beli luk (ruska narodna medicina)

of 9

Beli lukRuska narodna medicina

Beli luk je glavna hrana i eliksirstogodišnjaka na Kavkazu, Rodopima iBalkanu.

Beli luk voli lako zemljište, peskovito-silikatno, propustljivo i sa manje vlage.Zemljište mora da bude obrađeno iusitnjeno. Bolje je saditi ga na staromnađubrenom organskim đubrivom,nego na svežem Zemljište mora da seostavi, da se odmara dve godine prenovog sađenja belog luka. Čen se sadisa tri prsta, zašiljenih vrhom odozgo,pokriva sa 2-3 santimetra zemlje;raspoređuju se na 10-12 santimetara.Tokom vegetacije okopava se tri puta:prvo početkom aprila, poslednje u junu.Beli luk je jedna od oko sedamsto botaničkih vrsta roda Allium. S obziromna to da mu je polen sterilan, ne daje seme i zbog toga se razmnožava samovegetativno.PorekloSmatra se da potiče iz centralne Azije odakle se raširio i u područjeSredozemlja, gde se kao jedna od najstarijih kulturnih biljaka gaji još od pre5-7 hiljada godina. U narodnoj medicini mnogih naroda našao je vrlo širokuprimenu. Njegova lekovita svojstva bila su poznata još u starom Egiptu.

Page 1 of 9




Page 1 of 9




of 9

Herodot je opisao da su jevrejske robove koji su gradili velike piramidehranili belim lukom da ostanu zdravi i snažni. Aristofan je savetovao grčkimatletičarima i drugim sportistima da redovno koriste beli luk u pripremamaza olimpijske pobede, a Virgilije, možda cinično, predlagao da beli luk budeu ishrani intelektualaca zbog povećanja njihove seksualne potencije.Američki vojnici su ga koristili u građanskom ratu, u drugoj polovinipretprošlog veka kao antiseptik, a zapaženo je i u korejskom ratu da jepovoljno delovao kod američkih vojnika koji su ga jeli. Naši ljudi unemačkom zarobljeništvu tražili su da im se, pored ostalog, šalje i beli luk.U našoj tradicionalnoj medicini belom luku se pripisuju mnoga lekovitasvojstva zbog kojih se sve više gaji i koristi na različite načine. Jedni ga hvalei redovno upotrebljavaju kao hranu, a drugi mu nisu naklonjeni i izbegavajuga, jer ne mogu da se pomire s njegovim neugodnim, prodornim idugotrajnim mirisom. Međutim, kad se ukaže povoljna prilika, retko će kojiprotivnik, uz dobro jelo, odbaciti mladi beli luk kao salatu ili sveže oljušteničen kao začin. I najveći gurmani znaju povremeno za krajnje jednostavanručak od tvrdog hleba, premazanog maslinovim uljem i bogato posutimzdrobljenim belim lukom, koji predstavlja pravu gozbu.Beli luk u svežem stanju prosečno sadrži: vode - 64 odsto, bezazotneekstraktivne materije - 26 odsto, azotne materije - 7 odsto, mineralnematerije (pepeo) - 1,45 odsto, celuloze - 0,8 odsto, masti - 0,06 odsto,etarsko ulje - 0,1-0,36 odsto; zatim razne enzime (aliinaza, arginaza,mirozinaza, peroksidaza, tirozinaza, dezoksiribonukleaza), holin, jod,tragove urana; vitamine B, Bp, C, amid nikotinske kiseline, provitamin A,elemente u tragovima magnezijum, gvožđe, mangan, cink, bor, bakar,kobalt, kalcijum, molibden, koji su važni biokatalizatori metabolizma učovečjem organizmu. Pored navedenog, u belom luku ima i malo saponina,flavonoida i drugih sastojaka. Nema skroba već sadrži polioze slične inulinu.Sumpor je u belom luku vezan u derivatima alkilcisteina, u sulfidima,alkilpolisulfidima i aminokiselinama.U neozleđenom svežem belom luku nalazi se aliin, rastvorljivo kristalnobezmirisno jedinjenje, derivat cisteina koji nema antimikrobna svojstva.Međutim, kad se sveži čen (bulbilus) ozledi, na primer, gnječenjem,seckanjem ili žvakanjem, pod dejstvom prisutnog enzima aliinaze, aliin se

of 9

razlaže na alicin od kojeg potiče tipičan miris belog luka i koji imaantimikrobna (baktericidna) svojstva. Autooksidacijom alicin prelazi uajoen (trans i cis oblik) koji imaju antitrombotično delovanje.Zahvaljujući velikoj popularnosti u tradicionalnoj medicini i dokazanimpovoljnim farmakološkim delovanjima, na bazi belog luka načinjen je velikibroj gotovih farmaceutskih preparata. Njihova je proizvodnja u stalnomporastu, jer ih upotrebljavaju kao pomoćna preventivna i lekovita sredstva,pre svega ljudi u poznijim godinama života.Beli luk je zbirni pojam za razne polufabrikate kao bulbus Allii siccatus.Prašak belog luka može biti različitog kvaliteta već prema postupkuproizvodnje i poreklu sirovine. Pored toga pod belim lukom podrazumevase veliki broj gotovih industrijskih proizvoda, bilo kao začin ili sirovina zalekove. Ovde spada uljani macerat i etarsko ulje belog luka.Svež beli lukGovori se o doziranju svežeg belog luka, ali su uputstva u stvari uopštena:ujutru i uveče po jedan čen (bulbilus) ili dva do tri grama dnevno, što nijelako za pacijente merenje na grame. Da bi se ustanovila tačnost merenja,obavljeno je proveravanje odnosa težine i pomoću reprezentativnog uzorka.Jedna glavica se sastoji u proseku od jedanaest čena.U pogledu upotrebe mnogi autori se ne slažu i neki smatraju da treba samosvež beli luk, a drugi fitoterapeuti koriste i osušeni. I ovde dolazi pitanjekoličine koja može da bude doza. Sušeni beli luk se u praksi proizvodi uobliku dražeja i kapsula.Sa nešto većim dozama preparati belog luka, 600 mg praha dnevno, duže odčetiri nedelje, popravljaju smetnje periferne cirkulacije i smanjujuviskozitet plazme, krvni pritisak, a holesterol i trigliceridi se normalizuju.Jedan drugi kombinovani preparat: 180 mg praha od belog luka saekstraktom žen-šena. Svakog dana duže od četiri nedelje, što je ispitivanona gerijatrijskim pacijentima dovelo je do dobrih rezultata u lečenjustaračkih tegoba. Svi primeri pokazuju koliko je važno ispravno doziranje,standardizacija i analiza sadržaja aktivnih komponenata ishodnogmaterijala i dobijenog proizvoda. Kod svih ovih uspešnih kliničkih

of 9

ispitivanja izabrano je doziranje, koje je prema svežem belom luku iznosilo0,75 i 3,375 grama dnevno.Etarsko ulje belog lukaPodaci o količini sastojaka koji se naziva etarsko ulje belog luka veomavariraju. Nemačka farmakopeja navodi minimalni sadržaj od 0,2 odsto.Dobija se destilacijom vodenom parom, ali i kombinacijom destilacije iekstrakcije, da bi se dobilo 0,41 do 0,575 odsto bezvodnog ulja. U svakomslučaju ulje je veoma heterogena smeša, u kojoj je, pomoću savremenihmetoda analize, dokazano oko 25 ugljenikovih jedinjenja koja sadrže isumpor.Alicin i ajoen, koji važe uglavnom kao najdelotvorniji sastojci belog luka,nalaze se u najboljem slučaju samo u tragovima. Ipak, mora se priznati da iulje belog luka ima i zvesno dejstvo u smislu normalizovanja parametaraholesterola i masnih materija u krvi, iako nema dejstva na sniženje pritiska.Pacijenti koji su ispitivani, dobijali su dnevno po 75 grama butera i jošdnevno 0,25 mg/kg etarskog ulja u dozama dva puta dnevno u trajanju odtri nedelje. Rezultat je bio znatno sniženje holesterola u serumu i povećanjefibrinolitičke aktivnosti u krvi i smanjenje trombocitnog intenziteta poslelečenja.Uljani maceratDobija se hladnom ekstrakcijom sa neutralnim masnim uljima. Uzimaju seusitnjeni suvi čenovi, sa biljnim uljima (od kukuruznih ili pšeničnih klica,arahisovo, sojino). Pri tome lipofilni sastojci belog luka prelaze u uljanirastvor, zatim se presovanjem vade čvrsti sastojci. Sastojci koji nisu lipofilninedostaju uljanim maceratima. Tečan proizvod daje se najčešće ukapsulama od mekog želatina (vitamin E, antioksidansi). Ove kapsule sezatim tretiraju da budu tvrde i otporne na digestivne sokove. Proizvoddobija vrlo često zgodan naziv kao "biseri od belog luka" ili pilule od belogluka.

of 9

Na tržištu se nalaze i sokovi od belog luka ili kapi sa dodatkom šećera iraznih aroma, dobija se i sirup od belog luka. Što se tiče oznake kvaliteta zaove preparate važi sve što je utvrđeno za druge oblike lekova. Usledsmanjene stabilnosti alicina u rastvorima s vodom, tečni preparati se nemogu dugo održati. Rok trajanja trebalo bi ovde naročito da se definiše.Preparati belog luka bez mirisaNeki proizvođači preparata od belog luka prave reklamu s argumentom dasu njihovi proizvodi bez mirisa i nisu neprijatni, što nije tačno. Postupak zadobijanje preparata bez mirisa ide putem inaktiviranja enzima aliinaze, naprimer, alkoholom, grejanjem...Standardizovani preparatiKad je u pitanju lečenje belim lukom, uvek se ističe vreme koliko treba datraje jedna kura i koliko puta je treba ponoviti. Ova mišljenja su podeljena.Pojedini autori smatraju da lečenje treba da traje najmanje tri meseca.Ovako misli veliki broj drugih autora.Drugi predlažu dužinu od tri nedelje do tri meseca. Smatra se da je najboljazlatna sredina od šest nedelja. Ako nema efekta, onda se lečenje prekida iliponekad produži. Izvesni podaci govore o povoljnom delovanju belog luka,koje počinje vrlo brzo po uzimanju i traje i posle uzimanja. Iz čega dolazipredlog: lečenje belim lukom dva do tri puta godišnje šest do osam nedeljasa intervalima od tri, četiri meseca kada se ne daje. Odluku ipak donosikliničar.U gotovim farmaceutskim preparatima (specijaliteti: kapsule, pilule,dražeje) beli luk je zastupljen najčešće u obliku uljanog macerata (1:1),praška od osušenih oljuštenih čena ili etarskog ulja dobijenog destilacijomvodenom parom iz svežih usitnjenih lukovica.Pored belog luka u ovim preparatima su obično prisutni i drugi biljnisastojci koji se međusobno dopunjavaju (na primer, glog, imela, hmelj,japanski bagrem, rastavić, kantarion...).

of 9

Svi ovi preparati namenjeni su kao pomoćna lekovita sredstva:

• za održavanje funkcionalne sposobnosti krvotoka i podršku srčanojaktivnosti;• kod tegoba koje se javljaju u želucu, crevima i za povećanje žučnesekrecije, radi boljeg varenja hrane;• za lečenje određenih oboljenja i jačanje organa za disanje;• za normalizovanje krvnog pritiska, za usporavanje i lečenje procesastarenja, naročito nastajanja arterioskleroze, za snižavanje koncentracijeholesterola i triglicerida u krvi;• za povećanje opšte otpornosti organizma, naročito kod gripa;• kod smetnji usled nesanice, vrtoglavice, mučnine...• za aktiviranje živahnosti kod pojave umora...Beli luk je našao primenu i u ginekologiji, stomatologiji (kod parodontoza,zapaljenja korena zuba i komplikacija posle ekstrakcije zuba) i udermatološkoj praksi, naročito kao sredstvo protiv opadanja kose.Sumporna jedinjenja belog luka pokazala su se kao antidoti kod hroničnogtrovanja olovom (saturnizmus). Dialildisulfid i dialiltrisulfid su ispoljili iinsekticidno delovanje.Sve pomenuto ukazuje da beli luk zaslužuje sve više našu pažnju kao biljnalekovita sirovina i sve veće mesto u našoj ishrani, jer doprinosi čuvanjuzdravlja i vitalnosti čovečjeg organizma.Treba ipak naglasiti da sveže čeno nema premca i da je u njemu najbolji lekod belog luka. Uz to ne treba zaboraviti da su crni hleb, kiselo mleko i beliluk glavna hrana i eliksir stogodišnjaka na Kavkazu, Rodopima i Balkanu.Beli luk u terapijiFrancuski farmaceut praktičar Fransois-Laurent Marie Dorvault je u svojojknjizi "Apoteka ili Opši zbornik praktične farmacije", još 1844. godine pisao

of 9

o belom luku, koji se u to vreme koristio u domaćoj medicini kao ekscitans,stimulans, febrifug i vermifug, a spolja kao rubefacijens i vezikans. Njegovsok koristio se protiv žuljeva na nogama, šuge, krasta na glavi, gluvoće, anajviše kao popularan antiseptik. Već tada navodi da je beli luk bogat uisparljivom ulju sa sumporom, koje se obrazuje delovanjem jednogfermenta na glikozidni sastojak. Kuvanjem se gube ljuta i ekscitantnasvojstva.Iz obimne literature takođe je poznato da su još 1934. godine uspešnokorišćene kataplazme sa ekstraktom belog luka u narodnoj medicini protivcrevnih oboljenja, koje su u većim koncentracijama mogle da izazovuplikove na koži i nekrozu tkiva.Toksičnost belog luka manifestuje se protiv nekih organizama. Parameciumcaudatum ugine u rastvoru koji sadrži 1/100.000 deo etarskog ulja belogluka. Beli luk ima isto tako fungicidno delovanje na EpidermophÚtoninterdigitalis, na patogene gljive kože. Beli luk je i bakteriostatik na brojnevrste: MÚcobacterium, Echerichia, Bacilus tÚphi, B. Proteus (ulja), a sok je70 puta aktivniji; StaphÚlococcus aureus, Bacilus dÚsenteriae i dr.Zanimljivo je da je naš zemljak M. Vlajković, lekar, još 1923. godineodbranio doktorsku disertaciju medicinskih nauka o belom luku u terapijiprotiv tuberkuloze kao baktericid, u Nansiju (Francuska).Bakteriostatično delovanje prirodnih proizvoda kao što je beli luk dovelo jedo otkrića čitavog niza (antibiotici viših biljaka, fitoncidi), koje je prviutvrdio Tokin.Beli luk je pokazao i hipoglikemična svojstva.Koristi se u obliku tinkture, macerata, sirćeta, sirupa, suvog čena (4-6 gramadnevno kod plućne tuberkuloze) i drugih farmaceutskih oblika.Pozitivan učinak pokazuje i u terapiji infekcija sluzokože usne duplje.Dokazano je da beli luk deluje slično poznatom mikostatiku amfotericinu B.Nosioci antibiotske aktivnosti belog luka su alicin, garlicin i skordinin.Beli luk se koristi u profilaksi i terapiji poremećaja krvotoka, posebnoprotiv ateroskleroze i hipertenzije. Zapaženo je da snižava nivo holesterolau krvi. Pozitivno delovanje belog luka protiv skleroze i skorbuta je prvi putprikazano 1924. godine na Medicinskoj akademiji u Parizu.

of 9

Beli luk ima snažan antikancerogeni potencijal. Alicin je aktivan protivsarkom tumora miševa. Sarkom 180 i limfosarkom su izlečeni pomoćusintetskog alilestra entantiosulfidne kiseline i metilestra. Eksperimentalnoje dokazano da je beli luk efikasan protiv MTK sarkoma kod albino pacova.Ekstrakt belog luka zaustavlja mitozu kancerogenih ćelija u svim fazama.Posebna prednost terapije belim lukom je izostanak sporednih neželjenihefekata.Veći deo delovanja koja su tradicionalno pripisivana belom luku jeeksperimentalno potvrđena in vitro. Opiti na životinjama su pokazali,tokom poslednjih deset godina, da su ekstrakti belog luka (čija priroda nijeuvek precizirana) u stanju da smanje holesterolemiju i trigliceridemiju (zec,pacov) i da ostvare antihiperenzivne efekte (pacov). Delovanje protivagregacije crvenih krvnih zrnaca posmatrana in vitro, vezana su za ajoene,inhibitore lipoksigenaze. Ispitivanja obavljena nekoliko stotina puta,uporedo sa slepim probama, pokazala su nedavno ulogu suvog praška odbelog luka standardizovanog na aliin (1,3 odsto), kao hipoholesterolemiant(800 mg dnevno puta četiri meseca). Ostala ispitivanja takođe su potvrdilanjegovo fibronolitično delovanje. S druge strane, delimični epidemiološkirezultati, pokazuju da redovna upotreba belog luka (i crnog) je obrnutoproporcionalna riziku od gastričnog tumora.Naša narodna verovanjaVeselin Čajkanović u knjizi: "Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama",izdanje Srpske književne zdruge i Srpske akademije nauka i umetnosti,Beograd, 1985. godine, ističe, da najveći značaj među biljkama u narodnojmedicini i vraxbinama ima beli luk.Za beli luk je karakteristična poslovica u kojoj opominje čoveka: "Ti menečuvaj od nokta, a ja ću tebe od svakoga zla" (Vuk Karaxiić). Takođe jezanimljivo narodno verovanje da beli luk može da pomogne protiv metilja("Za dva dana i dvije noći ne jede se ništa, pa onda jedi saramsaka - bijelogaluka - što možeć više".)

of 9

Beli luk je najuniverzalniji apotropajon u biljnom carstvu i jedan od najjačihuopšte. (Apotropajon dolazi od grčke reči koja znači amajliju, sredstvoprotiv nesreće, uroka). Na njega "ne sme nikakva nečastiva sila". Naročito seod njega plaše veštice i svi koji stoje u vezi sa vračanjima i gatanjima(poređenje sa Vukom Karaxićem: "Da ne jede bijeloga luka, bio bi vrač" iobjašnjenje: "Koji ne jede beli luk, smatra se za vešticu." Za vreme "nekrštenihdana" njega nose za pojasom "kao predohranu od svake nečastive sile"; oBelim pokladama svi se mažu (njime) ili ga jedu od veštica; pred spavanjeza preporuku (je) metnuti oko vrata venac belog luka takođe od veštica;božićni beli luk treba stalno nositi sobom ili ga u nuždi malo zagristi. Kad uistočnoj Srbiji vračare "izvode đavole" (koji su i demoni vode) (Vuk Karaxić),onda je stanje vrlo opasno, i mnogi ne smeju da se maknu od kuće bez belogluka i bosiljka. Kao stalan apotropajon,drži se on više kućnih vrata i uplićese u ivandanski venac koji se ostavlja više vrata (običaj u Beogradu i svuda).O Đurđevdanu meće se beli luk u torbu sa semenjem koje se, uapotropajskom cilju sipa oko tora. Teletu se beli luk veša oko vrata, oduroka. Belim lukom se mažu i vimena stoci, da joj činilice ne bi oduzelemleko; ili na Đurđevdan planinka goni krave između dva zavežljaja u kojimaima belog luka.Najbolje se vidi religijski značaj belog luka iz činjenice da se on ritualno jedei da se njime ljudi u neku ruku pričešćuju o pokladama (Vuk Karaxić). Inačese ljudi njime diviniziraju ("uzimaju ga kao predohranu") kad se pojavičuma ili kolera ili uopšte koja bilo epidemija. U tom slučaju decu mažu uvekpred spavanje belim lukom.U narodnoj medicini beli luk se javlja, tako reći, kao univerzalno sredstvo,kao panakeja (od grčke reči što znači lečnica od svake bolesti, boginjaozdravljenja, kći Eskulapova).Beli luk se upotrebljava kao lek za sve bolesti; veliki kašalj, gušobolja,glavobolja, grčevi u stomaku, srdobolja, sušica, tifus, groznica, žutica,otoci, guke, krajnici, zubobolja, okobolja, uhobolja, gliste, i u tom slučajuobično se nosi o vratu, pantljičara, čmičak, lišaj, šuga, prišt, mrtva kost,metilj, reumatizam, micina, izostanak menstruacije.

beli luk (ruska narodna medicina)

Documents