Mentor: Metlić Dijana Student: Pjević Jelena, slikarstvo, 74/09

Dekoracija Svetog Petra i konceto dekoracije, bel composto

Akademija Umetnosti, Novi Sad

21. 5. 2013.

Opšte karakteristike ranobarokne skulpture

Godine 1578. otkrivene su Prisiline katakombe, koje su poslužile kao jedan od glavnih dokaza u kontroverzistici. Controveristica je konfesionalna rasprava koju započinje Matija Vlačić Ilirik objavljivanjem Magdeburskih centurija, u kojima služeći se istorijskim činjenicama ustaje protiv primata papske vlasti. Kao odgovor na Magdeburske centurije javljaju se čuveni Anali Cezare Baronijusa. Baronijus je učeni rimski kardinal i poklonik hrišćanske antike. Njegovi Annales ecclesiastici su renesansno vidjenje paganskog antičkog nasledja preobrazili u baroku antike kao ranog hrišćanstva, idealnog doba pracrkve, na koju su se oslanjale sve barokne verske obnove. Baronijusova shvatanja su snažno uticala na niz traktata o umetnosti, posebno onih autora kojima su bile bliske ideje katoličke post-tridentske reforme. Dugovečne legende o mučenicima , ovim arheoločkim otkrićem postale su istinite. Do ovog vremena o prošlosti se saznavalo samo putem pisanih izvora. Protestanti odbacuju kult svetitelja i kult mučenika kao i relikvije . Na 25. sesiji Tridenskog koncilija brane se ovi kultovi. Tridentski sabor je sazvan na inicijativu pape Pavla III, 13. decembra 1545. u Trentu. Rad se odvijao u 3 etape, a Sabor je zaključen 1563. Odluke Sabora su potvrdjene papskom bulom Benedictus Deus 1564. a kao rezultat rada koncila javljaju se i dve crkvene institucije: Sanctus Oficium i Index. Na samom kraju XVI veka otkrivene su mošti svete Cecilije koja je bila zaštitnica crkvene muzike i izumiteljica orgulja. Arheološka istraživanja je radio Bossio. Kardinal Spondrati krenuo je sa restauracijom bazilike Svete Cecilije na Trastevere. Oko ove crkve je ženski samostan. Tu se može cuti najlepše žensko pojanje.

Stefano Maderno, 1600. uradio je svetu Ceciliju. Autor koji je mnogo radio ali nikad nije dostigao ovo delo. On je dobio zadatak da predstavi svetiteljku kako je pronadjena. Skulptura se nalazi iznad oltara crkve. U pitanju je neretorična forma , ne postoji gest, ne postoji kontakt sa licem, ali postoji jedna neverbalna komunikacija. Postoji metafizičko ćutanje koje iz nje probija. Ova skulptura je dosta uticala kako na baroknu skulpturu tako i na slikarstvo. Kod Karavadja je Sveta Lucija u Sahrani Svete Lucije slično predstavljena.

Ovo je za vreme rimskih devica- Pudencijane, Lucije, Bibijane, Cecilije. Čovek zasluzan za ove kultove je Baronijus koji je sastavio Rimske martirologije. Jedna od svetiteljki koja je “ušla u modu” je Bibijana. Njene mošti pronadjene su u ampulama. U to vreme na rimskoj stolici je papa Urban VIII, koji traži da se ispita originalnost tih ampula. Bernini 20-ih godina dobija narudžbinu od pape da uradi statuu svetiteljke. Retorički gest, apsolutna posvećenost Bogu, uzdignute oči, draperija koja podržava mentalno stanje ličnosti. Svetiteljka je sada prikazana mnogo elokventnije, retoričnije. Ovde se uspostavlja forma Budućeg stvaranja, uspostavlja se zreli Berninijev manir.

Dekoracija Svetog Petra i konceto dekoracije

Već je papa Klement VIII sa prijateljam i savetnikom Cezare Baronijusom uspostavio koncept dekoracije koji suštinski nije promenjen narednih 40 godina. Za vreme pontifikata Urbana VIII dekoracija je doživela finale u Berninijevom baldahinu.

1

Koncept je bio da se objedine najcenjenije relikvije upravo na mestu groba prinčeva apostola. Taj deo Svetog Petra je postao najgrandiozniji relikvijar u umetnosti. Negovan je stari princip ugrađivanja relikvija u stub. Urban VIII daje zadatak Berniniju da napravi nacrt za skulpturalno rešenje. Dolazi se do koncepta da se naprave velike niše u stubovima i da se tu smeste gigantske skulpture, a da se iznad niše označe mesta relikvija.

Bernini- Longin. Longin,rimski centurion koji dozivljava veliko unutrašnje preobraženje. Potpuno raširene ruke- retorički gest. To nije ranije viđeno u skulpturi. Ovaj gest podignute ruke, dlan okrenut na gore i rašireni prsti označava trijumf. Draperija u kaskadama po kojoj se prepoznaje Bernini. Kovrdže brade i kose. Sve u funkciji da ubedi, da uveri, da pokrene.

Francesco Mochi- Sveta Veronika. Volto santo (sveto lice) bilo je ukradeno za vreme Saco di Roma. Ono je nađeno i ponovno je uspostavljen kult. Moki je poštovao berninijevsku uznemirenost. Ova skulptura je suštinski nepokretna.

Fransoa Discklesney- Sveti Andrej. Umetnik je flamanskog porekla. Formiran je u Rimu. Del Poco, antikvar, bitan je za formiranje njega i Pusena- insistiranje na precrtavanju antičkih uzora. Andrej jako podseća na Longina. Suštinski samo po draperiji biva jasno koliko je Dikesnoj imao razvijen umetnički izraz. Sveta Jelena je četvrta skulptura.

Barok kao misao potekao je iz epohe reformi crkava, ali se istovremeno dešavala i tzv. kopernikanska revolucija. U italijanskoj i španskoj poeziji najčešća reč tog vremena je metamorfoza.Hipnotički koncept barokne skulpture.

“Licnost koja je u mirovanju ne izražava svoju suštinu kao, koliko to izražava pokret”. Bernini“Suština je u promeni, kretanju”. Paskal“Nijedna epoha nije bila toliko opterećena i zadivljena formom vremena”. Panovski

Bernini, Apolon i Dafne , rane dvadesete XVII veka. Uradjena po narudžbini Sirona Borgezea, kardinala, nećaka pape Pavla V. Pravljena je za vilu Borgeze. Po ulazu u vilu, prvo što se videlo su bila Apolonova ledja- faktor iznenadjenja. Dominikino u vili Andobradina je predstavljao ovaj trenutak. Niko kao Bernini nije uspeo da predstavi metamorfozu. Baldinuco je napisao da Bernini reže mermer kao vosak. Ovo je skulptura, jedna od retkih, ako ne i jedina koju je cenio XVIII i XIX vek. Apolon pociva na Apolonu Belvederskom. Antika je i u baroku bila normativ. Sam je BErnini izjavio da se u ranim delima okretao antičkoj skulpturi. Aristotelijanski koncept selekcije i idealizacije. Bernini je antičke statue oslobadjao. Buduća kritika će mu to zameriti i posebno ceniti uravnoteženost, mir. Jos je Djanbatista Bolonja u Otmici Sabinjanke pokazao koncept posmatranja skulpture sa svih strana. Otmica Prozerpine- dramatičnost, sukob. Prava barokna antiteza. Krvnik i žrtva. David- koncept pokreta, promena. David kao univerzalni princip, univerzalni ideal kod Mikelandjela. Bernini stvara upravo suprotno. Posmatrač se uključuje u prostor i akciju. Ne postoji tenzija unutar skulpture vec je tenzija izbačena iz sebe. Na licu se poznaje emocija, bes. Baldinuci kaže da je budući papa Urban VIII, koji je imao udela na Berninijevo obrazovanje, dolazio i pridržavao ogledalo dok je radio jer mu je David autoportret.

2

Allesandro Algardi je jedan od najboljih baroknih skulptora. Odrubljivanje glave Svetom Pavlu-oltar za crkvu Svetog Pavla u Bolonji. Algardi je Bolonjez, formiran u bolonjskoj školi. Poznatija kritika od Belorija, nadalje, smatrala je da je Alegardi suprotnost Berniniju. Apsolutna proračunatost, antiteze, što je bila velika vrlina i stoička ozbiljnost Pusena i Algardija. Susret pape Lava i Atile, reljef. Temu je obradjivao Rafael u stanci Eliodoro. Poništenje zatvorenosti reljefa kao forme, piktoralnost- bel composto.

Ideje u baroku I način na koji su one izvedene:

Blažena Ludovika Albertoni. 1647. U pitanju je delo poznih Berninijevih godina. Patron je bio cardinal Altijeri-Albertoni. Kapela se nalazi u crkvi San Francesco a Ripa. Kardinal je bio iz porodice pape pavla X. Ludovika je bila milosrdna dama s početka XVI veka, koja je ceo svoj život I imetak posvetila pomaganju bolesnih I siromašnih. Ona je neposredno pre izvođenja ove sculpture deatifikovana. Kardinal je poručio ovu skulpturu kako bi glorifikovao svoju porodicu.

Bel composto (Bernini je njegov pravi izumitelj). Fuzija svih likovnih umetnosti. To je ostvareno u Svetom Petru. San Andrea al Quirinale – apsolutno prožimanje arhitekture, sculpture I slikarstva, gde su sve te umetnosti dobijale oblik one druge. U manjoj meri to je primenjeno I u ovoj kapeli. Kako predstaviti ono što je ustvari nepopravljivo. Bernijnija zanima kako da konceptualno, duhovno materijalizuje. Bio je svestan da to ne može samo skulptura, te da je za to potrebno jedinstvo svih umetnosti. Sve što se baroknoj umetnosti dešava proističe iz potrebe da se predstavi ideja (što se tiče samog izvođenja). Fokus celog projekta je skulptura, ali ona nije dovoljna sama sebi. Bernini je počeo od arhitekture I napravio neku vrstu kapele u kapeli. Skulptura I slika u pozadini su na oltaru. Bočne zidove je probio prozorima koje vernici ne vide – teatarski efekat. Ali svetlost obasjava skulpturu; svetlost kao likovni element I deo konceptualnog I duhovnog programa. U većini literature govori se o smrti. Oči su joj zatvorene, usta poluotvorena, ali je njena senzualnost manje ekstatična od svete Tereze. Ona je odevena I ima cipele. Moguće da je umrla doživevši ekstazu. I draperija je tu da bi istakla njenu patnju. Isti naboj se ponavlja na draperiji pod krevetom na kome leži. Dva literarna izvora govore o njenim mističnim iskustvima I zanosima. Incendio amoris-Požar ljubavi. To je nešto što piše u Pesmi nad pesmama, 8. Pevanje. Iz tog spisa postoje razni oblici tog mističnog iskustva. Santini govori da je njena duša u trenutku incendio amoris uzletela I susrela se sa raspetim Hristom I doživljavala transcendentalnu smrt, smrt duše kroz ujedinjenje sa Bogom. Jedna od karakteristika jeste iznenadnost tog mističnog događaja. Jedan od ljudi koji su to doživljavali jeste Filipo Neri (Karavađo). Čovek koji je bio sklon šalama, ali je bio duboko pobožan. Često posvećen molitvama. Njegov prijatelj baronijus je opisao trenutak kada je Neri doživeo jedno takvo iskustvo. Bernini je sigurno znao za takva iskustva te mu je to poslužilo da predstavi Ludoviku. Santinijevo delo je moglo da posluži za ovakav način predstavljanja. Barok je voleo da bude nedorečen. Ne znamo da li je živa ili mrtva, da li pati ili uživa. Kod Tereze Avilske ima anđela I eksplicitnog znaka vizije, Ovde toga nema. Posmatraču je ostavljeno da o tome razmišlja I aktivno učestvuje u delu. Drugi elementi končeta služe da stabilizuju značenje I da naglase da nije u pitanju telesna smrt već sjedinjenje duše s Bogom. Bernini je tražio da sliku uradi Gauli. Bogorodica predaje Hrista svetoj Ani kao symbol konteplativnog života. Uzimanje Hrista u ruke je alegorija mističnog jedinstva duše I Boga. Upravo to simbolizuje značenje sculpture-Ludovika Albertoni doživljava transcendentalnu smrt. U pitanju je barokni dijalog između sculpture I slikarstva.

3

Ujedinjene služe istoj svrsi-ubeđivanje vernika. Predstavljeno je nekoliko amblema, mir, ruže, plamteće srce, atributi Hristove ljubavi I stradanja, simboli istorije spasenja… Plamteće srce-pobožnost koja se razvila iz Hristovih rana-jezuiti su propovedali ljubav Hristovu I stradanje. Postolje kandelabri je dvolični bog, isti takav je predstavljen kod Ripe u ikonografiji I eksplicitno iztažava božansku premudrost.Svi mističari su u sjedinjavanju sa Bogom bili oslobođeni svega što je zemaljsko I spoznali u tom trenutku božansku premudrost.

4