe ponekog starine. Vremena idoga|aji posle II svetskog rata pretili su da se i ovo malo se}awa potisne uzaborav. Ulice, trgovi, {kole, ustanove, mesne zajednice, ~ak i sportski klu-bovi, ozna~avani su imenima i znamewima iz nekog drugog perioda. Kao da jeistorija otpo~ela posle II svetskog rata i kao da su zalud bili svi prethodnivekovi. Nakaradnim simetrijama, u svemu i sva~emu, pojavqivali su se i ta-kvi likovi za koje ni studiozniji znalaci na{e pro{losti nisu mogli odgo-netnuti odakle dolaze i ~ime su to zaduìli potomstvo. Zahvaquju}iupornosti me{tana i neizbrisivom tragu koji (im) je ostavio komitski voj-voda, izbegnuta je jo{ jedna, u nizu istorijskih nepravdi. O tome, upe~atqivosvedo~i pri~a o spomen-plo~ama, koje se, posle nekoliko decenija neizvesnesudbine, ponovo nalaze na fasadi {kolske zgrade.

Oronula i dotrajala, stara seoska {kola sru{ena je 1965. Na istom mestu,podignuta je nova {kolska zgrada. Problem je nastao oko postavqawa obe-le`ja: dve stare spomen-plo~e. Na jednoj je pisalo: Vojislav Tankosi}, pe{a-dijski major, komitski vojvoda, veliki rodoqub i slavni nacionalniradnik. Rodio se krajem 1881. u selu Rukladi. Na Igri{tu, kod Velikog Po-povi}a, u Moravskoj oblasti, Tankosi} je pao te{ko rawen 18. oktobra 1915".Drugu plo~u postavili su pripadnici JVuO i na woj je pisalo: Dràvna na-rodna {kola Vojvoda Voja Tankosi} u Rukladi. Podignuta 1942. godine". Ikako je to onda bio red aktivirani su svi merodavni faktori. Op{tinskiodbor ubskog Subnora, krajem 1966. i tokom 1967. zatraìo je od Vojnoisto-rijskog instituta i Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Beogradami{qewe da li se Vojislav Tankosi} vodi kao legendarna li~nost i da lizasluùje da se stara spomen-plo~a postavi i na novopodignutu {kolu.Stru~waci iz Instituta su odgovorili da se u arhivu ni Tankosi}, niti kodrugi ne vodi kao legendarna li~nost, pa su preporu~ili da se ne mewajupostoje}a obele`ja. Subnor je, zatim, dao saglasnost {kolskim organima damogu postaviti spomen-plo~u pogotovu {to su to zahtevali i gra|ani ovogsela (podvukao M. B.).

Milorad Beli}

56

I tu pri~a nije zavr{ena. Uprkos odobrewima i saglasnosti, neko je,ipak, bio iznad struke i meritornih organa. Pored ulaznih vrata pos-tavqena je samo jedna plo~a ona prva. Druga je, najverovatnije, zbog ~iweni-ce da su je postavili doma}i izdajnici 1942, prelomqena i ba~ena. Da seradi o ~uvenom komiti, to nije bilo sporno. Ali, te{ko je bilo prelomiti uglavi barijeru da se, istovremeno, radilo i o ~etni~kom vojvodi. Nije bilova`no {to su onda{we vojvode svoja zvawa sticali na bojnom poqu {tite}isrpski narod u neoslobo|enim krajevima. Jednostavnije je bilo ignorisatipostojawe druge plo~e i tako izbe}i, eventualne, neprijatnosti. Me|utim,sudbina, strpqiva pravda, ili ko zna {ta ve}, opet su ume{ali prste. ûme}iu tavanskom buxaku plo~a je preìvela sva isku{ewa posleratnog vremena ido~ekala je da, ponovo, bude postavqena na {kolu. Zahvaquju}i g. Vladi Pav-lovi}u i nekolicini entuzijasta iz Lajkovca, plo~a je reparirana i 30. juna2002. vra}ena gde je i pre stajala. Weno otkrivawe, simboli~no, obavili supo jedan predstavnik onda{we i sada{we vlasti. U ulozi stare vlasti bio jeg. @ivko Uro{evi} iz Veselinovca, biv{i pripadnik JVuO, a danasdràvqanin Amerike, dok je novu vlast predstavqao dr. Jovan Tomi} izVaqeva, tada poslanik u Saveznoj skup{tini. Sve je, opet, bilo na svome mes-tu. Nekolicina starijih me{tana smatrala je da druga~ije i nije moglo da bu-de. Jer, komita je utabao put i onima koji su se za ostvarewe nacionalnihideala borili u Drugom svetskom ratu, i onima danas, za koje rodoqubqe ni-je samo deo svakodnevne politi~ke retorike.


57

Spomen-plo~e Vojislavu Tankosi}u na Osnovnoj {koli u Rukladi.

Rezime

Po~etkom XX veka, Kosovo i Metohija, kao i Stara Srbija i Makedonija, jo{uvek su se nalazili pod turskom vla{}u. Teror nad srpskim ìvqem u tim krajevimauslovio je zvani~no formirawe komitske organizacije, 1905. godine, u Beogradu.Me|u osniva~ima je bio i Vojislav Tankosi}. îtav wegov daqi ìvot obeleìlo je~etovawe, borbe za nacionalno oslobo|ewe Srba, borbe u oba balkanska rata i prveoslobodila~ke borbe I svetskog rata. Bio je, posredno ili neposredno, u~esnik mno-gih istorijskih zbivawa, od Majskog prevrata 1903, Aneksione krize 1908, do Sara-jevskog atentata 1914. âst, odanost, pravda i juna{tvo su atributi koji su neras-kidivo vezani za wegovu li~nost, kao i obdarenost vojni~kim sposobnostima. Bio jeomiqen, kako kod probirqivih intelektualaca tako i kod potomaka starih haj-du~kih porodica, ali i u sukobu sa vode}im politi~arima toga doba. Jedan je odosniva~a tajne organizacije Ujediwewe ili smrt, 1911. godine, poznatije pod ime-nom Crna ruka. Januara 1913, unapre|en je u ~in majora i odlikovan Kara|or|evomzvezdom sa ma~evima. U borbi kod Velikog Popovi}a, oktobra 1915, izgubio je ìvot.

U spomen na Vojislava Tankosi}a, osnovna {kola u selu Rukladama kod Ubadobila je wegovo ime.

Summary

At the beginning of XX century, Kosovo and Metohija as well as Olden Serbia and Mac-

edonia, were still under Turkish rule. The terror over Serbian people in those regions caused

the official formation of a guerilla activity in Belgrade in 1905. Vojislav Tankosi} was among

the founders, too. His whole further life was marked by guerilla warfare, battles for the na-

tional liberation of the Serbs, the battles in both Balkan wars and the first liberation clashes of

I World War. He was, indirectly or directly, a participant in numerous historical events, from

May overthrow in 1903, Annexion crisis in 1908 to Sarajevo assassination in 1914. Honour,

loyalty, justice and bravery are the attributes which are connected with his personality, as well

as the talent in military abilities. He was favoured by choosy intellectuals and descendants of

old highwaymen families, but he was also in conflict with leading politicians of the time. He

was one of the founders of the secret organization Union or death in 1911, known under the

name Black hand. In January 1913, he was promoted to the rank of a major and decorated

with Karadjordje star with swords. He was killed in the battle at Veliki Popovi} in October

1915.

To the memory of Vojisal Tankosi}, primary school in the village Ruklade near Ub bears

his name.

Milorad Beli}

58

belic tankosic vojislav

Documents