Душан Баранинjjfcr* ИЗАБРАНА ДЕЛА ^- Y СЕДАМ КЊИГАДУШАН БАРАНИНИЗАБРАНА ДЕЛА Kn>nta ()pyiaСРЦСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГАДУШАН liAPAHMHМЕХМЕД-ПАШАСОКОЛОВИЋДРУГО ИЗДАЊЕБЕОГРАД. 1987.МЕХМЕД-ПАША СОКОЛОВИЋКАТАЛОГИЗАЦИЈА Y ПУБЛИКАЦШИ (CIP)886.1/.2-31 БАРАНИН, ДушанМехмед-паша Соколовић / Душан Баранин. — 2. изд. — Београд: Српска књижевна задруга, 1987(Београд: Нови дани). — 323 стр.; 21 cm. — (Иза-брана дела / Душан Баранин; кн>. 2) YU ISBN86-379-0019-8 I Baranin, DušanПК: a. Соколовић, Мехмед-паша (1505—1579) — у литературиОбраћено у Народној библиотеци Србије, БеоградПРОЛОГ»Служба господарима има две сврхе:јебна је да се чува лако зараћени хлеб,a друга да се сачува глава.«Породица Соколовић убрајала се у средње плем-ство. Она је српским владарима давала сердаре, за-ставнике и челнике, a цркви калуђере који су поста-јали игумани манастира Милешеве и Хиландара у Светој Гори. Кад се Стјепан Косача толико оснажио да се прогласио за херцега и отпочео самостално да влада, назвавши своју државу Херцеговином, Соко-ловићи му се потчинише. Том приликом је Јован Со-коловић, као млад коњички заставник, додељен за сталнога пратиоца најмлађем херцеговом сину Стје-пану. Да свога најмлађег и најмилијег сина што боље припреми за живот (потајно се носио мишљу да га остави као наследника), херцег је Јована и свога сина Стјепана послао на учење у Млетке. Херцеговић је тамо имао да изучи дипломатију, латински језик, фи-лозофију, говорништво и поезију. Али је највећу пажњу требало да посвети поморству, пошто су Млечани имали највећу војну и трговачку морнари-цу.Y Млецима се још одраније на школовању нала-зио млади племић Миомир Милошевић из села Кука-вица код Фоче. Њега је херцег Стјепан био послао да изучи финансије и трговину, јер је по подизању Но-вога на мору хтео и сам трговином да појача своје бо-гатство. A унеколико се потајно припремао и да no-craneтакмац Дубровнику, чије је управљаче смат-рао противницима и притајеним турским савезници-ма. Миомир Милошевић био је бистар, окретан и сналажл>ив младић. Полетан и склон авантурама, до-бро се већ био снашао у том богатом граду, у коме су цветали трговина, наука, поезија, сликарство и[7]живот увелико ослобођен верских стега. Дружио се са богатим и образованим млетачким младићима. Посећивао позориште, проводио ноћи по кафанама, у пијанкама, или у постељама лаких жена.Његов утицај на Јована Соколовића и Херцегови-ћа Стјепана постао је пресудан. Херцеговић је имао довољно новца, трошио га на одећу, пиће, жене, a радо га је посуђивао и земљацима. Зато су им дани текли бурно и весело. Око њих се окупљала најразуз-данија дружина младих Млечана, авантуриста и рас-калашних жена, na je често долазило до скандала, ноћних нереда, чак и двобоја. Строге млетачке влас-ти гледале су им кроз прсте због сина херцеговог, c којим су одржавале пријатељство и савез противу Турака и Дубровника. И ко зна шта би се све десило са тројицом младих Херцеговаца да се турски цар Мехмед II није по освојењу Босне устремио на Хер-цеговину. Стари херцег је дуго пружао очајнички от-пор. Напослетку се пред турском силом повукао и склонио у свој тврди град на мору, Нови, очекујући помоћ од Млечана и угарског краља Матије. Херце-гове невоље повећавала је неслога синова и непове-рење према њима; сваки је тежио, уз туђу помоћ и подршку, било Млечана или угарског краља Матије, да се домогне престола.V највећој невољи и неизвесности херцег Стјепан је умро у Новом. Од његове државе, славе и богат-ства остало је само 70.000 дуката у злату на чувању код Дубровчана и град Нови на мору.Уместо да општа народна невоља, очева смрт и турска навала зближе херцегове синове, она је још више разбуктала мржњу међу њима. Најстарији, Владислав, уз помоћ мађарског краља Матије, заузео је области северно од Неретве и прогласио се за »ве-ликог по милости божјој босанског војводу«. Сред-њи, Влатко, ослањајући се на млетачку посаду у Но-вом, прогласио се за »херцега од Светога Саве«. To je присилило

најмлађег, Стефана, да једном дубровач-ком лађом напусти крадом Млетке и са своја два друга- Јованом Соколовићем и Миомиром Милоше-вићем - дође у Дубровник. Дубровачки кнез је нека-ко приволео завађену браћу да се састану на острву Шипану, не би ли се измирили и договорили o зајед-ничкој борби против Турака. Али они нису могли да се нагоде како да поделе очеву заоставштину од70.000 дуката, па су се растали још више завађени.Најмлађем, Стјепану Херцеговићу, није преоста-јало ништа друго него да će c Јованом и Миомиром прокраде кроз Хер*цеговину до малог градића Со-колца на саставцима Пиве и Tape, који су Турци били мимоишли у надирању ка мору. Соколац је као свој замак био подигао још краљ Владислав, да би у њему проводио лето. Краљ Милутин га је проширио и утврдио. Цар Душан је волео да се у њему каткад одмори, због богатог лова и природних лепота. По-садом у граду увек је управљао један војнички ста-решина из породице Соколовића. Херцег Стјепан Косача је ту традицију наставио.Соколац су нашли без посаде, хране, барута. За-текли су само тројицу тобџија, са једним млађим за-ставником и педесетак војника. Соколовића породи-ца била се одселила на своје поседе у Раванцима и Подблаћу. Друга грана Соколовића са кнезом Гагом сместила се у Жупи Пивској код млина и ваљарица, настојећи да је што даље од Фоче, где су Турци били сместили управу херцеговачког санџаката. Главни турски командант, Ајаз-паша, војвода од Босне, није хтео да губи време и напада брдска племена око Дур-митора, Волујка, Лебрешника и Голије. Поготову не Дробњаке и Пивљане, који су као сточари током чи-тавог средњег века остали слободни, у племенској организацији. Његов циљ је био да што пре узме Нови и да на тај начин лакше продре у северну Дал-мацију и Хрватску, одакле је добијао богат плен.Нашавши се у тешком положају, Стјепан је по-слао Јована Соколовића да скупи војску, храну и ор-ганизује непокорена племена за борбу против Тура-ка, како би на пролеће ослободио Херцеговину. Јо-ван се највише уздао у браћу, стричеве, рођаке, a на-рочито у деда Васиља, главу породице. Међутим, деда Васиљ му је рекао:- Нисам ни луд ни пуст да мећем на живу ватру Соколовиће ради завађених Херцеговића, који су зе-мљу упропастили и оцу главе дошли. Hero, ако мене слушаш, подавиј pen па се смири. Турци никога не дирају ко им отпор не даје.Уз Јована је пошао најмлађи његов брат Симеун, осамнаестогодишњи момчић. Уз пут, од Раванаца до Жупе Пивске, уз Јована је пристало десетак момака. Сада му је још једино уздање био кнез Гаго, који је[8][9]водио Пивљане, и имао утицај на Дробњаке, Голија-не и Бањане, што је значило да је могао покренути у борбу неколико хиљада л>уди. Гаго је Јована мирно саслушао, затим се тужно осмехнуо и рекао:- Млад си и ватрен, па зато и не знаш да турској сили није могао одолети ни стари херцег Шћепан са својих десет хиљада војника и угарском помоћу. Ја бих још могао да жртвујем себе и овдашње Соколо виће, али не и племе. Зато седи где си се нашао! Хле-ба и воде ти неће мањкати. A могу још да ти кажем оно што ти и не слутиш: Стјепан Херцеговић се со-јузио c Турцима и отишао султану на подворење.- Немогуће, кнеже Гаго - плануо је Јован. Кнез Гаго се тада машио руком у џамадан и изва-дио писмо.- Ако мени не верујеш, прочитај ово писмо im o ми га је из Фоче написао Стјепан Херцеговић.Y писму је Стјепан јављао кнезу Гагу да је пошао у Цариград на подворење султану Мехмеду II, na je молио да обавести Јована нека ништа не предузима у погледу борбе док се он не врати. »Надам се да ћу тамо повољно све свршити, за добро свих вас и моје.«- Издао ме, пас му мајку! - викнуо је Јован, па се спремио и са Симеуном кренуо према Рисну, који су држали ускоци.Преко ускока Јован се убрзо повезао са улцињ-ским и будванским гусарима и хајдучким харам-башама из Херцеговине. Озлојеђен више на своје него на Турке, удруживао се са гусарима и хајдуци-ма, како је кад био у изгледу бољи плен. Али је најра-дије нападао турске и дубровачке караване, који су преносили робу из Дубровника за Херцеговину, Бос-ну и Србију. Турску пратњу обично је узимао као ро-бл>е, a заробљенике је продавао улцињским гусари-ма. Робу и новац задржавао је за себе. Кад би ухва-тио коју лепу Млечанку, Дубровчанку или Туркињу, живео би c њом месец-два, a после је пуштао уз от-куп.За то време Стјепан Херцеговић се потурчио, по-стао зет султана Бајазита II и добио титулу везира, под именом Ахмет-херсег-паша. Он није заборавио ни свога друга Миомира Милошевића. Поставио ra je за санџак-бега Херцеговине, па се Миомир вратио у Фочу c пратњом од сто чауша и са караваном од два-[10]десет натоварених коња, КОЈИ су носили дарове од султана, Ахмет-херсег-паше и других турских вели-каша. Највише је ту било ћилима, скупоценог посу-ђа, одела, оружја и кинеског порцулана. Никад се

дотад нико c толиким богатством није појавио у Фочи!Нови санџак-бег Миомир Милошевић звао се сада Мехмед-паша Кукавица не стидећи се села из-кога је потекао. Y исто време показао се широко-груд, разуман и срдачан према својим земл>ацима, без обзира ко је које вере. Настојао је да све мирно решава. Ступио је у везу c племенским старешинама. Са Дробњацима и Пивљанима споразумео се, оста-вљајући им пуну племенску аутономију, да плаћају харач одсеком и да преузму заштиту и осигурање пу-тева који су водили из Дубровника за Србију и об-ратно. Турцима је било забрањено да се насељавају међу њих и да подижу џамије. A они су у сваком вој-ном походу били обавезни да му дају по две стотине војника и два капетана као старешине. Посебну паж-њу и почаст указао је кнезу Гагу Соколовићу, потвр-дивши га за доживотног старешину Пиве. To исто урадио је и c кнезом Јованом Балотићем, коме је по-тврдио старешинство над немирним Дробњаком.Смиривши и средивши прилике у Херцеговини, Мехмед-паша Кукавица се оженио кћерком Алајбега Сијерчића, муселима мостарског. По наговору таста и жене пренео је из Фоче у Мостар санџакбеговско седиште и подигао свој двор. Манастирима Милеше-ви и Тврдошу вратио је све поседе и ослободио их плаћања свакога харача за десет година, c напоме-ном »да се народне светиње опораве«. Kao далековид управљач на најосетљивијем делу царевине, Мехмед--паша Кукавица је схватио да је Турцима, као мало-бројним освајачима, потребна трговина и веза за За-падом. Зато је нарочиту пажњу поклонио вези cДуб-ровником. Дубровчани су још одраније широм Бал-кана имали представнике и своју привреду усклађи-вали c потребама тога великог подручја, које је тур-ским освајањем било одсечено од света. Он је не само поклањао Дубровнику пажњу већ му је осигу-рао и пуну заштиту да може неометано преносити робу преко Херцеговине и продавати је широм Бал-кана.Међутим, није могао никако да заборави друга из[И]срећних дана у Млецима - Јована Соколовића, који се одао хајдучији и раскалашном животу, удружују-ћи се повремено са гусарима. Највише су га болели Јованови дрски упади у Херцеговину, глобљвРБе и пљачкање дубровачких каравана и турских посада у мањим местима. Јован није заробљавао само Турке; чак је и Дубровчане уцењивао, узимајући им велике суме новца. Једном приликом толико се дрзнуо да је ноћу упао у Мостар и уграбио најмлађу кћер Алајбе-га Сијерчића, Златију, Мехмед-пашину свастику. Од-био је откупнину и привенчао је за свога брата Си-меуна. Тиме је била превршена свака мера, и Мех-мед-паша се одлучио да преко свога тајнога повере-ника поткупи једног ускока из Рисна, који се обаве-зао да убије Јована за сто дуката. За ту услугу уско-ку је имало да се заборави све што се до тада ог-решио према Турцима и дадне имање у Невесињ-ском пољу.Ускок Марјан Затезало био је познат као суров и грамзив човек, храбар и спреман на све ако му доно-си корист. Он će c Јованом Соколовићем завадио око поделе неког плена и младе заробљене Млечанке, коју му је Јован отео из руку. Јован je c младом Мле-чанком живео неколико месеци, a затим је пустио уз откуп, што је још више озлоједило ускока Марјана. Сада кад му се пружала примамљива понуда, није се нимало 'зоумио, али је најпре све напљачкано богат-ство не ;>иметно пребацио у Невесиње. Затим је са-чекао Јована, кад се једне ноћи враћао из крчме. Убио га је из бусије, одсекао му главу, стрпао у зоб-ницу и побегао Турцима у Херцеговину.Трагична Јованова смрт болно се коснула свих Соколовића - како оних у Раванцима, тако и кнеза Гага, његових синова, браће и рођака. Сада су се од-лучили да по сваку цену спасу Симеуна. Кнез Гаго појахао је коња, другога натоварио мрсом и дарови-ма и пошао изравно Мехмед-паши Кукавици у Мос-тар. Мехмед му се захвалио на пажњи, даровима, по-частио га и пошто су дуго разговарали o стању у ње-говој кнежевини, запитао га:- Кнеже Гаго, да ниси имао још нешто од мене да тражиш?- Јесам, честити пашо! Хтео бих некако да сави-јем и спасем недужног Симеуна, који ни крив ни ду-жан чами међу ускоцима, јер је био још дете кад га[12]је несрећни Јован повукао са собом.- C моје стране и у име турске власти ја ћу му све опростити и заборавити. Једино не зиам како ће по-ступити Алајбег због Златије. Чујем да већ има дете од године дана, па стога није за враћање кући, aАлај-бег и цела његова породица су њеном отмицом у црно завијени.- Честити везиру, ја сам разговарао са Златијом. Она ни за шта на свету неће да напусти Симеуна. A ни он њу не би напустио да му понудиш пашалук. Уосталом, Соколовићи нису гори од Сијерчића.- He, дина ми. Hero хајдемо обојица да приволимо Алајбега нека им опрости, па да се једном сви смири-мо.Тако је и било. Алајбег се дуго нећкао, a напослет-ку пристао. Затим је кнез Гаго превео Симеуна код себе у Пиву, a потом га пребацио заједно са Златијом и дететом у Раванце. Дед Васиљ, старешина Соколо-вића

породице, срдачно је прихватио синовца, њего-ву жену и дете. Како се Симеун одвикао од рада, a био вичан писму и читању, дао му је да води спољне послове и да му помаже у домаћинству. Сви су у по-родици веровали да је Симеун донео много новца по-којног Јована, јер су се имања Соколовића брзо уве-ћавала, подизањем нових кућа, штала и амбара, као и великим крдима говеда и стадима оваца. Златија се показала не само добра домаћица већ исто тако и родна жена. Сваке друге године рађала је по једно мушко дете. Њеног првенца Марка дед Васиљ је, уочи смрти, послао своме брату, игуману манастира Милешеве, да га припреми себи за наследника.Кад је Васиљ умро, на чело породице дошао је Си-меун. Бивши ускок и хајдук показао се добар дома-ћин, врло вешто је управљао великом Соколовића задругом, која се све више стапала са широким на-родним слојевима, задржавајући једино право да из свога рода даје манастирима Милешеви, Хиландару и Тврдошу игумане, a Херцеговини митрополита.Мехмед-паша Кукавица се и према Симеуну Со-коловићу и обема гранама породице заштитнички и Аобронамерно односио. Можда се њему имало нај-више захвалити што је у бурном времену турских надирања у Угарску и према западу ова породица о-стала неузнемиравана. Исто тако, Херцеговина је у-многоме и далековидом Мехмед-паши Кукавици мо-[13]рала да захвали за спокојство, опоравак од ратни.х пустошења и чврст ред и законитост, у којима су подједнако били заштићени и муслимани и право-славни. Kao пример да браћу не треба делити по вери подигао је рођацима и сељацима цркве у селу Кука-вицама.Али Симеун Соколовић никад није хтео да се сретне и састане c Мехмед-пашом. Примао је његове поруке и поклоне, узвраћао му истом мером, a међу укућанима и браћом говорио:- Јована није убио Марјан Затезало већ Мехмед--паша. И да није кнез Гаго убио Марјапа. можда бих ја убио Мехмед-пашу. Овако су се, иако погрешно, сви рачуни изравнали.Време је ипак учинило своје. Симеун је држао чврсто дизгине породице у својим рукама, осећајући се скоро срећним и задовољним гледајући како се Соколовићи множе, подрастају и са великом и број-ном снагом улазе у бурни шеснаести век, који је до-носио нова схватања, велике догађаје и врхунац тур-ске моћи у свету. Баш због тога што су Турци све више јачали, Симеун се упорно држао прадедовске вере и српских обичаја, настојећи да тиме свима по-каже како Соколовиће ништа не може збунити нити од свога народа одвојити. Није био ни тесногруд ни верски занесењак, али је по сваку цену хтео да одр-жи све обичаје, aнарочито крсну славу, Божић и Ус-крс. По његовом мишл>ењу, то троје је било саставни део народне душе и његовог битисања. Баш због тога је то хтео добро да утврди и пренесе на своје по-томке.ПРВИ ДЕО"VIY задрузи Соколовића већ читаву недељу дана жене су неуморно радиле и припремале све што тре-ба да што свечаније и по вековима утврђеном обича-ју прославе Божић. Све се у кући чистило, прало; шило се и ново рубл>е. Свак се за тај велики празник морао нечим од одела поновити, a нарочито много-бројна деца, момци, девојке и невесте. Божићни пост је већ свима био додијао, a нарочито мушкарцима који су радили око стоке. Деда Симеун, као глава по-родице и домаћин који се држи реда a жели по сваку цену да се чувају традиције куће, такође је припре-мао све што је било потребно за велики хришћански празник, који се сада, под владавином Турака, чувао као светиња. Све што није имао у кући настојао је да што пре набави. Његов најстарији син Димитрије, кога су укућани из милоште звали Мита, два пута је одлазио до Фоче да купи со, тамјан, чоху и кадифу. Затим је преко својих рођака у Пиви наручио да му се из Конавља донесу два меха вина.- Зар би могла права српска кућа дочекати Бо-жић без вина! - рекао му је деда Симеун. - Зато, мој Мито, поручи Гаговићима: како год знаду нека ми пошаљу два меха вина.- He брини, оче. Y Фочи сам се нашао c Васили-јем. Он ће ми набавити вино и дотерати. Ја сам њему обећао да у марту може сјавити овде до нас овце, јер им је омануло сено.- Како стоје са житом?- Имају нешто старога јечма, a родило им је толи-ко да ће издржати до новине. Мрса и меса имају ко-лико год хоће. Молили су те да им пошаљеш два меха ракије, како би могли да прославе Божић и крсну славу.[15]- Па ти знаш да је то наша обавеза према њима. Ракије бар имамо да је трошимо као воду.- Знам да ћеш се за нешто љутити, али другојачи-је није могло бити. Седео сам у хану c Василијем, кад рупи унутра Скендер^бег Оросовић са старим Мех-мед-пашом Кукавицом.- Ниси им се ваљда клањао и теменао?

- Ни на памет ми није падало. Л>удски су се испи-тали c нама обојицом, a Скендер, знаш га какав је, рече: »Нећеш се, ваљда, Димитрије Соколовићу, ли-бити да попијеш кафу c нама?« Свако бира веру која му одговара, одвратио сам му, a пошто смо иста крв и са исте горе лист, како бих се ја, обичан српски ра-јетин, могао либити вас?- Што се мене тиче, c правим Турчином бих се-део, пио и чашћавао се, али са нашим преверама не бих. Ипак, време све чини, па ти не замерам. Hero, реци ми, шта су причали? Припремају ли Турци нов поход на Мађаре и ћесара?- Причаћу ти све по реду. Стари паша Кукавица испричао ми је најпре како је сазидао цркву у своме селу, да би му се рођаци имали где Богу да помоле. Причао ми је и како је као млад стегоноша ступио за-једно са нашим дедом у војску код старога херцега. И како je c његовим сином отишао у Цариград.- Пусти o томе! Наш Јован је остао уз херцега. Ју-начки се борио и погинуо, a Миомир, садашњи Мех-мед-паша, потурчио се. Сада кад је једном ногом у гробу, хтео би да поправи оно што је загадио, мада њему можемо захвалити што нас нико никад за све ово време није дирао.- To je баш и он рекао. Па те молио да му по-шаљеш чабар старе ракије.- Пошаљи му, али не у моје већ у своје име. Знам, ове године њихов Бајрам пада одмах иза нашега Бо-жића. Y Лиму да се перемо, не можемо им порећи да су нам браћа по крви.Међутим, старац је тих дана мислио само o свеча-ној прослави великог празника. Свуда је мимо обича-ја завиривао, да види је ли све на своме месту. Сам је возио два џака одабране пшенице у воденицу да са-меље. И исто тако хранио овна за печеницу. Отворио је и три године заковано буре старе ракије. A терзија из Вишеграда је већ петнаест дана шио девојкама је-леке a момцима фермене и гуњеве. Митина жена До-[16]бруна, мада у другом стању и већ поодмакла у годи-не, настојала је да се кућа добро уреди. Y великој оџаклији, где će o празницима скупљала сва породи-ца, орибани су столоваци, клупе, дашчани под и гор-њи таван. Бројно бакарно и земљано посуђе поређа-но је по полицама, како би се нашло при руци, јер је трећега дана Божића падала крсна слава, a тада су се село, ближа околина, сви зетови и пријатељи оку-пл>али на весеље и гошћење код Соколовића.Те године зима је мимо обичаја закаснила. Није било снега, a владала је сувомразица са маглом. Деда Симеун је забринуто гледао на озиме усеве и гово-рио:- Кад ми дође Божић без снега, као да га не праз-нујем. A бојим се, ако овако потраје, могу да нам усе-ви измрзну.Међутим, на сам Бадњи дан изненада је отпочео да пада снег. Падао је сву ноћ. Крупан, као да га неко лопатом набацује. Једва је Симеун успео да довуче кући насечене бадњаке из шуме. И кад их је поред довратника уз кућу прислонио, одмах је похитао се-њаку. Чобани су већ полагали овцама сено.- Деде, соколови моји, повисите оброк. Нека и стока осети благдан. Јесте ли давали овцама со?- Јесмо, деда - одговорио је крупан, стасит унук. - Краве и волове ћеш ти, као и сваке године, у штали омрсити. Димитрије је већ запалио свеће и чекао те да обавиш мршење.- Кад будете затворили овце, запалите на доврат-ницима свеће, да c миром божјим и благословом уђу.Пошто је стока затворена, спуштени мандали, деда Симеун је стао на чело унука, синоваца и окре-нуо кући. Спуштао се рани зимски сумрак, кроз који је све јаче лопарао снег. Кад су пришли кући, деда се насмешио испод раскуштраних седих бркова и ре-као Димитрију:. - Узми овај велики, челни бадњак. Софро ће у-зети други, a Миладин трећи. Ја ћу ићи са житом пред вама. Ово добро запамтите како се ради, да мо-жете, кад ја одем Богу на истину, одржавати обичај.Деда Симеун је застао на кућним вратима, ис-кашљао се и тиме дао знак Добруни и осталим же-нама да ће ући c бадњацима, na je затим викнуо:~ Хеј, домаћице и укућани, има ли вас на дому? Јесте ли се припремили да вам унесем бадњаке?[17]- Јесмо, јесмо! - зачу се више узбуђених женских гласова, a Добруна отвори врата.- Добра вам вечер и срећни вам бадњаци! - рече деда Симеун и закорачи преко прага.- Све ти добро и честито било у дому и роду - од-говори Добруна, a остале жене га засуше сваком вр-стом жита и земаљскога рода.- Како ви мене ноћас свим божјим даровима за-сипате и сусрећете, нека Свевишњи и наш свети Саво ову кућу сваким добром и родом заспу! - одго-вори деда Симеун.- Хоће, акобогда - одговори му Добруна. Пошто су наложени бадњаци преливени вином, aна њима преломљена погача, деда Симеун је откидао од ње парче по парче и редом давао укућанима који су.му прилазили руци и узимали комадић да се њиме причесте. За то време су два момка уносила сламу и растирала је широм оџаклије, a Добруна je бацала из корпе орахе, суве шљиве и крушке. Деца су се ваља-ла

по слами и отимала, пијучући, блејећи и ричући да тиме пркажу како је кућна заједница пуна свих врста живине и стоке.Вечера се постављала те ноћи по раширеним вре-ћама на слами. Y челу је седео домаћин, деда Си-меун, aлево и десно мушкарци, према годинама ста-рости. На другој страни - жене и деца. 0 Бадњем ве-черу добијала се погача, кисео купус и папула. A сва-ко је остављао у јелу своју кашику, јер се веровало да ноћу долазе анђели и чија кашика добије огреботи-ну, томе су одбројани дани живота. A како су каши-ке биле дрвене, то се ретко дешавало. По вечери се причало и певало, летеле су шале, досетке и решава-ле се загонетке. Сви су се трудили да се пред дома-ћином што боље истакну у домишљатости, враголи-јама и задиркивањима, na je домаћин те ноћи могао од срца да ужива, гледајући своје многобројно по-томство. Затим су девојке, момци и младе снахе за-певали божићну песму:Витлејеме, славни граде од Бога, Највећи си ти од града свакога, Јер у теби родио се војвода, Исус Христос син нашега Господа. Марија га, чиста дева, породи, И у јасле она њега положи.[18]После те песме Димитрије је узео гусле и отпевао песму »Зашто Новак оде у хајдуке«. Затим се старац обратио укућанидоа:- Нека свако ноћас добро запамти свој сан, a ja ћу му га сутра на Божић протумачити.Потом су се млади укућани, жене и деца разишли свако у своју собу, по вајатима и споредним зграда-ма на спавање и одмор. Деда Симеун, Мита и још не-колико старијих мушкараца остали су поред бадња-ка, пијуцкали вино и сачекали да главни бадњак пре-гори. Разговор се поведе o приликама у свету.- Реци нам, Димитрије, кад си већ био у Фочи и састао се са старим Мехмед-пашом Кукавицом и сан-џак-бегом Скендером Оросовићем, рекоше ли ти, спремају ли се Турци на нову војну према Угрима и ћесару?- Рекло би се да се спремају. Повела се реч o по-новном обнављању српског деспотства у Срему. Скендер-бег Оросовић ми рече да је краљ Матија по-звао деспотицу Ангелину, дао joj град Крупник, aње-ног сина Бурђа поставио за деспота и поклонио му Сланкамен. Они ипак рачунају да ће султан искорис-тити неслогу међу великашима и ускоро напасти Угарску.Пошто је бадњак прегорео, деда Симеун га џарну и намести да тиња до јутра. A затим рече:- Сад ви идите да спавате, a ja ћу овде у столцу да дремнем. Сутра ће нам доћи стриц игуман из манас-тира Милешеве.V муклој тишини која је настала по одласку сино-ва, синоваца и унука, деда Симеун је дуго будан се-део у столцу, тонући у мисли. Присећао се свега што је преживео за својих седамдесет година. Од тога је скоро тридесет година проживео у страхотном рат-ном времену. Турске и хришћанске војске тукле су се по Србији, беснеле, пустошиле, палиле, убијале и одводиле народ у ропство. Преживео је године глади и куге. Али је још као млад домаћин увек успевао да породицу склони у збег док бура не прође. За то вре-ме три пута је све почињао изнова, од подизања куће АО поновног гајења стоке, која је била и остала једи-ни извор живота. Међутим, последњих десетак годи-на прилике су се знатно измениле. Откако су се Тур-Ци потпуно утврдили у Србији, Босни, Херцеговини[19]и завладали Балканом, увели су чврст реди према раји постали правичнији од хришћански х шладара. Услед тога стање код Срба се знатно побо'љшало. Истина, плаћао се харач султану, али није сио непод-ношљив. Yверу им нико није дирао.Баш због тога деда Симеун се бојао ноших тур-ских похода према северу и западу. Ма колико тур-ска војска била дисциплинована, увек се могло деси-ти нешто непредвиђено. Поред тога, Турци су у свим походима купили плаћене добровољце међ\'Србима. На тај начин одлазили су често најбољи мошци да гину по ратиштима Угарске, Аустрије и Илетака: било за рачун Турака или Мађара, Аустријанаца или Млечана. Aони што су у ратни поход одл.азили као хришћани, обично су се враћали као потурчењаци. Добијали би земљу и постајали спахије. Оиису за со-бом повлачили у ислам браћу и најближе робаке. Ко-лико се више Срба турчило, све је постајалотеже за оне који су остајали у прадедовској вери. Еоготову што су нове спахије постајале незасите у присвајању земље и покушавале да оближњим селимлнаметну кулук. Размишљајући o бурном времену, мукама и невољама које су се као поплава сваљивалена Србе, деда Симеун се полако занео у сан.Сутрадан рано, пошто је полазник старнуо бад-њаке, укућани су редом прилазили деду Сшеуну и казивали му шта су ноћас сањали. Кад му јеиришла снаха Добруна, стидљиво је оборила очи, покушава-јући да прикрије пред свекром своју трудноћу, и рек-ла му:- Ја сам ноћас, бабо, сањала да ми је из грбуха ни-као бор, a његове гране прекриле цео свет.Старац пажљиво загледа снаху. Осмехнусе и од-говори joj:

- Добро си, снахо, уснила. Али тешко даћеш ти родити господара света.- He знам, бабо, ја сам то сањала.- Ако нам Бог помогне да донесеш мушко дете, запамти, биће велики човек.Добруна се повукла обрадована тумачешем бо-жићног сна. V исто време је обузела и нешзната стрепња. Сетила се да је уочи рођења сина Максима сањала како joj je из крила полетела велика срлуши-на и винула се небу под облаке. Међутим, сзе је то била заборавила до онога дана кад је стриц Јоаким,[20]шуман манастира Милешеве, њеног Максима узео као десетогодишњег дечака и одвео у манастир. Сада се Максим налазио као ђак у манастиру Хилан-дару, и Добруна га није видела већ пету годину. Је-дино -је чула да су му изменили име и да га сада зову Макарије.IIПосле неколико месеци Добруна је родила здра-во мушко дете, коме су, на дедов-захтев, дали име Бо-јица, како се звао по предању родоначелник Соколо-вића. Међу женама у породици и у селу причало се да је Добруна родила Бојицу у кошуљици, a TO је зна-чило да је дечак змајевит. Бапска причања и нагађа-н>а Бојица је својом снагом, узрастом и окретношћу потврђивао. Што је више растао, све се јаче истицао међу својом браћом и стричевићима. Већ у петој го-дини достигао је растом и снагом оне који су од њега били много старији. A био је врло окретан, немиран и радознао. Волео је да слуша дедове приче, мотају-ћи се стално око коња и уживајући кад га неко метне преда се на седло. Y чопору младих Соколовића, Бо-јица се са вршњацима надметао у игри за старешину, na je тиме све више привлачио на себе дедову паж-њу. Зато га је често узимао на крило и причао му o змајевима, вилама, старим српским јунацима и хајду-цима, који нису хтели да се покоре Турцима. A y ду-гим зимским ноћима, кад би се породица окупила у оџаклији, деда је позивао сву децу к себи. Причао им je o српској прошлости, краљевима, цару Душану, косовском боју, кнезу Лазару и Милошу Обилићу.Бојица је све то добро памтио, a кад се око њега окупе деца из породице и села, понављао им је деди-не приче. Дечак се радо забављао прављењем стре-ла. Већ у осмој години добро је затезао лук и стрелом убијао вране, копце и зечеве. Придруживао се често одраслим чобанима да уз њих јури по шумама и пла-нини. Али највеће задовољство му је било да c дедом Симеуном оде на Лим и лови рибу. Врло рано је на-УЧИО да плива, na je од шале могао неколико пута да преплива реку.- Вала, Димитрије, твој Бојица је право чудо. Ни-чега се не боји, a што год предузме, полази му од[21]руке.- Ex, оче, Милош ће ми бити још бољи. И није пра-во што од остале деце издвајаш Бојицу. Зар не ви-диш да постаје све кочопернији. Неки дан је ухватио на ливади пастува. Завиличио га је и јахао. A Брњаш се не да ни мени без белаја појахати.- Видиш, Бојици се дао. A издвајам га и због тога што сам га обећао стрицу Јоакиму да га води у ма-настир. Игуман је при крају, a ми морамо да сачува-мо тај положај у нашој породици.- Ради како год хоћеш. Само ти могу рећи, Добру-ни није право што си Бојицу наменио манастиру. Каже, могао би узети Анђелијиног Милана. Бистар је, окретан, сви су изгледи да ће од њега постати сна-жан момак.- Још од малих ногу сам Бојицу наменио манасти-ру, да чува храм и мошти светога Саве.Кад је Бојица навршио дванаест година, у позну јесен дође игуман Јоаким да код своје породице про-веде десетак дана. Долазио им је сваке године o Све-том Луки, намерно бирајући време кад су сви спољ-ни сеоски послови завршени, a настају дани припре-ма зимнице и печења ракије. Тада се крај казана уз ватру окупљало готово све село. Побрала се нова ра-к 11 ja, a игуман је обавештавао вернике o новостима у смету. Недељом је крштавао децу и причешћивао онемоћале жене и људе, који нису могли поћи ни до мајближе цркве или манастира у околини. У исто време вршио је попис прилога за манастир Милеше-ву. A поред тога, наслађивао се гледајући снажне људе, жене и децу своје многобројне породице Соко-ловића. Те године је дошао да између деце изабере једног дечака кога би повео и припремио за наслед-ника.Деда Симеун му показа Бојицу и рече:- Стриче, овога сам ти дечака одредио за манас-тир, да те наследи и постане чувар храма и моштију светога Саве.- Овако на први поглед изгледа ми достојан наме-не. Здрав је, леп и оштроуман. Повешћу га, да видим шта се од њега може учинити. Ако не буде прикла-дан за калуђера, неће му бити наодмет да научи чи-тати и писати. Видиш и сам да је трговина постала врло уносна, па би се могао њоме бавити! - сложи се игуман.- Колико могу својом оскудном памећу да проце-ним, Бојица неће изневерити моје наде.Затим су позвали Добруну, na joj je деда Симеун рекао: '

- Снахо, приреди за Бојицу рубље, опанке и ново рухо, јер ће, c божјом помоћу, кренути са стрицем у манастир.- Зар је мало, свети игумане, што сам ти дала Мак-сима, него ми узимаш и Бојицу? Ако се закалуђери, нећу имати од њега порода.- Имаћеш, снахо, оно чиме ћеш се моћи пред це-лим светом поносити. Народног трудбеника и чува-ра наше свете вере.- Де, де, не зановетај! Остају ти Милош и Васили-је. Hero, спреми дете да сутра иде у Милешеву.Кад је игуман изашао пред кућу, Бојица је држао његова оседлана коња све док се Јоаким није попео на њега.- A сада, деде соколе, припни се и седни иза мене на сапи. Дорат је муња, може нас обојицу носити. Ти, снахо, не тугуј, слаћу ти га на виђење сваког Ускрса! - рече игуман Јоаким и потера коња оштрим касом.Y великом манастирском братству Бојица се брзо снашао. Седи, стари калуђер Јефтимије латио će по-сла да дечака учи читању и писању, a појац га је обу-чавао читању тропара и певању за време служења литургије. Игумана Јоакима је послуживао и спавао c њиме у истој ћелији. Занимање Бојичино за књигу било је велико, na je брзо научио да чита и пише. Скоро све слободно време проводио је у великој ма-настирској библиотеци, са калуђером Јефтимијем, који му је показивао црквене књиге, хронике, записе и повеље српских владара даване манастиру кроз ве-кове. Дечака су ипак највише занимали житија срп-ских краљева, легенде и записи o ратовима. Све је у манастиру за њега било ново и привлачно.Сви калуђери су умели лепо да певају и причају. Y пошалицама и приповедању чак су се и надметали. Cјесени и пролећа одлазили би на све стране да купе бир и прилоге, па су се из народа враћали са карава-нима коња натоварених вуном, кожама, сукном. До-гонили су и крда говеда, стада оваца, мехове ракије, вина, котуре воска. Манастирске подруме, смочни-Це, амбаре пунили су свим и свачим. Затим би дола-зила блага и смирена зима. Тада се редовно по три[22][23]пута служила литургија. Звона су звонила, a сви ка-луђери су учествовали у појању и молитви. Потом су они што надгледају стоку и чобане, млинове и ваља-рице одлазили да свршавају своје послове, a Бојица са старим Јефтимијем у библиотеку на читање. Уве-че се братство искупљало и заједнички вечерало. Y челу је седео игуман Јоаким, па по реду и старешин-ству остали калуђери. Тројица ђака обично би зау-зели места на зачељу стола.Кад се вечера заврши, игуман је наређивао да се изнесе џбун вуне. Он би тада ceo y велики столац крај разбукталог огња, a насупрот њему стари Јефти-мије, који је умео лепо да прича o свему што се кроз векове у Србији догађало: какав је који владалац био, како се према народу и манастирима понео. Нај-радије је причао o несрећи и неслози која је наступи-ла после смрти цара Душана. Причао је и o боју на Косову, кнезу Лазару, Милошу Обилићу и Косанчић Ивану, који је био родом c обале речице Косанице. Све је то за младога Бојицу било ново и привлачно. Када би после седељке легао, дуго није могао заспа-ти, jep je његова бујна уобразиља оживљавала све те догађаје и личности o којима је Јефтимије причао.IIIБаш некако у то време попео се на турски престо султан Сулејман Величанствени. O њему се међу ка-луђерима причало да је веома учен човек, велики ју-нак и војсковођа, a према хришћанима правичан и трпељив. По ономе што је из далеког Цариграда до-пирало у манастирску тишину, дознало се да Сулеј-ман жели још више да прошири Турско Царство и уздигне његову моћ.- Ту скоро - рече једном приликом Јефтимије -сусрео сам će c једним ученим турским дервишом, родом из Фоче. Дуго смо o свему и свачему разгова-рали, a највише o вери. Он ми је поверио да Сулејман намерава да под Пророков барјак подвргне све зе-мље древнога Рима и Византије, па чак да крене и на север и запад.- Богме, то за нас Србе није добро! - одговори му игуман. - Половина нашега народа налази се y Yrap-ској и Аустрији. Многи наши су и у служби Млетака.Турци кад крену узимаће у најам добовољце. Тако ћемо се ми борити - једни на страни Турака, a други на страни Yrapa, Аустријанаца и Млетака.- Бог нам је слао и већа искушења, па смо их пре-живели. Дако нам и овога пута помогне, да се макар и уз страдање зла и ропства ослободимо - одговори Јефтимије.Кад је Бојица зашао у четрнаесту годину, и био већ две године ђак манастира Милешеве, стиже из Цариграда наредба херцеговачком санџак-бегу Скендеру Оросовићу да по Босни и Херцеговини скупи хиљаду дечака и одведе их у Цариград да се обучавају за јаничаре. Чим су у манастиру дознали за то наређење, скоро сви калуђери кренуше у народ да обавесте Србе како би снажнију и здравију децу прикрили док се данак у крви не покупи. A y исто време одвраћали су родитеље да не чине злочин, јер су многи

сакатили своју децу, ломећи им леву руку или ногу, како би тако осакаћена избегла опасност да их Турци узму за јаничаре.Скендер-бег је успео да сакупи одређен број аџа-ми-оглана и поред сметњи које су му правили калу-ђери манастира Милешеве. Баш због тога на своме путу c децом намерно је скренуо ка манастиру Ми-лешеви. Одлучио је да у манастиру сачека док се сва деца не искупе. На тај начин ће не само напркосити игуману Јоакиму, већ ће му и доста трошка направи-ти.- Крмак, да би ли крмак, мислио је мени да под-вали - говорио је Скендер-бег. - Да ми није због хра-ма светога Саве, слеме бих му конака окренуо где му је темељ. Овако ћу му набити плочу, да памти док је жив, па се после неђе мешати у моје и царске посло-ве.- Немој ни ти тако да бестијаш и да калуђерима и игуману замераш! - одговарао му је дервиш Алија. - Они су људи од вере, па се брину за своје стадо. Кад би им често купили данак у крви, брзо би морали да замандале манастире и цркве. Свака вера на свој на-чин служи Алаху! A и да није раје и неверника, како бисмо ми правоверни могли да уживамо сва добра која су нам Пророк и Куран обећали.- Лако је теби, дервишу, мудровати. Ништа ти се o главу не обија. Отклањаш пет ваката божјег намаза и чувај текију, али преко мојих леђа се све држи на[24][25]овој проклетој крајини. По планинама су хајдуци, на мору ускоци и Латини, a no касабама Турци. Y сели-ма раја. Све морам да видим: насиља и пљачке да спречим, царски закон и управу да одржавам. Увек да ми је војска спремна кад из Цариграда нареде да се некуд крене. Кадија и муфтија терају своје. A ти, само мудрујеш.- Де, де, не жести се. Шири је дуњалук од људ-ских груди, a нема никога међу људима који је свима по вољи аршином измерио правду. Алахово је вечи-то, a људско пролазно. Ми смо овде на земљи само гости за пуном трпезом. Hero, ти ћеш да идеш у Ца-риград, па се добро потпаши новцем. Тамо има свега што душа и тело зажели; искористи и науживај се.- Е, мој Алија, страх ме је и помислити да морам стати пред јаничар-агу. Знаш како је, он сваки дан гледа падишаху у очи. A султан је као сунце. Или те огреје, или заблесне сјајем и снагом, да ослепиш. He знаш ти каква су сила та цариградска господа. Сви они отуда мере по свом аршину. A не пада им на па-мет да је овде код нас у Херцеговини све дивље, неукротиво. Отело се од свакога закона, био то Тур-чин или Србин. На другој страни, Латини, Угри и Аустријанци гледају све да искористе и подрију нам темеље царства.- Видиш, прецркао си. Ето те само што не прснеш од дебљине. Сарај ти је као у везира. Спахилуци, кме-тови; убираш порез од Дубровчана. Три жене, не зна се која је од које лепша! Читав чопор деце! Имаш туце робиња, a не заобилазиш ни младе кметице. Те-феричиш, идеш у лов; још да није ратних похода, иструнуо би од лености и уживања.- Јесте, вала, свемоћни Алах добро је све удесио за нас правоверне. Погледај овај мој чардак. Седимо на њему, на трпези свакојаке ђаконије, погледом гу-тамо ову лепоту што нас окружује са свих страна. Под нама је Фоча! Фукара се зноји, трчи и заплеће око комада хлеба, a нас двојица уживамо. Још да нам Куран не брани вино, у свему би нам било пота-ман.- Де, де, не прави се светац. Кад бих ти претресао подрум, нашао бих десет мехова вина из Конавља. Hero,после ове овнујине, могао би наредити да нам донесу по коју чашу. Тек толико да се причестимо, јер не мора се Куран у свему примењивати. Може сепонекад и мимо њега.Скендер-бег и дервиш Алија, скоро сваке вечери у току лета, пролећа и јесени, знали су да заседну на доксату чардака-на Бајовом кршу, одакле је пуцао диван видик на Фочу, Бехотину и Дрину. Пили би и мезетили цело поподне и дуго у ноћ. Кад њима овла-да пиће, a засите се јелом, позивали би чочекиње, зурлаше и певачицу Мејру Циганку, коју је Скендер--бег купио од једног свога бимбаше. Настало би лудо, безумно оргијање до зоре.Мејра је била тобоже девојка, мада је Скендер до-био из трећих руку. Танка струка, набујалих груди, жудних усана, као зифт црних очију које прже по-гледом, облачила се као Латинка. Уздижући главу, запевала би вилено. Глас би joj затреперио као да зове, мами и обећава рајске сласти. Пуна, обнажена мишица савијала се у лук изнад главе. Даире би за-звониле у ритму песме:Млада Mapa на Бишћу бијелу, Скендер-ага на Херцеговини. ; Проговори прелијепа Mapa:Скендер-беже, колико те хвале, Аа ме просиш, не бих пошла за те! Аа c ожениш, обесила бих се, . Oјавору према твоме двору.- Стани, Мејро, очију ти. He могу више да издр-жим. Пући ће ми срце од лепоте и среће. Дођи, седи уз дервиша, нека и он осети каква ватра бије из тебе. Знаш, ми смо ахбаби.

- Нећу ни да погледам дервиша Алију. Купио је чочекињи свилене димије, ђечерму и ђердан од бисе-ра. Aти знаш, ја бих Ајшу могла зубима да закољем. Сви само пиљите у њу кад игра, као да ја немам тело као и она. Па баш да видите, показаћу вам се и ја.И као да је у Мејру ушло сто ђавола, бацила би даире и лудим покретима скидала са себе одећу. По-том би се у неком несхватљивом заносу бацила у за-грљај Скендер-бегу, говорећи:- Немој тамо у Цариграду да ме заборавиш! Тамо су све жене велике роспије.Обрван Мејрином лепотом и помамом, Скендер--бег је узимао и посађивао себи на колена, a OKOM да-вао знак зурлашу да позове плесачицу Ајшу, која би[26][27]утрчала у прозирном велу и као вихор плесала до из-немоглости, a потом бацала вео и ускакала у крило дервиша Алије.IVИздавши наређење да се покупљена деца из Бос-не и Херцеговине доведу у Вишеград, a одатле цео караван са стражарима и послугом крене према ма-настиру Милешеви, Скендер-бег је, обукавши се у најлепше одело од венецијанске чохе, искићено златним гајтанима, кренуо са пратњом из Фоче. Ко-начио је у Рудом код муселима. Провео је један дан на теферичу, па у цик зоре кренуо према Милешеви. Јахао је на пустом вранцу који је снагом и лепотом био достојан каквог везира или беглербега. Другога коња, Зеленка, водио је сеиз у поводу, да санџак-бег Херцеговине може кад улази у какав град на путу имати одморна и доброотимарена коња. Скендер--бегову пратњу сачињавало је десет чауша и дервиш Алија, кога је повео да му прави друштво и буде ту-мач у разговору c правим Османлијама. Сви његови чауши имали су добре коње, нова одела, зелене до-ламе, сабљу o пасу, a y силавима јатаган и кубуру.- Дина ми, Скендер-беже - узвикну дервиш Алија - имаће шта Стамболије и да виде кад се појавиш cбуљуком деце и овим твојим арсланима. Али, ако, нека знаду да Босна у служби Пророку, Алаху и па-дишаху стоји на првом месту.- He приседај ми на муку, дервишино. Није лако стати пред цара и великог везира, јер тешко је пого-дити ћуд и жеље онима што седе цару уз колено. Ако им не потрефим што желе, гајтан ми не гине. Ma y мој сирац, проживео сам ових десет година ко паша.Тако су разговарајући стигли у Милешеву. Уп-лашени и збуњени калуђери устрчали су да им при-хвате коње. Скендер их је гледао c подсмехом:- Трчите, папази, и јавите игуману Јоакиму да смо му незвани дошли у госте.- Само да одахнемо и сачекамо који дан док се аџами-оглани скупе. Зато без журбе и страха све по-лако и лепо спремите као за пријатеље и ненадне на-мернике - додаде дервиш Алија.- Игуман је, саниак-беже, код чобана. Одваја ов-нове и јалове овце за трговину - одговори седокоси калуђер Јефтимије. - Зато изволите у оџаклију да се одморите и попијете кафу. Дотле ће стићи и игуман.- Вала, папази, први вам пут долазим у госте! На-дам се да вам није мрзак овај сусрет, јер вас до сада никад нисам ни резилио нити глобио.- Али нас ниси ни даривао. Твој претходник Мех-мед-паша Кукавица сваке године је слао манастиру као санџак-бег по десет ока воска и тамјана за мош-ти светога Саве. Давао нам је и пратњу кад смо гони-ли стоку на пазар у Дубровник и Нови.- Мехмед-паша је, дина ми, пола Турчин a пола влах. Ја не могу бити половичан, папазе. Знам да смо исте крви, али знам и то да би једва дочекали да нас позобљу Латини и Угри, премда су вам они више зла нанели него ми - одговори Скендер-бег.Јефтимије је одвео госте у оџаклију манастирског конака и посадио их у јаворове столове. Наредио је да се постави трпеза, изнесе ракија и млади сир за мезе.- Оно што је Бог дао, нећемо зажалити! - рекао је. Затим се окренуо Бојици и заповедио му:- Служи санџак-бега и дервиша ракијом, a ja одох да наредим куварима да припреме јело.Пошто су искапили неколико чаша ракије и мезе-тили сира, Скендер-бег је пажљиво загледао Бојицу и запитао га:- Чији си ти, и шта радиш у манастиру?- Ја сам син Димитрија Соколовића, a овде код стрика игумана спремам се за калуђера - одговори одрешито дечак.- Соколовићи од давнина одвајају најбољу децу за калуђере. Биће да га игуман Јоаким припрема себи за наследника - додаде дервиш Алија.Кад је Бојица изашао да донесе ново мезе, Скен-дер-бег се обрати дервишу:

- Ови Соколовићи су ми несхватљиви. Упорно ос-тају при своме као да се ништа на свету није измени-ло. Јеси ли видео овога дечака?- Видео сам га. Бистро и паметно дете.- Зар није штета што ће отићи у црнорисце и жи-вот провести по манастирским јазбинама?- Штета је, штета, то њихов закон тако захтева. Скендер се лукаво осмехну, испи ракију, па се ок-рену вратима иза којих се чуо шапат. Кад су се врата[28][29]отворила, на њима се појави игуман Јоаким. Био је у другој светогорској мантији, са камилавком на глави и сребрним крстом, који му је висио o врату. Кад уђе, смерно се поклони и рече:- Добро дошао, Скендер-беже!- Боље тебе нашао, игумане. Ето, немој ми заме-рити. Кренуо сам за Цариград, па ко велим - дај да увратим до вас. V нас Турака се каже: ако неће брег Мухамеду, Мухамед ће брегу. Толико година сам санџак-бег, aникад не нађе за потребно да ме посе-тиш у Фочи. A Мехмед-паши си долазио сваке годи-не.- Остарео сам, санџак-беже, па скоро никуд и не идем.- Јок, јок, игумане! Оросовићи нису били плем-ство, па вам је свима необично откуда да се танколо-зовић уздигне до саниак-бега и заседне на престо херцега Стјепана.- To ми никад није ни на ум пало, Скендер-беже. Кад си Турцима добар, мени си поготову.- Тако је, игумане - повлађивао му је дервиш Али-ја. - Moje и твоје је да служимо Богу и упућујемо људе добру, без обзира што су нам вере различите.- Ја и ти, Алија, увек смо се лако и у свему са-глашавали. Надам се да ћемо и овога пута. Реци ми, јесте ли за младо јагње и дебелу ћурку? Могу и рибом да вас почастим. Ракије имам трогодишње, a пошто вам Куран вино забрањује, нећу вас o њему ни пита-ти.- Како! Ти да га пијеш, a ми да сушимо зубе. He знам шта мисли дервиш, али мени ћеш донети no јелу вина. И то онога што га употребљаваш за при-чест.Скендер-бег и дервиш Алија јели су много и пили као смукови. Калуђери су их служили, настојећи да буду што љубазнији, мада су кришом освећеном во-дицом шкропили оџаклију. Онога јутра кад су најзад били спремни да крену, Скендер-бег се уз љубазан смешак обрати игуману Јоакиму:- Хвала ти, игумане, на гошћењу, али морам и од тебе нешто за цара да узмем.- Није цар спао на моју сиротињу, санцак-беже. Ти и сам знаш да је раја без пребијене паре, па и кад прилаже то су аспре.- Нећу ја од манастира ни аспре! Али ми се допаоP01онај твој ђачић. Њему није место овде. Узећу га и по-вести у Цариград, да служи падишаху.- He, за име божје, Скендер-беже! To ми је сино-вац. Узео сам га од мајке и оца да овде изучи школу. Тражи што год хоћеш друго, даћу за њега.- He будали, игумане. Царству и падишаху више је потребан. V Цариграду су веће школе и боље мо-гућности. Одавде се види до првог opera и планине, a тамо до краја света. Оно што наслућујемо у томе детету никаквим благом се не може платити. A једно-га дана ћеш ми бити захвалан за све што сада смат-раш невољом - одговори Скендер-бег и мигом даде знак једном од својих чауша да приведу Бојицу.Игуману Јоакиму ништа није преостајало већ да нареди да се детету спреми брашњеник и преобука. Затим је позвао Бојицу у страну и рекао му:- Бојо мој, сунце моје, видиш да сила Бога не моли. Одводе те од мене, манастира, куће и свога на-рода у далеку туђину. Зато буди храбар и немој да допустиш да те сатру. Исто тако немој никад забора-вити гнездо из којег сн излетео. Узми ову мајчину торбицу na je чувај као највећу светињу, да те подсе-ћа на твој завичај и породицу. Ја сам стар и већ јед-ном ногом у гробу. Знам да те моје очи више никад неће видети, али ти си млад и све је пред тобом. Можда ће све ово и на добро изићи. Немој никад да заборавиш на нас невољнике и народ из кога си по-никао. Бог те благословио и дао ти снаге, памети и здравља да можеш пребродити све тешкоће што ти на путу стоје.Бојица је пољубио стрица Јоакима у руку и оп-ростио се са свим калуђерима. Јефтимије га је загр-лио, пољубио у образ и рекао му:- Ти идеш тамо где су извори свих знања, па кад много тога научиш, сети се и мене старца, који је на-стојао да ти отвори очи и упозна те са светом и жи-вотом. Дервиш Алија је учен човек, добродушан и питом. Настој уз пут да му се приближиш. Он ће ти У свему помоћи.Са шареном мајчином торбицом на плећима, Бо-јица се придружио пратњи санцак-бега. Један чауш му jeрекао:

- Деде, соколе, попни се за ме на седло! Moj Бр-н>аш може и тебе да носи.Бојица је појахао коња, осврнуо се, и слика[31]скрушених калуђера, сврстаних у ред, што су са пре-крштеним рукама на прсима покорно испраћали санџак-бега и његову пратњу, заувек му се урезала у свест.VВелики караван од близу триста товарних коња лагано се кретао вијугавим стазама Србије према ца-риградском друму. На сваком коњу су биле притова-рене по две велике крошње са стране, a y свакој крошњи по двоје деце. Сваки коњ је имао кириџију који се бринуо и одговарао за поверену му децу. На челу поворке кретала се група коња натоварених храном и водом, шаторима и свим што је било по-требно за удобно путовање аџами-оглана до Цари-града. Испред свих се кретао Скендер-бег у друштву дервиша Алије и неколико чауша, a остали су јахали иза њих. Уз караван су ишла и два хећима, чији је за-датак био да воде бригу o здрављу малишана и да предузимају све потребне мере како деца не би обо-лела од тифуса, срдобоље или куге, која је у Турском Царству често захватала читаве крајеве. Бојица је се-део на коњу иза леђа чауша Абдурахмана, човека у одмаклим годинама, који је у бисагама носио две пуне чутуре ракије и често довикивао Бојици:- Додај ми, синко, ту чутуру да прочистим грло. A како је стално био припит, није престајао да го-вори. Тобож, причао је Бојици, a y ствари говорио је сам са собом:- Ето видиш, као тебе, тако су и мене пре триде-сет година узели, одвели у табор и прикључили јани-чарима. Четири године сам провео у Цариграду и упознао све шаренило божјега света. Сто пута сам видео султана Мухамеда и Селима кад петком одла-зе на молитву у Аја Софију. To ти је бирвактиле била највећа црква на свету. Подигао је византијски цар Константин, a доцније су је дотеривали и украшава-ли његови наследници. Уверићеш се и сам како је то величанствена грађевина, једва очима можеш да до-сегнеш врх њеног минарета. Какву сам све тамо ле-поту и богатство видео! И сада ме срце боли од тога. Мислио сам, синко мој, да ћу и ја једног дана носити златне токе, челенку и пуне џепове дуката. Шипак!Потом би Абдурахман нагло заћутао, зурио у даљину, као да прати неко привиђење. Онда би се на-гло тргао, окренуо Бојици, тужно се осмехнуо и ре-као: *- Додај ми ту чутуру. Проклета жеђ, никад да јс угасим. Кунем ти се мајчиним млеком, све док сам био у Цариграду, ракију нисам помирисао. Тамо у ја-ничарској касарни владао је строги запт. Било је да се једе што ти душа зажели, али o пићу ни говора. Али кад сам враћен у Фочу и додељен Мехмед-паши Кукавици, упадох у друштво старих јаничара, људи који су по двадесет година ратовали, освајајући Ср-бију, Босну, Херцеговину, Албанију и приморје. Они више нису ни за шта марили осим да попију добар гу-тљај ракије, напуне чим било трбушину и пригњече какву роспију или робињу. Ја сам, мој соколе, c тим арсланима учествовао у освајању Херцеговине. C Босном je ишло лако. Племство је одмах примило ис-лам. Богумили су једва чекали да дођу Турци, јер су им крсташки ратови, папе и Угри били додијали. Краља босанског смо ухватили и посекли.Абдурахман је поново заћухао, дремуцкао сат и више, не окренувши се, нити проговоривши реч. Ње-гов Брњаш је био навикао да одржава равномеран ход, да чува господара док он спава. Затим би се дре-мљиво пренуо, отворио очи, па би се окренуо Боји-ци, насмешио се и додао:- Y рату сам се научио да слатко одспавам на коњу. Њишем се као дете у бешици. Све чујем, али не видим очима око себе овај варљиви свет, који љу-дима више од ичега потамњује разум. Ех, дете, грка рано моја! Схватићеш како је узалудно ратовати. Ми, за које ускоро нико више неће знати, боримо се и убијамо друге војнике. Рушимо градове, вршимо по-коље. Y томе послу смо грознији и крволочнији од вукова. A кад се све заврши, премажу нам очи как-вом робињом, c неколико дуката, a слава и шићар припадају онима што су нас из позадине и са златних седала посматрали. Теби могу рећи, јер си још зелен и недужан као голуб, ја сам се борио противу твога прадеде Јована Соколовића, који је у своме поштењу и слепилу остао веран до краја херцегу Стјепану. Се-дамдесет хиљада дуката у злату оставио је херцег код Дубровчана, a твоме прадеди ни цекин није за-вештао . . . Hero, дај ми чутуру c ракијом.[32]3/2[33jОвога пута Абдурахман искапи чутуру, na je мет-ну у бисаге. Затим се окрену и дуго, очима закрва-вљеним од пића и прашине, посматраше Бојицу.- Знаш ли, синко, да личиш свиме на твога праде-да Јована. И он је био висок, снажан и достојанствен. Видео сам га онога дана кад се Нови предао. Твоме прадеди дошао је главе Скендер-бег, јер је поткупио једнога ускока да га убије. Он је тада био старешина над јаничарима из Мехмед-пашине пратње. Због тога је

брзо напредовао. A кад је паша Кукавица пао у не-милост код великог везира, Скендера су поставили за санџак-бега. И у рату око Београда c Угрима, Скендер се све више истицао. Од старешине буљука дотерао је до миралаја. Водио је београдско робље \ Стамбол. Двадесет младих девојака је за себе при-својио и све једну по једну продавао. Колико је про дао младића, никад нико неће сазнати!Абдурахман после тога све до конака није реч c Бојицом проговорио. Кад су наложене ватре и ра-запети шатори, Скендер-бег је наредио да му доведу Бојицу. Велики зелени шатор са полумесецом на врху изазвао је чуђење и дивљење дечака. Унутраш-њост шатора је била сва застрта ћилимима и ушта-вљеним медвеђим кожама. На шиљтету су седели Скендер-бег и дервиш Алија. Пред њима постављена трпеза пуна ђаконија. Кад је Бојица ушао, Скендер--бег га је добро одмерио од ногу до главе. Затим је пљеснуо дланом o длан и наредио стражару:- Зови ми чауша Абдурахмана!Стражар се одмах поврати са Абдурахманом.- Чујеш, пијандуро, смести крај себе у шатор де-чака, али га пре спавања добро нахрани. И чувај га као очи у глави.- Зашто ти бринеш за дете, кад си га поверио мени. Ја још никад уз пиће памет нисам попио, нити своју дужност заборавио.- Памет у главу, Абдурахмане! Ако срећно за-вршимо овај посао и сву децу живу и здраву доведе-мо у Цариград, од султана Сулејмана нам не гине на-града. A ja сам тебе већ у свој тефтер забележио као првога на списку да добијеш спахилук. Има у близи-ни Фоче сто рала земље, педесет коса ливаде, воћ-њак и кућа која је бирвактиле припадала херцеговом челнику Радошу. Њу сам ти наменио. Па кад се вра-тимо c пута, отпустићу те из службе. Моћи ћеш да се[34]ожениш и смириш.- Вала, санџак-беже, слабо се шта може почети у мојим годинама. Педесету пуним идуће године. Али, боље је и то што обећаваш него да се, кад онемоћам, скитам и живим од туђе милости.- Наћи ћу ја теби младу жену која ће умети да среди имање, a пазиће те и родити ти буљук деце -убаци дервиш Алија. - Још си ти дурашан да једну жену подмириш!Из дана у дан пријатељство између Абдурахмана и Бојице постајало је све веће. Y сваком насељеном месту Абдурахман је свраћао до хана да напуни чу-туре ракијом, купи дувана, a Бојици је доносио воће, медењаке и свежу воду. Понекад је Абдурахман сја-хивао c коња да опружи ноге, a Бојица би прелазио у седло и осећао се скоро поносан што му је то по-верено. Кад год би се сетио куће, мајке, оца, деде Си-меуна, манастира, стрица игумана и калуђера, обу-зела би га туга и сузе му оросиле очи. Ако би то за-пазио Абдурахман, осмехнуо би се, помиловао га ру-ком no глави и рекао:- Пусти крају жалост! Знам ја како то изгледа али немаш, боме, за чиме жалити. Постао би калуђер, скитао се по селима да купиш бир. Вечито зазирао од наших потурица, који се праве важни a једу их уши из опанака. Овако, ако будеш промућуран, мо-жеш нешто и постићи. Упамти, мој соколе, ако имад-неш малко власти у руци и пун тоболац новца у џепу, сва добра овога света су твоја. Ја све TO y младости нисам знао. Мислио сам да се јунаштвом све пости-же. Само срећи имам да захвалим што негде нисам опоганио ледину, па да ми се не зна ни за гроб ни за мрамор.Кад се караван приближио Једрену, Абдурахман запита Бојицу:- Јеси ли ти чуо кад за Черномен и битку на Ма-рици?- Чуо сам од калуђера Јефтимија. Причао ми је да су ту први пут Турци Србе победили.- Ено, оно је Черномен. Онде је погинуо краљ Ву-кашин, отац Краљевића Марка. Знаш ли ти, болан, да је ту наша судбина запечаћена. Да тога није било, не бисмо се ми овако скитали, нити упињали свом снагом и памећу да туђина служимо, a он нам то не признаје, или само мрвицама плаћа. Колико год сам[35]пута овуда пролазио, увек ме срџба обузимала. Зато и хоћу да умрем у Фочи, макар ме на буњиште зако-пали и пси ми гроб запишавали.V Једрену су се деца три дана одмарала. Вођена су у хамам на купање, берберин их је ошишао, a по-том су добили чисту преобуку и пет пута су храњена на дан: Пре подне су извођена да разгледају град, по подне су морала по два сата да спавају. Затим су ишла да се шетају, a онда одлазила на вечеру и спа-вање. Мада је пут био заморан, услед брижног чува-ња и добре исхране деца су остала здрава и полако се привикавала на одвојеност од родитеља. Снажан, a преплануо од сунца и ветра, Бојица је за читаву гла-ву надвишавао осталу децу. Све што је на двадесе-тодневном путовању видео, чуо и дознао разбудило је његову радозналост, па су му очи блистале. Уз то, већ се потпуно био навикао на Абдурахмана, па га је све чешће запиткивао кад види нешто ново.

VIЦариград је положајем предодређен да постане капија и сусретиште два континента. Из њега се го-тово две хиљаде година одлучивало o судбини Евро-пе и Азије, јер је најпре био престоница Византије, a доцније Турскога Царства, које се простирало од Багдада до зидина Беча. У њега су узидане све теко-вине старе грчке културе, Рима, Персије, Арабије, да-леких индијских страна и Кине.Y време кад је Бојица Соколовић са хиљаду нејаке деце из Босне и Херцеговине доведен у Цариград, овај град је већ пуних педесет година био турска пре-стоница. Y многољудном граду окупљале су се све националности великог царства, све шаренило Ази-је, Балкана, Европе, Египта - упрво све оно што је смогло снаге да издржи велике ратове, сукобе и пус-тошења. Под утицајем нових кретања трговине, ту је већ пуштала корен ренесанса. Оживела је античка филозофија, проучавало се старо песништво Рима, Арабије, Грчке и Персије.Сулејман Величанствени још од малих ногу изу-чавао је историју, бавио се поезијом, и као престо лонаследник окупљао око себе учене људе без обзи-ра на њихову веру и народност. Поред турске исто-[36]рих, најрадије је проучавао старе Грке и Римљане, a узори му беху Александар Македонски и Цезар. Уз шеријат и муслиманско право, добро је изучио рим-ске и византијск^ законе. Све слободно време посве-ћивао је изучавању тактике и организације војске. Велико царство и велики планови које је носио у гла-ви, чинило му се, више не одговарају времену. Баш због тога је окупљао око себе младе, даровите људе, искусне државнике, мудре шеике и учене кадије. Иако нејасно, њему се чинило да се умногоме мора послужити искуством Византинаца, који су, преу-зимајући римско право, хиљаду година настојали да многобројне народе и њихове обичаје подведу под своје законе. Турци, као народ, нису снагом и бројем могли дуго одржати тако велику мешавину људи и разноликих тежњи и интереса. Међутим, ислам је могао да постане одлучујући закон, да се кроз њега створи јака основа за ширење и чување великог цар-ства. Али је пре свега требало завести ред и правед-ност, без обзира јесу ли у питању хришћани или му-хамеданци. Други услов да се одржи на власти -била је добро органнзована војска. Она је имала два јасно постављена задатка: да чува стечене тековине и да буде довољно бројна и спремна за вођење рато ва са западним државама Европе, у којој су се већ у пуном јеку снажиле велике апсолутистичке монар-хије: Шпанија, Аустрија, Француска и Млеци, та моћ-на поморска сила.По Сулејмановој замисли, требало је издвојити султанову гарду од војске Европе и Азије, Румелије и Анадолије. Султанова гарда је морала увек бити приправна да крене у поход заједно са султаном. A делила се на следеће родове:I Коњица:1- Спахије оглани (коњаници, названи синовима)2- оружјеносци3. најамници4. левокрилци 5- Аеснокрилци6. инострани левокрилциСвега султанове коњице2500 2500 2500 1200 1200 120011000[37]II Пешаци:1. Јаничари12000Целокупна султанова гарда је износила •Румелијска (европска) војска):1. Румелијски беглер-бег морао је имати тимарита: спахија2. Нередовних коњаника добровољаца (акинџија)3. Татара (Крим и околина Црног и Азовског мора)Европска војска је тако бројала2300040000 80000 80000220000Овоме се броју, доцније, додавала будимска, темиш-варска и влашка војска.Анадолска (малоазијска) војска:1. Анадолија (спахије-тимарити)

2. Караманија3. Сивас4. Мараш5. Карахамид6. Ерзерум7. Ван8. Мосул9. Басра 10. Багдад П.Лаз12. Алепо13. Шам (Сирија)14. Мисир15. Јемен Велики16. Јемен Мали17. Безаир[38]300002000012001200300002000012001200120015000400001200025000100000300004000040000388000Према правилнику и организацији Сулејмана Ве-личанственог, царство је морало да има увек спрем-них око 750 000 бораца, разних редова. Али све је то могло бити спремно и поуздано само ако на челу др-жаве стоји моћан владар, који угледом и снагом може да заповеда тако разноликим војскама и наро-дима.Сулејман је такође знао и то да разнолика, груба и велика необразованост многих народа изврће и изо-пачава његова настојања. Знао је и то да су многе старешине грубе, неодговорне, самовољне, грабљи-ве, јер је свако гледао само личну корист. Већ одавно o општем добру мало је ко мислио, a законитост и ред су свуда нарушавани.Зато је требало много урадити да царство које је располагало безграничним изворима снаге и моћи ^постане оно што će o њему у свету мислило. Најпре се морала уредити војска, дисциплиновати и држати чврсто. Сузбити верски фанатизам, завести контро-лу, ред и правичност. Y ствари, Сулејман се у погледу војске враћао на традицију првих султана, оснивача царства, и на строги ред шеријата и Курана. Али су му за тај подухват били потребни многи способни, правични и одани људи. Y истакнутим, обогаћеним, уживањем и влашћу заслепљеним турским вишим слојевима није могао наћи поуздане и способне са-раднике. Због тога их је тражио међу поисламљеним Грцима, Србима, Јерменима и пребеглицама из хришћанског света. Проналажење даровитих, ода-них, смелих л>уди - који су без предомишљања при-хватали његове замисли и одлучно настојали да их спроведу у дело и изврше - постало је не само сул-танова замисао већ права страст.Сулејман је био леп, снажан и стасит, ведра лица и одлучна израза. Истурена брада јасно је показива-лајаку вољу. Имао је, као сви Орканови потомци, ор-ловски HOC, мада му је из очију често зрачила мелан-холична замишљеност. Будући веома образован, по држању и понашању одавао је човека који зна шта хоће и ни часак не мирује: ствара разне планове и тражи средства и људе који ће му помоћи да оствари своје замисли. Сулејман је волео жене, a оне су запа-жале у њему исконску снагу мужјака. Слободно вре-ме најрадије је проводио у лову или у библиотеци, у[39]

којој су биле књиге на свим језицима, сакупљене са свих страна његове простране царевине. Најрадије је говорио српски и турски; знао је и грчки и латински.Kao и сви његови претходници, ревносно је сва-ког петка клањао у Аја Софији. Није био верски фа-натик, мада је давао предност исламу. И поред тога се трудио да хришћанској цркви не буде ускраћена аутономија: настојао је да Свети синод при избору патријарха бира умна човека, који ће савесно врши-ти верске дужности и усклађивати односе хришћана са циљевима царевине. V исто време настојао је да се сви његови великаши- од великог везира, беглербе-гова, паша, намесника, па до гувернера области -држе упутстава која им је давао. Велика Порта била је састављена од најумнијих људи; у њу су улазили као чланови велики муфтија, учене кадије, представ-ници дервиша, војсковође и зналци шеријатског пра-ва. Прва и највећа брига била му је да одмах среди прилике на Балкану, освоји Београд и створи повољ-не прилике за продор ка северу; помишљао је, у пр-вом реду, да освоји Угарску и ослаби Аустрију, која се нагло претворила у моћну, апсолутистичку мо-нархију.Kao одличан зналац историје и освајачких похода на Балкан, Сулејман је добро познавао ратничке спо-собности Срба, који су преко сто годцра били на страни Запада. Ценећи их као одлучне и храбре иро-тивнике, смишљао је како да их придобије за себе. A пошто је највећи број данка у крви узимао из Босне и Херцеговине, међу доведеном децом наилазио јс на веома даровиту. Још за очеве влггдавине Сулејма-ну су запеле за око две паше - Рустем и Ибрахим, обојица пореклом Херцеговци. И један и други су били изврсни војници, одани царевини.VIIКад је Сулејман-бег Оросовић стигао у Цариград са хиљаду аџами-оглана, међу којима се налазио и Бојица Соколовић, јаничар-ага био је стасити Неве-сињац Шабан, син пратиоца давно преминулог Стје-пана Херцеговића. Шабан је као млад јаничар био додељен Сулејману Величанственом. Свуда га је пра-тио као сенка. Два пута му је спасао живот у лову изаклео се да ће у случају невоље погинути пре свога господара. Шабан је Сулејмановим залагањем избе-гао шкопљење, па га је то још више обавезало на вер-ност. Имајући пуно поверење у Шабана, Сулејман га је, ступивши на престо, одмах поставио за јаничар--агу, указујући му тиме највећу почаст.Шабан-ага је био не само окретан и вешт на но-вом положају, већ и веома лукав и далековид. Умео је као нико из Сулејманове околине да уочи ласкав-це, сплеткароше и људе који су се безобзирно гурали да би стекли висока звања и положаје. A како је ужи-вао огромно поверење, никад није пропуштао прили-ку да упозори свога господара на могућне опасиости од појединаца или група, који под видом оданости и теменања желе да потисну честите, способне и ис-крене приврженике. Једина Шабанова слабост били су му земљаци. Према њима и завичају гајио је скоро болесну наклоност и свуда им указивао пажњу, по-моћ и заштиту. Шабан је, наравно, знао и све Сулеј-манове слабости, као што су жеља за славом, непо-верење према околини, велика наклоност према же-нама и стално истицање свога ja. Kao сви лукави људи којима је стало да увек буду уз свога господа-ра, Шабан је, не бирајући средства, потхрањивао све слабости свога господара док му није постао неопхо-дан. V исто време Шабан је потајно мрзео великог ве-зира Ибрахим-пашу који, као Грк, није подносио Србе и трудио се свуда да их пртисне.Шабан-ага је познавао одавно Скендер-бега Оро-совића. Ценио је његово сурово јунаштво, али није могао олако да прелази преко његове босанске раз-метљивости. Ипак, кад се поставило питање ко тре-ба да замени остарелог Мехмед-пашу Кукавицу, који је од времена султана Мехмеда и Селима I па до Су-лејмана Величанственог играо пресудну улогу у ос-вајању Босне и Херцеговине, Црне Горе и Албаније, Шабан је предложио Скендера за санцак-бега. За сваки случај, претњама и прекорима стално му је на-говештавав да га држи у шаци и да га може кад год хоће уклонити са положаја. Тиме га је помало и уце-њивао; тајно је примао од њега сваке године у виду поклона три стотине дуката, кадифу, чоху и друге скупоцене тканине.Кад је гласник дојурио у Цариград и јавио да сти-же Скендер-бег са караваном аџами-оглана, Шабан[40][41]се свечано обукао, појахао коња и c пратњом му по-шао у сусрет. Са Скендер-бегом Оросовићем и њего-вом пратњом сусрео се у селу Маркин-Кеј на обали Мраморног мора, тада још сиротињском насељу. Не-кад је ту била палата Хенедомно, летња резиденција византијских царева. Одатле се као на длану видело Мраморно море и плаво небо обасјано сунцем. Прин-чевска острва утапала су се у руменило сунчеве свет-лости и плаветнило воде. Y даљини су се наслућива-ли венци анадолских планина, засењени танким, прозрачним велом маглице. Караван је, натоварен децом у крошњама, улазио у град. Пратиоци су до-викивали деци и кириџијама:- Ето нас већ у Стамболу. Оно тамо је Једи-кула. Ово су зидине византијских утврђења!Уморна и уплашена деца, после скоро пустињске Тракије, радознало су истезала вратове из крошања и

задивљено посматрали несхватљиву варош у коју су их носили. Али децу је највише задивила богата одећа Шабан-аге и његове пратње. Видели су како му је Скендер-бег у галопу појурио у сусрет, како се дубоко клањао и нешто му брзо, са изразом страха на лицу, говорио. Међутим, Бојицу Цариград није у први мах задивио. Разочарала су га стара грчка утвр-ђења, па онда оне сиротињске дрвене кућице пови-јене као да ће се под првим ветром срушити. Затим узане, прљаве улице препуне разноврснога света. Али кад му се отео пог.лед док је караван ишао Гала-том и кад је видео свих седам брежуљака на којима град лежи, осетио је велики страх помешан c дивље-њем. Прво, највеће чудо била су кубета Свете Софи-је, управо оштри шиљци минарета са златним сводо-вима и полумесецом на врху.Што је караван дубље залазио у град, Бојицу је све више обузимао страх док је гледао безбројне улице града. Чуо је разнолик говор, неразумљиве речи, добацивања, која су могла бити подсмех и са-жаљење. Очима је прелазио преко великих зграда, палата и заустављао поглед на врховима џамија. Брзо су се сви нашли на Атмејдану пред јаничарским касарнама, где се у непосредној близини уздизао царски сарај. Зидине које окружују сарај Бојици су изгледале ужасно високе. Пролазећи поред стража-ра, караван је ушао у јаничарску авлију, препуну ра-дозналих војника у зеленим доламама, са јаничар-ским капама и са сабљама o пасу. Војници су радоз-нало посматрали придошлице. Бојици је одмах пало у очи стабло великог платана, који би једва могло да обухвати десет људи. Доцније је дознао да се и то стабло звало јаничарско, јер су се обично око њега окупљали јаничари, било кад су узвицима исказива-ли оданост султану при проласку на селамлук, или кад су бунтовним повицима тражили главу везира и паша који им нису били по вољи.Кад су деца сишла c коња, јаничар-ага је наредио да стану у врсту. Потом су вођена укруг да продрма-ју утрнуле удове. Ускоро су одведена у хамам, где су им два вешта берберина избријала главе. На улазу у хамам деца су свлачила своју одећу и бацала је у страну; дозволили су им само да задрже торбице и стварчице које су имали да чувају као хамајлије од родитеља. Пошто су под надзором хећима окупана, деца су добијала нову јаничарску одећу. Тако изме-њена, одведена су у кухињу на вечеру. Уз месо, хлеб, воће, свако дете је чекала и мала ћасица сутлијаша. A потом су легла у чисте постеље. Те прве ноћи у Ца-риграду, покривен ланеним покривачем по глави, Бојица дуго није могао да заспи, мада га је умор ло-мио. Надвладали су утисци c пута и све што је видео улазећи у Цариград, поготову кад је чауш Абдурах-ман стао пред њега и рекао му:- Испунио сам аманет твога стрица игумана Јоа-кима и жива и здрава те довео у Стамбол. Тако ћу му и рећи кад се вратим. A теби кажем ово, па добро за-памти: одсад све пажљиво посматрај, слушај што ти се наређује, али немој никоме ништа да верујеш. Ако ти Алах помогне да се одржиш у животу, свој завичај и наше људе никад не заборави. Било како му драго, ми смо за Турке, поготову ове у Цариграду, само Бошњаци. Да их слушамо и гинемо за њих!Бојица је добро упамтио речи чауша Абдурахма-на, али ма колико се трудио, прави смисао им тада није могао разумети. Схватио је да мора стално бити на опрезу, како би избегао опасност која га одасвуд вреба. Yтим размишљањима га је и сан преварио.[42][43]VIIIУчитељи су десет дана поучавали децу како да се облаче, једу, поздрављају јаничар-агу и друге вели-кодостојнике. Увели су их у спискове, дали им нова имена, рекли им да их запамте и да се по њима одзи-вају кад их прозивају. Бојица је добио име Мехмед. Децу су тих десет дана учитељи водили по граду и показивали им џамије, зидине, тврђаве, главне ули-це, Босфор, пристаниште и палате паша и везира. Мехмед (некадашњи Бојица) чудио се кад би ту и тамо спазио неку сачувану цркву, у којој су се хриш-ћани могли слободно молити богу. Први пут у живо-ту видео је и једну синагогу и дознао да је то бого-моља Јевреја, који су Христа разапели. Дивио се мору и лађама што су по њему пловиле. Није га баш много очарало пристаниште, у коме је владала страшна бука. Град се пред њиме открио као мно-гољудна мешавина, у којој су се запажали богатство, , раскош али и беда најниже врсте.Петог дана по доласку у Цариград, сва деца су об-резана и преведена у ислам. Свако дете је морало да научи да подиже руке увис и узвикује основну мо-литву ислама: Ла илахи ил Алах, ја Мухамед ал ресул Алах. Они су тако постали муслимани, научили неко-лико турских речи и назива. Десетог дана, који је па-дао у четвртак, дошао је Шаћир-ага и пажљиво слушао децу коју су учитељи и васпитачи испитива-ли да би утврдили њихову бистрину и сналажљи-вост. Како је Мехмеда одмах уочио, наредио је да се изнесе чинија сутлијаша, na je њему и још једном де-чаку дао кашике дугачке по пола метра и наредио:- Деде, отпочните да једете тим кашикама, али их морате држати за врх дршка!Дечаци се погледаше са запрепашћењем и окле-вајући. Онда се Мехмед насмеја, па захвати кашиком

сутлијаш и принесе га устима свога друга на другој страни трпезе.- Аферим! - узвикну Шаћир-ага. - Hero, деде, Мехмеде, кажи ти мени зашто зец иде узбрдо?- Зато, честити ага, што не може кроз брдо - од-говори дечак.- Да видим хоћеш ли и ово погодити: ако ти твој учитељ да/1,не златну капу, ја капу од кадифе, a па-дишах од сукна,. коју ћеш највише ценити?[44]„ - Највише ћу ценити падишахову, па онда твоју, a најмање учитељеву.- Зашто, то ми реци?- Зато што је падишах најстарији на свету, затим ти, па тек онда учитељ. Није важан дар, него дарода-вац.- Дина ми, ако будеш слушао и учио, ти ћеш да-леко догурати.Шаћир-ага је испитивао и осталу децу, поставља-јући им загонетке, све док није одабрао сто аџами-ог-лана. Најзад се обратио старешини учитеља:- Ову децу издвој да се обуче за султанов сарај. A сутра ће узвишени падишах, кад пође у џамију, свра-тити да их види. Постарај се да што боље изгледају!И тако, све је урађено како је речено. Целог no-no днева учитељи су учили децу како да се построје и одредили сваком место. Неколико их пута пре-стројавали. Потом су их одвели у хамам и доцније их обилно нахранили. Бојица је горео од нестрпљења да што пре види султана. Од доласка ммого се догађаја (било. Изгубио је старо име, био обрезан и постао иуслиман. Чинило му се да више ничим не личи на >ног ранијег дечака који је тек био закорачио у ма-1астир, поготову кад би погледао своје мале земљаке у јаничарском оделу са шиљатим капама. Био је по-тиштен. Успомене на велике празнике - Божић, Yc-крс и крсну славу -оживеле су у њему. Сећао се све-га до ситница. Навирала су сећања везана за дане у манастиру Милешеви, нарочито за велике годове, кад је стриц Јоаким као игуман вршио литургију, a све братство у свечаним ризама певало молитве и гропаре.- He, не, то никад нећу моћи да заборавим и изне-верим - говорио је сам себи, лукаво се смешећи. ¥з-буђенадечјауобразиљазамишљалајехиљаду могућ-ности да се једнога дана, кад му се пружи прилика, ионово врати на започети пут. A дотле ће све ове овде да заварава. Ноћу је сањао мајку, деда Симеуна и оца како пева уз гусле. Потом како јури са чобани-ма око Лима, вере се по стенама. Кад би га пробуди-ли, осећао се ломан и разочаран.Ставили су га на чело скупине изабраних дечака, које су већ били наменили да их обуче за службу у сарају. Пошто су свршили јутарњу молитву, дечаци су изведени у јаничарску авлију и постројени у чети-[45]ри реда. Учитељи и васпитачи, свечано обучени, тр-чкарали су око деце, поправљали им капе, загледали одела и упозоравали их:- Падишах је као сунце, његова милост ће се кроз цео живот сливати на вас.Примање деце у јаничаре био је свечан дан за цео Цариград, двор и великаше. Султан је јахао најбоље-га коња и окружен свитом лала и везира, у пратњи штитоноша и соколара, показивао се узбуђеној све-тини,која је већ од поноћи грабила места на улицама којима ће он проћи. Иза султана су ишла два јанича-ра са пуним зобницама ситног новца и разбацивала га гомили. Потом је Сулејман ушао у Аја Софију, предао се сав Алаху, a при изласку пратњи се при-кључио и велики муфтија. Светина је усхићено кли-цала. Свако се пропињао на прсте да види Пророко-вог заменика, његов сјај, богатство и моћ. Тога дана су све ашчинице, бозаџинице и халваџинице бес-платно давале сиротињи да једе и наслађује се у здра-вље силног падишаха. На сваком углу, у великим ка-занима, кувала се за сиротињу халва и сутлијаш и није се правила разлика по вери и народности.Кад је султан c пратњом ушао у јаничарску авли-ју, из хиљаду узбуђених дечјих грла прво се заорила молитва: Ла илахи ил Алах, ја Мухсшед ал ресул Алах. A затим су деца својим танким гласићима довикива-ла:- О, падишаху, ти си нам отац, a ми смо твоји си-нови. Целога века ћемо ти бити верни и захвални за сва добра која ћеш нам учинити. Нека те Алах чува и штити, a ми кад одрастемо - борићемо се за тебе, не жалећи своје животе.- Аферим, синови моји! - узвратио је султан Су-лејман раздрагано.Мехмед није ни слутио да постоји толико богат-ство, сјај, снага и величина, какву је видео гледајући цара и његову пратњу. Блесак злата, драгог камења, оружја, чохе, кадифе и свиле, све се то слило у неш-то непојмљиво, пред чиме је његова дечја душа оста-ла немоћна и замагљена. Јаничар-ara је био у зеле-ном ћурку, опточеном скупоценим самуром. Испод ћурка се назирала зелена антерија c рукавима од бе-лог атласа. Пратио га је кизлар-ага, старешина цар-ских евнуха. И он се сав преливао у злату, сребру и драгом камењу. Султан је обилазио редове аџами-ог-

[46]лана и задовољно се смешкао.Из султанове пратње издвојили су се одбирачи. Прилазили су сваком детету и загледали га. Њихове очи већ су се увежбале да брзо продиру до дна дечје душе и да по изгледу откривају оно што им је по-требно. Од хиљаду дечака, одабрана је прва група. V тој групи нашао се и Мехмед. Одабрана деца ће се убудуће припремити за војсковође, дипломате и ве-зире. Њих су већ ту, на лицу места, назвали ич-огла-нима. Сва остала деца су одређена за аџами-оглане и предата двојици ага на обуку.IXПосле свечаног одбира, Мехмед је одвојен у посе-бан павиљон, где су ич-оглани за три године имали да заврше кучук-оду, или, како се језиком учитеља и вас-питача говорило - курс у малој соби. Ту се прво учило писање и читање, a нарочито познавање исламске вере и обреда. Како је Мехмед био за главу виши од остале деце, брже схватао и добро памтио, одмах је запао за очи учитељима, мада се тешко навикавао на нову веру, a још теже заборављао стару. Учитељи и васпитачи су иначе и c њим и c осталом децом веома благо поступа-ли, обећавајући им златна брда и долине. Y свакој при-лици су им наглашавали да ће, ако буду вредна и по-слушна, доцније постати султанови достојанственици. Никад такође нису пропуштали ниједан петак да их не изведу да посматрају свечани одлазак султана Сулеј-мана и његове пратње на селам^ук у Аја Софију. Дечје погледе пленио је сјај одеће, оружја, падишаховог коња, великог везира, спахи-баша, јаничар-аге и киз-лар-аге.- Видите оне црвене перјанице, златом и драгим ка-мењем украшене ханџаре, доламе, чоху, свилу, то ћете и ви имати - говорили су васпитачи, настојећи да у деци пробуде жељу за славом, сјајем и богатством.- Оно су будућа ваша места - додавао је учитељ вере. - Зато учите, будите послушни, па ће вас Алах и падишах наградити.И заиста, сјај, богатство, раскош султановог двора и његових великодостојника магијском снагом плени-ли су дечје очи. Добро храњени, неговани, пажени и стално држани под надзором васпитача, дечаци су сеГ47]утркивали у учењу, свикавали на послушност и при-клањали новој вери, обичајима и начину живота. Мех-мед је све лако схватао, памтио и настојао да ничим не пробуди подозрење, иако никако није могао да истис-не из себе сећање на завичај, хришћанске молитве и верске основе, које је понео од свога стрица из манас-тира Милешеве. Проучавајући ислам Мехмед је лако докучио оно што други дечаци нису могли да схвате: да је Мухамед, стварајући нову веру, њене основе узео из хришћанске вере и Старог завета. Схвативши то, појмио је и оно друго што ће му доцније кроз живот бити од велике користи. Наиме, да су све религије створили људи, и да је ислам био најлакша вера, при-лагођена људским потребама, која је догмама изједна-чавала вернике у свим правима и могућиостима са нај-већим моћницима. Поред тога била је једноставна, без много церемонија.Пошто je c одличним успехом завршио први курс, кучук-оду, Мехмед је са осталим изабраницима преве-ден у другу школу, названу Kwiep-oda. Ту је учио: тур-ски, персијски, арапски, грчки и латимски језик. Aпо-што су сви знали српски, било им је дозвољено да би-рају италијански или руски. Поред језика, ич-оглани су изучавали основе светске историје, вежбали се у ба-цању копља и гађању стрелом. Учитељи су им били до-бри зналци својих предмета и сваки се трудио да им пружи све што може. Мехмед је заволео учење стра-них језика, нарочито грчког и латинског, одакле је цр-пао многа нова знања. Турски и арапски језик добро је учио, јер се њима у свакодневном животу у школи го-ворило и на њима се предавало. Персијски је заволео због поезије, a основе руског језика био је савладао још у манастиру, кад je c калуђером Јефтимијем читао старе хронике.Изучавајући тако бројне језике, Мехмед је у исто време учио филозофију, поезију и природне науке на тим језицима. Уз поезију је читао Аристотела, Сокра-та, и упознао се са основама осталих грчких филозоф-ских праваца. На латинском је сву пажњу поклањао Вергилију и Овидију, a заволео је и Цицеронове беседе и Плутарха. Тек сада су се пред њим отворили широки хоризонти прошлости и будућности. Y почетку је про-клињао Скендер-бега Оросовића, сада му је био захва-лан.Пошто је одлично завршио и килер-оду, послали су[48]га са десеторицом земљака на трећи течај високе шко-ле, хазна-оду, где се у првој години понављало градиво из претходна два течаја, a затим се прелазило на изуча-вање шеријатског, римског и грчког права и службе на султанском двору. На овом течају сваки ич-оглан се опредељивао за службу према којој је имао највише наклоности. Мехмед се определио за изучавање исто-рије, војничких вештина и управних служби. Дане, не-дел>е, године проводио је непрекидно учећи.По завршетку хазна-оде, Мехмед Соколовић је са неколико својих земљака био додељен на рад царском

благајнику Искандер Челебији. Ту је имао на делу да примени и покаже своје знање.Искандер Челебија спадао је-у то време међу нај-значајније личности Турскога Царства, како по огром-ном богатству, тако и по утицају, знању и широком об-разовању. Његов отац, Јерменин, богати трговац, који је иначе био снабдевач царског сараја, свога јединца је дао најбољим учитељима да га још одмалена упуте у све области знања, a посебно да изучи трговину и фи-нансије. Још у раној младости Искандер Челебија се придружио пратњи Сулејмана II и постао му нераздво-јан друг и пријатељ. Леп, духовит, сладокусац и широ ких погледа на живот, брзо је задобио не само пажњу већ и љубав славољубивог наследника престола. Сул-тан Селим у томе пријатељству између свога сина и Ис-кандера Челебије видео је само велику корист, na ra je још за живота поставио за царскога благајника. Вешт у финансијским пословима, смео и одлучан, Искандер Челебија је брзо оправдао- поверење које му је султан указао. Несређену царску благајну за две године је до-вео у ред и утростручио њене приходе.Челебија је први указао-султану Сулејману на то да царство не може да се одржава војничким престижом ако не постоји и економска моћ. Сматрао је да богат-ства која су ранији султани стицали при завојевањима, одузимајући блага покореним народима, више нису као некад обилна, a уколико их је и било, нису довољ-на да издржавају огромну војску и државни управни апарат. Зато се заложио за развој спољне и унутраш-ње трговине, за заштиту и олакшице занатству, земл>о-4/г[49]радњи и сточарству. To je значило: увођење пуне зако-нитости и могућности изједначења свих произвођача, без обзира на веру и народност. Тако су царине, поре-зи, дозволе за трговину и занатство, уз царски харач, брзо утростручили државне приходе и убрзано отпо-чели да пуне султанове благајне. Чврста законитост и поштовање личности и имовине одразили су се на целу економску моћ царства, поготову што је турска привреда производила тада четири веома тражена робна артикла: стоку, кожу, вуну и жито.Искандер Челебија залагао се за трпељивост према покореним хришћанима. Уз организовану и одану вој-ску и вешту дипломатију, царство се мора јачати ра-дом, сигурношћу, законитошћу и подизањем радинос-ти, како би се сви људи, без обзира на веру и народ-ност, осећали заштићени и задовољни, поготову што је ионако пространо царство већ на самом почетку Су-лејманове владавине увећано освајањем Месопотами-је, Јемена, Триполиса и Алжира. Због тога је Искандер стално подстицао султана да доноси бројне законе и уредбе, са ослоном на шеријатско право. Међу тим за-конима био је и један o рудницима, копија средњове-ковног Душановог законика примењеног на турске прилике. Закони и уредбе донели су Сулејману II не само славу великог законодавца већ и огромне прихо-де. To je опет подстаклб нагли развој културе, нарочи-то у области уметности. По Искандеровом наговору, султан је пригрлио два снажна песничка талента, Хи-јалија и Бакију (Баки), a такође и великог архитекту Синана (Синани).Утицај Искандера Челебије све је више растао не само у сарају и код султана Сулејмана II, већ и у целом царству, a нарочито у Цариграду. Он је постао личност око које су се окупљали сви напредни људи спремни да прихвате нове смернице рада и живота. Цариград поново постаје весела, разуздана и размажена престо-ница света - предњачи у раскоши, богатству, ужива-њима и спољном блеску. Kao и сви сурови, непросве-ћени освајачи, Турци су, наследивши Византију и њену високу културу, најлакше примили спољни сјај културе: уживање, раскош, смутње и сплеткарење око моћног султана - самодршца. Зато се све што је при налету Турака било порушено или потиснуто у страну сада, у сенци нове вере, нагло дизало, a ранији начин живота брзо се вампирио. Уз преостале цркве и сина-[50]core, моћни султани дизали су џамије, касарне за вој-ску и палате за своје великодостојнике. Обновљени су занати и трговина; обогаћени трговци, без обзира на верску припадност, водили су удобан и раскошан жи-вот.На првом од седам брежуљака по којима се сада распростирао велики град, a на коме су Грци некада, седам векова пре н. е. основали свој Визант, дизао се сарај. Y њему су живели султани, a Сулејман Величан-ствени направио је од њега најраскошнији двор. На са-рај и султана у њему цео Запад - са Римом, Бечом, Мад-ридом и Паризом - гледао је са страхом, као на неки чудесан двор недокучиве моћи, богатства и уживања, одакле му прети највећа опасност. Ту се, по ономе што je o сарају продрло у свет, није налазио само султанов селамлук, него и харем са хиљадама лепотица, вртови испуњени лалама, зумбулом, ружама и свакојаким цвећем и мирисним жбуњем. Y султанске ризнице сли-вали су се злато, сребро, драго камење, сафири и би-сер. Ту, у сарају, који је представљао град за себе, са око десет хиљада становника, султану и његовим вели-кодостојницима било је приступачно све благо овога света. A свим тим богатством управљао је Искандер Челебија, човек великог ума, али склон уживању и необуздан у страстима. Њега није спутавао ни обаве-зивао ислам; умео је да прибави и окуси све што му до-носи радост и уживање. Имао је на Босфору

две вели-ке палате у чијим је раскошним одајама - претрпаним персијским ћилимима, чохом, свилом и кадифом- жи-вело педесет младих жена, доведених из свих крајева простране царевине. Њима је Искандер давао на вољу да се одевају како желе, ките златом, бисером и дра-гим камењем, да једу и пију колико хоће. A већином су то биле даровите плесачице, вичне љубавној вештини. Уз те лепе жене, Искандер Челебија окупљао је у сво-јим палатама песнике, филозофе, градитеље, сладо-кусце у јелу и пићу и приређивао весеља и бесне орги-је. Имао је два оркестра састављена од музичара из свих крајева света.Међутим, Искандер Челебија не само што је био мудар и утицајан, већ је располагао и личним богат-ством какво пре њега никад није имао ниједан други турски достојанственик. Y самом Цариграду пола тр-говачких и занатских радњи или су искључиво радиле за његов рачун, или су већим делом биле његове. Ско-[51]po две трепине трговачких лађа њему су припадале. Имао је велик број ханова, воденица, на хиљаде ками-ла и мазги које су из Азије преносиле робу за Цари-град, a европску робу у Азију. Он је брзо закупио нај-већи број трговачких радњи у Солуну, Смирни, Египту и свим градовима Средоземља, одакле је црпао басно-словне приходе. По доласку на престо султана Сулеј-мана, Челебији се пружила прилика да покупује многе поседе по Тракији, Грчкој и Србији. Да би се приближ-но могло схватити колико је било богатство Искандер Челебије, навешћемо да је велики везир Ибрахим--паша имао 815 сеоских добара, 476 речних воденица, два милиона дуката годишњег прихода, не рачунајући ту злато, сребро и платину у полугама. Имао је и 32 ве-лика дијаманта процењена на 11 милиона аспри, пет хиљада богато извезених кабаница, осам хиљада тур-бана, 1100 капа опточених чистим златом, 2000 пан-цирних кошуља и шлемова, 1100коњских седала у-крашених златом, бисером и драгим камењем, 130 пари златних мамуза, 700 сабаља, 1000 копаља, 800 зла-том и дијамантима украшених Курана, 1700 робова и робиња, 2000 коња и 1100камила. Међутим, Ибрахим--пашино богагство, упоређено са Искандер Челебији-ним, било је ништавно. Рачунало се да богатство свих .седам везира не може да се мери c његовим. Уз десе-тине милиона дуката годишње, Искандер Челебија имао је око 7000 робова; међу њима било их је 300 са златним капама. Ово богатство у робовима није било толико израз таштине колико бриге да спреми себи и држави вредне младе људе који ће водити његове и др-жавне послове. Сви људи и жене који су се убрајали у његово робље у ствари су били слободни, радили од-ређене послове, било у трговини, занатима, пољоприв-реди или поморству. Искандер Челебија није презао ни од тога да у Улици жена држи и две јавне куће, које су му такође доносиле велики приход. Чак се није ус-тручавао ни да c времена на време сврати у те куће и види како теку послови.Међу људима које је држао уза се налазио се, по за-вршетку школоиања, и Мехмед Соколовић са још не-колико младића из Херцеговине и Босне. Искандер Челебија их је одабрао да их припреми за високе поло-жаје на султановом двору. Знао је да знање које су мла-дићи стекли у школи није одлучујуће ако добро не упознају праву суштину сараја, султанске камариле и[52]великог броја људи који се у сенци султана безобзир-но гурају да стекну што више утицаја и власти.- Синци моји - говорио је Искандер Мехмеду и ње-говим друговима - сарај није оно што изгледа споља. Иза његове лепоте и углађености крију се највећа под-лост, лаж, удвориштво и смицалице. Између Џул-хане--киоска и Багдад-киоска догађа се много штошта што никад неће бити познато свету. Уз велике султаније, кизлар-агу, ушкопљенике, тамо живе стотине младих одалиска, витка Роксана и плавокоса Рабија, које има-ју више уплива на султана него ја или велики везир Иб-рахим-паша.Затим би се скоро болно насмешио, као човек који зна многе невоље и нерадо o њима говори.- Тамо мудрост, способност и оданост могу да од-веду човека право у џелатове руке. Ето, ја сам на из-глед најмоћнији човек у царству, a стално ми глава o длаци виси. Султан Сулејман је уман и далековид, али је као и сви самодршци сујетан. Може да му нека од жена, c којом проспава ноћ, нешто налаже o мени, па ће то бити довољно да ми смакне главу. Зато, ко доспе у сарај нека увек живи на опрези и сваку изговорену реч по девет пута измери.Искандер Челебија је гајио према Мехмеду посебно поверење и наклоност. Одводио га је често у своју па-лату, нарочито кад би се осетио усамљеним. ¥з пиће и јело, обично би започињао c Мехмедом разговор oвеликим људима из прошлости, нарочито o Сократу и Аристотелу. Волео је да слуша Мехмеда кад му на ла-тинском рецитује Вергилијеве и Овидијеве стихове. Од војсковођа, посебно је ценио Тамерлана.- Бајазит није био дорастао да му се супротстави, мада је био велики војсковођа и врло уман државник!- Чини ми се, честити Искандере, да је располагао већим образовањем, што за војсковођу није наодмет -одговарао је Мехмед.- To je тачно. Ето, Ибрахим-паша, као врло обра-зован и лукав Грк, уме боље од свих нас да удеси и по-диђе падишаху. Он одлично познаје филозофију, исто-рију и војне вештине. Kao беглербег у Софији стекао је

велика искуства и још више усавршио своју лукавост. При освајању Београда и Шапца прочуо се суровошћу и тиме задобио Сулејманову наклоност; султан га је поставио и за великог везира!- Чини ми се да је он завидан човек.[53]- Сигурно. Још никако не могу да докучим воли ли Дле или ми нешто у потаји припрема. Никад нисам си-гуран у људе аскете. A он је то бар привидно.Временом, Искандер Челебија је све чешће призи-Вао себи Мехмеда. Радо je c њим o свему разговарао, Поверавао му своје сумње, бриге и радости. A умео је Да буде веома поверљив, радостан као дете и широко-груд. Његова библиотека стајала је Мехмеду увек на располагању. Младић се зачудио кад је међу Исканде-ровим књигама нашао препис Душановог законика и Крмчије. Једном згодном приликом усудио се да га за-Дита.- Честити Искандер-ефендија, наишао сам код вас на два српска преписа: Законик цара Душана и Крмчи-JY!- Они су ми били потребни кад је султан од мене за-тражио да му дам нацрт рударског закона. Из тих за-кона и још неких преписа утврдио сам да је српска др-Жава црпла велике приходе из рудника. A видиш, ми Турци смо тај посао занемарили.- Како сте дошли до тих књига?- Једном приликом, када сам пре две године ишао У Солун, тамошњи кадија ме упознао са једним врло учеЉм монахом из Свете Горе, Србином по пореклу. Чини ми се да се зове Макарије.Мехмед се једва уздржао да не врисне од радости, јер поменути калуђер није могао бити нико други до његов рођени брат Макарије. To je била прва вест o не-ком из родбине, јер се раније није усуђивао да од по-турчењака који су долазили из Херцеговине, Босне и Санџака покуша ма шта да дозна o својима.XIМа колико да је Сулејман био даровит и свестрано образован, остајао је бескрајно неповерљив према свим моћним и умним људима из своје околине. Поред тага био је завидљив, na je једва подносио да се ма коме отворено приписују врлине и мудрости, јер је као и сви самодршци веровао да нико није довољно досто-јан да му у ма чему буде раван, a поготову да је изнад њега. Подложан ласки, удварању и повлађивању, још као престолонаследник се осећао угроженим. Стре-пео је од свачијег угледа па се навикао да буде неис-крен и дволичан. Био је склон пићу и женама; вешто је сплеткарио и учествовао у интригама, како би на време све дознао и сваку опасност од себе што пре ук-лонио. И најмање његово подозрење било је довољно да за трен сруши годинама испробано пријатељство и оданост. Зато се стално поводио између утицаја који су на њега вршили Искандер Челебија и Ибрахим--паша, везир. Искандера је држао уза се као изврсног пословног човека, мудрог политичара и доброг позна-ваоца закона и обичаја покорених народа. Волео је ње-гов начин живота. Много пута му је излагао своје ос-вајачке планове, нарочито према Западу.- Ти си, тефтердар, учен човек. Знаш боље од мене светску историју. Цезар и Александар су ми увек били узори. Y Азији и Африци сам освојио више него они. Остаје ми да свршим у Европи оно што моји претход-ници нису могли. Шга ти o томе мислиш?- Мудри и свемоћни падишаху, не сумњам у твоје способности, али тебе спутавају две ствари. Ислам није што и римско право и грчка филозофија. Он је тр-пељив према другим верама, али само вернику пружа све могућности. Римски грађанин, без обзира на веру и порекло, постајао је у правима и дужностима раван Цезару. Александар је преносио светлост разума, која изједначава све људе без обзира на место и порекло. Твоји закони, падишаху, олакшаће умногоме живот покорених народа, који су знањем и културом изнад нас Турака. Поред тога, у Европи ствари не стоје она-ко као кад су твоји претходници освајали Византију и Србију.- Како то, мудри Челебија?- Ево како, свемоћни господару. Стварају се две--три моћне монархије, са неограниченом влашпу влада-ра. To су Шпанија, Аустрија и Француска. Племство губи ранији значај и углед. Да одржи повластице које је уживало, мора се у свему покоравати владарима и служити интересима државе. Поред тога, по њиховим градовима се уздижу нови сталежи - трговци, зана-тлије и морепловци који откривају нове земље и путе-ве. Покоравају их и довлаче својим господарима нес-лућена богатства. Млеци су само један град, али влада-ју морима. Они освајају свет трговином, знањем и ро-бом, без које ни ми не можемо више да живимо.- Значи, ти сумњаш у моју моћ, Искандере?- He сумњам, Алаха ми. Али се много штошта из ос-[54][55]нова мора мењати и код нас. Није довољно освојити једну земљу и разорити je, a народ претворити у ро-бл>е, како мисли Ибрахим-паша. Ти, господару, све мо-жеш да постигнеш, али докле ће трајати то твоје

дело?Сулејман је после свакога разговора са Искандер Челебијом одлазио замишљен. Није био навикао да му ико противуречи, па му се чинило да тај човек у потаји снује нешто неприхватљиво и недокучиво. A није му се свиђало ни што је толико богат и утицајан. Покушавао је да га окружи људима који су били вешти да из сва-ког човека извуку његове потајне мисли и намере. И поред тога, никад није могао да нађе ништа чиме би осумњичио Искандер Челебију. Ни сам Ибрахим--паша, за кога је знао да не подноси такмаце, није мо-гао ништа поуздано рећи чиме би потврдио своје сум-ње противу Искандера. Чак ни млади, учени шеик Ну-редин, који је постао Сулејманов саветник за верска питања, није сумњао у верност и оданост Искандера Челебије, мада га није подносио због раскалашног жи-вота и окупљања неверничких филозофа, који су у својим схватањима ишли мимо Курана.- He знам, свемоћни падишаху, колико је Искандер Челебија муслиман, иако редовно обавља све прописе Курана, али у верности према теби и царству ништа му се не може пребацити. Чак је исувише дарежљив пре-ма текијама. Премда би новац који троши на дангубе и беспосличаре могао срећније употребити -додавао је Нуредин шеик, за кога се знало да живи скромно и да са људима поступа часно.Сумња је ипак тињала. Она подмукла, тешка сумња самодршца, коју храни осионост свемоћи. Сулејман је хтео да буде оно што је мислио o себи, велики освајач, мудар законодавац, да улива страх противницима, да му се диви цео свет. Власт и слава опијају теже од пића. Пијан човек се отрезни, размишља и може да по-стане разуман. Човек који држи сву власт може да буде даровит, велик, али никад довољно разуман да трпи уза се паметније људе, нарочито ако су му сва-кодневно на очима. Ибрахим-паша је одлучио да ту слабост султана Сулејмана и подозрење према Искан-дер Челебији првом приликом искористи; веровао је да ће његов утицај - чим сломи умнога противника -постати још већи. A жудео је и за његовим богатством, јер је знао да ће султан, уколико Искандер падне у не-милост, све његово богатство присвојити. Кад се тако[56]нешто догоди, део узетог добра даје се и великом ве-зиру.Прилика за велику игру брзо се јавила. Сулејман Величанствени припремио је поход од Алепа преко Дијарбекира и Мосула за Багдад, како би потпуно за-владао покрајинама које су уживале делимичну неза-висност. Поред тога, желео је да потпуно завлада Баг-дадом, који је у то време био најбогатији град, чувен по трговини и источњачкој раскоши. Војне планове у томе походу поверио је Ибрахим-паши, aфинансијске Искандер Челебији. Поред тога, Искандер је добио по-себан задатак да прикупи све благо и драгоцености, како би се пренели у султански сарај. Међутим, још у току самих припрема похода, Ибрахим-паша и Искан-дер Челебија се завадише. Везир је тражио да му царев тефтердар буде потпуно потчињен и да подноси из-вештаје o своме раду. Искандер се томе противио:- Твоје је да водиш војску, сатреш непријатеља, a моје је да те снабдевам храном и свим потребама. Како ћу ја то радити, није те брига, јер сам једино падишаху одговоран.- Ја сам велики везир и цела ствар је мени поверена.- Кад добијем од султана наређење, извршаваћу твоје заповести.После таквог ^азговора разишли су се као неприја-тељи и сваки је радио на своју руку. To je пробудило у Ибрахим-паши неодољиву мржњу, na je целим путем од Цариграда до Сирије смишљао замке како би до-шао главе Искандеру. Лукавства су код Турака на Бос-фору неисцрпна, a жеђ за осветом неутољива. Vтак-вим случајевима не бирају се средства, само да се по-стигне жељени циљ. Ибрахим-паша је добро познавао свога противника као неопрезна и лакомислена кад су у питању жене, и лакома на лепе ствари, нарочито оне које су имале уметничку вредност. Знао је исто тако да је намесник Сирије Накош Алија, Грк потурчењак, већ одавно желео да се дочепа Искандеровога положаја. Њих двојица су се још више зближили и договорили како да сруше Искандера Челебију. Обојица су били лукави, властољубиви, похлепни на богатство, a као Грци - имали су један у другога поверења. Знали су и то да Искандер не воли Грке, a да jeнаклоњен Србима--потурчењацима, који су све више освајали места на султановом двору. Сада им се пеочекивано пружила прилика да моћног противника сломе ненадним удар-[57]цем. За тај посао придобили су лепотицу Ајшу, сестру Накоша Алије. Та млада, дрска жена, o чијој се лепоти и развратности говорило по свој Сирији, успела је до своје осамнаесте године два пута да се уда и оба мужа умори и приграби им богатство. Још као петнаестого-дишње девојче спетљала će c неким стражаром свога брата. Кад је дрзник једне ноћи убијен, Ајша је као луда месецима јурила по одајама расплетене косе и до-зивала очајнички свога љубавника.Баш у то време Накош Алија прихватио је пребег-лог шпанског трговца Јеврејина Силвестра, који је до-пловио у Сирију са четири лађе пуне робе и два гвоз-дена ковчега дуката. Омогућио му је да закупи у

Алепу велике магазе и бави се трговином. Кад је једном при-ликом Силвестар видео Ајшу, одмах се у њу заљубио и пристао да пређе на ислам. Тако је постао Силвер--ага. Kao зет Накош Алије, Силвер-ага је још више раз-вио своје послове. Покуповао је многа имања по Сири-ји, отворио десетине трговина свакојаком увозном ро-бом из Шпаније и Млетака. Али онако ситан, риђ и неугледан, није могао да задовољи пробуђену Ајшину страст, па се ова није устручавала да своју наклоност поклони једном од Силвер-агиних помоћника. Taj помоћник био је млади Арабљанин Јусуф, снажан, паметан, али љубоморан на свога господара. Кад га је једном приликом затекао код Ајше на душеку гола-голцата, Силвер-ага га је убио. Кадија је агу осу-дио на смрт, na je све имање мужевљево припало Ајши, у ствари Накош Алији, који је и даље водио бригу o сестри.Ајша је неколико месеци туговала за Јусуфом, док се није заљубила у закупника царског харача, Џавид--бега, пореклом Татарина. Био је то силовит човек, необуздан у страстима и уживањима; поред сакупља-ња пореза бавио се и куповином оваца и коња, којима је снабдевао цариградску пијацу. Пошто се оженио Ајшом, занемарио је друге жене и скоро све слобрдно време проводио c њом у љубавним уживањима и пи-јанкама. Једна од ранијих његових миљеница, млада Анадолка Селма, никако није могла да заборави Џа-вид-бегову љубав. Отровала га је једне ноћи. Селму је Накош Алија продао неком лађару за педесет дуката, a све имање Џавид-бегово припало је Ајши. За њим Ајша није дуго туговала већ је, навикнута на мењање, за љубавника узимала следећег мушкарца који би joj[58]се допао. Проводила је извесно време c њиме, a затим га одбацивалаа. За њу се по Алепу причало како је у ста-њу да омађијаа сваког мушкарца који joj погледа у очи. Y ствари, АјицЈа јс била расна лепотица, складно грађе-на, c разблуд>,елим очима помамнице и пуним уснама које буде негутољиву жудњу. Њен начин завођења мушкараца боио је бескрајна, неуморна игра искусне женке.Ибрахим-гааша се тајно договорио c Накош Алијом да овај прирезди гозбу и том приликом упозна Искан-дер Челебију - са својом сестром Ајшом. За сваки слу-чај, брат је илмао да припреми сестру, како би употре-била сву моћ и вештину да заведе Искандер Челебију.- Немај броиге. Два пута да га погледам, биће готов!- одговорила му је Ајша, која је радо испробавала своју моћ на мушк. арцима.На вечерш, коју је Накош Алија приредио у своме дому, једина :званица био је Искандер Челебија. Изне-те су све врстге јела и пића, оркестар је свирао иза за-весе, a неколвико чочекиња изводило је замамне игре. Затим се изнезнада појавила Ајша c дефом у руци, огр-нута прозиршим велом. Њене крупне црне очи, пуне румене усне, дугуљасто бело лице, складно извајано тело са уздипнутим грудима, витки струк, руменкаста бела бедра, о/а,мах су очарали Искандер Челебију. Није скидао c ње гтоглед, a кад је запевала, усправио се на колена и рекзао:- Алах нек.а ти сва добра овога света подари, кад ти је поклонио тголику лепоту!- To што Алах не хтедне, може Искандер Челебија- одговори му Ајша и утече иза завесе.- Ко ти је ова лепотица? — запита Искандер Алију.- Рођена с:естра, велики тефтердару!- Девојка?'- Несрећна удовица, честити ефендија. Никад је још ничије оми, осим твојих, овакву нису виделе.- Могу ли c њом да разговарам?- Ако присстане, можеш, јер нема ничега на свету чиме те не бшх задовол>ио.- Онда је позови! - радосно узвикну Искандер Че-лебија.Накош Алгија се повукао; Искандер је чуо како иза завесе сестрш шапуће:- Де, бонљ, не стиди се. Искандер је учен човек. Ништа ти силом неће учинити.[59]- Леп је, богат, моћан, може да ме обрлати и заведе. A после ми више код тебе места не би било.Шапат је ускоро постао нејасан, али се на крају по јавила Ајша, заогрнута провидним велом. Стала је пред Искандера Челебију и рекла му:- He знам шта хоћеш од мене, моћни Искандере, али ме боли што брат тражи да се поново пред тобом оваква појавим.- Седи, дина ти, поред мене. Ништа ти зло ни руж-4О нећу учинити. Хиљаде жена сам видео и могу да их имам, али очи као што су твоје још никад нисам срео. V њима се крије сва лепота овоземаљска и сва драж не-чега што нам вера обећава на оном свету, у џенету.- Вараш се, мудри Искандере! Moje су очи испуње-не тугом, јер ме несрећа прати од првог дана. Два пута сам се удавала, a ни годину дана нисам срећно могла да проживим. A умела сам да волим, али која вајда кад

- среће немам!- Зар не би покушала да нађеш мало среће уза ме, макар то било и пролазно?- Хоћу све или ништа! - одговори Ајша и поносно забаци главу.- Све ћеш добити, Алаха ми.- Чекаћу те вечерас у својој палати. Ослони се на мог роба! - одговори она и одлепрша као птица.XIIОмамљен пићем и занет жудњом да доживи нешто ново са чудесном Ајшом, Искандер Челебија се жур-ним корацима упутио према капији палате. Тек што је руком прихватио халку, врата су се отворила и човек у црном огртачу му је шапнуо:- Ханума те чека на степеницама!Убрзао је кораке и чим је ступио на улазна врата, Ајша му се бацила у загрљај. Обујмила га је рукама око врата. Њено тело се упило у њега, a мирис ружиног уља испунио му ноздрве. Осетио се колико срећан то-лико изненађен и обрадован. Зграбио је дављеничким стиском у загрљај.- Лакше, арслане! - Чуо је шапат за који му се учини да долази из недокучиве даљине. - Узми ме у наручје и носи десно, у оџаклију!При светлости разбукталог огња у мермерном ка-[60]мину, тек сада је могао да је види како треба, јер joj je танка хаљина, док ју је љубио, била спала до кукова. Није била много висока, али је имала врло танак струк, лепо, зажарено лице, добро наглашене кукове, мрамо-раста бела рамена и бујне високе груди. Њен осмех и сјај очију изражавали су неку необичну лепоту, док joj се бујна црна коса сливала потоцима низ бела рамена. Нагло се наједном измакла и узвикнула:- Свуци се!Сва је треперила као крхка стабљика на ветру. Кад је већ био сасвим наг, Искандер Челебија је похитао Ајши, али она је нагло одскочила и праснула у смех. Гледали су се као две моћне звери у прашуми. Искан-дер је екочио према њој, али му је она исклизнула из-међу руку.- Мораш ме ухватити! - довикнула му је.Кад је видела да је никако не може ухватити, a и сама заморена игром, бацила се на шиљте. Пришао joj je и свалио се на њу као планина.Страшћу сладокусца, сада је започео игру. Л>убио је њене груди и сваки делић тела, a кад би му се кло-нуло препуштала, започињао је све изнова, не присту-пајући обљуби. Ајшу је страст толико обрвала да је до-била скоро зверски израз лица. Кад га је у једном тре-нутку помаме обухватила рукама и ногама, више га није пуштала. Урањао је у њу као сидро у море, пре-пуштајући се дозиву њених крикова и зверских уједа.Већ сутрадан joj je послао ћилибарску огрлицу ук-рашену златом и дијамантима. И сваку ноћ, док се на-лазио у Алепу, проводио је покрај ње. Ајша му никад није тражила поклоне, али би у разговору, док су ле-жали једно уз друго, узгред изразила понеку жељу. Тако су joj стизале гривне, прстење, скупоцени персиј-ски ћилимови, кинески порцулан. Све што је Искандер Челебија могао наћи скупо, драгоцено и лепо, куповао је не питајући за цену и наређивао да се пошаље Ајши. Затим joj je из сваког места до Багдада слао дарове и писма, у којима је називао Венером и Афродитом. Та писма је Накош Алија слао Ибрахим-паши, aон их је по гласницима слао султану Сулејману, додајући у при-медби да Искандер Челебија немилице троши новац из царске благајне на једну роспију. Али Искандер је имао у сарају моћног заштитника, султанију Хурему (Хурем), која је имала велики утицај на султана Сулеј-мана.[61]Хурема је као руска принцеза и заробљеница дове-дена у сарај. Била је необично лепа, лукава и образова-на, па је убрзо освојила моћног падишаха, који је узео за жену и начинио од ње велику султанију, чија је моћ из дана у дан расла. Још прве године брака родила је Сулејману снажног здравог дечака, коме су наденули име Мурат. Треће године му је родиЛа кћерку Мирма-ху (Михримаха), прекрасно и умиљато девојче, које је отац слепо заволео. Султанија Хурема, позната у харе-му и под именом Роксана, потпуно је загосподарила Сулејманом. Она није подносила Ибрахим-пашу, на-слућујући да се испод његове привидне смирености крију славољубивост, осионост и жеља да све на двору себи потчини. Баш због тога је упорно бранила Искан-дер Челебију; султан је наредио Ибрахим-паши да мот-ри на сваки његов чин и прикупи доказе oсвим њего-вим грешкама.Да ли је Ибрахим-паша тачно схватио господареву наредбу, или је намерно, што је вероватно, то једва до-чекао, тек, пошто је подрио поверење свога такмаца, наредио је да га погубе. Султан Сулејман био је изне-нађен одлуком и брзином Искандеровог погубљења. Ибрахим-паши је заповедио да му састави списак ства-ри и новца погубљеног и пошаље све у Цариград. До-дао је: »Теби ћу награду доделити по повратку.«Међутим, уместо обећане награде, наредио је сво-

ме дворском џелату да Ибрахим-пашу задави гајтаному дворани где је била везирова резиденција. Потом јеобјављено да је Ибрахим-паша напрасно умро, na je са-храњен са свим почастима. Имовина, новац, робови ипомоћници Искандер Челебије допали су као заоста-вштина султану Сулејману. Тако је и Мехмед Соколо-вић доспео у сарај. Ибрахим-пашу наследио је Рустем--паша, пореклом Србин из Херцеговине. Миљеник сул-таније Хуреме, Рустем-паша је био не само храбар иодличан војсковођа већ широко образован, великизналац историје, љубитељ музике и поезије. Мимо о-бичаја на турском двору, Рустем-пашу су често прима-ли султан и султанија, c KOJOM je водио дуге разговоре.Чак joj je пронашао учитеље за сина Мурата и кћеркуМирмаху. Рустем-паша је често причао султанији oсредњовековној српској држави, цару Душану, боју наКосову, султанији Оливери и Мари, које су на турскомдвору увеле многе обичаје, међу осталим и српски је-зик. И Сулејман је одлично говорио српски и служио[62]се њиме у свим дипломатским сусретима са хришћан-ским посланицима.Приликом разних церемонија, Рустем-паша је запа-зио Мехмед-агу, како су га тада звали, и једном прили-ком га запитао:- Одакле си ти?- Херцеговац, честити везире! - одговорио је отре-сито Мехмед.- Знам да си Херцеговац, него из кога си вилајета?- Из вишеградског, честити везире. Родио сам се у селу Раванцима крај Лима.- Из породице Соколовић? Још док сам био код старога Ахмет-херсег-паше, помињао ми је једног Соко-ловића c којим је учио у Млецима.- To je био мој прадеда, честити везире.- Из доброг си корена никао, па се надам да ће од тебе постати ваљан царски хизмећар.Већ сутрадан Мехмед је добио налог да пређе у ић--хазну, унутрашњу дворску ризницу. Ту је убрзо сте-као углед и поверење, na je премештен за султановог пратиоца, a затим за старешину соколара. Ускоро је унапређен у силахдара, чувара султановог оружја, a потом му је поверена дужност главног царског комор-ника.Баш у то време Рустем-паша је уживао највећу сул-танову милост. Султан му је дао за жену своју љубими-цу кћерку Мирмаху, која је тек била навршила шес-наест година. Велика принцеза и чудесна лепотица, одликовала се и песничким даром. На предлог принце-зине мајке, султаније Хуреме, Мехмед је Мирмахи да-вао часове из грчког и латинског језика. Преводио је за њу са грчког стихове песникиње Сафо, a Вергилије-ве и Овидијеве c латинског. Уз Мехмеда је MnpiMaxa ca-владала српски језик, стилистику и поетику. Он је упознао са песником Бакијом и архитектом Синаном, али је најпресудније познанство за младу принцезу било c Фахрудин-ефендијом, врсним зналцем класике и шеријатског права. Тако је млада и умна принцеза, миљеница моћне мајке султаније Хуреме и великог оца султана Сулејмана Величанственог окупила око себе највеће умове Цариграда и постала заштитник науке и поезије.Мада је потајно била заљубљена у Мехмеда, Мир-маха се повиновала без речи очевој одлуци да се уда за Рустем-пашу.[63]- To што ти желиш, оче, за мене је закон. Рустем--паша је уман и искусан, па ће умети да цени моју мла-дост. Заузврат, ја ћу му бити верна и одана жена. Раз-лика у годинама неће ми сметати, јер ћу у њему наћи мужа, оца и учитеља.Сутрадан, кад се у библиотеци срела са Мехмедом, дуго га је посматрала док је стајао оборених очију. За-тим се осмехнула, угризла љутито за усну и рекла му:- Твој заштитник, земљак и пријатељ Рустем-паша постаће ми ових дана муж.- Алах је био милостив кад ти је за мужа одредио најчеститијег човека царства! - одговорио је Мехмед побледевши. 'Ма колико млада и неискусна, Мирмаха је наслући-вала да је Мехмед воли. To joj je годило, a његово

бле-дило је тако схватила. У исто време била је убеђена да ће увек остати уз њу, a исто тако да ће и она, ма шта се догодило, остати његов пријатељ.XIII-Y ствари, одлука да се принцеза Мирмаха уда за Рустем-пашу била је жел>а велике султаније Хуреме. Умна и далековида, одлучна да свој утицај одржи и на тај начин осигура престо своме сину Мурату, Хурема је хтела да стекне пријатељство и великог везира Рус-тем-паше. Знала је колико га султан цени, a бојала се да ће Рустем-паша, какав је правичан, стати на страну Селимову, кога је отац од све мушке деце издвајао и према коме је испољавао нескривену слабост, иако је Селим нагињао пијанству и раскалашности. Хурема је знала да противу себе има највећи број дворана, да је не воли улема, велики муфтија, ни врли утицајни шеик Нуредин. Па и сви други на двору и око султана - ха-ремске жене, шкопци, паше нижега ранга, послуга, па-жеви и штитоноше - сви су потајно нагињали Селиму, a били противу Мурата, који се понашао надмено и си-ловито. Удајом Мирмахе за Рустем-пашу Хурема је си-гурно, бар је тако веровала, стицала његову наклоност према сину. Y исто време је знала да су иза Рустем--паше сви истакнути Босанци и Херцеговци који су др-жали највеће положаје у војсци и на двору.Проницљива и одмерена, Хурема је такође осетила да ће Мехмед Соколовић брзо наиредовати. Знала је и[64]то да је наклоњен њеној кћери, али је хтела да провери Мехмедову оданост, na ra je позвала к себи и запитала:- Мехмед-ага, позвала сам те да ми учиниш малу у-слугу. ''*- Узвишена султанијо, био сам и остао твој роб! -одговорио joj Мехмед, клекнувши на колена.- Устани, не желим да те видим у томе положају. Moja кћи је твој пријатељ; теби има умногоме да захва-ли за све што је научила. Ти знаш да је вољом свемоћ-ног султана удајем за Рустем-пашу. Хтела бих да ми ка-жеш, пошто си његов земљак, шта мислиш o њему?— Алах га је обдарио умом, храброшћу, знањем и одг(ћошћу. Он ће моћи и умети много добра и славе да донесе нашем моћном падишаху и царству. A принце-за Мирмаха биће срећна, јер ће Рустем-паша увек зна-ти и умети да цени тако узвишено створење као што је ваша кћи.- Погодио си моје мисли. A сада ми реци, волиш ли ти Рустем-пашу?- Толико га ценим да бих увек био спреман да по-ложим за њега своју главу. Он не само да је мој заштит-ник, већ се у свему показао као да ми је отац. Уз то, да није Рустем-паша султанов изабраник, нама Босанци-ма овде не би било места. A ми смо сви одреда одани и спремни да своје животе дамо за царство и славу па-дишаха.- Честити Мехмед-ara, буди сигуран у то да ћеш увек уживати пажњу и наклоност не само моју већ и моје кћери.После свечано обављеног венчања, углед Рустем--паше још више је порастао у Цариграду и сарају. Он је сада постао члан царске породице, први везир у дво-рани Под куполом. Његова реч и одлука поштовани су као жеља султана Сулејмана. Тако висок положај ипак му није завртео главу. Постао је још скромнији и предусретљивији. Свакога је радо примао, свачије молбе и тужбе стрпљиво би саслушао, a затим позивао Фахрудин-ефендију, предајући му лично у руке пред-мет да га реши. Нарочиту пажњу и зашхиту указивао је земљацима, без обзира на то да ли су муслимани или православни. Мехмед је једном приликом присуство-вао разговору Рустем-паше и другога везира, Семиз Алипаше Прачанина.- Тешко је нама Србима да се одржимо у Царигра-лу. па било да смо примили ислам или нисмо. Сви нам5/2[65]признају храброст и војничку борбеност, али су проти-ву нас кад испливамо на високе положаје. Зато је мој брат сваки Србин, и сву своју моћ и утицај ћу употре-бити да му помогнем и да га заштитим.- Јеси ли чуо, Мехмед-ага, како ми старци мислимо и водимо рачуна o својима и завичају?- Чуо сам, честити везиру! - одговорио је смешећи се Мехмед.- Знаш ли, Рустем-пашо, да ја и сада често сањам Прачу и родитељски дом. Обрем се у сну као кад сам био дете. Обично је сунчан дан и лето. По ливадама косци и пастирице. A no испаши се раскрилили буљу-ци говеда, оваца, јагањаца. Чобани се дозивају, пасти-рице певају, a моја рахметли мајка пристиже на ливаду cторбом на леђима. Y десној руци носи котао c јелом, a y левој грабље и гледа ме умилно. Пробудим се и сав сам устрептао од среће и радости. Морам по сваку цену покушати да још једном посетим Прачу.- Ја свој завичај у Херцеговини, Семиз-пашо, знам само из оногашто ми је причао рахметли отац. Прили-ком освајања Београда и Шапца, био сам се примакао до Босне. Рачунао сам да ћу бити послан према Хр-ватској и мору на Аустријанце и Млечиће, да од живе жеље видим своју постојбину. Али кад је потписан мир, Ибрахим-паша ми није хтео дозволити да видим завичај. Он је, пас му душу појео, мрзео отровном мр-жњом

све нас Србе.- Шта друго можеш очекивати од једног Грка, без обзира што је примио ислам! - слеже раменима Семиз Алипаша.Тек кад је доспео у круг својих великих земљака, Мехмед је поново почео да размишља o завичају, ро-дитељима и браћи. Јасно му је било да је његов живот судбински везан за Цариград, султана и Турско Цар-ство, али се исто тако осећао везан за српски народ, из кога је поникао. Највише га је морила жеља да види брата Макарија, за кога је дознао да је постао игуман у Светој Гори. За оца, мајку и млађу браћу било му је познато само то да су живи. Стриц Јоаким је умро, a наследио га је Мехмеду непознат рођак Антоније. Се-ћајући се завичаја, родбине, људи из Босне, Србије и осталих српских крајева, често је туговао, јер је знао колико су сви они патили, раздвојени двема верама и борећи се на две стране - за Турке и за хришћанске владаре противу Турака. Баш зато га је обузималажеља да успе и дочепа се, као Рустем-паша, високог и утицајног положаја, како би могао помоћи својима. Он је већ био помирен c мишљу да су његови земљаци припаднЈвди двеју вера. Али без обзира на то, њему ништа није сметало да, мада сада муслиман, исто тако воли и оне који су остали хришћани.Занет прикривеном љубављу према Мирмахи, чес-то је све то заборављао и потискивао из себе. Сада кад ју је, како му се чинило, заувек изгубио, настојао је да што пре и по сваку цену успе у започетој каријери. Уосталом, мислити o Мирмахи - откако је постала Рус-тем-пашина жена - могао је само као o пријатељу и уз-вишеном бићу.Међутим, тих дана десило се оно на шта тако мудро упозорава једна турска пословица: »Кад Алах неком дадне висок положај, он му створи и све услове за то.« Баш у то време, док се Мехмед борио са самим собом и непрестано мислио o своме завичају и родбини, из-ненада је умро велики турски поморац, капудин-паша Хајрудин Барбароса. Овај одважни ратник, кога су ев-ропске поморске државе сматрале пре гусаром него турским адмиралом, већ две деценије је крстарио Сре-доземним морем, нападао млетачке и шпанске трго-вачке бродове, пленио лађе и робу, a морнаре одводио у ропство. Огледао се у десетак окршаја и са ратним морнарицама, али је сваки пут успевао да им нанесе штету и вешто избегне пораз. Из препада је доносио велики плен Турској и нико му се није мешао у посло-ве.Kao млад ратник, Мехмед је учествовао у свим бор-бама и походима које је водио султан Сулејман. Y боју на Мохачу видео је старога Коџа Абдулаха, алајбега, у оклопу и са шлемом на глави. Упознао се са Балибе-гом, c Јахја-пашиним синовима, c Хусрев-пашом, бо-санским везиром. Налазио се у Будиму кад је Ебу Ме-суд-ефендија прочитао победничку молитву. У време кад је умро стари јунак Хајрудин Барбароса, млади Мехмед је већ био запажена личност у Цариграду. На-рочито су га ценили Рустем-паша, Семиз Алипаша и трећи везир, стари Ибрахим-паша, родом из Мостара. Кад је пре одлуке султанове започео разговор o томе ко ће наследити капудин-пашу, Рустем-паша се није ни декик предомишљао већ је рекао:- Ако желимо да имамо добро организовану и снажну морнарицу, онда за капудин-пашу треба по-[66][67]ставити Мехмеда Соколовића.- Лучем да га тражиш, бољега нећеш наћи! - узвик-нуо је стари Ибрахим-паша.- Треба му дати тај положај, да видимо хоће ли о-правдати маше наде! - сложио се Семиз Алипаша.Султанија Хурема и Мирмаха, дознавши шта вези-рн мисле o Мехмеду, одмах су га предложиле Сулејма-ну.- Дина ми, у праву сте. Све више стичем у њега веру и поуздање! - сложио се султан.Тако нагао и брз успон Мехмеда Соколовића није никога изненадио. C титулом капудин-паше додељен му је галипољски саиџак, па је убрзо стекао велике приходе и углед. Ханови из тога санџака доносили су му 885.000 акчи, jep je y Галипољу било 14 зиамета и 32 тимара.XIVМсхмед је још одраније, за Хајрудиновог времена, увиђао недостатке и слабости турске морнарице. Први јс схватио да једна велика сила, каква је Турска Царе-вина, мора имати и поморску силу, како би успела да загосподари Средоземним морем и чува приобалне поседе на Балкану, у Азији и Африци. A y исто време да на азијском путу кроз Средоземно море сузбија пре-власт Шпаније, која је открићем Америке и делимич-ним освајањем Индије све више јачала, богатила се и претила чак да преузмс турске афричке поседе. Узму ли се у обзир Млечани и њихова моћна ратна и трго-вачка морнарица, па затим витезови који су држали острва Родос и Малту, адмирали младе енглеске и шведске морнарице, онда је турска морнарица, и по-ред морског вука Хајрудина Барбаросе, представљала само добро организовану гусарску дружину која се тешко могласупротставитихришћанским морнарица-ма. Уз то, турска флота није имала свој арсснал ни до-бро организована бродоградилишта. Cm.- \ смехе је по-стизалајединозахваљујући храбростн п иожргвовању својих морнара, коју су гусарили и били своји господа-ри, не зависећи ни од кога.

Мехмед је све то знао и одмах се одлучио да ојача гурску морнарицу, као важан део турске снаге и силе која би допуњавала сувоземну војску и омогућила сул-[68]тану Сулејману да оствари своје велике планове. Мех-мелу је Y неку руку то било доста лако, јер се од истак-нутих везира и достојанственика нико мије интересо-вао за тај положај. A y Рустем-паши је имао моћног за-штитника који му је дао одрешене руке и ставио на располагање сва потребна средства. Мехмед је одмах прионуо на посао да пронађе сараднике и добре гра-дитеље ратних и трговачких бродова. Прво се обратио за савет и помоћ великом архитекти Синану и инжење-ру Хорозу Мемији, затраживши да му по сваку цену набаве податке и планове савремених бојних бродова и арсенала. Затим је преко телала и својих посредника позвао све мајсторе који су ма шта знали o изградњи бродова. A таквих je y Цариграду доста нашао. Ови су били или заробљени, или су због почињених кривица пребегли из разних хришћанских држава.Y исто време, дашчарски трговци добили су наруц-бине да набаве грађу и доставе je y бродоградилиште, где су се већ увелико подизале бараке за станове и зграде за радионице. Смишљено, одлучно и брзо при-ступило се сакупљању свега потребног за изградњу снажне и модерне војне морнарице. Припремало се пристаниште, иодизао се арсенал, градили бродови, набављало ново оружје. Под руководством архитекте Синана израђивани су планови a радови су обављани под надзором инжењера Мемкје Хороза. Велики про-стор доскора пустог пристаништа претворио се у не-прегледно градилиште, по коме су врвеле хиљаде рад-ника, занатлија, тесача, ковача, морнара и људи раз-них народности. Цариград никад дотад не беше видео тако ужурбан, организован рад и толику предузимљи-вост човека који је заузимао положај министра морна-рице. Прво је подигнут огроман магацин, ограђен зи-дом и шанцем, који је постао не само подесан за скло-ниште справа и оруђа, већ је онемогућио сваку крађу и разношење материјала.V исто време док су се градили нови бродовн, стари искусни морнари, највећим делом узети као придо-шлице или пребези из Далмације, вежбали су регруто-ване младиће, учећи их свему што мора знати добар морепловац и ратник на води. Мехмед је одлучио да оснажи и подмлади поморски кадар. Тако је за непуну годину дана турска морнарица добила преко сто но-вих бродова, одлично опремљених. Нови бродови били су добро наоружани, са по четири топа и неко-[69]лико лумбарди. Морнари су уз кубуре и ханџаре доби-ли и дугачке пушке, којима се појачавала убојна ватра. Заслугом архитекте Синана, бродови су могли да пре-носе више хране и бојног материјала. V исто време, први пут су турски бојни бродови имали осигуране ле-жаје за посаду, кухињу, резервну воду, као и капетане, лекаре и санитетски материјал.Мехмед је утрошио велике суме новца, али је изгра-дио моћну флоту. Једног пролетњег дана, пре одласка морнарице у Средоземно море, приређена је свечана парада. Сто педесет нових и оправљених старих бро-дова сврстало се у Мраморном мору у бојни поредак. На адмиралском броду налазили су се султан Сулеј-ман, велики везир Рустем-паша и Мехмед, који је са свога адмиралског места издавао заповести. Отпочеле су вежбе. Сви бродови су имали'нова једра, по четири топа, лумбарде, снажне веслаче и морнаре. Бојни ма-неври су трајали читав сат. Један део морнарице је на-падао, други се бранио. Топови су грмели, лумбарде их пратиле, a морнари јуришали. Султан Сулејман и Рус-тем-паша беху задивљени. Кад су сви бродови, по за-вршеној вежби, поздравили моћног падишаха, вели-ког везира и свога адмирала, султан се окрену Мехмед--паши и честита му:- Аферим! До сада сам имао само десну руку, a овим твојим делом израсла ми је и лева.- Узвишени и моћни падишаху, обновљена је и из-грађена флота на Дунаву, Сави и Морави. Y Београду, Шапцу и Смедереву стоји ти на располагању сто шај-ки, наоружаних малим топовима и лумбардама. По-дигли смо и тридесет великих скела и четрдесет шле-пова за превоз војске, хране и ратног материјала. Aтридесет нових бродова биће ускоро поринуто у Црно море.- Велики везиру, Рустем-пашо, чиме да наградим Соколовића? - запита султан Сулејман.- Поклони му, господару, неку палату на Босфору. Капудин-паша мора бити видно одликован, да бисмо осталима дали пример како треба радити.XVКад је постао капудин-паша, Мехмеду Соколовићу се пружила прилика да у Цариграду упозна везире, ја-[70]ничаре, шкопце, закулисне сплетке, подметања, неми-лосрдне подвале и крваве одмазде. Он је у ствари упо-знао сјај, блесак и величину која је задивљавала свет, мада су се мза тога скривали суровост и крвави злочи-ни, када су летеле главе дојучерашњих моћника. Знао је да су удавили великог Ибрахим-пашу и смакнули његовог миљеника Ахмед-пашу, НакОша Алију и њего-ву сестру лепу Ајшу. Упознао је грамзиву

незаситост људи око цара. Разговарао је са мудрим државницима, славним војсковођама, мулама, шеицима, великим по-знаваоцима Курана и шеријата. Осетио је сву моћ див-не султаније Хуреме, која му је у свакој прилици била заштитница, али је проникао и у њену велику игру, проткану крвавим злочинима и немилосрдним одмаз-дама. Видео је уз њу и султана лепотице свих раса, које су као заробљене принцезе, племкиње или обичне сељанке довођене у сарај, да задовоље незасите жеље падишаха, принчева, њихових удворица и миљеника.Сваки нови ратни поход доносио је злато, свилу, сребро, кадифу, бесне коње и безброј лепотица, које су пролазиле најпре кроз султанове руке, a потом као робиње дариване везирима, пашама, агама и свима онима који су се из таме безличности и осредњости гу-рали према светлом кругу моћника што су окружива-ли падишаха. Y тој великој гужви, трци и јагми да се успе, Мехмед-паша је живео стално на опрезу. Избега-вао је све што би га могло довести у сукобе, заплести у интриге, или му навући на леђа завидљиве осветни-ке. Миљеник Рустем-паше, султаније Хуреме и везири-це Мирмахе, Мехмед се могао мирно предати раду, оп-резно ширећи око себе круг младих Босанаца, које је постављао на утицајна места, како би их првом прили-ком промакао на више положаје.Kao бистар човек који се учењем и радом уздигао до моћнога положаја, Мехмед је увидео да постоји и онај други свет милионског Цариграда, који неминов-но мора одгонетнути ако жели да осигура трајан ус-пех. Зато се потрудио да што боље упозна онај заго-нетни свег Цариграда, који је настањивао тесне уличи-Це и ниске дрвене страћаре. Y тим мрачним избама живели су хамали, тезгароши, препродавци, скитнице, просјаци, проститутке и подводачи. Нарочито су га за-нимале трговачке и занатлијске четврти, у којима су увек владале врева, ужурбаност и похлепа за богаће-њем, где је грам злата - у виду акче, дуката и сребрних[71]аспри - представљао предмет неутаживе пожуде, где су људи свих раса и боја на свим језицима нудили робу и отимали се око муштерија. Ту је Мехмед могао да упозна оне праве л>уде, који живе свој живот у грчеви-тој журби и отимању мрвица са богате трпезе велнког царства, јер је у то доба Цариград поново постао мо-ћан трговачки град.Најчуднији свет се збио око трговачког приста-ништа, у које су свакодневно пристизале многобројне лађе натоварене разном робом, храном, вином, воћем и житом. Ту су се могле видети млетачке и дубровачке лађе и трговци - Шпанци, Грци, Сарацени, Јевреји, Египћани. Они су продавали своје производе, a од Пер-сијанаца, Анадолаца, Индијаца и Кинеза куповали за-чине, ћилимове, чај, порцулан. V пристаниште су хрли-ле натоварене камиле, мазге, коњи, кириџије и досто-јанствени власници робе. Око пристаништа је све вр-вело од хамала, лучких радника, робова, робиња, дер-виша, попова, калуђера, мађионичара, гатара и проро-ка. По кафанама, чајџиницама, берберницама и ашчи-ницама тискали су се људи, посрнуле жене, младићи, старци, просјаци, уцењивачи, подводачи, проститут-ке, пијанци. Све се ту куповало и продавало, нудило и наметало, отимало и јагмило.Упознати тај свет значило је за Мехмеда видети и схватити ону другу страну живота, поред које најчеш-ће господари и управљачи пролазе затворених очију. Али тај свет није био ни тако луд ни глуп да мисли како су се његови свемоћни владари, политичари, генерали, сви они који су над њим, од сејмена до великог везира, попели горе да би њих усрећили. To o људима на нај-вишим лествицама или на дну, без обзира на веру, по-рекло и мудрост, коју они што владају просипају, Мех-меду је најбоље објаснио стари ковач Мато, c којим се случајно упознао /\ок се подизао арсенал. Мато је по упутству архитекте Синана управљао ковачницом, па је једном, на захтев радника, лично затражио од Мех-меда да његовим људима повећа плату и додели им бесплатно по литру вина дневно.- Зар ти не знаш - запитао је Мехмед Мату - да је падишаховом наредбом забрањено пиће?- Знам, честити пашо, али ми смо сведоци да се сва-кога дана најмање по десет лађа c пуним бурадима вина истовари и вино однесе у град. Чак и у сам сул-танов подрум![72]- Ја сам забранио куповину вина рад и вашега до-бра. Многи од мајстора, нарочито ковачц, највећи део зараде троше по кафанама пристаништс^'- Честити пашо, пусти ти људе нека ж jTBe no своме. Понекал и доброчинство смета!- Ја то, мајстор-Мато, не разумем.-Да би ме разумео, честити пашо, Испричаћу ти једну стару египатску причу. Елем, некн сељак је имао мулу c којом je обрађивао земљу и npetjociio терете. Како су на њу биле навалиле муве, он их стаде убијати. На то ће му његова мула срдито: »Пусти, Господару; те муве на миру. Оне су већ пресите моје кр^и па ми М'НО-го и не досађују, a ако њих отераш или их; побијеш, до-летеће нове, па ће ми још ово мало снаге и крви што ми је преостало сасвим испити.«- Схватио сам те, мајстор-Мато. Изд^-jy наређење да се дозволи куповина свега што мајстори и радници

траже.Од тога дана Мехмед је често разговарао c ковачем Матом. Дознао је да је родом из Рисна и да је имао ко-вачницу у Београду. Кад је београдско становниппво одведено у ропство, узели су и њега са жгеном и кћер-чицом Анђелијом, која има већ двадесет година. Жена му је умрла пре годину дана, и он је стансшао са кћер-ком на пристаништу.- To мало кућице, башта и дете, све м^ је што имам и због чега живим. Што сам слободан чоаек, има да за-хвалим покојном Хајрудину Барбароси. Кад је поди-зао двор, ја сам му све што је од гвожђа исковао. За-пазио ме, добро платио и ослободио ропства. Он је, као и сви јунаци, умео да цени човека, без обзира на веру и невољу у којој се затекао.- Једну ствар ипак код тебе, Мато, не разумем. Па-метан си човек, велики мајстор. To и архх^текта Синан каже. Знаш неколико језика, волиш кћ^р, али много пијеш!- Мудар си али млад, честити пашо, да потпуио схватиш људе и живот. Шта мени још преостаје од за-АОвољства осим то мало пића и велике бриге за кћер-КУ? Ти је ниси видео. Лепотица је. Кад умрем, остаће сама. И Бог једини зна шта ће c њом бити!Ускоро je Мехмед упознао Матину Анђелију. Та млада девојка бледа лица, крупних црн^х очију, која испрва није смела да погледа Мехмеду у очи, брзо га је привукла и заинтересовала. Запазио је да Оцу свакога[73]дана око десет сати доноси у корпи јело. Пролазила је поред стражара оборених очију, ситним, брзим кора-ком. Онда би усплахирено пожурила до радионице, где ју је сусретао отац, узимао joj корпу, па се повла-чио у најтамнији угао радионице. Ту би ceo на велики поткивачки пањ, a Анђелији показивао руком на сан-дук у коме је чувао потковице. Она би ставила руке у крило и смерно посматрала оца како једе и из флаше натеже вино. Једном, док је тако седела, случајно је подигла поглед и спазила на прозору Мехмеда, који ју је радознало посматрао. Сусревши će c његовим очи-ма, у први мах се уплашено тргла. Затим је схватила да joj никакво зло не прети, па се осмелила и поново га погледала. Уочила је да му је лице радосно, a очи срећ-но блеште и зову је себи. Осмехнула се и стидљиво о-борила поглед; осети како joj сва крв појури у главу. После тога игра се настављала из дана у дан, све док се једном Мехмед није одлучио да сиђе и као слу-чајно започне разговор c Матом. Паша је задиркивао Мату због пића, a он му је, слежући раменима и осме-хујући се, одговарао:- Честити везиру, кад би ти знао шта је све прешло преко моје главе и осетио да ти је близу крај, никад ме не би прекоревао због овог вина којим квасим хлеб.- He корим те, мајсторе Мато. Чини ми се само да је за тебе овај посао заиста тежак, па бих ти предло-жио да будеш чувар моје куће. Добијао би храну, оде-ло и стан, са сто дуката годишње плате.- Сто дуката, то је несхватљиво за мене, племенити везиру.- He шалим се. Потребан ми је поуздан човек који ће водити бригу o мојој кући. Надзирати послугу и баштоване. Узгред ту и тамо нешто поправљати. A тво-ју бих кћер узео да води бригу o реду и чистоћи.Застао је и пажљиво осмотрио Анђелију, чије је лице пламтело руменилом.- Дакле, пристајеш ли, мајстор-Мато, да пређеш код мене? - упита Мехмед.- Анђо, сине, шта ти кажеш на то?- Оно што ти решиш, оче - одговори девојка и не схватајући шта чини погледа Мехмеда.Већ сутрадан се Мато са кћерком преселио у Мех-мед-пашину палату. Вртларска кућица, са три одеље-ња крај коњушнице, била им је додељена за станова-ње. Пашин бимбаша Хасан провео је кроз целу палату[74]оца и кћер. Староме је показао врата, браве, саџаке у каминима и све што је било од брбнзе и гвожђа, река-в,пи му:- По пашином налогу, ти ћеш водити рачуна да све ово буде одржавано у реду. Затим ћеш се бринути o воћу и дрвећу и надзирати радове око гајења поврћа. A ти, девојко - обрати се Анђелији - помагаћеш Марији у одржавању реда и чистоће у кући.Мехмед-пашина домаћица Марија дошла је да му води кућу још у данима кад је био чашнигир-баша, са скромном платом. Препоручио му је јаничар-ага; била је више година дадиља његове деце. Узео ју је из повор-ке заробљених Београђана, које је Ибрахим-паша до-вео у Цариград. Била је осредњег раста, снажна, ошт-ра погледа, са траговима патње на лицу. Кад je c Анђе-лијом остала насамо у оџаклији, топло се осмехну и рече:- Кћери моја, буди срећна што је божја промисао пала на тебе. Мехмед-паши си се много свидела. He знамкаква је његова крајња намера! Можда те је заво-лео, али знам да ништа неће урадити без твог пристан-ка.Анђелија се зачудила кад је разгледала кућицу у коју су се уселили. Сви подови су били прекривени персијским ћилимовима, сећије кадифом, a мала оџак-лија имала је камин, неколико столица, полице пуне

бакреног суђа. Ту су била и два такума за кафу, фил-џани у сребрним оплетима, велика сећија прекривена црвеном чохом, c јастуцима поређаним около. Дуго је обилазила одаје, дивећи се свему c чим би joj će очи сусреле. И таман кад је хтела да će c уживањем опру-жи по сећији, ушао је отац са корпом поморанџи. Злат-ни плодови су joj пробудили жељу да их милује погле-дом и додирне рукама.- Ово ти је послала Марија. A мени је дала неколико чашица мастике. И рекла да много не пијем, јер ће ми се болест још више погоршати. Само да знаш, сада ми се свалио терет са прсију. Ма шта било, нећеш остати на улици.Анђелија се пажљиво загледала у оца и тек сада кад je био обријан, умивен и у чистом оделу, приметила је како је ископнио, мада су му очи радосно сијале. Гле-Дајући га, изненада joj je у свести израсла мајчина сли-ка, онаква каква је била кад се пред смрт разболела. Чудан страх је сву обузе, па брзо устаде и без речи за-[75]грли оца.Једне ноћи Мато се закашљао у башти под великим платаном док је са Хасаном мезетио и пио мастику. Веома му је позлило, па су чауши брзо позвали паши-ног хећима, али помоћи није више било. Једна од плућ-них вена прсла је и загушила га крвл>у. Уз помоћ Ма-ријину и Хасанову, Мато је опремљен и сахрањен на хришћанском гробљу. Два српска калуђера — лутали-це опојали су му гроб и добили од Марије по десет акчи. После сахране један од калуђера је испричао Ма-рији да припада братству манастира Хиландара, у коме је игуман Макарије Соколовић.- По ономе што нам је причао - рекао је калуђер -чини ми се да је Макарије Соколовић рођени брат Мех-мед-паше, или му је стричевић.- Ако је истина то што говориш, онда ти не гине ве-лики дар, духовниче. Ја ћу паши одмах рећи што сам чула. A ти дођи сутра у подне пред његову кућу.- Немој ти, девојко, мене у какво зло да уплетеш! Шта ја знам/можда се паша неће обрадовати да Турци сазнају како му је рођени брат игуман?- He брини, духовниче! - одговорила му је Марија. - Од Рустем-паше, великога везира, Семиз Алипаше, другога везира, па до МехмеД-паше, ни један се од њих не стиди свога порекла и родбине. Воле и примају сво-је земљаке без обзира јесу ли хришћани или муслима-ни. Ето, ја сам остала у својој вери. Идем редовно у up-Key и држим у соби икону. Све то Мехмед зна и види, па му никад није пало на памет да ми реч замери. Hero ти дођи!Анђелија и МариЈз су потом пошле кући. Путем су ћутале. Само је Марија c времена на време крадом по-сматрала своју штићеницу, којој је црнина још више истицала лепоту лица. Кад се Анђелија нашла у соби, одједанпут је обузе непојмљив страх од самоће и по-мисли да је остала сама на свету. После мајчине смрти, уз оца који је увек лебдео над њом, осећала се зашти-ћеном. Сада је све око ње пусто, празно; она је међу страним људима, у кући моћнога и загонетног Мехмед--паше, који, додуше, ничим није показао да у њој види ниже биће.Ко зна колико је склупчана и уплакана лежала. На-једном је зачула лупу Маријиних папуча. Брзо је обри-сала трагове суза, јер је била горда и хтела чак и тој до-број жени да покаже како је спремна да поднесе све[76]нелаће. Међутим,- оштром Маријином оку није про-макло да је девојка плакала. Из искуства је знала да то гако мора бити, да је то велико олакшање и једини пут смирењу. Нутке је пришла, загрлила и пољубила Анђе-лију. Потом је погладила по коси и наместила joj сви-лену црну мараму:- Мехмед-паша хоће да ти изјави саучешће! - речеМарија.Анђелијајој ништаније одговорилавећје ћутке, по-гнуте главе пошла за њом. Кад су доспели пред паши-ну одају, Марија застаде и упозори је:- Кћери моја, буди прибрана, јер ћеш у њему наћи све што си изгубила у оцу и мајци.Анђелија је добро познавала сву лепоту и раскош пашине оцаклије, јер је скоро сваки дан заједно cMa-ријом спремала. Увек се ту осећала некако чудно, као кад улази у нешто сувише лепо и узвишено, поготову што је увек дочекивао онај узбудљиви мирис дувана који је иза себе остављао Мехмед-паша. Али кад се су-срела са Мехмедовим светлим очима, испуњеним ра-дошћу, или жудњом, смела се, оборила главу и стала као укопана.- Анђо - рече тихо Мехмед-паша - знам шта је за тебе значио отац. Знам колико те је волео и да си му ти била једина брига и утеха у старости. Изгубила си га, јер је то била Алахова воља. Ни сам не знам како да те тешим и шта да ти рекнем, али сам хтео једно да ти кажем: моју кућу сматрај својим домом, све док же-лиш

да останеш у њој.Поново је подигла поглед и приметила да је он уз-буђен. Схватила је да жели још нешто много важније да joj повери, али се није усудио, јер је вероватно же-лео да, као и увек, остане уздржан и достојанствен. Њено је срце уздрхтало, a неки снажан осећај блиско-сти, поверљивости и наде да ће у томе моћном човеку наћи заштитника, обузео је сву. Узела му је руку и при-нела је уснама. Пољубила му је судланицу и рекла:- Хвала ти, честити пашо!- Кћери моја - рекао је - немој да тугујеш. Смрт увек долази кад треба и не чини разлике између цара и просјака. Уз Марију и мене, нећеш остати сама. Ја сам већ наредио Хасану да код каменоресца поручи што треба да се гробови твоје мајке и оца пристојно Уреде.Није знала шта да му одговори, али исто тако није[77]могла да уздржи сузе. To je потакло Мехмеда, na joj je пришао, узео је за руке и дуго ју је тешио. И одједном, као да се нечег преплашила, Анђелија је полетела из одаје. Мехмед је још стајао на истом месту кад је ушла Марија. Прибрао се, осмехнуо благо и рекао:- Нено - тако је у часовима нежности звао Марију- припази на девојку док се не смири.- He брини се, Мехмед-пашо! Познајем ја женску ћуд и срце.- Пусти то сада крају! Није томе време, a и не же-лим да је унесрећим, јер се њоме не могу оженити.- Зашто би је унесрећио? Ако поживи једно време c тобом, биће искуснија. Знаће зашто се родила. Буде ли joj после тога до удаје, моја је брига да joj нађем не-ког ћалова.- Молим те, немој сада o томе.- Де, де, што се одмах дуриш. Hero, ту је онај калу-ђер o коме сам ти причала.- Уведи га! - узбуђено узвикну Мехмед-паша. Кад је Марија отворила врата, у оџаклију је ушаовисок, мршав старац испосничког изгледа. Поздравио је Мехмед-пашу дубоким поклоном, са рукама преви-јеним на грудима. Пошто су неколико пута укрстили погледе, Мехмед се обратио калуђеру:- Јеси ли ти Марији причао да је у Светој Гори Ма-карије Соколовић игуман манастира Хиландара?- Јесам, честити пашо! Он ми је главом и брадом ре-као: »Мехмед-паша је, судећи по свему, мој рођени брат. Ако ти се дадне прилика, распитај се.«- Знадеш ли бар одакле је тај твој игуман родом?- Знам, честити пашо. Из једног села покрај Лима. Имао је стрица Јоакима, игумана манастира Милеше-ве. Aима рођака или синовца, који је игуман у манас-тиру Тврдошу у Херцеговини.- Y праву си, калуђере! To je заиста мој брат Мака-рије. Hero, опрости што те одмах нисам понудио да седнеш. Знаш како ми је, Макарија никад очима нисам видео! Отишао је у манастир још пре него што сам се родио. Деде, Марија - обрати се старици - реци Хаса-ну нека донесе кафу и мастику. Овај човек ми је донео до сада најрадоснији глас у животу.Мехмед је дуго разговарао c калуђером o своме брату. Интересовао се како братство живи и да ли им ко прави какве сметње.- Сунце наше, честити пашо! - узвикну калуђер -[78]тежи нам је грчки митрополит од свих зала која посто-је на овој нашој земљи. Приходе од свих хиландарских имања по Македонији и Србији себи узима. Једно вре-ме нас је чак био истерао из великог манастирског ко-нака. Али нам Бог поможе те дође Макарије. Наљутио се, узео топузину и удри по грчким калуђерима. Од тада охридски епископ зове брата Макарија - Топуз Макарије.- Тако и доликује Соколовићима. Молим те, дођи сутра код мене да пошаљем брату писмо и дар, a теби ево десет дуката да можеш отићи у хан.- О, честитн пашо, нека свемоћни Бог теби и твоме роду и потомству да све што желиш. A ми ћемо се грешни калуђери дан и ноћ молити за твоје здравље и за великог везира Рустем-пашу.Чим је калуђер изашао, Мехмед-паша се узбуђено дигао саседишта. Обузела raje радост и срећа. Вест да му је брат жив, да је старешина манастира Хиландара, и Ашзелијина љубав, коју је јасно назрео у њеном за-хвалном погледу, потресли су га до дна душе. Тако нешто му се већ годинама није десило. To je за његову душу био нов излет из лицемерне околине у којој је го-динама морао да прима туђе навике, да прикрива своје мисли и осећања, да стално води рачуна o свему што рекне и уради. Али га је TO y исто време још више по-такло да настави своју одлучну борбу, a она већ давно зачета жеља да све постигне, да еве испред себе потис-не, да неопажено за сву ту лицемерну околину израсте до положаја великог везира, сада се још чвршће у њему уврежила. Било му је јасно да пред њим стоје још Рустем-паша и Семиз Алипаша, али да су обојица ње-гови опробани пријатељи и заштитници.

Међутим, управо због тога што је толико година мислио само на успех, одбијао је да се преда уживањи-ма и женама. Ипак, како је био само човек, морао је но-сити у себи и људске слабости. Откако је први пут ви-део Анђелију нарочито га је мучило то што ни под ко-јим условима, бар за сада, није могао да је узме за жену.ДРУГИ ДЕОI»Ha путу за велико, не треба се спотицати o ситне ствари.«Чудесни су људски путеви, препреке и сусрети на њима, мислио је игуман Макарије када му је стари ка-луђер Теофил донео Мехмед-пашино писмо и теске-ру o ношењу топуза, као и забрану турским власти-ма да ма шта предузму против игумана Макарија док се претходно не обрате за одобрење великом везиру Рустем-паши. Неколико је пута у неверици прочита-вао писмо, разгледао дарове, узбуђено устајао, хо-дао по ћелији, a затим је наредио да поново позову старца Теофила.- Седи и још једном ми испричај o свему. Али пре-тходно попиј два путира вина да ти се одреши језик и прикупе мисли. Знаш ли да је све ово испало као у сцу. Кад сам пре пет година посетио оца и мајку, ка-зивали су ми да o MOM брату Бојици откако је одве-ден из манастира Милешеве никад ништа нису чули. Веровали су да је давно умро. Чак су ме нагнали да му и упокојену молитву отпојем! A ето, Бог је свемо-гућ и његов угодник свети Сава.Теофил му је дуго и потанко причао како се у Ца-риграду нашао на гробљу са Маријом.- Сахрањивали смо једнога нашега пријатеља, гр-чког калуђера, који је по доласку у Цариград занемо-гао и умро. Одједанпут угледасмо скроман спровод у коме су биле само једна старија жена и млада де-војка. Када су ме виделе, умолише ме да умрлом очи-там опело. Питао сам их ко су и где живе. Кад су по-менуле име Мехмед-паше Соколовића, мени Господ просветли ум те се сетих тебе.После разговора c калуђером Теофилом, Макари-[80]је није сву ноћ могао да се смири. Седео је, пунио чи-'оук за чибуком, пушио, сркутао вино и у сећању ожцвљавао своју већ прохујалу младост и дотадаш-ње битисање у овом варљивом и тако лепом свету. Прва сећања била су му везана за збегове, јер су баш тих година турске војске заузимале преостале дело-ве Херцеговине, крећући у силовитом и необузда-ном налету ка мору. Још му се у свести задржало се-ћање на деда Васиља како је са рукама на боковима зовнуо његовог оца Димитрија и рекао му:- Турци су се осилили. Јован нам је погинуо. Га-гови синови из Пиве обележили су му гроб.Сећао се још и тога како су жене и девојке после неколико дана ставиле црне мараме, a y кући се го-дину дана није чула песма, нити се гудело уз гусле. Са прочеља старе куће скинут је племићки знак. Ње-гов отац је два-три пута посетио у Фочи санџак-бега Мехмед-пашу Кукавицу. Једном се вратио веома ра-достан, са коњем натовареним разном робом. Деци је поделио поклоне, женама нове мараме. Деди Си-меуну је донео чибук са сребром окованом лулом и ћилибарским сиском:- Ово ти је послао Мехмед-паша. И рекао је: »Кажи деди Симеуну да су нас невоље терале својим путевима. Вере нам неће сметати да останемо што смо били. Зар се и пре тога нисмо делили на патарене и православне, али смо увек стајали на истој страни у борбама иротиву Yrpa и Рима.- Да је у праву. јесте! - признао је старац и рекао: - Ја му никад нећу и не могу заборавити Јованову смрт. Само треба да знаш, Димитрије, Миомир, од-носно Мехмед-паша, остао је што је и био. Y његовом санџакату нама Србима је најлакше. Да није ништа више урадио осим што је заштитио манастире Ми-лешеву, Тврдош, Тројицу и Довољу, било би доста.После тога настали су дани ужурбаног рада, по-дизања зграда, множења оваца. Девојке су се удава-ле, момци женили, деца рађала. Макарије је све више растао и, као и остала деца у породици, чувао стоку. Једног дана, уз Госпођине посте, дошао је стриц Јоа-ким и повео га у Милешеву. Било му је тешко, али се брзо навикао на манастирски ред, калуђере, учење. Када су га зађаконили, закорачио је у осамнаесту го-дину. Обукли су му црну мантију, на главу му стави-ли камилавку и одредили га да o ускршњим празни-6/2[81]цима чита псалме. Сва су кандила била упаљена, у чирацима је горело стотине свећа. Мирис воска и тамјана гушио га је, али га је свега испуњавало уз-вишено, несхватљиво осећање. Споља је допирао пригушени жубор гомиле, звоњење звона. Цело пре-подне је препевао одговарајући стрицу игуману и ка-луђерима, који су се смењивали служећи литургију и причешћујући старце и бркате, озбиљне домаћине, главе породица.Кад је преморен изашао из цркве, видео је свуда по порти постављене софре. Стриц, игуман Јоаким, седео је у врху софре милешевског кнеза Радивоја. Кнез Радивоје остао му је заувек у сећању. Био је то кошчат, крупан старац, растреситих, проседих брко-ва. Кад га је спазио, нагнуо се према игуману Јоаки-му и нешто му рекао. Сећа се и тога како се стриц игуман радосно осмехнуо и викнуо:

- Макарије, дођи овамо да те упознам c кнезом Радивојем.Пришао је, смерно се поклонио, a Радивоје му је рекао:- Нека ти је просто мајчино млеко, кад онако до бро појеш и читаш псалме. По свему што могу да ви-дим и ироценим, нећеш ни у чему заостати за стри-цем. Ако ме Бог поживи да дочекам да примиш од њега игуманство, даћу манастиру вола као прилог. A данас, соколе, буди мој гост.Макарије је поцрвенео од толике хвале. Просто му се завртело у глави. Међутим, збило се и оно што га као страшна неман прати целога живота. Чак ни сада, кад је већ превалио педесету годину, то не може да одагна из себе и да заборави. Госте су по-служивале три младе невесте, међу којима једна ви-сока, белолика и крупних, плавих очију. Она је стал-но држала у руци бардак c медовином и доливала гостима чаше. Из њених очију избијало је нешто по-жудно чим би се погледом сусрела c Макаријем. Њен поглед га је збуњивао na je заборавио на глад. Кад се завршио обед, и девојке, момци и младе жене крену-ли у порту где је играло коло, Макарије се такође ди-гао и као омамљен, тетурајући, пошао да посматра збор и народно весеље.Стајао је прислоњен леђима уз столетни орах, за-несен оним чудним осећањем радости и наде, која се пробудила чим је угледао удовицу Госпаву, Радиво-[82]јеву снаху. Истина, виђао је он њу и раније како на Милошевки пере рубље и бели платно, кад би свеча-ником и у доколици ишао c калуђером Радионом да хвата пастрмће. Међутим, тада му је изгледала као и све друге лепе, младе жене. Једино није схватио за-што калуђер Радион увек пиљи у њу. A овај калуђер је дуго година био манастирски чобанин; за њега су остали калуђери шапатом говорили да је пре долас-ка у манастир био хајдук. Он ни закалуђерен није BO-ABO да се мота око цркве, службе божје и певнице. Остао је код стоке и чобана. Надгледао је радове при косидби и жетви. Макарија је заволео, зивкао га стално себи и водио у лов, и на реку да хватају рибу. Волео је такође да му Макарије чита старе рукопис-не књиге, прича oсрпским краљевима, цару Душану и боју на Косову.Ипак, најрадоснији је био кад крене под јесен у писанију, да по планинским селима у Расу купи при-логе за храм светога Саве. Радион је био крупна, коо мата момчина тридесетих година. Кривога носа, ве-ликих уста, зарастао у црну замршену браду, из које су му вирили само очи и HOC. Глас му.је био оштар и волео је много да се шали и смеје калуђерима:- Какви сте ми ви свеци! Медовину и ракију пије-те као смукови. Молите се пред игуманом, клечите пред олтаром, a чим се замајете по селима, све забо-рављате и јурите као ждрепци за снашама и удови-цама. Ја бар то не кријем. Живим и радим као сви ос-тали људи. Искрено се прекрстим и поменем Госпо-да и Христа.- A што јурцаш од катуна до катуна и прилежеш уз жене, мислиш да није грех! - дочекивали су га л>у-тито калуђери.- Ма какав грех? Сећаш ли се да нам је игуман причао како је Христос све опростио Марији Магда-лени, aона је у младости била роспија. Ето, ја не умем много да читам и појем, али сам по забаченим планинама крстио на хиљаде дечице. Смандрљам не-како Оченаш, помажем детенце уљем, затим га кљукнем у воду и - готово.Макарије је од калуђера Радиона научио како се гађа из кубуре и сече ханџаром.- Имам два топуза - рекао је једног дана Радион Макарију. - Овај сам задобио кад смо напали неки караван који је из Дубровника носио робу за смеде-[83]ревског санџак-бега. Кад смо зауставили караван, полетео на мене топузом један Анадолац. Мрмљао нешто неразумљиво и замахнуо да ме њиме тресне по глави. Ја га предухитрим и фикнем ханџаром, те му одсечем руку као трску. После тога смо му завили тај патрљак некаквим дроњцима и пустили га да иде.IIСветогорска ноћ је пуна пригушених звукова, ме-сечине и шумова узбурканих морских таласа, који ударају o стеновите хридине. Y Макарију је све ожи-вело као узаврели мравињак пред олују. Немајући мира, устао је, сишао у манастирско двориште, за-тим се кроз мала врата спустио до морске обале. Ceo je на високу стену коју запљускују запењени валови мора. Пред њим је треперила месечином поплављена пучина, узаврела, бучна и неспокојна као његово срце и узнемирена душа.Узалуд чита молитву и c времена на време скоро гласно узвикне: »He наведи ме во искушеније и изба-ви ме, Господе, од лукаваго.« Али што се више отима од своје прошлости, она ноћас све дубље копа по рани за коју је веровао да је заувек зарасла.Сусрети c Госпавом у току лета на Милошевки постали су чести, мада случајни. Једнога дана угледа је како бели платно. Кад га је прострла по ливади, сишла је кроз врбак до воде. Била је само у кошуљи. Кад стиже

до воде једним покретом збаци са себе кошуљу. Затим чучну у воду, обухвати колена рука-ма, обазре се на све стране и брзо као видра бућну у вир. Пливала је тамо-амо по виру, извртала се на леђа, праћакала. Затим изађе у врбак, уздиже руке изнад главе и сва напета као лук на стрели сачека да će c ње оцеди вода. Очито је уживала што је сунце милује по обнаженим грудима, трбуху и снажним ру-меним бедрима.Макарије до тада не беше видео нагу жену. To га је узбудило, занело и узвитлало да није умео скинути c ње поглед. Притајио се као да умире, расте и осећа како сва крв у њему буја, пенуша će, a мишиће напи-ње снага, коју никад п-ре у тој мери није осетио. По-легао је по земљи и бешумно отпочео да бауља на ру-кама и коленима, примичући се врбаку, све док joj će[84]није привукао на неколико корачаји. Онда се увукао у густ лесков грм и, и не дишући, посматрао је. Гос-пава се сагла, узела кошуљу и као у бунилу притис-нула је на груди, повлачећи се према грму у коме је седео Макарије. Чучнула је и већ била спремна да на-вуче кошуљу, кад joj će поглед отео према грму. Yr-ледала је Макарија, уплашила се, грлено крикнула, али се брзо снашла, покрила предњи део тела кошуљом, a затим се обесно насмејала и рекла:- Шта је? Забленуо си се у мене као теленце у нрве јасле.- Овај... He знам . . . Ловио сам рибу.- Их, какав си мутав! Видео голу жену па се уп-лашио као да сам ђаво. Није то ништа. Знам ја, и ка-луђери су људи.Затим је брзим покретом навукла кошуљу на себе, па му пришла и села уз њега. Гледала га је право у очи и смешила се као да га храбри, a онда му рекла:- Још си ти дерле! Ето, ни речи не умеш да про-збориш!Није схватио шта га је потакло, али се изненада свом снагом, хитро као вук кад хвата овцу, бацио на Госпаву. Обухватио је око струка, зарио лице у њена недра и отпочео страсно и безумно да је љуби. Неш-то слично дешавало му се неколико пута ноћу у сну, али то je раније било сасвим друкчије. Под њиме је лежала Госпава, са кошуљом засуканом до врата. Малаксалом, збуњеном, изгледала му је још лепша у својој немоћи и клонулости. Кад је покушао да се дигне, Госпава га је обухватила рукама око врата, привукла му главу и пољубила га. Потом га је сурово одгурнула, усправила се, навукла кошуљу преко ко-лена и рекла:- Чујеш, попићу, ако ма коме o овоме зуцнеш реч, секиром ћу ти размрскати главу. Ти не знаш како ја патим. Била сам c мужем три године, a потом остала удовица. Ове јесени ће ме свекар удати.- Зашто ми то говориш, знам шта је женски об-раз!- Е, кад знаш, онда сваке недеље после подне Аођи rope y шуму на брегу, али добро пази да те ко не примети. Ја ћу те тамо чекати. Јеси млад, али си снажан. Биће нам лепо.И тако, Макарије је цело лето недељом кришом излазио у шуму на брегу. Затим се негде под јесен[85]Госпава удала у једну планинску породицу на Злата-ру. Присуствовао је њеном венчању. Гледао је као накинђурену младу. Y манастирском дворишту ус-пела је да му мимогред добаци везену мараму и man-He:- Макарије, нека ти је све Богом просто. Никад те нећу заборавити.Је ли стриц Јоаким дознао за његову везу c Гос-павом, никад му није било јасно. Само, по ономе како је поступио одмах по Госпавиној удаји, верује да је мудри старац све дознао. Сећао се његових речи по-сле тога кроз све буре младости:- Сине Макарије, ово што ћу ти сада рећи, утуви у главу и по томе се управљај док не прође вртлог младости. Ми калуђери морамо се одрећи много чега на шта имају права остали људи. Бог и вера то од нас не траже, али највише тражи наш позив. Међу до-брима којих се морамо лишити јесте и жена. To jeнајболније и најтеже!Затим је дуго ћутао, гледао мимо Макарија некуд у даљину, па се тужно осмехнуо и наставио:- To искушење са женама неће те једном посети-ти. Оно је у човеку увек, као црв у кости. Ми калуђе-ри, лишени женске милоште, остајемо кроз сав жи-вот убоги и уклети. Али на другој страни добијамо у независности, слободи и могућности да можемо поднети све жртве у раду за веру и свој народ. To сам морао да ти рекнем. Знам колико си снажам, млад и разуман, али знам и да ћеш ране које будеш због жена добијао најтеже преболевати. A сада иди па се припреми, јер сутра крећеш на пут за Свету Гору, да допуниш своје знање у манастиру Хиландару.Данима је у пратњи калуђера Јефтимија путовао од Милешеве до Свете Горе. Понели су по зобницу oрамену, дренов штап и сув комад хлеба. Тако је из-дао наређење игуман Јоаким, рекавши на растанку Јефтимију:- Ево ти пет дуката. Ушиј их у мантију, и без ве-лике невоље не троши. Храну и преноћиште код на-рода. Знам да теби то није ни тешко ни необично; желим да Макарије осети сву тежину нашега живота и позива.

Све док се нису спустили до Ниша и кренули дру-мом према Куманову, успели су да одрже обућу. A кад су им опанци потпуно пропали, наставили су пут[86]боси. Понекад читав дан нису имали ни корицу хле-ба. Али би се зато у првом селу на измољеном конаку нахранили. Најтеже је Макарију било подносити бо-сотишу/нечистоћу и ваши. Јефтимије је све стоички, ведр0(подносио, чак је и шале правио на рачун мла-дог и снажног ђакона. V Валандову се одлучио да по-троши дукат, купивши за обојицу опанке, кошуље и нова џубета. Петнаести дан иза подне стигли су у Свету Гору. Игуман, седобради старац сличан све-том Николи, загрлио је Јефтимија, три пута га пољу-бивши у чело, a Макарија прекрстио и благословио. После два дана позвао је већ одморног Макарија и рекао му:- Брат у Христу, игуман Јоаким, писао ми је да ти нађем доброг учитеља за грчки, латински и изучава-ње историје и црквених канона.Макарију је требало четири године да савлада гр-чки и латински језик, a узгредно је учио филозофију, поетику и беседништво. Његов учитељ Силвестер упознао га је са теолошким проблемима. Он је водио огорчену борбу против католичанства и папе. Био је то човек широке културе, књигољубац, изванредан познавалац Сократа, Платона и Аристотела. Бавио се писањем и преписивањем књига. Још у раној мла-дости пропутовао је многе земље, чак и Русију. A имао је сталну узречицу: »Много сам света видео и сагледао сву божју красоту.« Ту је био и архијереј Пахомије, сликар, родом Грк. Одлично је познавао све тековине старе грчке културе, na je често гово-рио Макарију:- Ја сам се једва изборио да у иконографију уне-сем животну снагу природе.Заиста, лик Богородице што га је насликао подсе-ћао је Макарија на Госпаву, јер су се испод хаљине јасно наслућивали сви облици женског тела.Након четврте године Макарије је закалуђерен. Добио је дозволу да са Пахомијем крене на обилазак Христова гроба. Од Солуна до Атине обишли су све Цркве и манастире. Дивили се старим грчким споме-ницима. Посетили су многе грчке и сиријске манас-тире. Остали су у Јерусалиму два месеца, па отуда наишли преко Цариграда. Макарије је, захваљујући причама јеромонаха Силвестра, разумео многе ства-ри које су му до тада биле нејасне. Опште узевши, турским освајањима и учвршћивањем њихове влас-[87]ти прилике на Балкану нису се битно измениле. Тур-ци су на тлу Византије затекли много виши ступањ цивилизације. И не само у Византији већ и у свим по-кореним државама; нарочито у Србији. Зато су се вешто прилагођавали новим условима, мењајући само оно што се косило c учењем курана. Верске ус-танове, начин опорезивања, народни обичаји — оста-ли су неизмењени. Најкрупнија промена била је уво-ђење тимарског система, по коме земљиште није на-следно већ је везано за управне и војне дужности. Класне разлике су и дал>е остале, јер су феудални од-носи били нетакнути. Само што су се у тимарски сис-тем уклопили многи ситни феудалци-хришћани.Турска трпељивост према покореним хришћан-ским народима настајала је из два разлога. Одредбе Курана су налагале трпељивост према осталим вера-ма a, c друге стране, то су налагали и политички раз-лози. Турци су били малобројан народ, a стварали су велико царство. Зато је њихова изразита освајачка политика у XV и XVI веку захтевала мир и сигурну позадину. Исто тако се попустљив став може тума-чити и као добро смишљена и одређена политика. Разборити, опрезни султан Сулејман Величан-ствени јача централну власт, заводи нове уредбе и законе и поред војничке славе стиче углед великог законодавца. Он у реду и законитости, давању по-властица покореним хришћанима види недогледне економске успехе и збира огромне приходе да би остварио освајачке планове према Европи. Он је уви-део како је велика и захвална аутономија коју је од-мах по паду Цариграда од Мехмеда Освајача добио грчки патријарх Генадије Соколарис, a његови на-следници стално је продубљивали и проширивали. Зато се у Макарију први пут ту, у Цариграду, за-чела мисао o обнови српске патријаршије,чкоја је по-сле пада Смедерева и Србије једноставно престала да постоји, a све српске земље у црквеном погледу пот-пале су под власт охридске епархије. Замисао o об-нови патријаршије није му била сасвим јасна, a није исто тако знао одакле да почне и на кога да се осло-ни. Осећао је да мора наћи чврсто упориште, a оно је могло бити једино у манастиру Хиландару, одакле су се могле сузбијати грчке тежње и указивати тур-ској власти да су неправде које Србима чине грчке владике и свештенство опасне по мир и ред у царе-[88]вини. C том идејом вратио се у Свету Гору. Изложио је своју замисао старом игуману Петру. Овај га је са-слушао пажљиво, дуго ћутао и на крају му одгово-рио: •- To je огроман посао за који треба много људи, новца и памети. Уколико би у томе успео, то би било готово равно обнови државе. Ја и овдашње братство свесрдно ћемо ти помоћи. Само, све то треба држати у

тајности, кренути по свим српским манастирима и рећи игуманима да стално шаљу притужбе на грчке владике и охридску архиепископију.Макарије је ускоро отпочео да обилази манасти-ре, цркве и немањићке задужбине. Прокрстарио је сву Македонију, Косово, Метохију, Стари Рас, Црну Гору, Херцеговину, Босну, Приморје и спустио се у Дубровник. Окренуо се потом Задру, па се машио Загоре, Лике и Кордуна. Вратио се преко Босне и прешао преко Славоније, Срема до Будима. Затим је од Темишвара, преко Баната доспео и у Београд, Смедерево, Видин, и најзад се кроз Тракију вратио у Свету Гору. Видео је многе разрушене, напуштене и опустеле цркве и манастире. Народ обезглављен, утонуо Y сујеверје и скоро подивљао. Y многим ма-настирима још су се могли наћи калуђери, али су само стари били писмени. Епархије су држали, са изузетком херцеговачке и црногорске, Грци влади-ке, који су манастирима, поповима и Србима хриш-ћанима наметали тежи и већи харач и порезе од са-мих Турака. Узимали су све приходе од манастир-ских поседа. Једино су још успели да се одрже ма-настири Милешева, Студеница, Жича, Дечани, Тро-јица, Довоља и Бурђеви ступови.Макарије је у манастиру Тврдошу код Требиња као херцеговачког митрополита нашао рођака Анто-нија, мудра, одважна калуђера, који је још раније на-меравао да нешто предузме за осамостаљење српске цркве. Он је чврсто држао своју епархију, слагао се са цетињским владиком и био предузео извесне ко-раке да се приближи игуманима манастира Милеше-ве, Тројице, Мораче и Дечана. Антоније, за коју годи-ну млађи од Макарија, био је добар зналац свих но-вина у науци, уметности и филозофији које су све више захватале Запад. Два пута је посетио Рим, Ве-нецију, a скоро сваког лета одлазио је у Дубровник, преко кога је добијао књиге и одржавао корак c вре-[89]

меном. Његова највећа животна радост било је по-знанство c Макаријем. Задржао га је више од месец дана. Данима су водили разговере o обнови патријаршије, окупљању свештенства, стварању но вог калуђерског реда, који је имао да крене у народ да га учи вери, упознаје са славном прошлошћу v. припреми за борбу за црквену аутономију. Догово-рили су се да се у томе послу ослоне на своју браћу муслимане, који су свуда држали власт, подизали џа-мије, имали у многим местима своје текије, учене муле, имаме и дервише.Од Антонија је Макарије дознао да је у Цариграду велики везир њихов земљак Рустем-паша; други ве-зир Семиз Алипаша Прачанин, a трећи - стари Ибра-хим-паша Мостарац или Таслиџанин. Дознао је да је његов брат Мехмед постао капудин-паша. A што је било најглавније, сви они нису тајили своје порекло. Чак су помагали земљаке и осећали се по крви и је-зику једно c њима, без обзира на то што су ови били хришћани и раја.- Ту скоро посетио сам старога Скендер-бега Оросовића. Он је Мехмеда са Јахја-пашом, царским изаслаником, одвео онда за Цариград. Каже да се том приликом замерио покојном стрицу, игуману Јоакиму. Али је сада задовољан, јер је чуо од једног ученог шеика, који је дошао баш ту скоро у Мостар, да је Мехмед постао паша и да ће још даље дотерати. Он је Скендер-бегу послао на дар чоху за одело, хан-џар и кубуру у злато оковану. Па зато гледај како год можеш и знаш да c њиме што пре дођеш у везу. На-дам се у Бога да није заборавио да је Соколовић, Ср-бин и потомак племића који су од Немање, преко цара Душана, до херцега Шћепана високо име носи-ли и увек били спремни да се жртвују за свој народ. - Чим стигнем у Свету Гору и примим игуманство, отићи ћу за Цариград да ступим у везу c братом и ве-зирима, нашим земљацима - одговорио му је Мака-рије.IIIИмао сам више среће него памети, мислио је те ноћи седећи на стени крај узбурканог мора. Стигао је на неколико дана пред смрт старога игумана Пет-[90]ра. Игуманов заменик калуђер Софрен, полу-Србин, полу-Грк, полу-Македонац, a можда највише Буга-рин, већ је био увртео себи у главу да заузме игуман-ски положај у Хиландару. Добио је помоћ охридског епископа, a позивао се и на своје године, на везе c Турцима и епископом. Целом калуђерском братству је био задао велики страх. Многе је затварао у испос-ничку ћелију, слабије и страшљивије чак и тукао. Посебно се хранио, a никоме није дозвољавао да по-сећује оболелог игумана Петра. Кад је Макарије до-шао и око њега се окупили калуђери, заграјили, па почели да га грле и љубе, Софрен је однекуда на-ишао, застао и викнуо:- Каква је то вика и граја? Ko je овај непознати ка-луђер међу вама?- Ко непознат! - узвикну Макарије.- Ти, неко ко. Сада ћу викнути момке да те преби-ју и избаце из ове наше хришћанске светиње.- Шалиш ли се, или стварно претиш? - запита га Макарије, a десни брк му је већ љутито поигравао.- Нема код мене шале, скитницо! - викну Софрен и унесе се Макарију у лице.- Ти си се нашао да ме гониш из моје бабовине! -узвикну Макарије, потеже топузину и њоме крвнич-ки

истуче Софрена. Затим нареди двојици калуђера да га пренесу у његову ћелију. Дозва потом Софрено-ве пратиоце и подвикну им:- Одмах се губите из конака!По канонима и правилима уређења, манастирско братство је на предлог игумана Петра изабрало Ма-карија за игумана. Међутим, томе се успротивио ох-ридски епископ, na je спор предат да га реши велики солунски кадија. И једна и друга страна користила је везе, новац и утицај моћних људи из Цариграда. Ма-карије је остао на положају игумана манастира, мада га епископ није признавао. Солунски кадија узимао је новац и није доносио никакво решење. Од тога часа Макарију је било јасно каква му тешка борба предстоји са охридском епископијом због једног игу-манског места, a тек шта га чека кад дође време да се ухвати укоштац са цариградском патријаршијом, која је највећи део прихода извлачила из српских зе-маља и водила прогрчку политику - одрођавања Срба помоћу вере.Међутим, срећа се огласила изненада. Макаријев[91]млађи брат Бојица сада је капудин-паша у Царигра-ду. Велики везир је Рустем-паша, a највећи број цар-ских великодостојника су Срби и Херцеговци мусли-манске вере. Према овоме што је дознао и испричао Теофил, они нису заборавили порекло и крв која им струји телом. Y исто време, док је седео ту уз шумно море, Макарија је испуњавала велика нада да је про-нашао прави пут за остваривање великог дела које му је постало смисао живота. A било му је јасно да пут води преко Цариграда. To je у своје време схва-тио још и свети Сава кад је тражио самосталност српске цркве. Тим путем ће морати и он да крене, по-вољније време за то није могао наћи, јер се Сулејман спремао за велика освајања у Средњој Европи. Али је поуздано знао да ће га сумњичити грчке владике и ниже српско свештенство због привидне сарадње c Турцима. Ипак, другог пута није било.Устао је, одлучан да продужи започету борбу, и користи сва расположива средства. И чим се нашао у својој одаји, узео је хартију и гушчије перо. Часак је премишљао, a онда је брзо написао Мехмед-паши писмо. Yњему је захвалио на братском осећању, да-ровима, и изложио му своје невоље око игуманскога положаја у Хиландару. Кад су зазвонила звона за ју-тарњу молитву, спустио се до манастира, ceo y своју игуманску столицу и сачекао завршетак јутрења. При изласку позвао је младога ђакона, иконописца ЈевремаПризренца. Младић је био још голобрад, стасит, али умнога изгледа. Макарије га је гледао не-колико часака, па га упитао:- Јевреме, можеш ли се поуздати у себе и отићи до Цариграда?- Оче игумане, то сам одавно желео. Тамо бих мо-гао да видим древне иконе.- Треба да обавиш један веома важан посао од којег ће зависити и мој и твој живот.- Верујем да ћу моћи испунити твоје наде, оче игумане. Знам грчки и турски језик.- Онда се одмах спреми. Од мене ћеш добити де-сет дуката за пут.Јеврем је отишао да се спреми за пут; у себи је већ замишљао лепоте Цариграда.[92]TVОд онога дана кад је Мехмед-иаша саопштио Ан-ђелији да може остати у његовом двору и да ће ужи-вати његову заштиту, она је стално осећала неку вр-сту двоумице. Taj лепи, снажни човек, смиренога по-гледа, достојанствен и недокучив, био joj je no извес-ним поступцима толико близак да му је могла све ве-ровати. Али остати ту, значило је бити одвојена од света и људи. Поћи доцније празних руку у живот, међу људе, значило је за Анђелију оно што је толико година виђала на пристаништу, где су се младе роби-ње и посрнуле девојке, да не умру од глади, морале бавити продајом свога тела. Мада је била под ок-риљем очевим знала је сву ругобу тога живота, коме су незаштићене младе жене и девојке морале да при-бегну. Ипак, овде уз Марију и под Мехмедовом за-штитом може да живи удобно, али и да вечно остане сама. Да пође у манастир, закалуђери се и посвети молитви и Богу, и на то је помишљала, али њено тело и душа ничим је тамо не вуку. Одлучила се да o свему што је мучи поразговара c Маријом. И поред тога, од-луку је из дана у дан одлагала, јер је предосећала да мора доћи нешто што ће joj све потанко разјаснити. Једног сунчаног поднева стајала је у соби поред прозора и посматрала Босфор. Тихи поветарац је мрешкао чипкане завесе. На великом платану шуш-тало је лишће. Одједном се све стишало, завеса се опустила без шума. Aсоба се изненада испунила вре-лином поднева. Затим зачу пљусак воде у великом базену. Погледала је и спазила Мехмед-пашу како плива. Није могла очи одвојити од њега. Соба је нео-чекивано постала тесна, врелина неподношљива. Пљусак воде у базену испунио joj je чула и заокупио сву пажњу. Обузела је силна жеља да слети и главач-ке се баци у воду. Али истога часа осети страх и стид. Сетила се да је срамота што гледа Мехмеда, па се по-вукла c прозора и села на сећију. Седела је доста Дуго, a затим је устала и поново пришла прозору. По-гледала је према базену. Мехмед је био отишао; зна-ла је да сада седи у великој

столици, где се свакога дана одмарао, читао књиге и понекад наређивао да му свира оркестар и играју робиње, плесачице.Анђелија је и сада урадила оно што је толико пута чинила раније. Стала је пред огледало. Посматраласе радознало, тужних очију. Двадесет година је већ прошло, помислила je, a ja join ништа нисам узела од живота. О, Боже, узвикнула је раздражено и брзо збацила хаљине. Кад је у огледалу осмотрила своје . зрело, витко, снажно и бујно тело, обузео је осећај чудне радости. Подујмила је длановима чврсте, мла-де груди, обузета жудним осећањем 'које је прожи-мало од врхова прстију до потиљка. Несвесна шта чини, бацила се на сећију и грчила, стискајући до бола груди. Затим је заронила главу у јастук и без-разложно зајецала, као да се наслађује што сва њена лепота узалудно пропада. Заспала је и скоро све вре-ме била обузета чудесним сном, у коме су се препли-тале недовршене слике мушкога тела што се праћа-ка у води базена.Увече је Марија одведа Анђелију на велики бал-кон где је седео Мехмед и пушио наргилу; пред њим је била постављена трпеза са неколико здела слат-ких ђаконија. Погледао је док је улазила, осмехнуо се и запазио тамне колутове око њених очију. Плака-ла је, помисли, и осети како га прожима сажаљење.- Анђо, позвао сам те, јер знам да ти је после оче-ве смрти тешко самој. Седи, и прихвати се.Спустила се полако на миндер. Прихватила је из зделе баклаву и стидљиво је грицкада, гледајући у страну, јер није могла да поднесе Мехмедов поглед откако га је видела обнаженог у базену. Дуго и па-жљиво испитивао је како се осећа. Онда је, ваљда у жељи да joj постане ближи, ненаметљиво почео да прича:- Знам ја то! Можеш замислити како је било мени кад су ме као четрнаестогодишњег дечака зграбили из манастира и довели овамо.Од те вечери је редовно звао к себи Анђелију. Пио је мастику, пушио наргилу, наређивао да свира ор-кестар, да чочекиње плешу. Изгледао је збуњен и за-бринут, бар се тако Анђелији чинило. Онда је једне ноћи одједном схватила да ју је заволео и да тражи како да joj то саопшти. Да га и сама воли, била је на-чисто, jepje све време мислила на њега. Запамтила је сваки делић његовог лица, покрете руке, осмех, a на-рочито ведрину и дубину његових очију, кад би спус-тио књигу и загледао се у немирне таласе Босфора.Једне ноћи, после спарнога дана, није је позвао, па је заокупљена немиром изашла у врт и села на[94]клупу поред базена. Небо је билр мрачно, a ć време-на на време планула би муња и далеко, далеко негде одјекнула^грмљавина. C мора је дувао свеж ветар и разгаљивао спарину. Одједанпут је чула нечије кора-ке по песку и већ се уплашила, кад према муњи угле-да Мехмед-пашу како се уздигнуте главе приближа-ва к њој. Застао је и рекао:- Анђо, како је?- Добро, честити пашо - одговорила је и уздрхта-ла.Ceo je поред ње. Дуго су ћутали.— Слушај, Анђо - отпоче одједном Мехмед - ја више овако не могу.Окренула се лицем према њему и ћутке га гледа-ла, као да још нешто очекује. Видела је само његове светле, широко отворене очи.— Све што ти хоћеш, и ја желим! — одговори девој-ка снебивајући се.Мехмед је обухвати око струка, привуче себи и пољуби. Спустила му је главу на раме и зајецала.- He плачи - замоли је.- Морам, тако сам срећна.Није знао шта да ради.-Љубио је по лицу, коси, -рукама. Осећао је врелу, уздрхталу пут њенога мла-дога тела, мирис мора и шум крила узнемирених га-лебова. Пре тога је долазио у додир са разним жена-ма —чочекињама, певачицама и одалискама, али се join није заљубио. Жудња која га је захватила према Анђелији била је нешто сасвим ново. Узбуђивали су га шен ход, лице, очи, глас и све што је радила. Сада кад је дознао да га воли, да и она жуди за њим, сва му је душа букнула великом радошћу. Подигао је, узео на руке, нежно је пригрлио и понео у своју ода-JY-V' '" >Ч " .Мехмед је вршио дужност капудин-паше на вели-ко задовољство султана Сулејмана и великог везира Рустем-паше. Савесно је радио и стицао све већи ути-Цај на двору. Своје знање је редовно допушавао, јер му je везирица Мирмаха израдила код оца да може користити велику царску библиотеку, у којој су била сабрана многобројна грчка, римска, персијска и арабљанска дела. Увелико му је користило и при-[95]јатељство са архитектом Синаном, песником Баки-јом, мудрим царским писаром Фахрудином и шеи-ком Хајрудин-ефендијом. Све су то били учени, да-ровити људи, султанови ученици, a љубимци везири-це

Мирмахе и њене мајке султаније Хуреме. Велики двор Рустем-паше на Босфору постао је тих година стециште не само највећих умова Турског Царства, већ и место где се могло чути све ново што се у об-ласти културе и науке откривало у свету. Султанија Хурема, још као руска принцеза, волела је поезију, сликарство и вајарство. Истина, Кураном су сликар-ство и вајарство били забра^ени, али она је и поред тога успела -преко великог муфтије - и добила до-зволу да у свом врту може држати римске и грчке кипове. Имала је чак и собу испуњену старим икона-ма, a два хришћанска сликара су тајно били изради-ли слику Сулејмана Величанственог, њену, сина Баја-зита и кћери Мирмахе.V томе високом друштву, где се често говорило o политици, ратовима, поезији и вери, коме се радо придруживао и султан Сулејман, Мехмед Соколовић се истицао проницљивошћу, знањем чињеница и уч-тивошћу. Међутим, чим би се прешло на сплеткаре-ње и подметања, он се ћутањем ограђивао, пратећи пажљиво све шта ко каже, а'ли никад не желећи да се придружи разговору. Исто тако није се уплитао ни кад се говорило o љубавним везама, поготову што је поуздано знао да такве разговоре неко од присут-них намерно намеће, како би удесио или још више замрсио ствари, за рачун султаније Хуреме. Та лепа, мудра жена, ма колико моћна била, увек је стрепела за свој положај. Што је султан Сулејман постајао ста-рији и сав се уносио у своје освајачке и законодавне послове и планове, утолико је она све више узимала власт. Цео Диван - од великог везира Рустем-паше, царевог зета и њене кћерке, па до јаничар-аге, и киз лар-are,старешине шкопаца - био је давно у њеним рукама. Нико више у сарају није joj će смео супрот-ставити, поготову што је већ била посејала сумњу из-међу султана Сулејмана и његовог најстаријег сина Мустафе, који је по праву рођења и шеријату био предодређен за престолонаследника.Мустафа је био дрзовит, смео и необазрив мла-дић; отворено је презирао своју маћеху. Окупл>ао је око себе друштво склоно пићу, лову и раскалашно-[96]ме животу. Султанија Хурема видела је у њему опас-ност не само по себе већ и по своје потомство. Мус-тафа је презирао чак и свога брата Селима, слабића који је проводио време у теферичима крај морске обале. Њега је отац оженио Афифе Нурбану, Мле-чанком из породице Бафо, која је била јеврејског по-рекла. Њу је још као петнаестогодишњу девојку на Крфу заробио Хајрудин Барбароса и даровао је сул-тану Сулејману. Султанија Хурема заволела је малу, лукаву Јеврејку и подметнула је Селиму. Хтела је да преко ње држи у руци Селима, у коме је видела, по-ред Мустафе, другога претендента на царски престо, a који је она по сваку цену хтела да осигура своме сину Бајазиту. Али принцеза Нурбану, ма колико из-гледала подложна својој свекрви султанији Хуреми, чим је постала Селимова жена упрегла је сву снагу и вештину да стекне наклоност и поверење свога свек-ра султана Сулејмана. Знала је његову слабост према Селиму, naje на тој основи успела и да га задобије. Y исто време спријатељила се са омиљеном падиша-ховом кћерком Мирмахом, узимајући је као заштит-ницу за своју кћер Есмехану (Есмихана), која је већ као дванаестогодишња девојчица зрачила невиђе-ном лепотом и дивљом снагом османлијске крви. Ово друштво, окупљено око султаније Хуреме, Рустем--пашине жене Мирмахе, Нурбану Бафо, Селимове жене, њене кћери Есмехане, имало је највећи утицај на унутрашњу политику Дивана и султана Сулејма-на.Како је то време на Западу и у Европи било позна-то по свемоћном утицају папе Павла IV, који је мрзео и свуда прогонио Јевреје, ови су јатимице морали да беже из Млетака, Шпаније, Аустрије и Француске. Налазили су у гочиште у Цариграду код моћног сул-тана Сулејмана. Захваљујући принцези Нурбану, Јев-реји су убрзо продрли и на сам царски двор. Међу њима најумешнији беше Јусуф Наси. Звао се у ства-ри Јоан Микез. Ycneo je да пренесе свој новац у Ца-риград и ту оснује банку. Бистар, окретан, a уз то препоручен од принцезе Нурбану, Јусуф је успео да стекне поверење моћнога султана. Он му је указао на невољу Јевреја у хришћанским државама, али и на њихову финансијску моћ и трговачку спретност. Ycneo jeда задобије султана; овај се код папе Павла IV заузео за све Јевреје који су као турски поданици и7/г[97]пребеглице били затворени по хришћанским држа-вама. Плашећи се султанових претњи, папа је осло-бодио затворене Јевреје и дозволио им да пренесу свој новац у Турску.Јусуфова банка се ускоро претворила у најмоћ-нију новчану установу у Цариграду. Y њу су се сли-вала сва богатства и преко ње се развила увозна и из-возна трговина, која је доносила огромне приходе царској каси. Због тога и свога рада у обавештајној служби по Европи, Јусуф Наси је извршио велики утицај на султана Сулејмана, кога је називао Френк -беј Оглу. Y време кад је почео да расте на двору ути-цај Јусуфа Насија, принц Селим је постављен за гу-вернера у Кутахији. Да покаже љубав и наклоност према сину и снахи, хануми Нурбану, Сулејман је у-зајмио од Јусуфа 50.000 дуката и поклонио их Сели-му. Taj поклон му је послао по моћном Јеврејину, који је искористио ту околност и још више се спри-јатељио са принцом и његовом женом. Јусуф је до-био задатак да будно прати догађаје на двору и бди над интересима принца

Селима.Мехмед-паша је први осетио да ће лукави Јевре-јин играти значајну улогу на султановом двору, пого-тову ако на престо ступи Селим. Баш због тога је па-жљиво пратио његов рад и настојао да избегне сукоб c њиме. Султанија Хурема, забављена сплеткарењем око принца Мустафе, није у почетку много обраћала пажњу на Јусуфа Насија. Али кад је уочила да је сте-као моћан углед код султана Сулејмана и да се чврс-то везао са Селимом и принцезом Нурбану, настојала је да га придобије против Мустафе. To je одговарало Јусуфу, јер се Мустафа свуда изјашњавао као фана-тичан присталица ислама и противник Јевреја и хришћана. Бојећи се да не доживи поново оно што је претрпео од католика и инквизиције, a видећи у Мустафи будућег противника, Јусуф се одмах бацио на посао. Успео је да помоћу новца и дарова окружи несрећног принца Мустафу поверљивим људима, који су му пратили сваки корак и прислушкивали сваку реч. Тако је султанија Хурема, уз Јусуфову по-моћ, знала све шта ради и намерава принц Мустафа. Заузврат, она је Јусуфу израдила да га Сулејман по-стави за закупника царског харача.V целом том кругу дворских интрига, сплетака и борбе око принчева и будућег наследника, Мехмед-[98]-паша се вешто извлачио, остајући по страни. Он је ту ствар оставио будућности, сматрајући да још није време да се у то уплиће. Поготову што је стекао пот-пуно поверење везира Рустем-паше и наклоност Ди-вана. Положај капудин-паше њему више није одгова-рао. Већ је био бацио око на положај беглербега Ру-мелије, што је значило - постати намесник свих зе-маља Турског Царства у Европи.VIОткако је припала Мехмеду, Анђелија је живела у полусну љубавне среће. Годину дана су и она и Мех-мед уживали угодности срећних љубавника. Анђели-ја је добила накит и одећу какву су носиле принцезе и жене паша и везира. Y тој раскоши постала је ле-пша и привлачнија. Мехмед је никад није био сит, и чинило му се да још није успео потпуно да овлада њеним неутољивим телом. Гледајући је нагу, увек му се чинила нова и друкчија. Сваки додир њенога тела изазивао је, поред страсти, у Мехмеду и радост за душу и очи. Али оно због чега није могао да је замени ниједном другом женом, плесачицом или чочеки-њом, била је чудна љубав коју је осећао према њој, силнија и од саме њене лепоте. Кад je o свему томе испричао архитекти Синану, износећи му колико је везан за њу, пријатељ му се осмехнуо и рекао:- Међу хиљаду жена нађе се само једна коју човек никако не може да заборави и остави.- Да, у праву си. Покушао сам да нађем замену у малој Египћанки Идризи, али чим бих се нашао по-крај Анђе, Идриза није више за мене постојала.- Мехмеде, један стари мудри шеик, који је писао дивне љубавне песме, рекао ми је да женско тело по-седује и своју душу. To je нешто друго; то није душа какву имамо ми или жене које смо упознали. Ето, ја добро познајем султана Сулејмана. Велики је ратник, мудар је и неповерљив. Све је успео да потчини сво-ме имену и слави, али њега је ипак султанија Хурема потчинила - себи. Ти њу не знаш из младих дана. До-вољно је било да га својим продорним очима само умиљато погледа па да изгуби главу.Међутим, Анђелија је, увек будна и неповерљива као све жене које воле, у малој певачици Идризи осе-[99]ћала супарницу. Баш због тога хтела је по сваку цену да се увери хоће ли Мехмед ради ње моћи да одбаци Идризу. Често је наговарала Мехмед-пашу да позове ту младу певачицу да им пева. Чак је ишла тако да-леко да је Идризу задржавала дуго у ноћ да им прави друштво. Била је начисто да је та мала, крхка пева-чица до безумља заљубљена у Мехмеда. Уживала је што Идриза пати, гледајући је како бледи и подрхта-ва од бола и љубоморе. Мало-помало, те две жене су се спријатељиле и постале нераздвојне кад би Мех-мед био одсутан.Дешавало се понекад да Анђелија приволи Мех-меда да обе поведе на излет до Принчевских острва. За ове излете Мехмед је обично користио једну лађи-цу са два реда весала и осам једара, којом су упра-вљали морнари. Плаво море, сунце, слани дах воде и лепрта неба утицали су да Идриза и Анђелија помах-нитају. Тако, чим би се нашле на пешчаној обали, скидале су одећу и јуриле у воду. Кад би изашле на обалу, трчале су и сваљивале се на песак поред Мех-меда, свака настојећи да покаже своју моћ и дражи. Мала Идриза, нудила је своје витко, свеже тело, на-мирисано соком дивљег цвећа. Али ма како да је по-стајала настрана и необазрива, Мехмед би је преви-део чим би се срео са Анђелијиним сивим зеницама. Њене водом и сунцем зажарене усне имале су на тим излетима укус дозреле, слатке воћке.После тих излета, кад би се нашле насамо, Идри-за је говорила Анђелији:- Ти ниси свесна колико си срећна. Шта све не чи-ним да ме бар погледа. Бавоља жено, толико те мр-зим да бих се слатко напила твоје крви.- Нека, доћи ће ред и на тебе. Ја сам у другом ста-њу. Тада ћеш ти уживати - одговорила joj je Анђели-ја и загрлила је.Чудновато, те две жене, различите по свему, све више је зближавала љубав према истоме човеку. Y-тркивале

су се у изражавању љубави према Мехмед--паши. Међусобно су се због тога мрзеле, али једна без друге и поред тога нису могле. Кад су се на Ан-ђелији услед трудноће отпочеле видно да испољава-ју спољне промене, Идриза joj je постала још привр-женија. Помагала би joj при облачењу и прекрајању хаљина, које је заједно c њоме проширивала. A кад би мало дуже остала у постељи са Мехмедом, одлуч-[100]но га је терала, вичући:- Или Анђи! Она носи твоје дете и треба да будеш пажљивији према н>ој него пре. Нећу да мисли како сам једва Дочекала да те отргнем од ње!Задовољан што га обе жене воле, Мехмед се све више посвећивао редовном послу око морнарице. Y исто време са напетом пажњом пратио је погоршање односа између Турске и Аустрије. Наиме, још прили-ком ранијих освајања у Угарској, Сулејман је на угар-ски престо био довео Јована Запољу, који му је при-знаопокорност и плаћао годишњи данак у износу од тридесет хиљада дуката. Кад је 1540. умро Јован За-поља, на престолу је оставио жену Изабелу и мало-летног сина Јована.Аустријски цар Фердинанд, увек сумњичав и жељан новца и славе, потајно је подстицао мађарске и хрватске племиће, српске деспоте и шајкаше на Тиси и Дунаву да изазивају нереде. Правио је ступи-це Изабели, ометајући је да као намесник влада у име свога малолетног сина. Сулејман је проникао у наме-ре цара Фердинанда, који се увелико спремао да за-влада Угарском. Управо због предвиђања да ће се ус-коро сукобити са Аустријом, Сулејман је помно раз-мишљао кога да постави за беглербега у Софији.Прво је помишљао да за беглербега постави мла-дога Петрев-пашу (Пертев-паша), такође Србина ро-дом из Херцеговине, који је заједно c Мехмедом за-вршио школовање и у то време заузимао положај ја-ничар-аге. На једној седници Великог дивана, којој су присуствовали свих пет везира, шеик Нуредин и велики муфтија, Сулејман је изнео каква је ситуација у Европи и рекао:- Нама неминовно предстоји рат са Аустријом око Угарске. Фердинанд је лукав владар, не изврша-ва обавезе и свим средствима настоји да отме сву власт, тежећи да што више прошири и ојача своју државу. Муке и невоље краљице Изабеле настале су само због његових сплетки код угарских и хрватских великаша. Зато ми је потребан одлучан човек за ру-мелијског беглербега. Он тамо треба будно да прати догађаје у Угарској и припреми снажну војску, која ће бити у стању да онемогући Фердинанду присваја-н>е Угарске.- Моћни падишаху, таквог човека једино имаш у Мехмед-паши Соколовићу. Шта зна и може, показао[101]je откако je преузео положај капудин-паше - одгово-рио му је Рустем-паша, велики везир.- Ја сам се двоумио између њега и Петрев-паше.- Ако ми је допуштено да кажем, моћни пади-шаху, предност бих у овом случају ипак дао Мехмед--паши. Петрев-пашу можемо поставити за капудин--пашу, на место Мехмедово.- Хтео бих да чујем шта мисле и остали на Дива-ну?- Велики везир Рустем-паша најбоље познаје сво-је потчињене, па се у свему c њиме слажемо - одго-ворио је шеик Нуредин.- Ако је тако, поставићу Мехмед-пашу за беглер-бега Румелије - пристао је султан Сулејман. - Али, претходно морам смислити на које место да по-шаљем Арслан-пашу, досадашњег беглербега.Сулејман је очевидно био незадовољан радом ам-бициозног Арслан-паше, који се на делу није показао достојан повереног задатка. Поред тога, он је ис-пољавао и видну нетрпељивост и завист према вези-рима, који су заузимали високе положаје на Дивану у Порти. Чак се веома успешно у томе служио паск-вилама што их је писао у стиховима и преко својих људи слао султану Сулејману. Арслан-паша је нај-више мрзео Мехмед-пашу и Петрев-пашу, који су брзо напредовали и постајали султанови миљеници. Баш тих дана Ахмет-бег је довео у Цариград Мех-мед-пашиног најмлађег брата, једног стричевића и оца Димитрија. Мехмед је био ван себе од радости. Пошто је добро оденуо и припремио оца и браћу, сматрао је својом дужношћу да их представи султа-ну.- Узвишени и моћни падишаху, ово је отац, a ови дечаци - браћа вашега слуге Мехмед-паше.Султан Сулејман је најпре погледао дечаке, затим Мехмедовог оца, na je рекао:- Браћа су ти малена, и још нејака, па их не могу примити у сарај. Послаћу их у школу код Ахмет-аге. Твоме оцу дајем беговско звање и посед у Босни, који томе звању одговара.После тога је Мехмедов отац Димитрије прешао на ислам и добио ново име Џемалудин Синан-бег; стричевић је такође добио име Мустафа; најмлађи брат је ускоро умро, што је Мехмеда јако ожалости-ло. Тако се породица Соколовић готово сва пресели-[102]ла у Цариград. Чак су и остали његови стричевићи прешли у ислам. Једино је мајка Мехмеда Соколови-ћа остала у старој вери. Она се вратила на имање у село -да тамо уз рођаке оконча последње дане.

VIIY тим данима општега успеха и радости, Анђелија је родила мртво дете па и сама после неколико дана умрла. По налогу Мехмед-паше сахрањена је на хришћанском гробљу уз свога оца, где joj je подигну-та гробница. Египћанка Идриза искрено је жалила Анђу. Неутешна, толико је била изгребала лице да дуго није могла без вела изаћи пред Мехмед-пашу.Смрт жене коју је волео учинила је да Мехмед--паша схвати како човек најчешће губи оно што му је најдраже на свету. Мада дубоко уцвељен, Мехмед је нашао снаге да прикрије болни губитак. Како је то већбио устаљени обичај код турских великаша, и он се ревносно припремао да пролазећи кроз градове беглербегата покаже своје богатство, сјај и снагу. Његов караван састојао се од двадесет камила. Јахао је арапског коња пунокрвне пасмине, са пусатом окићеним златом, драгим камењем и бисером. За њиме су сеизи водили још три иста таква коња. Пратња му се састојала од стотину младих чауша, пробраних међу Босанцима. Они су јахали бесне, до-бре коње и оружјем и оделом издвајали се од свих других пратњи које је до тада видела Румелија. Мех-мед-паша је повео чак и свој оркестар, као и десет плесачица и пет певачица. Од послуге - стару Мари-ју, два кувара и неколико слушкиња. На пут су кре-нула и његова два вртлара, терзија, хећим и неколи-ко шкопаца, који су послуживали у хамаму и код жена.Још ниједан беглербег није приспео у Софију са толиком свитом и блеском као Мехмед-паша. Прихо-ди су му већ били толико нарасли да је могао подне-ти овако велике издатке. Нови положај му је доно-сио чак троструко више новца са добијених добара. Поред тога, Мехмед је, док је још био придодат Ис-кандер Челебији, схватио какву моћ државнику и војсковођи пружа богатство. Зато се као капудин--паша и повезао c многим цариградским и солунским[103]трговцима. Давао им је своју уштеђевину да је корис-те, a добит је дељена напола. Тако је већ као беглер-бег c те стране и од воденица, ваљака, закупаца ца-рина и харача стицао огромне приходе. Његови тај-ни ортаци, већином земљаци из Херцеговине и Бос-не, успешно су се носили са Јусуфом Насијем у трго-вини, закупнинама харача и царина. Поред тога, Мехмеду су стављена огромна новчана средства на располагање да у току године дана прикупи и опре-ми снажну војску од осамдесет до сто хиљада људи за поход према северу, да исто тако обезбеди храну, топове, најамнике, коње, чамце за прелаз преко реке и набави сву бојну спрему, која је премашивала моћ хришћанских владара.Још на путу за Софију Мехмед-паша је послао у Свету Гору гласника своме брату Макарију, да га неизоставно и што пре посети у Софији. Y исто вре-ме послао му је десет кеса дуката, тамјана и воска као прилог за манастир Хиландар. Имао је у рукама упутства султана Сулејмана да по сваку цеиу оства-ри савез са балканским хришћанима, a нарочито са Србима, који су свим дотадашњим турским походи-ма у Средњу Европу и према западу задавали велике ударце, као војници на угарској, аустријској или мле-тачкој страни, aјош више као хајдуци у позадини. - Сада кад су све земље наших предака у саставу Турског Царства, a добар део нас Срба примио ис-лам и стекао угледне положаје, и дужност нам је да учинимо све што можемо како бисмо у новим рато-вима сачували свој народ да не страда и гине на обе стране. Зато је на теби да ту ствар онемогућиш. Како ћеш то извести, видећеш тамо. Нама је наређено да нашу браћу хришћанске вере, ако већ не можемо по-стићи савез са њима, наговоримо да бар остану по страни док смо у сукобу са католичком Европом, која из дана у дан постаје наш највећи непријатељ! -рекао је Мехмеду једном приликом насамо и пове-рљиво Рустем-паша.Баш зато је путем, јашући и трудећи се да потис-не бол који је у њему оставила Анђелијина смрт, раз-мишљао o задацима које треба да изврши. Нема сум-ње, морао је да положи велики испит војсковође и државника, да покаже пријатељима и противницима како је дорастао за највеће подухвате.Међутим, и поред размишљања и стварања пла-[104]нова, Мехмед се све чешће сећао лика везирице Мир-махе. Мимо мужа и оца, она се састала c њим пре ње-гова одласка из Цариграда, a под заштитом и уз одобрење султаније Хуреме. Сусрет је удешен у цар-ској библиотеци. Кизлар-ага и десетак немих ушко-пљеника чували су стражу и извршили све потребне припреме да нико не дозна за састанак. Мехмед је имао одобрење од султана да може позајмити из библиотеке све књиге за које сматра да треба да их понесе са собом. Кад је ушао у дворану где су се на-лазила дела римских и грчких песника и историчара, затекао је Мирмаху како стоји поред прозора и заду-бљена у мисли посматра Босфор у даљини. Док је улазио, окренула се и гледала га пажљиво, са одлуч-ним изразом на лепом лицу. Поздравио је, клекну-вши на колена, c узвиком оданости:- Нека ми свемогући Алах опрости што грешним очима смртника могу да видим узвишену принцезу и велику везирицу Мирмаху.Одговорила му је осмехом:

- Устани, Мехмед-пашо, јер желим c тобом да го-ворим отворено и пријатељски. Moja мајка и ја смо твоји заштитници. Ти си сада добио велики положај беглербега Румелије. Moj муж Рустем-паша такође ти је заштитник и пријатељ, али ти си стекао и вели-ког противника и дин-душмана у досадашњем бег-лербегу Арслан-паши. Он ће преко овдашњих својих заштитника све покушати да те уништи. Зато буди обазрив и настој да код султана и великог везира оп-равдаш наде које се у тебе полажу.- Узвишена Мирмаха, вечно ћу остати одан роб твој и твоје велике и умне мајке султаније Хуреме. Исто тако, све поверене задатке ћу извршити и дели-ма оправдати указано поверење.- Чекај, Мехмеде! Y то ја и моја мајка не сумњамо. Али ти не смеш заборавити да се око султана Сулеј-мана врзма безброј људи којима ништа није свето кад треба некога да сруше, како би себи отворили пут ка власти и богатству. Мустафа има своје људе, Селим и принцеза Бафо такође. Moja je мајка при крају снаге и болесна. Moj брат Бајазит се прецењује и ствара многе незгоде Рустем-паши, који му је једи-ни заштитник и пријатељ. Moj отац је болећив према Селиму, баш због тога што осећа да се он налази у троуглу престижа између Мустафе, Бајазита и Сели-[105]ма, а последњи има најмање дара и могућности да за-узме престо. Ко зна! Можда је то и потајна жеља да после његове смрти сви буду гори.- He схватам те, узвишена Мирмаха. Јасно и отво рено ми нареди шта треба да радим.- Засад ништа, али и ја и мајка желимо да не за-боравиш како смо ти заштитнице и пријатељи . . .Затим је заћутала, гледала га дубоким, скоро жудним погледом, као да нешто открива у њему. Ос-мехнула се и додала:- Мехмеде, желела бих да се и мене увек сећаш. Хоћу да ти признам још и то: волим свога мужа и децу коју сам изродила c њиме, али никад нећу моћи да и на тебе не мислим. Шта нам судбина у будућнос-ти спрема -то нико не зна.Нагло је заћутала и окренула се према прозору, дајући му тиме знак да је разговор завршен и да може ићи. При изласку окренуо се нехотице и дзне-надио се сусревши će c Мирмахиним погледом. Јасно је видео у њеним очима израз љубави и неукротиве жудње. Застао је и дуго је посматрао.- Иди! - уздахну она најзад сломљеним гласом.Сада када више нема Анђелије, кад је све пусто у његовом животу, из згаришта чула помаљао се сваке вечери Мирмахин лик.VIIIМехмедов гласник није затекао игумана манасти-ра Хиландара у Светој Гори. Утврдивши се на поло-жају игумана, он је окупио калуђерско братство, од-редио заменика и издао упутства како да се послује у писарници, на имањима и c новцем. Кад је то учи-нио, узео је најбољег коња, сто дуката, привезао o ункаш топузину и кренуо на пут да обилази цркве и манастире по Србији, Санџаку, Босни и Херцегови-ни. Aнамера му је била да пређе у Срем и оде до Бу-дима, како би од игумана и калуђера тамошњих ма-настира добио што више новчаних прилога за рад на успостављању патријаршије. Пошто је обишао нај-важније манастире у Македонији, навратио је у Де-чане, па преко Пећи и Бурђевих ступова кренуо за Таслиџу. Знао је да се у манастиру Света Тројица чу-вају многе старе књиге, повеље и даровнице српских[106]краљева. Његов стари познаник и пријатељ Проко-пије Крвавац био је игуман овога манастира. Toraнеобичног човека Турци су као манастирског ђака насиХно одвели у Цариград. Насилно су га превели у ислам и одредили да учи текију. Осам година изуча-вао је Куран, шеријатско право, поезију, a уз то —ла-тински и грчки језик. Затим је прешао у медресу »Осам катедри« код Фатихове џамије.Младићи који би завршили медресу постављани су за кадије у Бруси, Једрену, Солуну или по седиш-тима санџак-беговата. Они су добијали по 500 акчи из државне благајне, a припадале су им и таксе од развода бракова, глобе од изгреда, свађа и парница око разграничења поседа. Кадијске послове обавља-ли би три године, a потом би кадија био премештен у неко друго место. Ако је доказао да је способан, могао је добити и 1000 акчи годишње, али после ду-гога службовања и великих тешкоћа. Када је преве-ден у ислам, Прокопије Крвавац је добио име Хасан. Под тим именом и као кадија службовао је у Призре-ну. Млад, леп, стекао је велики углед код свих. верни-ка и градских еснафа и трговаца. Хасан-кадија је знао да живи. Волео је добро јело, научио се на пиће, a држао је и две младе робиње. Откупио их је од не-ког старог јаничара. Дошле су у дроњцима, гладне и јадне, али су биле лепе. Није жалио новца да их оде-не, добро нахрани и привикне на уредан живот. Ме-ђутим, тешко је излазио c њима на крај, јер су хтеле да само једној од њих поклони сву своју пажњу, неж-ност и миловање. Често их је затицао почупаних коса, изгребених лица и поцепаних хаљина. На крају су се ипак сложиле да деле његову љубав.Годину дана је издржао, a онда их пустио да иду својима. Опет је живео слободан, весео као птица на грани.

И све би било како треба да му једнога дана нису довели неког калуђера. Био је то крупан, сна-жан човек тридесетих година, сав зарастао у бујну коврцаву браду. Оптужнли су га да је једном спахији завео жену, и cњоме у шуми провео месец дана. Кад су га ухватили, жену су вратили Турчину a њега све^ заног и претученог довели да му се суди.Хасан-кадија је наредио да калуђера затворе у хапсану, a он тога дана више није могао да се среди, нити да суди. Отишао је кући и седећи и размишља-јући испио читаву печатлију мастике. И тада је до-[107]'™'шао до закључка да није постао мухамеданац; остао је оно што је био у детињству и првој младости -хришћанин. Калуђера је, да задовољи тужиоце, осу-дио на две године тешке тамнице c оковима, a чим се смркло пребацио га код себе у кућу и прикрио. Др-жао га је прикривеног месец дана, затим га ошишао и обријао, метнуо му на главу арнаутско кече и про-извео у свог слугу.Сву зиму њих двојица су провели заједно. Калу-ђер је био родом Таслиџанац, a звао се Гргур. Неко-лико година је провео као ђакон у манастиру Троји-ци, a кад је постао монах кренуо је да пролута по све-ту. Лутао је од манастира до манастира пуних осам година, док није угледао запуштену цркву у Горњем Селу код Призрена. Уз припомоћ сељака из околине обновио је храм светог Бурђа, повратио му имања и направио мали конак са неколико калуђерских соба. V близини села живео је један Грк, коме су Турци подарили спахилук за учињене услуге. Звао се Мех-мед-ага. Он се био толико поасио да је скоро свако-дневно долазио у конак код Гргура. Мехмед-ага је имао младу, лепу жену, такође Гркињу, која није хте-ла прећи у ислам, па је сваког празника долазила на службу у цркву.Једном је дошла сама и утрчала код Гргура у ко-нак. Пала је пред њега на колена и кроз плач му се ис-поведила:- Свети оче, не могу више да издржим. Мехмед--ага је рђа и ушкопљеник. Ја сам млада a он - нити ме пушта од себе, нити ме може женом учинити.Тешио ју је задуго и сазетовао да се помири са судбином. A при томе је миловао по глави, док му је она рукама грлила ноге.- На крају ме ђаво узео под своје! Одвео сам је у ћелију и оскрнавио чисту калуђерску ложницу! По-сле смо се састајали по шуми, док нас једнога дана нису ухватили. Пребили су ме и свезали Мехмед-аги-ни наполичари.Кад се завршила зима, Хасан и Гргур су напусти-ли Призрен једне ноћи и кренули према завичају. Кад су дошли у манастир Тројицу, после вишемесеч-ног лутања, већ су били зарасли у косу и браду. Ма-настирско братство примило их је. Гргура су посла-ли у Дубочицу да обавља дужност пароха, a нека-дашњег кадију је стари игуман одредио за свога за-[108]меника, јер је као учен човек и зналац турског језика најбоље свршавао послове c властима. Макарије је у Прокопију нашао оданог присталицу и поверио му да у Санџаку врши припремне послове око скупља-ња потписа по манастирима, селима, код кнезова и виђених људи, да се приложе уз молбу за обнову пат-ријаршије. Тако је у Тројици Мехмед-пашин гласник стигао Макарија, предао му писмо и рекао:- Папаз-ефендија, ја беглербегу не смем на очи ако тебе не доведем. Добар је и душеван човек, али кад му се наређење не изврши, скида главу.- Одмори се дан-два па ћемо кренути за Софију.- На твоју одговорност, папаз-ефендија - пристао је гласник и одмах затражио да једе и пије.IXБеглербеговски конак у који се још истога дана по доласку у Софију уселио Мехмед-паша, дотадаш-њи беглербег Арслан-паша напустио је још онога дана кад му је гласник из Цариграда донео султано-во наређење да преда дужност Мехмед-паши Соко-ловићу. Арслан-паша је био пореклом прави Турчин. Баш због тога држао се охоло, скоро надмено, осе-ћајући мржњу и презир према свим потурчењацима. Поготову према Бошњацима, које је сматрао дивља-цима - жестоким у рату, a улизицама у миру. Али кад је при предаји дужности угледао Мехмед-пашу Со-коловића онако високог, снажног, широких плећа, гордо уздигнуте главе, у раскошној одећи стамбол-ске израде извезеној златом, како га својим леденим очидоа стреља, претрнуо је од страха. Погнуо је главу и промуцао:- Добио сам наређење од свемоћног султана да вам се јавим!- A ja вам доносим наређење да одмах кренете у Београд и преузмете команду над гарнизоном. Било је решено да преузмете дужност санџак-бега у Сме-дереву. Ја сам се томе успротивио, јер не желим да тако врсне људе понизим.- He видим да се тиме мој положај побољшао, честити беглербеже! - прибрано и срдито је одгово-рио

Арслан-паша.- Грешите! Знајте да све раније почасти задржа-[109]вате а ускоро вас чека и положај будимског паше. Велики везир Рустем-паша рекао ми је да вам изру-чим његов селам и поручим како он брине o вама. И да ће на првој седници Великог дивана предложити падишаху да будете одликовани и награђени. Више вам не могу рећи, али вам налажем да до пролећа по-јачате гарнизон на двадесет хиљада војника. Спреми-те довољно лађа за превоз и одговарајући понтонски материјал за потребе у кретању војске према Будиму и Ердељу.Чим се дан-два одморио, прегледао све чиме рас-полаже и са писарима и помоћницима израчунао c које стране да отпочне припреме, Мехмед-паша је кренуо у обилазак касарне. Пажљиво је прегледао војне магацине, тешко оружје, коње и радионице. Није га збунило што је свуда наилазио на запуште-ност, слабу дисциплину, јавашлук. Открио је да чак ни делимично нису спроведени извесни подухвати, уредбе и закони султана Сулејмана. Није му то било чудно, ни несхватљиво. Гдегод је положај држао ко леновић Османлија, шкрипало је и запињало. Нег-дашњи сурови ратници, чим би се угојили и удобно сместили, постајали су грамзиви и заборављали шта су раније били. Црвоточина се сигурно и упорно ув-лачила у снажно стабло моћнога царства. Мехмед--паши је било јасно да се може ослонити само на сво-је земљаке, који су из пораза, кроз патње и пониже-ња проналазили себи путеве до успона.Баш због тога што су њега и све његове земљаке сумњичаво, c подсмехом и неповерењем гледали рас-комоћени, богатством и привилегијама од рођења размажени Османлије, Туркмени, Арабљани, Перси-јанци, лукави Грци и препредени Јермени, он је упре-зао сву своју велику памет и одлучност да их свуда превазиђе, надмаши и покаже колико може и зна. Сада у Софији ни за кога није било мира ни изле-жавања. Гласници су хитали у све кадилуке и санџа-ке, преносили наређење да спахије и тимарлије при-преме за пролеће одређен број војника. Лађе су Ду-навом довлачиле жито, бронзу, барут, сукно и чоху за одело. Све воденице по Бугарској и у Србији млеле су жито, a пекаре пекле двопек, па се све то слагало по магацинима на путу од Софије до Београда. Војне радионице у Софији ковале су сабље и копља, aпуш-карнице израђивале кубуре и дуге шишане. Џамбаси[ИО]су се размилели по Румелији те куповали коње, мазге и камиле. Из Цариграда је дошао Синан, a где год се могао наћи добар ковач, ливац или дунђерин, без об-зира да ли*је муслиман или хришћанин, узиман је и добро плаћан да ради за војне припреме. Посебну пажњу Мехмед-паша је поклањао обавештачима, који су прерушени у трговце, просјаке, скитнице, ка-луђере-луталице или дервише кренули на све стране у правцу Угарске и Аустрије. Цео беглербегат је по-кренут и узнемирен; посебно одређени људи прику-пљали су водиче, кириџије, хришћане-добровољце, са којима је уговорено плаћање и удео у плену.На целом Балкану - од Једрена па до крајњих гра-ница на западу и северу Босне - људи су наслућива-ли да се припрема војна. Сељаци крај Цариградског друма и путева који су одувек водили војске према западу и северу, ка мору и Угарској, наслућујући несрећу убрзано су спремали склоништа за своје по-родице, закопе за жито и скупоценије ствари. Бес-посличари, бећари и скитнице окупљали су се по ха-новима, знајући да ће за њих сада бити посла, јер је рат одувек за некога био брат, a за многе несрећа и пропаст.У тако напетој атмосфери великих припрема, Мехмед-паша је проводио дане у добро организова-ном раду. Устајао би рано, попио кафу, a затим по-јахао коња и обилазио логоре, касарне, градилишта, радионице. Око десет сати вратио би се у конак, до-ручковао, a потом отишао у канцеларију. Y канцела-рији је са Синаном разгледао планове, примао извеш-таје o прикупљању војске, хране и оружја. Потом су му се јављале уходе и обавештачи, a посебно одређе-ни људи бележили су све разговоре na je из тога до-цније састављао извештаје које је слао великом вези-ру и султану у Цариград.Свако поподне Мехмед је излазио на коњу у око-лину да се разоноди ловом, a тек у сутон се враћао на починак. C коња je одлазио у хамам, где га је чекао масер, који му је ружиним уљем мазао сваки делић тела, вешто га трљајући, да му разигра крв и смири нерве. Пошто би се добро окупао и обукао, одлазио је у оџаклију, где га је чекала постављена трпеза и мала Идриза, сва устрептала од радости и жудње.Мехмед је сада био већ снажан човек, са великом, изразитом главом, крупним очима и леденим погле-дом.Идриза седи насупрот њему, подлакћена на малу, нежну руку и прати све преливе Мехмедових очију и израз његовог лица. Ту у Софији, гледајући снегове на Витоши, она је често сањарила o прекрасним ца-риградским вртовима. Сећала се како је са Анђели-јом проводила дане у сеновитом хладу великог Мех-медовог врта, где је било свакојаког воћа, цвећа и жубора шедрвана. Сада joj je све то изгледало лепше, мада је била непрекидно љубоморна на Анђелију, иако мртву. Сада joj je Мехмед припадао сав, али је често био одсутан, увек нечим занет! Чак и кад је ми-лује по лицу, грудима, чини то без жара и не приме-ћује

њену устрепталост и жарко предавање. Ни њене игре га више не узбуђују као некад!Међутим, Мехмед, ма како да је изгледао одсутан и незаинтересован за Идризу, временом се био при-викао на њена плаховита миловања и страсна пода-вања. Волео је док размишља да милује њена заобље-на колена, румена бедра, да на својим прсима осећа врелину њених плећа и рамена. Али кад год се у тим часовима сетио Анђелије, рука би му се укочила, те-лом прострујала студен, a срце се болно згрчило. Очи би му се устремиле на Идризино ситно телашце. И тада се дешавало да склоии очи и стегне је грчеви-то уза се. И док би му лежала на грудима, спуштао је трепавице и јасно видео Анђелију, како му прилази насмејана, лака као сен и подаје му се без страха и стида.Понекад би проводио вече са архитектом Сина-ном и умним секретаром Фахрудином. Седели су око препуне трпезе и пили кипарско вино. Реч би се чес-то повела o ренесанси.- Ренесанса је разбила окове хришћанске стеге, па сада на све стране по Италији, Немачкој, Фран-цуској и Шпанији цветају сликарство, поезија, зидајх се велелепне палате и катедрале. Међутим, код нас религија спутава све. Куран и шеријат су постали преуски за велико стваралаштво - тврдио је Синан.- Ти заборављаш да су твоје џамије ремек-дело архитектуре - упаде му у реч Фахрудин. - По нашим медресама и текијама све је више људи који проуча-вају римску, грчку и арабљанску културу. Ако се на-стави како смо започели, брзо ћемо и на томе пољу поћи упоредо са Западом. Осим тога моћи ћемо својезнање да обогатимо мудрошћу индијске, персијске и кинеске културе. Поготову што смо ми Турци млад ратнички народ, дојучерашњи номади, a ислам ипак није тако тесногруд као хришћанство, још више ка-толичанство, које све остале религије искључује.На тим састанцима веома често се говорило и o пролетњој војни, јер су вести из Угарске биле све не-повољније. Мехмед је већ располагао поузданим до-казима да Фердинанд жели Ердељ са Запољиним де-лом Угарске.XИгуман Макарије Соколовић стигао је у Софију три дана пред Светог Саву. Тако је намерно учинио, јер је знао да се култ светог Саве одржао у целој за-падној Бугарској као и у Србији. Чим је дошао у град, свратио је у хан, умио се, пресвукао, да би се пред братом и високим турским достојанственицима по-јавио како треба. Браћа су се гледала c неверицом. Обојица су били скоро истога раста, снажни и слич-ни, само што је Макарије био десетак година старији од Мехмеда и већ просед. Кутке су пришли, загрлили се; Мехмед је тада узбуђено казао:- Макарије, нека је хвала свемоћном Алаху што те моје очи виде.- Свакога ћу дана по две-три молитве одржати да му се и ја захвалим. Мехмеде, толико сам срећан a ни-сам у стању речима то да изразим! - узвратио је Ма-карије и отиснуо од себе брата да га боље загледа, a онда га је поново привукао на груди.Потом су сели очију пуних среће и радости.- Ја сам, Мехмеде, идући из Таслиџе овамо свра-тио у Подблаће и Раванце и тек ту сам дознао да си оца и браћу превео код себе у Цариград.- Тражио сам да ми пошаљу најмлађег брата. Мај-ка и отац нису хтели да га пусте самог на пут, јер је био болешљив. Повели су уз Николу и нашег стриче-вића Милоша. Децу сам превео у ислам. Николи није било спаса! Лечио га је султанов хећим, али узалуд. Умро је месец дана по доласку. Синовца Милоша, сада Мустафу, дао сам у школу. Али морам да ти ка-жем још једну новост: отац је по сваку цену хтео да пређе у ислам.

[112]8/2[113]- Знам, Мехмеде. Ми деца не можемо бити судије својим очевима.- Учинио је то без мога наговарања. Примио га је султан, a велики везир Рустем-паша поклонио му је посед и беговску титулу. Уз то му је одредио хиљаду акчи годишње из царске благајне.- Наш стричевић игуман манастира Милешеве све ми je o оцу испричао. Код њега се при повратку из Цариграда одмарао недељу дана. Изненадио га је, каже, кад će c чалмом на глави појавио. Само нисам запамтио ново очево име?- Џемалудин Синан-бег.Браћа су дуго разговарала, јер се Мехмед интере-совао за све из завичаја.- Ја не знам, Макарије, како ти гледаш на ово што радим, али ти једно могу рећи: кад су у питању моји рођаци и земљаци, ја не правим разлику да ли је неко хришћанин или муслиман. Бог је један, a вере не сме-ју да постану препрека кад је реч o браћи. Поред тога, колико знам и могу да видим, чини ми се да је

дошло време да нешто учинимо за наш несрећни на-род. Султаи Сулејман хоће пошто-пото да крене у по-ход на Запад. И жели да давањем повластица придо бије Србе за себе. Угри, Аустријанци и Млечани су све успехе у борбама c Турцима постизали крвљу и снагом наше браће. To овога пута морамо спречити.- Слажем će c тобом, Мехмеде! Али Срби су заса-да у Турском Царству -у најгорем положају. Цркву им држе у рукама Грци. Нема никога да их окупи, по-веже и одврати од срљања у пропаст. Зато сам упре-гао све снаге да урадим што могу, че бих ли добио од султана и Високе порте дозволу да обновим патријар-шију. Многе припреме су- већ учињене. Сада нам треба твоја помоћ, Мехмеде, да то остваримо.Мехмед је одмах схватио да је то пут да помогне своме народу, a y исто време да овога пута одврати Србе од учешћа у рату на страни Аустрије. Прихва-тио је Макаријеву замисао o обнови патријаршије и обећао му своју помоћ.- Знам, брате, да ће велики везир Рустем-паша учинити све што може. Али док се ова војна не за-врши, тешко да ће се моћи нешто предузети. Све ће зависити од мога успеха.- Све што је у мојој моћи, помоћи ћу ти преко цр-кве и свештенства.[114]Макарије je знао да је тежак и непријатан посао помагати Турке у освајачким подухватима према За-паду. Поготову што се тиме пружају могућности ка-толичком свештенству да врши пропаганду, јер је унијаћење и превођење Срба по Приморју, Хрват-ској и Угарској вршено чак и насилно. Кад је то изло-жио Мехмеду, рвај се осмехнуо и одговорио брату:- Ти, црква и свештенство нигде нећете јавно ис-тупати. Мени су потребни сигурни људи за водиче, обавештајце, a морам имати и неког калуђера да буде међу најамницима хришћанске вере. Хоћу сво-јим борцима да покажем како су у свему равноправ-ни c муслиманима. Ја сам већ објавио султанову за-повест да су све вере слободне и под његовом зашти-том.Макарије је у Софији остао као Мехмедов гост чи-тав фебруар. Кад је кренуо, дали су му пратњу да обиђе манастире по Срему, Банату и јужној Yrap-ској.Већ у марту Мехмед је наредио смедеревском, ер-дељском и никопољском паши да прикупљену вој-ску доведу у Софију. Тако се под његовом командом сакупило око 90.000 војника, од којих тридесет хиља-да коњаника, 54 топа, док су остатак сачињавале пешадија и послуга. Чекао је само наређење из Ца-риграда па да крене у рат. Међутим, баш тих дана цар Фердинанд је преко свога посланика затражио од султана Сулејмана дозволу да припоји Аустрији Ердељ, чији су се великаши изјаснили за њега, a про-тиву краљице Изабеле и њеног малолетног сина Јо-вана. Султан Сулејман је то сматрао повредом закљу-ченог споразума. Аустроугарског посланика затво-рио је у Црну кулу на Босфору, a Мехмед-паши наре-дио да крене војску на Угарску и врати Ердељ краљици Изабели, која је била турски вазал.Оно што је већ годинама желер, Мехмед-паша је сада држао у рукама: велику в^ј^ку помоћу које ће показати свим противницима шта уме, a .својим при-јатељима у Цариграду да се ндсу v њега преварили. Био је жељан славе и власти. Све друго v овом часу губило је важност у његовим очимаНикад раније ниједна турска ВОЈ^Х^ није била тако добро опремљена и дисциплинована као Мех-мед-пашина. Путем којим се кретала, од Софије према Београду, биле су осигуране резерве хране, логори[115]за смештај, а нико од војника није смео залазити у села, нити вршити насиља, пљачку или отимачину. Свакн одред су пратили поуздани чауши, a прекрши-теље реда и дисциплине на лицу места кажњавали су черечењем. Тако је као муња пројурио глас кроз мес-та куда је војска требало да прође да се нико нема чега бојати. И први пут се догодило да су сељаци ос-тајали у својим домовима и мирно посматрали ог-ромну турску силу која се као неман ваљала путеви-ма Србије према Београду.У Београду је Мехмеда чекало изненађење. Глас-ник принцезе Мирмахе предао му је писмо, сандук књига које је још раније од ње тражио, драгим каме-њем и бисером украшен Куран и једну њену песму. Мирмаха га је обавештавала да су султан и њен муж, велики везир Рустем-паша, веома задовољни брзи-ном којом је успео да припреми војску и крене на Угарску. »Нека ти свемоћни Алах подари исто тако успех, као што ти је даровао одлучну снагу и вољу« - писала је. - »Новости има много, али је за мене нај-болније што ми је ових дана умрла мајка, твоја вели-ка заштитница султанија Хурема. Отац је поражен њеном смрћу. Данима није излазио из собе. Захваљу-јући мени и Рустем-паши, прибрао се, али је и даље веома тужан. Изјави му што пре саучешће.«Пошто је послао саучешће султану, великом ве-зиру и Мирмахи, Мехмед је легао да се одмори и раз-мисли o новостима. Било му је јасно да је у премину-лој Хуреми изгубио моћнога заштитника, a исто тако није поуздано знао ко ће после њеног нестанка успети да врши утицај на сумњичавог султана Сулеј-мана, који је увек зазирао од своје родбине, поготову од синова. Од тога ће, знао је, умногоме зависити ње-гов даљи

успех и напредовање.Време ће показати - рекао је сам себи осмехну-вши се. Затим је узео Куран и пажљиво га прелиста-вао. Негде у средини наишао је на Мирмахину песму, њеном руком написану:Туга је зацарила у моме блиставом оку, Ауша је пуста, a срце јадно боли. O мајко, твоју љубав свету uдубоку, Надокнадиће човек који ме потајно воли. Алах је моћан, a cee грехове женама прашта, Јер он једини зпа da je u грешна љубав света.[И6]Ja тек сада знам да је слава обмана ташта, Што у грудима онога кога волим цвета.Било му је јасно да је Мирмаха својом песмом от-кривала оно што је онда у библиотеци прећутала. Ни сам није знао зашто је одједанпут Мирмахину слику у мислима повезао са Анђелијом. Чвор мисли се на-гло одвезао, па се сетио да је Мирмаха два-три пута посетила болесну Анђелију, доносећи joj разноврсне понуде. Сетио се и тога како је хећим немоћно слегао раменима, кад га је он преклињао да је спасе. Тек сада је схватио онај чудни сјај Мирмахиних очију кад му је скоро нехајно рекла:- Анђа је проживела уза те у срећи и заносу више од годину дана. Боље је што је на-време умрла.Њена мајка султанија Хурема била је још отворени-ја:- Мехмед-пашо, буди срећан што је умрла. Могла ти је постати сметња у напредовању. Можда те ово мало вређа, али кад се бол утиша и добро размислиш, видећеш да сам у праву.Сада му је постало јасно: Анђелија је морала да умре, јер султанија Хурема никада није бирала сред-ства кад некога треба смаћи и уништити. Много је паша, султанових миљеника и необазривих људи што су се борили за утицај и поверење код султана Сулеј-мана било смакнуто отровом, ханџаром или омчом raj-Tana.Султанија Хурема је успела да створи непремос-тиво неповерење између најстаријег принца Мустафе и оца. И ма како се убудуће ствари на двору развијале, то неповерење неће се моћи изгладити, веровао је Мехмед-паша. За Мирмаху је све до сада био убеђен да је узвишена и племенита. Ценио ју је и као даровиту песникињу, али није знао да у њој букти неукротива страст. И поред свега осећао се веома поласканим кад је из песме закључио да га моћна принцеза, везирова жена, у потаји воли. Ма како да је све то раније изгле-дало далеко и недостижно, сада кад је постао беглер-бег, заповедник велике војске, пред чијим се шатором окупљају друге паше и заповедници да их прими, по-милује погледом и изда им наређење oпокрету, све је изгледало могуће. Устао је, запалио наргилу и пљеснуо Длановима. Чауш испред врата је улетео као стрела. Поклонио се и чекао заповест.- Саопшти пашама да никакво ново наређење нећу[117]издати. Сутра се у цик зоре пребацујемо преко Саве. Априлска ноћ засићена мирисом пролећа и сумаг-лице будила је у Мехмеду сетне мисли док је раз-мишљао лежећи покрај Идризе која га је љубила.- О, моћни и велики Мехмед-пашо, немој да ме ос-тавиш у Београду. Пресвиснућу од туге за тобом.Усправио се и нежним покретом руке отиснуо Ид-ризу са својих груди. Али се она упорно све јаче при-вијала уз њега. Уживање и раздраженост толико су је. обузели да му је клонула у крило. Помиловао је по об-наженим леђима и рекао:- V рат те нећу и не могу водити, јер хоћу да будем слободан док водим борбу. Овде сам закупио велику кућу. Остављам ти Марију и сву женску послугу. Има-ћеш све, a растанак од два-три месеца добро ће нам доћи.- Ја не могу без тебе!- Биће како сам ти рекао, зато не лудуј! Сутра рано крећем.Идриза је боље од свих других упознала Мехмед--пашу. Оно на шта се одлучи и како нареди, морало је да се изврши. A пошто је била једина жена у његовом животу од одласка из Стамбола и док је вршио при-преме у Софији, сваки Мехмед-пашин пољубац, додир, осмех или реч ноћас је за њу значио блаженство и сре-ћу.Кад се дигао и отишао, није знала, нити је чула кад су је ушкопљеници пренели на носиљци из његовог шатора. Још у полусну, испружила је руку да га потра-жи у постељи. Кад га није нашла, скочила је уплашено и зачудила се у каквој то одаји, окружена раскошним стварима и намештајем, спава. Дуго је седела нага међу јастуцима, посматрала радознало и зачуђено уско сведене прозоре, шаре на зидовима, дебеле пер-сијске ћилимове и своја два велика ковчега у којима је држала хаљине, накит и новац. Неодлучно је зурила у врата, a кад су се напокон отворила и на њима се по-јавио ушкопљени роб, упитала ra je:- Где се ово налазим?- Y Хашим-агином конаку - одговорио је клањају-ћи се гојазни ћосавко.

- Ko je тај Хашим-ага?- Moj и твој господар, ханумо.- Moj једини господар је Мехмед-паша! - одговори-ла је бесно, усправљајући се и презриво гледајући[118]роба.- Колико ја знам, хуријо, Мехмед-паша те поклонио моме господару. Он је овде кадија, иначе је Мехмед--пашин далеки рођак из Босне.- To je лаж! Хоћу одмах да видим Мехмед-пашу, јер никоме другоме не могу да верујем то што си ми рекао.- Смири се, хуријо, јавићу господару. Што ми он на-реди, морам да учиним. Иначе, зна се шта се ради cне-послушним женама.-Шта, наказо?- Објасниће ти моја камџија. Изгледа ми да је ти још ниси осетила! .Само мислим да ћеш брзо променити ћуд кад видиш мога господара. Он је веома учен човек, a млађи и лепши од Мехмед-паше.Идриза је у три скока притрчала робу-шкопцу и вриштећи насрнула на њега, настојећи да му дохвати лице и да га изгребе. Међутим, он ју је брзо и вешто ухватио за руке, савио "х и као перце је пренео до по-стеље. Свалио је на душек и викнуо:- Узалуд ти је све. Кажем ти, буди мирна, a ja ћу моме господару све рећи што си изјавила. Једно могу и без њега да ти саопштим: Мехмед-паша је још у рану зору прешао реку.Идриза је тек сада схватила да је заиста узалуд да се разрачунава са робом, na je клонула на јастуке и за-ридала као увређено и преварено дете. Још није била искусила судбину харемских жена, робиња-љубимица које су господари повремено издвајали, a кад их се за-сите, даривали пријатељима. Плакала је све неутешни-је, осећајући се потпуно немоћном.XIIМехмед je c војском брзо стигао до Сланкамена, јер се све живо склањало испред њега. Страже су му у ноћи довеле гласника ердељског намесника, диплома-те и кардинала Борђија Утјешиновића, који га је у пис-му молио да се задржи у Сланкамену неколико дана, АОК он среди послове са царским штитоношом Јова-ном Ердељаном, који је затражио из Беча дозволу да преда Ердељ без борбе, како би се избегло узалудно проливање крви и пустошење земље.По тачним обавештењима, Мехмед-паша је знао да je y Ердељу стварни господар кардинал Утјешиновић,[119]који се умом, дрскошћу и вештином успео да наметне не само краљици Изабели него и цару Францу и већ две године суверено владао целим Ердељом. Taj лука-ви човек, некадашњи калуђер, родом из околине За-дра, пореклом Србин, био је прешао у католичанство, стекао углед и поверење папе, na je за заслуге око уни-јаћења Срба у Хрватској, Угарској и Аустрији добио кардиналски шешир и временом се потпуно осамоста-лио у Ердељу, подигавши раскошни двор у Егару.Сумњајући у кардиналово писмо и понуду да му се без борбе преда Ердељ, Мехмед-паша је обазриво од-говорио писмом кардиналу: »Уважени земљаче, кад би то што молиш зависило од твоје воље, верујем да би се могло наћи основа за преговоре. Али како је, по моме дубоком уверењу, господар Ердеља цар Франц, који га је непоштено, можда уз твоју помоћ, отео од за-коните краљице Изабеле и тиме погазио закључени уговор c МОЈЈШ моћним и правдољубивим господаром султаном Сулејманом, дајем ти рок од недељу дана да потврдиш то што си ми предложио. Y противном кре-ћем војску да испуним наређење свога господара и за-довољим правду. Kao доказ да си пристао иа моје ус-лове, хоћу да те видим за недељу дана у моме логору, где бисмо утаначили испуњење твојих понуда.«Међутим, кардинал Утјешиновић се не појави у од-ређеном року. Мехмед издаде заповест и његова вој-ска пређе Дунав код Петроварадина. У силовитом на-лету, Мехмед-паша је освојио Бечеј, Бечкерек, Ченад, Липову и још двадесет градова. Тако су током јула и августа освојене све јужне угарске земље, укључујући Срем, Бачку и Банат, сем Темишвара, који је држао хајдучки харамбаша Стеван Лошонција, познат као ве-лики турски непријатељ из ранијих Сулејманових по-хода према Бечу.Знајући да противу себе у Темишвару има упорног јунака, противника исте крви и језика, Мехмед га је ос-тавио на миру, c намером да на њега крене сву војску пошто ОСБОЈИ Ердељ и преостали део Угарске. Али док је он освајао Бачку и Банат, лукави кардинал Утјеши-мовић је искористио време да дигне народ Ердеља и преостале Угарске на оружје противу Турака.Наредио је да од села до села, од града до града кр-старе најугледнији људи на коњима са крвљу умаза-ним барјацима, који су са собом водили по неколико сељака такође умазаних крвљу по лицу и оделу и из[120]свег гласа запомажући викали: »Устајте, хришћани, на оружје! Свака кућа нека да макар по једног борца. A

ви, сељаци, грађани, узимајте косе, секире или кубуре, сврставајте се у чете и одреде, јер је непријатељ на пра-гу ваших кућа. Он све ставља под нож: жене, децу, старце, a што је младо одводи у ропство и продаје не-верницима.«Заплашени народ се дизао као поплава. Поред ре-довне војске на све стране су ницали одреди сељака и грађана, спремних да се боре до смрти. Прве Мехмед--пашине извиднице дочекиване су, нападане са свих страна и немилосрдно уништаване до последњег чове-ка. Сва ранија правила вођења рата и борби била су из-мењена. Села су опустела, жене и деца и стока поса-кривали се у шуме и мочваре, a кад би турска војна одељења кренула да их траже, наоружане сељачке чете искакале су одасвуд и безумно насртале. Kaoчо-пори курјака побеснелих од крви и страха сељаци су лудачки гинули, али нису одступали од борбе док из-виднице Турака и њихова погерна одељења коначно не униште.У недоумици да ли да настави наступање на Ердељ и продужи ратни поход под таквим условима, aпого-тову што се већ била примакла касна јесен, Мехмед је одлучио да се задовољи оним већ освојеним. Па пошто је на брзу руку добро снабдео и утврдио освојена мес-та и градове, завео ред и саопштио народу да се може слободно вратити у своја села и домове, одабрао за по-саду најхрабрије војнике и старешине, кренуо jec вој-ском на Темишвар. Намеравао је да најпре освоји овај град, a потом да проведе зиму -у Београду, где су му за војску већ били припремљени логор, храна и све што треба за удобан одмор. Ова три месеца борбе и осва^ јања уверила су Мехмед-пашу да је изучавање ратних вештина једно, a вођење рата сасвим друго. Оно чудно и неизвесно што ниједан план n рачун није iMorao пред-видети свуда се изненада појављивало, и све је зависи-ло од присебности, одлучности и његовог брзог снала-жења као заповедника и војсковође. Поред тога, у рату су се испољавале и неукротиве ћуди појединаца, које никаква дисциплина и строгост нису могли потпу-но да обуздају и уразуме.Многа села су била попаљена, опљачкана, a нај-више су страдали недужни, који се нису на време скло-нили испред војске- Рат је ужас беса и разарања свега[121]људског. Поља су опустсла. Мало је орано и сејано, a још мање скупљана летина. Свуда око путева лежали су оглодани костури људи и животиња. V шумама се помешали људи и звери. Војску прате пресита јата вра-на, гавранова и орлова-лешинара. Путеви су рас квашени, глиб сеже до чланака. Кола и топови загла вљују се у блато. Камиле и коњи скапавају, једино су још издржљиве мазге и војници.Магле су се спустиле над равницу, a реке, потоци, баре и издани набујали. Све је већ на измаку снаге, али се још креће ко зна по чијој вољи. Пукови, чете и од-реди ваљају се као озлојеђена гомила коју још држи на узди сурова стега и очекивана награда на зимовнику, најамници се осипају, спахије се безвољно крећу. Једи-но су још орни за борбу јаничари и њихови чауши, који се свуда мотају између одреда.Тако куља та неукротива сила ратника, која је у току лета разорила живот у већини крајева кроз које је прошла. A тамо негде на левом боку је Темишвар, утонуо у кобно ћутчње и језиву таму, кроз коју će cвремена на време зачује стравични урлик вукова, давеж подивљалих паса и кги,ожедно урлање и дозиви сеос-ких одреда, који користе ноћ, маглу, блато и заседу да му откину који живи комад меса. Да охрабри војску, Мехмед је са пратњом на челу, јер је желео да још у току ноћи изврши опкољавање Темишвара, какоби граду и посади пресекао све везе c позадином.Док се приближавао месту где ће извршити распо-ред трупа, чауши су му привели ухваћеног неприја-тељског војника, крупну брадату људину тридесетих година. Црни бркови му клонуло висе, a испод густих обрва жагре одлучне очи. По свему се види да зароб-љеник не хаје за живот и још му преостаје само да се покаже неустрашив и спреман на све што га чека.- Како се зовеш и на ком језику могу да говорим c тобом? - запита га Мехмед-паша.- Зовем се Милан, a разумем мађарски, влашки, иако сам Србин од главе до пете.- Ко ти је заповедник?— Стеван Лошонција, који не признаје ниједног цара ни краља.- Како не признаје кад брани Темишвар у савезу c аустријском војском?- Ми смо узели град у време док сте ви c војском ос-вајали Бачку, Банат и кретали се према Ердељу и Ега-[122]pv.- Колико вас има у граду?- To ти, силни Турчине, нећу и не могу рећи. Али ти могу казати - има моје браће толико да ни са тростру-ко више војске нећеш успети да град освојиш.Изненада букну пламен и са зидина Темишвара груну десетак топова. Ватрене кугле сукнуше кроз ноћ. Једна се сручи међу Турке који су били застали пред опкопима пуним воде.— Ето видиш, Турчине, шта вас на Темишвару чека!

- подсмешљиво се јави заробљеник.- Одрешите га! - нареди помирљиво Мехмед-паша.- A ти, ако желиш да спасеш живот и не учиниш ниш-та што је срамотно за правога борца, реци ми, јеси ли спреман да предаш једно моје писмо заповеднику гра-да Стевану Лошонцији и донесеш ми од њега одговор?- He знам ко си и да ли могу рачунати на твоју за-дату реч?- Јеси ли чуо за Мехмед-пашу Соколовића?- Јаничара и потурчењака? Чуо сам.- Ја сам тај и задагу реч никад нисам погазио.- Знам. Успостављаш ред, смирујеш народ, али ти је главни цил. да турска сила и власт завладају и овим крајевима.- O томе бих могао разговарати само c твојим запо-ведником, ако се одлучи да без борбе преда град. Са-чували би се животи, имовина, a вама хајдуцима бих дозволио да часно c оружјем одете куд вам је драго.Мехмед је предао писмо заробљенику и наредио да му се врати оружје. Затим је издао наређење да се пре-ма утврђеном плану заузме положај око града. Није се обазирао на'тутњаву топова c бедема. Мирно је саче-као да му подигну шатор. Кад се у њему сместио, оку-пао и пресвукао, наредио је да му позову паше и више заповеднике на договор и вечеру. Само у тешким и судбоносним часовима указивао им је овакву почаст.XIIIСутрадан око десет сати јавио се заробљеник. При-вели су га Мехмеду, који је стајао на брдашцу и по-сматрао град, бедеме и прилазе.- Поверовао си и дошао! - радознало га гледајући рече Мехмед-паша.П23]- Да, честити пашо, Стеван ти је послао одговор. -Машио се у недра и извадио писмо.Мехмед је узео писмо, сломио печат и не мало се из-ненадио бацивши летимичан поглед на јасан и кратак одговор:»Мехмед-пашо, нико те овамо није звао. Зато иди откуда си и дошао, јер овај град не бране ни Угри ни Аустријанци већ хајдучки харамбаша Стеван Лошон-ција и његових десет хиљада јунака и двадесет топо-ва.«Прочитавши дрски хајдучки одговор, Мехмед је одговорио стиховима из прве еклоге Вергилијеве:»Ante leves ergo poscentur in aere cervi et freta destituent nudos in Utore pisces.« »Пре he, дакле, лаки јелени пасти у ваздуху, И море голе рибе оставити на обалама Него што ћу ја овај град оставити.«*Мехмед-пашаЧим се заробљеник вратио у опседнути град, Мех-мед-паша је наредио да отпочне даноноћно бомбардо-вање кула и бедема из свих расположивих топова. A после бомбардовања од двадесет и четири сата, јани-чари су извршили јуриш. Хајдуци су били неустраши-ви. Пустили су јаничаре да се примакну бедемима, до-звољавали им да закаче лестве од ужади. Потом су оне што успеју да помоле главу на бедем убијали из кубура или их секли ханџарима. На гомиле Турака који су оп-седали бедем бацали су врелу воду и растопљен кат-ран. Опкопи c водом пунили су се турским лешевима. A c бедема су довикивали хајдуци:- Турци, дођите нам и сутра. Још боље ћемо вас до-чекати.- Доћи ћемо, каури, a сви колико вас има бићете набијени на коље! - одговарали су озлојеђени јанича-ри.V пет јуриша Мехмед је изгубио преко хиљаду људи, a ни бомбардовањем се ништа није постигло. Зато се после двадесетак дана борбе одлучио да на-пусти опсаду Темишвара и оде у Београд на зимовник. За сваки случај хтео је да из околине Темишвара узме што више плена у храни и стоци, na je једног дана на челу јаничара кренуо у позадину. Мада на ивици стрп-љења и огорчења, ипак је издао строго наређење својојf 124]војсци да сељаке које затекне у кућама не дира, нити да их пљачка, јер му је искуство из Ердеља показало да је најопаснији непријатељ народ који брани своје ог-њиште и голи живот.V томе крстарењу према обронцима Карпатских планина, сасвим случајно је наишао на мали, добро ут-врђени замак. Замак је био летњи дворац грофа Хуња-дија, a краљ Матија га је поклонио српском племићу Гвозденовићу, који је по паду Смедерева пребегао у Угарску.Унук -челника Радослава, млади гроф Милош др-жао је замак са посадом од три стотине људи, једним топом и две лумбарде. Изненађен од Турака, уздигао је мостове и одлучно одбио предају. Мехмед-паша је лично повео на јуриш јаничаре. После страшне борбе јаничари су успели да продру у замак и не само сасеку посаду замка већ и грофа Милоша Гвозденовића. Y не-милосрдној гужви Мехмед-паша је јурио по замку на све стране, забрањујући покољ жена и деце, вичући:- Узмите само ствари од вредности, храну и оруж-је. Жене, децу и старце c послугом немојте дирати!

Међутим, тамо где није доспео да се нађе, помамље-ни јаничари и одред плаћеника убијали су, пљачкали и робили. Али највише нереда и самовоље збило се око дворца у коме је живео гроф Милош са младом женом и послугом.Избила је наједном свађа између јаничара и плаће-ника. Они се, уосталом, никад нису међусобно трпели и сваку згоду користили су за обрачуне. Мехмед-паша је похитао да успостави ред. Натерао је коња право у гомилу. Изненађен, застао је и одмах схватио да се сва-ђа изродила око младе, лепе жене. Она је стајала уз-дигнуте главе, поносита; лице joj je изражавало гнуша-ње и презир. Викнула је очајнички из свег гласа:- Деде, шта сте стали! Хоћу да видим ко ће ме од вас добити на мегдану, јер жена грофа Милоша Гвоз-деновића може припасти само јунаку.- Ех ти, ђаурска роспијо, мислиш да смо луди због тебе крв да проливамо - одговорио је ситан, рохав ја-ничар. - Припашћеш Мехмед-паши.- Вала, кокошару, моја је и нико ми је неће узети ни доделзивати. Ја сам је пронашао и повео! - бесно се ја-вио неки стасити Турчин.- Чујеш ти, копиле, није за свињу ђул. Оваква лепо-тица мора припасти мени! - одговорио је коштуњав,[125]снажан јаничар и исуканом сабљом размахнуо око себе.- Тако, тако, Мујага! Нека се зна да смо ми царски синови - храбрио га је његов друг.Мехмед-паша је утерао коња међу завађене и под-викнуо:- Сиктер бре и једни и други! Ако позовем чауше, ни једном од вас неће остати глава на раменима. A ти, Хасане, поведи ову жену.- Стани мало, силни Турчине! Хоћу да знам чија сам заробљеница. Ја сам унука славнога деспота Пет-ра Овчаревића, чији је дед седео уз колено деспоту Борђу Смедеревцу. Радије ћу погинути него да будем осрамоћена! - устреми се на Мехмед-пашу жена убије-ног грофа Милоша Гвозденовића.- Лудо, не мислим да те срамотим већ да те зашти-тим. Ја сам Мехмед-паша Соколовић, беглербег и запо ведник целе турске војске.Она је оштро и радознало уперила своје чудне очи у Мехмеда; варница гнева јаче запламса у њеним зени-цама.- Ако си заиста Мехмед-паша и јунак како će o теби прича, мислим да ме нећеш предати на милост и неми-лост овим зверима.- Нећу, дајем ти своју реч.Она је тек сада приметила да су joj груди обнажене. Скупила је поцепану хаљину и притисла је рукама. Др-жала се више поносно него скрушено. Мехмед-паша ју је дуго пратио погледом; некакав чудан немир покре-нуо се у њему. Да стиша у себи непознато осећање, ударио је коња мамузом и викнуо чаушима:- Нека ми се скупи све робље и доведе пред капију замка.Чауши су привели тридесетак жена, девојака, ста-рица и неколико тешких рањеника. Сви су се били са-били у гомилу као овце кад их опколи чопор курјака. Мехмед-паша осети како му се од беса и горчине стег-ло грло и осушиле усне, и што може прибраније рече окупљеном робљу:- Сви сте слободни! Идите кућама, a ко покуша и најмање зло да вам нанесе, на месту ћу га обесити.Затим се окренуо чаушима и срдитим гласом запо-ведио:- Наредите да се одмах скупи одред, и сав плен ос-тави.[126]Десетак рањеника понели су на носилима направ-љеним од коља, na je јаничарски одред кренуо без р^чи; на челу је јахао смркнути Мехмед-паша. Иза њега на коњу, огрнута шалом, ћутала је заробљеница под заштитом и пажњом Хасан-аге, који је, познајући боље од свих Мехмед-пашу, наслућивао да је због нечега љут.XIVПошто је сместио војску у неколико логора око Београда, где су већ за њу биле подигнуте бараке, Мех-мед-паша се уселио у некадашњи дворац Сибињанин Јанка, подигнут кад су Угри држали Београд. За два-десетак година откако су град освојили Турци, све се наглавце било окренуло. Поред хришћана мађарског и српског порекла, у граду се налазила велика турска колонија са неколико џамија, хамама и улицама источ-њачког изгледа. Али како је чврстим редом и закони-тошћу трговина била загарантована, то се Београд у Турском Царству брзо развио у највећи трговачки град после Цариграда. Y њему су Дубровчани и Мле-чани имали своја представништва и магацине, одакле су робу разашиљали по целом Балкану. Поред тога, трговином су се бавили многи Срби, Цинцари и Грци.Велике војничке посаде и повећање броја станов-ништва утицали су на брз развој занатства. Сава и Ду-нав омогућавали су јевтин саобраћај према Царигра-ду, Влашкој, Молдавији и на север према Угарској и

Аустрији, тако да је у време кад је Мехмед-паша при-спео у Београд на зимовник град био пун свега и сва-чега, богат и удобан за живот. Многи високи турски чиновници, војни и цивилни, били су подигли раскош-не куће са баштама, воћњацима и шедрванима. По уг-леду на њих, то су у својим махалама учинили Срби тр-говци и богате занатлије.Мехмед-паша је заволео Београд и, желећи да му учини нешто добро као свој допринос, наредио је да се подигне Баш-чаршија, користећи за ту грађевину ка-мен од порушених кућа и цркава. На његово заузима-н.е отворена је у Београду и прва текија, у којој се учи-ла арапска граматика, стилистика, логика, догматика, астрономија, геометрија, поетика и реторика. Разуме се да београдска медреса није била на висини трију ве-[127]ликих медреса у Цариграду, јер није имала најбоље учител>е и зналце,.али су то ипак били веома учени, це-њени и хумани људи. Међутим, Мехмед-паиш је био цил> да младићи из поисламљених породица ту стекну основна знања, како би доцније лакше и брже могли да напредују у разним војним и грађанским службама, jep je сав терет турских ратова према Еворпи падао на његове земљаке, који су стално војевали и стајали на истуреним положајима.Ту у Београду Мехмед-паша се поново састао са братом Макаријем, који је, док је он ратовао, обилазио српске манастире по Срему, Босни, Далмацији и Хер-цеговини и скупљао потписе, доказе и уверења cкоји-ма је имао да се појави једног дана пред Рустем-пашом у Цариграду. Угошћен, охрабрен и обдарен, Макарије се из Београда упутио у Свету Гору, да се тамо прибе-ре, среди и одмори за продужетак борбе cохридском епископијом, којој је полако истрзао из руку једно за другим манастирска имања по Македонији и Србији. У исто време та борба је захтевала велике иовчане издат-ке, a Макарије је до новца могао доћи само убирањем прилога и добро организованим радом на имањима манастира Хиландара, као и оних у Метохији, по чему је и сама област у средњем веку добила име. Тако су браћа, иако разних вера, успели да нађу заједнички интерес у обнављању српске патријаршије, кроз коју би српски народ у саставу великог и моћног Отоман-ског Царства могао да стекне неку врсту аутономије и сачува своје чврсто тле за будућност.Ма колико да је предано водио рат и постигао за-видан успех, Мехмед-паша је осећао да ствари не стоје онако како их је гледао док се налазио у Цариграду и под утицајем околине у којој је живео. Наиме, Турци су били сувише мали као народ да тако велику творе-вину дуго држе под својом влашћу. Рим је одржало његово право, jep je сваки његов грађанин, без обзира на веру, расу и језик, био везан за Империју. Поред тога, покорени народи имали су такође своје право, које им нико није могао окрњити. Византију је одржа-ло хришћанство удружено c римским наслеђем. Исти-на, Турци су нудили народима куран, који је пропове-дао верску трпељивост, али је искључивао свако право неверницима. Уз то, Турци су били суров, ратнички народ, a покорени народи на много вишем степену културе. Ислам су прихватили појединци, ситни пле-[128]Mмићи, да сачувају своје раније привилегије.На другој страни, народ - повезан крвљу, језиком, радом и обичајима - остао је притајен противник. По-готову Срби, који су некад имали своју државу, цркву и започели да стварају своју културу. Сто година је већ било прошло од пада Смедерева и пропасти Србије, a присуство Турака није успело да угуши сећање на из-губљену самосталност и слободу. Y ствари, Мехмед--паша је схватио оно што многи тадашњи државници војсковође ни у Турској ни у Европи нису могли да уоче. Пропашћу Србије, бекством и уништењем висо-ког племства, Срби су се, под тегобама и невољама, претворили у прави народ; мисао oдржави, сећање на прошлост и жеље да се све изгубљено обнови, преузе-ле су на себе народне масе.Баш због тога је Мехмед-паша гајио чврсто повере-ње у Макаријев подухват, и одлучно стао на његову страну, осећајући се крвно везаним за све што он предузима. Тако сада ни Мехмед-паша није више био издвојен, јединка која под туђим небом и за туђ рачун води жилаву борбу, у којој за себе осигурава славу, ус-пех и власт. Везан крвном везом за своје земљаке, мус-лимане и православне, осећао је чврсту подлогу под ногама и веровао је да се може са свима борити и по-беђивати.XVУз нове мисли и духовно сазревање, код Мехмеда се будила и снажна потреба да поново нађе жену коју ће моћи волети. После Анђелије такву жену је могао наћи једино у везирици Мирмахи, али ма колико да му се допадала, она је била жена његовог заштитника, ве-ликог и умног Рустем-паше, према коме је осећао ис-крено поштовање и оданост. И све док је то тако, Мир-маха је могла бити само далека светлост у каљузи сва-кодневног живота, у коју и најплеменитијег човека не-миновно уваљују рат, вођење државних послова, теж-ња за славом и борба за влашћу. Али кад год би га обу-зела силовитa потреба за љубављу, искрсавала му је у свести слика младе заробљенице Милице, жене убије-ног грофа Гвозденовића.Мехмед-паша је успео да преко својих поверљивих обавештача добије све потребне податке o њој. Расла

S/2[129]je уз стрица до дванаесте године. Затим је дата на двор краљице Изабеле, и ту је остала до удаје за грофа Гвоз-деновића. Сада је та млада жена, која је у браку про-вела непуну годину дана, његова заробљеница. Живи са њим под истим кровом. Има прилику често да је види, али она је - и поред пажње и указаних почасти - уздржана, неповерљива и пркосна. Знао је да је по-верљива једино према његовој домаћици Марији. Morao je понекад из своје одаје да их чује како причају. Чак се дешавало да до њега допре онај грлени смех, ко-јим се смеју понеке жене свесне своје моћи и лепоте. Милицу ни pdncTBO није могло да скрши, a жалост за мужем још је више оплеменила и увећала њену лепоту. Мехмед-паша је још као штитоноша, у сарају и до-лазећи у додир са харемским лепотицама свих боја и поднебља, био научио да се послужи нежношћу и стрпљењем да би се приближио женама и упознао њи-хове ћуди и страсти. Турци су од Грка, Персијанаца, Арабљана и Египћана најбрже и најлакше могли да на-уче тајну задобијања љубави. Мада су у женама гледа-ли нижа бића, постајали су робови ћудљивих љубав-ница, које су немилосрдно користиле своју моћ. Мех-мед-паша је веровао да нема жене која се не може ос-војити, само је питање колико на то треба утрошити времена и труда. И кад би се његова жеља за неком же-ном пробудила, и поред све опрезности сав се уносио у борбу до победе.Иако је огорчено мрзела Турке, јер их је, оправда-но, сматрала извором своје несреће, Милица није мог-ла да порекне Мехмед-паши да држи реч. Y његовој кући указана joj je толика пажња да се није осећала заробљеницом. Послуга се опходила према њој као да је господарица. Марија је волела материнском љуба-вљу, силом је приморавајући да једе и пази на свој из-глед. Њој је могла да захвали што је без видних после-дица пребродила прве дане ропства и жалости за из-губљеним мужем. Оно чега се никад није престајала плашити, било је да ће је при повратку одвести у Ца-риград. A судбина жена, поготову младих и лепих, за-вршавала се тамо у неком харему или на пијаци робља. Стрепећи од тога, она је Макарију, док се налазио у двору код брата Мехмед-паше, отворено рекла:- Оче игумане, бојим се да ме ваш брат не одведе у Цариград. Ја бих у том случају радије изабрала смрт него срамоту.[130]- Међу многим разговорима које сам водио c бра том, дотакао сам се и твога положаја. Он је вољан, кад год зажелиш,- да те пусти и отпрати у место које озна-чиш. МеЂутим, сматра да се још ниси довољно опора-вила и да би ти нове невоље и потреси могли нашко-дити.- Заиста ни сама не знам куд бих кренула, али једно хоћу да вам кажем - ни за што на свету нећу, нити мог\да се потурчим.- To од тебе, кћери моја, нико не тражи. Ја ћу те благословити, Мехмеду ћу рећи да те свакако заштити од даљих патњи и понижења. Да ниси тако млада, по вео бих те у неки манастир да се закалуђериш ...- Марија је, оче игумане, предузела мере да ми про-нађе неке рођаке у Србији. Ако у томе успе, отићи ћу њима па што ми Бог дадне.- Твоме племенитом срцу Господ ће све добро дати - одговорио је Макарије, мада се и сам бојао за њену судбину, јер му је Мехмед, кад се повела реч o Милици, уз чудан смешак, рекао:- He брини, брате, за њу! Шта се може десити тако прелепој жени као што је она?Међутим, време је чинило своје. Наступила је бео-градска зима праћена мразом, снегом и кошавом. Мех-мед је највећи део дана проводио у удобној оцаклији читајући књиге крај разбукталог камина. Понекад би га посетио санџак-бег Јусуф Дидић, рођени Мостарац. Био је то човек педесетих година, крепак, весељак и паметан. Kao млад бег командовао је неколико година табором од хиљаду људи у чијем су се саставу налази-ли муслимани и хришћани, c којима се борио против Млечана, ускока и хајдука. Његови људи били су храб-ри, весели, волели су пиће, жене и пљачку. Он је, врз-мајући се по терену од Рисна и Новога до Стона, често одлазио на дан-два да се проведе у Дубровнику. Ту је стекао много пријатеља и извесне навике: да пије вино, и да не мари много ни за једну веру. Али је у свему био упоран; желео је да све послове свршава лепо и по за-кону, мада нити је много познавао закон нити је водио рачуна o њему. Kao и сви људи који воле живот, a уз то су и широкогруди, Јусуф-бег је где год се могло чи-ниа добро људима.Кад се Мехмед-паша, при проласку на Угарску, сус-рео c Јусуф-бегом, одмах су постали искрени прија-тељи. Јусуф-бег је и Макарија упознао и заволео. И на[131]вечери KOJY je y његову част приредио у шали му је го-ворио:- Пиј, болан ти душманин; веровао у Христа или Мухамеда, на оном свету ћеш сушити зубе! Ако има не-чег доброг и лепог, то је на овом свету. Једно не схва-там, брате Макарије, како ви калуђери можете без жене?- Крадемо их од Бога, као ви Турци вино, које вам је кураном забрањено - одговарао му је у шали Мака-рије.

- Ето, чујеш ли, Мехмед-пашо, нема вере која би мене могла од мојих земљака одвојити. A свега ми на свету, биће ми и у паклу боље кад će c Макаријем на-ђем.Пријатељство између Јусуф-бега и Макарија толи-ко се развило да су се свакодневно виђали. A кад jeMa-карије пошао, Јусуф-бег му је спремио за пут две чуту-ре вина и дао писмо за солунског кадију, свога синов-ца, који је био изучио велику медресу у Цариграду. Ју-суф беше и Мехмед-пашу навикао на вино, пршут и дуге разговоре o рату и приликама у царству. Једне ве-чери дошао је добро расположен и још cврата викнуо:- Муштулук, па да ти кажем добру вест!- He знам шта би могао да ми кажеш o чему нисам обавештен?-Нареди нека изнесу мастику, маслине и добар сир. A сада чуј. Данас сам добио вест да је убијен кар-динал Борђе Утјешиновић. Убили су га људи аустриј-ског цара. Ердељ више неће имати ђавољег калуђера! Знао сам ја њега још као младог фратра у околини Зад-ра. Два-трипут смо се срели у Дубровнику. Без обзира што нам је био непријатељ, жао ми је сваког смелог и храброг човека, нарочито кад га удес задеси.Било је ноћи кад је Мехмед-паша остајао сам у ко-наку и кад је осећао потребу да позове Милицу, макар погазио дату реч. Y таквим ноћима није могао да за-спи, нити да се удуби у читање. Пришао би прозору, гледао куле и бедеме Калемегдана, слушао звиждук кошаве. A кад би се зачуло гладно, отегнуто и језиво завијање паса, чинило му се да је препуштен нечему што се одасвуд шуња око конака и вреба га као смрт. Мада је по природи био вреле крви, са већ стеченом навиком да се обуздава, једне ноћи није издржао. По-звао је Марију и, гледајући у страну, рекао joj:- Пошаљи ми робињу Милицу да разговарам c[132]њоме!Ускоро је ушла Милица. Деловала је смирено. За-стала је на средини оџаклије, погледала га као да од њега зазире и рекла:- Звао си ме, честити пашо?Погледао је право у очи, које му се учинише замаг-љене и влажне.- Приђи и седи. Хоћу да разговарам c тобом. Понудио joj je хурмашице, халву и вино.- He могу да једем, али ћу попити гутљај вина. - На-смешила се затим и рекла:- Веровала сам да Турци не пију вино!- Зар ме ти заиста држиш за Турчина?- He знам. Мислим да је сваки наш човек кад прими ислам - Турчин.- Зар не би исто тако сваки наш човек кад пређе у католичанство постајао Мађар или Немац? Али то није тако. Вера је нешто што сваки појединац може по вољи да бира. За мене су главна ствар језик, крв и на-род из којег човек потиче.- Како се ви што сте прешли на ислам осећате међу Турцима, ја не знам, али они наши кад се покатоличе, брзо се однароде. Ето, и мој муж је прешао у католи-чанство због грофовске титуле. To ми је једино код њега сметало.- Много си га волела?- Можда. Откако ме ово зло задесило, размишљала сам често o томе. Била сам сувише млада, кретала се на краљичином двору међу женама које су мислиле и говориле само o мушкарцима. Видела сам многе ства-.ри које су код мене изазивале радозналост. Млади гроф Гвозденовић био је паж и свим се женама допа-дао. Приближио ми се, и тако је отпочела наша љубав.Y разговору са лепом Милицом Мехмед-паша није ни осетио како је протекло вече.После тог сусрета Милица је све чешће са Маријом посећивала Мехмед-пашу. Полако се привикавала на н>ега; улазила је насмешена, без сенке страха на лицу и у очима. Седала би на јастуче десно од Мехмеда, по-служивала се слаткишима, воћем и вином. Неосетно се развило пријатељство и поверење. Причаламу је све што је памтила из свога детињства, затим како је жи-вела и шта је учила на двору краљице Изабеле. Успела je да наведе и Мехмед-пашу да joj прича o себи, нај-више o данима које је провео у манастиру Милешеви,[133]школи и учењу у Цариграду, животу на султановом двору. Уживала је у топлини, лепоти и снази његовог гласа, слиКовитости приче и чудним обичајима који су били за њу туђи и несхватљиви.- Никако не могу да схватиМ како те жене могу да живе у харему да би испуњавале ћудљиве настраности једног човека, без обзира на то ко је он и шта је! - c ту-гом је изјавила Милица.- Можда немају другог излаза - одговорио је Мех-мед.- Ја бих се убила - рекла је готово са олакшањем Милица.

He опирући се, готово пресрећна и као да сваљује немили терет са својих крхких плећа и нежног срца, припала му је једне ноћи.XVIИ поред силовите, луде љубави која га је учинила готово слепим, зближивши се са Милицом Мехмед--паша није заборављао дужности. Kao беглербег и . надаље је обилазио логоре, примао обавештења, над-гледао радионице оружја и" одеће, виђао се са Јусуф--бегом, али је ноћи стално проводио у конаку. И док би на бесном ату јурио од логора до логора, или ловио у Кошутњаку и околини Авале, изненада би га обузела страсна жудња. Y исти мах осећао је некакав потајни страх човека који је свестан да нам се лепо и велико често изненада измиче. Милица је само у оним слепим часовима жудње била уз њега, предана и блиска, aпо-том би га посматрала одсутно и као да себе прекорева. И тако су им месец дана, из ноћи у ноћ, пролазили дуги, исцрпљујући часови заноса. Милица се толико ослободила да је почела и пред њим себи да замера. Онако како то чине жене које не умеју да лажу, али исто тако ни да сакупе довољно снаге и одлучности за раскид. Стално ју је мучила помисао да ће је Мехмед--паша одвести у Цариград. A ни по коју цену није хтела да буде робиња, да живи у харему и да га дели c много других жена. Ускоро је остала носећа.Мехмед-паша је убрзо добио вест да су Аустријан-ци искористили његово присуство у Београду и опсе-ли cвојском Сегедин. Одмах је послао Хајдар-бега Ми-хајловића са две хиљаде коњаника у помоћ посади у[134]Сегедину, a сам је са пет стотина војника похитао за н>им, не обзирући се на снег, кошаву и временске не-прнлике. Чим су Аустријанци дознали да је стигао Со-коловић, преко ноћи су утекли. Он је добро појачао посаду у Сегедину, издао проглас народу да се бави својим пословима и не наседа лажима Немаца. Yпо-вратку је обишао посаде и у другим градовима. Пози-вао је највиђеније људе из народа и саветовао им да уразуме сељаке како би се уздржали од нових позива Аустријанаца, обећавајући им мир и заштиту од сва-ког насиља.Вратио се у Београд другом половином марта. Мно-го се био зажелео Милице. Похитао је још c коња у њену одају, али се изненадио кад је нађе измењену, пе-гаву по лицу и гојазну. Ипак се није могао уздржати да је не загрли, али се његова неодољива жудња полако топила. Пошто се окупао, позвао је у оџаклију Марију и саопштио joj да је Милица у другом стању:- To je врло незгодно за њу. Алах ми је сведок да тако нешто нисам желео. A сад, кад се већ десило, мо-рам пре него што одем у рат да је збринем.- Ех, мој мудри газијо, како ми испадаш детињаст. Ниси желео, a ниси се од ње ноћима одвајао. Ако се семе баци у добру њиву, мора плодом заметнути. Hero, не брини, ја сам у твоме одсуству добро размислила шта да се уради. A разговарала сам и c Јусуф-бегом. Он је људина каквог ће ретко наша земља родити. Рекао ми је да овде међу трговцима има једног ваљаног чове-ка. Сместићемо Милицу код њега док се породи и детеуздигне.- Хоће ли она на то пристати?- Знаш како је. Жена у њеном стању не може да бира. Међутим, има још нешто код ње, мени несхва-тљиво. Она жели да се по сваку цену што пре одвоји од тебе. Боји се да joj дете кад се роди не потурчиш.- На то никад нисам помишљао. Ти знаш да ја ни своју рођену браћу нисам наговарао да пређу на ис-лам.- Јусуф-бегов пријатељ је овдашњи трговац Јован Сијерчић, даљи рођак бегова Сијерчића из Вишеграда. Ти си Асим-бега поставио са санџак-бега, a Бајри дао алај-барјак. Taj њихов рођак Јован задржао је старо презиме Лучић. Са Јусуф-бегом је велики пријатељ. Он му је омогућио да узме скоро целокупну трговину хра-ном, дрвима и јапијом. Има десетак лађа на Сави и Ду-[135]наву. Закупац je соли у Влашкој, a овде је дубровачки повереник и ортак.- Ја ћу све трошкове за њу да узмем на себе. Много ми је стало да никад o мени рђаво не помисли.- Нека тебе само Бог свемогући чува. Hero, и ја имам једну молбу на тебе. Јусуф-бег је однекуда до-знао да ми се најмлађи син налази међу шајкашима на Дунаву. Покушаће преко својихљуди да га приволи да дође да се видимо. Надам се да му нећеш правити сметње ако не хтедне остати?- Твој син, Марија, мој је брат. Учинићу за њега све што могу.XVIIЈован Лучић (Сијерчић) још као осамнаестогодиш-њи младић гонио је сваке јесени овнове манастира Ми-лешеве на дубровачку пијацу. Њега су калуђери нај-пре спремали за монаха, али он за то није показивао никакву вољу, мада је брзо научио да пише, чита и ра-чуна. Молитвама се предавао једино кад мора и на све могуће начине избегавао је да врши дужност појца. Али је зато волео да се брине o радовима у пољу, сетви, гајењу стоке, дочекивању дубровачких каравана, преузимању робе и продаји стоке.После неколико одлазака на дубровачку пијацу, где је продавао стоку дунду Марину Курепици, родом

Херцеговцу, Јован је пристао да пређе код трговаца Дубровчана у Београд. Ту је радио за њих пуних осам година, штедећи сваку пару и развијајући пословне везе на све стране. Закупио је две шајке за жито и от-почео да тргује. Отворио је затим магазу, куповао од Аубровчана свилу, чоху, зачине, посуђе, накит к оружје. Кад су у Србији заведени строг ред и закони-тост, постали сигурни путеви, a сељаци отпочели на миру да raje стоку, Јован ју је откупљивао од њих и г. .>-нио на пијаце у Аубровник, у Пераст и Рисан.Мало-помало, постајао је све богатији, ширио по-слове, a кад су Турци учврстили власт преко Саве и створили јаке гарнизоне и упоришта, постао је њихов снабдевач. Појавом Млечана на балканским пијацама, нарочито у Босни и Србији, Дубровчани Су у Јовану нашли свога смелог, одлучног и сталног ортака, који је већ био разгранао послове по Србији, Срему и Бугар-[136]ској. Имао је на самом АУнавУ преко тридесет лађа, ор-таке у свим градовима и паланкама. Његови каравани су од ранога пролећа до почетка зиме непрестано од-носили за Дубровник вуну, кожу, восак и лој, a отуда догонили разноврсну робу. Његове лађе су довлачиле из Влашке со, a из Босне дрвну грађу.Познанство и пријатељство c Јусуф-бегом омогући-ло је Јовану да стек^е повлашћен положај међу бео градским трговцима. Јусуф-бег му је поверавао све по-слове око снабдевања гарнизона и пружао у сваком погледу моћну заштиту. Себе је сматрао херцеговач-ким племићем, a Јована земљаком и човеком који та-кође вуче корен из племићке породице Лучића, чији су потомци, Сијерчићи, остали то и после преласка у ислам. C друге стране Јован је снабдевао Јусуф-бега свим што му треба, како би могао да живи удобно и на великој нози. Y ствари, један део велике зараде у виду разне робе и поклона сливао се на руке Јусуф-бега. Yc-коро су се између њих развили још ужи пријатељски односи. Јусуф-бег је Јована примао у свој конак oБај-•раму, a Јован Јусуф-бега o крсној слави, Божићу и Yo крсу.Прећутно је међу њима постојао споразум да сваке јесени, кад се врати из Аубровника после продаје сто-ке и робе, Јован донесе Јусуф-бегу по неколико меши-на вина, товар сувог грожђа и смокава, чоху за одело, aњеговим женама кадифу и свилу. Приликом посете, у беговој оџаклији, Јован би кришом метнуо под јасту-че кесу од сто дуката да изненади и обрадује прија-теља.Y време кад је Мехмед-паша зимовао у Београду, Јован Лучић постао је најпознатији трговац. Имао је близу тридесетак година, али је изгледао много млађи. Висок, витак, дугуљасте главе, крупних очију са гус-тимобрвама. Одевао се раскошно. Лице му је имало одлучан и самоуверен израз. Већ одавно је у српској махали имао зидану кућу са осам соба, велико дво-риште, шталу за коње, магазе за робу, a све је то било заштићено два и више метара високим зидом. Y авлију се могло ући само кроз тврде храстове вратнице, поја-чане гвозденим оковом и мандалима. Еснафлије, тр-говци и занатлије, Срби, Цинцари и Грци, називали су његову кућу »Јованови двори«. Ту су живели његова мајка Круна и жена Милуша, болешљива и усукана, неколико служавки и десетак момака. Међутим, кућ\[137]и све послове у њој водила му је мајка, снажна старица, кошчата и оштроока жена, којој ништа није могло да измакне из вида.Јованова жена Милуша, родом Мостарка, потица-ла је из трговачке породице. Kao девојка била је веома лепа и весела. Заљубила се у Јована на први поглед и пристала да c њим иде на крај света. Годину дана су срећно живели, a друге године је понела и родила мр-тво дете. После тога још два пута је занела, али ниједно дете није угледало света. Отпочела је и нагло да вене. Напослетку се претворила у кост и кожу. Некако у ап-рилу, баш кад је кроз Београд пролазила Мехмед--пашина ордија, Милуша је пала у постељу и боловала до августа. Њен се живот угасио као догорела свећа. Женина смрт је дубоко коснула Јована, али Круна је снахину смрт прихватила као божје .:оовиђење, како би на време могла поново да ожени ci-fcra и за живота види осигурано продужење свога потомства.- Волела сам снаху у почетку као и мога Јована- го ворила је сусеткама. - Али, кад видех да ми неће доне-ти унука и продужити лозу, почела сам да зазирем од ње. Међутим, кад је јадница занемогла, све сам чинила што жив створ уме и може не бих ли је излечила и жи-вот joj спасла. Ништа није помогло! Сада је мртва и нека joj Бог да рајско насеље. Само не знам, друге моје, чиме је она то везала мога Јована да неће ни да чује o поновној женидби.Кад је Круна од Марије и Јусуф-бега дознала за Ми-лицу, њену судбину и стање у коме се налази, одмах је рекла:- Доведите ми ту несретницу да је чувам и пазим. Кад ми Бог није дао кћер, a син неће да се жени, бар њој да помогнем!Крајем априла Милица је ноћу пребачена са свим својим стварима у кућу Јована Лучића. Сутрадан је по Мехмед-пашином наређењу послато Милици неколи-ко персијских ћилимова, две велике тепсије, десетак сахана, два легена, сребрни ибрик за воду и намирни-це. Увече је Хасан-ага представио Мехмед-паши

Јова-на. Сусрет је био необичан; земљаци су одмерили један другог силовитим погледима. Кад је Јован учтиво уз поклон поздравио Мехмед-пашу, овај му се осмехнуо и рекао:- Седи да поразговарамо!- Могу, честити пашо, и постојати - одговорио јеодрешито Јован.- Седи. Иако се не знамо, земљаци смо. Од Соколо-вића, где сам се ја родио, до Вишеграда има само не-колико сахата хода.- Тако је, честити пашо! Познајем ја све твоје рођа-ке. A велики сам пријатељ и са херцеговачким влади-ком, који је, чини ми се, твој синовац. Макарије је увек био гост моје куће кад наиђе кроз Београд.- Ето, видиш како је код нас све повезано и уплете-но. Па, хтели или не, морамо се једни на друге ослања-ти. A како је мени сада потребно да заштитиш једно несрећно створење, за чију сам судбину у неку руку и ја сукривац, позвао сам те да će o томе поразговарамо.- Честити пашо, ја сам имућан човек без деце, са старом мајком, која је једва дочекала да прими Мили-цу. Heбрини за њу, она ће имати све што жели и од свега ће бити заштићена.- Тако ми је рекао и Јусуф-бег. Али пошто си ти главни набављач хране и опреме за моју војску, хоћу да ти кажем - снабдевај ту жену свим што зажели. A да њену будућност осигурам, даћу ти пет стотина ду-ката. Toнека joj буде уручено као мираз, ако се уда.- Учинићу, честити пашо, све што ми наредиш -одговорио му је Јован.Мехмед-паша више o Милици није ни реч прогово-рио, већ се заинтересовао за прилике у Херцеговини, aнарочито o егшскопу Саватију. Знао је да је манастир Тврдош имао раније многа имања расута широм Хер-цеговине, па се интересовао како c тиме сада стоји.- Захваљујући бившем санџак-бегу Мехмед-паши Кукавици, сва имања су враћена манастиру и потврђе-на тапијама. Сам мостарски кадија Хамид-ефендија је заштитник Тврдоша и свуда излази у сусрет епископу. Обновљени су готово сви манастири по Полимљу, око Tape и већи број оних по Босни. Једино је Пива без цр-кве, a тамо су твоји рођаци Гаговићи свештеници. Службу обављају у једној дрвењари.- Нека се стрпе док ја ову војну завршим, па ћу гле-дати да им помогнем - закључио је разговор Мехмед--паша, машио се руком под јастук и уручио Јовану кесу са пет стотина дуката за Милицу.Потом су настали многи мучни часови за Мехмеда, јер га је све у конаку подсећало на Милицу. Преко дана je на њу заборављао, јер је надгледао припреме и пре-воз војске, али кад би се вратио увече у кућу, окупао,[138][139]пресвукао и засео уз трпезу, празно место које ie некал заузимала Милица подсећало га је на Њу и учвр^ћив^ ло у н,ему уверење да ништа вечито не траје и д^је чак инчмоћниЈи човек осуђен да веома често бесправно губи оно што му је каткад најдраже у животу РТРЕБИ ДЕОI»Ко жели да буде роћен, мора да разори један свет.«Још на првом конаку према Темишвару Мехмед--пашу је сустигао други везир, Ахмет-паша, кога му је султан Сулејман послао у помоћ са три хиљаде вој-ника коњичке гарде. Мада Темишвар није бранио Стеван Лошонција са српским хајдуцима, Аустријан-ци су пружили огорчен отпор. Решен да по сваку цену узме град, Мехмед-паша је лично повео војску у напад. Y јуришу му је убијен чак и коњ, али се он на то није освртао, већ је одмах појахао другога и на-ставио борбу.После непрекидног бомбардовања и десетине кр-вавих јуриша, Соколовић је заузео Темишвар. Овога пута је забранио разарање и пљачку, као и да се ци-вилно становништво узима у робље. Чак је наредио да се укаже помоћ рањеним заробљеницима. За ко-манданта града поставио је гази Асим-пашу.Пошто је успоставио ред у освојеном Темишвару, кренуо је заједно c везиром Ахмет-пашом на град који се налазио на Егидовом брду. Борбе око овога града и у Егерској долини трајале су читаво лето. Мехмед је и овде чинио чуда од јунаштва, али су Аус-тријанци били сакупили најбоље и најборбеније тру-пе и пружили велик отпор, a помагало их је и неко-лико хиљада српских хајдука.Пред крај августа Аустријанци су предложили да се закључи примирје под условом да свака страна за-држи што је освојила. Мехмед-пашаје пристао на то, јер су били неминовни сукоби c Персијом. Пошто је на брзу руку учврстио организацију будимског пашалука, поставио је за старешину Арслан-пашу,[141]некадашњег беглербега, на чије је место раније лич-но постављен. Тиме је извршио дато обећање, мада је био сигуран да славољубивог Арслана ни то неће задовољити.Кад је примирје потписано и извршена организа-дија новоосвојеног земљишта, Мехмед-паша је, ripe-Ma

добијеном наређењу, кренуо војску на зимовник у Токат. На путу кроз Београд пожелео је да види Милицу. Изјутра је дозвао Хасан-агу, дао му трубу чохе, двадесет аршина свиле, зобницу кафе и један златни брош и наредио да све те поклоне преда Јо-вановој мајци Круни, као дарове за њу и Милицу. Сву ноћ се борио са жељом да види жену коју је join во-лео. Јусуф-бег му је рекао да је Милица родила муш-ко дете:- Круна каже да дете личи на тебе. Дина ми, ако овако будеш сејао потомство, неће се затрти лоза Соколовића.- Радо бих видео дете, али ћу можда тиме ража-лостити његову мајку.И тако се на крају решио да не види ни дете ни Милицу, мада му је то веома тешко падало. Одлучио се да са собом сада не води никога од женске послу-ге, na je Марију, чочекиње, певачице и слушкиње по-слао vЦариград.Мехмед је провео зиму 1553/1554. c војском у То-кату. Ослобођен свега, сав се усредсредио на то да што боље опреми војску, како би при сусрету са сул-таном Сулејманом могао што боље да се покаже и истакне.Логор где је биваковала Мехмед-пашина војска те зиме се претворио у велику радионицу. Неуморно се шила нова униформа за војнике, лили топови, пуш-ке, ковале сабље, оклопи и штитови. Храна је била скоро удвостручена, али су зато старешине свако-дневно изводили на вежбање пешадију и коњицу, док 'су се тобције обучавали у гађању. Посебан од-ред се припремао за понтонску службу. Изграђени су чамци, делови за мостове и понтоне, који су се могли брзо саставити и поставити на погодно место за прелаз реке.Сваки војник имао је шлем, штит и шубару c ли-сичијим реповима. Пешадија је добила дуге шишане, a за пасом је носила ханџаре и кубуре. Коњаницима су, поред копља и сабље, биле додељене по две кубу-[142]ре, да им се нађу при јуришу. Топови су превожени окованим колима, a вукле су их добро ухрањене Mas-re.За време краткотрајних предаха Мехмед је одла-зио у лов. Ноћу је читао историјске и војне књиге, разгледао старе мапе оних предела Персије, који су долазили у обзир да буду нападнути и освојени. Кад је дошло време за покрет, кренуо је са одлично оп-ремљеном и дисциплинованом војском, пред којом су ношени црвени и бели барјаци са полумесецом, a пратиле их три добро уређене музике.Мехмедова војска срела се са Султановом вој-ском на пољу код Сушекера. Султан и његова пратња веома су се обрадовали тако добро опремљеној вој-сци. Кад је Мехмед-паша пао на колена пред Сулејма-ном, овај га је прихватио за руку, уздигао и пољубио у чело. To je био знак велике султанове милости и пажње.V првој бици c Персијанцима Мехмед Соколовић је однео сјајну победу. Исто тако учествовао је и у осталим биткама, показујући јунаштво, пожртвова-ност и одличну војничку спрему. Султан Сулејман је у овој војни свуда односио победе, потукао све пер-сијске бегове од Карабега до Ерзерума. Ту у Ерзеру-му подарио је везирство Мехмед-паши, назвавши га »високим«. A на његово место, за беглербега Румели-је, поставио је Петрев-пашу.Пошто је од Персије освојио све што је био на-умио, султан Сулејман је прешао на зимовник у Ама-сији, где је у друштву својих пратилаца проводио дане у забавама и лову. Мехмед Соколовић је за то време водио cПерсијанцима преговоре o миру. Цен-као се као какав трговац, док није изнудио велики откуп у новцу и дарове за султана.Требало је да се мир c Персијом потпише у Ама-сији, где је био стигао и нови аустријски посланик. Овога је послао цар Максимилијан да честита султа-ну Сулејману победу и покуша да закључи мир c њиме. Мехмед-паша је примио најпре аустријског по-сланика. Приредио му је срдачан дочек и вечеру, обећавши да ће са своје стране све учинити да дође до мира. Затим је примио персијског посланика, ука-завши му свепочасти као да није припадао побеђе-ној страни.Кад је султан разгледао дарове посланика, обра-[143]дован пажњом и поштовањем које му указују два моћна владара са различитих страна света, прво је примио персијског посланика у свечану аудијенцију. Одобрио је мир закључен са Мехмед-пашом и послао дар шаху. Потом је позвао на свечану вечеру аустриј-ског посланика и рекао му:- Надам се да цар Максимилијан неће, као његов отац, кршити одредбе уговора које су га коштале то-лико земаља и плаћања данка.После тога султан Сулејман се у пратњи своје сви-те и новога везира Мехмеда Соколовића вратио у Ца-риград.IIВреме које је Мехмед-паша као беглербег провео изван Цариграда, ратујући по Угарској и у Азији cПерсијом, донело је многе промене престоници Тур-ског Царства. Најутицајнија личност из сараја, сул-танија Хурема, била је мртва, али зло које је она по-сејала још је било дубоко укорењено у сумњичавој души већ остарелог султана Сулејмана. Рустем--паша, такође остарео, оронуо и оиемоћао, ипак је преко

своје умне жене Мирмахе уживао подршку и поверење султаново.Међу утицајне личности спадала је и султанова снаха, принцеза Нурбану. Преко ње су Јевреји врши-ли снажан утицај на њенога мужа, принца Селима, и султана Сулејмана. Преко Селима и његове жене принцезе Нурбану у дворску клику био се прогурао и Јеврејин Јусуф Наси.Бистар, бескрупулозан, умешан да свуда завири, a свакоме ко је имао утицаја одмах да подиђе, Наси се брзо увукао у највише дворске редове. Водећи ус-пешно трговачке и финансијске послове, његова банка је постала најмоћнија новчана установа у це-лој царевини. Далековиди Јеврејин је преко своје су-народнице принцезе Нурбану и принца Селима по-стао свуда потребан, радо виђен и утицајан. V то вре-ме принц Селим је постао гувернер Кутахије, na je отац хтео да му поклони 50.000 дуката у новцу и 30.000 у накиту. Ту огромну суму новца султану је по-зајмио Јеврејин Наси.Y групи утицајних дворана налазиле су се Сели-[144]мове кћери Есмехана и Џевхерхана. Другој групи су припадали Рустем-паша, његова жена Мирмаха, Дургут реис, Синан-паша, Шемси-паша, принц Баја-зит и Ахмет-паша. Овом кругу треба придодати и многобројне славне људе, од којих су били најчуве-нији песници Фузлије и Бакија. Било је то, уосталом, доба кад је турска књижевност доживљавала неза-памћен успон, јер су сви у царству желели да пишу песме: принцезе, везири, кадије, дервиши и инжење-ри! Турске победе у Европи и Азији распаљивале су жудњу и повећавале грамзивост и страсти. V то вре-ме већ се била оснажила и турска морнарица, па се c успехом могла ухватити укоштац c Млецима и Шпанијом.Y тој и таквој средини, испуњеној неутољивим жељама и страстима, где су сви хтели да искоче на видело уз моћног, остарелог султана Сулејмана, из-ненада се појавио Мехмед-паша као трећи везир, ве-лики јунак и царев миљеник. Био је звезда која се тек рађала и чији је сјај задивљавао, јер су сви морали на њега у будућности да рачунају. Мехмед се показао неприступачним, a одан само султану Сулејману. Оп-резно се држао по страни, као човек који не жели никоме да помаже, али ни да шкоди. A да то покаже на примеру, одмах је из двора извукао свога синовца Мустафу и отпремио га у Босну да покупи харач.Међутим, ма како да је Турско Царство спољном свету изгледало моћно и недостижно у снази и је-динствености управљача, њега су потајно раздирале снажне струје незадовољства верских фанатика, противника новина и оних који су хтели да се влада и живи као некада. Иако је, у време док је Соколовић ратовао у Угарској и Персији, под утицајем Хуреме султан Сулејман био погубио свога најстаријег сина Мустафу, принчеви приврженици и једномишљени-ци нису могли бити свуда истребљени.Незадовољство противу моћног султана вешто је искористио један препредени дервиш из Јенишехе-ра код Солуна. Он је годинама протурао гласове како није удављен принц Мустафа већ уместо њега неко друго лице, које му је било слично, a да је он прави Мустафа и једини прави чувар вере и доследан носи-лац права Османове породице на царски престо.Добар говорник, занесењак и верски фанатик, лажни Мустафа-бег брзо је успео да у Солуну и око-10/2[145]лини придобије за себе све утицајне личности, Турке и војничке посаде. Дрски бунтовник се чак спремао да заузме Једрене - као стару турску престоницу, одакле би кренуо на Цариград да свргне султана Су-лејмана и заузме престо.Дервиш је свима тврдио: — Мухамед ми се лично јавио једне ноћи док сам читао молитву и рекао: »Шта чекаш, Мустафа? Зар не видиш да су неверни ђаури опколили старог, сулудог султана Сулејмана, како би срушили моју веру и поново увели хришћан-ство. Иди те то спречи, Алахова ненадмашива моћ је на твојој страни.«Мустафа је чак набројао и утицајне личности, на-водио њихово порекло, говорио o бесу, раскалаш-ности и блуду на двору и у Цариграду. Обећавао је присталицама положаје, спахилуке и тимаре. Опас-ност је изгледала велика, na je султан Сулејман пове-рио Мехмед-паши задатак да угуши буну.Проценивши да је то нова прилика да покаже своју смелост, вештину и оданост султану, Мехмед--паша је кренуо са 4000 коњаника и 3000 јаничара и муњевито пројурио од Цариграда до Једрена. Ту се његова војска одморила, a преко поверљивих и веш-тих обавештајаца, које је убацио у редове пристали-ца побуњеног дервиша, добио је тачну слику c как-вом снагом располаже одметник. Пошто је пустио глас да се султанова војска и Мехмед-паша из страха повлаче из Једрена, ноћу је изашао и тиме заварао бунџије. Кад су у логору некадашњег дервиша чули ту вест, настало је велико одушевљење и пијанка. За-тим је донета одлука да се сутрадан крене на Једре-не. Пред зору је Мехмед-паша напао бунтовнике на спавању. Што није нзгажено коњима и нису поклали јаничари, распршило се безглаво. Међу заробљени-цима је био и вођа буне. Мехмед-паша је наредио да га одмах обесе. Затим је на све стране разаслао вој-ску, која је похватала

истакнуте дервишеве приста-лице, побила их или примера ради повешала. Овде је Мехмед-паша показао да уме да буде свиреп и неу-мољив према свима који руше ред и законитост. A тиме је код султана Сулејмана стекао још већи углед и признање.Султан је наредио везирима Великог дивана да изађу Мехмед-паши у сусрет, честитају и предају да-рове које му је послао. Тадашњи велики везир Ахмет-[146]-паша још од првога часа кад је Мехмед добио поло-жај трећег везира, уврстио се у његове највеће про-тцвнике. Мехмед-паши се сада указала повољна при-лика да сс коначно обрачуна c великим везиром. Из-међу ухваћених бунтовника задржао је једног скит-ницу, дервиша који је пристао да оптужи Ахмет--пашу како је имао везе са вођом бунтовника. Дер-виш је то, плачући, на коленима пред султаном Су-лејманом испричао, кунући се на Куран и Алах да ис-тину говори, али је молио да му се поклони живот. Кад је дервиш излазио из сараја, целати су ra, no сул-тановој наредби, зграбили, удавили и подземним ходником послали на дно Босфора. Исте ноћи неми евнуси ушли су неопажено у двор Ахмет-паше, уда-вили и њега и неопажено се повукли.Сутрадан је издато саопштење да је Ахмет-паша умро. Везиров табут је спремљен без присуства ње-гове породице и послуге. Још истога дана за велико-га везира постављен је поново Рустем-паша, султа-нов зет.IIIКад се Мехмед-паша учврстио на двору пошто је у великом везиру имао сада пријатеља и заштитника Рустем-пашу, коме је успео да поврати утицај и до-стојанство царскога зета, сматрао је да је наступило време кад може учинити нешто и за своје сународ-нике Србе-хришћане. Мехмед-паша је био један од оних утицајних људи око султана који су стално под-стицали његову амбицију, тврдећи да турска осваја-ња у Европи нису завршена све док се не узме Беч и разбије Аустрија. При том је истицао Сулејманову владавину као врхунац турске моћи, и да је судбина одредила баш њему оно што нису постигли ни Цезар ни Александар Македонски. A да би султан Сулејман то велико дело извршио, треба придобити Србе иа Балкану за царство, истицао је Мехмед, како би ос-тали по страни, a можда и подупрли турске походе према Западу. Ту мисао o давању повластица Срби-ма Мехмед је успео да наметне најпре Мирмахи. Раз-борит и опрезан у свим својим подухватима, он joj je испричао какву је улогу играла црква у средњове-ковној српској држави.[147]- Падом деспотовине, узвишена, пропала је срп-ска патријаршија и доспела под управу Грка. Цари-градски патријарх је подвргао охридској епархији огромну територију Македоније, Србије, Босне и Херцеговине, Зете, приморских области и јужних предела Угарске, где такође живе Срби. Сва црквена и манастирска добра приграбиле су грчке владике, које намерно прогоне Србе хришћане и тиме код њих изазивају мржњу према султану и царевини.- Шта мислиш да би требало урадити? - радозна-ло га је запитала Мирмаха.- Одвојити српску цркву од грчке и дати joj ca-моуправу као и цариградској патријаршији. Тиме ћемо придобити свештенство, a оно има велики ути-цај на српски народ, који морамо да придобијемо за себе ако намеравамо да даље продиремо у Европу.Мирмаха, коју је Мехмед-паша придобио за своју замисао, тражила је свестранија објашњења од свога мужа Рустем-паше и зналца верских ствари - вели-ког шеика Нуредина. Сталожени, мудри шеик Нуре-дин, у чије су се руке сливали сви верски послови царства, проучио је брижљиво цело питање. A баш тих дана биле су му стигле молбе српских игумана из Србије, Босне, Херцеговине, Срема, Бачке и Баната. Они су у име своје, кнезова и сеоских старешина мо-лили узвишену Порту да се српска црква одвоји од охридске епископије. Такође су тражили да им се ус-лиши молба за обнову патријаршије као што је имају Грци и други народи широм Турског Царства.Шеик Нуредин је све те молбе добро проучио, a затим, после неколико разговора c Мехмед-пашом и Рустемом везиром, закључио да су захтеви српских игумана оправдани.Мехмед је сада тајно послао свога верног Хасан--агу брату у Свету Гору и поручио му да одмах дође у Царнград. И тако су се браћа поново састала. Ма-карије је сада већ био седокос калуђер, беше прева-лио шездесету годину. Ипак је то био још снажан, несаломљив човек, кога држе и покрећу велике за-мисли. Мехмед raje изгрлио узбуђено и радосно и за-тим узвикнуо:- Ето, дошло је време да се оствари наша зами-сао. Ја сам већ везир, a ти ћеш ускоро постати срп-ски патријарх. Знаш ли колико ће ти бити царство, под султановим и мојим окриљем? Е, па, рећи ћу ти:[148]два пута веће од онога што га је држао цар Душан кад се налазио на врхунцу моћи и славе.- He шали се, брате, са мном. Ти не знаш каква смо сћротиња! Патријаршијски двори у Пећи су по-тпуно

пропали. Морамо прво да их обновимо. Народ је обезглављен. Треба ми десет година док га окупим и охрабрим.- Има времена да се после o свему договоримо и да видимо шта ти могу помоћи. Hero, још сутра мо-раш да посетиш великог везира Рустем-пашу и вер-ског старешину шеика Нуредина. Све ћу предузети да те прими и султан. Уосталом, он жели да те види из два разлога: као првог српског патријарха и као мога брата.- Дужност би ми била, Мехмеде, да посетим и гр-чког патријарха.- He заборави да посетиш и Ебу Месуд-ефендију, великог муфтију, који се највише противио да и Срби добију патријаршију, јер су га Грци били поткупили. Даћу ти пет кеса по сто дуката, па му их подметни под јастук.Браћа су дуго разговарала o свему, сећала се мно-гобројних ситница из раног детињства у селу на оба-ли Лима. Онда су изашли на велику терасу да по-сматрају игру чочека, слушају песме и музику. Сва та лепота, сласт живота и велика раскош изгледале су Макарију као сан. Знао је да званичну власт тога не-догледивог царства, што се протезало на три конти-нента, носи султан Сулејман и велики везир Рустем--паша, али је стварно држи његов брат Мехмед. Ипак није још могао сасвим да схвати зашто је тај човек, њему иначе толико драг брат, a толико силан и недо-кучив, везан за све што је носило спомен на људе и народ из којег је поникао. Можда се он само претва-ра да је свим срцем Турчин, помисли Макарије. Ме-ђутим, кад су се вратили поново у одају, Мехмед је узео малу сеџаду, клекнуо на њу и рекао Макарију:- Ја се увек пре спавања молим Алаху. A ти, ако хоћеш, пођи у другу одају и тамо се по своме помоли и ослободи од нечистих мисли. Знаш како је - ко вла-да над људима и народима, хтео или не, свакога дана мора неку неправду да учини.Сутрадан и следећих дана Макарије је посетио многе турске великодостојнике и васељенског пат-ријарха. Био је затим позван у званичну посету сул-[149]тану Сулејману; пријему су присуствовали велики ве-зир Рустем-паша, други везир Семиз Алипаша и тре-ћи везир Мехмед Соколовић. Ферман којим се до-звољава обнова српске патријаршије, одвајањем од охридске епархије, лежао је на крилу великог везира Рустем-паше. Кад су царски чауши увели Макарија, у свечаној игуманској одећи, Мехмед је приметио да је блед и мало уплашен. Макарије се дубоко покло-нио, затим пао на колена и рекао:- Узвишени царе над царевима, опростите ми што грешним очима не могу слободно да гледам ваше светло лице. Такође ми опростите што мој је-зик нема ону чаробну моћ говора да искажем сву за-хвалиост и оданост свога народа, који ће умети до-стојно да вам се одужи за доброчинство које му чи-ните.- Ја вам својим ферманом враћам оно што по пра-ву курана и мојих закона треба да имате.Потом је султан Сулејман узео ферман c крила Рустем-паше и пружио га Макарију:- Узми овај ферман. Y њему вам је дато све оно Ufxo cy добиле остале цркве и патријарси у мојој ца-ревини. Рустем-паша ће издати наредбу нашем кади-ји над кадијама у Солуну да се изврши одвајање срп-ске цркве од грчке. A пошто си ти Мехмед-пашин брат, жеља ми је да тешко бреме високе одговорнос-ти понесеш на својим плећима.Кад је Макарије примио ферман, три пута се по-клонио, додирујући челом ћилим пред султановим ногама. Лагано се потом усправио и повукао натраш-ке ка излазним вратима. Последњи свечани чин до бијања дозволе за обнову пећке патријаршије био је завршен. Макарије је могао да се врати срећан и за-довољан у Србију и отпочне обнављање самостал-ности српске цркве, која се налазила у веома тешком стању. Опраштајући се са братом, Мехмед му је ре-као:- Велики је твој задатак, јер ћеш засести на столи-цу светога Саве. Границе које заузима патријаршија од Коморана до Штипа, реке Искер у Бугарској. Купе у Хрватској, до Будима и све до Јадранског мора, омогућиће ти да све упропашћено обновиш, a да цару плаћаш једино данак од 2000 дуката годиш-ње. Heжелим да се мешам у твоје и црквене ствари, али настој да велико достојанство и почаст прелази[150]c колена на колено у нашој породици и после твојесмрти. -- Дрзволи, брате, да те и ја назовем Високи. Оним што си данас учинио за свој ојађени народ овекове-чио си своје име, јер свака сила, власт и моћ прођу, a остаје само добро дело - одговорио је Макарије, за-грлио га и неколико пута пољубио у чело.IVМада се Мехмед-паша привидно није мешао у султанову одлуку o обнови пећке патријаршије, Грци су знали да је он стајао иза тога. To дело, којим се остварила његова велика замисао, Мехмед-пашу је не само обрадовало већ му и потврдило да је његов уплив још више порастао. Али ма како сигуран у себе, налазио се

у веома незгодном положају. Док је била жива султанија Хурема, она је вршила снажан утицај да принца Селима потисне као наследника престола, a осигура то место своме сину Бајазиту, који је изгледао одлучнији, способнији и по сваку цену хтео да наследи оца. Међутим, после смрти ње-гове мајке, Бајазитова странка осетно је губила пре-стиж, a Селимова јачала.Бајазит је тада био постављен за намесника Кара-маније, a његов брат Селим за намесника Анадолије. Присталице принчева тајно су подстицали браћу да се гложе и бориле се око тога на чију ће страну пре-ћи султан Сулејман. На Бајазитовој страни био је Рустем-паша, велики везир, његова жена Мирмаха, aРустем-пашин смртни непријатељ, Лала Мустафа--паша, на Селимовој страни са његбвом мајком прин-цезом Нурбану и сестром Есмеханом. Због те две странке, које су се немилосрдно бориле, поделило се' цело високо друштво. По страни је стајала једино група везира и паша Босанаца, све самих исламизи-раних Срба. Међу њима, Семиз Алипаша - други ве-зир, Мехмед-паша - трећи везир, Петрев-паша, Мус-тафа Црногорац и Мустафа-паша Соколовић, Мех-медов синовац и намесник Босне, a такође и Пијеле--паша (Пијале-паша), адмирал. Одлучни да стоје по страни, верни султану, нису хтели да се уплићу у дворске интриге, чекајући да виде за кога ће се при-нца Сулејман определити.[151]Y току борбе за наследство Бајазиту се догодила несрећа. Његов зет Рустем-паша изненада је преми-нуо. Тиме је Селимова странкајош више ојачала, али је братовљев положај и његову грчевиту жељу да ступи на престо упорно подржавала принцеза Мир-маха. Под њеним утицајем, падишах је покушао да измири синове. И једном и другом је написао писма, узимајући незаинтересоване личности да им пренесу његове жеље.Селиму је послао Мехмед-пашу Соколовића, a Ба-јазиту - Петрев-пашу. Принц Селим је примио Мех-мед-пашу са великим почастима. Прочитао је очево писмо, клекнуо, ударио челом o земљу и изјавио:- Честити Мехмед-пашо, јави моме узвишеном оцу и господару да ћу прихватити сваки његов за-хтев. Чак ако заповеди, одрећи ћу се и престола, пре-мда ми као најстаријем он по праву припада.Мехмед-паша je o свему одмах известио султана Сулејмана.Осиони Бајазит презриво је дочекао Петрев-пашу и пред својим пријатељима и саветницима му рекао:- V Цариграду има толико улема (верских учења-ка). Зашто ми отац није послао неког од њих да му изложим своје право и који би моје доказе уважио, већ ми шаље тебе? Вере ми, ја нисам сигуран чак ни то -јеси ли Турчин или прикривени ђаурин!Петрев-паша се одмах вратио у Цариград и од речи до речи нренео Бајазитов одговор султану Су-лејману. Сумњичави самодржац се потпуно окренуо против свог млађег сина. Ипак, под утицајем кћери Мирмахе, поново је послао поруку Бајазиту да ниш-та на своју руку не предузима, јер он као падишах има једино право да одређује себи наследника.Бајазит се није освртао на очеву поруку и савете. Отишао је у Амасију и почео да прикупља војску. Принц Селим се у то време налазио у Коњи. Кад је дознао шта ради његов брат, и сам је отпочео да купи војску за одбрану. Настала је веома погодна клима за дворске интриге и лукавства завађених лала и улема. Међу браћом су настала крвава разра-чунавања, a y тај огањ су досипали уље привржени-ци обеју странака. Напослетку се султан Сулејман одлучио за старијег сина Селима, који је стално слао извештаје и тражио од оца да пресуди спор.Уверен да се Бајазит не бори само противу брата[152]већ и противу њега, и да је својом буном намеран да га сруши c престола, Сулејман је послао Селиму у по моћ Мехмеда Соколовића са три хиљаде јаничара и одредом страних плаћеника. Спреман да сваку сул-танову наредбу одмах изврши, Мехмед-паша је узео четрдесет градских топова, најхрабрије цареве и сво-је чауше и одмах кренуо да изврши заповест. За то време Бајазит је већ био скупио велику војску по Ка-раманији. Био је решен не само да се обрачуна c бра-том већ и c оцем. Сувише поуздан у себе, потцењи-вао је брата, ћутљивог, скромног Селима, који је нај-већи део времена проводио са женама, у лову и пи-јанкама. Млад и занесен, стално подстицан од своје околине и пратње, кад је чуо да на њега иде Мехмед Соколовић, Бајазит се презриво насмејао и рекао:- Баш ми је драго што је отац послао тога босан-скога ушљивца! Показаћу му како се Османов пото-мак зна понети на бојном пољу! He носим ја случајно име великог прадеде Бајазита, који је Србима на Ко-сову узео царство.Кад су Мехмед-паши саопштили Бајазитове речи, само се тврдо осмехнуо и одговорио:- Извршавам заповест свога господара, иако је у питању његов син.Борба је имала да се одлучи на пољу под Коњом. Мехмед-паша је преузео од принца Селима команду над свом војском, средио је у бојни поредак и запо-чео битку, која је трајала од зоре до мрклог мрака. Yодлучном часу на челу своје коњице Мехмед-паша је извршио силовит јуриш. Бајазит је једва успео да

умакне у Амасију, опростивши се заувек са круном и престолом. Соколовић је одмах наредио да се запо-седну све морске обале, како Бајазит не би умакао лађом у неку од хришћанских земаља. Једно време Бајазиту се изгубио сваки траг, али се ускоро сазна-ло да је побегао у Персију. Мехмед је провео зиму у Халепу, сређујући прилике у Анадолији и водећи преговоре c персијским шахом око Бајазитове пре-даје. Персијском изасланику је рекао:- Ако свемоћни шах жели да задржи код себе из-дајника Бајазита, ја имам неопозиво наређење да кренем cвојском на њега и спалим свако дрво и ка-мен у Персији, јер незахвалном падишаховом сину пружа уточиште. Зато је мудрије да ми се изручи Ба-јазит, a ja ћу га послати оцу, па што му Алах тамо дад-П53]не.После дугих преговора, шах је изручио Бајазита Мехмед-паши. Он га је примио са свим почастима које припадају принцу, известио султана Сулејмана, тражећи од њега заповест шта даље да чини. Султан је послао своје џелате-евнухе и наређење да се Баја-зит и његова четири сина удаве.Мехмед-паши је било тешко, али се ни часак није двоумио. Предао је несрећног принца и његове сино-ве џелатима. Мехмед-паши није то било први пут да види како је неумољива, крвава и свирепа борба око престижа и власти. Отац је без трунке милосрђа пре-ма сину, a син налази у оцу најсвирепијег крвника. Сестра се одриче брата, a присталице и пријатељи клеветају свог дојучерашњег пријатеља. Y таквим случајевима више ништа није свето, узвишено и час-но. Свак чува своју кожу, удобност и одмах се опре-дељује за победника.Мада је Мехмед био само извршилац султанове воље, сви су га сматрали победником. A сам Семиз Алипаша, који је дошао за великог везира, предло-жио је султану да се Мехмед-паши да друго везирско место и да се одликује за верност и учињене услуге. Приликом повратка Мехмед-паше из Азије у Ца-риград, приређен му је свечан дочек, као најзаслуж-нијем доглавнику, који је са сабљом у руци угушио буну принца Бајазита и заувек решио питање Сели-мовог наслеђа престола. Његово унапређење за лру-гог везира, дарови и похвале којима га је обасуо сул-тан, још више су га уздигли у очима чак и самих ве зира. Сам Семиз Алипаша лично се потрудио да му изађе у сусрет, a загрлио га је и пољубио, рекавши: - Мехмед-пашо, осветлао си образ свима наму Бошњацима и доказао да смо ми једини верни и по уздани моћном падишаху. Поносан сам још и збсн тога што си син наше Херцеговине, која је увек рађа ла храбре људе. И, ето видиш, овако стар сам се по грудио да ти изиђем у сусрет и да ти пожелим добро лошлицу у своје и султаново име.Мехмед је са смешком саслушао седобрадог вези-ра, пољубио га у раме и не обраћајући ни трунке пажње осталима, одговорио:— Честити везиру, бићу и убудуће спреман да из-вршавам сваку султанову и твоју заповест.Али иако је био дирнут дочеком и указаним по-[154]частима, Мехмеда је мучила потајна мисао - хоће ли принцеза Мирмаха правилно моћи да схвати да он није Ј^ривац за несрећу њенога брата. Њој, њеној мај-ци и преминулом везиру Рустем-паши дуговао је више него иком другом за све што је до тада пости-гао. C друге стране, потајно је волео Мирмаху, a сада је она као удовица била слободна. Међутим, ако га сврста међу крвнике Бајазитове - све је изгубљено, A како је сад био високо уздигнут у почастима, звању и власти, њему је и те како било стало да једнога дана оствари жељу из младих дана, коју је иначе го-динама носио и чувао у себи као највеће благо. Уз-немирен жудњом, он се дуго борио сам са собом како да приђе младој удовици и изјави joj саучешће бар за мужем Рустем-пашом. Y томе двоумљењу и тражењу излаза, једнога дана му је рекао велики ве-зир:- Мехмед-пашо, Мирмаха ми је рекла да жели да је посетиш. Она зна да ти ниси крив за Бајазитову смрт, јер је то била воља и заповест њенога оца. Рус-тем-паша је био твој велики пријатељ. Зато пођи до ње. Изјавила ми је да ће молити оца да оде у Ески са-рај (стари двор) како би се измирила c принцом Се-лимом.Мехмед-пашу није изненадило то што му је рекао Семиз Алипаша. Мирмаха је знала боље од њега цео ток догађаја у борби браће око престола. Она је у тој борби и учествовала. Није му било чудно ни што сада жели да се измири са Селимом. Дворски људи и царска родбина били су се већ навикли на промен-љиве ћуди султана Сулејмана и на злочине које је у току владавине починио према својој деци и бројним везирима. Само за последњих десет година пали су као жртве сумњичавог султана сви његови синови, изузев Селима, и заслужне паше - Цихангир, Махмуд и Ахмет. Клупко је почело да се одмотава још кад је Ибрахим-паша уморио Искандера Челебију. Сада више на двору и у царској породици није би\о нико-га осим мирнога и повученог принца Селима, за кога је султан Сулејман био потпуно уверен да му је одан.Мехмеду је било јасно да је султан Сулејман већ уморан од интрига, претеране жеље за славом и ве-ликих несрећа које су га задесиле, па је у њему, Мех-мед-паши, видео човека који ће моћи да му осигура мирну старост. Али Мехмед није био уверен да су се

[155]сви остали помирили са догађајима. Међу такве је уврстио и Мирмаху, мада је то била оштроумна жена која је искусила сва добра света и кроз трагичну суд-бину свога брата осетила да уз великог оца није лако његовој деци, поготову ако су славољубива. Али ма колико да га је обазривост упућивала на опрезност у погледу Мирмахе, толико га је више вукла жеља да се што пре са њом сретне. Недостајала му је љубав жене која није робиња и одалиска и c којом би могао да подели успех, a y исто време да нађе у њој умнога друга и пријатеља.Склон да се од свега осигура у превртљивом двор-ском друштву, Мехмед се обратио за савет великом муфтији Ебу Месуд-ефендији. Лукав осмех је преле-тео преко муфтијиног пуног лица, сличног месецу. Погладио је подваљак пун наслага сала и рекао:- Алах у својој великој моћи не греши ни онда кад од иловаче створи племенитог човека какав си ти, Мехмед-пашо, јер нико толико услуга није учинио моћном нашем султану Сулејману, колико ти. A по-што је султан Пророкова сенка на земљи, a ja тумач и сабља његове истине, надам се да ћеш ускоро бити награђен тако да ће ти цео бели свет позавидети. Што се тиче племените принцезе Мирмахе, она је и даље остала најмилије чедо моћнога султана, па не само да ћеш погрешити ако је не посетиш, већ ћеш пропустити да учиниш и једно племенито дело. Упамти, ти си једини који ћеш моћи да приближиш брата и сестру да се преко гробова загрле, јер на њима двома ће остати будућност царевине и Осма-новог потомства.- О, премудри Ебу Месуд-ефендија, светлост зна-ња коју сам крао из твоје ризнице била ми је путоказ да не погрешим у верности исламу и падишаху. Зато сам ти се и овога пута обратио, иако сам добио миг од великог везира Семиз Алипаше да посетим уц-вељену принцезу.- Мехмед-пашо, већ толико година проучавам људску природу, која је неисцрпно врело открића. Пророк је објаснио вернима да су жена и њене чари највећи земни ужитак. Немој да се оглушиш o ту ис-тину, па ако буде потребно, утеши лепу Мирмаху. Она се приближава тридесетој години, са лепотом која засењује и Алахове хурије у рају. Уз то је и кћи блаженопочивше султаније Хуреме, са њеном буј-[156]ном крвљу, и султана Сулејмана.- Ја сам, премудри, само роб падишахов и верник ислама, па ми је туђа и помисао да бих се могао греш-ним рукама дотаћи тела светле принцезе.- Немам овлашћења да ти откријем изненађење које ти ових дана припрема падишах, али ћеш уско-ро, толико ти могу рећи, бити толико близак свим члановима царске породице да неће постојати место у сарају где ће се твојој нози ускратити да крочи.Мехмед је знао да су његове победе биле велике, да је учинио за султана и престолонаследника што нико други не би могао. To му је још више подигло самопоуздање. Он је успео да избрише из султанове душе немир подозрења, који је већ двадесет година односио многе везире, војсковође, принчеве и двора-не. Yпитању знаности, Мехмед је у свему могао да се мери c великим муфтијом Ебу Месуд-ефендијом, a yадминистрацији, управи и познавању закона није му био раван ни племенити Фахрудин-ефендија, који је уз шеријат познавао све римске, византијске и ара-бљанске законе. Знао је и то да су мир, стишаност и све одлуке, које су завладале у сарају, међу дворани-ма и у великој Порти, његово дело. Али још није мо-гао да се досети какво му то лепо изненађење спрема падишах. Он је већ други везир, a остарели Семиз Алипаша препустио му је све послове око војске, дипломатије и унутрашње управе у царству. Зато и није желео да заузме прво место све док Семиз Али-паша не умре. Он је његов земљак, пријатељ и добро-чинитељ. Помогао му је да своје рођаке, земљаке из Херцеговине и Босне, размести на високе и уносне положаје по царевини. Приноси које му дају имања, вакуфи, бројне воденице широм царства толики су да их нико нема веће. Ипак је био радознао какву му то нову милост султан Сулејман у потаји припрема.VIДва нема ушкопљеника еачекали су Мехмед--пашу на улазу у Рустем-пашин велики дворац, који се граничио ča прилазима султанском сарају. Дубо-ко су му се поклонили и, један идући испред њега a Други за њим, повели га прво у велику одају која је некад била везирова резиденција. Пошто су му отво-[ 1571рили врата, ишчезли су бешумно на прстима; Мех-мед-паша је сам ступио у одају.Мирмаха га је дочекала у танкој белој хаљини од провидне свиле, са црним велом око главе. Бели ла-будовски врат поносно је држао њену лепу главу ду-гуљаста лица са којег су га оштро и радознало по сматрала два крупна, ватрена светла ока. Иако се смешила, изгледала је мало збуњена. Ц сам збуњен, Мехмед је застао на средини одаје, принео руку гру-дима, поклонио се и клекао у знак поздрава и пошто-вања, све време спуштених трепавица.- Устани, Мехмед-пашо! Пред- собом имаш прија-теља и жену свога преминулог здштитника Рустем--паше,

a такође уцвељену удовицу и сестру.- Узвишена Мирмаха, моје ојш нису навикле да гледају толику лепоту и светлост, зато сам збуњен. Мада знам да ми је давно била дужност да дођем и да ти изјавим саучешће.Мирмаха му је пришла бешумним кораком, узела га за руку, подигла га и повела до сећије, показујући му погледом где да седне. Затим је привукла шамли-цу од слоноваче украшену златом и дијамантима и села на њу. Тек сада се Мехмед-паша усудио да joj отворено погледа лице, очи и дубоки изрез на хаљи-ни, који је делимично откривао њене дивне груди. Кад се срела погледом са његовим очима, варница жудње упалила се у њеним зеницама, a сладострасни осмех заиграо је око њених усана.- Смрт мога мужа и мога несрећног брата Бајази-та, мада су болни ударци мојој души и срцу, раз-решили су ме извесних обавеза и сметњи да мирно поживим. C друге стране, два моја малолетна сина и кћи обавезују ме да се побринем o њиховој будућ-ности. Moj узвишени отац је већ стар човек и у Ала-ховој је руци колико ће још живети. Принц Селим је неопозиво наследник престола и будући султан. Је-дино ти можеш учинити да се забораве гробови, crape интриге и мрзости, како бих се могла измирити са Селимом. Надам се да ћеш ми у томе помоћи . . .- Свакако, узвишена приниезо, свака твоја жеља за мене је и заповест. Селим није злопамтило, a Алах ми је сведок да је био спреман да све опрости твоме брату Бајазиту и поштеди му живот.- Знам, Мехмед-пашо. И принцеза Нурбану ми је то јуче рекла. Она такође жели да се ја и Селим са-[158]станемо и обновимо пријатељство. Некад ме је он као девојчицу највише волео. Кад је принцеза Нур-бану као робиња доведена у харем, ја сам joj испору-чиваЛа његове поздраве и помагала да се кришом са-стају у башти код великог водоскока.- Обавезујем се, узвишена, да ћу урадити све што је у мојој моћи да дође до састанка између тебе и принца Селима.- Знала сам да ћеш ми остати велики пријатељ -рекла је Мирмаха, устала, пришла Мехмеду, ненадно му обавила руке око врата и страсно га пољубила.Запањен, скочио је на ноге и отпочео да се обази-ре на све стране, спреман да се брани, ако устреба. Мирмаха је схватила шта će c њиме догађа, па се гу-гутаво насмејала и објаснила:- Зар не знаш да те је мој моћни и узвишени отац изабрао за свога зета! Селимова кћи Есмехана наме-њена ти је за жену. To ми је она сама јутрос испри-чала. Лепша је од мене, али то ми неће сметати да и ја доживим који час среће и радости уз тебе.- He схватам те, узвишена! - одговорио је.- Прочитај ову моју песму код куће и размисли o њој. Оно што ти могу рећи, јесте: прихвати без имало двоумљења принцезу Есмехану за жену. До тога мој моћни и узвишени отац много држи. Он у теби види сигурност за своје старе дане. Принц Селим, његов наследник, налази у теби човека који ће моћи и уме-ти да одржи велике тековине Сулејмана Законодав-ца. Али немој да заборавиш, ни ја од своје нећу одус-тати. Грех и одговорност примам на себе. Од сутра, пошто улазиш у царску породицу као зет, можемо несметано да се виђамо. A сада можеш ићи.Мирмаха је затим пљеснула длановима. Два нема роба одмах су се појавила на вратима. Дала им је знак да испрате Мехмед-пашу до излаза. Нашавши се на улици, још се осећао збуњеним. Тек кад је од-макао стотинак корака, изненада се сетио како му је отац испричао мајчин сан уочи Божића кад га је но-сила под пасом. Храст који својим гранама нат-криљује свет . . . Сан се, изгледа, остварује. Тиме што ће постати члан царске породице осигуравао је по-ложај и за владавине новога султана Селима.Принцезу Есмехану видео је једнога дана како трчи цветном алејом пуном разнобојних лала. Имала је бледо лице, витак стас, смеђу косу и грахорасте[159]очи. Две робињице су je јуриле око шедрвана, a њен се смех орио у тишини, звонак и обестан. Добити такву лепотицу за жену, a још уз то принцезу и кћер наследника престола, то је пробудило у Мехмеду ра-дост. Међутим, слика Мирмахина није га напуштала. Шта хоће од њега? - питао се, a y исто време осећао како га силовито захвата жудња.Пожурио је, једва чекајући да се нађе у својој оцаклији. Кад му је Хасан-ага унео златни чирак са три упаљене свеће, наредио му је:- Остани пред вратима и никога не пуштај унутра док ти не рекнем.Затим је неколико пута уздуж и попреко прешао одају, скоро се не усуђујући да отпочне читање Мир-махине песме.Песма је била исписана ситним словима арапског језика; није имала никакав наслов:Пре но што моје младо u жестоко биће Узаври од жудње u љубавне страсти, Новог живота зора ми

неодложно свиће, Јер ће моје тело на твоје руке пасти.Знај да ме никад нећеш имати до краја, Јер мој загрљај џенет ће да ти ствара, Груди су ми лепше од звезданог сјаја, Кад моја жудна усна сласти поноре отвара.He привлачи ме моћ везира, ни стечена слава. Сјај победника, ни моћ снажне твоје руке Већ твоја умна uпоносна, Мехмеде, 1лава Што ће да схвати срца мога патње u муке.Да га воли, било му је јасно, али чему све то кад зна да ће ускоро припасти њеној братаници Есмеха-ни. Заплести се у мрежу тако моћне жене, која није положила своје оружје, изгледало му је врло опасно. Поново је дуго корачао узбуђен и размишљао. Сарај је чудесан врт на земљи! Ту често процвета и немо-гуће семе најплеменитије љубави, али је најчешће у питању тренутна страст, жеља за доживљајем или подло срачунат мамац да се неко моћан заувек при-добије или уништи. t[160]VIIСултан Сулејман Величанствени био је већ седо-кос старац, избразданог лица и повијеног стаса, на коме су време, славољубивост, ратови и велике жа-лости у породици оставили неизбрисиве трагове. Остварио је скоро све жеље и снове младости. Тур-ско Царство, које је наследио од свога оца, удвостру-чио је новим освајањима. Његова моћ се простирала на три континента. Држава је имала организацију толико сређену и јаку да joj унутрашњи немири више нису претили, a дворске завере су у самој кли-ци уништаване. Богатство Египта сливало се у султа-нове ризнице, a сјај Багдада преселио се у његове дворане. Његова морнарица смело је крстарила Сре-доземним морем. Могла је свуда да се ухвати укош-тац c млетачком и шпанском флотом. Угарска, све до испред Беча, била је турска земља. Татарски хан признавао је његову власт, плаћао данак и држао тридесет хиљада ратника да их може покренути куд му нареди његов господар Сулејман Величанствени. Француски крал> био му је пријатељ, a енглеска краљица нудила му је савез противу Шпаније. Дуб-ровник је редовно плаћао данак, a његови трговци су развили жив промет широм Балкана, одакле се, у виду царина, сливало у султанову касу годишње пе-десет хиљада дуката и као дар - све што изискују по-требе двора. Протерани Јевреји из хришћанских зе-маља удвостручили су трговину Турске и неуморним радом повећавали ионако велико богатство царства. Хришћанска раја на Балкану, после чврсто заведене законитости, све се више прихватала посла, a наро-чито откако су Срби добили патријаршију и тиме се осетили заштићеним од насиља.Турско Царство је закорачило у најсјајније доба. Цариграђани су уживали у свечаностима великих победа; могли су често да се веселе, гледају параде и султанову силну, победоносну војску, којој није било равне нигде у свету. Султанови успеси на бој-ном пољу и бројне победе развили су понос и само-поуздање, па су се сигурност и гордост почеле снаж-но одражавати и у науци, уметности, грађевинар-ству.Уз велике државнике, војсковође и администра-горе, част су чинили Сулејмановој владавини многи11/2[161]научници, филозофи, песници, мудре улеме и шеи-ци. Поред Ебу Месуд-ефендије, Синана архитекте, песника Бакије, који су уздизали знаност и културу, песништвом су се бавиле султанове кћери и унуке, па чак и сам престолонаследник Селим. Сликарство је, по учењима Курана, било забрањено муслимани-ма, али су зато сликари из Млетака, Италије, Грци и Срби иконописци, уживали заштиту власти и многе знамените турске великаше у потаји сликали, како би њихови ликови били сачувани за будућа поколе-ња. V Мехмеду Соколовићу сви умни људи Царигра-да нашли су заштитника и доброчинитеља.Имајући све TO y виду и осећајући да нагло стари, султан Сулејман се одлучио да три своје унуке уда за људе из најуже околине. Принцезу Есмехану одре-дио је Мехмеду Соколовићу, њену сестру Џевхерха-ну Пијеле-паши, a кћер преминулог принца Мустафе - Абдућелиму, јаничарском аги. Три исламизирана Србина постали су зетови највећег цара на свету, како би им поверио своје велике тековине у наслед-ство, a y исти мах и осигурао чврст ослонац своме сину Селиму. Тако је Цариград 17. августа 1562. годи-не видео ретку свечаност. Данима су сви ханови, ка-фане, халваџинице, пекаре и магацини били отворе-ни за сиротињу: да једе, пије и кући носи шта заже-ли. На угловима улица, у великим казанима, кувала се халва и делила бесплатно пролазницима.Свадбеном светковином руководила је млада удовица Мирмаха. Мехмед-паша никад неће моћи да заборави тренутак кад је уведен у харем да га пред-ставе заручници, принцези Есмехани. На вратима га је дочекалаМирмаха искићена златом, са дијадемом са које joj će један велики дијамант спуштао међу саме обрве. На рукама је имала златно прстење ук-рашено драгим камењем и две гривне невиђене лепо-те. Кад се појавио, узела га је за руке и привела Ес-механи, гиздавој лепотици очију уплашених и пре-кривених дугим, сеновитим трепавицама.- Мехмед-пашо! - рекла је Мирмаха - дајемо ти нашу прекрасну кћер и сестру, султанову унуку, нај-лепши

ђул из наше баште. Чувај је, негуј и буди њен муж и заштитник пред светом, милошћу Алаховом.Мехмед се поклонио, a Есмехана му је пришла и пружила усне.- Moj врли везиру, десна моја руко - рекао је Мех-[162]меду султан Сулејман - од сутрашњег дана, кад вели-ки кадија потпише уговор o браку, ти постајеш члан моћне и узвишене породице Османове. Moja унука je највећи дар који сам могао пронаћТГда њиме награ-дим твоју верност. Уз њу ти дајем сто хиљада дуката мираза и све моје поседе у Албанији, које сам насле-дио од узвишеног деде. Нека вас Алах благослови здравим и бројним породом!- Ја својој љубљеној кћери поклањам педесет хиљада дуката мираза, a наследиће и све мајчине ва-куфе по њеној смрти - додао је Селим.Сутрадан је свечана поворка царских кочија, коју су пратили везири из Дворане са куполом, гарда и ја-ничари, отпратила све три султанове унуке, младо-жење и сведоке до великог кадије, где су закључени уговори o браку. Одатле су сватови кренули у Аја Со-фију да у присуству султана Сулејмана и великог муфтије отклањају захвалну молитву.После тога свечаност је настављена у сарају. Мир-маха је имала задатак да своју братаницу Есмехану упути у тајне брака. Отишле су у посебну собу и селе за трпезу препуну воћа, пића и слаткиша.- Дивна моја - рекла је Мирмаха братаници - ти ћеш вечерас да постанеш жена. Учини све што од тебе буде захтевао Мехмед-паша. Била си досад пла-ховита, ћудљива и од свих нас мажена. Од вечерас постајеш његова жена, па ћеш морати у свему да се покораваш. He заборави ипак оно најглавније: увек покажи љубав и оданост према мужу, a избегавај да будеш љубоморна на друге жене, уколико се Мехмед одлучи да држи иноче у харему.- He, TO ja, драга Мирма, не могу да поднесем. Ето, знам да си ми што и мајка, али га ни c тобом не бих могла да поделим.- Чекај, све ће доћи на своје место! Стрпи се и по-слушај ме, јер ти си још неискусна.Дуго joj je и потанко затим објашњавала шта ће се c њоме догодити и како треба да се понаша. Есмеха-на се одједанпут насмејала и рекла:- Пусти то, Мирма! Ја уопште нисам девица. Moja мајка се још у мојој тринаестој години побринула да ме лиши тог срамног оптерећења.- Добро, кад је тако, онда буди вешта да бар при-кријеш то пред Мехмед-пашом. Он је зрео, искусан човек и биће му јасно да ниси оно за шта те држи.[163]- He брини, мила моја, снаћи ћу се већ, a ако баш хоћеш и да знаш ко је био мој заводник и то ти могу рећи.- Боље не говори, досећам се.- Био је, покој му души, твој брат Бајазит.- Сад ми је тек јасно зашто си онако болно цвиле-ла кад си чула за његову смрт. Уосталом, то није важ-но! Мехмед-паша је имао толико жена у животу да му ти долазиш као круна љубави и среће.- Могу ти, Мирма, отворено рећо: још од првога дана кад сам га видела пожелела сам га и поред тога што је сукривац за Бајазитову смрт.- He говоримо више o томе, Есмо. Сутра ћу доћи да ми испричаш како си прошла . . .Y полутами брачне собе Мехмед-паша је на по-стељи затекао испружену Есмехану. Пришао је оп-резно, ceoпоред ње, сагао се и пољубио је. Она га је обгрлила рукама око врата. Предала му се уз болни крик, a затим га снажно одгурнула и побегла у ха-мам. Кад је то сутрадан испричала Мирмахи, грцала је од смеха и радости.Ма колико лукава, Есмехана ипак није успела да обмане Мехмед-пашу. Он је знао да све принцезе рас-ту и живе у харему, уз царске и принчевске љубавни-це и одалиске. Знао је да се заљубљују још у најрани-јој младости, a и поред великог броја ушкопљених чувара, успевају да се некоме предају. Оно што је на-шао у Есмехани, било је њена лепота, неугасива жуд-ња и разбуктала предусретљивост са којом га је до-чекала. Брзо се привикла на њега, постала му одана, уживајући бестидно у његовој зрелости и искуству. Проводити слободно време c њом, било је право уживање.Мехмед се често питао одакле joj толика снага и незаситост. Кроз његове руке прошло је десетине жена, разних боја и раса, али никада ниједна није била толико похлепна, ниједна није умела да прона-ђе у њему све оно најскривеније чиме би га узбудила да дуго истраје у миловањима.Кад су прошла два месеца, Мехмед се поче осећа-ти презасићен Есмеханом. Препуштао joj će скоро безвољно, a она је то одмах осетила. Зато га је узне-мирено посматрала, a потом наваљивала на њега још бешње, желећи да пробуди његову ранију снагу и жудњу.[164]

Ипак, временом се и Есмехана почела обуздавати и смиривати.VIIIСултан Мехмед Освајач хтео је да постане што и цар Константин. Није радио само на томе да повећа број становника Цариграда, већ је подигао многе ве-лике грађевине. Побринуо се и за Једи кулу, безис-тан, нови и стари сарај и џамију. Сулејман Величан-ствени није хтео да заостане иза свога претходника. Латио се најтежег посла - обнове водовода, Палате правде у којој су се одржавале седнице Дивана.Архитекта Синан добио је наређење да изради план највеће џав|,ије на свету и женскога одељења у сарају. Vто време већ је био поЖигнут Ибрахим--пашин сарај на Атмејдану. To je побудило Мехмед--пашу да започне подизање свог сараја на Каба Сака-лу. Пројекат мује израдио архитекта Синан. Ово ве-личанствено здање излазило је са три стране на три улице, a ca четврте се граничило са Искандер-паши-ним турбетом.Дворац је имао преко четрдесет соба, салоне за пријеме, просторије за рад и везирску канцеларију. Располагао је и собама за чауше, послугу, стражу, коњушаре, вртларе; имао је кухињу, магацине за хра-ну, оружницу. Y унутрашњости су се налазила одељења за децу, жене, дојкиње, стан за евнуха и женску послугу. Дворац је имао и две простране те-расе са базенима, c погледом на море и Принчевска острва. Није се заборавило ни на одељење за музику, плесачице и певачице и библиотеку.Мехмед-пашино здање, како су га називали Цари-грађани, красили су велики добро уређени вртови препуни свакојаког цвећа, воћа и платана. Соколови-ћеве лале, љиљани, руже, каранфили и друго цвеће било се прочуло у Цариграду, па су семе и пелцере узимали страни посланици и слали га својим влада-рима.Y TO време посебна пажња се поклањала уређењу и изградњи Цариграда. Најбољи вртлари доведени су из простране царевине да уређују баште по граду: Хас-башту (царску, дворску башту) на Сарај Бурун-АИ, Халкали башту, Сијсвуш-пашину башту, Скутар-[165]ску башту, фарску башту и Хајдар-пашину башту. Из тих огромних башти, препуних зеленила, цвећа, воћа и дрвећа - кроз које су протицали поточићи, у којима су шумели шедрвани, a између цвећа и дрве-ћа шетале се младе лепотице - ширио се мирис и све-жина на све стране по граду.За грађане су подигнута многобројна излетишта, виногради на Ланги, на Јања-капији, у Алајбеговом Селу и Кјат-хани. Нарочито је постало омиљено из-летиште Кјат Хана или, како су га Цариграђани зва-ли, »ливада лала«. Ту је била и велика царска коњуш-ница, уз обалу реке, по којој су пасли пастуви и ко-биле најплеменитије пасмине. По страни су огромни платани давали велику хладовину, за угодно тефери-чење.Међутим, најчувенија излетишта су се налазила на језерима Чекмеџи, Испитији и Јањи Кјоју, где је, по наређењу султана Сулејмана, био подигнут читав град од три хиљаде домова. Баште cy y том излетиш-ту нарочито биле прекрасне. Сам султан са највећим доглавницима радо је тамо одлазио. Варош је имала свога субашу и јаничарског сердара. Ово излетиште су посећивале и принцеза Нурбану, Мирмаха и Есме-хана и у њему проводиле безбрижне дане у друштву дворкиња и везирских жена. Ту су се дознавале мно-ге новости, зачињала сва оговарања. Довођени су најбољи свирачи, плесачице, певачице, да високе госпе у природи, уз шум шедрвана и мирис цвећа, уживају у песми, игри и лепоти незаборавних пре-дела.Y брзом подизању Цариграда, богатству и сјају огледала се снага Турског Царства, које је бројним победама и освајањима нових земаља, сакупљањем плена и харача и материјално јачало, a тиме..се ства-рали услови за културу, удобност, развој уметности и науке. Мир и добри односи са страним државама допринели су да се још више развију трговина и занатство, a самим тим и богатство града. Услед тога се све већи број људи одавао разноврсним уживањи-ма, па се неколико пута увећала потрошња алкохол-них пића, посебно вина и ракије. A услед великог броја војника, страних трговаца, морнара, придо-шлица из свих делова света, умножавао се и број роспија, оних које су се тим послом јавно бавиле, као и оних што су кришом одводиле мушкарце у своје за[166]тај посао тајно удешене куће и собе.Мехмед Соколовић је уз подршку султана Сулеј-мана помагао развој трговине, заната и уметности, али је свим средствима настојао да сузбије пијанство и неморал. Често је предузимао оштре рације, каж-њавао пијанице и прогонио из града роспије и рас-пусне жене. Само, у томе се није могао постићи на-рочит успех. Забрану пића кршили су и најугледнији великодостојници, a Јевреји су је вешто искоришћа-вали да шверцом повећају своје зараде.IXЖенидбом са царевом унуком, кћерком принца Селима, снови и жеље Мехмеда Соколовића за висо-ким положајем, богатством и влашћу већ су скоро у потпуности били остварени. Стрпљиво је чекао смрт старога Семиз Алипаше, који је лагано докончавао свој бурни живот, па да постане и велики везир. Зва-ње великог везира за многе пре њега било је врло злокобно; свакога ко се домогао тога положаја сул-танова ћудљивост

могла је са тог највећег виса сјаја, моћи и власти, преко ноћи свалити у амбис пониже-ња и смрти. Ретки су били велики везири који су, као Рустем-паша и Семиз Алипаша, остајали на том по-ложају до краја живота. Међутим, Мехмед-паша се могао осећати сигурним. Султан Сулејман је веровао готово слепо у њега. Зар му, уосталом, Соколовић није учинио незаборавне услуге, гушио буне и осва-јао нове земље? На његовој страни су такође били принцезе Нурбану и Есмехана, принц Селим, па чак и принцеза Мирмаха. Yпријатеље је убрајао и учене цариградске улеме, дервиша Нуредина и великог муфтију. Према томе, није морао да се прибојава да неће заузети положај великог везира.Једина несрећа догодила се у то време Мехмед--паши кад му је Есмехана родила мртво мушко дете, али она му је убрзо потом донела на свет два сина -Курт-бега и Хасан-бега. To je унеколико смирило њену ватреност, али је због везаности уз децу пове-ћало њену љубомору. Сумњичила је све жене у харе-му, чак и своје сестре, a поготову тетку Мирмаху. Њу је, додуше, искрено волела, стално joj će поверавала, али је у потаји у њу највише и сумњала. Није распо-[167] iлагала доказима да је Мехмед-паша вара, мада је оним унутрашњим чулом жене која свом душом и те-лом воли свога мужа слутила да ће се ускоро нешто догодити измећу Мехмеда и Мирмахе.Била је у праву, иако никад није ништа успела да открије. Једног топлог септембарског дана Мехмед је узео из војног арсенала малу лађицу са осам једара и двадесет весала, желећи да на Принчевским остр-вима проведе у самоћи неколико дана. Тих дана су га веома били изморили преговори c Млецима око ца-рина, трговине и плаћања харача. Поред тога, стална Есмеханина љубомора и сумње већ су почеле да му-загорчавају живот. A ни прилике у Пољској нису биле баш најповољније, јер је Русија почела да угро-жава турски утицај на пољском двору. Исто тако и Енглеска је све више јачала на мору и још безобзир-није продирала на обале Индије. Шпанија и Аустрија су се ослобађале феудалне расцепканости и претва-рале у моћне апсолутистичке државе. O свим тим го-рућим питањима ваљало је у миру прибрано размис-лити, створити планове и предложити султану Сулеј-ману какве мере да се предузму.Искрцавши се на обалу Принчевских острва у пратњи свог вернога чауша Хасан-аге Фочака, Мех-мед-паша се упутио у султанову летњу вилу на суп-ротној страни острва, рачунајући да тамо нема нико-га. Управник и послуга усрдно су га предусрели и спремили му просторије виле које су му припадале кад је ту долазио у пратњи султана. Пошто се одмо-рио, попио кафу и испушио чибук дувана, Мехмед се спустио до морске обале и окупао се. Затим će c књи-гом у руци повукао у хлад високих платана где је био подигнут мали павиљон. Раскомоћен, у широкој, свиленој антерији, легао је на миндерлук и отпочео да чита Вергилија. До њега је допирао бурни хук морских таласа, шуштање лишћа, мирис дивљег цве-ћа и успављујућа песма цврчка.После једног сата читања и одмора, таман кад је намеравао да се врати у вилу, изненада се пред њиме створила Мирмаха. Била је у белој тоги, распуштене косе и препланула од сунца. Посматрала га је са ос-мехом око усана. Изненађен, нагло је устао и поздра-вио је.- Чекај, хоћу c тобом да разговарам. Овога пута ми нећеш умаћи! - рекла је, узела га за руку и примо-[168]рала да седне.- Мирма - први пут ју је тако ословио - боље бибило да одем . . .- Мудар си, јунак; сутра ћеш постати велики ве-зир, a не схваташ како се ја због тебе годинама му-чим.- Схватам, али . . .- Шта, али? Ти знаш да сам ја жена царске крви, кћи велике султаније Хуреме, која никад није улудо бацала око на оно што joj će допало. Или, ако га није могла добити, уништавала га је да другоме не при-падне. Мехмед-пашо, дуго и предуго сам те чекала да бих те сада пустила. Знам шта хоћеш да кажеш: тво-ја жена је моја братаница. Могла би да буде чак и моја рођена сестра, па ме ни то не би збунило и оме-ло да то што желим и остварим.И одједном је нагло устала, раскопчала тунику и збацила је са себе.- Ето, погледај, Мехмед-пашо! За ово се може и глава ставити на коцку, a ти си толико моћан да ти ни влас cглаве неће фалити.Није више ништа чекала већ му се бацила у на-ручје. Обавила му је руке око врата и жестоко га љу-била, полако и неосетно скидајући c њега антерију. Ма колико да му је оштро и трезвено у почетку ра-дио разум, видећи је нагу и осетивши њену узаврелу пут, витко и снажно тело, изгубио је присебност. Стезао је силовито у наручје a затим положио крај себе на миндерлук.Мирмахине груди, преплануло лице, очи испуње-не жудним пламеном, бедра, све се у том часу слило и

претворило у похоту, изазов и предавање. Није хтео више да размишља. Осећао је да је време стало, да сваки час носи непознату срећу и води у нову, још већу сласт, коју не сме пропустити. И тако наднет над њом, док га је чекала и посматрала, спустио се као на нешто узвишено и свето. Учинило му се по-том да тоне у слатку молитву, кад се састају небо и земља, и све добија свој звук, боју и мирис.Кад се већ отрежњен и прибран обукао и стојећи гледао је испружену, Мирмаха још беше обузета, ис-пуњена слатким умором, који joj није дозвољавао да покрене ниједан делић тела. Желела је да га наново позове, да поново осети његову тежину и мушку си-.гурност и лепоту. Назирала га је кроз трепавице као[169]у полутами, онаквог какав joj je одувек био драг, за каквим је жудела и коме се, ето, сама понудила. По-стало joj je јасно да је све оно што је раније доживља-вала c Рустем-пашом, c којим је и децу изродила, било јадно. Дуго је остала непомична. Затим се по-кренула, усправила, пришла му и страсно га загрли-ла.- Мехмед-пашо, свесна сам да бих ти причинила велику незгоду кад би се за ово дознало.- Y праву си, Мирмаха, ово се више не сме поно-вити.- Чекај, моје је да одређујем! - прекинула га је гор-до и очајно у исти мах.- Есмехана је љубоморна и на сваку жену сумња.- Такве жене, мудри Мехмед-пашо, најлакше је варати. V слепилу љубоморе никад праву не виде.Провели су заједно три дана и три дуге септем-барске ноћи. Били су измождени, скоро пресити јед-но другога. Кад је Мехмед-паша пошао да се укрца у брод за Цариград, пришла му је скоро смирено, за-грлила га и дуго љубила.XКад је Мехмед II Освајач заузео Цариград и срушио.Византијско Царство, увидео је да тиме није уништио и грчки народ. Водећи бригу o својим инте-ресима, он се преко грчке православне цркве изми-рио са грчким народом, давши му црквену аутоно-мију. Али Грци су и као поражени водили своју по-литику и преко црквене аутономије присвојили по-лако цео Балкан. Како су били културнији од Турака освајача, они су обновили власт над потчињеним Бу-гарима, Србима и осталим балканским народима. Y ствари, они су уз помоћ црквене аутономије створи-ли државу у држави.Султан Сулејман Величанствени, у жел>и да про-дужи турска освајања у Европи, осетио је да ствари нису сређене у погледу српскога народа, који је по-корен освајањем деспотовине и Смедерева, a ствар-но се још бори и даје отпор, иако је од његовог по-робљавања прошло сто година. Зато је почео да раз-мишља на који начин да придобије Србе, јер је у даљим освајањима морао имати смирено залеђе на[170]Балкану. Рустем-паша, велики везир, и Мехмед--паша, тада трећи везир, као изванредни познаваоци нрилика на Балкану, a пореклом Срби, предочили су му да се измирење може остварити давањем црквене аутономије, којом би Срби стекли сва права која су већ једно столеће имали Грци. «-...........И Мехмед-паша и Рустем-паша првенствено су то радили као велики турски државници, борећи се за своје каријере и интересе царства са којим су везани. C друге стране, њих су за српски народ везивали крв и језик, па су зато све чинили да му се одуже и да му помогну. Тако је у сплету укрштених интереса до-шло до обнове пећке патријаршије. Други срећан случај био је тај што је за патријарха био изабран Мехмедов брат, у кога су оба везира и султан имали пуно поверење да неће злоуиотребити добијену ау-тономију. Али султановим бератом, којим је до-звољено одвајање српске цркве од охридске епархи-је, није све било уређено. За сто година, колико није постојала пећка патријаршија, многи манастири и цркве били су порушени, запуштени или потпуно уништени. Сада је требало приступити обнови, иско-ристити права дата бератом да се то огромно про-странство, које је двоструко премашивало Душано-во царство, организује; да се разбијени делови наро-да повежу и створе потребне организације преко ко-јих би се могла искоришћавати добијена права.Основна дужност према Турцима, по добијању и обнављању пећке патријаршије, сводила се на то да Срби уредно исплаћују султану своје новчане обаве-зе, да сарађују c турским властима у завођењу реда и законитости, a турске власти да се ничим не меша-ју у њихове верске послове и начин живота.Српски патријарх је стекао иста права као и гр-чки: да поставља и смењује епископе, да управља цр-квеним и манастирским имањима, да убира порез од народа, свештенства, калуђера и игумана. Њему је признато и право да наслеђује сва она свештена лица која умру без порода. Он и владика добили су право да пресуђују својим верницима имовинске спорове, бракоразводне парнице, питање наслеђа, као и мно-ге друге ствари што су раније спадале у делокруг рада кадија. Патријарху је признато право поглавара Срба, коме осим султана нико није могао судити нити га узети на одговорност. V ствари, кроз обнову[171]пећке патријаршије обнављала се у саставу Турскога Царства и средњовековна српска држава. Требало ју је

врло вешто, смишљено и темељито организовати, наћи најбољи пут да иде укорак са турском управом.Велики терет борбе за обнову и добијање аутоно-мије представљао је ипак најмањи део посла који је Макарије тако енергично и успешно водио. Морао се решити и онај други, много тежи и сложенији део. Прво што се морало урадити, била је обнова скоро сасвим уништених патријаршијских двора у Пећи. Затим наћи одлучне, способне сараднике и прегаоце за рад на организацији и успостављању епископија и црквених општина. Морало се, такође, што пре при-ступити обнављању порушених цркава и манастира. Требало је наћи спремне људе за митрополите и епископе, јер повластице нису дате само патријарху већ и нижим поглаварима цркве на територији која им припада. Требало је користити за све то обичајно право народа, Душанов законик и Крмчију.Патријарх, митрополити и епископи имали су право да осуде своје вернике на глобу, тамницу, да их измире и нагоде, док су се за извршење пресуде и надаље бринуле турске власти. Поред тога, патри-јарх је постао и нека врста врховног војног стареши-не, јер су Срби хришћанске вере, који су до тада стекли повластице као кнезови и народне војводе, бератом стављени под његову власт и суделовали на саборима при избору новога патријарха.Патријарх Макарије, прекаљен дугом и упорном борбом за обнову пећке патријаршије, решио је у пр-вом реду да што пре окупи око цркве цео свој народ, али и да га сачува од туђинских утицаја који су до-лазили из Аустрије и Млетака. Поготово да га одбра-ни од сталних налета католичке цркве, која је по сва-ку цену настојала да унијаћењем и покатоличавањем уништи Србе као народ и веже их за интересе Рима и свога престижа.Турски освајачки циљеви према Европи поклапа-ли су се са Макаријевим циљевима обнове, окупља-ња, заштите и смиривања Срба, који су до тада пуних сто година гинули, пропадали и уништавали се за ту-ђинске интересе и циљеве. Због тога је Макарије, не часећи часа, почео да ради на обнови средњовеков-не српске културе. Y ту сврху су, чим су створени ус-лови, пронађени врсни преписивачи српских књигаи црквени сликари. C друге стране, свештенство и калуђери добили су задатак да, како на служби тако и на саборима, сеоским скуповима и свуда где им се пружа прилика, повезују обнову патријаршије са идејом oсредњовековној држави.Тако је под утицајем снажне личности првога патријарха Макарија Соколовића, поред буђења на-ционалне свести, окупљања разбијеног народа око своје цркве, отпочела и нека врста српске ренесансе. Макарије је позвао из Свете Горе Силвестра, иначе игумана манастира Хиландара, и поставио га за раш-ког митрополита. Силвестар је био учен човек, књи-гољубац, преписивач текстова и доба_р зналац теоло-гије, aуз то велики борац противу католичанства.Нови патријарх је исто тако пронашао књижевни-ка Пахомија и поставио га за митрополита хвостан-ског. Yсвоме синовцу, херцеговачком митрополиту Антонију, добио је одличног сарадника, способног ор-ганизатора не само за црквене и народне послове већ и личност која ће се свесрдно заложити да што пре дође до обнове црквеног сликарства, преписивања ду-ховних и световних књига. Митрополит Антоније шаље свом стрицу мноштво учених људи. Све то утиче на српски народ да се пробуди из летаргичног сна, јер је у своме патријарху, владикама и митрополитима и калуђерима нашао тумаче својих жеља, заштитнике и просветитеље.Народ је брзо прихватио све благодети које му је донела обнова патријаршије. Давао је прилоге у новцу, и свему чиме је располагао, како би се што пре обно-виле цркве и манастири. Из патријаршијске писарнице растурају се црквене и световне књиге. Патријаршиј-ски, митрополитски и манастирски сликари обнавља-ју фреске и сликају иконе за вернике. Светлост науке и уметности не обасјава само високи клер и уски круг око патријарха и митрополита, већ се увлачи и у домо-ве српских трговаца, занатлија и народних старешина.To je онај први корак у обнови пећке патријаршије, који је смело, одлучно и организовано водио Макарије са својим помоћницима. Он у свему томе добија помоћ и подстрек из Цариграда од свога брата, другога вези-ра Мехмеда Соколовића. Добија не само моралну већ и материјалну помоћ. Мехмед, који је добро познавао историју, како античку тако и средњовековну српску и византијску, прикупља сваком приликом књиге, за-[172][173]писе, повеље па их шаље Макарију. Он проналази у Ца-риграду даровите младе ученике Србе који нису пре-шли на ислам и шаље их да помажу Макарију. Турске власти на територији пећке патријаршије, знајући да је Макарије Мехмедов брат, у свакој прилици му излазе у сусрет. V томе су нарочито предузимљиви поисла-мљени Херцеговци и Босанци. Они иначе држе скоро све војничке положаје у Србији, Босни, Херцеговини, Приморју и будимском пашалуку. Мехмедов синовац Мустафа-паша, по угледу на свога стрица везира, одр-жава стално везу са блиским рођаком, херцеговачким митрополитом, a преко њега са

босанским и будим-ским митрополитима. To чине и остали поисламљени Соколовићи, јер се у њима никад није угасила жива свест припадништва народу из којег су поникли.Тако је мирни период, од 1557. године, сређивања и унутрашњег јачања Турског Царства искористио први српски патријарх Макарије за свестрану обнову, уч-вршћивање и организовање патријаршије, окупљање српскога народа и за његов духовни и национални пре-пород. Укорак c тим, настало је економско јачање, бу-ђење свести и културна обнова.XIДок се Мехмед уздизао као војсковођа, државник и политичар на двору султана Сулејмана и његова сла-ва се проносила широм света, дотле се Београд прео-бражавао у знаменит и велик трговачки град. Заузима-њем Мехмеда Соколовића у граду на ушћу Саве у Ay-Has већ је био подигнут Безистан. A чврста законитост и ред допринели су да се многи Срби определе за тр-говину и занатство. Y залеђу Београда будно се узди-зала Србија, чија се раја под заштитом црквене ауто-номије предано бавила земљорадњом и сточарством. Многа до тада напуштена села поново су оживела. Становништво се умножило, имовно стање подигло, производња житарица повећала. Турци су схватили да је рудно богатство Србије неисцрпна ризница, па су многе руднике поново отворили, нарочито руднике олова и сребра. Мехмед-паша је за своје дворе набавио олово у Нишу и Лесковцу, a TO су радили и остали бо-гаташи и турски великодостојници.Kao што је Београд иза себе имао житом, сточар-[174]ством и рудом богату Србију, испред себе је имао рав-ни Срем, Бачку, Банат и јужну Угарску. Сава, Дунав, Дрина и Морава биле су у то време пловне реке, па су се поред сувоземних путева и водени путеви сливали у Београд и повећавали промет и трговину.По закључењу осмогодишњег мира са Млецима и Аустријом, промет и трговина из тих земаља са Тур-ском на Балкану обављани су највећим делом преко Београда. A како су Срби, по угледу на Дубровчане и Млечане, одмах схватили да је трговин" посао који до-носи велику зараду и омогућује бољи живот, почели су се њоме бавити. Они су се у том послу могли свуда такмичити c Грцима, Цинцарима и Јеврејима, a како их је увелико помагао и штитио Јусуф-бег, преузели су трговачки и занатлијски еснаф. Пошто је цеховска за-штита по турским законима строго спровођена, дозво-ле за отварање трговачких и занатских радњи нај-лакше су добијали Срби. Тако су Београд у већини на-, селили Срби и Турци. Град је, поред многобројних тр-говина, имао и административне војне и цивилне уста-нове. Држао је такође велику војну посаду, имао десе-тине џамија, кадију, муфтију, текију и два-три дервиш-ка реда. Y њему се налазила митрополија за северну Србију и будимски пашалук. Подигнуто је мноштво темељних зграда, магацина, ханова, добро уређених башта са воћњацима, цвећем и шедрванима.Живот у Београду тога времена развијао се слично ономе у Цариграду. Ценили су се учени људи, писале песме, неговала музика, игре и излети у околину. На путу од Цариграда до Беча, Београд је био једини већи град у коме се све могло купити, наћи удобан смештај и угодан кутак за одмор и разоноду. И, што је најглав-није, Срби су били заштићени од свих недаћа, јер је Ју-суф-бег чврсто спроводио законитост и пазио на ред и мир.Разумљиво је онда што је Јован Лучић током вре-мена удвостручио богатство, умножио трговачке везе и држао у рукама скоро целокупно снабдевање хра-ном и опремом свих војничких гарнизона у Србији и будимском пашалуку. Чврсто везан пословима c Дуб-ровником, Солуном и Будимом, слао је многобројне караване да разносе робу по целој балканској Турској, a отуда извозе жито, вуну, восак, лој, кожу и стоку. Taj спретни трговац је подигао магазе у Нишу, Лесковцу, Скопљу, Таслиџи, Мостару, a имао је два ортака и у са-[175]\мом Дубровнику. Исто тако имао је ортаке у Новом Саду, Бечкереку, Сомбору, Будиму и Темишвару. Био је закупац соли у Влашкој и њен једини препродавац у Србији, Босни и Херцеговини. Новац се сливао у ње-гову касу, na je зато био у стању да купи накит, сребр-но посуђе, црквене ствари и шаље их манастирима Ми-лешеви, Тројици, Тврдошу, Жичи и обновљеној пећ-кој патријаршији. За њега су манастирски преписива-чи преписивали књиге, којима је снабдевао цркве и ма-настире широм српских земаља. Иконописци су за њега сликали иконе, a такође их је у великом броју до-бијао и из Приморја.Милица је још од првог дана у његовој кући нашла мирно уточиште. Уз Крунину помоћ срећно се поро-дила. Родила је здравог и снажног дечака, ликом на Мехмед-пашу. По Круниној жељи дете је на крштењу добило име Милан.— Знаш ли, Милице, да ми је мио као да је Јованов син. Y ову кућу божјим благословом наврнуло је бо-гатство, али шта је то вредело кад нисмо имали под-млатка. C овим дететом и тобом, надам се да ћемо

до-бити и оно што сам толико година желела.Милица је одмах схватила да Круна изокола приго-вара како би желела да приближи њу и Јована, који се држао стално на пристојној удаљености, али увек спреман да сваку њену потребу и жељу испуни. Међу-тим,кад је дете проходало и почело са Круном да швр-ља по кући, и Јован се привикао на малога Милана. До-носио му је слаткише, воће и платно за оделца и кошуље. O великим благданима, слави и Божићу, ку-повао је и Милици чоху и кадифу за јелеке, либаде, и атлас за хаљине и сукње. C пута би joj доносио накит, али је остајао повучен и сувише озбиљан.Што је дете више расло, Круна га је више волела, a због њега и Милицу, поготову што се млада жена по-сле порођаја тако развила да је лепотом и снагом оча-рала старицу. Уз то се Милица уз њу толико привикла да ју је Круна почела сматрати скоро својом кћерком. Она је у Милици видела жену, онакву какву је желела да има за снаху, преко које ће се њено потомство о-држати и умножити. C друге стране, Милица је пома-гала старици у вођењу домаћинства, na je чак помагала и служавкама око чишћења и прања куће. Пошто је била писмена, помагала је и при вођењу надзора око слугу, магаза и сређивања рачуна. Али старици су се[176]највише допадали њено здравље, лепота и снага. По-што је знала да Милица много држи до свога порекла, она joj je често причала како њен Јован води порекло од чувенога кнеза Сијерчића, који је јуначки погинуо бранећи Гласинац од Турака.- Јованови преци су, кћери моја, били најчувенији српски племићи у Подрињу. Ни Херцеговићи им нису били равни. Крал> Твртко, кад се у Милешеви круни-сао за краља Босне и Србије, провео је неколико дана у дворовима кнеза Николе на Гласинцу. Његови нај-ближи потомци сада су санџак-бегови у Горажду.- Осећају ли се они Србима, мајко?- Да видиш, осећају. Сачували су обичаје, икону крсне славе, a y њиховом подручју нико Србима не сме зло и штету да учини. Moj Јован, кад год иде у Дубров-ник, свраћа до њих. Дочекују га срдачно и дају му пратњу. Само, као што видиш, мој Јован немд среће!- Како то, мајко? - питала је радознало Милица.- Па, ето, c покојном Милушом није имао деце. Сада му не баста да се ожени, па се бојим да ће све ово његово богатство и његов труд бити узалудан. A ти си, кћери моја, срећна што си мајка!- Кад бих ја могла да заборавим да је моме детету отац Турчин.- Грешиш, мила моја. Мехмед-паша је прави прав-цати Србин! Јунак и снага наша, каквога Српкиња није од цара Душана наовамо родила. Виде ли ти како је ју-начки тукао Yrpe, Арапе и свакојаку туку и манџуку по Азији. И никад није своју браћу заборавио! Даде нам да обновимо патријаршију и Макарија постави за нашега поглавара. Ја се у то, кћери, истина не разумем, али мој Јован каже да је Мехмед спасао Србе од про-пасти. Зато буди поносна што је он отац твога сина.Милица је ћутала и у свести покушавала да оживи Мехмед-пашин лик. Што је време више одмицало, сли-ка је постајала блеђа, али ма како ,\а се пред светом стидела што je c њиме родила дете, то је сада било све њено богатство, c којим се једино осећала срећном. C друге стране, време је чинило и нешто друго. Била је здрава, млада жена. Прижељкивала је мушку зашти-ту, топао поглед и миловање. Једини мушкарац c ко-јим се сретала био је Јован, и ма како да се држао оз-биљно, знала је да му се допада, али да не уме или не може да joj će приближи. Поред тога, и Јован се њој све више допадао. Крупан, црнога брка, смелих, свет-12/2[177]лих очију, снажан и озбиљан као какав владика, све је на њему и у њему било привлачно и мужевно.Остајући сама ноћу, осећала би топло пијанство крви и тела. Свећа је горела уским, ружичастим свет-лим језиком и разбијала таласе таме. Y глави joj će му-тило као да се заноси, na je брзо, скоро грабећи скида-ла одећу и облачила дугу, свилену кошуљу коју joj je Јован донео из Дубровника. Додир свиле подсећао је на додире мушких руку, само што су ти додири били топлији. Ни сама није схватала зашто је готово сваке вечери посматрала своје груди, лице и опипавала бед-ра.Набујало младо тело све је више постајало за њу не-подношљив терет, поготову ноћу. Размишљајући o себи, дуго се опирала да легне у постељу. A кад би се већ нашла испод топлог покривача, са мраком око себе и отвореним очима упртим у таваницу, мисли су joj се мутиле, a топлина је захватала. Часак се у свему томе губила, па би кроз њену затамњену свест оживе-ле ноћи које је проводила оне зиме c Мехмед-пашом. Сада joj je изгледао далек али и мужјак коме нема рав-на, па му се предавала бестидно. Али је топла постеља свуда око ње била празна, соба без шума, док је њено тело изгарало у пожару жудње.XIIЈедне пролећне ноћи, пуне тајанствених шумова и непознатих дозива и гласова, Милица дуго није могла од немира и узбуђења да склопи очи. Устајала је неко-лико пута, прилазила прозору, провиривала у двориш-те,

које је плавила месечина и као растопљено сребро преливала крошње воћака у бехару. Тек после трећега устајања и легања, склопила је очи. Шта се то са њом догађа, размишљала је у полусну или јави, кад је изне-нада на улазним вратима ударио звекир. Затим је чула како су се ужурбале слуге. Ускоро је разазнала Јова-нов глас који је одсечно и строго наређивао:- Робу сместите у магазу и нека остане у балама до сутра. Кад напојите и назобите коње, вечерајте, па на починак.Схвативши да се то Јован после двомесечног путо-вања вратио, a знала је да је Круна болесна, Милица је скочила и брзо се обукла. Пролазећи поред Крунине[178]собе, отворила је лагано врата и рекла joj:- Мајко, немој да устајеш, ја ћу му изнети вечеру и подворити га.- Хвала ти, кћери, сва сам у грозници па бих могла да се прехладим. Y долапу има младога сира, кајмака и пршуте. Он то воли, a изнеси му и препеке и киселих краставаца.Милица је, са упаљеном свећом у руци, сусрела Јо-вана на улазу у ходник. Имао је на себи чохани фер-мен, сукнени гуњ опшивен лисичином, силав са јатага-ном и кубуром за пасом. Лице му је било преплануло од пролетњих ветрова и сунца, бркови усукани, кошуља под грлом раскопчана. Имао је изглед задо-вољног, самосвесног човека, коме све иде добро и који се узда у самог себе. Кад је угледао Милицу, очи су му засијале, леви бок задовољно заиграо, a топао осмех се указао испод бркова.- Јесте ли, Милице, сви здраво и добро на дому?- Хвала Богу, све је како треба, само што је мајка мало уморна, na joj нисам дала да устане да се ие пре-хлади. Рекла сам joj да ћу те и ја умети дочекати и по-дворити.- Добро си учинила. Деде, молим те, посветли ми да је само поздравим. Што се тиче вечере, нисам гла-дан. Попио бих кафу и ништа више.Милица је ћутке, држећи у десној руци чирак са свећом, ишла испред Јована. Отворила му је врата Крунине собе и пропустила га испред себе. Кад га је уг-ледала, Круна се уздигла. Јован је пришао, пољубио joj руку, aона је њега загрлила чврсто и обасула му лице пољупцима:- Дуго си био на путу. Бојала сам се да ти се што не деси.- Задржао сам се више од недељу дана код митро-полита Антонија у манастиру Тврдошу и ту сачекао караван са кириџијама. Сутра ћу ти испричати што сам дознао o патријарху Макарију. Антоније ти је по-слао једну икону, јер сада код њега раде два живопис-ца. И Џафер-бег из Горажда ти је послао неке дарове, a поздравили су те и сви његови.-Добро, добро, сине, нека си се ти мени жив и здрав кући вратио, сутра ћемо натенане o свему при-чати. Aти, Милице, послужи га! - рече старица.Затим је Милица посветлила Јовану до оџаклије, која се налазила на супротној страни. Док се Јован[179]

распасивао, она je упалила две друге свеће. Подстак-нувши главње у камину, приставила је на жеравицу бакрену џезву да скува кафу, која је у то време осва-јала боље и богатије београдске куће. Затим је стала, погледала га, осмехнула му се и рекла:- Хоћеш ли да видим је ли у хамаму топла вода?- Ако има топле воде, ја бих се зачас окупао и пре-свукао, док ти скуваш кафу. Можеш, уколико ти није заметно, да ми изнесеш мало пршуте и вина, a после иди и лези!- Немој ти за мене да бринеш. Ја сам већ један сан одспавала - слагала је, ни сама џе знајући зашто.- Вода је претопла - рече она Јовану вративши се у оџаклију. - Чисту преобуку сам ти тамо оставила, aчо-хана антерија је пред хамамом на чивилуку.Чим је Јован отишао да се окупа, брзо је унела малу јаворову трпезу и прекрила је ланеним столњаком. Онда је изнела литрењак c вином, сребрну купу, a y два сахана пршуту и киселе паприке. Радила је све брзо, осећајући како је сву обузима неко чудно неодређено осећање. Y журби је сваки час проверавала је ли све на своме месту; чинило joj će да време мили и да се Јован предуго задржао у хамаму. Ужурбана, обузета стреп-њом и неком нејасном надом, дрхтала је као у грозни-ци, Кад се најзад појавио Јован, уносећи мирис лукши-је из хамама, који је Милицу увек помало узбуђивао, учинио joj će још млађи, снажнији и некако нов, као да га први гп/т види.- Нема, Милице, ништа без куће! Ја сам две трећине живота провео по путевима, ноћивајући по хановима. Чини ми се да би већ било крајње време да се и ја сми-рим.- To и мајка каже - стидљиво додаде она.— Знам ја шта она мисли и жели. Хтела би да се оже-ним и привежем за кућу.

- Она умире за унуцима. Ето, Милана ми је скоро преотела.- Y праву je! Док не склопи очи, све ће бити у реду, али шта ме после чека.. .- He знам ни сама - одговори Милица, гледајући у страну.Јован је дуго ћутао, испио надушак чашу вина, ос-врнуо се скоро љутито, a затим погледао Милицу, збу-њено се осмехнувши:- Чујеш, Милице, чини ми се да је баш ноћас згодна[180]5 очлика да c тобом отворено поразговарам. Ти си у vtojy кућу дошла на божји аманет. Све сам чинио да о-држим своју реч. Чувао сам те, a желео изнад свега. Бежао сам од те жел>е по овој ојађеној земљи Србији. Биле су ме кише, шибали ветрови, наилазио сам на за-седе. Сусретао će c разбојницима, хајдуцима. Газио сам врлетне путеве, брзе реке, слушао громове и свуда носио твој лик. Изједначио сам те са овом чудном зе-мљом, њеним радостима, отпором и борбом. И сада више не могу све то да носим и издржим.- He схватам те, Јоване, шта хоћеш од мене?- Све хоћу, јер те волим. Кажем ти, у теби сам видео жену какву је могла изнедрити једино Србија, њене муке, патње, њена снага и лепота.Ноге су joj поклекнуле; није могла да стоји. Спусти-ла се крај Јована, a руке прекрстила у крило.- Чудно некако говориш, као да си на предикаони-ци.- He знам ни ја, Милице, али ми је у души, откако сам те упознао, свечаност.Милица сада није мислила ни на шта. Видела је само Јованове очи пуне светлости, снажни жилави врат, космате груди и велику шаку која се грчила на трпези. Сву је подузела топлина, од које joj će мутило у глави и пред очима. Једва је успела да прошапће:- Говори још! To je тако лепо!- Милице, прошао сам ову нашу ојађену и дивну земљу Србију сто пута унакрст. Видео сам се и сусре-тао са стотинама жена, али никад ми није било тако топло и добро, као кад сам уза те. И могао бих да те гледам сатима, a да ми је све лепше. He, не могу више! Знам да те волим - скоро joj je довикнуо, a његове снажне руке су је обујмиле око паса.Претрнула је целим телом и помислила: »Ето, опет долази оно кад не могу и не умем да се браним и су-протставим.« Јованова рука је, дрхтећи и неспретно, раскопчавала њену хаљину. Потом, његово тело, руке, груди - све joj je постало драго, деловало заштитнички и поверљиво! Чак се није застидела ни кад joj jeобна-жио груди. Силна немоћ као дивни умор, сву је захва-тила. Заклопила је очи, осећајући како се његова уста уријају у њена, како је бркови оштро голицају, повећа-вајући немир и жудњу.- Шта могу! - прошапутала је.Јован је није разумео али је осећао да му се предаје,[181]да је клонула и да најзад долази оно велико, дуго оче-кивано славље тела и душе. Однекуд је допирао чудан шук, можда из његовог грла, или је то она јецала у слатком заносу, који ју је уздизао у светлост, носио ва-ловима у бесконачност времена и простора.XIIIЈован је пажљиво узео Милицу у наручје и пренео је у постељу. Покрио је поњавом, погасио свеће и легао поред ње. Осећала се уз њега као никад раније у жи-воту-блажена, уморна и срећна. Он је миловао, љубио по врату, у уста, по грудима. Додири његових усана де-ловали су на њу тако угодно и раздражљиво да се сва крв узбуркала у њој и угушила стид. После тога је Јо-ван клонуо, пригрлио је и лежао непомично, задовољ-но ћутећи. Чула је како му снажно бије срце, na je при-слонила своје груди да се откуцаји њенога срца удру-же c његовим. Онда се Јован одједанпут усправио, узео њену главу међу дланове и засмејао се некаквим чудним смехом, пуним радости и снаге:- Милице, сутра ћемо све казати мајци.- Како казати? He буди луд! Умрла бих пред њом од стида.— Рећи ћемо joj да се волимо. Хоћу да имам своје о-гњиште, пород и смирење. Већ ми је преко главе овог вечитог лутања између Београда, Дубровника, Будима и Солуна.- He знам, Јоване, ради како знаш!Милица га је чврсто загрлила, повукла под поњаву и привила се сва уз њега. Тако у загрљају остали су не-помични, ћутећи. Годило joj je да осећа његово тело, па је склопила очи, свесна да се нешто мути у њеној свес-ти, као да ће потонути у мрак. Дуго, дуго је спавала, a онај део тела што је био приљубљен уз Јованово тело као да је горео од топлине и угодности . . .Кад се пробудила, прва помисао је била: где сам? Затим се свега сетила. Обузели су је тек сада стид и страх.

Полако се извукла испод поњаве, скупила оде-ћу и на прстима одјурила у своју собу. Чим се нашла сама у постељи, успомене на оно што се синоћ догоди-ло постале су стварност, a не снови као раније. Изне-нада је обузела луда жеља да се поново врати Јовану. Али је страх да их Круна не чује преовладао, и Милица182]се скупила онако нага у клупко под поњавама. Онда је, ни сама не знајући зашто, почела да плаче, али не од tyre већ од изненадне радости и среће. Шта све нисам доживела у овом мом кратком досадашњем живљењу! Сетила се дана'кад j^-била заробљена, смрти мужа и његове посаде. Видела је попаљен^ села, срушене куће, убијене људе и'животиње око пута. Поворке си-лованих жена које су јаничари одводили у ропство. Се-тила се Мехмед-паше и дана проживљених c њиме. Се-тила се краљице Изабеле, разврата, племића и њихо-вог празног хвалисања.Све joj je то искрсло у сећању, a y исти мах све је гу-било смисао, претварало се у праменове магле и неста-јало у даљини. Само се изнад свега полако дизао снаж-ни, стварни Јованов лик. Остала је непомична, смире-на, све док је није поново захватио сан. И ко зна докле би спавала да је није продрмала Круна и рекла joj:- Устај, Милице, имам нешто важно да ти саопш-тим!Тргла се уплашено, уздигла скривајући груди по-њавом.- Шта је, мајко?- Малопре ми је Јован рекао да хоће c тобом да се ожени. Реци ми, кћери, је ли истина да си вољна да по-ђеш за њега?- Ја сам, мајко, дужна све да учиним што Јован и ти затражите од мене - одговорила је.Круна је полетела, загрлила је, пољубила и грцајући говорила:- Чим сам те, кћери, видела, било ми је јасно да ћеш ми донети срећу у кућу. Само знај, Милан је од данас моје дете, a ти себи и Јовану рађај што пре друго. Хоћу да ми се кућа ори од дечјег смеха, плача и радости. До-ста ми је ове глувоће! Схвати ме, кћери! Ја сам стара, једном ногом у гробу. Зато и желим што пре да те ви-дим благословену.- He брини, мајко. Биће дечице, уши да ти почупају - одговорила је Милица, привлачећи је чврсто у за-грљај.Идуће недеље Јован и Милица су се венчали у Са-борној цркви. На честитање после венчања дошао им је Јусуф-бег. Кад га је Круна пресрела на вратима за-једно са Јованом и Милицом, осмехнуо се раздрагано и рекао:- Вала, старка, мораћеш ме најбољим даром даро-[183]вати. Видиш какву сам ти снаху довео у кућу! Од Ов-чаревића је, па ће то још више освојити Лучиће. A ти, невеста, савиј уза се овога твог бикоњу. Доста ми је и мога посла, не могу да бринем више o њему.- Што ханума није дошла, Јусуф-беже? - запитала је Круна.- Доћи ће, доћи! Она хоће некакав дар да донесе младој, a довешће се у колима. Знаш какве су ове наше Бошњакиње. Јутрос ми рече: »Нисам ја обична бегови-ца, већ жена санџак-бега Јусуф-паше.« Пре неки дан добио сам из Цариграда унапређење.Гошћење и весеље код Јована Лучића трајало је три дана. Изређали су се сви Срби из Београда, многи војнички и цивилни турски главари- пореклом из Бос-не и Херцеговине, Ти људи, без обзира на веру, поло-жаје, имовно стање, у овом новом Београду, који се развијао у велики трговачки град, радо су се једни c другима дружили и једни другом помагали.XIVСве се то дешавало управо у време кад је Мехмед Соколовић, после смрти Семиз Алипаше, засео у сто-лицу великог везира. Славног, најславнијег султанова зета, Есмехана је до слепила волела и изродила му два сина и кћер. Али је још луђа била љубав удовице Мир-махе, коју је Мехмед из милоште прозвао Мирма. Она је сву своју лушу и тело уносила у ту скривену љубав; ona joj je давала подстрек да пише љубавне песме, ко-јима су се дивили чак и чувени песник Баки и неимар Симан, највећи градитељ тога времена. Он је сазидао велику Сулејманову џамију, и џамију Рустем-пашину, женско одељење у султановом сарају и преко педесет малих џамија. Подигнути су читави нови квартови, који су носили имена знаменитих људи: Касим-пашин, Пири-пашин, Пијеле-пашин.Разуме се да је Мехмед Соколовић, као велики ве-зир, подстицао изградњу новог Цариграда, који се све више ширио, иако је законом било ограничено усеља-вање у престоницу. Развој трговине, заната, науке и уметности, огромно богатство које се сливало са три континента, као магија су привлачили људе са свих страна у Цариград.Велики градитељски подухвати Сулејмана Вели-

[184]чанственог подстакли су Мехмед-пашу да отпочне и сам да диже своје задужбине. Али пре него што је при-ступио својој замисли, хтео је најпре да се одужи ро-дитељима. Зато је послао новац и градитеље да у селу Подблаћу подигну црквицу његовој мајци, a y селу Со-коловцу оцу џамију јер је био прешао у ислам. План како за цамију тако и за цркву, израдио му је чувени Мимар Синан. Џамија са високим минаретом уклапала се међу брда и врлети Лима. Једнобродна црквица - у спомен мајци - личила је на надгробни споменик, мада је селу Подблаћу служила за верске потребе.Мехмед Соколовић је наредио да се за стране по-сланике хришћанских земаља у Цариграду подигне хан, у кварту на Бајолу где су становали Европљани, док је млетачки баило становао na Фанару, у својој тр-говачкој колонији. He само да је хан за посланике био удобан, него се целом том крају поклањала изузетна иажња. Хришћани посланици су добили православну и католичку цркву, пијацу и дућане за снабдевање хра-ном и потребном робом. Све је уређено да се у очима странаца још више нодигне углед турске моћи и њене економске снаге.Y то време Мехмед-пашу су често посећивали зем-л>аци из Херцеговине, не само они који су прешли у ис-лам већ и хришћани. По свим српским земљама одавно се прочуло да је брат патријарха Макарија постао ве-лики везир и десна рука моћног султана Сулејмана, Причало се нашироко o томе како Мехмед-паша ис-правља све неправде, како је према свакоме предусретљив, a парочито према земљацима, који су далеко од цара, a још даље од правде и закона.Баш због тога се управо тих дана нашла у Царигра-ду делегација из племена Дробњака, коју су предводи-\и кнез Никола Балтић (Томић), ускочки капетан Ми-iap Мандић и игуман манастира Довоље отац Сера-фим. Они су потегли на далек пут да се увере важе ли м фермани o повластицама које'им је дао Мехмед--паша Кукавица у име Мехмеда Освајача. Наиме, кадије из Таслице и Мо|;тара уверавали qy их да ти фермани, ако их не потврди султан Сулејман Законодавац, губе сваку важност, јер су наводно новим законима пониш-тени. Кнез Никола Томић је том приликом зачуђено погледао таслиџанског кадију и осорно му одговорио: - Колико се ја разумем, док је Турскога Царства и султана у Стамболу, оно што је некоме даривао покој[185]ни Мехмед Освајач нико никад неће моћи да поништи. Знам и то да постоји кадија над кадијама, a изнад свих Мехмед-паша велики везир, коме ћемо поћи да нам по-гледа ова ћагета.- Ја, кнеже, не желим да вам повластице укинем, али знам шеријат, законе и како треба тумачити Ку-ран. Ако вас не мрзи да идете на толики пут до Цари-града, даћу вам тескеру па нека вас тамо велики везир и позлати, мени неће бити криво.Кнез Никола Томић био је човек који мора да из-врши оно што науми, макар му глава отишла. Тако је и сада било. Скупио је на збор цео Дробњак, изнео им свој предлог и рекао:- Ја ћу да идем великом везиру по нашем праву, ма-кар главу отуда не изнео. Ви, ако хоћете, дајте ми мало трошка и одредите још два човека који ће кренути са мном.Право које је поменуо састојало се у томе да Пива и Дробњак не могу никоме припасти у спахилук ипла-ћати му харач. Они су султанова раја, a он им је земљу заувек поклонио, c тим да му се одсеком годишње пла-ћа харач и за Дробњак предаје муселиму у Таслиџи, a за Пиву у Мостару. Ферманом је такође било забрање-но да се у та два племена насељавају Турци и да по-дижу себи џамије. Неколико година пре тога Селимо-вићи су се били ускопистили да по сваку цену Дроб-њак прогласе својим спахилуком, па су уз царски ха-рач тражили још толико и за себе. Кнез Никола То-мић, старешина над свим кнезовима, одбио је да Сели-мовићима дадне и марјаш:- Адем санцак-беже - рекао му је Никола - у твојој сам кући на кафи и гошћењу. Твоја и моја породица су од памтивека биле многим пријатељствима и услугама повезане. Кад год зажелиш, све што имам вољан сам да ти дам у име љубави и пријатељства. Али што се тиче спахилука, купљења десетине, или грађења џами-је у Дробњаку, то, бели, нећеш постићи за живота тво-га и мога. Знаш ли, болан, да се ни силни Мехмед-паша Кукавица није хтео упуштати c нашим очевима у бор-бу, a како ћеш ти c тим твојим голотрбим потурицама!- Вала, кнеже, да ми ниси у кући на соли и хлебу, отфикарио бих ти главу као главицу купуса. Овако, нећу и не могу да газим дату реч и твојом пасјом крвљу да поганим огњиште.- Morao би, светога ми Саве. Али да знаш, ни ти сво-[186]ју дуго после тога не би носио на раменима.Тако су се за сва времена завадила два велика при-јатеља - Адем санџак-бег из Таслиџе и кнез Никола из Дробњака.Двадесет дана су кнез Никола и његови другови пу-товали од Дробњака до Цариграда. Пошто су се

одмо-рили у хану, избријали, пресвукли, кренули су прво у резиденцију великог везира Мехмед-паше. Чауши пред вратима сумњичаво су их посматрали и дуго ис-питивали због чега желе да их прими велики везир.- Зашто смо дошли, то ћемо само њему казати. Ваше је да рекнете великом везиру да су пред његовим прагом кнез Никола Томић, капетан Мандић и до-волзски игуман отац Серафим. Ако нас везир не прими, ти за то ниси крив.- Уведите их одмах! - наредио је Мехмед-паша. Велики везир није устајао никоме осим султану усвојој везирској резиденцији. Овога пута је ипак то учинио, како би земљацима показао да се није понео, иако је засео на највећу столицу царства. Дочекао је земљаке на ногама, a кад су се појавили на вратима, по-шао им је у сусрет. Еутао је док су му се поклонили, a онда је са осмехом и радосно озареним лицем узвик-нуо:- Добро ми дошли, земљаци!- Бог ти дао добро, велики Мехмед-пашо, дико и уз-даницо наша! - одговорио му је кнез Никола.- Хасане, деде овим људима столице, кафу и чибу-ке. Нису дошли туђину већ своме, па хоћу да се осећају рахат као у својој кући.- Знаш ли, Мехмед-пашо, да ми се језик свезао од радости кад су те моје очи угледале - отпоче игуман Серафим. - Муслиман си и друга вера, али и наш брат. Што ти то кажем ја - грешни калуђер и игуман манас-тира Довоље - немој ми замерити. Тек у овом људском мравињаку, у шареном вртлогу Стамбола, јасно сам схватио како је добро имати нашег човека у великој моћи и царској милости. A нас је овамо тешка невоља натерала, па дођосмо да нам помогнеш и наша права заштитиш.- Одморите се, попијте кафу и попушите по чибук дувана. Имамо времена да видим шта вас то мучи и да ли се може шта учинити за вас - одговорио је Мехмед.¥з кафу и дуван, кнез Никола је натенане испричао шта их је довело у Цариград. Извадио је из недра фер-[187]мане, па их предао Мехмед-паши:-Деде, високи царски везиру, види шта смо ми овде за царство урадили, a Мехмед Освајач нас зато и одликовао. Мислим да је његов потпис тврђи од града и кадијских наклапања.Мехмед-паша је пажљиво разгледао фермане, ос-мехнуо се и рекао:- Царска се никад није газила, нити ће је мако моћи поништити. Ја ћу вам продужити важност фермана, aсултан Сулејман ће то и својим потписом озаконити. A сада идите у хан, једите и одмарајте се, сав трошак ћу ја сносити.После три дана, Мехмед-паша их је погостио и предао им фермане. При растанку се обратио игуману Серафиму:- Познајеш ли ти мога рођака владику Савагија?- Знам га, високи везиру! - одговорио је Серафим.- Е, кад га знаш, понеси му овај план за манастир, који хоћу да подигнем у Пиви, где су некад били кату-ни мојих предака. Чуо сам да тамо људи немају ни цр-кве ни манастире да би се Богу помолили. Ево ти и три кесе са по сто дуката. Предај их Саватију, па нека при-оне на посао. Ако нешто у плану недостаје, нека ми јави.- Е, вала ти, Мехмед-пашо, никад већи севап души не би ухватио да си ма на ком другом крају пожелео да подигнеш храм. Пива је далеко од путева, али твоје умне очи су је и поред великих брига и послова запа-зиле. Хвала ти на дару у име целе Пиве - рекао је кнез Никола.Мехмед је кнезу Николи и капетану Мандићу даро-вао по ћурак, јатагане сребром оковане, a игуману зла-тан крст на сребрном ланцу, да га може носити o вра-ту.XVОткако је Мехмед-паша постао велики везир, цар-ски Диван се редовно састајао у дворани званој Под куполом, која се налазила између средњих врата и Баби сеадит до спољне хазне. V ту дворану гледао је је-дан прозор са решеткама у виду кавеза, иза кога је сул-ган у друштву своје кћери Мирмахе редовно пратио гок важних расправа и већања, нарочито кад су се[188]решавали предмети из спољне политике и управне службе. Чланови царскога Дивана били су: велики ве-зир, председник Куполе, министар морнарице, руме-лијски и асишки казаскери, нишанџија, јаничарски ага, тефтердари првог, другог и трећег одељења, реис--ефендија и стамболски кадија. Поред тога, било је тачно утврђено колико мора бити везира на заседању у Куполи. V почетку Мехмедовог великог везирства била су четворица: Петрев-паша, Ферхат-паша, Ахмет--паша и Алметли Мустафа-паша. Ти везири називали су се први, други, трећи, четврти везир. Некад их је било шест, a некад чак и девет. Њима су доцније припадали:

Пијеле-паша, Махмут-паша, Лала Мустафа-паша, Си-нан-паша, рођени брат нека-хашњег великог везира Рустем-паше. Сви су били потурчени Срби, људи вели-ких способности, славољубиви, вични ратовању, по-литици и дворским интригама.Диван се састајао четири пута седмично - суботом, недељом, понедељком и уторком. Средом и четвртком извршаване су донете одлуке, a петком се празновало, па су се сви великаши одмарали и проводили време у харемима и на излетима. Велики везир долазио је на Диван са калавијом на глави. To je била нека врста капе, налик на шешир. Уторником је носио бели сви-лени хаљетак, недељом црвени са самуровим ћурком. Yданима кад су се решавала значајна питања, данима такозваних тешких дивана, Мехмед је долазио до сара-ја на ату, у златној везирској одори и са сабљом o по-јасу. Министри морнарице и везири пристизали cy yћурковима, прекривени зеленим или отвореноплавим атласом. Остали чланови били су одевени према свом звању, али сви накићени сјајним оружјем, прстењем и златним везом.Сулејман je c уживањем и дивљењем посматрао Мехмед-пашу како спретно води седнице Дивана. Прво би рекао o чему ће се решавати, па би пустио чланове Дивана да o томе изнесу мишљења. Кад би се сви изјаснили, онда је узимао реч. Говорио је снажним, јасним гласом, сабрано, узимајући у обзир све разлоге који су били наговештени или изречени. Вешто их је допуњавао, уобличавао и' тумачио. Био је убедљив и умео да нађе праве речи. После његова говора, обично би се сви радо сагласили да буде како је он предло-жио.Једино би се понекад Лала Мустафа-паша усудио[189]да одвоји мишљење, али је то радио опрезно, са доста извињавања и ограђивања. Мехмед је осећао да га Лала Мустафа не подноси, да прижељкује место првог везира и да га потајно пањка код принцезе Нурбану. --Ипак, што је султан Сулејман више старио, све више је стицао поверење у Мехмед-пашу, и јаче потпадао под утицај своје кћери Мирмахе. Како се принц Селим био сасвим предао пићу, весељу и женама, султан је све јасније схватао да ће његов син бити слаб владар и да неће моћи да одржи његове тековине ако нема уза се смелога човека, каквога је видео једино у Мехмеду Со-коловићу. Мирма је оца у томе мишљењу подржавала:- Погледај, оче, како Мехмед-паша уме да говори. Њему ништа не може промаћи, нити га ма ко може збунити. Колико је одан теби, још више ће бити Сели-му, јер му је зет, a чувајући твоје тековине, он стиче и славу мудрога државника.- Ох, кћери моја, штета је што ниси била неки дан да га слушаш како је држао на узди млетачког посла-ника. Играо се њим као мачка мишом, све док га није присилио на повећање данка од тридесет на шездесет хиљада дуката. Татарскога хана је нахушкао на Поља-ке, a од пољскога краља изнудио огромну суму да би га заштитио од Руса.Мирмаха је све то знала и намерно је наводила оца да што више свуда хвали и подупире Мехмеда. Откако му је постала љубавница редовно će c њиме састајала средом и суботом увече. Он је у њој пробудио неу-тољиву глад за уживањем. Y међувремену, између са-станака c њим, време је проводила у својој палати, се-ћајући се сваког Мехмедовог покрета, додира руке, за-грљаја и пољупца. Стално се плашила да га може изгу-бити, јер није могла да замисли живот без његове љу-бави.Баш због топ! што је све мање могла без Мехмед--паше, Мирмаха је настојала свим силама да му док је cњоме све буде лепо. Радила је само оно што му је го дило. Kao искусна жена, знала је колико је сваком мушкарцу стало до тога да га жена коју воли цени и уз-диже. Мада је Мехмед-паша био изузетан човек у ње-ним очима, није био ослобођен те опште слабости мушкараца. O томе се уверила на састанцима умних људи, песника, зналаца историје и филозофије. Осећа-ла је како му годи што га сви слушају, што му се диве и одобравају му. Међутим, и он је умео да слуша друге,[190]да призна ако нешто не зна.Улазе°ћи -у тридесет пету годину, Мирмаха је поста-јала зрела телом и душом, na joj će чинило да је све на измаку, да се грчевито по сваку цену мора држати уз Мехмед-пашу. Сваки час проведен c њиме доносио jojje велику радост.XVIКрајем 1565. и почетком 1566. године односи изме-ђу Турске и Аустрије постајали су све затегнутији. Аустријски цар Максимилијан, потпомогнут од папе, сматрао је да је настало повољно време да одрекне из-вршавање преузетих обавеза, нарочито плаћање нов-чане обавезе Турској. Y ствари, цео тадашњи Запад, осим Француске, сновао је да одагна Турке из Европе. Добијањем патријаршије, Срби су се видно смирили, све мање напуштали огњиште и одбијали да беже у хришћанске земље и дижу буне. Чак је престајала, или се умањила, и хајдучија. Турска је тада била једина зе-мља богата житом и стоком, па самим тим ослобођена

глади. Ако се догађаји даље буду тако развијали, све више је претила опасност да хришћанске државе и ка-толичка црква потпуно изгубе утицај на Балкану и у Средњој Европи.C друге стране, Аустрија је већ била завршила онај прелазни корак кад се од феудалне државе претвара-ла у апсолутну монархију. Градови су постали одлучан чинилац, робна производња се увећала и проширила, aтурска територија је постајала примамљив простор за пласман робе и трговину. Али су царинске и грани-чне сметње тешко погађале аустријске трговце и занатлије да освоје огромно тржиште на Балкану и у Средњој Европи. На томе простору су се већ били усидрили Млечани и Дубровчани. Аустрија није имала ни трговачку ни ратну флоту, да се као Енглеска и Шпанија отисне на море. Поред тога, турска надирања према Хрватској представљала су рђав предзнак. Уз папин благослов лако се за рат противу Турске могла придобити и Пољска, која је плаћала данак Сулејману Величанственом.Све је то Мехмед-паша знао и пажљиво пратио,увек будан и спреман да за сваки случај има добро о-• премљену војску, како би могао да се стреловито бациП91]тамо где буде потребно. Истине ради, треба рећи да је он све чинио да одржи мир, jep je y њему видео услов за јачање и напредак Турског Царства. Ту своју ми-рољубиву политику вешто је прикривао, јер се послед-њих година на двору све јаче и отвореније јављала ра-тоборна странка, којој су на челу стајали шеик Нуре-дин и принцеза Мирмаха. Њих су у томе подржавали Лала Мустафа-паша, Ахмет-паша и Синан-паша. Они су за ту ратоборну, али и неразбориту политику при-добили и босанског везира Гази Хусрев-пашу Предо-јевића, борбеног муслимана, пореклом Србина из Хер-цеговине. To je био млад човек, прослављен јунак жељан нових подвига, које је могао једино у рату ос-тварити.Ратоборна странка на двору потајно је рачунала на Мехмеда Соколовића. Главно је било задобити за рат султана Сулејмана, кога је старост све више везивала за двор и миран живот. Велики шеик Нуредин и Мир-маха пребацивали су султану да је занемарио дужност муслимана, јер не помишља више да осваја нове земље и шири ислам.- Оче - еваком приликом говорила је Мирма - ти мораш крунисати своје велико дело освајача и законо-давца освајањем Беча и уништењем Аустрије. V тебе су упрте очи целог света. Твоји верни муслимани оче-кују од тебе, као Пророковог заменика, да их још јед-ном поведеш у свети рат, овенчан славом и победом.Шеик Нуредин је додавао:- О, хане над свим хановима, царе над свим цареви-ма, зашто твоја ђорда рђа у корицама? Зашто си до-зволио да твоји непријатељи мирно спавају толико го-дина? Ускоро ћеш пред Пророка и Алаха, и они ће те упитати зашто ниси своју силу, своју моћну десницу, потегао да још више прошириш границе ислама и Тур-скога Царства.- Ако под твојим вођством не срушимо Аустрију, не знам ко ће то после тебе успети? - питао је Лала Мус-тафа-паша.- Мач Пророков је стална опомена да је Алах један. Ко изађе из његове сенке, па био човек или народ, огањ нашега гнева спржиће га као муња! - узвикивао је на свакој седници великог Дивана дервиш Нуредин.Тако је фанатизам већине султанових доглавника и саветодаваца све више узимао маха за вођење рата противу Аустрије. На једној седници царског Дивана,[192]коју је водио лично султан Сулејман, требало је да се расправл>а o захтеву аустријског цара Максимилијана. Цар Макхимилијан је тражио од султана да му се врате нека погранична места у Хрватској, која је, на своју руку, освојио Гази Хусрев-паша Предојевић. Први је на том саветовању узео реч Мехмед Соколовић:- Мудри скупе и свемоћни падишаху! Алах нам је сведок дд нисмо желели нови рат и проливање крви. Међутим, Беч и папа већ годинама се испод жита до-говарају и тајно припремају да нас у погодном часу на-падну. Одрицањем плаћања одређене суме данка, Аустрија је прекршила услове мира. Зато нам нема другог избора осим да ратом присилимо противника на поштовање и извршавање преузетих обавеза. Ја као велики везир обавештавам вас да сам водио политику мира, али и спремао се за рат. A водиће га онај који је увек и свуда побеђивао, узвишени султан Сулејман Ве-личанствени, хан над хановима и цар над царевима! Разумљиво, рат није пошалица, и Алах помаже онима који се добро спреме и предвиде све могућности и пре-преке.Султан Сулејман се сложио c излагањем и предло-гом Мехмеда Соколовића. Одмах му је дао одрешене руке да изврши припреме и објави рат. Још истога дана Мехмед Соколовић је позвао немачког посланика и учтиво, али одлучно му рекао:- Висока Порта је одбила захтеве вашега цара Мак-симилијана. Место мира, за који смо се трудили по сва-ку цену да га одржимо, понесите вашем господару нашу објаву рата.

Затим је предао султаново писмо цару Максимили-јану, поклонио се у знак опроштаја, не дозволивши аустријском посланику ни реч да каже. Још истога дана је написао наређење своме синовцу Мустафа--паши Соколовићу да не чекајући осталу војску освоји утврђења Крупу и Нови на Уни.Султан Сулејман је најпре прославио отварање но-вога водовода, a затим се почео спремати за поход naЗапад. Остарели султан желео је још једном да види бојно поље на коме je y младости, пун снаге, одлучнос-ти и жељан славе, односио велике победе.Скупљање војске, припреме, одабирање војсково-ђа, све је то узео на себе Мехмед-паша. Он је волео да сјајем, снагом и бројем војске створи утисак силе пред којом све мора да падне. Објава рата запрепастила је13/2[193]Запад. Стари прослављени султан Сулејман лично се кретао на челу огромне армије, a све послове око запо-ведништва водио је велики везир Мехмед Соколовић, o коме се на западним дворовима знало да је велики војсковођа, победник у многим биткама, мудар др-жавник и управљач.Брзина којом су извршене све припреме за поход запрепастила је не само Европу већ и саме султанове доглавнике. Y Цариграду је владало велико одуше-вљење. Поход у свети рат, који је шејхул-ислам Ебу Месуд-ефендија назвао »и опоменом свету да Проро-ков мач лебди над главама свих неверника« изазвао је опште славље у Цариграду и Турској. Диван Јоли је прекрила светина, не разилазећи се данима. Песник Бакија је написао спев, у коме је говорио:За мене ово је највећи дан мога грешнога живота, Јер видим узвишеног цара најсмелијих људи, На хату, са исуканим мачем противу неманког скота. Он у срцима нашим јуначке снове поново пробуди Водећи у бој витезове какве сам дин може дати, Аа haypuH од страха немоћно клоне u полмди, A ислам - npaea eepa yвећем сјају се расцвета. Царе Сулејмане, ти си пролеће живота u света, Алахова страшна сенка u Пророкова десна рука. Нека се коњиц твој до царскога Бена прошета ...Народ и војска, саслушавши Бакијеве стихове, ур-лали су од одушевљења. Кад се на белом коњу појавио султан Сулејман - у пратњи великог везира Мехмед--паше, Ебу Месуд-ефендије, управника Цариграда Скендер-паше и кадије Заде Ахмет-ефендије - клица-н>у гомиле није било краја.За прво коначиште била је одређена Рустем-Челе-бијина ливада. Ту се слегла сва војска. Петрев-паша, други везир царства, кренуо је као претходница. Оста-ла војска, c царем на челу, упутила се ка Једрену.Цар Сулејман је био на измаку снагс. Старачкој из-нурености придружиле су се костобоља и подагра. Па-дишах је био зловољан. »Рат ми је наметнут«, понављао је у себи. Болестан, морао је највећи део пута да се вози у колима или да га носе војници у носиљци. Јахао је на коњу једино кад је војска пролазила кроз веће руме-лијске градове.Због султанове удобности на путу, велики везир[194]Мехмед-паша жртвовао je своју личну удобност. Из-мицао је испред војске неколико сати унапред и при-премао султану конак. На челу царске поворке била су и два Мехмедова сина - Курт-бег и Хасан-бег, иако још готово дечаци. Кад је војска пролазила кроз Татар-Па-зарџик, султану је јављено да је принц Селим добио сина, коме су дали име Мурат.Иако се било усталило лепо време, од пролећних киша и отопљених снегова многе су реке биле надош-ле. Али мудри Мехмед-паша као да је све то био пред-видео: напред су ишле пионирске јединице и рашчиш-ћавале путеве, припремале скеле, сплавове и мостове. После педесет дана марша, војска и њен падишах стиг-ли су у Београд. Сава и Дунав били су видно набујали. За неколико дана војска од преко сто хиљада људи пребачена је многобројном речном флотом на другу обалу. Циљ покрета био је Беч. Сремским пољима про-шли су сјајни царски алаји: пешадије, коњице и топ-ништва. Y Земуну се султановој војсци придружио Стефан, кнез ердељски. Соколовић му је у аудијенцији код султана потурио бисером украшену столицу да седне.И таман кад је требало кренути према Бечу, Мех-мед-паши је стигао извештај да је Никола Зрињски, за-поведник Сигета, хрватски кнез и прослављени војско-вођа, победио и заробио санџак-бега Тирхали Мухаме-да и два његова сина. Тирхали Мухамеда и његове си-нове је одмах погубио, цео турски логор опленио, a вој-ску потпуно уништио. Допала му је била руку и царска каса са 17 хиљада дуката. Вал>а напоменути да је Ни-кола Зрињски био изданак Шубића, најчувеније пле-мићке породице Хрватске, a noженској линији прау-нук цара Душана. Он је већ двадесет година свуда ус-пешно сузбијао Турке, бранећи хрватске земље и Аустрију.Победа Зрињскога толико је разгневила султана Сулејмана да је изменио маршруту свога похода. Наре-дио је да сва војска крене на Сигет. И док се султан од-марао на путу између Шиклоша и Печуја, донели су му и други неповољан извештај. Заповедник Будима Ар-слан-паша изгубио је Палоту, Весприм и Тату.

Арслан--паша је био велик, потајни непријатељ Мехмеда Соко \овића. Он је још за време похода, док се војска кре-гала од Цариграда, слао султану пасквиле у којима је клеветао Мехмед-пашу, називајући га неверникомГ1951који ради o глави своме господару. Кад је султан до знао за Арслан-пашин пораз, позвао је Соколовића и љутито га запитао:- Какве су то ваше припреме и диспозиције у овом рату? Шта је то било c будимским беглербегом?На то му је Мехмед-паша одговорио:- Ваше узвишено величанство, писао сам му више пута још пре похода да изврши све припреме за од-брану пашалука. Слаб сам му и ваше високе заповести и поуздане људе да му јаве како смо c вама и војском дошли на границу. На жалост, од њега нисам добио ни гласа. Чак није хтео ни да ми одговори c колико војске располаже и да ли му је потребна помоћ. Како сам га израније познавао као доброг војсковођу, сматрао сам да је тамо све у реду.- Знаш ли, Мехмед-пашо, да сам ја за време пута на сваком конаку добијао од њега пасквиле противу тебе?- Знам, узвишено величанство, али нисам очекивао да ће посрнути и у издају.Баш тога часа стигао је гласник од Арслан-паше и предао султану писмо. Султан је прочитао писмо, ос-мехнуо се, јер је било уперено противу Соколовића. Онда га је пружио Мехмед-паши и рекао:- Прочитај ово писмо и одмах га спали. Ти моју час-ну везирску одору носиш на себи. Зато треба c овога света да нестане погане Арслан-пашине телесине; хтео је да на твоју светлу, јуначку и верну личност баци љагу. Moja je заповест да се одмах погуби беглербег бу-димски.Мехмед-паша је већ био одредио Хасан-агу Безно-сога и 14 чауша да ухвате Арслан-пашу и погубе га.Ме-ђутим, кад су већ били спремни да крену, јављено му је да се Арслан-паша налази у логору и да моли вели-ког везира за пријем. Сви су били запрепашћени толи-ком његовом дрскошћу, поготову кад је код Турака одвајкада постојало правило да ниједан старешина не сме у рату напустити своју војску, макар и главу изгу-био. Кад су чауши увели у Мехмедов шатор Арслан--пашу, Соколовић га је презриво погледао и упитао:- Шта ћеш ти овде? Коме си поверио војску? Уз-вишени падишах те поставио за беглербега будимског пашалука, дао ти најчасније место, a ти без борбе предајеш неверницима градове! Тешко теби, проклети клеветниче! Твоја је смртна пресуда изречена.[196]Затим се обратио чауш-баши Хасан-аги и запове-дио му:-Уклоните овога издајника! Прво га удавите, a онда обесите насред логора, да свако види шта га чека ако падишахову наредбу не изврши!Чауши су брзо намакли гајтан Арслан-паши око врата. Хасан-ага му је убрзао смрт, па су га чауши из-нели и обесили на велику мотку усред логора. Одмах после тога Мехмед-паша је отишао султану и предло-жио му да се за будимскога беглербега постави његов синовац Мустафа-паша, који се храбро борио на гра-ници Босне и Хрватске.- У Мусгафа-пашу се, ваше величанство, могу поуз-дати да ће савладати све тешкоће и подићи морал код Турака у будимском пашалуку.- Moj велики везиру, видиш и сам да сам на граници живота и смрти, ради како те Алах учи.Већ сутрадан је кренуло на Печуј и Сигет 90.000 на-оружаних турских војника са 300 топова. Пред султа-новом пратњом јахала су оба Мехмедова сина, a на челу сјајно опремљених алија сам велики везир Мех-мед-паша. Сва та сила стигла је у пуној спреми пред Си-гет и одмах га опколила.Међутим, кнез Никола Зрињски се није поколебао. Остао је да брани Сигет, како би што дуже задржао турску силу и омогућио цару Максимилијану да скупи војску којом би могао да брани Беч и заустави даље продирање Турака према западу.XVIIСве време док је турска војска боравила у Београду и док се пребацивала преко Саве и Дунава, Милица је стрепела да се може појавити Мехмед-паша и затра-жити свога сина Милана, који је већ био узео петнаес-ту годину. Јован га је дао у грчку школу. Узео му је и једног учитеља из Дубровника, који га је научио ита-лијанском језику. Јован је са Милицом изродио два сина и кћер Косару. Старији, Никола, имао је седам го-дина, млађи, Илија - непуних шест. Јованова мајка Круна била је сасвим остарила, a услед костобоље јед-ва се кретала по кући. Сама Милица се била много из-менила, али се њена негдашња лепота још јасно уоча-вала.[197]

IЈован је већ десет година био председник цеховске организације. Седео је уз кадију кад год би се водила парница међу трговцима и занатлијама. Примао је нове трговце и занатлије у удружење. Издавао дозволе за отварање радњи. Знало се, шта он свеже и одреши, то потврђују и турске власти.Међутим, Јован је одавно намеравао да се са поро-дицом пресели у Дубровник, у коме је већ био купио две куће, магазу за робу и радњу на Страдуну. Yopxa-чивши се са двојицом трговаца, у Дубровиику је са-градио три лађе. Новац, златан накит, сребро и бакре-но посуђе био је пребацио у Дубровник. Чекао је само погодан час да своје радње преда ортацима и синовцу Видоју, који се показао још спретнији, вештији и од-лучнији трговац од њега. Видоје је имао око тридесет година. Учио је нешто школе код калуђера у манасти-ру Милешеви. Кад су хтели да га закалуђере, побегао je c млинаревом кћерком у шуму и хајдуковао четири године.Чим је Јован дознао што се десило Видоју и кад је преко поверљивих л>уди успоставио везу c њиме, огишао је Јусуф санџак-бегу.- Шта кажеш, море, напустио манастир и c девој-ком побегао у гору? - зачудио се Јусуф-бег.- To што ти рекох, честити пашо! - одговорио је Јо-ван.- Дина ми, имао је право. Ја бих овако стар због до-бре девојке и горе учинио a не само одбегао у хајдуке.- Све му ја то, честити пашо, не замерам, али једна брука - сто невоља. Жена му је носећа, a муселим неће да му дадне тескеру и опрости хајдучију.- Богами, то није муселим већ хајван на две ноге. Доведи га овамо, па ћу му ја све опростити и дати так-ву тескеру да може, ако зажели, код цара у Стамбол.Јован је довео Видоја и сместио га код свога ко-њушара. Пошто га је обукао и уљудио, кренуо je c њим право Јусуф-бегу. Паша је добро осмотрио Видоја, a затим се насмејао и рекао:- Тако ти! Цуру за руку па у хајдуке!- Шта ми је друго остајало, честити пашо! Да су ме постригли па да сам то урадио, грех би био још већи.- Добро, за то те нећу карати. Hero, реци ми, јеси ли кога, откако си утекао у хајдуке, убио или опљачкао?- Убио нисам никога, али сам од сваког узимао да се прехраним.- Џенабет си, видим ја. Приђи да ти уши истеглим. Y ствари, Јусуф-бег му је даровао пет дуката и тес-керу да га нико никад за одметање не сме узимати на одговорност. После тога Јован је Видоја повео кући и поверио му да води буљук стоке за Дубровник.Кад је Милица дознала да је Мехмед-паша прешао Дунав и кренуо према северу c војском, навалила је на мужа да што пре напусте Београд и настане се у Дуб-ровнику:- Бојим će, a и срцем слутим, могао би се присетити и затражити Милана. Ако би га одвео, сигурна сам, по-турчио би ra. To би ми било теже него да ми га Бог узме себи. Зато те молим, води ме што пре c децом у Дубровник.- Ја сам то већ био и без тога решио. Сит сам овога живота близу крајине. Hero, знаш, волео бих да Мила-на пошаљем у Млетке на школовање. Било би добро да изучи трговину код Латина.И тако, средином јула, предавши Видоју све посло-ве, магазе, лађе и трговину у Београду, Јован је кре-нуо са породицом и караваном од.сто коња, натоваре-них вуном, воскам и медом,. за Дубровник; отуда је имао да за султанову свиту и Мехмед-пашу прихвати чоху, атлас, зачине, уље и двеста кубура самокреса, којима је везир наумио да наоружа своју чаушку прат-њу.На седмом конаку караван је продужио преко По-повог поља за Конавље, a Јован je c породицом остао да се одмори код митрополита Саватија. Taj најмлађи Соколовић, иако већ митрополит, није имао више од тридесет година. Леп, висок и витак, са црном брадом и дугом косом, која му је досезала скоро до рамена, пленио је све изгледом.Кад га је Милица видела, занемела је не умејући речи да изговори. Потом је рекла Јовану:- Никад тако лепа калуђера нисам срела.- Памећу је још богатији. Зна да пише и говори као Јован Златоусти. Видећеш какву је ризницу књига и слика створио у овој пустињи. A добавио је мајсторе c мора и послао их рођацима у Пиву да ваде и тешу ка-мен. Хоће манастир да гради. Новац му је послао Мех-мед-паша, Калуђери тврде да је везир саветовао Мака-рију да не хита c градњом, како би натенане подигао конаке, зграде за писарнице, оружнице, израдио ико-не и све што му буде потребно за пресељење патрија-[198][199]ршије из Пећи у овај манастир.- He схватам, зашто би је селио?- Пива има ферман да се Турци у њој не смеју наста-њивати, нити цамије подизати. Уз то је на склониту

месту и далеко од путева. Одатле је и старина Соколо-вића. A ко зна докле ће Мехмед.-паша и наши бити уз султаиа на главним местима.Увече, кад су сели са Саватијем за вечеру, митропо-лит је дуго причао Милици o свом трновитом путу од чобанчета до високог свештеничког чина. Осмехујући се на крају је додао:- Сви смо били исте среће! И Мехмед-паша је прво учио за појца и калуђера у манастиру Милешеви. Ма-карије гакође, a ja овде код Антонија. Једино је Муста-фа-паша будимски, још као де.чак, отишао Мехмеду у Цариград. Тамо је завршио школе и научио се војнич-ком позиву. Само да знаш, Јоване, он нам је толико привржен да никад не заборавља да нешто пошаље као свој прилог манастиру. V младости се био сувише загрејао за Турке, па је све своје рођаке из Соколца и Раванаца на Лиму превео на ислам. Ту пре две године, посетио је нашу грану Соколовића у Пиви. Кад се оту-да вратио, рекао ми је: »Грдно сам'погрешио, Саватије. Од нас, без обзира што смо прешли на ислам, нико ни-кад неће моћи да направи Турке. Иако смо сви заузели високе положаје, Цариградлије и Анадолци нас ника-ко не трпе.«Сутрадан их је повео да виде Цркву светога Архан-ђела Михаила у селу Петровићима, у којој су иконо-стас и фреске радили његови живописци. Била је то једноставна грађевина, са два јаче истакнута пиластра дуж севериога и јужног зида, међусобно повезана лу-цима. На јужном знду беху исклесани свети Никола, Димитрије, Георгије, краљ Симеун и свети Сава. На најзападнијем делу беше насликан Страшни суд. Из-над њега - света Варвара, a десно од врата цар Кон-стантин. На северном зиду царица Јелена, део Страш-нога суда, арханђел Михаило, свети Василије и Павле Тивејски.V олтару је пленила очи визија Петра Александриј-ског, a изнад тога Христос Емануило. У горњем делу Рођење Христово, Сретење, Крштење, Васкрсење Ла-зарево. На јужном зиду: Успење, a на источном -Ула-зак у Јерусалим, Распеће и Мироносице на гробу Христову. Лепота икона, фресака и сјај утвари мале[200]ирквице, опчинили су Милицу. Она није могла да схва-! и како се нешто овако лепо, узвишено могло створи-ги v тако сиромашном и кршевитом крају.Саватије joj je објаснио да овај храм није усамљен, да се по Херцеговини налазе десетине цркава и мана-стира које је обновио његов отац Антоније.- Откако смо добили аутономију и обновили пећку патријаршију, могућности су велике. Нема готово ни-једног већег манастира у коме не постоји писарница за књиге, радионица за иконе и школа за мирске свеште-нике! - објаснио је Милици и додао: - Y злу што нас је снашло после пропасти српске државе ипак смо се не-како одржали. Зло је са Турцима, али је још веће од Латина. Уосталом, времена су се променила набоље. Захваљујући Мехмед-пашиној помоћи, остављени смо на миру. Видиш и сама, султан и велики везир су не-давно прошли кроз Србију, никога од наших не дирну-вши. Ако су што затражили, то су платили. Наши људи су се већ научили трговини, занатима. Села су се обновила, земља је обрађена, стока се умножила. Ми-моишли су нас и глад и куга. Ако имаднемо памети, те се једно сто година уздржимо од буна, док Турци ма-лакшу и почну од нерада и лености да изумиру, поно-во ћемо моћи да се домогнемо слободе и да обновимо своју државу.Јован је при поласку даровао манастиру Тврдошу сто дуката:- Узми ово, свети владико, као мој скромни прилог да обновиш коју цркву или манастир! - рекао је смер-но игуману Саватију, na je задовољан, скоро радостан, наставио пут за Дубровник.ЧЕТВРТИ ДЕО»Данас вам дадох велику победу.«Кнез Никола Зрињски спадао је у ред вештих вој-сковођа, више вичних борбама на отвореном пољу него одбрани утврђења. Његова главна војна снага била је састављена од изванредно покретне коњице, коју су сачињавали Хрвати и Срби, двадесет година навикнути да свуда односе победе. Посада тврђаве састојала се највећим делом од Немаца и Yrapa. Они су били тобџије и бедемски стрелци наоружани шишанама, вешто су и брзо топили катран, којим су, уз врелу воду, поливали непријатеља при јуришу на зидине. Поред тога, имао је стотинак зидара, тесача, ковача и разних мајстора спремних да одмах затворе бреше које при бомбардовању направе турски топо-ви.Кнез Никола Зрињски је, имајући у виду десе-тоструку турску премоћ у људству и топовима, рачу-нао да ће се моћи одржати у крајњем случају месец дана. A TO je, no његовом мишљењу, било довољно да цар Максимилијан скупи снажну војску и притекне му у помоћ. Никола је узимао у обзир још и то да тур-ску војску предводи султан Сулејман и дотада непо-бедив и прослављени јунак Мехмед-паша Соколо-вић, за кога је чуо да је исто толико храбар колико мудар и одлучан.Зрињски је, иначе, спадао у ону врсту људи који-ма би живот био штур и досадан ако се чешће не из-лажу опасностима. Снажан и научен да је стално на коњу, кад се није ратовало најрадије је одлазио у лов на медведе и дивље вепрове. Притајен, чекао би док гоничи истерују звер, a онда се устремљивао на њу са

сабљом у руци, имајући увек спремну кубуру у слу-[202]чају опасности. Познат као изврстан мачевалац, се-део је на коњу као да је срастао са седлом. A држао је увек најбољу пасмину снажних и брзих арапских коња, међу којима два-три неукротива пастува. Во-лео је да испробава њихову дивљу ћуд и да их нави-кава на свој бич и мамузу. Поред тога лудовао је за песмом, женама и вином. Одрастао у рату, где је стално вребала опасност, често је заметао кавге, на-рочито кад су у гштању били хвалисави угарски или немачки племићи.Био је ожењен Катарином, кћерком Фердинанда Франкопана и Mape, унуке српског деспота Јована. Мада чувена лепотица и високо образована жена, Катарина је волела свога мужа. Праштала му је мно-ге настраности и водила бригу o породици и великим поседима, који су се простирали од Костајнице кроз Хрватску и Угарску. Баш због тога што је имао умну, одану, побожну и племениту жену, Никола се сав могао посветити ратовању и стицању славе. A запо-чео је да је стиче кад је султан Сулејман у јесен 1529.године опседао Беч. Удружен са Павлом Бакићем, Никола Зрињски и његова коњица нанели су Турци-ма грдну штету. Две године доцније, опет c Бакићем, гонио је Сулејманову војску при повлачењу, задајући jojпораз за поразом.Према свему томе, под Сигетом су се поново сус-рела два одлучна противника, решена да поделе мег-дан на живот и смрт. Разлика је била само у томе што је овога пута Никола Зрињски био у најбољој снази, c мало одабране војске, a султан Сулејман c великом силом од сто хиљада војника, триста топова, али при концу живота, изморен болешћу и неспособан да лично учествује у борби.Никола није добро познавао Мехмеда Соколови-ћа, мада je o њему као војсковођи доста слушао. V ствари, потцењивао га је, сврставајући га у оне Србе који су прешли у ислам да сачувају привилегије или стекну положај. Сумирајући све околности, Никола је веровао да ће издржати турску опсаду док му не стигне помоћ и тиме још једном доказати аустриј-ским војсковођама, па и самом цару Максимилијану, Аа нема опасности за Аустрију и хришћанску Европу АОК је њега на Крајини према Турцима. Због тога је и мирно посматрао са сигетских кула како се граду приближава турска поплава, врши распоред и зау-[203]зима положај.Дан је био сунчан, небо ведро и без облачка. Само је на северу пиркао лак поветарац и угодно освежа-вао од ветра и сунца преплануло Николино лице. Он је већ располагао подацима o бројном стању турске војске. И пре него што су Турци извршили стратегиј-ско опкољавање града, у два маха им је излазио у сусрет на челу коњице и нанео им осетне губитке.Гледајући како Турци уређују свој логор, тражио је погледом, међу бројним шаторима, који би шатор могао да буде султанов и великог везира Мехмеда Соколовића. Y исто времеје смишљао даизведе ноћ-ни препад,па је кренуо у обилазак топова, који су очекивали знак да отворе ватру. Огорчен и нераспо-ложен, сазнао је да су сви сигетски топови застаре-лог калибра и краткометног домета. A из искуства и тајних обавештења знао је да Турци имају најбоље ливце, покупљене из целог света и да на самом месту опсаде лију далекометне топове.Размишљајући o одбрани, Никола се такође бри-нуо и o породици, jep je од избијања рата ретко до-бијао вести од своје жене, a није знао ни шта се збива на фронту према Хрватској. Ипак се уздао у свога таста и шурака да ће му жену и децу прихватити и склонити их на сигурно место.Док је миран и достојанствено хладан обилазио топове на бедемима, војници су га ћутке посматрали, настојећи да c његовог лица прочитају у каквом се положају налазе. Пошто је обишао све бедеме и ус-тановио да је сваки војник на своме месту, да су стра-же свуда удвојене, спустио се на трг где су га чекали његови одважни коњаници, јер су рачунали'да ће бити излета из града и загона на Турке.- Момци - рекао је Зрињски - одморите се, али чим падне мрак, напашћемо Турке да не уобразе како их се бојимо.- Кнеже, малопре је дошао гласник из Чаковца и донео ти од жене и шурака писмо! - приђе му капе-тан Турудић.- Где је? - узвикну узбуђено Никола.- Писмо је предао твоме ађутанту, a он је отишао да му превију ране, jep je морао при уласку у град да се сече c неколико Турака, који су га приметили и го-нили до самих бедема.Зрињски је брзо прочитао женино писмо и веома[204]се обрадовао сазнавши да је на њиховом добру у Ча-ковцу, удаљена од фронта и на сигурном месту. Y и£то време шураци су га обавештавали да је турски притисак према Хрватској попустио по одласку Мустафа-паше Соколовића са положаја будимског беглербега. To je била повољна вест, a значило је и то да

је сва турска војска усмерена у овом правцу, па се могао надати помоћи и из Хрватске.IIАлаји турске коњице и пешадије из два правца су се размештали на положајима око опседнутог Сиге-та. Пролазећи поред брежуљка на коме је разапет шатор за султана Сулејмана, великог везира Мехмед--пашу, њихов штаб и царску гарду, војници су се ос-вртали да виде како их са своје носиљке посматра остарели падишах.Околина Сигета личила је на узнемирени мрави-њак људи заузетих разним пословима, које су мора-ли што пре да обаве како би одмах отпочели напади, јер се стање здравља болесног султана Сулејмана по горшало. Ноге су му биле отекле, подагра и надуви се појачали. Готово ништа није jeo ни пио, na je за по-следњих неколико дана ископнео у снази и лицу. Главни лекар није могао наћи ниједну утешну реч којом би поткрепио Мехмедову наду да ће се стање падишаховог здравља побољшати. Мехмед се није плашио непријатеља, али се у њему све више гнезди-ла бојазан шта ће се догодити ако султан Сулејман изненада умре. Размишљао je o томе стално, ствара-јући у машти свакојаке планове. Чак се неко време бавио мишљу да пошаље гласника по принца Сели-ма, да се нађе међу војском у случају цареве смрти. Напослетку је ту мисао одбацио и сав се предао при-премању напада. Y току прве ноћи два пута су га бу-дили, достављајући му извештаје o препадима које је противник извршио и губицима које им је нанео.Сутрадан рано појахао је коња и у пратњи чауша обишао фронт. Издао је строга наређења o постав-л>ању удвостручених стража и засебних одељења, чија ће дужност бити да сваки непријатељски излет открију и на време сузбију. Лично је проучио сав приступни терен, открио све капије, висеће мостове,[205]прилазећи на домет непријатељских топова, како би што боље осмотрио ровове, прилазе кулама и беде-мима.Тврђава Николе Зрињског уздизала се у средини широког поља. Земљиште око н>е било је мочварно, обрасло трском, грмљем и врбама. Сигету није могао прићи ни пешак, a камоли коњица. Куле и бедеми од-говарали су свим условима фортификације, модерно и добро изведеног утврђења. Цитадела је била тако јако утврђена да се Мехмед неколико пута у мислима упитао: Зар то људска рука може досећи и освојити? Поједине куле тврђаве биле су прекривене кала-јисаним лимом и на тај начин заштићене од ватре и избачених лествица за пењање. A свуда су се истица-ли барјаци и црвена чоха, да свему дају привлачнији и величанственији изглед. Цела варош је била обух-ваћена троструким опкопима пуним воде и висећим мостовима, сада уздигнутим. Иза опкопа уздизао се земљани насип, са ровом за пешачку и топовску по-саду, a ивпред ње постављене су вучје јаме, замке и заоштрено храстово коље.Мехмед-паша је заустачвио коња и раширио хар-тију на којој је била израђена скица Сигета. Један од чауша додао му је графит да на скицу унесе опаске. Пажљиво је разгледао цртеж, упоређујући га c твр-ђавом. Затим се окренуо и међу пратњом потражио заповеднике појединих алаја:- Овде да се постави десет тешких, далекометних топова, двеста бацача лестви и пет стотина јуришли-ја. На сваки тешки топ по хиљаду граната за разара-ње зидова и по пет стотина запаљивих бомби.Одређени старешина би поздравио, издвајао се из пратње и одмах одлазио да изврши заповест. Тако је Мехмед провео дан док све није поставио на своје место, a онда је наредио да се позову све паше и ве-зири на договор. Чауши и послуга били су приреди-ли обилну вечеру, кафу, мастику и вино. Мехмед је пре Дивана обишао султана, који је лежао на брду јастука, једва дишући. Измучени старац посматрао је водњикавим очима снажног Мехмед-пашу, не схватајући шта му говори. Његове мисли су, уколико их је још било, лутале према Цариграду, сарају и сун-чаној обали Босфора. Чинило му се да би му болест одмах прошла да је тамо.- Ваше узвишено величанство, све припреме за[206]напад су учињене. Сутра у освит зоре отпочећемо бомбардовање, које ће трајати дан и ноћ. A потом из-вршити јуриш.- Да, да, јуриш! Хтео бих што пре да се мичемо одавде. Стално ме гуши.- Све ћу предузети да што пре освојимо Сигет, ве-лики падишаху. Али морамо чувати војску.— Добро, добро, Мехмеде! Пошаљи ми другога хе-ћима, Салих-ефендија ме стално кљука неким гор-ким травама.- Узвишени падишаху, Салих-ефендија је најбољи хећим на свету. Мораш му се покоравати, да што пре оздравиш - одговорио је Мехмед-паша, гледајући крај султана недирнуту вечеру.Било му је јасно да од султана Сулејмана не може више ништа очекивати и да су тежина и одговорност рата сасвим прешли на њега. Све је то морао што боље прикрити од војске и старешина! Трудећи се да не запазе његов немир, на изглед ведра лица и одлуч-на корака ушао је у шатор где су га чекали везири и name.

— Алах је велики! - поздравио их је.— A Мухамед je његов једини пророк- одговорили су му у хору.- Долазим, честити везири и паше, од нашег сул-тана Сулејмана, хана над хановима и цара над царе-вима. Свима вам је изручио селам и наређење да све предузмете што је у вашој моћи како би Сигет био што пре узет. Њему је од синоћ много боље. Чак му је оток на ногама спласнуо. Затекао сам га како ве-чера. Кад Сигет заузмемо, свакога ће према заслузи наградити.- Нека је слава и хвала свемоћном Алаху што је подарио оздрављење падишаху - рекао је Ебу Ме-суд-ефендија.- Применио сам најбољи, египатски лек противу подагре. Зачудо, одмах се показало да помаже. Ако тако буде даље деловало, за двадесет дана падишах ће моћи да трчи као младић! - рекао је окупљеним старешинама султанов лекар Кајсуни Заде.- A сада, честите паше и везири, мој кувар вам је приредио вечеру. Треба да се поткрепимо, па да у име Алаха у рану зору започнемо бомбардовање -рекао је Мехмед-паша.- Ех, кад би после јела и пића довео и какву добру\[207]чочекињу! - смешио се Ферхат-паша.- Ту ђаконију можемо наћи једино код Фахру-дин-ефендије. Он је, истина, шкрт кад нам одваја но вац за храну, али кад су у питању жене, рашири пр-сте - шалећи се одговори Мехмед-паша.Кад су паше и везири напустили Мехмед-пашу, застали су пред великим султановим шатором, на коме је према месечини сијао алем-камен, и c надом и олакшањем одахнули кад су видели да су страже на своме месту и да никаквих сумњивих знакова нема.Сутрадан, у сам освит зоре, загрмело је триста турских топова, шаљући на бедеме Сигета убитачне гранате. C града је противник одговорио такође то-повском ватром, a y вароши на свим црквама су от-почела да звоне звона на узбуну. Ужарене топовске кугле сукљале су кроз ваздух и c једне и c друге стра-не. Турске су ударале у бедеме и куле и одскакале назад, распрскавајући се по ледини испод бедема. Топови c бедема гађали су турске топове, њихову по-саду и алаје спремне за јуриш.Мехмед је наредио да судтана обуку у најраскош-није рухо, да га наместе у носиљку и изнесу напоље, како би га војници и старешине могли видети при пролазу. Топовска грмљавина и усклици војске као да су васкрснули из мртвих болесног падишаха. Он је дошао себи и разабрао где се налази. Телом му је прострујала крв и жуто лице добило мало боје. За-тражио је чак да му позову Пијеле-пашу. A кад су га довели, осмехнуо се и рекао:- Ово је свети рат. Хоћу да сви знају: оно што на-реди Мехмед-паша, из мојих је уста наређено.IIIПосле даноноћног бомбардовања, турска војска је у саму зору, под заштитом топова, извршила први јуриш. Напред су ишле пионирске јединице и не об-зирући се на убитачну ватру са бедема успеле су на неколико места преко опкопа да пребаце мостове и прелазе. Са бедема и из утврђених ровова браниоци су довикивали Турцима:- Де, де, пожурите балије, да вас што пре отпре-мимо вашем Алаху![208]Затим би сасули на њих кишу куршума. Турци су, c ханџарима у зубима, разјарено надирали преко прелаза и мостова и из залета бацали лествице од ко-нопа и ужади, да их закаче за бедеме. Други су но-сили на раменима розге за пењање, док су их пратио-ци штитили картечом из дугих пушака.- Узалуд вам је, ђаури, нећете се одбранити! Сто-тину Зрињских да и^ате, ништа вам не вреди! - до викивали су јаничари.- Удри, Мато, онога балију! - довикивао је један бранилац, који је већ тројицу Турака сачекао на бе-дему и сабљом пресекао.- За падишаха и Алаха! - викали су Турци.- За Христа и Зрињског, туците, браћо, по невер-ницима! - одговорили су браниоци.Кад би турска навала на бедеме и опкопе достиг-ла врхунац, преко спуштенога моста излетео би Зрињски са својом неумољивом коњицом и сатирао све што му се нађе на путу. A затим се муњевитом бр-зином враћао у тврђаву. Тако су првога дана три тур-ска јуриша одбијена. Стотине рањених Турака вукло се испод бедема, дозивајући своје у помоћ. A c кула су на њих сипали кључалу воду и растопљени кат-ран. Убијени су остајали на месту где су палн. Летње сунце чинило је своје. Задах лешева је гушио. Многи су лежали мртви у опкопима испуњеним водом.Мехмед-паша је командовао алајима анадолске војске. Био је лакше рањен у мишицу, a три коња су под њим

убијена. V два маха се при јуришу сусрео c коњицом коју је предводио Никола Зрињски. Једном приликом скоро су налетели један на другог, na je Зрињски, угледавши Мехмед-пашу, довикнуо пра-тиоцима:- Момци, гледајте по сваку цену да смакнете оно-га на белом коњу. To je Мехмед-паша!- Ено Зрињског! Јуриш, Турци! - викнуо је Мех-мед и полетео напред.Сеча и налети били су крвави и немилосрдни. Са-бље су севале. Коњи су њиштећи налетали једни на друге. Падали су Турци и браниоци. Пољану су брзо прекрили изгинули људи и коњи. Онда је Зрињски дао знак својима па су се стреловито повукли у твр-ђаву; мост се за њима очас дигао увис.Напади су се понављали из дана у дан. Топовска тутњава није престајала. Брда лешева гомилала су се14/1![209]испод бедема, али град се чврсто држао. Кад би се војске вратиле на своје полазне положаје, јата врана и гавранова слетала су да се обилно нахране л>уд-ским и коњским месом. Преко ноћи су долазиле ли-сице, градски пси и свакојаке зверке на обилну гозбу смрти. Чуло се завијање, режање и клање око леше-ва људи и животиња. Смрад барута и распадања ши-рио се око Сигета.Заузеће тврђаве отезало се унедоглед. Одбрана Зрињског била је упорна. Премашивала је свако до тада Турцима познато јунаштво. Соколовићева сила била је огромна и неистрошива, a Зрињски ниоткуда није добијао помоћи, јер су се аустријска и угарска војска биле усредсредиле на одбрану Беча.Два брата по крви и језику остајали су сваки на својој страни, одлучни да се бију до последњег чове-ка. Нису ни помишљали да то чине за туђе рачуне. И што је време пролазило, јуриши су постајали упор-нији и снажнији, a одбрана чвршћа, одлучнија, спремна да сва изгине. Никола Зрињски користио је сваку тамнију ноћ да направи излет из тврђаве, на-падне покоји турски одред, наносећи му тешке удар-це, али је при том губио десетине својих храбрих рат-ника.Да би заварао паше, везире и војску, Соколовић је у име султана Сулејмана написао наредбу, под именом високог царског писма, свима заповедници-ма, старешинама и војсци:»Скрећем пажњу свима! Нипошто не одобравам да се напади c војницима изводе на метеризе и утвр-де. Moja je жеља да исламски војници и њихови запо-ведници припреме све што је технички најпотребни-је и да сложно ударе по предвиђеном плану који је израдио велики везир Мехмед-паша за узимање Си-гета. Хоћу да тај град буде сравњен са земљом и ог-њем уништен.«Писмо је у име султана кришом потписао Џафер--бег, верни Соколовићев пријатељ, који је све време био на стражи код султана. Он је личио на Сулејмана растом, држањем и ходом. Умео је чак да га подра-жава у говору, a потпуно у потпису.Зрињски се ниједног часа није поколебао, иако свестан да му цар Максимилијан неће послати помоћ и помирен c мишљу да из борбе неће изнети живу главу. Његова коњица се све више смањивала, али он[210]није пропуштао ниједан дан ни ноћ a да не направи излет међу Турке. Сав израњављен и крвав, враћао се међу своје борце и говорио им:- Још само који дан, браћо, да се одржимо. До-био сам извештај да ће нам Беч притећи у помоћ, a и Франкопан ускоро пристиже c хрватским пукови-ма.IVЗдравље султана Сулејмана све се више погорша-вало. Ноћу, 27. августа 1566. године, издахнуоје. Ца-рев лекар Кајсуни Заде одмах му је извадио дроб и извршио што је неопходно за балсамовање падиша-ха. Дервиш Мехмед Зили, султанов миљеник и стал-ни његов пратилац, обавио је кришом све верске об-реде. Потом су султана окупали, обукли га у најле-пше одело и сместили у постељу, као да је жив и да спава. Дервиш Мехмед Зили и Мехмед-паша велики везир договоре се да се сва послута, која је знала за цареву смрт, тајно погуби; за послугу и стражаре мр-твог султана постављени су најоданији Мехмед--пашини чауши, све сами Бошњаци. Чим је завршио све припреме за скривање султанове смрти, Мехмед--паша је позвао чауша Мустафу и отпослао писмо принцу Селиму, у коме га је обавестио да му је отац умро и да одмах похита и преузме престо и заповед-ништво над војском.После тога је позвао и буљубашу Шаћир-агу, за-поведника једног одреда турских јуришлија. Стари јаничар, сијајући од среће што raje велики везир по-звао, пао је на колена и ударајући челам o ћилим, уз-викнуо:- О, високи и премудри везиру, роб твој чека за-повест!- Устани, Шаћир-аго, и причучни ту уз диван, јер морам c тобом o једној великој невољи да разгова-рам. Узми прво чашу ракије, па размисли хоћеш ли ми моћи помоћи.Шаћир-ага је зграбио купу мастике и наискап је сручио у грло. Угодно се стресао и узвикнуо:- Високи над великима, ако треба у пакао да си-ћем, спреман сам.

т- Ово је теже и од пакла. Видиш и сам колико се[211]отегло ово освајање Сигета. Узвишени и свемоћни султан Сулејман ме питао јутрос: »Зар ти, велики ве-зиру, немаш верног и пожртвованог муслимана који би свој живот дао Алаху на жртву за освајање овога града?« Ја сам му рекао да имам, мислећи на тебе, честити Шаћир-аго.- Ниси се, високи везиру, преварио. Кажи ми само шта треба да урадим?- Ако си решен - рећи ћу ти; ако ниси - немој се у то петљати.- Решен сам, велики везиру, све да урадим за па-дишаха и Алаха.- Алаха ти?- Алаха ми!- Онда је све у реду. Наш главни техничар изра-дио је страшну бомбу, која може да поруши десет метара највеће тврђаве. Треба је однети до једног од мазгала и ту упалити.— Само то тражиш?- Само то. Али не заборави да можеш том прили-ком и ти да погинеш.- To ће бити велика смрт. Hero, ако погинем, у Стамболу имам кћер Фатиму. Прихвати је, Мехмед--пашо, да не остане без заштите.- He брини. Осигураћу joj живот као да је везиро-ва кћи. Само, својим људима мораш да испричаш како си преко ноћи уснио сан у коме ти се јавио Про-рок и саопштио да ће град пасги, a ти у јуришу по-гинути.- Све ћу урадити како смо се договорили, честити везиру. Молио бих те, издај заповест да ми се да не-колико литара мастике. Хоћу да позовем пријатеље на опроштење и испричам им свој сан.Мехмед-паша је пљеснуо дланом o длан; појавио се Хасан-ага.- Дај Шаћир-аги десет флаша мастике из мога ма-гацина! - нареди велики везир.Уочи дана кад је био припремљен општи јуриш на Сигет, Шаћир-ага је наложно ватру и позвао десетак прнјатеља. Пекли су овна и пили мастику. Један од присутних упитао је Шаћир-агу:- Због чега приређујеш дернек?- Хоћу да се опростим e вама. Ноћас ми је дошао на сан Пророк и рекао: »Сугра ћете узети од ђаура Сигет, али ћеш ти, Шаћир-аго, погинути.«[212]- He шалиш се?- He, дина ми! Још ми је додао и ово: »Погости цријатеље, a сутра увече ћемо се срести у џенету и ти и свИ други који умру за свету Алахову веру.«Шаћир-агина прича се јо>ш исте вечери разнела по турској војсци. Препричавали су је како је ко хтео и умео, али је унела међу Турке окрепљење и наду. Сутрадан, чим је започео јуриш, Шаћир-ага је понео на рамену велику бомбу и допро под мазгал утврђе-ња. Попео će c бомбом до отвора, прислонио је уз њега, потпалио и држао рукама док није експлоди-рала. Бомба јс направила велики отвор, a како се ту налазило спремиште c барутом, запалила је и њега. Друга експлозија срушила је зид и затресла сву твр-ђаву.Кроз отвор на зидини јурнули су јаничари.Y самој тврђави настали су комешање, забуна и крвава сеча. Никола Зрињски је успео да се дочепа коња, naje са исуканом сабљом улетео у Турке. Тро-јицу је јаничара посекао, a кад су га други ранили, пао je c коња. Одрубили су му главу, натакли је на џиду и показивали браниоцима који су се још очај-нички бранили. Тако је Сигет освојен. Мехмед-паша је наредио да се грађани не дирају и не робе.Ферхат-паша је добио наређење да набави мате-ријал за подизање џамије, односно мунаре, која ће се дозидати уз катедралу. Затим је издао саопштење да ће се султан Сулејман појавити да клања кад буде го-това мошеја, како би се захвалио Алаху на сјајно за-добијеној победи. У исто време је Мехмед Соколовић издао наређење Ахмет-паши да освоји град Бабочу. Глава Николе Зрињског балсамована је, увијена у свилену мараму и послата Мустафи-паши будим-ском c наредбом да је отпреми цару Максимилијану, као знак почасти храброме противнику. Мехмед--паша је сабљу Зрињског залржао за себе као успоме-ну на победу. Y исто време, преко својих поверљивих људи, наговестио је цару Максимилијану да би био спреман на закључење примирја, a o коначном миру ће моћи разговарати c његовим изаслаником у Ца-риграду.Мехмед-паша је све ово предузео c намером да се сав посвети раду око утврђивања султана Селима на престолу; нико тако добро као велики везир Мех-мед-паша није познавао TvpKe, њихове мане и сла-[213]бости. Могло се при промени на престолу свашта до-годити. Зато је морао бити спреман да своме тасту осигура престо a себи велико везирство. Кад је већ имао у рукама потврду да је Максимилијан пристао иа примирје, сазвао је војсковође на молитву-захвал-ницу у новоподигнутој џамији. Кад су га узнемирене

старешине и војници упитали зашто и султан није дошао на молитву, одговорио је:- Погоршало му се здравље, али је свима поручио да ће добро наградити како старешине тако и војску. Само, нема код себе новца већ ће то урадити у Беог-раду, где идемо на зимовник.Ипак се међу везирима почело шапутати како нешто није у реду са султаном Сулејманом чим не учествује на великом клањању у џамији тако брзо подигнутој у Сигету. Ужурбано оправљање тврђаве такође је изазвало сумњу. Међутим, стражари су тврдили да свакога дана виђају султана како седи на златном престолу. Кувари су му кували омиљена јела, носили и враћали празне судове.Мехмед је проводио многе часове у султановом шатору, a кад је отуда излазио, био је весео. Позна-ницима је причао како се падишах осећа боље, само што су га издале ноге те не може још да се појави пред војском. Мехмед-паша је позвао свога секрета-ра Фахрудин-ефендију и наредио му да одмах крене до Ферхат-паше и открије му све o смрти Сулејмана Величанственог. - Ја сам c Пијеле-пашом разговарао - додао је - и он ће се држати како треба.Фахрудин-ефендија је отишао трећем везиру Ферхат-паши, кога је затекао узнемиреног.- Узвишени везиру, ја сам по наређењу великог Мехмед-паше дошао да вам кажем: султан Сулејман је за вас, мене и великог везира мртав, али за војску мора остати жив све док нови султан Селим не при-спе и преузме престо.- He могу да схватим, честити Фахрудине, како онда мисли велики везир сутра да сазове Диван? To jeстрашно! He знам како ће се све то завршити! - уз-викнуо је преплашени Ферхат-паша.- Убеђен сам да је велики везир добро промислио и паметно урадио што сазива Диван. Такви су се слу-чајеви и раније у нашој историји дешавали. Зато бу-дите спокојни, док је Мехмед жив, све ће добро бити.- Лако је теби, јер ти ни за шта не одговараш![214]- Брате у Алаху, је ли твоје срце од камена?- Није, али што је било, било је. Да сам на Мехме-довом месту, царску хазну бих стрпао у лађу cбла-гајником и отпремио је за Београд. Ја сам своје ства-ри већ спремио и послао.- To није ни паметно ни добро. Такав ваш посту-пак изазваће узнемирење у војсци. Није давно било па да не знамо како је блаженопочивши Сулејман до-шао на власт. И'како су се онда везири понели! Кад ви свакоме кажете да је султан жив и да се осећа боље, ко ће смети да тврди како лажете? Зато се до-бро опходите према војсци и нижим старешинама и без страха гледајте у будућност. Селим је на путу и свакога дана га очекујемо.- Није добро да овамо дође. Његовим саветници-ма ми нисмо по вољи.Ахмет-паша, четврти везир, већ је био пошао да осваја Бабочу, па му је Фахрудин послао наређење да град утврди и преда заповеднику, a потом одмах крене c војском у Београд на зимовник, како би се могао придружити војсци великог везира.Мустафа-паша Соколовић, чим је угледао Фахру-дин-ефендију, скочио је, загрлио га и рекао му:- Имам добре гласе! Цар Максимилијан се вратио у Беч. Ја сам предузео мере да се граница осигура. Само нека Алах да здравље великом везиру, јер су сада све очи упрте у њега.Рано сутрадан Мехмед-паша је држао, као и о-бично, велики Диван у шатору султана Сулејмана Величанственог. Иза решетке у одаји на престолу је у седећем ставу смештен леш Сулејманов, a Џафер--бег се иза њега сакрио и кашљуцао како је то радио султан за живота. Сви осим тројице везира, Фахру-дин-ефендије и Мехмед-паше, били су уверени да је султан заиста жив, и то су одмах разгласили војсци. Мехмед-паша је саопштио, у име султаново, да је за-кључен привремени мир на годину дана са царом Максимилијаном. Чак је показао и уговор на коме се налазио царев, односно Џафер-бегов потпис. Затим је рекао:- Свемоћни и узвишени султан наредио је да се војска припреми. Сутра крећемо у Беогоад на зимов-ник.- Шта да одговорим јаничарима, ако затраже о-бећане бакшише? - запитао је јаничар-ага.[215]- Све што им је обећано - - добиће у Београду јер се тамо налази царска каса.Сутрадан рано разапет је : велики шатор на два-наест дирека. Y њему су се Ј искупиле све војничке старешине да ручају заједно » c великим везиром. V међувремену, војска се постро»ојавала за покрет. Уда-рали су добоши, пиштале зур/1»ле. Јаничари су запита-ли свога агу:- Шта je c нашим обећанинм даровима?- Браћо у Алаху, султан ваеам честита победу! По-ручио је да сте славни, срећнии и да вам је светао об-раз. Жели још и то да своју воојничку дужност и част до краја извршите, a дарове к(и све што вам је обећа-но, добићете у Београду. Ја в©ам за то јамчим.

VЗа то време Мехмед-пашинн гласник чауш Муста-фа јурио је као стрела према ИДариграду и свака два сата мењао коље. Свуда је оглаашавао да је султан Су-лејман жив и здрав, да је освсРЈио Сигет и да се неће враћати док град добро не утсгврди и мир c ћесаром свеже. Чауш је у Цариградуу предао једно писмо принцези Мирмахи. Y писму је Мехмед обавестио принцезу o смрти њеног оца, с:аветујући joj да o томе никоме ништа не говори док н^ен брат Селим не сту-пи на престо. Селима је гласдаик нашао у Ryxajy, yМалој Азији. Предао му је Ме^хмед-пашино писмо у коме га је велики везир o свем^ обавештавао и молио да што пре дође у Сигет. Сел*им се брзо спремио и кренуо. За седам дана превалшо је пут до Царшрада. Пред Цариградом га је срео Ф>ејзулах Фахија, чести-тао му престо и рекао:- Ваш узвишени отац се преселио Алаху у веч-ност. Добио сам наређење ол великог везира Мех-мед-паше да ваше име од сад п*омињем у свим молит-вама.Y Цариграду осим Мирмах^е нико није знао да је султан Сулејман умро. Селим јје најпре одсео у Кади--Коју. Принцеза Мирмаха је п«отајно припремила до-чек новом султану. Баште с^ уређиване a топови приправљани да на дати знак отпочну грувати. Вели-ком царском коњушару издалл је наређење да са бо-гато окићеним коњима сачек# султана у Топ-Капу.Чувари царскога сараја нису ни o чему били обавеш-тени, па су питали коњушара, када су спазили сјајно окићене коње:*- Какав ти је то ат c алемом на челу? Ко си ти и ко ти је издао наређење да дођеш? Знаш ли ти, где сена-лазиш?Коњушар им је одговорио:- Знам. Ово је башта узвишеног престолонаслед-ника Селима, сина султана Сулејмана. A ви сте њего-ви чувари и дворске слуге. По наређењу султана Се-лима се овде налазим.Кад је султан Селим приспео у башту, топови са Киз куле и Топихане су га пуцњавом поздравили.Принцеза Мирмаха је пришла новоме султану Се-лиму, пољубила му руку и чело и честитала ступање на престо. Како царска хазна тога дана није могла да буде отворена, султан Селим је позајмио од Мирмахе хиљаду дуката и разделио их послузи и својим пра-тиоцима. Y Цариграду je нови султан само преноћио, naje сутрадан рано кренуо за Једрене. Тамо је на Еју-бу обишао турбета свих својих царских предака. На-редио је да се очитају у џамијама молитве за њихове душе, a понаособ за душу султана Сулејмана Вели-чанственог.Колико се султану Селиму журило, најбоље се види из тога што је пут од Једрена до Београда пре-шао за петнаест дана. Пошто га је позвао Мехмед--паша и пожуривао да што пре дође, чинило му се да се може нешто догодити. Селим је познавао Мехмед--пашу из тешких дана кад је водио борбу са братом Бајазитом око утицаја на оца и наследства престола. Његова је судбина тада зависила од Мехмед-паше. Сећао га се, такође, како је у своје руке узео војску, уређивао је и са колико се упорности борио, a потом немилосрдно, до уништења, гонио Бајазита. Још тада је схватио да је судбински везан за тог човека. Када му је постао зет и члан царске породице, све се у сарају вртело око њега. Баш због тога више је по-штовао него волео Мехмед-пашу. Уосталом, откако зна за себе, увек се прибојавао власти, знајући у шта се изродио његов отац, човек великих способности и сјајног ума. Чак и сада, када је ту власт држао у сво-јим рукама, принц Селим је био више сметен него са-мопоуздан. Поготову што му је војска одвајкада из-гледала несхватљиво чудовиште, којим су владале[216][217]људске страсти пуне изненађења.Сећао се још из најмлађих дана како су се јанича-ри каткад без икаквог разлога претварали у колово-ђе побуне, пред којима су сви у двору дрхтали. И како су неумољиво захтевали главе везира којима су се, колико јуче, покорно клањали и одушевљено им клицали. A ту људску стихију, неумољиву као мор-ска бура, једини је умео да обузда и да joj одолева Мехмед-паша. Можда баш зато што је и сам изра-стао из ње, и што су му ти људи по много чему били слични.Тамо у Цариграду, док је ступао на престо, међу дворанима, послугом и људима од знања и каријере, све му је изгледало једноставно и лако. Сви су га о-круживали удворички, понизно, c осмехом на усна-ма и повијеном главом на прсима. Овде, у Београду, од домаћина куће Бајрам-бега, код кога је одсео, па до санџак-бега, старога Јусуфа, све је изгледало друкчије. Ни у кога није могао посумњати, али су сви они говорили o Мехмед-паши са поштовањем и ди-вл>ењем, заборављајући да је он султан.Неодлучан и несигуран у себе, Селим се у Београ-ду још горе осећао. Његови пријатељи и саветници, људи cкојима je провео скоро цео живот, хтели су да буде прави султан-самодржац, који по сваку цену мора да се ослободи моћнога утицаја свога зета. На-рочито је то захтевао хоџа Абдулах-ефендија, који га је учио вери и

Курану, a c њиме уживао у пићу, те-феричио и указивао му на лепоте и сласти живота. Слично је мислио и његов нераздвојни пријатељ и друг Џелал-бег, женскарош и пијандура. Он је у из-налажењу уживања превазилазио и хоџу Абдулаха. Трећи Селимов пријатељ, Хусеин-паша, човечуљак блиставих, црних очију, волео је раскошан живот, жене, писао је песме и увек роварио против Мехмед--паше Соколовића.Султан Селим је био везан за ове своје пријатеље, јер су га годинама окружавали у доба кад је морао да живи у сенци свога великог оца, морен страхом и зебњом. Човек средњег раста, високог чела, танких обрва, плавих очију, жућкасте брадице, мада сна-жан, Селим је спадао у ону врсту доброћудних људи који никоме зла не чине нити желе. Волео је да пије, сакупљао је око себе друштво досетљиваца и шаљивџија. He мање је волео поезију, музику, и[218]друштво учених људи. Радо је чинио поклоне, a ње-гове забаве и пијанке биле су надалеко чувене. Yмладости, под утицајем оца и учених људи који су се окупљали на двору, навикао се да чита, a доцније је, као зрео човек, угледајући се на сестру Мирмаху, по-чео да пише и песме. Једном је својом песмом толико очарао заљубљене и младе људе, да су је \чкч< псиали у часовима кад их мори љубавна туга:Повуци зулуфе c лица, скини тај покривач! Откриј лепоту твоју, то сунце u месец. За један часак макар, погледај ме оком модрим. Опиј ме ходом u сруши жарком љубављу твојом.И ту, у Београду, где је Селиму све изгледало друкчије неголи у Азији и Цариграду, требало је од-лучити коме да се приволи - Мехмед-паши, или при-јатељима и друговима из младости.VIДок је нови султан Селим седео у Београду, Мех-мед-паша је успео да обнови сигетску тврђаву. Нај-већи део плаћених тугова и барјака војске под раз-ним изговорима послао је кући, тобоже да се виде са својима и одморе до идућег лета. A да све изгледа као што је потребно и како је то радио за живота султана Сулејмана, Мехмед је одрешио царску хазну и исплатио војницима плате. Јаничарима је дао по дукат повишице, похваливши их за њихову верност и јунаштво. Затим су гласници саопштили војсци:- Султан Сулејман, хан над хановима, цар над ца-ревима, победник у бројним походима, освајач Сиге-та, довољно је казнио неверног ћесара и наредио по-вратак војске за Цариград. Тамо ће свако поново бити награђен према заслузи, своме делу и положају.Прво су извезене сјајне царске кочије, испред ко-јих су се на коњима постројили ајани, паше и везир cпратиоцима, c једецима и коњским реповима, који су обележавали чинове и достојанство. На челу те сјајне свите налазио се Мехмед-паша Соколовић. ¥з весело клицање чауша и громке ударе бубњева и свирку труба, сјајна поворка је кренула.Испред свих је на бесном коњу кренуо c пратњом[219]јаничарски ara. V царску кочију Мехмед je сместио једног од својих верних Босанаца, Хасан-агу, по спољном изгледу веома сличном султану Сулејману Величанственом. Хасан-ага је био превалио шездесе-ту годину; имао је бледо лице, орловски HOC, бо-лешљив изглед и замотан врат. Наређено му је да се умотан у царске одоре при поласку покаже војсци. Да ништа при том не говори, већ да само климањем главе лево и десно поздравља старешине или војни-ке, који су у журби мимоилазили царску кочију. По-који пут Мехмед-паша би притерао свога коња кочи-ји, нагињао се према Хасан-паши и нешто му шапу-тао. Неколико пута је вадио из џепа неке папире и пружао му их, тобоже, на потпис. Цела ствар је била тако добро удешена да нико није посумњао у прева-ру.На првом конаку Хасан-агу је заменио Џафер-бег, који је био Сулејманов силахдар, у све упућен и одан Мехмед-паши. Џафер-бег је био родом Мостарац. Бистар и духовит, волео је да направи шалу и у при-суству султана, па му је у болести олакшавао досаду. Y ову игру ушао је свом својом душом. Седео је у но-сиљци поред леша султана Сулејмана. Носиљку су c времена на време узимали из кочије јаничари и носи-ли је на раменима добар део пута. Џафер-бег би се намерно врпољио у носиљци, дрмајући је. Кад би но-сиљци пришао Мехмед-паша, он му је испод покри-вача тобоже издавао наредбе. A како су његов глас и рукопис били слични султановим, то je на одмори-ма писао и одговоре везиру.Да султанову смрт још боље прикрије, Мехмед--паша је у Петроварадину сменио дотадање царске пратиоцеи службенике, под изговором да се до Београда одморе, рекавши им:- Пошто смо сада у својој земљи, доста ће бити три стотине чувара за падишаха. Узећу их између спахија и својих чауша. A ви се за ова четири дана, колико нам је потребно до Београда, добро одмори-те.Како се већ било упловило у јесен, отпочеле су да падају свакодневне кише, праћене маглом и ветром. Војска се кретала по раскаљаним друмовима, кроз шуме и мочваре. Мехмед је неосетно отпуштао на-јамничке и спахијске алаје. Циљ му јс био да се што пре ослободи барјака и људи, који би се могли побу-[220]

нити кад дознају да је султан мртав. Старешинама тих алаја делио је дарове и говорио им:- Његово величанство хоће да вас својом милош-ћу издвоји и одликује тиме што вас пушта да што пре одете својим кућама. A преко беглербегова и сан-џак-бегова послаће вам се награде и доделити спахи-луци. Само морате бити спремни кад вас позовемо c пролећа за нов поход на ћесара.На путу из Петроварадина Мехмед је добио од султана Селима писмо, у коме му је јављао да је сти-гао у Београд. To писмо је обрадовало Мехмеда, али и пробудило у њему подозрење. Нови султан, иако његов таст, није уопште помињао награде заслуж-ним пашама и војсци. Одмах му је било јасно да су Селимови саветници противу њега и да ће све пре-дузети како би га уклонили c положаја великог вези-ра. A бојао се и оног најгорег: да се јаничари не по-буне кад виде да им нови султан ускраћује признање и дарове. Зато је одмах одговорио Селиму:»Величанство! Ако срећно и блажено учините част и дођете у сусрет вашој победничкој војсци, вој-ници ће по закону ваших предака тражити дарове. Овде нема довољно новца колико би за то било по-требно. Осим тога, није у реду да нови султан дође у непријатељску земљу, на ратиште, и одмах се натраг врати. A пошто је овај рат примирјем завршен, a ни време не дозвољава даље војевање, било би незгодно да на путу сусретнете војску. Београд је сада постао велики град, који је ваш узвишени отац освојио у по-четку своје владавине. Taj град је погодно место где можете сачекати војску и засести на престо.«Пошто је упутио одговор султану Селиму, Мех-мед се после краћег колебања одлучио да на трећем конаку пред Београдом објави војсци смрт Сулејма-на и присуство новог султана Селима у Београду. Како је војска била заноћила у великој шуми лево од Сремске Митровице, Мехмед је по обичају позвао на вечеру све паше и везире. Добро их је почастио, a за-тим им рекао:- Нови султан Селим је већ пре неколико дана стигао у Београд. Хтео је да изађе у сусрет војсци, али ја сам му саветовао да нас сачека у Београду, као најподеснијем месту, где може сести на престо, при-мити наше и војничко поклоњење, унапредити за-служне и даровати по обичају војску.[221]m- Зашто ви, као велики везир, нисте одмах тамо пошли да све припремите што је потребно? - запитао га је Ферхат-паша.- Можда ја више нисам велики везир, a ко зна ко је и на вашим местима. Сутра пре зоре ја ћу саопш-тити војсци да је ноћас умро султан Сулејман и да се у Београду налази нови султан. Ви ћете онда сваки својим војницима рећи да их тамо чекају обећане на-граде.Кад су се паше и везири разишли, Мехмед je ceo и написао ново писмо султану Селиму.»Кад, ако Алах допусти, стигнемо у Београд c це-назом блаженог и благоупокојеног, нека се пред вашим царским шатором подигне велики хладњак на четири стуба и на њега постави нови престо, који је донесен из Цариграда, кад је ваш отац ка војну кренуо, a за који је он мени рекао: ,Можда ће овај престо бити суђен моме сину Селиму.' Зато је по-требно, по староме обичају, да се са срећом и напре-тком изврши ваше ступање на престо пред војском, како су то ваши славни преци чинили, кад би се ко-јим случајем задесили ван царских сараја. Том при-ликом ћемо ми, ваше слуге, царски високодостојни-ци, приступити руци и по уобичајеном реду покло-нити вам се. Осим тога, после извршене церемоније устоличења, потребно је да војсци обећате, по утвр-ђеном реду и закону, дарове, a службеницима -унапређења. Па ћете том приликом рећи: ,Моја је царска воља да се свакоме свачије да што му припа-да.' Морам вам напоменути да међу јаничарима има Алаху угодних људи. Њихови чауши ће, по старом обичају и закону њиховог реда, подићи руке небу и молити се за своје погинуле другове, који су прошли "кроз њихов оџак, жртвујући се за отоманске цареве. To они сматрају срећом и благодати за новог султа-на. За то време и ви ћете то исто учинити, a после на-редите да се изврши клањање џеназе и примање са-учешћа. Сутрадан треба одржати царски Диван, где ће се у затвореном простору ваши великодостојници и стубови царства поново поклонити вашем по-стољу. Том приликом ви ћете им поклонити, према рангу и обичају, кафтане.«Када је султан Селим примио Мехмедово писмо, позвао је пријатеље и саветнике да će c њима догово-ри хоће ли поступити по савету великог везира.[222]- To није потребно! Ступање на престо извршено је у Цариграду. Соколовић жели да те као владара подмити, пас му мајку његову! - узвикнуо је љутито хоџ& Абдулах.- Шта ти мислиш, Хусеин-пашо? - запитао је Се-лим.- Шта би Соколовић рекао да ми овамо нисмо до-шли већ да смо остали у Цариграду? Да не би и тада тражио нове церемоније?Џелал-бег је додао:- Стара је ист.ина да Османовићи не седају на пре-сто док им војска испод сабље не прође. Кад је овде

царски син, који је већ у Стамболу засео на престо, то што Мехмед-паша тражи пука је бесмислица.После тога разговора, султан Селим обавестио је Соколовића да се никакве церемоније неће изврши-ти. Знајући да ће TO y војсци и међу старешинама изазвати протесте и негодовање, можда чак и побу-не, Мехмед-паша се пожалио своме секретару Фах-рудин-бегу:- Ја као велики везир и главни заповедник војске саветујем му да се придржава обичаја, до којих је Турцима много стало, a он ме не слуша већ поступа по наговору оних развратних пијандура! Чак нам не указује достојну пажњу као ратницима и победни-цима!- Како би било да му напишемо писмо и објасни-мо да се ти обичаји морају одржати. Ти си велики ве-зир, требало би да те o свему гшта - одговорио му је Фахрудин-ефендија.- Откуд знам да ли сам још велики везир? Можда је султан Селим неког другог поставио на моје место. ATO би значило да ми можда не гине - гајтан око вра-та.VIIСутрадан по доласку војске у Београд нови цар-ски великодостојници обукли су жалобна одела и замотали црне саруке. Солаци и појци Курана поски-дали су перјанице, a OKO калпака омотали црне траке платна, док су неми ушкопљеници навукли сукнена одела. Уз плач, лелек и нарицања упутили су се мр-твачком, царском сандуку, на коме се налазио Сулеј-[223]ч!манов турбан. Иза њих је ишао султан Селим, у оде-ћи од црне свиле, са минтаном од црне чохе и c цр-ним турбаном на глави. На лицу му се испољавала жалост. Прилазећи табуту, тужно је поздравио Со-коловића и остале везире, који су стајали са обе стране. Затим је стао пред царсжа кола у којима се налазило мртво тело његова оца. Дигао је руке небу и плачући отпочео да чита молитву.- Где је хоџа? - запитао је Мехмед Соколовић. Хоџа је био забављен обмотавањем црнога сару-ка, па кад је чуо Соколовића, дотрчао је и стао суп-ротно од меита. Мехмед-паша је као велики везир узео султана испод руке и превео га на десну страну, a on je ča везирима прешао на леву страну. Кад је очитана тужна молитва, султан Селим је поздравио великодостојнике, спремајући се да пође. Али баш тога часа проломила се страшна вика:- Где су, султане Селиме, обећања да ћеш наш вај-кадашњи закон o бакшишима поштовати?Затим су војници полетели на везире, вичући:- Нека, нека, знамо ми где је Једрен-капија. Тамо на Сарај-капији ћемо вас сачекати.Овој буци, претњама и вици султан Селим није придавао пажњу. По савету пријатеља, корачао је мирно. Војска се још више раздражила, и претећи му довикивала:- Знамо ми, султане, где ћемо те уловити.За султана, великог везира, војску, паше и запо-веднике у Београду више није било посла. Одређени су људи FCOJH су имали да прате спровод. Били су то везир Алипаша, Ахмет-паша, Ферхат-паша и шеик Нуредин. Куд год је спровод пролазио, излазио је на-род свих вера c хоџама и поповима, па ридањем, пла-чем и лелеком сусретао и испраћао посмртне остат-ке султана Законодавца. Цариград је сав у жалости и на ногама дочекао посмртне остатке свога великог султана, који је толико победа извојевао, многе зе-мље покорио, законе и ред учврстио. Велики турски песник Абдулах Баки написао је за ту прилику жало-појку, која је умножена у хиљаде примерака и раз-дељена народу да је научи напамет и у хоровима из-говара:О, како смо данас спутани у окове славе, Бујицом времена без лепоте u чара,[224]Заборавили смо дане кад је наступио крај пролећа,H кад ти се лице, као лала румено,Претворило у светли јесењи листак.Сада tie те земља као 1угљај poče nonuru,И кам времена твоју чашу живота разбити.Човек је прави онај, чије је срце чисто огледало,A ти си TO Quo, jep ниси носио у грудима пакост тигра.O, људи, докле ће вам снови заблуде раздор прикривати?Зар вас неће опаметити ни случај цара лава c бојног поља?Цара славе u владара небојше, чијем силном коњицуЦели свет у полету тесан бејаше!Пред чијом оштрицом сабље клањао се неверни Mahap,A блеска његова бојао će u сав со\ франачки.

Па u он, наш цар недостижни, ко ружин лист клону.Спусти се земљи као ризничар драгоцености свога доба.Славан, срећан, сјајан u поносан бејаше,Цаш цар достојан круне Александра ВеликогИ непробојиве, мношљудне војске Даријеве.Васиона се клањаше прашини подножја његовош,A престолу му је цео свет ничице nadao.Малени дарак његов боштио \е сиромашног просјака.Његова милост окрунила је многе круном владарском.Ње/oee узвишене crone u њешв царски дворБили су нада u утеха песника u мудрих учењака.Иако је поклекао пред неумитпом вољом судбине,Он је моћан владалац био, чија је власт била судбина.Зато не мислите да је изнемошо пред законом вечности,Јер је зажелео да се лиши достојанства u ode Алаху.O, камо среће да нисмо окусили живот u дошли na свет!Ако по1ледате сунце, очи ће вам замаглити сузе,Јер here се сетити дивног Сулејманоаог лица.Нека облаци c неба заплачу крвавом кишомИ потопе сваки лист палме u jopioeana.Од жалости u горнине нека проплачу очи звезда,A уздаси туге нека обзорје света замраче,Нека небеса плаветнило своје црнином замене,И нека цео свет жалосну хаљину обуче.Нека огањ бола раздире ipydu вила, змајева u људи,Аа се уздаси престола u куполе двора дотакну,Јер земљина кугла није ia достојна ни била.Ауша његова је небеска птица, винула се у недоглед,A ништавној земљи оставио је скелет својих костију.Срећа u слава CTCLIHU су му другови били.Taj бунтовник, у сваћи са вечном судбином.На земљу се срушио добротом Алаха свевишњег.Нека се светом проломи јаук јутарњих птица,Нек руже од туге свену редом no вртовима!Нека се сетне планине жалошћу пресвуку.Нека проплачу 1ромко u слију потоке суза15/г[225]mHa зелене ливаде и горска подножја своја. ., • ..Спомињући се миомира твога, нека се као у лале, Претвори утроба твоја у расуту бешику мошуса, Аа reруже вечиго са стрепњом ишчекују, Kao нарциси да те векови чежњиво ослушкују. Да мора претворе изворе своје у драгоцености, He би могла дати још једно такво крупно зрно бисера. Срце моје, ти си само судионик неизмерни, Дедер да болно зацвилимо вапаје вечности, Да високо уздигнемо сложени глас лелека, Да ових седам строфа расплачу свете страдалнике. Дан свану, зар се, дични царе света, нећеш пробудити? Зар из васионског шатора ишетати више нећеш? Узалуд те изгледамо, од тебе нема гласа, Пуст је престо узвишенога усрећитеља мога! Увенула је свежина његова лица, a он спава осушенихусана,Kao осушене руке без крвног сока свога. ETO u сунце, царе, no који пут се за облак скрије, И гуши се од стида, сећајући се твојих врлина, Нека му плод суза потоне у земљу, то је моја клетва, Crapy u младом, ко за тобом не проплаче. Нека од туге за тобом сунце плане u сагори, Од жалости за тобом нека се облак сурва у пустињу, Нека će ceru звања твога, na нека крвљу проплаче. Сабља твоја задавала је непреболне ране, Ућуткивала их је, одсецала им језике моћи. Сви су запамтили твоје копље као кипарис, Куда је ступила нога коњица твога, За славу твоју жртвовани су сви ханови, Јер си као муња разасуо светом, Непобедиви борче, челичног срца, див-јунаке. Освојио си хиљаде пагода u претворио их у богомоље. Намесго звања дао си да се езан заучи. Најпосле, ero, уз глас бубња ратничког, преселио си се, A први конак био ти \е рајски перивој

уз Алаха. Нека је слава Алаху, обадва света си задобио, Шехит u газија, часно ти је име доделио.Абдулах-Бакијева жалопојка чула се по улицама Цариграда, на трговима, у хановима и по кафанама. Цариграђани су c дубоким осећањем туге ишчекива-ли ценазу шахи алемову (сахрану цареву). Гомиле на-рода тужно су узвикивале: Узалуд га чекамо, од њега гласа нема!Док је Цариград лио сузе, у Београду се водила борба око бакшиша војсци и унапређења заслужних старешина. Камарила око новог султана није трпелаL226JМехмеда Соколовића, a војска и Мехмед нису хтели да подлегну руљи удворица и ласкаваца.После отпреме посмртних остатака султана Су-лејмана Величанственог у Цариград, нови султан Се-лим ушао је у свој шатор да одржи Велики диван и да од великодостојника прими честитања. Мехмед је мирно седео на месту одређеном за великог везира, свестан да ће доћи његово време кад ће не само ула-гивачима већ и новом султану показати да се без њега не може.И заиста, у војсци је већ почињао да кључа оркан буре. Јаничари се нису хтели одрећи уобичајених на-града и стечених права. Скупили су се на ледини ис-пред царског шатора и послали изасланство које је предало поруку војске:»Да се одмах изгуби фукара која је дошла са сул-таном Селимом, иначе ће је на сабљама разнети као бесну пашчад.«Кад је Селим добио поруку, замислио се, обраћа-јући се саветницима, c питањем:- Шта да урадим? Напољу су јаничари викали:- Удри, удри ниткове!По савету Хусеин-паше, султан је издао писмену наредбу да се изврши полазак војске. Па ипак, ниш-та се није могло урадити док султан није поделио вој-сци дарове. Обични војници из анадолских одреда добили су no хиљаду акчи, a јаничари по две хиљаде. Јаничари су поново испољили незадовољство:- По закону, султане, припада нам по гри хиљаде, a осим тога ред је да добијемо на дар још по хиљаду акчи.Хусеин-паша им је одговорио:- Није сва царска хазна донесена, па ћете остатак добити накнадно у Цариграду.Јаничара је било 12.300, a војника из шест буљука 5.885. Сви су на речима добили унапређење, a којима нису дали бакшише, објашњено је да ће их у Цари-граду добити. Војници су пристали да крену, али су тражили да им велики везир Мехмед-паша буде ја-мац. Мехмед је достојанствено ћутао, гледајући у страну, иако су очи свих војника биле упрте у њега. Хоца Абдулах није се обазирао на незадовољство већ се сав усредсредио на реорганизацију улемског реда. Taj посао је наставио и на путу; Соколовић је[227]као велики везир тек у Смедереву писмено био o томе обавештен. Овом реорганизацијом били су сме-њени и цариградски кадија и сви казаскери. Неупу-ћени нису знали да и Селим и његови саветници воле пиће. Зато су му приликом ступања на престо рекли да би било добро да и он потврди забрану o употре-би алкохола. Мехмед-паша је ћутао, знајући да ће но-вога султана његова камарила брзо увалити у велику невољу.VIIIНови султан се полако приближавао престоници, стално опседнут пратиоцима; ови су га све више од-вајали од великог везира Соколовића, како би сачу-вали свој утицај на њега и, кад се на престолу устали, извршили промену целог високог састава везира у Куполи. Хусеин-паша се већ понашао као велики ве-зир, не обазирући се на то што са овог положаја није био смењен Мехмед-паша. Међутим, јаничари су се једне ноћи састали у неком грчком селу пред Цари-градом. Кад су се добро најели и подгрејали вином, један чулав, проседи јаничар је изненада рекао:- О, браћо моја, ратни другови, зар не видите да смо не само преварени већ и осрамоћени. Новац и унапређења делио нам је Хусеин-паша, улизица и пи-јандура, a наш велики војсковођа и друг из толиких крвавих бојева, Мехмед-паша, као заливен је ћутао.- Видели смо и знамо. Hero шта да радимо? - пи-тали су са свих страна.- Оно што су јаничари увек радили кад их код султана опањкају подрепаши и улизице.- Шта, кажи! He прави се мудар!- Колима са сеном и сламом затворићемо Једрен--капију да султан не може ући у сарај.- To значи буну! - викнуо је неко из мрака.- Нека значи, баш нас брига! Царство, све богат-ство, слава и моћ султанова створени су нашом кр-вљу и рукама.Мехмед-пашин секретар Фахрудин-бег сазнао је за јаничарски договор, na je одмах похитао и изве-стио великог везира:

- Страшна се ствар припрема. Јаничари су реши-ли да спрече султана Селима да оде у сарај све док[228]им се обећани дарови не исплате и његови пратиоци не растерају. Шта да радимо?- Честити мој Фахрудин-ефендија, то се не да више спречити. Кад се рђаво семе у земљу посеје, мора нићи кукољ.Фахрудин-ефендија је одмах схватио Мехмед--пашу. Велики везир је био увређен и није хтео ништа да предузме. A можда је све и учињено по његовом наговору. Заћутао је, поклонио се и веран своме до-брочинитељу и заштитнику, изашао.Султану Селиму припремао се величанствен до-чек у Цариграду. Y сусрет су му били изишли на бес-ним коњима велики муфтија Ебу Месуд-ефендија, министар морнарице Пијеле-паша, Искандер-паша, управник Цариграда, дворани и великодостојници. Сав Цариград се сјатио на улице када се прочуло да се приближава свечана царска поворка, у којој су били сви везири, паше, ратници и велики везир Мех-мед Соколовић. Селим II је поносно јахао кроз не-прегледно море света. A кад је међу сусретачима уг-ледао Ебу Месуд-ефендију, помиловао га је руком по турбану, што је био знак велике милости. To и осме-си које је задовољно делио гомили будили су код присутних радост, па су стари Турци говорили:- Оволико пажње и љубазности нисмо упамтили. Овације нису престајале, a светина је била толикоодушевљена да се султанов алај једва пробијао кроз њу. Гомила је брзо заборавила смрт Сулејмана Зако-нодавца, кога је колико јуче уз лелек и ридање опла-кивала. Али кад је царски алај приспео на Једрен-ка-пију, јаничари нису пуштали никога.- Стој, стој! - чула се вика и све је одједанпут ста-ло.Нови султан Селим, његови пратиоци и саветни-ци питали су се у чуду шта се то догађа. Згледали су се, осећајући да се сви њихови сјајно сковани плано-ви руше. Збрка је трајала читав час. До малопре раз-драгани султан, побледео је. Тек му је сада било јас-но да је погрешио што није послушао Соколовића. Јаничарима је речено:- Шта је то? Зашто не идете?- Пред нама су кола са сеном. Чекајте! - одговара-ли су.Алај се потом мало покренуо и дошао пред купа-тило султана Бајазита. Петрев-паша је тада изјахао[229]напред, и кад je видео затворене капије и пред њима кола са сеном и сламом, викнуо је:- Јунаци, шта то чините? Јаничари су му одговорили:- Губи се одатле! Није ово опсада Була кад си нас са сабљом у руци гонио у смрт!Дотле се већ био пробио до врата и Пијеле-паша na je упитао:- Зар вас није срамота, јунаци!- Шта имаш ти да причаш, лађарчино! - јавио се неко из гомиле.На њега је потом насрнула група јаничара и ко-пљима га збацила c коња. Вика је постајала све страшнија. Пијеле-паша је једва успео да измакне од разјарене гомиле и склони се у ложионицу. Буна је већ била отпочела, a јаничари су кренули у правцу сараја, спремни да све руше, пљачкају и убијају. Са свих страна су викали:- Дајте нам Хусеин-пашу да му пасју главу на ко-лац набијемо.- Хоћемо хоцу Абдулаха да га задавимо!- И Џелал-бега, који никад барут није омирисао! И док су јаничари обијали топузима врата сараја,изненада се појавише велики везир Мехмед-паша и Ахмет-паша. Они су из бисага на све стране почели да разбацују дукате и да моле:- Станите, јунаци! Све што будете тражили, доби-ћете.Уто је пришао и јаничарски ага зелен у лицу и сав усплахирен:- Браћо, шта то чините?Мехмед-паша, који је наишао c друге стране, по-слао је одред верних пратилаца, на челу c Хасан--агом, да заузму двор и капије, a он је, делећи новац јаничарима, говорио:- Несрећници, шта ће вам то? Зар нисте знали да сам ја ту? Да ћу све што вам по закону и старом пра-ву припада извршити?- Истина је, ти си нас у рату водио и хранио ше-ћерним пексимитима, али изгледа да новоме цару желиш да приштедиш благо.- Лудови, хоћу да сачувам ваш образ и главе! To и ништа друго.За то време други јаничари опколили су све вези-ре, поскидали их c коња и дотерали пред султана Се-лима, вичући:- Врати нам стари закон!

Тад се Соколовић умешао и уместо султана одго-ворио:- Светли султане! Док они из ваших уста не чују да ће им се сва њихова права дати, нико их неће моћи да задовољи.- Тако је. Живео Мехмед-паша!Сав блед, Селим је пристао и запитао:- Ако неко међу вама зна турски, нека изађе да преводи, желим да говорим.Нико се није јавио, али су се са свих страна раз-легли повици:- Говори нам нашки. Знаш наш језик! Тада је султан Селим повикао:- Moja je жел>а да вам се унапређења поново по-деле.Бура се нагло почела стишавати. Јаничари, споља, дозвали су оне унутра и викали:- Отворите врата! Узвишени султан усвојио нам је молбе! Хвала Алаху! A нека Свевишњи дуго година поживи узвишенога падишаха!Y тај час зачула се ићиндија са Аја Софије. После много вике споља и мољакања, врата су се отворила и султан Селим је ушао у сарај.Y сарају, велика султанија Нурбану и Мирмаха, бледе, малаксале од страха, дочекале су султана. Гр-лиле су га, плакале, не примећујући на вратима Мех-мед-пашу; он се смешио Есмехани, која је стајала као окамењена.- Ох, Боже, како је могло доћи до свега тога? - пи-тала је султанија Нурбану.- Дошло је зато што нисам послушао Мехмед--пашу. Али од данас, ко ми противу њега ма шта рек-не, предаћу га џелату.- Хвала ти на свему, Мехмед-пашо, што си учи-нио за мога узвишенога брата - узвикнула је Мирма-ха, топло и страсно га погледавши.Све три жене су обасуле хвалама и загрљајима Мехмед-пашу, не устручавајући се од султана, који се уморан свалио на столицу, коју му је подметнуо је-лан од присутних немих евнуха.[230][231]'IXСултан Селим je тек после немилог догађаја при уласку у Цариград и јаничарске буне увидео да нико не може да замени Мехмед-пашу на положају вели-ког везира. Тек сада му је било јасно да му је он по-бедом над Бајазитом осигурао и престо. Да је исто тако смишљеним прикривањем смрти његовог оца избегао расуло. Поред тога, умни везир је код Ty'pa-ка био стекао велику славу и признање као одан др-жавник и војсковођа султана Сулејмана. Пошто је султан Селим све то добро сабрао, закључио је да само c њиме може наставити и сачувати дело свога оца. Зато raje одмах потврдио за новога везира и по-клонио му многе поседе у Угарској, Албанији и Бос-ии. Колико је Мехмед Соколовић већ тада био цењен и омиљен, најбоље потврђују стихови које му је по-светио велики песник Бакија:. . . Видео сам мпого врсних царских већила,Ал' Мехмед-пашина државничка способност cee jeнадмашила.Чувај u заклоии ta, Боже, од свих зала u несрећа, Тог великог сапугника среће, правде u благостања!. . .Теварих Нехбетут то још снажније подвлачи у песми у којој вели:»Нека нико не рекне да је његово везировање било виловњаштво, него нека каже да је из погибељ-ног положаја, који је могао много невоље донети, спасао Османлијско Царство. Бог га овеселио и рас-ветлио му гроб небеском светлошћу.«Мехмед-паша је у почетку морао веома опрезно да се приближава новоме султану, јер се султан Се-лим, као и сви слабићи, стално колебао између при-јатеља и моћнога везира. Поред тога, иако раније није хтео да подели јаничарима бакшише и унапре-ђења, Селим је сада отпочео да разбацује новац. Мех-мед се томе није супротстављао, jep je знао да се на-градама може најбоље отарасити нрвих султанових саветника. Зато је као први свој акт власти поднео султану Селиму предлоге:1. Да се Зал Махмуд-паша, царев зет и беглербег анадолски, врати у Цариград и произведе за везира, a на његово место за беглербега постави Хусеин-[232]-паша.2. Да се Ебу Месуд-ефендији повиси плата на пет стотина дуката, a посебно високо награди хоџа Аб-дулах-ефендија, који је заслужан за верну службу и верско образовање султаново.3. Потребно је такође наградити све верне прија-теље султана Селима док је био принц.

4. Исказати посебну пажњу великој султанији Нурбану, c тим што ће joj će доделити десетак цар-ских поседа у Малој Азији, Тракији и Грчкој, како би и даље могла чинити добра дела. Треба исто тако ве-ликим поклонима у добрима и новцу наградити принцезу Мирмаху, удовицу великог везира, која је толико пута потврдила сестринску оданост према султану Селиму, великом хану и свом брату,Кад је султан Селим добио ове предлоге, није мо-гао да уздржи своју радост и одушевљење већ их је свима показивао, говорећи:- Ето, видите, колико је мудар и племенит велики везир Мехмед-паша. Свих се сетио, чак и оних који су били противу њега! Ни на тебе није заборавио, верни мој хоца Абдулаху, мада си стално режао на њега.- Јесам, вала, али сад увиђам да сам се огрешио o њега. Знаш ли, султане, да се нешто он онда није по-јавио на капији, јаничари би нас поклали.- Види, види! Ко би се томе надао од Мехмед--паше да ме предложи за беглербега анадолског! -одушевљено је узвикнуо Хусеин-паша. - Чим се тамо устоличим, мораћу добрим даром да му се одужим.Ма колико одушевљен, султан Селим није забора-вио на верну браћу у бекријању. Како је употреба пића за време владавине његовог оца била забрање-на, он се сетио да бар за бајрамске дане ту одредбу укине, na jeСоколовићу написао рамазанско писмо:»Аревни је закон мојих славних дедова османског Аома, нека им Алах вечну кућу осветли, да после сва-ке постигнуте победе и освајања, упркос неприја-тељима вере и државе, a ради увесељавања и распо-ложења, праве илуминације, весеље и пијење. Бла-женопочивши султан без сумње је постигао успехе на бојним пољима какви се не памте, a како је мени Аосуђено царско владалаштво и звање халифатско, наређујем да се дозволи точење пића и осветљење Цариграда.«[233]IМехмед-паша је био против дозволе точења пића, na je зато позвао секретара Фахрудин-бега, и издик-тирао одговор султану следеће садржине:»Верска улема на то неће пристати нити пиће одобрити.«Фахрудин-бег се осмехнуо, загледао у одговор и рекао:- Људи не могу стално да живе под стегом. Ваља некада народу и попустити, јер они што пију, пиће кришом и даље, зато је боље да то раде c царском до-зволом.Мехмед је поцепао одговор, и признао:- V праву си. Дизгини људских срдаца су у рука-ма Свевишњега. Он скрива оне који га срамоте, каж-њава их и прашта им грехове. Султан воли пиће, па како онда да га својим поданицима забрани?Мехмед је позвао чауше, па им је издао наређење да се приступи расветљавању града и укине забрана употребе пића. Цариграђани су се били већ зажеле-ли забаве. Град је брзо запливао у мору светлости, свирке, песме и весеља. Старе испичутуре сматрале су то као позив за општу пијанку. Сјатили су се од-мах у крчме и накресани клицали султану Селиму:»Иако сав свет осућује вино, ето опетвреме доће да верник даје у зсигог свети ћилим.«Били су то чувени стихови песника Хијалија, који је све што је имао попио по скривеним крчмама Ца-риграда.Тек доцније је Мехмед-паша сазнао да се иза све-га тога крио Јеврејин Наси, који је још за живота сул-тана Сулејмана био нагомилао огромне залихе вина и ракије. A како су Јевреји држали највећи број кр-чми, Јусуф Наси је убедио новог султана, преко сул-таније, да је боље укинути забрану точења пића, јер ће бити не само јевтиније већ ће на тај начин и мање привлачити људе.XТих првих дана везировања под новим султаном Мехмед-паша није мучио муку само са Селимом и ње-говом камарилом, већ и са свим оним новим људима у[234]сарају, који су као гладне хијене одасвуд надирали.Мориле су га, разумљиво, и друге бриге, много веће и страшније, јер последњих година Сулејманове влада-вине ратови нису као раније доносили велики плен, па се на војску морало много више трошити. Огромна те-риторија захтевала је и сложену администрацију, на-поре да се свуда одржи законитост и ред, aда приходи премаше расходе.Границе царства огромно су се биле размакле. Под турску управу потпадале су: Румелија, већи део Грчке, Бугарска и Србија, Босна и Херцеговина, Албанија и Зета, Јадранско приморје од Улциња до Задра, делови јужне Хрватске, Темишвар, Будим са Сигетом, скоро сва Угарска, кнежевине Влашка и Молдавија. Исто тако Анадолија, Караманлија, острва Белог мора, Ки-пар, Зулкадија, Мала Румија, Ерзерум, Дамаск,

Трабу-ла, Мосул, Дијари Бекар, Бан, Багдад, Басора, Египат, Јемен, Абисинија, Триполитанија, Тунис и Алжир. Све ове земље биле су подељене на читлуке и санџаке. Y њима су живели један или ^више народа, који су гово-рили својим језицима, држали се својих обичаја, вере, навика и начина живота. Yадминистрацији, коју је за-конски чврсто спровео Мехмед-паша као велики ве-зир под Сулејманом Величанственим, те земље назива-не су провинцијама. Провинције су такође добијале називе. Негде су то били пашалуци, негде санџаци, a највећи део Балкана звао се Румелијски беглербегат. Само беглербег румелијски добијао је 1,000.000 злат-них акчи годишње, босански 650.000, па тако и остали, према важности и богатству.Триполис, Тунис и Алжир у Африци имали су посе-бан статус и звали су се Западни оџаци. Њихова упра-ва је била потпуно одвојена, јер је имала посебан зна-чај за царство. Они су нападали шпанске обале, мал-тешке крсташе и стално гусарили по Средоземном мору. Управа ових провинција налазила се у рукама такозваних дахија. Ko je хтео да улудо погине, или да се брзо, без муке обогати, ступао је под Пророкову за-ставу западних оџака.Осим ових земаља, које су трајно ушле у састав цар-ства, Турцима су припадале и неке друге државе. Оне су, истина, биле самосталне, али су признавале турску врховну власт, плаћале одсеком годишње одређену своту харача и у рату давале утврђени број војника. Y н>их су спадале Влашко и Молдавско кнежевство,[235]Кримски ханат, Дубровачка Република, Краљевина Ердељска и Хиџијско Черијатство. Свака од ових са-мосталних држава стајала је као истурена брана која штити турске интересе према другим државама.Кримски ханат је потчинио Мехмед II Освајач. Ње-гове ханове је смењивао и постављао такође султан. Кад се огласи рат, хан је имао задатак да доведе одре-ђени број војника, у пуној ратној спреми и да их издр-жава o свом трошку. Кримски ханат је имао огроман значај за Турску Царевину због брзог снажења Русије и држања Пољске на узди.Кнежевине Влашка и Молдавија још од Бајазита I признавале су турску власт. Оне су се бориле између себе, a њихове војводе су плаћале данак по 80.000 Ay-Kara годишње. И једна и друга су уз то морале давати одређени број војника у ратовима, служећи као од-скочна даска за турска војевања према Пољској. Ре-публика Дубровник била је самостална држава, али под заштитом Турскога Царства. Турци су због Дуб-ровника најчешће долазили у сукоб c Млечанима. Дубровчани су још у време Бајазита I стекли право да слободно тргују по турским земљама на Балкану и Средоземљу. За ту привилегију су царској благајни плаћали годишње, у шест оброка, по 50.000 златних акчи. Краљевство Ердељ пало је под турску управу по-сле освајања Угарске, али је захваљујући. Мехмед--паши добило широке повластице. Ердељском беглер-бегу додељена је титула краља и крунисао се прили-ком ступања на престо.Тако велику, разнолику и вештачки одржавану и проширивану земљу узео је потпуно у своје руке Мех-мед-паша Соколовић. Kao велики везир, он се ни у чему није могао ослонити на султана Селима, који се сав предао уживањима, лову и женама. Њему је треба-ло много новца, a није га штедео нити се интересовао како до њега долази велики везир.Ипак, државни приходи су убирани од десетка, или десетине, која је одређивана на хасове, зиамете, тима-ре, вакуфе, чифлуке и оџаке. Спахије, алајбегови, уп-равници оџака, зиамета и вакуфа, били су обавезни да измире десетак према држави, a села - њима. Ако би тимар или зиамет остао без власника и наследника, др-жава је издавала земљу ономе ко је тражио и примао на себе обавезу. Али је и раја имала своја права, која су била загарантована посебним члановима имовинскога[236]закона.Сви султани, од Бајазита до Сулејмана Величан-ственог, посебну пажњу су посвећивали раји. Њена права су се односила на чифлуке, тапије, њиве и на-следство. Y свакој провинцији та права су била утвр-ђена према обичајима, јер су Турци хтели да људима који им обезбеђују хлеб осигурају ред и мир. Сеоба из једне провинције у другу раји је била забрањена пре него што наврши петргодишњи непрекидни боравак на једном месту. Уосталом, није било допуштено на-стањивање у Анадолији. Исто тако није било допуште-но насељавање Арнаутима по РуЈмелији, српским зе-мљама и Анадолији, јер су правили нереде и стално изазивали сукобе. Они су ипак били упорни и поред забране свуда се убацивали.Мехмед-паша и султан Сулејман Величанствени до-бро су уочили да се благостање може постићи само ако је раја заштићена и осигурана тако да се несмета-но може посветити раду. Турско Царство је захваљу-јући сређеним односима постало највећи произвођач жита, вуне и сточног блага. И за владавине Сулејмана Законодавца и управе Мехмеда Соколовића, Турска и народи у њеном саставу били су поштеђени глади ибеде.Зато је Мехмед-паша, преузимајући сада готово сву власт, настојао да се раја свуда заштити, умножи и

мирно преда раду. Ево једне његове наредбе тефтерда-ру: »За привредни напредак земље потребно је да се раја насељава, да земљу обрађује и гаји усеве. Стога не-мој допустити да најплоднију земљу, као што се деша-вало, држе неке војне старешине, које је дају под закуп и наплаћују од раје више него што треба и што није за-коном предвиђено. Једном речи, напредак Царства и провинција скопчан je c напретком, задовољством и заштитом раје. Зато обрати пажњу на све што ће раји чинити задовољство и веселити је.«Захваљујући великој бризи и сталном настојању ве-ликог везира Мехмед-паше, раја се свуда у царству осећала добро; заштићена, множила се и повећавала своје приходе и државна примања. Али не само да је живот у провинцији, у освојеним земљама на целом подручју Турскога Царства, постајао садржајнији и богатији, већ се то исто догађало и у самом Цариграду, опет захваљујући мудрој Мехмед-пашиној управи. Ца-риград се као престоница брзо подигао и ширио. Y[237]њега се сливала трговина са три континента, na je Мех-мед наредио да се за трговце у Галати оснују читави квартови.На Бајолу су подигли палате француским, пољским и млетачким посланицима. A било је дозвољено свим богатим трговцима, како из Европе тако из Азије и Аф-рике, да подижу стоваришта и једни другима продају робу на пијацама. Чим је порасло материјално благо-стање, осетно се појачало интересовање за науку и културу, грађевинарство и уметност. Отворена су била врата ренесанси и источној култури, која је преко Ин-дијаца и Кинеза, Арапа и Персијанаца налазила погод-но тле у Цариграду. Ади је Цариград такође био погод-но тле и за сва уживања. Једино је Мехмед-паша успео да се одржи забрана отварања крчми по муслиман-ским махалама и око џамија. Вино је преношено у мешинама, па се догађало понекад да носач cмеши-ном дотакне неког правоверног муслимана који се др-жао верских прописа и није пио алкохолна пића. Ус-лед тога долазиле су често притужбе великом везиру, na je Мехмед издао следећу наредбу кадији Галате:»Иноверци неће да бурадима преносе вино у подру-ме, него га кроз варош возе у мешинама, додирујући њима одећу муслимана. Да се тако нешто више не до гађа, велики муфтија је издао фетву да се такав инове-рац одмах затвори и строго укори. A од сада вино у Га-лати да се носи у тулумима и бурадима.«Ова наредба најбоље показује да је Мехмед-паша доспевао, и поред свих великих државних послова, да се позабави и животом људи у престоници. A да власт буде на своме месту и да се свако увери како он ништа не предузима на своју руку, редовно је сазивао двор-ски Диван, кроз који су пролазиле све његове одлуке, наредбе и фермани.Администрација је била усавршена, a велики везир није био похлепан на богатство, нити толико славољу-бив да себе сматра непогрешивим. Зато су дворске ин-триге, откако је он завладао, сведене на најмању меру; a ни мито нико није смео да прима. Али, две моћне силе и даље су потресале двор и државу: жене и новац.[238]XIМехмед-паша Соколовић стално се налазио у про-цеЛу између својих двеју жена; лепих, младих, моћних и веома утицајних. Обе су га лудо волеле и обе се бо-риле за његову љубав. Млада, али не баш умна, била је Мехмед-пашина жена Есмехана, царева кћи, љубомор-на и необуздана у телесним прохтевима. Лепша, па-метнија, песникиња, искусна и префињеног укуса — Мирмаха, била је страсно заљубљена у Мехмед-пашу. Есмехана му је родила два сина и кћер, али је децу са-свим препустила бризи дадиља и послуге. Y почетку, Мехмед-паши је годила Есмеханина љубав: била је од њега много млађа, a уз то царева кћи. Годиле су му исто тако њена бујна лепота и жудња c KOJOM je прима-ла његова миловања.- Велики човече, докле ћеш ме остављати саму да се мучим чезнући за тобом? — често га је питала.Мехмед би се тргао из мисли, или сањарења, погле-дао Есмехану, сву устрепталу, па би се осмехнуо и од-говорио:- Све дотле док ме будеш мучила љубомором. A знаш да моје срце никоме осим теби не припада.- Како да не будем љубоморна кад се често саста-јеш у цитаб нане (царској читаоници) са Мирмахом. A код жена одраслих у харему ништа није свето ни немо-гуће.- Баш си луда! Па зар није она предложила твоме деди, рахметли султану Сулејману, да се удаш за мене? Она пише песме - и воли да ми их чита. Уосталом, по-сле твоје помаме, која никако не престаје, који би то човек још могао да мисли и на неку другу жену?- Добро, да ти верујем. Али онда буди искрен па ми реци волиш ли ме још као у почетку?- Како те не бих волео? Само, док ја све више ста-рим, твоја се снага и лепота расцветавају. Архитекта Синан је тачно приметио да би ти својим дражима са-блазнила све дервише-испоснике, a камоли грешне људе од крви и меса.Ове речи би толико обрадовале Есмехану да би се онако усплахирена бацила Мехмед-паши у наручје,

љубила га, чупкала му браду и јецајући говорила:- Уклета сам, Мехмед-пашо. He схватам шта је TO y мени. Никад нисам сита твога миловања! Док носим твоје дете, све је некако добро. Осећам се блаженом и[239]срећном. Али ч^м га родим и предам на чување да-диљама, поново ми се тело испуни бесом.- Млада си, здрава и тако то мора да буде. Време-ном ћеш се свега тога заситити - говорио је Мехмсл -паша и полако и сам падао у занос.Кад би се у њој стишала навала страсти, волс va je да се опружи крај њега, метне му главу на крило, па би га запиткивала радознало као дете:- Кажи ти мени, како то да је Мирмаха тако понос-но лепа и мимо свих нас других жена увек привлачна за људе, иако се ничим не намеће?- Видиш, ја то нисам уочио. Знам једино да је веома паметна - одговорио је Мехмед-паша, настојећи да ни-чим не покаже колико је Мирмаха заокупл>ала његове мисли.- Док је бака Хурема била жива, она је толико била омађијала деду Сулејмана да ниједну другу жену није хтео очима видети. Била је права вештица. Моћни и највећи цар света ју је волео, a она га је варала!- He верујем ти.- Веровао или не, тако је било. Moja покојна дојки-ња Хатиџа све ми је то поверила.- Можда је Хатица лагала.- Није. Кад је заробљеница Хурема доведена у са-рај, била је поверена Хатиџи. Она će o њој старала, не-говала је и припремала за султанов харем. Једног дана Сулејман је видео крај шедрвана у расцветалом ру-жичњаку и наредио Хатиџи да му је увече доведе. По-сле те ноћи више није марио ни за једну другу жену. Временом је њиме толико овладала да је због ње помо-рио све своје синове, чак и дивнога Мустафу. Aзнаш ли са ким је добила Бајазита?- Па ваљда са Сулејманом?- Ма не! Са Рустем-пашом. Она је тих дана, кад се спанђала са султаном Сулејманом, кришом живела cРустем-пашом. После му је дала своју Мирмаху за жену. Мирмаха је заиста Сулејманова кћи, па ју је због тога више волео од све друге деце и унучади. Ето от-куда њој оно достојанство и лепота.Затим би се обиснула Мехмед-паши око врата, гр-лила га и причала даље у поверењу:- Ни моја мајка није била ништа боља од султаније Хуреме. Кад су је довели као заробљеницу са Крфа, и њу су дали на чување дадиљи Хатиџи. По жељи султа-није Хуреме, кад је моја мати навршила шеснаест го-[240]дина, стално су је доводили у везу са мојим оцем. Кад се Селим заљубио у њу, удали су је за њега и прогла-сили принцезом.- Све сам то знао - равнодушно је одговорио Мех-мед-паша.- A да ли знаш да је и она варала мога оца. Са једним шкопцем који није потпуно био лишен мушкости? Је-сам ли ја његова или Селимова кћи, то не знам, a TO није могла да ми каже ни дадиља. Хатиџа је била највећа сплеткашица у харему. Она је крива што су се Селим и Бајазит на смрт завадили. Због тога је султан Сулеј-ман наредио да је удаве и баце у Босфор. A њеној злој судбини су кумовале такође султанија Хурема и моја мајка. Ниједна није имала рачуна да Хатиџа живи, мада су биле међусобно крвно завађене.- He схватам, моја дивна Есмехана, шта си овом причом хтела?- Само то да се чуваш харемских жена и њихових доушника. Moja мајка сада немоћно посматра како ти управљаш царевином, док њен муж султан Селим ор-гија c другим женама.Мехмед-пашин живот уз младу жену, и дивну љу-бавницу каква је била Мирмаха, и поред великог бре-мена државних послова који су се свом тежином сва-лили на његова плећа, добијао је посебну драж. Све оно што није налазио код плаховите, неутољиве Есме-хане, имао је на другој страни код прибране, префиње-не, духовите и умне Мирмахе. Она је својом проницљи-вошћу успевала да осети опасност и дискретно је ука-зивала Мехмед-паши на њу. Прикупљала је од евнуха, слугу, дворана, жена и послуге обавештења oљудима и њиховим намерама. Знала је све сплетке, интриге и жеље оних што су завидљиво гледали на Мехмеда. Од мајке је научила да стално буде на опрезу и спремна да одбије све ударце. Сада се сва усредсредила на то да служи Мехмед-паши, кога је волела љубављу зреле жене. Само три ствари су постале важне и драгоцене у њеном животу: деца, коју је морала добро одгојити и спремити за сурову борбу на двору, Мехмед-паша и поезија. Њене су се песме по Цариграду у преписима шириле; нарочито их је учила напамет младеж. Једна је била посвећена Мехмеду и он ју је често изговарао у себи, нарочито у часовима сете и носталгије.16/2[241]

Cee he da проће u као сен нестане,Осим сунца, звезда u љубави верне,Kao златни пелуд цвећа што у воду тоне,Па he доћи ред на снове моје u мепе.V томе ништавилу пролазности сгвари,Осећам да си ми сада једина утеха,Док време u смрт све лепоте квари,Сем похотне жудње u одвратног греха.Нек у башти патње љубав се расцвета,Да осетим дрхтај руке твоје на мом грешном струку.Ту песму Мирмаха је написала на једној од унут-рашњих корица Курана, који је даровала Мехмеду. Ку-ран је био украшен бисером и драгим камењем; пред-стављао је изванредно уметничко дело. Израдио га јетадашњи дворски архитекта Хасан, који се у слобод-ним часовима бавио израдом уметничких предмета.XIIУколико је расла снага Турскога Царства, утолико је расла и слава великог везира Мехмед-паше у свету. Он је први од свих дотадашњих државника увидео да се освајачком политиком више ншита не може пости-ћи; да пред iiapc _,ином стоје унутрашњи проблеми који се морају решавати стрпљиво и да је мир на границама и c осталим силама света најпреча ствар. C друге стра-не, све је у самом царству зависило од тога у каквом се положају налазе народи које је освајачка снага турско-га завојевања натерала да живе заједно.Он није превидео ни то да у свету израстају нове снаге. Све је то ваљало међусобно ускладити и смисли-ти нешто што ће те многобројне земље судбински по-везати. Исламска вера била је важан чинилац у осва-јачкој политици, али она сама није могла постићи да се огромна грађевина стзорена за протеклих 250година одржи пред новом буром, која најављује долазак но-вог века. Зато је Мехмед-паша пажљиво проучавао за-коне и прилике у Римском Царству и Византији, који су хиљаду и више година одржавали велике заједнице народа на окупу.Чинило му се да Турцима не остаје ништа друго него да искористе ранија искуства, како би свим наро-дима омогућили миран, сређен и срећан живот у ок-[242]риљу Турскога Царства, које је било достигло врхунац своје моћи. A да се све то реши и усклади морале су се стварати могућности за несметано развијање нових снага, нових схватања, тако да се људска природа -како је то често наглашавао мудри Фахрудин - осло-бођена стега, слободно размахне и створи погодне ус-лове за широк и богат живот, како оних који владају тако и оних над којима се влада. Зато више није у први план долазила брига o владајућем слоју, већ o сироти-њи, несрећнима, гладним и оним дотад потиснутим у страну што су деценијама таложили у себи мржњу и незадовољство.Увиђајући то и следећи турску традицију, по којој cv владари, државници и богатн људи у прошлости, •фема учењу Курана, били дужни да чине добра дела и подижу задужбине, Мехмед је почео да отвара јавне кухиње у Цариграду. Y њима су свакога дана могли до-бити по два оброка дневно хиљаде гладних и бедних, без обзира на веру и народност. Ове кухиње је издржа-вао из својих прихода. Затим је почео да диже хамаме и караван-сараје, за путнике и намернике. Увиђајући да је саобраћај од пресудног значаја, донео је одлуку да će o државном трошку обнови стари римски друм од Цариграда до Београда, којим су се чврсто зближа-вале све земље на Балкану и у Средњој Европи. Исто тако поклонио је пажњу путевима кроз Малу Азију, који су вековима везивали два континента.Мехмед-паша се уздигао од сиромашног дечака до најмоћнијег човека у царству и стекао неизмерно бо-гатство штедњом, радом и вођењем рачуна o својим приходима и издацима, na je знао да богатство за смр-тнога човека представља моћно средство ако се упот-реби на добробит установа које ће служити људима. Зато је одмах основао Бургаски имарет, у који је ут-рошио три стотине хиљада дуката. За Хафени имарет утрошио је сто хиљада дуката. Исто тако основао је верске установе у Хелпу, Шаму, Меки и Медини. За-тим је подизао диване, зграде за становање сиротиње, школе и на десетине џамија.Караван-сарај у Бургасу, у Каликији и на путу од Једрена за Цариград такође су његово дело. Али није заборавио ни родни крај, па се одлучио да сагради мост на Дрини код Вишеграда. Уверен да су путеви и мостови спона међу људима и народима, за мост на Арини се одлучио сећајући се многих прича и верова-[243]ња која je запамтио као дечак - да је Дрина река која не трпи на себи никакав стални прелаз. Зато је позвао архитекту Синана, испричао му легенду и рекао:- Желео бих даподигнем мост на Дрини, како бих доказао људима у моме завичају да људска рука, удру-жена c умом, може све савладати. V исто време тај мост би спајао Босну са Србијом и служио за развој

тр-говине, која се све више шири између нас и Млетака од Сплита и Задра према Београду и балканским провин-цијама.- Израдићу нацрт, али најпре морам послати свога човека који ће на самом месту испитати где и под ко-јим природним условима треба градити ћуприју.- Нека у план yte и један караван-сарај. Хоћу да се моја задужбина у завичају сврста у ред оних које ће ве-ковима служити људима у беспутним крајевима. Ни-сам сигуран докле ће оружје бити пресудно у животу људи, али знам да ће једном његова моћ затајити, јер ће разум кад-тад однети превагу над силом. A ja сам, мој Синане, ратујући много разарао, па треба много и да подижем.Мехмед-паша јебаш тих дана кад се у свим држав-ним пословима био размахао, схватио да мора тражи-ти подршку у сигурним и оданим људима. A налазио их је највише у земл>ацима, размештајући их широм царства на кључне н одговорне положаје.Међу првима на хоје се ослонио био је Бутур Ху-сеин-паша, родом из Праче, најближи његов земљак, свестрано образован, који је доспео у сарај још у доба Сулејмана Законодавца. Био је приврженик Мехмед--пашин и служио icao беглербег у Вану, Мисиру и Шаму. Дервиш Алипаша, иако пореклом Левантинац, одмах је увидео велнку способност, правичност и др-жавничко поштење великог везира Мехмед-паше, па му је верно и одано приступио и ускоро био постављен за великог везира Ба.сре и Багдада. Мехмеда Челебију, такође једног од својих искрених пријатеља, поставио је за тефтердара, a доцније му је доделио положај ва-лије Санџака, родне области Мехмеда Челебије. Kao правичан, побожани напредан човек, Челебијаје тамо стекао веома добар глас.Ферхат-паша Ссжоловић, Мехмедов стричевић, био је најпре виши коњички официр, али је доцније на-предовао до беглербега будимскога. Он је ушао у своју резиденцију са седам стотина барјака, c две стотине[244]делија одевених у вучја крзна и са три стотине бећара. Дервиш-паша, такође стричевић великог везира Мех-меднпаше, био је храбар и вешт коњаник; широке руке и дарежљив. Свим пријатељима, познаницима у Ца-риграду и рођацима слао је на поклон шамске свилене тканине и арапске коње. Черкас Касим-бег, у почетку тефтердар другога реда, постављен је, као Соколови-ћев пријатељ, за санџак-бега Кафе и са тог положаја никад није смењиван.Међу најпознатијим државницима тога времена по-себно се истицао Лала Мустафа-паша, такође рођак великог везира Соколовића, који је као дечак дошао c Лима c Мехмедовим оцем, и васпитао се у сарају, ода-кле је изашао као виши официр. Прво време је служио на граници Босне. Ту се истакао и постао будимски ве-зир. Y бици принчева под Коњом командовао је одре-дом Селимове коњице и допринео, уз Мехмед-пашу, победи над Бајазитом. Султан Селим га је много ценио и волео због његове веселе природе, склоности пићу и женама, na ra je одмах унапредио за лалу.Хусрев-паша, млађи брат Лале Мустафе, напредо-вао је до другога везира. Једно време, иако млад, био је чак и такмац Рустем-паши. Курт-бег, син Хусрев--пашин, био је учен, помало песник и волео је раскош., Toje био разлог да га султан Селим заволи и стално држи поред себе. Кад је умро, султан Селим га је опла-кивао у песмама и говорио како није знао да га цени колико је заслуживао. Џафер-бег је, кад се вратио са Сигета, постао Соколовићев зет. Мехмед-паша га је искрено волео и поставио за јаничарског агу. Прили-ком једног пожара у Цариграду, Мехмед-паша га је сменио c положаја јаничар-аге, али га је убрзо поста-вио за беглербега, a доцније за везира.Своје синове је такође поставио на високе положа-је: Курт-бега за управника херцеговачког санџака, aХасан-бега за пашу у Багдаду. Хасан-бег се показао су-више горд и охол човек, na je петком, као да је султан, одлазио c великом помпом у џамију. Приликом војнич-ких смотри ниједног од бегова и великаша није хтео да погледа. Поред тога, био је слаб према лепим младићи-ма. И чим му се неки од њих допадне, узимао га је за благајника. Скројио би му одело као себи и поклонио коња. C њиме би свуда јахао, одлазио у лов, пио, заба-вљао се и веселио. Носио је антерију од црвеног атла-са. Подигао је двор и назвао га »рајски киоск«, који га[245]je стајао преко 50.000 дуката. Y двору је имао сребрни престо непроцењиве уметничке вредности. Ту су ску-пљане најлепше жене и увелико се оргијало. Кад је за све то дознао Мехмед-паша, затражио је од султана Селима да се његов син Хасан-паша смени са положа-ја-- He, нека остане где је. Само га упозори да то више не чини. Yocf алом, он је мој унук, млад је и приличи му да се проводи.- Али он срамоти и мене и ваше велџчанство.

- V његовим жилама тече султанска крв. Може да ради што год хоће. A поред тога, нећу да жалостим своју кћер, a твоју жену Есмехану.Мехмед-паши није остајало ништа друго већ да за-прети сину, али и да га остави на положају у Багдаду.Најпоузданијег ћ највећег пријатеља и сарадника Мехмед-паша Соколовић је имао у своме секретару Фахрудин-бегу. Био је то уман човек. Знао је латински, грчки, персијски и српски. Држао се скромно, не зави-дећи микад ником на положају, нити се упуштајући у интриге и дворске сплетке. Срцем и свим својим бићем био је одан Соколовићу; као најбољи админнстратор држао је у својим рукама све планове и доследно из-вршавао наређења великог везира.XIIIШто је време више одмицало, односи између Мех-мед-паше и Мирмахе постајали су све смиренији. Вре-меном су се претворили у трајно и одано пријатељ-ство.Некако неочекивано, a можда и Мехмед-пашином кривицом, Мирмаха се сва предала једном другом чо-веку, дворанину Михајлу Константиновићу, званом Шејтан Огли, који је потицао из старе српске племићке породице. Био је то не само млад, већ изузетно леп, ду-ховит и образован човек. Колико је био познат као до-бар војнички старешина и султанов штитоноша, још више је био омиљен у дворским круговима. Скоро све чаремске лепотице су уздисале за њим; преко својих оданих слушкиња и шкопаца навлачиле га да c њима проведе бар једну ноћ. По сарају се шапутало да је Шејтан Огли био једно време љубавник и Селимове кћери Разије, која се ничега није устручавала кад је у[246]питању било задовољење њене разуздане страсти. Сви су веровали да иза Разије стоји Есмехана, Мехмед--пашина жена, која је разумевала своју сестру и брани-ла је уз припомоћ султаније Нурбану.Мирмаха је упознала Шејтан Оглија једном прили-ком кад се састала са Мехмед-пашом на Принчевским острвима. Док је Мехмед-паша проводио c њом лепе часове у малом павиљону купатила, Шејтан Огли се одмарао на лађици у затону. Кад је спремљен ручак ве-зир је послао по Оглија да c њим и Мирмахом руча и у разговору проведе поподне. Чим се срела са црним, ватреним очима младог Шејтан-Оглија, Мирмаха је осетила велико узбуђење. Током разговора неколико пута је успела да неопажено измења c њим погледе. Тако је и започело њено интересовање за неустраши-вог делију, песника који joj je надушак изрецитовао де-сетак својих л,убавних песама.Y одмаклим годинама, кад жена њенога кова осећа да већ све измиче, Мирмаха се неочекивано заљубила у Шејтан-Оглија. Y почетку го није хтела ни самој себи да призна, али што је више бежала од те ненадне л>у-бави, све се јаче уплитала у неразмрсиву паучину страсних жудњи. To jy је час љутило, час доводило до некакве неодређене туге, као да је нешто давно изгу-била, па се сада присећа и нада да ће га пронаћи. Али ма шта предузимала, настојећи да мисли o свему само не o Шејтан-Оглију, на крају се мисао на њему зауста-вљала. И онда би се присећала какве су му очи, како у почетку није смео чак ни да је погледа, како је био збуњен, a потом се прибрао и посматрао је узбуђено, смешећи се при сваком сусрету c њом. Изгледао је чу-десно занесен, обасјан неком необичном светлошћу и топлином када је читао своје стихове.Мирмаха се мучила скоро недељу дана. Постајала је све нестрпљивија, јер никад раније ни пред чим што jojгоди и што пожели ннје хтела да поклекне. Сваку жел>у, чим се у њој роди, испуњавала је. Она ни сада нијесумњала да joj нешто што хоће може бити ускра-ћено. Ипак, препреку је представљао Мехмед-паша. Сада се присећала како је изгледао док је био млади соколар: снажан, витак, висок, a o његовој лепоти је сав харем задивљено шапутао. Густи црни бркови, по-вијени као лук, давали су у то време његовом младом лицу и кадифастим очима не само изразиту мушкост већ и нешто изузетно и узвишено. Упоређујући нека-[247]дашњег Мехмеда са Шејтан-Оглијем, често joj će чини-ло да међу њима нема разлике, и да је Огли поново ро-ђена прилика младог Мехмеда, кога је носила у срцу још из детињства. Због тога више нигде није могла да нађе мира. Тумарала би по собама свога дворца и ба-цала се на сећије борећи се са тим новим неодољивим осећањем.Да побегне од себе, одлазила је у вртове. Обично је проналазила усамљене стазе, да би избегла сусрете са својом женском послугом и шкопцима. Далеко од људи, могла је несметано да ужива у лепоти цвећа и дрвећа, које се купало у блештавој светлости сунца. Али ни ту није налазила мир, јер се често догађало да је понеко од родбине изненади. Посећивао ју је и сул-тан Селим, и то обично после лудо проведених ноћи у пијанкама. Волео је да са сестром сатима разговара o поезији. Читао joj je и своје песме и веома му је ласкало ако га она похвали. Њих двоје су често дуго ходали по сеновитим алејама. Застајкивали би покрај шедрвана, уживали у шуму водоскока, певању птица, или игри малих мајмунчића. Њих је лудо волео султан Селим, a и они њега. Чим би ceo на клупу, спуштали би му се мајмуни на раме, уносили у лице, тражили да их погла-ди руком. Његова љубав према животињама била је неизмерна, што је често збуњивало Мирмаху.

Једног петка, баш кад се Мирмаха преломила да зовне к себи Шејтан-Оглија, изненада се у њеном врту појавио султан Селим у пратњи свог омиљеног штито-ноше. Шејтан Огли био је у свечаној, црвеној одори. Настојао је да иде корак-два иза падишаха, али му то никако није успевало.Баш тога часа иза једног грма изненада се појавила Мирмаха у пратњи робиње Булме. Била је то млада му-латкиња из Анадолије, дивног тела, безазленог изгледа и светлих очију. Кад је угледала султана и Шејтан-Ог-лија, збунила се и покушала да се сакрије иза Мирма-хиних леђа.- Охо, сестро, какво ти то прекрасно створење кри-јеш од мене? - узвикнуо је султан Селим, притрчавши и ухвативши за руку мулаткињу. Преплашена и зади-вљена, Булма је посматрала султана као какво страш-но привиђење.- To je, узвишени падишаху, моја љубимица Булма. Добила сам је на дар од Курт-бега. Зар није прекрасна?- Хурија o каквој нисам ни сањао. Hero, могу ли да[248]прошетам c њом до хладњака код великог шедрвана?- Можемо сви тамо да пођемо, a ja ћу наредити да нам се донесу пиће, кафа и чибуци. Синан архитекта ми их је због тебе из Млетака поручио, јер знам да си се навикао да уживаш у кафи и пушењу.- Нећу засад ништа. Нити желим да ме ико осим Булме прати. Прошетај се са Шејтан-Оглијем, јер он само oтвојим песмама прича. Зна их напамет и стално понавља да си га очарала.Мирмаха је то једва дочекала. He обраћајући више никакву пажњу на султана Селима и своју робињу, Мирмаха рече Оглију:- Хајдемо у хладњак код базена. Тамо ћемо сачека-ти султана. Он се неће журити. Мала је невична па ће морати дуго да се њоме бави.На стази су срели дебелу служавку, na joj Мирмаха заповеди:- Пошаљи ми кафу, воће, вино и чибук за ефендију. И нека ми се нико не мота около!Да није био у пратњи султановој и да није и сам же-лео да прати узвишену принцезу, која није скидала по-гледа c његова лица, Шејтан Огли би побегао од стра-ха. Па ипак и њему је већ било јасно да га та свемоћна жена хоће. Назрео је TO y њеним очима, нарочито кад би за тренутак ухватио њен тамни поглед. Знао је да му више нема спаса и да мора учинити што буде захтева-ла. Слободна је, али је царска кћи и царска сестра, и свака рука која би се ње дотакла без одобрења њеног брата морала би бити одсечена. Та мисао је стишавала у Оглију узбуркану крв и смиривала огањ. Кад је роб донео кафу и остале ђаконије, Мирмаха је дала знак очима и он је ишчезао као сенка. Огли је стајао мирно, посматрајући тамне врхове чемпреса, на којима се златна пена сунца претварала у светлозеленкаст од-Фј-- Ти си се уплашио, Шејтан Огли?- Да, узвишена принцезо. Лако је вама да се играте мојом главом.- He лудуј! Пре бих се својом поиграла. Од првога сусрета си ми се допао. Приђи! Овде сада ни птица не може доспети. Моји су робови верни до смрти.- Заборавл>аш, узвишена принцезо, да нашег пре-узвишеног падишаха нико нема право нигде да зауста-ви.- Ја боље од свих вас познајем Селима. Слагао нас[249]je да води Булму код великих шедрвана. Чим смо му окренули леђа, скренуо је са њом у мој дворац.Више није могла да чека и одуговлачи. Пришла му је, узела га за руку и заповедничким погледом показа-ла му удобно шиљте, пресвучено црвеном кадифастом пресвлаком. Мирмаха се није више смешила. Лице joj се изменило од пожуде. Шејтан Огли није ни сам могао одолети снази њенога погледа. Пришао joj je,обухва-тио је око струка, привукао и нашавши уснама њене усне, понео је ка шиљтету.Већ идућег петка кад се султан Селим враћао из ца-мије у сарај, при растанку је рекао Мехмед-паши:- Објавићеш на идућем Дивану да се мојом неопо-зивом одлуком принцеза Мирмаха удаје за Шејтан-Ог-лија. Султанија Нурбану није хтела за то да чује, јер је намеравала да принцезу Разију уда за њега.- Зашто, узвишени падишаху, увлачиш мене у ту 'ствар? Султанија Нурбану може да помисли како сам и ја у то умешан.- Ти водиш све послове, па заврши и ту ствар. Ни-какве свадбе ни церемоније нећемо правити. Кадија ће склопити брачни уговор. Шејтан Огли ће ускоро бити промакнут за пашу. Али ће и даље остати код мене у двору.Ова вест је Мехмед-пашу у први мах заболела, али морао је да призна: било је то најбоље решење да се из-вуче из невоље у коју га је кад-тад могла довести нео-буздана удовица. V неку руку му је било драго што је за мужа изабрала његовог штићеника, који му је увек био веран и одан.

Онда се одједном узнемирио и отпочео да испитује самога себе да ли је заиста већ толико остарео. Али, осећање зебње је убрзо ишчезло, јер се присетио да су га харемске жене и сада пожудно посматрале при про-лазу или сусрету. A Месечев Зрак, како су звали њего-ву плесачицу из Египта, стално је покушавала да му се наметне. Па ипак је схватио да су се догодиле велике промене. Некад му женскога тела и миловања није оило доста. Сада је више волео да лепотом напаја очи, да ужива у игри чочекиња, звуцима фрула и гугутавим гласовима певачица.[250]IXIVПрвих пет-шест година мирне владавине султана Селима II, у којима је у ствари владао Мехмед-паша, донели су царству велики економски напредак, богат-ство, и учвршћење реда, законитости, јачање војске и морнарице. Међутим, Турци су били навикли да сваки нови султан понешто освоји и тиме прошири царство. Верска улема и утицајни врхови сматрали су да ратови доносе успон, славу и да су нека врста дуга који се пла-ћа вери и Пророку. A како су многи султана Селима сматрали неспособним владаром, сви погледи су били упрти у Мехмед-пашу.Сада, кад је стварно управљао царством, очекивало се да Турска Царевина каквом значајном победом до-каже свету и ђаурским царевима како њена сиага није у опадању. Водећи рачуна o томе, Мехмед-паша се од-лучио на оно што је изгледало најлакше, a што ће у-многоме задовољити верске кругове. Због тога је и на-редио Синан-паши да са најбољом војском крене у Арабију и потпуно је потчини, како би се свети град Мека заувек нашао у саставу Туреког Царства.Цариград и широка јавност нису ни сањали да су извршене војне припреме све док Синан-паша није му-њевитом брзином умарширао у Арабију, заузео Меку и калифат. A кад је у светом Пророковом граду одјек-нула молитва за »султана Селима, хана над хановима, господара од два мора и два копна, владаоца две ис-ламске светиње, Селима хана сина Сулејмана хана«, како је гласио извештај Синан-паше, застао је дах у грудима многих Турака.Топовске салве са цариградске тврђаве огласиле су ово ново освајање. Са свих џамија је одјекнула молитва шхвалница, na je настало неописиво весеље и одуше-'ibette. Султан Селим је наредио да се три дана дели оссплатно сиротињи јело и пиће. Још је град пливао у радости, кад је стигла и лруга радосна вест: Килинџи Алија, нови адмирал морнарице, освојио је Кипар, чиме се турска сила оснажила и на мору.Те две победе и ново проширење Турскога Царства узбунили су и запрепастили Европу. Малтешки вите-зови осећали су да долази ред на њих, па су похитали V Рим, тражећи од папе и католичке цркве да се што upe оснује свети савез који би успео да сузбије турску 'Февласт на мору. Млечани, чији су престиж и тргови-[251]на освајањем Кипра били угрожени, одмах поведоше разговоре са Шпанијом и Аустријом o склапању савеза против Турака. Y ствари, интереси свих ових земаља били су од прворазредног значаја у Средоземљу. Тим морем обављала се велика трговина са Блиским и Да-леким истоком, одакле су увожене сировине за појача-ну индустријску и занатску производњу.Богатство Индије и Далеког истока и откриће за-падне Индије и Тихог океана пробудили су неутољиву похлепу Европљана. Трговина, копнени и морски пу-теви, превласт на мору, жеља за освајањем далеких и непознатих земаља, из којих се довлачило велико бо-гатство, били су главна основа да се измире супрот-ности између двеју апсолутистичких монархија и Мле-тачке Републике. Папа, вера и католичка црква били су у ствари само оправдање у очима света за рат c Тур-цима. Европу више није раздирала феудална анархија. Две моћне апсолутистичке монархије јасно су покази-вале своје грамзиво лице како према целом свету тако и према моћној Турској Царевини, која им се испречи-ла на путу за Исток, па су се морале заједнички латити оружја не би ли освојили нове земље, робове и неоп-ходне сировине.Тако се створила моћна коалиција Шпаније, Мле-тачке Републике и Аустрије. Први циљ ове коалиције био је: уништити турску флоту на Средоземљу. Тако су удружена шпанска, млетачка и аустријска флота стављене под јединствену команду чувеног шпанског адмирала Дон Жуана од Аустрије. Док су се на копну вршиле припреме за рат између коалиције и Турске, европска флота је брзо и одлучно прешла у напад. Већ у септембру је дошло до велике битке код Лепанта. Дон Жуан је однео победу, Турска флота била је ско-ро уништена.Y Европи се веровало да је после великог пораза код Лепанта срушена турска моћ на мору. Чак је и код Турака била завладала потиштеност, која је могла пре-ћи у очајање и помиреност са судбином. Верска улема и саветодавци око султана Селима II отпочели су да врше притисак на Мехмед-пашу како би потражио пут да се закључи што часнији мир. Али ни Европа ни ути-цајни кругови око султана нису познавали праву

снагу и предузимљивост Мехмеда Соколовића. V њему је овај пораз открио нове изворе снаге и одлучности. На царском Дивану, коме су присуствовали сви ве-[252]зири Куполе, беглербегови и паше европских области, висока верска улема и министар морнарице Килинџи Алија, a коме је лично председавао султан Селим, Мех-мед-паша је изложио положај на копну и на мору:- Што се тиче копна, наша славна војска је свуда за-бележила видне успехе. Они, истина, нису од одлучу-јућег значаја, али ако се рат настави, сигуран сам да ћемо извојевати победу.. Што се тиче наших снага на мору, изгубили смо битку, али располажемо довољ-ном снагом да можемо заштитити обале и острва. Зато нам не преостаје ништа друго него да изградимо нову флоту. Ма какви били услови мира, Турско Царство их не може прихватити, не бар док сам ја велики везир.- Лако је градити бродове, велики везиру - упао му је у реч Килинџи Алипаша - али за двеста бродова, како сам чуо да си дао наређење, треба створити 500 ленгера, потребне једеке, једрила, топове и сву осталу опрему.- Господине пашо, знај да су толика снага и власт Високе порте да joj ништа није немогуће. Ако желиш да ленгери буду од сувога сребра, имаћеш их. И једеке и једра од атласа и кадифе можеш добити. Што ти год буде недостајало ма на коме броду, само тражи, ја ћу ти створити. A од тебе очекујем, капУдин-пашо, да ми до пролећа исплови из цариградског пристаништа двеста нових најмодернијих бродова. Грађу, мајсторе, инжењ,ере - већ имаш на располагању.Кад је то чуо, капудин-паша Килинџи Алија покло-нио се пред Мехмедом до земље и узвикнуо:- Знао сам, честити везиру, да си ти једини који" ћеш моћи да створиш морнарицу каква нам је потреб-на.- Хтео бих да чујем шта мисли узвишени падишах - рекао је Мехмед-паша, окренувши се султану Сели-му.- Ради како те Алах учи! - одговорио је Селим II. После одлуке Дивана да се што пре изгради новаморнарица, Мехмед-паша је, уз вршење везирске дуж-ности, све слободно време проводио на градилишту. Пошто је већ била наступила зима и настале неповољ-не прилике за даље вођење рата на мору, Дон Жуан се са флотом повукао у зимска пристаништа како би са-чекао пролеће и поново извршио офанзиву на мору. Мехмед-паша није крио припреме за изградњу нове морнарице, иако се у Цариграду и даље налазио мле-[253]тачки посланик Барбару. Овај је тајним каналима до-био од своје владе налог да испита могућност закљу-чења мира са Турском, јер су се Млечани бојали Шпа-није и Аустрије више него Турске.Кад је Барбару замолио Мехмед-пашу за аудијен-цију, како би могли као стари пријатељи и аознаници да поразговарају o насталој ситуацији после битке на Лепанту, он га је примио. Сусрео га je c осмехом и ре као му:- Дошли сте да видите како се осећамо после по-раза на Лепанту и да ли нам је нестало храбрости за продужење рата. Али знајте, велика је разлика измеђг наше и ваше несреће.- Како то, узвишени и честити Мехмед-пашо? упитао је зачуђено Барбару.- Ево како, стари мој пријатељу. Ми смо, освојивип i Кипар, одсекли вашу десну руку, која никад више неће израсти. Ви сте уништили нашу флоту, и оскуби-ли нам само браду, a свако зна да брада расте као тра-ва у пролеће. Тако је и у погледу флоте: док је шума -биће и бродова.- Узвишени пријатељу, велики везиру, нисам до-шао да će c вама гложим, већ да разговарамо не бисмо ли нашли могућности за мир, прихватљив за обе стра-не. Ви знате да нам Шпанци нису ништа мањи непри јатељи од вас. A колико се мени чини, можемо лако наћи интерес да се помиримо и у будућности одржа-вамо добре односе.- Тако нешто и сам мислим, али, колико знам, папа припрема велики хришћански савез уперен против нас. Дође ли, дакле, поново до сукоба, не окривљујте нас за све несреће и пустошења која увек иду раме уз раме са ратовима.На томе првом састанку, Барбару је наговестио предлоге своје владе, дипломатски се при том ограђу-јући да је то само његово мишљење. Затражио је чак од Мехмед-паше да му омогући преписку са дуждом и сенатом.Мада је у пролеће 1572. године из цариградског пристаништа испловила нова турска флота од 250 бро-дова, Мехмед-паша је увиђао каква се велика опасност наднела над царевину. Зато је отпочео да ради на скла-пању мира c Француском, Пољском и Русијом, погото-ву што је Русија тада уз Аустрију представљала нај-моћнију силу, од које је у неповољном часу могла да[254]запрети највећа опасност.XVДобре и пријатељске односе које je c Француском имао султан Сулејман Законодавац, Мехмед-паша је наставио да одржава и продубљује. Y то време на француском престолу налазио се Карло IX, син Ката-рине

Медичи. Соколовић је преко свога посланика, вештог дипломате Махмуд-бега, настојао да Карлову сестру Маргарету уда за ердељског краља Сигисмун-, да, наговештавајући да ће после тога Турска све пре-дузети да га устоличи за пољског краља. Том приликом је Махмуд-бег обећао Карлу IX помоћ противу њего-вих моћних непријатеља - шпанског краља Филипа II и римског папе.Удаја Маргарите за ердељског краља није се оства-рила. Осам дана пре крваве Бартоломејске ноћи, Мар-гарита је постала жена Хенриха од Наваре, великог непријатеља Шпаније. Карло је пристао да склопи са-вез и пријатељски мир са Мехмед-пашом, јер је знао да је Турска толико снажна да може послати своју флоту у Тулон. Соколовић је прихватио понуду, али је тра-жио извршавање обавеза од стране Француза. Фран-цузи су на то пристали, поготову што је Хенрих од На-варе био изложен великој опасности као вођа хугено-та (лутеранаца).V то време умро је пољски краљ Август, последњи изданак куће Јагеловића. Због тога су на пољски пре-сто бацили око француски краљ Карло IX, аустријски цар Максимилијан и руски цар Иван Грозни. Цар Иван Грозни је био велики непријатељ Турака. Зато је Соко-ловић свуда поткопавао његову превласт. Кад је Иван Грозни отео од Татара Астрахан и Казан, Мехмед је на-говорио султана Селима да напише претеће писмо рус-ком цару, у коме је изнео турску снагу и освајање, a на крају му препоручивао: »Ти градови су од давнина били муслимански, па да и даље остану то, нађено је за сходно да се Астрахан преда нашем узвишеном пре-столу, a Казан да се преда нашем пријатељу Девлет Ги-рај-хану.«Иван Грозни није придавао важност турским пре-тњама. Чак је послао војску у Пољску да му осигура престо. Мехмед-паша је због тога наредио беглербегу багдадском да са анадолским трупама изврши покрет[2551према граници. Он уопште није помишљао да загази у рат али је хтео да војним припремама утиче на избор пољског краља. Тако су аустријски и руски планови били осујећени и за пољског краља изабран је Хенрих од Валоа.Мехмед-паши су Пољаци били захвални па су на свечано крунисање позвали све околне турске бегове. Овом свечаном чину желео је да присуствује и ердељ-ски војвода Иштван Батори, али му је Мехмед наредио пдашећи се аустријског упада: »Ти не остављај ердељ-ског вилајета.« И Хенрих се показао захвалан Мехмед--паши. Kao пољски краљ чинио је Турцима велике ус-луге кад се побунио богдански војвода Јован зато што му је харач подигнут са 6000 на 12000 дуката. Пољски кнезови нису хтели да пруже помоћ војводи Јовану против Турака a помоћ коју му је указивао хетман -није много користила. Напослетку је погинуо у бици код Ручатија. Хенрих није дуго остао на престолу Пољске, јер је тих дана умро француски краљ Карло IX, па је морао да оде у Париз и наследи брата. На француском престолу седео је сада краљ коме је Мехмед-паша учинио многе услуге.На крајини према Аустрији највише се истицао Петрев-паша. Али и његови успеси сводили су се на незнатне територијалне промене и заробљавање поје-диних граничних војних старешина. Док је рат још тра-јао, Мехмед-паша је преко посредника отпочео пре-писку c аустријским царем Максимилијаном. На крају, закључен је осмогодишњи уговор. По томе уговору, цар Максимилијан и његова браћа Фердинанд и Карло »уживаће у Мађарској и земљама војводства ердељ-ског, влашког, богданског, дохотке са својих имања, али се не смеју мешати у унутрашње прилике ових зе-маља«. Максимилијан се обавезао да уклони cграница хајдучију и бећаре. Y тај уговор Мехмед-паша је унео и три нове тачке, којима је везао Млетачку Републику, Француску и Пољску.Тако је велики везир, иако без иједне војне победе, успео да осигура Турској осмогодишњи мир. Поред тога, Мехмед је од сваке потписнице уговора извукао велике новчане користи и скупоцене дарове за султа-на Селима.Успевши да спасе моћну државну творевину султа-на Сулејмана Законодавца, Мехмед Соколовић се сада могао окренути њеном унутрашњем уређењу и прила-гођавању новом времену. Законитост и правни поре-дак је још више унапредио, a свака самовоља и узима-ње мита најстроже су се кажњавали. Сваки град морао је себи уз цамију да подигне и текију, хамам и доведе воду. Нарочиту бригу је посветио изградњи и улепша-вању Цариграда. Велики архитекта Синан и инжењер Хороз Мемија подигли су три стотине и педесет кубе-та у Меки. Принцеза Мирмаха је поклонила педесет хиљада дуката да се вода c Арефата доведе у Меку. A како је некадашња црква Света Софија била запуште-на и стешњена зградама, Соколовић је наредио да се све те зграде поруше, a y темеље ове велике богомоље уградио је нове подзиде и потпоре.XVIСедамнаест година је Макарије седео на столици обновљене пећке патријаршије. To je сада био седо-бради старац, изборана лица, али су му очи остале младе и светле. Много је поболевао и од костобоље. Једне ноћи, кад се све у двору смирило, позвао је свога рођака Герасима, који је у патријаршији служио као архимандрит

већ десет година, вршећи дужност адми-нистратора и секретара.Герасима је Макарије као младога ђакона узео од свога синовца херцеговачког митрополита Антонија па га послао у Цариград да изучи грчки, турски, латин-ски, шеријат и црквене каноне. Три године проведене у Цариграду отвориле су младићу очи. Ту, на врелу власти, богатства и знања, бистри херцеговачки мла-дић све је брзо схватио. Свом стрицу патријарху вра-тио се сасвим измењен. Широких погледа и вешт у оп-хођењу c људима, енергичан и амбициозан, убрзо је преузео све послове патријаршије. Кроз његове руке су пролазили сви приходи од многобројних патријар-шијских добара, допринос који су давали митрополије и манастири, скупљани прилози и разрез од по пет гроша од сваког српског дома. Исто такс је водио бри-гу o свим патријаршијским расходима, у које су спада-ли и харач султану од две хиљаде дуката годишње, из-даци за преписе књига, сликање фрески по обновље-ним црквама и манастирима, као и издаци за издржа-вање призренске богословије, за израду икона, купо-вину звона и црквених ствари.[256]17/2[257]Највећи расходи су били издржавање патријаршиј-ског двора и плаћање оружане страже. Благајнички посао је био само један део Герасимовог пословања. Y његовим рукама се налазила и целокупна организаци-ја аутономије, судства, црквених општина и пропаган-де.Y ствари Герасим је постао нека врста Макаријевог врховног канцелара. Водио је сложену администраци-ју, како c митрополијама тако и са турским властима. Сви остали патријаршијски службеници - архиманд-рити, ђакони, протојереји, иконописци, учитељи и преписивачи књига - били су му подређени и свима је он издавао наређења. Y име Макарија, Герасим је во-дио преписку са великим везиром Мехмед-пашом. Два-три пута ишао је по Макаријевом наређењу у Ца-риград и свршавао важне послове око потврде тапија, добијања дозвола o подизању из рушевина цркава и чувених манастира. Герасим се Мехмед-паши веома допао, па му је увек излазио у сусрет. YBCK га је задр-жавао као госта и преко њега слао своме брату Мака-рију скупоцено платно и дарове. Једном приликом Мехмед-паша је рекао Герасиму:- Херцеговина је сада породично имање Соколови-ћа. Њоме, у име Турске, управљају санџак-бегови Со-коловићи, a y име српске цркве - Соколовићи митро-полити. Опет, у мојим рукама је велико Турско Цар-ство од Багдада до Арада, a y Макаријевим све српске земље од Софије до Јадранског мора и Будима. To je скоро двоструко веће пространство него што га је др-жао у рукама и сам цар Душан. Ако наши потомци буду умели да сачувају све то што смо нас два брата створили, биће добро за цео српски народ. Јеси ли ме схватио, Герасиме?- Јесам, велики везиру.- Кад је тако, реци Макарију да још за живота од-реди једнога из наше породице за свога наследника на патријаршијском престолу.He заборављајући на Мехмед-пашину поруку, a свестан да је при крају живота. Макарије се решио да преда патријаршијски престо своме синовцу Антони-ју, херцеговачком митрополиту из манастира Твр\ доша. Али да све буде како треба и да у редовима ви-соких црквених поглавара не изазове смутњу и завист, Макарије је затражио да се сазове велики црквени са-бор. Требало је да се на сабор позову сви митрополи-[258]ти, владике, игумани, протојереји, војводе и стареши-не црногорских и херцеговачких племена. Њима ће он изнети опширан извештај o томе шта је све урађено, чиме се располаже и зашто узима Антонија за свога наследника. Сједињујући у себи верског и народног управљача, Макарије је био заступник и заштитник свих хришћана на подручју своје патријаршије. Њему је могао судити само султан, a без одобрења Порте није се смео затворити ниједан свештеник. Те повлас-тице добили су и епископи и митрополити у оквиру својих епархија. Народ се могао исто тако слободно окупљати на саборе и бирати сеоске и племенске ста-решине. Све спорове су решавали црквени судови по епархијама, a врховни суд се налазио у патријаршији.Сумирајући све што је урадио у току протеклих се-дамнаест година, откако је постао патријарх и обно-вио пећку патријаршију, Макарије је тек сада схватио да је то био замашан посао, пресудан за све српство. Ето, од пре неколико година дозвољено му је чак и да држи своју оружану пратњу. Зна да је Турцима много стало до споразума са Србима, јер им предстоји тешка борба c католичком Европом. Горак осмех заиграо му је око увелих усана, a сев љутине сукнуо из очију. Та Европа је сто педесет година користила Србе као живу брану пред Турцима, a чим би је својим животи-ма, као бедемом, одбранили, слала је фратре и попове, бискупе и кардинале да Србе покатоличе, радећи свим силама на томе да им ишчупа из срца и душе свако се-ћање на прошлост и претке.Гледајући Герасима, који је чекао да му каже за-што га је позвао, Макарије се сабра и отпоче:- Кад се прекосутра састане велики сабор, поднећу оставку на патријаршијски престо. Хтео сам да чујем од

тебе могу ли према канонима предложити Антонија за свога наследника?- По ономе што си за цркву и народ до сада урадио, можеш. Знам да има несвесних и кратковидих који ти замерају сарадњу c Турцима. Међутим, да нисмо тако чинили, ко зна да ли би нас остало на свету. Многи би погинули бранећи Немце, као што су раније бранили Yrpe и Млечане, док би се други потурчили. Овако се народ окупио око своје аутономне цркве и, заштићен од свакога зла и зулума, поново дигао главу.- Још једно ми објасни: могу ли предложити даубу-дуће буде правило да на патријаршијски престо дола-[259]зи искључиво херцеговачки митрополит?- To ће сабор једногласно прихватити, a наследни-ци ће то морати да поштују.- Кад је тако, тебе ћу још колико сутра наименова-ти за херцеговачког митрополита. A TO значи да ћеш наследити Антонија. Y Херцеговини је Хасан-бег Со-коловић заповедник санџака. Мустафа-паша, такође Соколовић, везир је у Будиму. Y Травнику је заповед-ник санџака Ферхат-бег Соколовић, Мехмед је у Ца-риграду велики везир и, уз султана Селима, стварни владалац царства. Ако и будући патријарси буду Соко-ловићи, њихова браћа и рођаци, иако муслимани, неће их заборавити, већ у свему помагати. Схваташ ли ме, Герасиме?- Твоја далековида мудрост биће велика светлост • коју ћемо следити и после твоје смрти, узвишени, све-ти патрико - одговорио је Герасим.Герасим је већ сутрадан почео да спрема све што је било потребно за састанак великог сабора и доноше-ње одлука, према упутствима која му је давао Макари-је. A кад се сабор састао, Макарије је за новога патри-јарха предложио херцеговачког митрополита Антони-ја-- Браћо у Христу, мој аманет ће вам бити да се овај пут следи и убудуће. Нашу свету цркву, која је увек била у служби народа, створио је свети Сава, као хер-цеговачки епископ. Обновом патријаршије ми смо по-шли његовим путем. Зато ја предлажем да се у правила избора будућих патријарха унесе нов члан, према коме ће херцеговачки митрополити увек попуњавати пре-сто пећкога патријарха. Прима ли се ова моја жеља док још носим свету митру на својој грешној глави?- Прима, прима - одговорио је цео сабор.- A сада, од три најстарија митрополита прогласи-мо оца Антонија за новога патријарха.Пошто је свечани чин миропомазања извршен, Ма-карије је клекнуо пред новога патријарха Антонија и узвикнуо:- Благослови ме, свети патрико, и опрости све учи-њене грехове!To исто су урадили и остали митрополити, влади-ке, архимандрити, протојереји, племенске старешине, игумани манастира. Затим је Антоније миропомазао Герасима за новога херцеговачког митрополита. По-сле тога је велико народно славље трајало недељу[260]Д Два месеца касније, 23. октобра 1574. године, умро је Макарије Соколовић, први патријарх обновљене пећке патријаршије.Нови патријарх Антоније, чим је сахранио стрица, кренуо је у пратњи рођака Герасима, херцеговачког митрополита, преко Цариграда на Христов гроб у Је-русалим. Он је према канонима православне цркве био дужан да што пре учини посету цариградском патри-јарху, да се такође представи великом везиру и обави подворење султану, који је његов избор потврђивао.Мехмед-пашу су унапред обавестили o посети ње-говог рођака, новога патријарха Амтонија. Да му ука-же достојну почаст и подигне углед код цариградског патријарха и Светог синода, Соколовић је наредио да Антонија у Једрену дочека Фахрудин-бег, као секре-тар великог везира и султанов изасланик, и c почасном оружаном пратњом допрати у Цариград. Своју малу раскошно намештену вилу на Босфору одредио му је за становање, a сав трошак око њега и пратње преузео на себе.Антоније је најпре одсео у одређеној палати. Сутра-дан, пошто се свечано обукао, у пратњи митрополита Герасима посетио је великог везира Мехмед-пашу, који га је дочекао на вратима, загрлио и пољубио у об-раз. Антонија и Герасима одмах је превео у свечану дворану и представио их султану Селиму. Кад је Анто-није пао гфед ноге султанове и изручио две хиљаде Ay-Kara, падишах се осмехнуо и рекао Мехмед-паши:- Нека се патријарху подари изузетно достојан дар као знак мога уважења његове личности и достојан-ства.ПЕТИ ДЕОI»Најбоље благо новеково, то је крепосна жена.«МухамедЗахваљујући великим државничким способнос-тима појединаца, Турско Царство је и даље напредо-вало.

Стичући све већи углед у свету, Мехмед-паша је оснажио и своју власт у самој царевини. Он је по-стао толико моћан да се више ниједан његов непри-јатељ није смео показати. Уз власт и углед нагло је расло и његово богатство. Сматрало се да му прихо-ди од вакуфа и добра по Азији, Европи и Африци до-носе годишње око 18,000.000 дуката. Y те приходе улазила су и његова примања од државе - дневно 20 дуката, као и дарови које је добијао кад неко поста-не беглербег, санџак-бег, везир или високи државни чиновник. Један од највећих Мехмедових успеха био је кад је његов адмирал Килинџи Алија освојио Халк--ул Ваад и Тунис. Тиме је задат велик удар шпанском престижу у Средоземљу. A турски адмирал Килинци Алија био је, по успесима у борбама на мору, досто-јан наследник Хајрудина Барбаросе. To je била за-слуга Мехмед-пашина, јер је он, упркос поразу код Лепанта, створио нову морнарицу, удахнувши joj по-лет и снагу. Исто тако, он је у Синан-паши нашао храброга и врснога војнога заповедника и победиоца на сувом.Међутим, поред све велике славе, богатства и уг-леда које је стекао у царевини и код страних владара у свету, Мехмед Соколовић није био ни срећан ни за-довољан. Узрок томе била је болест султана Селима II.Падишахово здравље је услед пића и оргијања било озбиљно нарушено. Узалуд је Мехмед-паша[262]свим силама покушавао да истргне падишаха из руку његових пријатеља пијандура и развратника! Тек кад је било касно, успео је, уз помоћ шеика Су-лејмана Кедслије, да извуче од Селима обећање да више неће пити. Али су жестока пића већ била учи-нила своје. Султану није било лека. Чак ни лекар Мустафа Челебија није могао више да му помогне. Селим је, уплашен да ће умрети, падао у очајаље и кроз плач говорио лекару:- Умрећу!- Све се још може поправити - одговарао је муд-ри Челебија - али се ваља придржавати реда при узи-мању лекова и избегавати прејака јела.Изгледало је да ће султан Селим оздравити. Међу-тим, кад је прослављан повратак Килинџи Алипаше и великог сердара Синан-паше, султан Селим је за-тражио да се извезе чамцем до арсеналске баште, где је било приређено славље двојици победника. За све време весеља осећао се добро. Даровао је обоји-цу паша поклонима и указао им велику милост поса-дивши их поред себе. Затим је позвао миљеника и пријатеља из младости Шемси-пашу:- Ето видиш у каквом ме стању затичеш. Тек ми је педесет две године и требало би да сам сада најја-чи и најсрећнији. A ja нити смем да пијем нити да је-дем што желим. Чак ми забрањују и жене, a душа све хоће, Шемси-пашо.- Узвишени падишаху, то је само привремено. Сви кажу да сада боље изгледаш и да се опорављаш. Треба издржати, лако ћемо пропуштено надокнади-ти.- Немојте много да говорите, узвишени падишаху - саветовао га је Тиро Хасан-паша, кога је Мехмед био поставио за сталнога Селимовог пратиоца. - To вас замара. Честити хећим Мустафа Челебија рекао ми је да нисте смели ићи ни на овај излет и весеље. A Мехмед-паша ће сигурно мене укорити.- Знам ја, Хасан-пашо, да ми сви ви желите до-бро. Али, жив сам човек! Како да издржим стално Besan за собу и постељу?- Господару, блвх\и сте и из ових стопа морате у сарај - наваљивао је Тиро Хасан-паша.- Ето, видиш, Шемси-пашо, шта се са мном ради. Да нешто сада попијем две-три купе доброга вина, излечио бих се. Али ми не дају ни да га помиришем.[263];fcЗатим је уз помоћ Тире Хасан-паше устао и лага-но ceo y царски чамац. За време вожње до сараја осе-ћао се добро.- Хасан-пашо - говорио је - волим л>уде који уме-ју да се веселе -и друге не олајавају. C њима сам про-водио веселе ноћи и дане. Живот је био леп и весео. Y Мехмед-паши сам нашао поузданог великог Bean-pa, који је увек умео све чврсто да држи у рукама и унапређује. Па зашто да не живим као и остали срећ-ни људи, који никоме зло не мисле? Истина је, прена-глио сам са пићем и женама, али ако ми свемоћни Алах помогне да оздравим, умерићу се.- Узвишени падишаху, ваше је дело у свему вели-ко. Све што сте наследили од оца, сачувано је и уве-ћано. У Мехмед-паши нашли сте заиста великог др-жавника који је вашу славу пронео по целом свету.- Тако је, добри мој Хасан-пашо! Ово доба је ве-лико не само по освајањима него и по напретку свих мојих народа. Само, Мехмед-паша је сада према мени престрог. Ја мислим да га је уплашио хећим Муста-фа.Кад је султан Селим стигао у двор, осећао се још боље него ранијих дана. Кришом од слугу и пази-тел>а, замолио је свог поверљивог евнуха да оде у ха-рем и доведе му Шемсу, са којом је хтео да проведе ноћ.- Ти буди спремна, a кад се све у сарају смири, ја ћу доћи по тебе - казао је евнух Шемси.

Потом се вратио султану Селиму и повео га у ха-мам. Y хамаму је Селиму позлило. Посрнуо је и пао. Кад су га слуге и пратња прихватили, био је сав по-модрео. Лице му се искривило и одузео језик. Брзо су га пренели у собу његове жене, велике султаније Афифе Нурбану. Она није успеЛа ни реч да прогово-ри cњим, издахнуо је напречац. Бојећи се нереда, ца-рица је наредила послузи:- Ко се превари и каже да је султан умро, нареди-ћу џелатима да га одмах удаве. A сада идите и позо-вите великог везира Мехмед-пашу Соколовића.Кад је Мехмед дошао и сазнао да је султан Селим преминуо, наредио је:- Брзо га окупајте, a лекар нека изврши све што треба. Сместите га затим у ледионицу, док доведемо новога султана Мурата и устоличимо га.Кад су пренели посмртне остатке султана Селима[264]у царичину ледионицу, Мехмед-паша је позвао свог верног чауша Хасана. По њему је послао писмо Му-рату да одмах похита у Цариград како би могао, док се још не зна за Селимову смрт, засести на престо. Y писму raje обавестио да ће га брод c капудин-пашом чекати на обали Муданије и тајно превести до сараја.IIКад је Мурат добио Мехмед-пашино писмо o оче-вој смрти, прво се обрадовао, a затим уплашио, јер се побојао да се велики везир није одлучио за некога од његове браће. Мурат је био веома неповерљив човек. Сумњао је чак и у најближу околину, a највише у Мехмед-пашу. Нарочито му је био сумњив некадаш-њи чауш Тиро Хасан-паша, који је донео писмо и по-журивао га:- Велики везир, узвишени падишаху, наредио ми је да како знате још пре мрака стигнете на обалу Му-даније, где ће нас чекати капудин-паша c лађом.- Журићемо и стићи до Муданије, али, честити Хасан-пашо, да ми се тамо што рђаво не догоди?- Ја вам главом јамчим да нема никакве опаснос-ти, јер ми велики везир и ваша мајка не би наредили да по вас јурим као без душе!Муратов саветник и љубимац Ибрахим-паша сум-њичаво је вртео главом, али је ипак закључио:- He верујем да би Мехмед-паша хтео ма шта да ставља на коцку. Он зна да вас је узвишени отац нај-више волео од своје деце. Уз то, ваше је законско право првенства на престо. Исто тако је и ваша Majica, султанија Нурбану, на вашој страни.- Нека нам Алах буде у помоћи! - узвикнуо је нови султан Мурат III и ускочио у седло.Мурат је био леп човек средњега раста, белог лица, растављених обрва и ватрених очију. Волео је раскошно да се одева, a испољавао је велики верски фанатизам. Био је зле среће, како бар Турци верују, јер га је једино жена Сафија, Млечанка из породице Бафо, могла да задовољи у љубави. Он ју је много во-лео, a Сафија је уистину била ретко лепа, мудра али и лукава жена. Њу су турски гусари заробили, сило-вали a затим продали као робињу у царски харем. Му-ратова мајка ју је узела за пратиљу. Кад је приметила[265]да се допала Мурату, поучила je како да му омили. Приближивши joj се, Мурат се у њу лудо загледао. Cњоме је као принц провео у Магнису најлепше и нај-срећније дане живота. Њена заносна лепота и умеш-ност били су га толико занели да више није погледао ниједну другу жену. Међутим, султанија Нурбану, Есмехана, Мирмаха, биле су на њу не само љубомор-не, већ су је сатански мрзеле. To je Мурат знао и нај-више се због тога и бојао да му не спремају какву замку.Кад је нови султан Мурат стигао c пратњом у му-данијско пристаниште, лађе са Килинџи-пашом ниг-де није било.- Где је лађа, Хасан-пашо? - упитао је узнемирено Мурат.- Требало би да је овде, узвишени падишаху. Мора да нас чека негде на другом месту. Мехмед--паша хоће да ви тајно дођете у сарај, пре него што се сазна o смрти вашег оца.- Цела ствар ми је веома сумњива - умешао се Иб-рахим-паша.- Господару - узвикнуо је Хасан-паша - ево вам мога оружја. Ако приметите ишта сумњиво, убијте ме.- Шта било да било, натраг се не може! — узвик-нуо је Мурат.Баш тога часа у пристаниште је стигла једридица Фахрудин-бега, која је кренула по лед. Хасан-паша је наредио да једрилица пристане уз обалу. Затим су се у њу укрцали и кренули у правцу Босфора. Пре по-ноћи стигли су пред Ахар-капију, где се налазила царска коњушница. Морали су дуго да лупају и вичу док су им отворили капију. Кад су се врата отворила, чувари коњушнице су рекли:- Високи везир Мехмед-паша наредио је, уколико приспе лађа, да продужите до Бакча-капије, одакле ћете кроз царску башту ући у сарај.Султан Мурат постајао је све неповерљивији, a уз то и изнурен од напорне вожње у малој лађици, коју су таласи љуљали као орахову љуску. Хасан-паша је одмах простро сецаду и нови султан је легао. Y томе часу

појавио се Мехмед-паша. Чим га је Мурат при-метио, скочио је и потрчао му у сусрет. Чак је хтео да му пољуби руку, али Мехмед-паша му то није до-пустио. Напротив, сагао се и пољубио руку новомесултану. YTO су дворани изнели ћасу са шербетом да се нови султан окрепи. Ибрахим-паша је хтео први да сркне, али га је Мехмед-паша спречио. Узео је ћасу, сркнуо из ње три пута и предао је султану Му-рату да се окрепи. YTO су већ стигли припремљени коњи, na je Мехмед-паша, као велики везир, упоредо c новим султаном, ујахао у двориште сараја,Затим су обојица ушли у Хас одају, где је био по-стављен престо за Мурата. Мехмед-паша је клекнуо c десне стране престола на колена. Ударио је челом o подножје престола, a затим поново пољубио Мура-ту руку. Лична пратња, по Муратовом наређењу, није допуштала старој царској послузи да га служи.- Узвишени падишаху, требало би да одете у ха-рем и посетите своју узвишену мајку.- Поћи ћу, велики везиру! - одговорио је Мурат и дао знак пратиоцима да крену c њим.- Чекајте, султанијине собе су неприступачне за све који нису из царске породице! - узвикнуо је Мех-мед-паша.- Пусти их! - наредио је Мурат.При изласку, Мурат је позвао Ибрахим-пашу и нешто му шапнуо у уво. Тада је чуо глас своје мајке која га је дозивала:- Мурате, сине, све је како треба! Дођи! Пошто је доста дуго разговарао c мајком, Муратје пришао својој жени Сафији, која га је у страху и нестрпљењу једва дочекала.- Ох, Боже, колико сам стрепела и дрхтала док ти нисам чула глас! - узвикнула је Сафија и бацила му се у загрљај.Чим је угледао Сафију, заборавио је на све сумње, престо и везире. Обухватио ју је грчевито око струка и бесомучно joj поцепао хаљину, na je онако обнаже-ну пренео у постељу. Навикнута на Муратове изне-надне провале страсти, Сафија му се није успротиви-ла, иако се осећала веома неугодно, јер је султан Се-лим мртав лежао у ледари a њеног мужа очекивали су везири и високи верски достојанственици у Вели-кој дворани Под куполом,Мурат III остао је са Сафијом све до седам сати изјутра. Затим се појавио у свечаној униформи и c пратњом прешао у дворану где су се одржавале сед-нице царскога Дивана. Кад je ceo на престо, први му је пришао Мехмед-паша као велики везир, пољубио[266][267]му скут и рекао:- Велики хане над хановима, сине хана Селима, наш узвишени падишаху, моја је дужност као вели-ког везира да вам честитам ступање на престо. Нека свемоћни Алах и узвишени Пророк учине све што је у њиховој моћи да још више ојачаш Турско Царство, на понос и дику целога исламскога света, a на жа-лост и страх свих ђаурских царева и краљева.После тога је приступио престолу велики муфтија Хамид-ефендија.- Сине султана Селима хана, цара над царевима, господару трију мора и копна, Алах ће увек бити на твојој страни у свему што будеш предузимао. Ја, ве-лики муфтија целога ислама, честитам ти ступање на престо, султане Мурате!Затим су сви присутни, редом по положају, при-лазили новом султану, љубили му руку и честитали ступање на престо. После тога поново је, по старом обичају, кренуо у харем својој жени. A везири и ње-гова свита остали су да га чекају пред харемским вратима.IIIМурат се налазио код жене кад се изненада про-нео глас да је издао наређење да се петорица његове нејаке браће удаве. Наређење су извршили Ибрахим--паша и неколико немих џелата. Султанова браћа су извучена из постеља и угушена. T a вест следила је све присутне, a велики везир Мехмед Соколовић је први пут у животу занемео од ужаса. Он није могао ни сањати да би се тако нешто могло догодити. Ис-тина, знао је да су и ранији турски претенденти -принчеви, чим би ступили на престо, убијали своју браћу, али су их поштеђивали ако су били деца. C друге стране, Мехмед-пашу је још више запрепасти-ло то што је Мурат, после извршеног злочина, био весео и остао цео дан у харему код Сафије. Тек сад му је било јасно даје страшно погрешио што је довео на престо тако бездушног, хладног и свирепог чове-ка. Али, више се ништа није могло поправити.Мехмед-паша је при првом сусрету са људима ус-певао да открије све њихове тамне нагоне, које су уо-бичајеним вештинама прикривали од света. Султана• [268]Мурата за живота његовог оца Селима није поближе познавао. Кад се први пут срео c њим, овај је журио да

му из страха пољуби руку, али Мехмед је то од-био, осећајући се веома нелагодно. Управо од тог часа било му је јасно да од тог уплашеног, бледог принца, будућег султана, све рђаво и наопако може очекивати. A да је заиста био у праву, сведочи први чин новога султана, који се свео на то да без милости подави своју браћу. Мехмед се сада присетио и тога како су га раније упозоравали опрезни пријатељи, као што су били муфтија Хамид, секретар Фахрудин, Мирмаха и Шејтан Огли говорећи му:- Нека нас Бог сачува да што дуже поживи сул-тан Селим. He знаш ти, велики везиру, каква је шкор-пија принц Мурат.- Размажен је и самовољан.- Он нема ничега од оца и деде. Сав је на мајку и Јевреје. Кажем ти, они носе у себи вековно зло и ос-вету. Свуда су их прогонили и уништавали, a TO није могло остати без последица.- Вараш се, честити Фахрудине. И Христос је та-кође био Јеврејин, али је говорио: »Волите и непри-јатеље.« Ја пре верујем да у Мурату има нешто од оне надалеко чувене млетачке препредености и подмук-лости -бранио га је Мехмед-паша.Сада је морао признати да су велики муфтија и Фахрудин-ефендија били у праву. Али Мехмед-паша није ни пред тако суровим и свирепим злочином из-губио присуство духа. Он је добро познавао принце-зу Сафију, која управо беше постала велика султани-ја, na je веровао да ће преко ње и љубави коју према њој гаји султан Мурат моћи да обуздава Муратову свирепост. Ако се уверим у противно, остаје ми мо-гућност да се повучем са везирског положаја и негде на миру сачекам смрт, одлучио је. Али кад је дубље размислио, дошао је до супротног закључка. Ибра-хим-паша, Муратов љубимац, и његова околина једва би то дочекали. Чим бих био лишен власти, учинили би оно што су урадили и са нејаким принчевима. Дакле, не остаје ми ништа друго него да задржим по-ложај великог везира, a да снагом свога угледа и па-мети савлађујем новога султана. Надам се да ће и време бити мој савезник. Поготову кад се Мурат као владар суочи са дужностима сваког владара, које су сладак плод али и отровно воће кад је неко господар.[269]Слабићи су увек били највећи тирани, само што није гласно узвикнуо Мехмед-паша. Сетио се Мурата и њиховог сусрета кад је нови султан хтео да му по-љуби руку. Бојао ме će, a ja сам желео да све буде како треба. He, не, то никако не могу да одобрим. Удавити децу! И то због власти коју већ држи у ру-кама! A ето, како поступа и са нама! Цео дан нас држи као пашчад пред вратима харема, мртав му отац лежи у ледари, aподављена браћа у принчев-ском киоску.Y одаји младе султаније, на златном кревету, ле-жала је Сафија поред заспалог Мурата. Била је нага, са модрицама по грудима, врату и бедрима. Опет се догодило оно негдашње: Мурат је насрнуо на њу као звер, поцепао joj хаљину, али га је изневерила муш-кост. Беснео је, гризао, урликао, наваљивао. Зналаје да мора поднети све невоље, гадости, чак и болове, док се не стиша. Чим су престали епилептички напа-ди и он клонуо, почела је да га милује и љуби. Мало--помало, Мурат се прибрао и тек тада показао муш-карац. Задовољан је клонуо и заспао. Она је морала да остане крај њега. Знала је да је од ноћас најмоћни-ја жена vcapajy, a осећала се тако осамљена и јадна. БеЗ-вр^цатеља и са свих страна окружена завидљив-1дима. Знала је да ће колико сутра сви ковати заверу противу ње, нарочито стара султанија Нурбану, која ое уз Селима није могла иживети у власти и утицају. /Зато је страшна брига морила Сафију: како да задр-жи Мурата. Страх је скривала; и у часовима највеће-га очаја држала се гордо и показивала пред Муратом у свој својој лепоти и веселом расположењу. Имала је у себи заводљивост Млечанке и снагу робиње која је прошла кроз руке гусара. Знала је да се мора по-казивати друкчијом него што су стотине осталих жена у харему, које су подложне свим захтевима све-моћног господара. Зато се понекад c Муратом игра-ла. Годинама је стварала код њега навику да му је је-дино уз њу добро и лепо. V исто време трудила се да се без ње осећа усамљен и у опасности. Она га је ос-лободила страха и навела да постане мушкарац, мада се морала дуго претварати како једино њега воли на свету. И у часовима његове немоћи, узимала му је главу, полагала је на своје дивне груди, љубила га и миловала сатима, све док не успе да му поврати мушкост и учини га срећним. Знала је да мушкарац[270]види жену онакву какву је први пут угледао, погото-ву ако пре тога није имао другу жену. Зато за њу го-динама није било одмора, јер су сви били њени про-тивници. Једино се могла ослонити на великог вези-ра Мехмед-пашу. Увек joj je указивао достојну паж-њу и сваку њену жељу испуњавао. И сада се уздала у њега, али је стрепела од султаније, од свих жена у харему и гомиле подлих ласкаваца, који су као глад-не хијене потрчали са свих страна да се додворе и приближе Мурату. Знала је да је слаб, поводљив, превртљив и кукавица. Баш због тога је и постао вер-• ски фанатик, готово лудак, склон подлости и злочи-нима. И док је непомично лежао покрај ње, Сафија је смишљала како да и даље задржи престиж и моћ над том мешином меса. Долазило је њено време, када је морала показати свима да је мудрија, лепша и моћни-ја од осталих.

Морала је зато што пре да дозна да ли је велики везир Мехмед-паша успео да задржи власт. Ако султанија Нурбану успе да завлада сином, онда је све изгубљено. Ако победи лукава Јеврејка, мисли-ла је Сафија, летеће главе на све стране.IVПола сата по акшаму изашао је Мурат III из харе-ма. Био је у минтану од љубичасте кадифе. За њим су дворани носили табут султана Селима и сместили га на нарочито изграђено мермерно подножје међу ки-парисима, пред Баби сеадитом. Сандук са премину-лим султаном Селимом окренут је у правцу Меке, онако како се верни муслимани окрећу кад се моле Алаху. C десне стране великог муфтије Хамид-ефен-дије стао је султан Мурат, a c леве - Мехмед Соколо-вић, поред кога су се постројили остали везири и ве-ликаши.Ер киши нијетине, посмртна молитва за мушка лица, одјекнула је тужно међу кипарисима. Кад је молитва завршена и проучена фатиха, Мурат се вра-тио у харем. Док су везири носили султанов табут, разлегли су се у исти час плач, ридање и лелек послу-ге из принчевског киоска, јер су слуге и дворани из-носили табуте удављених принчева. Кад се спровод са мртвим телом султана Селима и телима петорице принчева појавио на излазу из сараја, гомила народа[271]je немо посматрала спровод.Једва су носиоци успели да се пробију према Аја Софији, где је било подигнуто турбе за спомен царе-ва. Посмртни остаци Селима II смештени су у подиг-нути шатор. Такође су и три његова удављена сина постављена c десне, a два c леве стране. A кад је шест гробница било готово, задављени принчеви сахрање-ни су испод ногу свога оца. На њиховим гробовима виђао се свакодневно понеки имам, који је читао Ку-ран, a Мурат III делио је обилато сиротињи милости-њу за »светле душе« своје задављене браће.Нови султан одржао је после два дана у дворани Под куполом Велики диван. Донесена је одлука да се из његове приватне благајне изда 750.000 дуката на име дарова за ступање на престо. Скинута је црнина, престала дворска жалост и настао уобичајени жи-вот.Мурат је поклонио Мехмед-паши шездесет хиља-да дуката, два кафтана од белог атласа постављена црним самуром, две скупоцене златне тканине и саб-љу са златним балчаком, украшеним дијамантима. Остали везири су добили по кафтан и хиљаду дуката. Сутрадан се нови султан упутио да клања у Аја Со-фији. Сав простор око џамије и сама џамија били су испуњени радозналим Цариграђанима. Светина је већ била заборавила да је нови султан подавио бра-ћу, па му је приредила свечан дочек и одушевљено клицала; приклањала се ономе ко има моћ и богат-ство.После три дана, Мехмед-паша је као велики везир довео султана Мурата III да, по обичају, посети гро-бове својих предака. Тим чином су биле завршене церемоније око ступања на престо новог султана Турскога Царства.Пошто се све добро и срећно завршило, сви за-служни добили награду, Мурат се нестрпљиво бацио у вртлог дворског живота. Kao и сви људи скученог разума, и он је жудео да се покаже као снажан вла-далац, који ће у свему надмашити своје претходнике.Турски двор је још од султана Сулејмана био стално под великим упливом жена, али се то увелико стишало под Селимом, јер је у то време сву власт др-жао Мехмед-паша. Чим се појавио нови султан, жене су осетиле да ће се много штошта из основа морати да мења, па су се у редовима дворских жена одмах[272]створила два табора. На челу једног стајала је бивша султанија Афифе Нурбану. Уз њу су биле: Есмехана, Џевхермулука, Пијеле-пашина жена, и Шаха, трећа Муратова сестра, некада удата за Хасан-пашу руме-лијскога, кога је напустила и удала се за Зал Махмуд--пашу, и Мирмаха, султанова тетка. Њима су се при-дружиле Џанфида, надзорница харема, и настојница Разија, две веште харемске подводачице и сплет-кашице.На другој страни налазила се усамљена нова сул-танија Сафија, која је успела да сачува лепоту и пот-пуно задржи под својим утицајем мужа, султана Му-рата III. У мешност и вештина c којом је уз помоћ сво-јих дражи држала уза се младога султана, до бесни-ла је раздраживала стару султанију Нурбану и њене кћери, Муратове сестре.Међу женама је отпочела подмукла и неумољива борба око утицаја. Ту се нису штедела ни бирала средства: од клввета, подметања младих робиња, оговарања, до смицалица и свакојаких подвала. Ца-рица-мајка настојала је да шчепа двор у своје руке, a млада султанија Сафија да задржи у власти свога мужа, a преко њега да завлада двором.На Мурата су одмах почели да врше утицај и вер-ска улема и хоџе, упињући се да новога султана вежу за себе. Најугледније личности из тога круга били су хоџа Садалух, Шемси-паша, Увјес-паша, кизлар-ага, шеф одалиска и шејх Шуда.

Мехмед Соколовић је настојао да остане по стра-ни, далеко од интрига, и да хладно и достојанствено води бригу само o државним пословима. Придружи-ли су му се велики муфтија Нуредин, секретар Фах-рудин, Арапин Ахмед-паша, заповедник Кипра, и ве-ћина паша и везира, његових рођака и земљака. Овој странци припадао је и шејхул ислам, достојанствени и мудри Хамид-ефендија.Тако се догодило оно што се никад раније није тако јасно испољило на турском двору - да постоје три моћне и утицајне странке и четврта - сгранка нове султаније Сафије, која је нашла помоћ у пред-ставнику Јевреја, Јусуфу Насију, закупници царина Јеврејки Хирачи и султановом лекару Соломону Еш-кеназију. Овај лекар ће доцније одиграти велику уло-гу у спољној политици Турске.Мудра и далековида, Млетачка Република је од-18/2[273]мах послала свог посланика Јеврејина Јакоба Соран-цу да честита новом султану ступање на престо и об-нови мировни и трговачки уговор c Турским Цар-ством. Јакоб је, чим се обрео у Цариграду, ступио у везу са људима око обе царице. Султанија Нурбану, као Јеврејка, прихватила се да подржи све млетачке захтеве. Сафију је придобио Соломон Ешкенази. Оценивши да се не може одупрети утицају султано-ве мајке и жене, Мехмед-паша је прихватио Јакобов предлог. Закључио је уговор o миру и трговини са Млетачком Републиком. Султан је добио педесет хиљада дуката на име дара, a СоКоловић четири хиљаде. Тако су под утицајем Јевреја односи са Мле-цима побољшани. Турци су вратили Млечанима све заплењене лађе и робу у вредности од неколико ми-лиона дуката.Новим уговором c Млецима и уплитањем Јевреја у турску спољну политику, Дубровник почиње да губи повлашћени положај, мада се Мехмед-паша и даље трудио да заштити дубровачке трговце.Међу женама у сарају неколико их се није меша-ло у сплетке. Настојале су да својим утицајем задрже Мехмед-пашу у моћи и снази, какву је стекао под султаном Селимом. Међу њима су се посебно исти-цале две: Хумашах, кћи принца Мехмеда, a жена Си-јавуш-паше, и кћи Соколовићева, жена Џафер-аге, Муратовог сталног пратиоца.VМехмед-пашини највећи противници били су и остали хоџа Садулах, Шемси-паша, кизлар-ага и шејх Шуда. Хоџа Садулах, у лМладости верскк учитељ Му-рата III, мрзео је Мехмед-пашу Соколовића, сматра-јући га неверником који јс примио ислам само да прикрије своје паклене намере. Он је веровао да је Соколовић остао оно што је и био - ђаурин и Србин, који је искористио поверење султана Сулејмана Ве-личанственог и Селима да помогне својој поробље-ној браћи.- Србија, то je сада царство у царству! Поред тога све велике положаје држе Мехмед-пашини синови, синовци, рођаци и земљаци - стално је тврдио хоца.- Полако, хоџа! Мехмед-паша је довољно јак да[274]нас 1може зачас истребити. Ипак, време је на нашој страни. Њему је близу седамдесета. Није ваљда на-правио уговор c Алахом да вечно живи.Шемси-пашаје водио порекло из породице која је некада владала Кастаманијом. Мрзео је изнад свега династију Османовића, јер им је преотела земљу и владавину. Лукав, удворица, a подлац по природи, он је у свему поступао тобоже као Муратов одани пријатељ, a y ствари је увек био заклети непријатељ најбољим турским државницима, родољубима и вој-сковођама. Ништа друго није ни радио већ је неу-морно ширио лажи, подвале, правио сплетке, заво-дио жене, или их подметао прво хоџи Садулаху, a до-цније Мурату III.Окупљао је око себе дворске буда-ле и шаљивчине. C њима је проводио све слободно време, кад није забављао султана и пријатеље. На двору је било много патуљака и »ударених«. Међу њима су се нарочито истицали патуљак Џафер и неки Јеврејин. Обојица су служили Шемси-паши да разглашују оно што би он злобно протурао o људима који су иначе свој посао честито радили.Султан Мурат је уживао у забавама, пијанкама и грубим шалама. И дан и ноћ у дворским собама су се разлегали песма, свирка, вика и смех.Кад је једном Шемси-паша дошао весео у свој летњиковац, неко га је упитао:- Шта вам се тако пријатно догодило? Он се грохотом насмејао и одгозорио:- Данас сам успео да наведем султана Мурата да прими мито, a TO ће убрзати пропаст ове проклете државе. Тиме ћу осветити и свога претка Кунк-ул Ахбара, кога су Турци погубили, a потом нам и држа-ву узели.Највећи утицај на Мурата вршио је шејх Шуда. Он је у доба Муратовог принчевања у Магнису био ње-гов баштован. Једном је Мурат уснио сан и испричао га дворкињи Разији. Ова га је препричала вртлару Шуди, aон протумачио да ће султан Селим брзо ум-рети, a Мурат постати султан.Кад је Мурат ступио на престо, довео је Шуду у Стамбол, поклонио му двор на Босфору, робиње и слуге. За

кратко време стекао је глас царева пророка. Аворкиња Разија će c њим удружила и стално се тру-дила, преко Мурата и његове жене Сафије, да што више ојача Шудин утицај у сарају.[275]11 IЗа најкраће време царев шејх је постао врло бо гат. V Ускудару је подигао баште, станице за чамце и крчме. Стекао је толико некретнина и прихода да више није умео њима управљати, не знајући откуда му све новац притиче. A био се сав предао раскалаш-ном животу и најнижој врсти уживања. Проводио је дане и ноћи са младићима.Нико Шуди није могао ништа, јер га је штитио султан. Једном приликом неко је Мурату дотурио не-потписано писмо у коме му је јављено да њихов шејх заводи и упропашћује младиће из најбољих породи-ца. Ако му не верује, достављач је молио султана да пошаље поверљивог човека па ће се на делу уверити шта Шуда ради. Мурат није томе придавао никакву важност, па је Шуда постао још дрскији. Чак је по-чео и у сарај да довлачи своје миљенике.Шуда је мрзео Мехмед-пашу и сматрао га непри-јатељем, јер уважени велики везир није хтео никад да га прими у своју резиденцију, a одвраћао је главу кад га види у дворским одајама и баштама. Вешт у интригама, спреман иа све да би одржао свој поло-жај на двору и код султана, Шуда се удружио са ста-ром султанијом Нурбану, која се лаћала свих могу-ћих средстава да завади сина са његовом женом, па је потражила помоћ и од султановог шејха.- Узвишена мајко султанијо - рекао је шејх Шуда - свога сина падишаха ћете придобити ако му приба-вите што више лепих и младих жена.- Мудри шејху, до гроба вам захваљујем на саве-ту. Одиста, највећи утицај може имати мудра жена уз коју млад човек преспава. Уосталом, то је сушти-на људске природе - одговорила је мајка султанија.И првом приликом је Нурбану подвела своме сину две младе девојке, тобоже Есмеханине пра-тиље. Мурат је иначе радо посећивао своју сестру да би разговарао са њом и уживао у Мехмед-пашиним цвећљацима и баштама. Када је Мурат рекао да му се сестрине пратиље свиђају, султанија их је сутра по-слала сину у двор. Али Мурат је пред њима остао не-моћан, и добро припремљена интрига није ништа по-могла. To je царицу толико наљутило да је по савету шејха Шуде предала девојке ушкопљеницима, који су их мучили док нису издахнуле.По Шудином наговору у двор су довођене многе младе жене и робиње, чија се цена од двеста дуката[276]попела на четири хиљаде. A кад више на пијаци није било робиња, мајка и сестре врбовале су по граду младе удовице и распуштенице и њима пуниле двор, како би задовољиле касно пробуђену мушкост сул-тана Мурата. Понекад се у собама царског сараја на-лазило по педесет и више жена које су припадале султану. Дешавало се да се у двору истовремено по роди неколико жена и љуља по петнаесторо деце у колевкама.Како је Соколовићева жена била умешана у све дворске интриге и у свему учествовала противу сул-таније Сафије, млада султанија је веровала да се све то чини са знањем и уз подршку великог везира, кога је у почетку ценила, али је отпочела да га мрзи. Али пре него што се сукоби c Мехмед-пашом, хтела је от-ворено да разговара и укаже му да његов положај није онако сјајан као у доба султана Селима. Зато му је заказала састанак у читаоници. Узвишена и горда, у пуном расцвату лепоте и достојанства, султанија Сафија је, са урођеном препреденошћу Млечанке, допустила да стари везир клекне пред њом па му је тек онда рекла:- Устани, да отворено разговарамо. Мехмед-паша је устао и ceo на столицу коју му јепонудила. Мада не збуњен, био је изненађен, јер није могао да се досети због чега га је позвала.- Узвишена султанијо, велики везир, ваш роб, стоји вам на располагању, са очитом радошћу да учини за вас све што може.- Велики везиру, колико ја знам, ви сте часно и поштено служили два султана, Сулејмана и Селима?,- Служио сам, ваше величанство. A колико је у мојој моћи, то покушавам и овога пута, кад је у пи-тању ваш узвишени супруг султан Мурат III.- Знате ли ви шта се све збива у сарају?- Знам, узвишена султанијо, али сам немоћан. Све сам покушао, али толико је њих противу мене! Наро-чито падишахови пријатељи, које и ви противу мене подржавате.- Ви дакле знате како се купују, доводе и подводе роспије, блуднице и робиње моме мужу?- Све сам предузимао да томе станем на пут, али без успеха.- Знате ли да у тим прљавим стварима учествује и ваша жена?[277]- He, али верујем да je и то могуће. Она је увек др-жала страну својој мајци, која вас мрзи и жели да ук-лони.

- Изненађује ме ваша искреност. Ипак, не могу да верујем да сте толико немоћни.- Узвишена султанијо, ако размислите биће вам и самој јасно да сам лично изван свих тих гадости, јер су ми на плећима државни послови, чување угледа и моћи царевине. Ако ма у чему утврдите моје учешће, дајем вам часну реч - одмах ћу поднети оставку на положај великог везира.- To ja не желим нити могу захтевати од вас, али бих хтела да у вама нађем поузданог пријатеља и са-везника.- Наћи ћете га, узвишена султанијо, увек кад су у питању државни послови, углед ваш и вашега мужа, само не у интригама на ма којој страни.- Ја једно од вас тражим: да што пре преместите Шејтан-Оглија.- Зашто, узвишена султанијо? Он је поштен, ве-ран и одан пријатељ вашег мужа и мога господара.- И кратковиди муж принцезе Мирмахе, која је најутицајнија међу мојим непријатељима.- Може бити, али сам уверен да он никада проти-ву вас није ништа радио. Такође ми је познато да би хтео од свега што је рђаво да одврати падишаха.- Можда је све то тачно, али он је без очију за све гадно и прљаво што његова жена плете око мога мужа. Хоћу да и ње, за извесно време, нестане из Ца-риграда. To je могуће једино ако Шејтан-Оглија пре-местите у унутрашњост. Принцеза Мирмаха га неће пустити да оде сам . . .- Желите ли да o томе говорим са узвишеним сул-таном?- He, него да ви то урадите, ако желите да оста-немо пријатељи.- Тражите од мене, узвишена султанијо, нешто што никад не бих могао урадити. Да ни крива ни дужна казним човека кога заиста много ценим.- Онда је наш разговор завршен, велики везиру! -узвикнула је љутито Сафија и брзо се удаљила.Мехмед је гледао за њом узнемирен. Најзад се о-кренуо, пришао једном долапу где су се чували ста-ри српски рукописи, c намером да узме нешто за чи-тање, да бар за тренутак заборави на непријатни сус-[278]рет. Тад се једва приметно зањихала свилена завеса и појавила се Мирмаха. Није видео Мирмаху пуне две године и изненадио се како је још лепа и како су joj очи као некада младе и варничаве.- Ти си, значи, била присутна док сам разговарао са султанијом Сафијом?- Да ..., и видим да си остао онај исти Мехмед--паша кога сам волела. A c овом млетачком змијом кад-тад ћу се обрачунати.- Зашто се ти, Мирмаха, уплићеш у те гадости? Своју жену Есмехану још могу и разумети, у то је ув-лачи мајка, али зар ти . . .- Свако ради свој посао, Мехмед-пашо. Хвала ти што си се показао великодушан према моме мужу Шејтан-Оглију. Ти знаш да он тебе као и раније воли и цени. За оно што се догодило није крив он, него ја.- To je било и прошло, Мирмаха. Ја и теби и њему желим много среће.- Имали бисмо је, Мехмед-пашо, само кад бих могла да му родим дете, a он то изнад свега жели.- Моли се Алаху да ти помогне - рекао је Мехмед--паша прилично узбуђен у присуству жене коју је не-кад толико волео.VIМехмед-пашини противници су на све могуће на-чине покушавали да сломе углед великог везира. Знали су да је он за мир и добре односе са свим др-жавама, a посебно са Персијом, c KOJOM je султан Су-лејман Величанствени водио неколико ратова, мада од тога није имао никакве користи; имао је само муке и незгоде. Баш због тога су непријатељи вели-ког везира стално подбадали Мурата III на рат c Пер-сијом. Kaoи у свим пословима који су се тицали др-жавног добра и користи царевине, Мехмед-паша је отворено иступио противу рата c Персијом.- Узвишени султане, морам да вам кажем да су они који вас наговарају на рат c Персијом ваши и др-жавни непријатељи. Ваш дед је водио неколико не-корисних ратова c Персијом. Ако заратимо, увалиће-мо државу у непотребне дугове a добит ће бити ниш-тавна, или је уопште неће ни бити.- To што није успео мој деда, морам ја да постиг-[279]нем. Зато ти наређујем: спреми војску и одреди вој-сковође - одговорио је непромишљено султан Му-рат.Мехмед-паши није преостајало друго него да се повинује заповести. Kao војсковође су се појавила два такмаца: Лала Мустафа-паша и славољубиви Си-нан-паша, брат некадашњег великог везира Рустем--паше, који је зазирао не само од Соколовића већ и од свих других везира и увек сматрао да је неправед-но запостављен. Султан је најпре био склон да оба везира пошаље на Персију, али кад су се завадили, наредио је Мехмед-паши да одабере онога за кога сматра да је способнији. Лала Мустафа-паша је тада наименовап за главнога заповедника војске противу Персије.

Персијанци су у неколико крвавих битака били побеђени, многи њихови крајеви освојени, али су се они стално прибирали и вршили противнападе, ос-лобађајући заузете обласги. Искористили су зиму и свуда жестоко нападали турску војску, па се Лала Мустафа морао повући у Ерзерум. Персијски шах је ову прилику искористио, наредио имаму Кули кану да нападне Тифлис и поново га освоји.Мала турска посада храбро се држала скоро два месеца, али је због несташице хране и џебане била доведена у безизлазан положај. Тада су Мехмед--пашини непријатељи наговорили султана да одреди Мехмед-пашиног сина Хасан-пашу да пође c одре-дом војске и великом количином хране у помоћ по-седнутој турској посади. Мехмед-паша је одмах по-слао сину писмо, саветујући му да прихвати наређе-ње и изврши га. Хасан-паша је тако и поступио. C вој-ском и храном пробио се кроз непријатељске редове и спасао град и посаду. Тиме је доказао да је досто-јан син свога оца.На крају се показало да је Мехмед-паша био у праву кад је одвраћао султана Мурата од рата, јер су издаци били огромни, a корист скоро никаква. Сул-тан Мурат је тражио од Мехмед-паше да што пре приведе рат крају и закључи повољан мир.- Узвишени султане, учинићу како наредите, само нам ни мир неће донети велику корист.- Знам, али ми је досадило што увек мора испасти како си ти рекао. Уморан сам од свега тога - одгово-рио је султан и напустио дворану.[280]Мехмед-паша је успео да повољно заврши рат c Персијом. На жалост, искрсло је такозвано пољско питање. Бекство Хенриха од Валоа c пољскога пре-стола поново је пружило могућност Русији и Аустри-ји да се умешају у пољске неприлике. Да осујети Usana Грозног да силом заузме пољски престо, Мехмед--паша је наредио татарском хану да нападне козаке, како би на тој страни задржао Русе. Будимском ве-зиру Мустафа-паши заповедио је да прикупи велику војску и протури вест како се спрема да нападне Аустрију, ако се буде мешала у избор пољскога краља. Оба добро смишљена потеза била су сјајно за-вршена. За пољскога краља је изабран Стеван Бато ри, Соколовићев кандидат.Стеван Батори је пажњу и заштиту Мехмеда Со-коловића брзо заборавио. Одан и захвалан док му је требало, потајно је прижељкивао турску пропаст. Често је на границама изазивао сукобе, или слао одељења пљачкаша у Молдавију, која су наносила мирном народу велике штете. Татарски хан, на миг Соколовића, упао је у Пољску и опустошио долину Дњестра. Тада је Батори послао свога изасланика у Цариград. Овом је наређено да султану Мурату III и Соколовићу преда тужбу противу татарскога хана. Кад је пољски изасланик Чирчека предао тужбу, за-тражио је од султана и Соколовића да се, у знак по штовања, његовом краљу пошаљу на дар два коња. Толика дрскост разбеснела је Мехмед-пашу. Први пут у животу он се заборавио према страном посла-нику, па му је рекао:- Одговор нашега падишаха је следећи: што се тиче вашег краља, за њега нема ни коња ни магарца. Ваш краљ је изневерио нашу љубав и доброту, јер је толико пута слао пљачкаше на богданску и молдав-ску границу да је унесрећио хиљаде мирних људи. A татарском хану нека је свуда светао образ што је вашега краља научио памети да се пријатељство не сме стављати под ноге и заборављати. Пољацима иначе саветујем да припреме гозбу, јер ћемо им уско ро постати нежељени гости.У ствари, Мехмед-паши није било до рата, али је припретио Пољацима како би се оканили пљачке и сукоба на граници.Према закљученом миру, Аустрија је морала ре-довно да плаћа Турској 40.000 дуката годишње. Мак-[281]симилијан је, чим су Турци објавили рат Персијанци-ма, затезао да пошаље новац. Мехмед-паша је тада дао миг своме синовцу, будимском везиру Мустафа--паши, да врши повремено испаде на граници, хвата аустријске војнике и официре и да их држи затворе-не као таоце. Када је умро цар Максимилијан, нови цар Рудолф је одмах похитао да обнови уговор c Тур-ском. Мехмед није хтео ни да чује o обнови уговора док се не исплате све заостале новчане суме. Аустри-јанци су тај данак, ради спољашњег угледа, назвали даром и измирили га у целости да би осигурали мир на граници.Y то време су отпочели нереди у Мароку; изазвао их је португалски краљ. Соколовић је наредио Рама-дан-паши, који је припремио турску војску и морна-рицу, да нападне португалску војску и мароканске побуњенике код Вад-ис-Сејла. Рамадан-паша је поту-као непријатеље до ногу. На бојном пољу остало је двадесет хиљада Португалаца, док је четрдесет хиљада заробљено. Једва је десет хиљада успело да се укрца у лађе и спасе живот. Овом победом Мех-мед-паша је целом свету доказао турску превласт на северним обалама Африке.Kao што се види, Соколовић је и даље успевао да одржи престиж Турскога Царства, иако су га у томе ометали његови непријатељи и султан Мурат III, који више није могао да га подноси на положају великог везира.

VIIУколико су Мехмед-пашини моћ и утицај на Пор-ти и код султана Мурата слабили, утолико је његов углед великог политичара, војсковође и мудрога др-жавника на страним дворовима растао. Страни по-сланици нису могли видети ни дознати све оно што се око султана и сараја збивало и подмукло плело око личности великог везира Мехмед-паше.Углед и значај Турске био је, захваљујући Соко-ловићу, порастао у свету. Y царевини више није било нереда. Мудра и далековида управа Мехмед-пашина успела је све да доведе у ред. Јаничари више нису могли као раније да изазивају побуне и уцењују сул-тана. Y свим гранама државног живота осећао се ви-дан напредак. Било је то и раздобље кад су Срби - за-хваљујући црквеној аутономији и заштити много-бројних Соколовића, како у Херцеговини тако и у Босни, Србији, Зети, Угарској и приморским страна-ма - уживали заштиту и благодети мира.Нови патријарх Саватије показао се енергичнији од свога претходника. Он је смело и упорно, уз по-моћ Мехмед-паше и осталих исламизираних Соколо-вића и везира српскога порекла, јачао црквену ауто-номију.Намеравао је и да седиште патријаршије пре-несе у Херцеговину. На тај начин био би удаљенији од Цариграда и под непосредном заштитом рођака муслимана, који су владали Босном и Херцеговином и нису правили никакве разлике између Срба мусли-мана и православних.Мурат III и његова дворска клика не само да нису помагали велике подухвате Мехмед-паше Соколови-ћа, већ су му свуда правили сметње. Султан Мурат се био одао уживању, пренебрегавајући државне по-слове и одговорност владара. Заситивши се своје жене Сафије, отпочео је да се забавља са дворским лепотицама и робињама. Дворска дама Џанфида по-стала је не само у царском двору него и ван њега из-вор и утока све власти. Била је толико потчинида себи Мурата III да су joj će морали обраћати за саве-те кизлар-ага, царски пратиоци, па чак и најлепше султанове миљенице. За Мехмед-пашу Соколовића то je имало великог значаја. Ова паметна и правична жена није хтела да заштити ни свога рођенога брата Дели Ибрахима кад то није заслуживао. Али је увек и свуда штитила Мехмеда Соколовића, јер је знала да нико као он c толико преданости, вредноће и по-штовања не би могао водити спољну и унутрашњу политику царства. Зато су и биле узалудне све кле-вете, пањкања и подвале којима су се његови против-ници служили да га сруше. A да отворено устану противу њега, ипак нису смели. Мехмед-паше се при-бојавао чак и султан Мурат III, мада га је све више мрзео и изјављивао пред својим пријатељима:- Стоји ми као кост у грлу. Али која вајда кад не могу да нађем човека који би га могао заменити.Током дугогодишњег везировања под тројицом султана, Мехмед-паша је стекао многобројне прија-теље, све способне, хвале вредне људе. Поред тога, он је на кључне положаје управе и војске био поста-[282][283]вио своје рођаке, синовце, синове и истакнуте мус-лимане из Босне и Херцеговине. Уз њега су већ у то време два Соколовића били везири, пет паша и десет беглербегова било је такође из породице Соколовић.Мехмед-паша је уживао поштовање не само као државник већ и као уман човек. Његов величанстве-ни двор, познат под именом Мехмед-пашини сараји, био је увек отворен песницима, мудрацима и гради-тељима. Он је своје огромне приходе трошио и на подизање џамија, медреса и продавница. По унут-рашњости царства, уз медресе, свуда је подизао ха-маме, водоводе, a на путевима ханове и преноћишта. Вешто је користио наклоност Мурата III према по езији и науци, na je помагао песнике, који су отпоче-ли да пишу турску историју у стиховима. Тако је чу-вени Локман Шахнамеџија, написао »Шехиншахна-му«, велико дело у четири свеске, у коме су опевани живот и рад Сулејмана I, Селима II и Мурата III. Ово ремек-дело названо је »Хунернамеи Али Осман«. Осим стихова, странице овога дела су красиле и див-но насликане минијатуре разних животиња и цвећа. Поред њих, било је шездесет и пет других слика, које су, свака за себе, представљале догађаје из живота описаних царева: на пример, погубљење Ибрахим--паше, победа над Сигетом, султан Сулејман на одру у Београду, изглед Атмејдана, призори из лова и бор-би.Ово дело је врхунац турске поезије и сликарства. Посвећено је Мехмед-паши Соколовићу, као и многа друга песничка и научна дела. Међутим, Соколовић је највише уживао у лепој књижевности и историји. Чак је покушао и сам да пише.Ти његови песнички покушаји најбоље потврђују у каквом се незавидном положају налазио. Завист и мржња су га већ опкољавали са свих страна, али он је остао непоколебљиво изнад свих на престолу своје славе, уздигнуте главе, никад се не упуштајући ни у шта ружно и прљаво.VIIIПротиву усамљеног и остарелог Мехмед-паше Со-коловића устао је читав двор Мурата III и десетине султанових моћних ласкаваца, удворица и ситних[284]

каријериста. Они су у старом државнику и великом везиру видели највећу препреку на свом путу до власти. Kao што то обично бива, мали, ништавни л>уди, чије жеље и слабости не могу наћи места у присуству снажне, моралне и умне личности - какав је био и остао велики везир Мехмед Соколовић - ње-гови непријатељи нису никад смели отворено да уда-ре на њега, па су зато морали да се лате најподлијег оружја. Султанова мајка Нурбану, сломивши своју супарницу Муратову жену Сафију, стално је нагова-рала сина да преузме управу царства у своје руке. C њоме су се удружили Лала Мустафа-паша и Шемси--паша. Они су неуморно смишљали нове интриге и скупљали око себе сав харем, евнухе и подводаче, како би дошли до циља. Тако је после три године упорнога рада многобројних Мехмедових неприја-теља скована завера да се уклоне са утицајних поло-жаја сви пријатељи и поштоваоци Мехмед-пашини. Прве ударце је осетио његов верни пријатељ и дуго-годишњи секретар Фахрудин-паша. Њега су успели да преместе у Београд за санџак-бега. Ускоро после тога умро је Соколовићев други пријатељ, други ве-зир царства Пијеле-паша. Чим је нестало Пијеле--паше, дошао је на ред човек велике моралне и поли-тичке моћи, Ахмет-паша Арапин. Овај врли ратник није се ни по коју цену могао увући у заверу против Мехмед-паше, мада му је Лала Мустафа-паша нудио положај трећега везира. Како је Ахмет-паша бћо ко-мандант Кипра, a увек се држао реда и законитости, спречавао пљачку и насиља, завереници су убацили у његову војску своје људе. Новац и обећања се нису штедели па су успели да задобију војску против њега. Ахмет-пашу Арапина побуњеници су једног дана уморили грозном смрћу. Кад је за то дознао, Мехмед-паша је узвикнуо:- Нека му милостиви Алах подари џенет, много је претрпео.Иако опкољен са свих страна непријатељима, ко-јима се придружио и султан Мурат, Мехмед је одлуч-но и постојано вршио дужност великог везира. И султанија Нурбану је подло почела да се свети. По-звала је свога повереника Јусуфа Насија и рекла му да покуша митом да придобије Мехмед-пашу, како би доказала своме сину Мурату III да Соколовић није онакав каквим се прави пред светом.[285]Лукави Јеврејин дуго се опирао султанијином на-ређењу, али је на крају поклекнуо и затражио да га прими велики везир. Осећајући да се ради o подвали, Мехмед-паша је замолио свога цријатеља шејхул и-слама Хамид-ефендију да присуствује, прикривен иза паравана, томе састанку. Јусуфа Насија примио је љубазно, чак предусретљиво. Понудио му је столи-цу и замолио га да објасни шта може учинити за њега.- Честити везиру, узвишена султанија, мајка све-моћнога падишаха Мурата III хтела је да вас преко мене замоли за једну услугу.- Све што узвишена султанија жели, a не коси се са законом и мојом савешћу, вољан сам да учиним.- Зар се не би и мимо савести и закона могло неш-то учинити за узвишену падишахову мајку и њене пријатеље?- Тако може да говори и мисли само трговац и чо-век без савести. Ви заборављате да се ја као велики везир морам придржавати четири основна правила. Y првом реду морам поступати увек тако да удо-вољим свевишњем Алаху. Друго, сви моји поступци морају одговарати прописима шеријата. Треће, увек морам деловати у правцу покорности и верности ње-говом величанству Алаховом халифи, који је оличен у падишаху. И најглавније правило је - да као велики везир водим рачуна o срећи, напретку и обичајима народа у великом царству. Ако бих се огрешио ма-кар o једно од ових правила, постао бих жива леши-на која не заслужује да седи на овом високом и од-говорном положају.- To што узвишена султанија тражи од вас безна-чајно је, али вам може донети велику корист и на-клоност мајке моћнога падишаха.- He схватам o чему је реч. Желео бих да се отво-рено и јасно изразите.- Мени су моћни султан Мурат, његова мајка и сви остали обећали да ћу ускоро постати намесник Кипра. Међутим, да се то оствари, потребна је ваша привола. Уколико пристајете, вољан сам да вам по-нудим тридесет хиљада дуката за услугу.- He схватам како се усуђујете да ми нудите мито! Да није време какво јесте и да се иза вас не налази султанија, одмах бих вас предао целату. Овако, могу само да вам наредим: уклоните се што пре из моје[286]одаје да ми својом прљавом душом не кужите кућу.- Кајаћете се! - узвикнуо је бесно Јусуф Наси, (-.кочивши на ноге.Честити шејх Хамид-ефендија није могао више да издржи, na je излетео и викнуо:- Прљаво псето, имаш још образа да претиш! На-поље! На првој седници Великог дивана тражићу да те обесе.Јусуф Наси је тек тада увидео да је надмудрен и да је насео na je као уплашен зец одјурио султанији Нурбану и испричао joj шта му се догодило.- He бојим се ја више Мехмед-паше, али шејх Ха-мид-ефендија је најмоћнији човек у улеми.

- He брини, моја је ствар како ћу те заштитити! -храбрила је Насија султанија Нурбану.Никад нико неће умети да разјасни шта се то зби-ло са шејхул исламом Хамид-ефендијом. Устао је ујутру здрав и осећао се добро. Позвао је слугу и на-редио да му се донесе шербе. После тога кренуо је у Аја Софију, a при повратку су га спопали страшни гр-чеви и после два сата био је мртав. Ускоро је изнена-да умро и Јусуф Наси.После смрти Хамид-ефендије, Соколовићеви не-пријатељи су успели да за шејхул ислама прогурају највећег Мехмед-пашиног противника, Кади Заде Ахмеда Шемсудина, фанатика, ограниченог и под-муклог човека, који је одрицао Мехмед-паши искре-ност и поштење, што се није усуђивао ни Шемси--паша. Једном приликом Шемсудин је рекао султану Мурату:- Сви ударају у добош o поштењу и искрености великог везира Мехмед-паше. Ја бих се у своју главу могао кладити да је подмитљив и неискрен.- A ja бих и главу и браду смео да положим да ниси у праву - одговорио је Мурат III и додао: - Баш зато је и опасан што је ослобођен свих порока. Он нама мери сваку ситницу на грам, a на то нема нико на свету право, јер је падишах Алахова сенка на зе-мљи и Пророков заменик.IXУгарска је у Турском Царству била представљена као будимски пашалук. Од султана Сулејмана Зако-[287]нодавца, па преко Селима до Мурата III, тај пашалук је сматран за најосетљивији део царевине истурен према Европи. Баш зато је у Будиму за везира постављен Мустафа-паша Соколовић, Мехмедов си-новац. Васпитан на двору султана Сулејмана, Муста-фа је прво био санџак-бег Клиса и Херцеговине, за-тим управник Босне, a кад је султан Сулејман наре-дио да се казни Турчин Арслан-паша због пораза и бекства са бојнога поља, Мустафа је постављен за ве-зира у Будиму. Храбар и племенит, вешт админис-тратор, успео је да измири супротности које су вла-дале у овом пашалуку, у коме су били настањени Срби и Мађари, Румуни, католици, православни и муслимани. Он је подигао нове куле у Сигету, утвр-дио Будим и Београд. Водио је бригу o удовицама и сирочади, зидао текије, џамије и штитио развој трго-вине, занатства и науке.Колико је био цењен у Турској и Цариграду, исто толико је на свим европским дворовима уживао глас правична, способна и учена човека. Аустријски ца-реви стално су водили c Мустафом Соколовићем преписку и преко њега одржавали везе c високом Портом и султанима. Дубровачки и млетачки тргов-ци увек су држали у Будиму по једног свога пред-ставника, утркујући се да стекну у Мустафа-паши за-штитника. Његовом заслугом Београд је у то време постао трговачки центар Балкана и Средње Европе и добро уређен град, пун трговина. Имао је своју Баш-чаршију, неколико текија, хамаме, ханове и складишта за робу. Турска дунавска војна и речна флота господариле су свим подручјима око Саве, Тисе и Дунава до Црнога мора. Из будимског паша-лука Порта је добијала годишње преко сто хиљада дуката прихода. Зато је будимски пашалук привла-чио пажњу свих грамзивих паша и удворица око Му-рата III.Шемси-паша и султанија Афифе„Нурбану смисли-ли су да Мехмед-паши нанесу највећи удар преко ње-говог синовца. Прво је, по њиховом налогу, Увјес--паша одузео све зиамете десеторици ага Соколови-ћа, под изговором да су ти зиамети потребни султа-ну, a дао им оне који нису могли ни себе издржавати. Он се тиме толико поносио да је јавно говорио како би чуо Мехмед-паша:- Нека Соколовић види и осети како је кад се ње-[288]говим рођацима чини неправда, коју је он сваком приликом наносио нама, царским дворанима и дружбеницима!Изгледа да Шемси-паши и султанији Нурбану нису била довољна велика унижења и неправде које су нанели Мехмед-пашиним рођацима, пријатељима и сарадницима. Сада су смислили оно чиме су хтели потпуно да га дотуку. Мустафа-паши су понудили најмлађу султанијину кћер Шаху, сестру Муратову. Она се прво удала за Хасан-пашу румелијскога, али га је напустила после годину дана. Kao млада рас-пуштеница отпочела је бестидно да оргија, имајући у исто време по неколико љубавника, међу њима и Шемси-пашу. Ту распусну Шаху су Шемси-паша и Нурбану понудили Мустафа-паши Соколовићу за жену, c напоменом да ће уз њу добити положај вели-ког везира. Поносни Соколовић је султанијином и Шемси-пашином изасланику одговорио:- Кажи узвишеној мајци царици да ја имам жену и децу и да се са роспијом нећу низашто на свету оженити. Што се тиче положаја великога везира, он је у рукама мога узвишеног стрица, коме нико у ца-ревини није дорастао да га замени.Taj одговор je разбеснео властољубиву Нурбану и подлог Шемси-пашу. Требало је пронаћи неки и нај-безначајнији разлог да се домогну главе Мустафа--паше Соколовића. За то им се ускоро пуким случа-јем указала прилика. Једне ноћи гром је ударио у бу-димску барутану и изазвао велику експлозију. Y тој

несрећи је настрадало десетак војника. Шемси-паша је овај удес представио султану Мурату као нехај-ност и издају Мустафа-паше, додајући при томе:- He знам баш поуздано, али сумњам да он мимо тебе и свих нас, по Мехмед-пашиним налозима, стал-но одржава тајне везе c ђаурским дворовима. Y слу-чају каквих нереда, могло би се догодити да тај при-кривени ђаур отцепи Угарску и прогласи се краљем.To je било довољно да сумњичави султан Мурат III прихвати лаж за истину. Тада је тајно, без знања Мехмед-паше, отпослан у Будим Ферхат-ага, султа-нов коњушар, c налогом да погуби Мустафа-пашу. Шемси-паша је овоме био обећао будимски паша-лук, ако задатак изврши. Тако је једне ноћи у Будим изненада упао Ферхат-ага са четворицом султанових џелата. Они су одмах намакли Мустафа-паши гајтан19/2[289]око врата и задавили га, не дајући му ни реч да изго-вори.Вест o смакнућу синовца представљала је гром из ведра неба за Мехмед-пашу, али он се ни тада није хтео покорити ни понизити пред душманима.Мехмед-паши Соколовићу тада беше остао само један поуздан пријатељ - старешина јаничара, Шеј-тан Огли. Док се он налазио на томе положају, Мех-мед-пашини непријатељи, па и сам султан Мурат, нису смели ударити на омиљеног, старог и заслуж-ног великог везира. Шемси-паша је дуго оклевао да удари на смелог старешину јаничара. Прво зато што је овај био муж утицајне Мирмахе, a друго што се бо-јао побуне јаничара. Шејтан Огли је имао и доста јак утицај на Мурата III, јер му је често чинио друштво у лову и оргијама. Међутим, и ту им је случај помо-гао. Y Цариграду је избио велики пожар, за који се тврдило да су га проузроковали пијани јаничари. Да ли је то била случајност, или намерно подметнут по-жар, никад се није могло утврдити. Кривица је пала на Шејтан-Оглија. Он је због тога смењен, под изго-вором да није успео да одржи ред у Цариграду. По-сле неколико дана, једне кишне ноћи, изненада је на улици убијен.И поред толиких пакости и несреће, Мехмед--паша се није дао сломити, нити је подносио оставку на положај великог везира. Ако то учини, знао је да ће пружити могућност непријатељима да га прогласе кривим и потом још крволочније насрну на његову родбину и пријатеље. Y суштини, то је Шемси-паша и желео, јер је био бацио око на велико Мехмед--пашино богатство, које нико није могао ни смео дир-нути док се Соколовић налазио на положају великог везира.XМехмед-пашу је највише погађало држање њего-ве жене Есмехане. Она је у тој бесомучној хајци ос-тала по страни, ништа не предузимајући код свога брата султана Мурата III да помогне и заштити н>е-ног мужа. Она, истина, није више као некад волела Мехмед-пашу; чак се саживела са Калајли Коза Али-пашом, који је доцније био постављен за будимскогиезира на њен и њене мајке Нурбану захтев.Принцеза Шаха је становала у вили на Босфору, oi рађеној каменим зидом. Око виле се ширио велики воћњак и цветни вртови пуни лала и тропског цвећа. У четири цвећњака шикљали су шедрвани. Yгрмо-вима рузмарина, олеандера м v сеици кипариса скри-вали су се хладњаци за ол\н>р и љубав. Y њима је Шаха свом брату Муратх п н.сговим пратиоцима и удворицама често приређмва \а седељке пуне раска-лашних оргија и гозби. Y средини врта налазио се ба-зен у коме су се купале наге певачице и плесачице. На те вечери редовно је одлазила и четрдесетого-дишња Есмехана. Она се није усуђивала да одбије позив своје сестре и брата султана, a знала је да ће ту, поред осталих, срести и Калајли Коза Алипашу, у кога се била лудо заљубила.На једном таквом весељу, уз пискаве звуке фрула и ударање бубњева, педесет младих плесачица изро-нило је из базена и дотрчало на терасу. Чврсто при-љубљене једна уз другу, направиле су полукруг. Сво-је дражи су прикривале само длановима, да код мушких посматрача изазову још већу похоту. Затим је отпочела игра, уз бесно ударање добоша, циктање труба и писку фрула. Био је то такозвани египатски плес љубави разуздане Афродите која саблажњује богове. Снажни евнуси су прилазили нагим девојка-ма, узимали их на руке и односили у разне правце, где су их очекивали они којима су биле намењене.Есмехану је веома дирнуло то што су те девојке, нетакнуте девице, месецима припремане за ове вели-ке оргије султана Мурата. Њихова млада лица су се жарила, a упола отворене усне откривале навалу жудње, коју су једва чекали да утоле гладни, похот-ни погледи присутних мушкараца. Есмехана се више није могла уздржати. Узела је руку Коза Алипаше и повукла га у мрак. Kao слепа и посрћући, довукла је младога пашу до великог шатора од камиљих кожа.Избезумљена од пожуде, није имала времена да скине са себе хаљине, већ их је у бесу здерала, a за-тим се бацила на запањенога Коза Алипашу. После краћег заноса, млади паша се освестио. Поглед му је био прикован за већ старачко Есмеханино тело. Имао је жену коју је волео и коју није желео да из-невери,

поготову не са оваквом блудницом.Кад је султанија Нурбану дознала да је њена кћиI[290][291]\изневерила мужа и заљубила се у Калајли Коза Али-пашу, рекла је кћери :- Можеш да се y/vani за њега само ако испуниш два услова. Први је да што пре нестане Мехмед--паша, a други - да се Калајли Коза Алипаша разведе од жене, коју, како с;ам чула, обожава.- Зашто си ми ти мајка и моћна султанија, a брат падишах, хан над хансовима, ако нисте у стању да ми помогнете?- Јеси ли спремна да због Коза Алипаше жртву-јеш Мехмед-пашу и шавучеш на себе гнев и презир својих синова?-Ако.сам твоја к ћи, мајко, онда ме ништа не може спречити да ос~гварим то што желим.- Y реду, кћери! Ускоро ће ти се жеља испунити. После тога султашија Нурбану и Шемси-паша субили приправни и на оно најгоре - да нађу човека који би убио Мехме/д-пашу. Само, такав човек се тешко могао наћи меЈтоу паметним људима. Свако ко би се на тако нешто оллучио, морао је унапред знати да cгавља главу под џеелатову секиру. На жалост, ус-коро се показало да се међу људима ипак може наћи луд човек, који ће наосести привлачним обећањима. Лала Мустафа-паша, шестрпљив да што пре уклони са земље Мехмед-паипу и што пре заседне на везир-ски положај, имао је ч/ својој пратњи једног верског фанатика, врло одано г и спремног да уради све што му се заповеди.Пре него што ће га увући у своје мрачне воде, Лала Мустафа је паж л>иво сковао заверу. И кад се Ахмед Расим простро крај његових ногу, он се тобо-же наљутио и рекао \лу:- Шта то чиниш, врди Ахмед Расиме! Ја сам те увек издвајао љубавл^у и пажњом од свих других својих пратилаца.- Зато што хоћу да* будем твоја верна сенка, или пас пред вратима твога конака и шатора. Зар ме ти, честити везиру, ниси ^обио као роба у рату са Пер-сијом и уместо да ме убијеш, постао сам твој прати-лац.- Све је тако како кажеш, Ахмед Расиме, али ти још ничим ниси доказ;ао своју верност Алаху и исла-му, иако знам да си м:и одан.- Кажи ми, узвишени и свемоћни везиру, где и како да докажем своју верност? - узвикнуо је Ахмед[292]Расим и трипут ударио челом у ћилим крај везиро-вих ногу.t- AKO си заиста спреман, прилика је ту. Један пре-вејани ђаур привидно је прешао у ислам. Дочепао се највеће моћи и ради да се домогне главе не само на-шег султана Мурата већ и глава свих правоверних.- Упри ми прстом у њсга, па му ни сви шејтани неће помоћи да сачува главу на раменима.- He може то тако, племенити мој Ахмет Расиме. Ако би ти, као мој пратилац, убио великог везира Мехмед-пашу Соколовића, o коме је у ствари реч, цео свет би рекао да сам те ја наговорио, како бих се домогао положаја на коме он седи.- Онда ми кажи шта да чиним. Спреман сам на све.- Алаха ти?- Алаха ми! - одговорио је Расим севајући очима.- Знаш ли шта те чека ако покушаш и не успеш?- Смрт дављењем!- Спреман си и на то?- Спреман, честити везиру.- Онда ћеш целу ствар овако извести: прво ћеш се посвађати c мојим ћехајом, који ће те отерати из моје пратње.- Зар заувек?- He, само привидно. Потом ћеш отићи и уписати се у дервишки ред. A затим ћеш огласити како сам ти одузео тимар у Босни, који је још твој отац добио од султана Сулејмана Величанственог. Схваташ ли?- Схватам, честити везиру!- Мене ћеш псовати и тражити правду од Мех-мед-паше Соколовића. Разуме се да ти он неће хтети ни моћи дати спахилук, који никад ниси ни имао. Онда ћеш се једнога дана наљутити и убити га. A по-што ћу ја доћи на његово место, нећу дати да те Kasne и поставићу те за свога ћехају. Поклонићу ти и три моје најлепше робиње и кућу у Цариграду.Ускоро се цариградским улицама почео скитати полулуди дервиш, висок, кошчат, закрвављених очију.

Свуда је и на сваком месту викао и грдио Лала Мустафа-пашу:[293]- Онај хрсуз, безумник и јагмаџија узео ми је спа-хилук!- Ко то? - питали су га пролазници и јаничари.- Зна се ко је хрсуз, отимаџија и насилник.- Ко, море, казуј!- Па, ко би други могао бити него Лала Мустафа--паша! Био је некад го ко шишана, али је све свукао c леђа сиротиње и стрпао у свој џеп. Није му ни то оило доста, већ вређа мене побожног дервиша и оти-ма ми спахилук.- Па што се не тужиш Мехмед-паши, великом ве-зиру? Он је до сада све неправде исправљао.- Тужићу се, него шта ти мислиш. Само, знам да врана врани очи не вади, нити је који везир хтео дру-гоме да се замери да би правда била задовољена.Јаничари су ухватили и свезали Ахмеда Расима и одвели га Лала Мустафа-паши. Рекли су:- Овај човек те грди на сваком кораку. Назива те хрсузом и обасипа погрдним именима. Каже да је био у твојој пратњи и да си му одузео спахилук у Босни, који му је од оца остао.- Доскора се заиста налазио у мојој пратњи, али је полудео. Прво, он нити зна ко му је отац a ко мајка, нити је кад био у Босни; још мање је имао спахилук. Па, и да ra je некад имао, како бих му га могао узети кад на то немам право?- Па шта да радимо c њиме?- Куран каже да се лудима не може судити. Пус-тите га.- Он ће опет да виче противу вас, узвишени вези-ру.-Нека виче, лудаку нико неће поверовати. A може и да га прође бес. Он је сада увртео себи у главу да сам му отео спахилук, a сутра му може нешто дру-го завртети мозак, па ће на мене заборавити.Ахмед Расим се после тога упутио у један дервиш-ки, просјачки ред. Отпочео је да луња по трговима, залази међу сиротињу и по каванама, где су му тргов-ци, занатлије и богати беспослењаци плаћали ракију и подбадали га да виче против Лала Мусгафа-паше. Ускоро će o лудом дервишу Ахмед Расиму знало ши-ром Цариграда, јер се свуда јављао, како би што више скренуо пажњу на себе. Двапут је чак покушао да дотури своју жалбу султану Мурату, али су га сва-ком приликом цареви пратиоци грубо одстрањива-[294]АИ.После тога, Ахмед Расим је отпочео да облеће око резиденције великог везира Мехмед-паше Соколови-ћа. Мољакао је његове пратиоце и чауше да му до-зволе да преда везиру тужбу.- Сам Пророк ми се неколико пута у сну јавио и рекао ми: »Отиди великом везиру Мехмед-паши. Он ће ти учињену неправду исправити. A ако и он не хтедне, знај да нешто није у реду код мојих слугу наземљи.«- Баш ти је тако говорио Пророк? - питао га је, лу-каво се смешећи, Хасан-ага, Мехмедов стални прати-лац и миљеник.- Дина ми, јесте. И још ми је рекао: »Знам ја, Ах-меде, да везири један на другог неће и да на земљи нема правде за убогог дервиша који живи од покло-њене коре хлеба, али ипак покушај код великог вези-ра.« На крају ми је рекао: »Погледај, Ахмеде, како они живе! Још мало па ће завести ђаурске обичаје!«- Yx, болан, Ахмед-ага, па ти TO c Пророком као са мном разговараш!- Hero шта ти мислиш! Није Пророк дигао HOC као везири, паше и цареви пратиоци. Ето и ти, Ха-сан-ага, испречио си се, па ми не даш ни да видим како изгледа велики везир Мехмед-паша, a камоли да му приступим.- Сиктер море, јер ако и даље будеш правио буку и ларму, наредићу да ти ударе сто дегенека по туру. После ти неће пасти на ум да грдиш Лала Мустафа--пашу. Знам ја да је батина лек за сваку лудост, па и за твоју.Тако Ахмед Расим није никако успевао да се при-ближи Мехмед-паши, a још мање да изврши намеру. To га је доводило до беса, Одлазио је у кафане крај пристаништа, мењао дукате и трошио их на вино и жене. Његово дроњаво дервишко одело откривало је снажне, мишићаве руке. Што је време даље одми-Цало, Ахмед је све више пио, али је, ма колико се пра-вио луд и неодговоран, осећао како га свуда прате неки непознати људи и мотре на сваки његов миг и покрет.Једне ноћи изненада га је срео у мраку његов ра-нији бимбаша и рекао му:- Сећаш ли се ти мене, Ахмеде Расиме?- Сећам, честити бимбаша. Како се не бих сећао![295]I

f.- Добро, добро, ако ме се сећаш, онда ми реци мислиш ли да испуниш дату заклетву честитом Лала Мустафа-паши?- Дина ми и Алаха, мислим, али никако ми се не пружа прилика.- Онда ме добро слушај. Нама ће се пружити при-лика да те скратимо за главу, ако се не пожуриш. Нико те, Ахмеде Расиме, није вукао за језик да се прихватиш посла који ниси у стању да извршиш.- Извршићу га, извршићу, честити бимбаша, чим ми се укаже прилика. A она ће морати да се укаже.- V реду, Ахмеде, мени је само речено да те упо-зорим да не смеш дуљити више од месец дана. A сада нека си благословен, ако задату реч одржиш. Ако је пак не одржиш, зна се шта те чека.Кад је бимбаша ишчезао у ноћи, Ахмед је, осећају-ћи страх у души и костима, јурнуо као неман у крчму. Наручио је ђугум вина, оку печене овчетине и позвао роспију Гркињу да му прави друштво.- Срећан си што си на мене, дервишу, бацио око али пре него што седнем, хоћу да ми избројиш на длан десет гроша. Добро ме погледај, па ћеш видети какве све сласти могу да ти пружим. Али то не радим ради севапа.- Yx, гузаро! Размећеш се као да носиш харач паша-лука. Ударао сам ја и на веће бусије, па сам жив оста-јао. Али да не мислиш да ћу те преварити, ево ти два-десет гроша. Толико се овде не плаћа ни девојка.Роспија је узела новац и стрпала га у кесу коју је гурнула у недра међу велике дојке, што су joj će ваљале десно и лево као два клубета пређе. Затим је села уз Ахмеда па се прихватила вина и овнујине. Пијући, гле-дала га је са стране право у очи, a затим се join више изобличила и рекла:— Чујеш, дервишу, c тобом нешто није у реду. Или си некога заклао, или ћеш га заклати. Биће боље да се растанемо.- Грдно се вараш! Morao бих, ако треба, преклати стотину људи, али руку не бих могао да подигнем на жену. Знаш, то ти је као кад бих ударио ногом у трпезу за којом сам се гостио. Hero, једи и пиј, a ако ти је мало двадесет гроша, добићеш још. Плахо ми се допадаш по ширини.- Како то - no ширини?- Тако. Сва си заобљена, пуна, и нигде ми рука неће[296]пасти на кост. Знаш, мени се ових дана може свашта десити, па не бих хтео жељан да пођем на други свет. .Испоставило се да се дебела роспија бавила и под-вођењем. Имала је дрвену кућицу, ограђену прошћем, са чистом, уређеном собом и малим хамамом. Подна-питог Ахмеда Расима одвукла је право у хамам, дуго га прала топлом водом и лукшијом, a затим се извалила на широки лежај од хасура и похабаних ћилима. Од-мах се показало да је вешта у своме послу. Ахмед ју је после те ноћи редовно посећивао. Доносио би ђугум вина, по оку меса, хлеба, воћа и халве. Подводачица Capa није га се више прибојавала. Како се показао из-дашан, чим би сели на трпезу свлачила му је подерану обућу, доносила чисте чарапе и наређивала да пође cњоме у хамам.— He волим прљавог човека ни да иомиришем a ка-моли да će c њим ваљам по постељи.Y хамаму би се и сама свукла, јер је знала да Ахмед воли да је пљеска длановима по облим бутинама, a тада се веселио и узвикивао радосно као дете. Једног дана открила је код њега кесу пуну дуката. Прво се решила да му је украде, али се потом уплашила да је не задави, па му је рекла:- Ахмеде дервишу, верујеш ли ти у Бога и људскопоштење?— Како, женска главо, не бих веровао?— Зашто онда не верујеш у мене. Имаш толико нов-ца, a свуда га теглиш уза се. Што га не оставиш код мене на чување? Узимај дукат-два, толико ти је доста за трошак. Бојим се да ти га ко не украде.— Новца ће тек бити - одговорио је Ахмед. После тога joj je испричао како има велики спахи-лук Y Босни, који му је неправедно одузет. И да он сада ту неправду хоће да исправи. Топио се од радости кад је видео да му Capa верује на луду реч. Capa у ствари није била Гркиња већ Јеврејка, a пошто је живела у гр-чкој средини, да је не би протерали, издавала се за Гр-кињу. Ахмед није хтео да се растане од новца, али је обећао Сари педесет дуката ако му омогући да проспа-ваноћ са једном разроком, белоликом девојком црнихочију.— Знаш ли ти да је то нетакнуто чељаде и моја ро-ћака, псето турско! - љутито је подвикнула Capa и из-бацила га напоље.[297]XII

Мада са свих страна прогањан, Мехмед-паша је и даље ишао утврђеним путем и тужно посматрао како се све што нема морала скупља око султана Мурата и са свих страна насрће на њега, великог везира. Где год би кренуо, свуда су га сусретали нови, непознати људи. Посматрали су га подозриво, али су се са стра-хом уклањали испред њега. Шта је могао да очекује од тих људи који су на висока места дошли удварањем, лажима и клеветама, спремни да претрпе сва пониже-ња овог света?Дугогодишње искуство из времена мира и рата по-казало је Мехмед-паши да су људима неопходни ред и законитост, како би сачували главе и окусили добра земаљска. To cy покушавали да остваре древни Хеле-ни својом паганском културом и филозофијом, Римл>а-ни својим правом, Византија уз помоћ хришћанства. Турци cy y почетку кренули у свет као пустињски ос-вајачи c мачем и Кураном у руци, али су дошавши у до-дир са Византијом усвојили древне истине Истока. Већ први турски цареви схватили су да се стварање импе-рије мора ускладити са редом и законитошћу који би осигурали сношљив живот и рад десетинама покоре-них народа са три континента.Мехмед-паша је у султану Сулејману Законодавцу нашао човека који је то хтео и умео да схвати и спро-веде у дело. Y Селиму владара који му је препуштао даљи развој царства, спровођење још чвршћег реда и законитости, помагање културног развоја и напретка у сваком погледу. Мурат III, no природи слабић, чак страшљивац и неспособан, окружен злим људима, уп-летен у ђавољу игру женских ћуди и настраности, пре-тварао се све више у чудовиште. To чудовиште није знало шта хоће, заробљено касно пробуђеном путе-ношћу, која га је свег исцрпљивала. Осећајући се не-моћним да управља људима, сав утонуо у вртлог блу-да, опкољен неморалним саветницима, и уза све то под утицајем славољубиве султаније Афифе Нурбану, која је преко сина хтела да влада царевином, султан Мурат је срљао све дубље у пропаст.Мехмед је осећао да је сатеран уза зид, али није мо-гао ни хтео да напусти велико дело своје и двојице ра-нијих царева. Поред тога, он је веровао да истина ни-кад неће претрпети пораз; да зло често царује, али краткотрајно.Тако је, мало-помало, изједначио своју личност са величином царства, његовим напретком и престижом у свету. Сви страни дворови, краљеви и цареви, ханови и великодостојници - од Индије до Кине, од Аустрије, Француске до Енглеске и Русије - изједначавали су Турско Царство и његову моћ са личношћу Мехмед--паше Соколовића. И сви покорени народи, широм тога царства, гледали cy y њему стварнога владара, но-сиоца законитости и опстанка. Зар је, дакле, могао по-бећи и уклонити се у страну пред шачицом доушника, клеветника, грамзиваца, удворица и подводача? Да призна како га је победила једна стара робиња Јевреј-ка, која је само пуком случајношћу постала мајка ње-гове жене, и најнижим страстима заокупљени султан Мурат III? Ако сам Мехмед, ако сам велики везир Со-коловић, онда је моје место ту где сам и на коме морам победити или умрети, одлучно је говорио и остао не-поколебљив, не водећи рачуна oцаревој околини, која је из дана у дан постајала све нестрпљивија и није би-рала средства да оствари своје жеље и намере.За све то време у Србији, Босни и Херцеговини, међу многобројним врсним људима које је поставио на високе и водеће положаје, са стрепњом се очекивало шта ће се догодити, нарочито после убиства Мехмед--пашиног синовца Мустафа-паше у Будиму. Збивало се нешто чудно у тој забитој, од свих путева далекој Босни и Херцеговини, па чак и у Србији и будимском пашалуку. За будимскога везира је постављен Калајли Коза Алипаша, a многи Соколовићи потиснути су са ранијих високих положаја. Њихова места су преузели приврженици Лала Мустафа-паше, потомци Рустем--пашини. Синан-паша је засео у Београд и многе тима-ре, вакуфе и спахилуке отпочео да отима од Мехмед--пашиних пријатеља и рођака. Да се у Цариграду де-шава нешто озбиљно, свима је сада било јасно, али су се још сви уздали у Мехмед-пашу и пркосно дизали главу, примајући зло и неправду као нешто тешко, али пролазно.Једино су патријарх Герасим и херцеговачки мит-рополит Саватије схватали шта се дешава. Њима је било јасно да је у врховима Турскога Царства започе-ла борба на живот и смрт између Мехмед-паше и ње-гових противника, којима је мудри везир снажно одо-[298][299]левао толике године. Схватили су TO no харачу који је, по доласку султана Мурата, повећан од две на осам хиљада дуката. A ударени су и посебни намети на ма-настирска добра. Било им је јасно да Мехмед више није у стању да их штити, мада су то сада чинили бројни његови рођаци и пријатељи широм Србије, Босне, Хер-цеговине, приморских страна и у будимском пашалу-ку. Баш због свега тога Саватије је журио да пивски манастир што пре заврши; пошто су новим наметима манастири и патријаршија доведени у тешко новчано стање, одлучено је да се при сваком манастиру нађу способни људи који he трговати стоком, што је у то време била веома уносна трговина. Такође је решено да се при митрополијама и манастирима, кришом од турских власти, створе складишта оружја, како би се - за случај новог напада на аутономију српске цркве

-могао пружити оружани отпор. Герасим и Саватије, доследни наследници Макаријеви, намеравали су да по сваку цену бране и чувају извојеване тековине.Међутим, догодила им се велика незгода. V Фочи је за муселима био постављен Фадил-ага, унук Скендер--бега Оросовића, присталица Лала Мустафа-паше и ве-лики противник Хасан-паше Соколовића, босанског везира. Овај Хасан-паша био је Мехмед-пашин сино-вац, учен и широкогруд према раји и заштитник црка-ва и манастира - као и сви остали Соколовићи. Фадил--ага, да напакости и Мехмед-паши и Хасан-паши, од-лучио се да заплени олово дотерано у Фочу за пивски манастир. Кад му је Хасан-паша наредио да митропо-литу Саватију преда олово, муселим је њиме на брзу руку покрио новоподигнуте цамије, одговоривши Ха-сан-паши: »Баурима је доста што им се дозволило да подижу богомољу тамо где је никад нису имали, па нека је покрију шиндром.« Хасан-паша се избезумио и послао тројицу чауша да нађу Фадил-агу и да га, при-везана коњу за pen, дотерају у Травник.Чим је Саватије чуо шта је урадио Хасан-паша, на-редио је да се обуставе радови на изградњи сводова и да се манастир на брзу руку доврши. Одмах је појахао коња и похитао у Травник, не би ли спасао Фадил-агу, јер му је било јасно да би се његово страдање доцније стоструко осветило на раји. Стигао је на време, осло-бодио Фадил-агу и замолио Хасан-пашу:- Свега ти на свету и наше заједничке крви, немој да смењујеш Фадила c положаја муселима. Олово за ма-[300]настир је ионако отишло унеповрат, јер га ни по коју цену сада не бих узео са џамије. Поред тога, ја сам на-редио да се што пре заврши манастир. Осим тога, ви-диш и сам да се нешто у Цариграду мути; бојим се да на нас отуда ново зло не удари.- Баш због тога сам и хтео, Саватије, да им покажем како неће моћи истребити све Соколовиће, макар узе-ли главу и великом Мехмед-паши.- Ја бих ти саветовао, честити Хасан-пашо, чувај главу док ова навала на Мехмед-пашу не прође.Саватије се није преварио. Ускоро је Хасан-паша био смењен са положаја босанског везира и отпослан у Анадолију, a чим је тамо стигао - погубили су га.XIIIНаследивши болешљивог Антонија, који је у свему ишао трагом свога стрица Макарија, патријарх Гера-сим је схватио да се мора радити брзо, без одмора и предаха на подизању и обнови древних манастира по Србији и оних што су доцније, под деспотима, подиг-нути по Срему, Бачкој, Банату и јужној Угарској. По његовом схватању, постојале су три ствари које су се морале радити упоредо: обнова фресака, писање и преписивање књига, старих записа и повеља, како би се оживео културни живот и сачувала писменост. Али најважнијим је сматрао хитно отварање неколиких бо-гословија у којима би се спремали свештеници да оку-пљају око себе народ, чувају му веру и подсећају га на сјајну прошлост и неизвесну будућност.Далековиди Герасим је у црквеној аутономији ви-део пре свега национални и политички значај, па тек онда верски. Он је окупљао око цркве најшире народ-не слојеве, утврђивао темеље општинске управе, судо-ва и преузимао на себе право заштитника и народног вође. Предосећајући да се много штошта мења у реду и законодавству царевине, трудио се да се, поред Мех-мед-паше као заштитника, спријатељи са моћним ве-зирима српскога порекла. Да то постигне, ступио је, ;преко подмитљивих људи, у везу и са Лала Мустафа-•пашом. Слао му је поклоне у новцу и роби, коју је на-бављао у Дубровнику, a y којој је оскудевао Цариград. Разуме се да je o свим својим подухватима извештавао Мехмед-пашу и добијао од њега одобрење. Герасим је[301]\

чак успео да се ближе повеже са цариградским патри-јархом и Светим синодом. Два пута је због тога путо-вао у Цариград, носио патријарху и члановима Синода дарове, исказивао им поштовање и успео да их убеди како су интереси грчке и српске цркве истоветни, па да зато морају заједно бранити добијене повластице. Герасим је слао изасланике и цару Ивану Грозном и моћном руском патријарху, свестан да ускоро настаје време кад ће на тој страни морати да тражи ослонац за своју цркву и народ.Поред тога, он је користио своје право и стално пу-товао од манастира до манастира широм српских зе-маља. Где год би дошао, сусретали су га са великим по-частима, сазивали народне зборове, скупљали свеш-тенство, виђене људе, кнезове и кметове. За неколико година, није постојало место нити крај које Герасим није посетио, окупио око себе народ и упућивао га да чува своје обичаје, веру, аутономију и стечена права.Никад се српски народ није осећао тако заштићен под турском управом као у време када је црквом упра-вљао патријарх Герасим. Црногорска и херцеговачка племена живела су потпуно самостално.

Придржава-ла су се старих обичаја, не хајући нити усвајајући тур-ске законе. Та племена су задржавала и оружану пле-менску заштиту, плаћајући Турцима нешто мало дан-ка, па и то мало врло нередовно.Осећајући да постоји опасност да се изгубе стечене повластице, Герасим је намеравао да негде у Пиви или Морачи подигне нови патријаршијски ослонац, што више удаљен од централне турске власти. Али пре до-ношења ове одлуке хтео је да се посаветује c Мехмед--пашом. Утолико пре што је био одлучио да при крају зиме 1579. крене преко Цариграда у Јерусалим и обиђе Христов гроб. Y једном поверљивом разговору са Са-ватијем, кога је већ одредио за наследника, рекао је:- Ти си млађи, снажнији и знаш више од мене. Чим се вратим, предаћу ти патријаршијски престо, a ja ћу се повући у Тврдош да на миру докончам старе дане. Видиш и сам, у свету се нешто збива. Ми морамо да бу-демо на све приправни.Митрополит Саватије је припадао оној врсти здра-вих, снажних и енергичних људи који никад не губе веру у победу добра. Y младости је много путовао, учио и видео, нарочито за време боравка у Цариграду. Дошавши у манастир Тврдош, у коме су га одасвуд[302Јпритискали беда и голи херцеговачки камен, брзо се прилагодио животу и раду људи који су малим задо вољни, a да при том много труда и обавеза на себе узи-мају. Јасније од Герасима и других митрополита, схва-тио је да су Турци, одобривши Србима црквену ауто-номију, гледали у ствари своје интересе. Баш због тога је покушавао, али на своју руку и кријући од турских власти, да ступи у везу c Млецима и Аустријом и да се нагоди са католичком црквом, која је пуна два века била у сталном сукобу c исламом који се нагло ширио.Саватије се често сретао c католичким бискупима и њиховим мисионарима. Y фрањевцима je стекао при-јатеље, који су саосећали c народом и његовим невоља-ма. Баш због тога је и покушавао да се, сарађујући са њима, одупре Турцима, који су све више испољавали верску нетрпељивост, поготову у Босни, где су исла-мизирани племићи - поставши високи турски досто-јанственици - почели да заборављају своје порекло. Зато што је потицао из породице Соколовића, која је имала велик удео у власти како у Херцеговини тако и у Босни, настојао је да помаже фрањевачке манастире и калуђере, јер су они упорно бранили старе обичаје и своје писмо те постали центри и упоришта свега ново-га што је успевало да продире из приморја.Кад му је Герасим саопштио план o предаји патри-јаршијскога престола, трудио се да нађе заједнички је-зик и интерес српске патријаршије и римске курије. Оно што није било јасно ни Макарију, још мање Анто-нију и Герасиму, Саватије је схватио: после битке на Сигету Турско Царство се не може дуго одржати у ос-војеним угарским покрајинама, a тиме ће наново пасти у искушење Срби, који се никад нису могли помирити c губитком своје државе и c ропством под Турцима.XIVМурат III је постао надалеко чувени блудник. Y своме харему држао је преко четрдесет законитих жена, a и даље су му свакодневно мајка, сестра Есме-хана и Шемси-паша куповали и доводили нове роби-н>е; уживао је да девице лишава чедности. Од једне жене трчао је другој. Све државне послове које је тре-бало он да води обављали су Лала Мустафа-паша, Шемси-паша и султанија Нурбану.[303]ИГзнурен од блудничења, Мурат је једва успевао да сасл»уша нешто, a најчешће није ни схватао o чему му говоре. Потписивао је без речи што му се поднесе и слао Мехмед-паши на извршење. Био је опчињен же-нама». Кад би, у ретким часовима, дошао себи, и кад би се ловом и излетима дан-два одморио од жена, nplice-ћао осе своје жене Сафије. Одјурио би у њену одају и' плач:ући је преклињао да му опрости. При том се за-клинвао да ће растерати своје миљенике, саветнике и дружбенике у разблудним уживањима.Звбог такве превртљивости, његова мајка је постаја-ла јо:ш љубоморнија на своју снаху. A пошто jeверова-ла да је велики везир на Сафијиној страни, није про-пуштгала ниједну прилику да нахушка Лала Мустафа--пашгу и Шемси-пашу противу Соколовића. Стара сул-танија Нурбану хтела је не само сву власт већ и да се свети онима који су joj će замерили. Да то постигне, чи-нила. је све што зажели њен син блудник. Скупила би по тридесетак младих девојака, које су joj слали пове-рени ци и трговци робљем. Њена настојница, Јеврејка Рахе^ла, учила је ове девојке свим могућим настранос-тима., говорећи им:-^Која од вас не умедне цареву жељу да испуни, страшше је муке чекају. A коју он замилује, обасуће је свим: милоштама и добрима овог света.Д ,ан кад су султану Мурату довођене девице назван је »свечаним упознавањем«. Још од ранога јутра Рахе-ла је са евнусима и служавкама спремала изабранице. Биршла је по десет најлепших девојака, за које је смат-рала да ће привући султанову пажњу. Пошто би их окуп але и добро намирисале ружиним уљем и мошу-сом, слушкиње су им облачиле чипкане хаљине кроз које се могао назрети сваки делић њиховог

младог тела. Свака девојка је имала своју боју хаљине и назив. ПлавЈа, жута, црвена, зелена лала, какву је боју која до-била.. Рахела је одводила девојке и смештала их по раз-ним »скривеним местима султановог врта. Поучавала их је како која да се држи кад се султан Мурат туда буде шетао. И кад би све било урађено, кизлар-ага би се уггутио султану Мурату и јављао му како његова Majica жеели да га види. Обично га је затицао изваљеног на диваихани, мрзовољног и изнуреног; крај њега је увек био Шемси-паша и читао му стихове на персијском је-зику..Кизлар-ага би пао на колена, трипут ударио главомo ћилим и узвикнуо:- Узвишена ваша мајка, султанија Нурбану, желела 6fi да вас што пре види.- Зашто ли ме зове! Ако је да ме мучи политиком, нећу да идем. EHO joj Лала Мустафа-паше! Нек će c њиме прегања до миле воље.- Мислим, свемоћни султану, да је посреди нештодруго.- Изненађења ће бити, свемоћни господару - дода-вао је Шемси-паша. - Та ђавоља жена увек пронађе нове девојке као да их у башти c цвећем гаји.Мурат би са мајком остајао десетак минута. Упитао би је за здравље, a затим као тигар јурио у башту. Чим би пронашао коју од девојака, узимао ју је, али је затим трагао и за осталима док их све не пронађе и окупи. Онда их је водио до великог базена и наређивао им да се свуку и пливају, a он је седео и посматрао их.He би прошло дуго, наредио би да се построје. Онда је свакој од девојака опипавао груди, бедра и завири-вао у очи. Захтевао је да се смеју, циче и певају. Обич-но би одабрао две девојке, мирно их посматрао и за-тим, као сулуд, почињао да их пљеска длановима по стражњици.Ако су девојке умеле да му се допадну и угоде му, остајао је са њима неколико дана. A кад би их враћао Рахели, обично је преко кизлар-аге саопштавао:- Кажи хануми Рахели да награди све девојке, a сут-ра увече нека ми пошаље друге две.Рђаво су пролазиле девојке које нису умеле да уго-де Мурату, или ако би их брзо отпустио и рекао киз-лар-аги:- Кажи хануми Рахели, овакве цуре нису за мене. Девојке су после тога евнуси мучили, a потом су иходводили на пијацу робова и продавали. Свој положај управнице царског харема Рахела је вешто користила да посвршава многе послове за своје сународнике. Сину је израдила дозволу да може трговати пићем, које је Мурат III, ступивши на престо, био забранио у Цариграду. Како је то био уносан посао, по његовом одобрењу могле су се отворити крчме по грчким и хришћанским квартовима, али на то су искључиво право имали Јевреји.Рахелин син Исак Саудија добио је дозволу да на-оавља вино широм Турске Царевине, али га није смео, као у Селимово време, проносити кроз Цариград у ме-[304]20/2[305]ховима већ искључиво у бурадима. Вино је доспевало тајно и у сарај до султановог мутфака, a трошили су га сви Муратови пратиоци, нарочито Шемси-паша. Мало-помало и султан се навикао на вино. Отпочео је да приређује луде пијанке у својој летњој резиденцији, или са женама-изабраницама на Принчевским острви-ма.Што је време више одмицало, Мурат је све мање во-дио рачуна o државним пословима. Он се у неку руку био потпуно помирио c навиком да Мехмед-паша Со-коловић o свему брине бригу. Њега је, истина, и даље мрзео, али је све чешће говорио:- He могу да нађем достојну замену! Он све зна и све држи у рукама. Кад год сам нешто урадио без н>е-говог знања, по савету Шемси-паше или Лала Муста-фа-паше, испало је килаво. Лакше ми је Мехмед-пашу гледати на столици великог везира, него водити бригу o државним пословима.Услед сталне јурњаве за женама, Мурат није уви-ђао како се у сарају јате нова лица, која су довлачили мајка султанија и њени пријатељи. Једнога дана, кад се спремио за лов, коња му је привео висок, снажан мо-мак у новој чаушкој униформи. Био му је непознат, a држао се бојажљиво као сваки новајлија.- Ко си ти, море? - запитао је султан.- Нови сеиз, ваше величанство - одговорио је новај-лија стављајући огромну шаку испод ноге султанове.- Ко те је овде поставио? - већ са седла запита сул-тан.- Лала Мустафа-паша. Био сам његов бимбаша.- Ја сам, господару, поставио Мујагу за вашега сеи-за - јави се Лала Мустафа-паша. - Снажан је, веран и мудар. Разуме се у коње, a и за лов је душу дао. Осети дивљач боље од сваког пса! Хтео сам да те обрадујем

и изненадим ...- Чини ми се, Лала Мустафа-пашо, да ме често из-ненађујеш и неким стварима које не спадају у твој де-локруг рада.- Ништа ја, свемоћни господару, до сада нисам учи-нио без вашег знања и одобрења.[306]XVОд часа кад су му јавили o погубљењу синовца у Бу-диму, Мехмед-паша је знао да је остао сам - насупрот толиких моћних непријатеља. Смрт вољеног синовца, у коме је имао најпоузданијег сарадника, задала му је тежак бол, али није пробудила страх, нити изазвала малодушност. Мирно и хладно је размишљао o свему и закључио да је све на земљи пролазно. Некада су ца-реви и краљеви дрхтали при помену његовог имена. Присећао се дана кад је као беглербег румелијски раз-вио барјак и кренуо c војском на Угарску. Цар Ферди-нанд је тада премирао од страха, a папа је узбунио сву Европу. Y мислима му је изненада искрснуо лик лука-вог кардинала, намесника Ердеља Борђа Утјешинови-ћа. C осмехом је закључио: обмањивао ме је лукави ка-луђер читав месец, али нека му је Богом просто! Сетио се многих битака и ратова, освојених градова, робља и несрећа које је доносио пустошећи c војском земље и насеља. Y томе узаврелом мравињаку мисли, кад је не-моћна старачка машта оживљавала читаво једно вели-ко доба, у коме је заједно са султаном Сулејманом За-конодавцем подизао велику зграду моћне империје, свуда је видео себе. Сећао се исто тако и времена кад су га као дечака повели из манастира Милешеве. И времена кад је био млад ученик у Цариграду. Присе-тио се и лика умнога, богатога Искандера Челебије, као и лукавог и славољубивог Ибрахим-паше; свога мучнога пута до царског сараја, харемских лепотица које су пратиле сваки његов корак и покушавале да га придобију.Сабирао је Мехмед-паша Соколовић у себи читав један страшан век. Нико му се није могао испречити на путу - све до ступања на престо слабоумног Мурата III. Како сам погрешио доводећи га на престо! Од мене је зависило да ли ће постати султан, али сам се већ био навикао да радим и мислим као прави Турчин, да гле-дам у падишаху непогрешиво, свемоћно биће. Y томе је моја погрешка, закључио је, осмехујући се резигни-рано.И сада, кад се обрачунавао са собом и целим све-том, чудио се откуда му толика снага да пет деценија носи на плећима све слабости и варљиве успехе овог света. Каква је то светлост за којом је пошао и успео се на врхове људског достигнућа, где ретко стиже нога[307]смртника! Је ли то била жеља за моћи и влашћу? Или жудња сиромаха за богатством? Можда је од свега тога било понешто? Милионе је прогутала огњена бура! He зна им се гроба ни мрамора, a једини сам ја из-ронио из крви, рушевина и сломова, да су ми завидели чак и цареви, шупљоглаве наказе испуњене незнањем и ниским страстима.И док је тако у данима сумње све сабирао, одузи-мао - правио обрачун, било му је јасно да не мора ни за шта да се каје, нити ма чега да се боји. Све што је же-лео, постигао је. И сада, кад је сам на врху, c којег се можеједино у вечни мир и гроб, постао јејош чвршћи, скоро равнодушан према свему што му предстоји. Али и такав, морао је свима показати да је Мехмед Соколо вић, иза кога стоји огромно дело највеће империје све-та. И зато му сви ти гмизавци, на челу са разблудним султаном и његовом неурачунљивом мајком, која се од зла претворила у голу кост и кожу, ништа не могу, он је изронио из мрака векова и стоји у светлости вечнос-ти, која се никад неће угасити.Од тога часа Мехмед-паша више ништа није мислио осим да високо уздигнуте главе заврши животни пут, како би у гроб понео скрштене руке и добра дела. До-невши ту одлуку, неуморно је трошио своје велико бо-гатство: на све стране је подизао џамије, текије и пома-гао песнике. To je, мислио je, ипак нешто што наджи-вљује људе, без обзира јесу ли цареви, краљеви или просјаци. Насмејао се, јер је тек сада био сигуран да има царева, краљева и богатих људи који су у ствари просјаци. A има просјака који су богаташи духа, исти-не и лепоте. To cy људи који су успели да увиде до које мере је све на земљи пролазно и ништавно, aшта је семе онога великога што се зове добро. Човеку се може узети све осим части и поноса. Баш зато је желео да поживи још коју годину како би поправио многа зла што их је, то тек сада увиђа, починио ратујући, ју-рећи за славом и влашћу.И тако помирен са собом, светом, са свим што је мо-рало доћи, Мехмед-паша је прибраније него икад рани-је обављао везирску дужност. A све слободно време проводио је читајући арапске, грчке и римске песнике, уз историју која га је свега била обузела. Мало je jeo, спавао, али се осећао чио, чак задовољан. Устајао би рано и отклањао јутарњу молитву a потом би му верни Хасан-ага доносио кафу и чибук. Затим је одлазио у

[308 Jхамам. Како су му били истргли из руку скоро све што се односило на унутрашњу политику, највише се ба-вио спољном политиком, односима и везама са стра-ним посланицима. Међу страним посланицима Мех-мед-паша је стекао мноштво пријатеља и поклоника. Највише..се био зближио са млетачким послаником Барбаруом.Барбару је био човек четрдесетих година, бистре памети, смелог духа и врстан дипломата. Уживао је по-верење своје владе и кад год је требало изгладити за-плетене односе између богате Републике и моћнога Турског Царства, њега су дужд и Сенат слали у Цари-град. Док су се интереси његове земље и Шпаније по-дударали у борби против Турака, Млечани су неколи-ко пута стварали савез са Шпанијом. Међутим, после битке код Лепанта и склопљеног мира c Турцима, уви-дели су да је Дубровник за своју моћ и независност имао да захвали вешто изграђеним односима и зашти-ти Турака. Налазећи у Шпанији такмаца у трговини, a желећи да са Балкана потисну Дубровчане, Млечани су послали Барбаруа за дипломатског и трговачког по-сланика у Цариград. Још за владавине султана Селима II, кад је Мехмед-паша држао сву власт у рукама, он је успео да се приближи моћном великом везиру и стек-не његову наклоност.Временом се између њега и Мехмед-паше развило искрено пријатељство. Скоро увек су успевали да нађу задовољавајуће решење, чак и у на изглед безизлаз-ним случајевима. Барбару је поред тога често доносио Мехмед-паши дарове и поклоне, које су му у знак за-хвалности и признања слали дужд и Сенат. Мехмед--паша такође није пропуштао ниједну прилику да об-дари Барбаруа. По доласку на престо Мурата III, кад је утицај Млечана преко мајке султаније и Муратове жене Сафије веома порастао, Барбару није променио држање према Мехмед-паши, иако свестан да су њего-ва моћ и утицај ослабили. Њих двојица су се и надаље редовно састајали, a no завршеном послу измењивали мишљења и водили пријатељске разговоре. Најбољи доказ тога пријатељства био је извештај Барбаруа што га је послао своме Сенату:»Сваколика управа целе царевине усредсређена је у лицу Мехмед-паше, Селимовог великог везира. И да ме краткоћа времена не обавезује, радо бих се упустио да нашироко испричам откуда го да толики терет лежи[309]на плећима једног јединог човека, јер на Порти нема другога уха коме би стизали предлози, наређења и сит-не вести, све новости из свих крајева потчињених Тур-цима. Осим тога, он сам одређује све дужности, досто-јанства и части у овој земљи, којих је безброј. Он сам прима, саслушава и одговара посланицима свих влада-лаца света, одржавајући сталну везу са безбројним ми-нистрима свих земаља. Он даје одговоре и задовољења свима. Једном речи - кроз његове руке пролазе сви кривични, правни, грађански.и државни послови. Он је стрпљив, неуморан радник. He поноси се највишим достојанством што га заузима, иако је султанов зет. Султан Селим му је морао бити захвалан, јер гаје довео на престо и сачувао му царевину после Сигета. A TO је извео заиста мајсторски. Настоји да свакоме, колико може, изиђе у сусрет и помогне. Здрав је, озбиљан, ви-сок, леп, речит и духовит. Мада је већ превалио шезде-сет и пету годину, изгледа млад, aскоро сваке године постаје отац. Носи густу, седу браду, коју боји. Покре-ти су му мушки и племенити ...«Знајући добро у како тешкој ситуацији се налази Мехмед-паша, Барбару му је баш зато указивао још веће поштовање. Једном приликом, док су разговара-ли o заплени робе неког млетачког трговца, рекао мује:- Уважени велики везиру, биће довољнаједна једи-на ваша реч султану да се ово како треба заврши.- Варате се, пријатељу, прошла су времена кад је моја реч у овој земл>и све значила.- Роба је заплењена за царски сарај. Moj земљак тражи да му се за њу плати, мада би на пијаци, сигуран сам, постигао много већу цену од захтеване.- Толико сам још у моћи да наредим исплату, али и поред тога треба да посетите султанију Нурбану.Из држања и одговора Мехмед-паше, Барбару је за-кључио да је велики везир готово лишен власти. Било му га је жао, иако је везирово држање одавало хладну помиреност, какву могу имати само источњаци и при-падници курана.XVIВелики диван, коме је председавао султан, сазивао се једино кад су били у питању судбоносни догађаји[310] ,оглашавања рата или закључивања мира. V таквим случајевима ранији султани су се увек претходно саве-товали c Мехмед-пашом и утврђивали тему договора. Овога пута Диван је био сазван без његова знања.Оба-вештен је пред сам почетак заседања, кад му је кизлар--ага рекао:- Велики везиру, Мурат III, хан над хановима, цар над царевима и син Селима хана позива вас на седницу Великог дивана.Мехмед-пашу је зазебло око срца. Нека се врши Алахова воља! Помислио је на оно најгоре - да султан сазива Велики диван да преда џелату опањканог вели-каша. Али, да не покаже како се препао, одговорио је

хладно:- Воља мога господара је и заповест. Иди и јави да ћу одмах доћи.A кад је кизлар-ага изашао, окренуо се према своме верном Хасан-аги, осмехнуо и додао:- Поћи ћеш са мном. Ако дође до онога што не же-лим и што нисам заслужио, јави Есмехани.Мирно је и достојанствено кренуо у сарај. Стража-ри су га, као и увек, поздрављали. Исто тако му се де-журни чауш дубоко поклонио и предусретљиво отво-рио врата дворане Под куполом. Улазећи, Мехмед--паша је приметио да су сви остали на својим местима, a султан Мурат на престолу. Нико се није помакао, нити га погледао. Сви су ћутали као заливени. Пришао је, поклонио се пред султаном, дотакао челом ћилим, па прешао на место десно од престола и ceo. Тишина је постала још мучнија и тежа. Мурат IIIсе нестрпљи-во промешкољио, окренуо према Синан-паши и рекао:- Хајде, Синан-пашо, објасни великом везиру за-што смо се данас окупили.- Узвишени падишаху, мудри везири и света улемо, ја сам из поузданих извора дознао да Аустрија, папа и Шпанија поново ступају у савез, како би нас напали и протерали из Европе. Међутим, велики везир Мехмед--паша већ годину дана o томе није ни једном речи оба-вестио Диван! Да ли је у питању то што се чује, или је подвала, или издаја, не знам. Једно ипак сигурно знам, свемоћни падишаху, да ми од закључења мира c Пер-сијом и победе у Тунису нисмо ни прстом макли да не-верницима у свету покажемо нашу моћ. Зато сам гово-рио Шемси-паши и везиру Лала Мустафа-паши да је сазрело време за нови, свети рат, у коме бисмо пока-[311]зали да наш узвишени султан Мурат III иде утврђеном стазом својих великих предака. Ето, то је оно што сам данас овде желео да саопштим.- Ја бих хтео да знам, узвишени падишаху - узвик-нуо је гневно Лала Мустафа - испуњава ли Аустрија преузете обавезе у погледу плаћања годишљег данка?- Многе приче o свему томе већ месецима слушам са свих страна, па сам зато и сазвао Велики диван да чујемо од Мехмед-паше o нашим односима са Аустри-јом и осталим ђаурским државама, јер он те послове води - рекао је подругљиво Мурат III.Мехмед-паши Соколовићу било је јасно да ће њего-ви противници ударити најпре на спољну политику, коју је он водио, да би га срушили и дотукли. Међутим, знао је и нешто што они нису ни слутили: Мурат IIIстраховито се бојао рата, јер је веровао да ће јаничари и незадовољници искористити рат за себе и збацити њега c престола. Велики везир се прибрао и хладно усправио на колена, окренуо према султану и отпочео смирено:- Moj узвишени господар султан Мурат III, хан над хановима, цар над царевима, господар три мора и три копна, син Селима хана, владар највеће империје на свету, потпуно је и редовно обавештаван o нашој спољној политици. И нигде ни на једној страни нема ни трунке облачка одакле. би могла доћи бура и грмљави-на, Млеци, Аустрија/Пољска и све нама подручне краљевине, кнежевине и војводства испуњавају обаве-зе. Шпанија је забављена ратом c Француском и трве-њима са Енглезима. Једини међу ђаурским царевима Иван Грозни никад није хтеО да нам призна право на покрајине око Црнога мора, али ми према њему имамо нашега подложника и опробаног пријатеља татарског хана. Kao што видите, нама, нашем царству, слави, па-дишаху и исламу, ниоткуд не прети опаност.Мехмед-паша је часак заћутао, као да се прибира, a потом се обратио Синан-паши и, подигавши глас, ре-као:- Синан-паша је млад, храбар и увек спреман за рат. Међутим, за рат су потребни не само разлози већ и до-бар прорачун. Једно велико царство никад не сме за-газити у рат за који није унапред сигурно да ће га и до-бити. Рат који смо водили против Персије био је бес-користан, a због њега смо се упустили и у друге ратове који нам, такође, нису користили. Сада, кад Синан-[312]-паша поново прижељкује рат, хтео бих да чујем шта ће нам донети тај други рат и је ли сигуран да ћемо га водити само c Аустријом, или ћемо против себе имати цео хришћански свет.Сви су ћутали, a султан Мурат се ове више врпољио на престолу. Мехмед-паши је било јасно да он ни по коју цену не жели нов заплет, јер му је било стало је-дино до мира. To му је дало још јачу снагу, na jeодваж-но иступио са оним што је сматрао најбитнијим:- Ја отворено и поштено иступам и овом приликом, како сам иступао и у свим другим државним послови-ма које сам водио. Знајте, против рата сам у овом вре-мену, јер је Аустрија довољно јака да се може успешно бранити на копну. Удружена c Млецима, Шпанијом и малтешким витезовима, угрозиће нас и на мору. Ако сам због тога против рата, нисам противан да се пола-ко, неприметно и свестрано спремамо за обрачун cАустријом. Али пре него што загазимо у битку, морамо снабдети војску најмоћнијим ватреним оружјем.- Значи, ипак си против рата! - добацио му је Си-

нан-паша.- Y овоме часу свакако. A ево и образложења: јани-чари су наша најбоља војска. Ја сам их био дисципли-новао, задовољио и поставио тамо где им је место. He знам због чега је смењен њихов јаничар-ага, па бих зато хтео да питам Синан-пашу, Лала Мустафа-пашу и Шемси-пашу јесу ли сигурни да могу некуд кренути ја-ничаре кад се сутра за то укаже прилика?Султан Мурат је подскочио на престолу, исколачио очи и са напетошћу се загледао у Мехмед-пашу:- Зашто су јаничари незадовољни, Мехмед-пашо?- Зато, узвишени падишаху, што се сви мешају тамо где им није место. Ја сам био дуго међу јаничари-ма и навикао их на ред и послушност. Испунио им ста-ра права, настојећи да буду потпуно одани вашој свет-лости. Сада, међутим, многи покушавају да их одвуку на своју страну. Бојим се да ће једнога дана наново по-чети да дивљају.Мурату је већ свега било доста, a Мехмед-пашини противници осетили су да су уместо зеца истерали из јазбине вука. Било им је јасно да је стари, лукави везир спретно извукао мач у виду јаничара. Мехмед-паша је стари храст, чији се корен разгранао дубоко у земљи, па ако га отворено почну рушити, може све да их при паду повуче са собом у пропаст. Доведени у неприли-[313]\ку, нису могли да се приберу, a бојали су се оног најго-рег - да заплашени султан брзо не преврне ћуд и по-шаље их џелату. Баш због тога је досетљиви Шемси--паша, снашавши се први, рекао:- Велики везиру, Мехмед-пашо, ниједан овде међу нама никад није посумњао да не водиш бригу o цар-ству, падишаху и исламу. Наша је намера само била да у присуству свемоћног падишаха размотримо општу ситуацију. Како нисмо били довољно обавештени o приликама у свету, веровали смо да је сазрело време за општи обрачун c Аустријом. Јесте, Синан-паша је жељан рата, то већ свако зна, само никад није био зло-намеран већ је сваки његов корак усмерен за добро па-дишаха, царства и ислама.- Ја сам рекао што знам, али бих рекао и оно што морам. Извесно време се многе ствари раде мимо мене, иако сам велики везир. A цео мој живот је био посве-ћен уздизању царства и верном служењу тројици па-дишаха. Можда се моје везировање превише одужи-ло. A можда сам и остарео да бих могао свакога задо-вољити. Зато бих замолио узвишеног и моћнога султа-на Мурата, хана над хановима, да ме замени млађим и способним човеком. Ја бих се повукао у миран живот, посветио добрим делима и молитви Алаху.Мурат је у гласу, кад му је Соколовић подносио ос-тавку, осетио призвук претње. Гледао је крута, досто-јанствена, хладна лица пред собом. Присетио се да је баш Мехмед-паша довео Селима на престо и све време владао уместо њега. Присетио се и оне ноћи кад је и њему осигурао престо. У магновењу побрканих мисли и страха који га је захватио, брзо се отрезнио од ма-мурлука и једва дошавши себи рекао:- Мехмед-пашо, нећу ни да чујем за твоју оставку. Ради као што си и до сада радио, a c овим je Велики ди-ван завршен.XVIIПобеду на Великом дивану Мехмед-паша је примио љутито и раздражено. Ишчекивао је најгоре, aдогоди-ло се обратно. Међутим, по одласку султана Мурата, сви учесници заседања су му пришли и честитали, али је он у њиховој љубазности назирао још већу мржњу, која ће их још чвршће ујединити да насрну на њега. Па[314]ни само држање султаново није обећавало ништа до-бро. To што се данас збило не доводи у питање само везирски положај већ и саму главу. Однети победу над толиким удруженим противницима, иза којих се нала-зе султанија Нурбану и сам султан Мурат III, значило је играти се својом главом или главама противника.Био је мутан октобарски дан, a дувао је млак јужни ветар, који дуго траје док не донесе кишу и рашчисти ону несношљиву цариградску нечистоћу, што на југо-вини избија из подземних канала, ћенифа и хамама. Враћајући се са Дивана, Мехмед-паша је баш после по-беде осећао као никад раније тај несносни задах ми-лионског града, који га је просто гушио. И ма колико да је хтео да одагна из себе седницу Великог дивана, није успевао. Тамо, у ватри говора, био је на себе забо-равио и сав се изменио. Срце му се грчило, руке дрхта-ле, грло се сушило. Једино су му мисли навирале и речи једва доспевале да их хватају. Сви су били колико изненађени толико и зачуђени његовом мирноћом. Кукавице и плашљивци, само што није гласно узвик-нуо. Чак и његов највећи противник Шемси-паша, по одласку султана Мурата, љубазно му се осмехивао. Истина, Синан-паша је стајао по страни, више расрђен него разочаран, и својим разроким очима бесно стрељао великог везира. Ко ће други, ако неће брат, помислио је Мехмед уз невесео осмех и присетио

се како га је годинама унапређивао, као свога Херцегов-ца и врлога брата рахметли Рустем-паше.Сада је све свршено, закључио је. После његовог пада или смрти више нико неће моћи ни умети да про-дужи моћ Отоманског Царства. И та му мисао поново врати мир човека који зна да је све урадио што је било потребно и у његовој моћи, али да је време учинило своје. И баш због тога осетио се добро, скоро му је лак-нуло на души, мада ни раније није осетио оно тешко, равнодушно помирење са стварима око себе. Сада по-готову не! To што се догодило на Великом дивану још више је учврстило његову одлуку да у миру сачека су-коб. Од смрти синовца Мустафа-паше ионако се више никог није бојао, a Велики диван му је показао да се у ствари сви њега боје. To му је било колико драго, то-лико и награда, јер је потврђивало да ни поред толико зла и неправди, пањкања и подметања, нико није успео да га сломи и унизи.Сада му је преостало да се наново преда раду, али[315]му се у исто време све више повећавало интересовање за историју. Y њој је хтео да нађе своје место, како би са пуним миром и равнодушношћу могао суђенога часа склопити уморне очи. A било га је и те како заоку-пило дело Мухамеда Мешије »Огледало света« - описи косовског боја, султана Мурата и Бајазита. Yовом спе-ву је умни Мешија приказао трагичне судбине два вла-даоца и два храбра народа, који су сабљама делили свет и међе постављали. Од тога догађаја отпочела је чемерна судбина српског народа, који му је сада био најближи и скоро недељив од његове судбине. Мурат, Лазар, Бајазит - три крунисане главе и Милош Коби-лић, како га је Мешија звао, све више су га задивљава-ли. Како је чудесна светлост историје, мислио је Мех-мед-паша, настојећи да из ситних везова слова открије оно што ни векови, ни догађаји, па ни људска пакост и злоба нису били у стању да замраче. Али ето, очи су му већ слабе, немоћне да се ухвате укоштац са слови-ма. A душа баш то жели! И зато му не остаје ништа друго већ да позове вернога Хасан-агу, то некадање босанско чобанче, које је извукао из беде, мрака и не-знања, a које сада зна три језика, пише песме и оданије му је од синова. ~"- Хасане, дођи да наставимо читање! - викнуо је и угодно се завалио на јастуке на миндеру.Хасан-ага, још голобрад младић, пре непуних осам година доведен је са осталом српском децом у Цари-град. Био је за главу виши од осталих малишана, имао крупне светле очи и тршаву косу. Мехмед-паша је не-радо присуствовао церемонијалу довођења босанске нејачи, али тога пута није могао те море да се ослобо-ди, јер је пратио султана Селима. To дете, отргнуто са бучне обале Дрине, уплашено га је посматрало. Учи-нило му се да у њему види себе. Осетио је бол и са-жаљење према малишану и сутрадан га узео себи. Де-чак се звао Кајо, a Мехмед му је дао име Хасан. Пошто се навикао на његов двор, потурчио га је, послао у те-кију и стално призивао уза се. Толико је заволео деча-ка да више није могао без њега, a ни Хасан без Мехмед--паше. Прво је изучио стране језике: грчки, турски, арапски и латински. Затим логику, филозофију и сти-листику. Студирао је две године и шеријат, јер је Мех-мед-паша намеравао, чим младић ојача и стекне до-вољно искуства, да га пошаље за санџак-бега у Херце-говину.[316]Међутим, кад је остао без икога свога, Мехмед--паша није могао никако да се одвоји од вернога Хаса-на и задржао га је. И ето, сада му је младић не само драг земљак већ и десна рука у свему. Помагао му је уместо писара и свуда га пратио. Чак је и спавао у предворју Мехмед-пашине одаје. Хасан је био захва-лан Мехмед-паши што му је помогао да широко отво-реним очима упозна живот и лажљиви свет, људске слабости и непостојаност онога што људи исповедају као веру, истину или начело по коме се, тобоже, упра-вљају. Живећи уз Мехмед-пашу, Хасан је увидео да је онај слој људи што владају и држе у рукама богатство и моћ стварно највећа беда и највећа лаж. Taj султан, посматран издалека, изгледао је светао као сунце, a ви-ђен овако изблиза, нарочито насупрот постојаног и скромног Мехмед-паше, само је телесина захваћена страшћу и уживањима. Исто тако, двор, султанови пратиоци, харемске жене, евнуси, џелати, све је то тру-ло и лажно.Узевши књигу »Огледало света«, Хасан је клекао на колено испред Мехмед-паше и загледао се у очи вели-ког везира.- Зар не би било боље да се одморите, велики вези-ру?- Кад слушам како ти читаш, најбоље се одмарам и уживам...Хасан је оборио очи на књигу, помакао сламчицу којом је био забележио где је прошле ноћи стао и от-почео да чита:»Некакав газија удари једнога неверника халебар-дом и пресече га напола. На супротној страни, други неверник се грохотом засмејао. Газија га тада упита: -Је ли, бре, проклетниче, смејеш ли се то мени? - Heсмејем се теби, Турчине, већ оном моме несретном зе-мљаку што га малопре пресече. Он је јуче пред кнезом Лазаром попио седам купа вина за душе седморице Турака, које је био наменио да посече, говорећи да ће просути њихову крв. А, ето, просу се данас његова, не-мајући времена ни да се замени. - И кад је то рекао,

лу-кави ђаур пусти стрелу и погоди газију у чело, па се опет грохотом насмејао.«- Видиш ли, Хасо, како су наши преци и у најтежим часовима умели да буду храбри. Смеју се и изненада задају противнику смртне ударце?- Ко су овде у овом спеву наши, узвишени везиру?[317]- запитао га je намерно Хасан-ага.- Па, Срби, Хасане. Узалудно је што смо веру про-менили, језик и крв су главно. Што сам ближе Богу и истини, све сам ближе и своме завичају. Знам, нећу имати среће да свој мртви пепео и кости оставим негде поред Лима, али ћу се и мртав осећати оним чиме ме је мајка задојила. Hero, настави даље, Хасане!Стихови су навирали, a Хасан их је изговарао онако како су га учили у текији:Они њешво тело претворише v neneo,Јер је шзи Мурат био c њиме бој.Тако им је зем,Ђа поста.га тесна,A време кад је то било OCTCLW јеДа се у векове векова приповеда.Свуда су одсечене Liaee куд пог-ледаш!Лежала су мртва телеса куд шд се макнеш!Преко мртвих јурили су на бесним хатовима,Са обе стране врсни јунаци у бој.A кад су неверници осетили da cy no6ehenu,Усгукнуше на:шд, погнутих 1лава.Турски витезови cy шнили непрнјагеље.Али на попршиту je ocrao султан Мурат,Одакле je Motao гледати љуги бој.Ту, у близини, лежао је рањен један неверник,Огрезао сав у крв од ногу до поносне главе.Рањен је био u бежати није могао,Ипак се придшао, јасно видећи газију Мурата.И тада куцну великом цару сућени час.Онај што је лежао рањен, хитро је скочио,И бојпим ханџаром пробо цара Мурата,Koju je TOI ucroia часа, на овом свету,Постао мученик за веру u газија на бојном пољу.A ко за веру погине, постаје газија шехид,И као светлосг одлази Алаху u Пророку.На Муратово место je ceo одмах Бајазит,Довршио је започети бој u посекао неверногСрпског цара Лазара, ratcohe шзију u мученика.- Знаш ли, Хасо, ко је био тај неверник што је пробо цара Мурата?- Знам, честити везиру, Милош Обилић.- Велики је то био бој, страшан и за векове одлучу-јући. Оба су цара у њему изгубила главе. О, кад би мени свемоћни Алах дао прилику да будем шехит, да за-[318]вршим живот у боју, као што је то подарио великом га-зији Мурату!Хасан је наставио да чита:»Гази Мурат је био човек као и отац му: добротво-ран, праведан и мудар. Пријатељ вере, заштитник правде, доброжелателан, пријатељ убогих. Странце је срдачно примао и пружао руку помоћницу безнадеж-нима. Био је човек здравога расуђивања, велики јунак, али човек од срца. Свој живот је посветио идући путем господњим и борећи се за ислам.«- Ето, Хасо, видиш да је и за газију какав је био цар Мурат живот био прекратак да оствари оно што је же-лео. Ја сам такође водио многе ратове, идући путевима Алаховим! Победио сам многе војсковође и освојио многе земље. Угушио сам неколико буна. Mope ce крви у томе пролило, многа зла и неправде нанеле, иако ни-када нисам желео то да чиним. Зато би ми требало у миру још дуго живети, како бих све што имам на до-бра дела утрошио, али, и поред тога, ни стоти део зла не бих могао исправити. Нека ми моћни Алах опрости за све што у младости нисам могао да сагледам и уту-вим да су највеће добро на свету мир, ред и закони-тост, јер где тога нема, правди и срећи је одзвонило.

- О, високи, десетине година си посветио реду, за-конитости, правди и труду за добро сиротиње. Зар је то мало?- Мало је, мало, Хасане! Колико сам држао власти и снаге, нисам је довољно користио да коров око себе истребим. Истина, ипак сам учинио да се људска беда умањи и живот постане сношљивији.- Moj велики заштитниче и добротвору, још је у тебе века и снаге да многа добра људима учиниш. A онога дана кад пођеш Алаху на истину, бићеш газија двају народа који су се вековима око славе и превлас-ти борили. Наиме, мислим на Србе и Турке. За оба на-рода си учинио све што је смртан човек могао. Они ће твоје име овековечити. Кад те више не буде на земљи, тек тада ће увидети како је велики и праведан човек њима управљао.- He знам, Хасане, али ништа ме не може поколеба-ти да се борим противу зла кога има свуда око нас. Знам само једно: ма како човек био смео и племенит, доцкан долази до сазнања да је суштина правога жи-вота борити се противу неправде, лажи и подлости, које обично седе тамо где су најмоћнији и у чијим су[319]рукама власт и богатство - одговорио је занет у своје мисли Мехмед-паша и дао знак Хасану да заврши, како би се одморио.XVIIIСутрадан је Мехмед-паша као и обично устао рано. Пошто се вратио из хамама, клањао је сабах, попио кафу и попушио лулу дувана. Одморан, предао се по-том свом свакодневном раду. Тога дана је требало, по-ред државних послова, да обави још један посао. Нека дубровачка лађа му је била донела чоху, кадифу, сви-лене и памучне тканине, a добио их је у замену за жито са својих поседа у Албанији. Kao велики пријатељ и за-штитник Дубровника, Мехмед-паша је уступао Дуб-ровчанима све своје жито, c тим да му они у замену шал>у ретке тканине, које је махом уступао својим зе-мљацима трговцима да их продају. Y исто време треба-ло је да реши и неки веома заплетен спор, што је био избио између Млечана и Дубровчана. Под заштитом султаније Нурбану, Млечани су преко Шемси-паше били успели да успоставе везе са заштићеним јевреј-ским трговцима, па су затим уз доста смањену царину отпочели скоро на целом Средоземљу сурово да по-тискују дубровачке трговце. Млечани и Јевреји, према подацима које му је изнео дубровачки посланик, ко-ристили су се подмићивањем турских власти, чиме је причињена велика штета и царској благајни.Али Мехмед-пашу је ипак највише обрадовала вест коју му је донео дубровачки посланик - писмо Јована Лучића. V писму га је Лучић извештавао: »Честити ве-зиру, твој син Милан је већ зрео човек, добар трговац и отац троје мушке деце. Kao очух, учинио сам са своје стране све, давши му нешто капитала и саградивши му кућу. Пошто му је ових дана умрла мајка, више нисам обавезан да кријем тајну његовог порекла и вашег очинства. A искористио сам присуство и вашег племе-нитог рођака, митрополита Саватија, који је Милану објаснио ко му је отац и како је његова мајка захтевала да се то крије до њене смрти. Сада су сви ти разлози отпали, па вас обавештавам, стављајући вам на душу да и ви учините све што можете за свога сина, који се поноси што сте му отац. Са своје стране ја ћу му и даље указивати сву помоћ, али сам остарео и може се деси-[320]ти да ускоро одем Богу на истину. Ово ми је била света дужност и ја вам се извињавам што сам морао да вас овим писмом узнемиравам. Јован Лучић.«Гледајући дубровачког посланика, Мехмед-паша није могао да нађе погодну реч да отпочне разговор o томе што му је Јован писао. Наиме, он је већ давно био заборавио на Милицу робињу и велику своју љубав у Београду. Сада је све то оживело у њему, узбудило га и учинило пресрећним. Много је волео Дубровник, до-бро му чинио, тако да вероватно њему треба захвали-ти што је златоносна река читаво пола века текла из свих делова Турске у тај лепи град на морској стени. Међутим, сада је он осећао захвалност према томе гра-ду, јер је његов син, кога никад није видео, нашао тамо своје склониште, засновао животну срећу и довео на свет три његова унука.- Је ли вам Јован још штогод поручио? - упитао је Мехмед-паша дубровачког посланика.- Није, светли везиру.- Реците му да остајем његов дужник за све што је за мене учинио. A сада, реците ми, кад путујете натраг?- Лађа је спремна, али сам морао одгодити полазак због вашег позива. Кренућу чим ме отпустите. Погод-но је време за пловидбу.- Ово писмо предајте Јовану, a овде је мој налог Се-нату да се на мој рачун исплати сто хиљада дуката дуга Јовану Лучићу.- Све ће бити извршено како наређујете, узвишени везиру!- Господине, наредио сам својим момцима да уто-варе у вашу лађу поклон који шаљем Јовану и моме

ро-ђаку митрополиту Саватију. Надам се да вам то неће бити тешко понети?- Чините ми велико задовољство.- Онда, пођите са срећом. A можете казати Сенату и свима у Дубровнику: док сам ја велики везир, свим средствима ћу штитити ваше интересе.Дубровачки посланик се дубоко поклонио и озаре-на лица напустио Мехмед-пашину резиденцију.Осећајући се задовољан што се и своме сину и Јо-вану Лучићу одужио, Мехмед-паша је прионуо на по-сао и посвршавао још неколико важних послова. И та-ман када се спремао да крене, зачула се вика у пред-собљу. Позвао је дежурног чауша и запитао га:- Шта се то тамо догађа?21/,- Дошао је онај луди Ахмед дервиш што тврди да му је Лала Мустафа-паша отео спахилук у Босни. На-валио је и тражи да га ви примите, a због тога што га не пуштамо виче на сав глас и ружи нас.Мехмед-паша се осмехнуо и рекао:- Пустите га.Како се Мехмед-паша био спремио да крене, стајао је иза свога раднога стола и пажљиво посматрао круп-нога Ахмеда, који се беше обукао у дроњаво дервишко одело. Кад је ступио преко прага, сагао се, ударио гла-вом o ћилим, скинуо c ногу сандале, na je пошао на вр-ховима прстију и испруженом левом руком предао ве-зиру своју молбу. Мехмед је прихватио молбу и отпо-чео да је чита. Тога часа Ахмед је из десног рукава ис-тргао нож и невероватном силином и брзином сјурио га Мехмед-паши у груди, Смртно рањен, Соколовић се десном руком машио према ханџару који је висио иза њега на зиду, али га није дохватио већ се стропоштао на под.- Умри, неверниче! - узвикнуо је Ахмед и јурнуо вратима.Чауши су се стрчали са свих страна, оборили Ахме-да на земљу и свезали. Мехмед-паша је одмах пренет у своју собу. Лекар му је превио рану, али му помоћи није могао. Издахнуо је, не долазећи свести, након три сата.Султан Мурат је забранио да се изврши ислеђење над Ахмедом, већ је наредио да га одмах обесе. Про-тивници великог везира су протурали глас међу узбу-ђене јаничаре и ожалошћене Цариграђане да је Мех-мед-пашу убио луди верски фанатик, јер му је одузео спахилук. Чак су тврдили да је убица родом Босанац, и да му је Мехмед-паша убио оца приликом кажњава-ња јаничара који су се били побунили при доласку на престо султана Селима II.Да сасвим затуре траг своме злочину, Шемси-паша, Лала Мустафа-паша и Синан-паша наговорили су сул-тана Мурата III да се Мехмед-паша свечано сахрани и испрати до свога турбета, што га је подигао још за жи-вота уз своју џамију у Ејубу.[322]ЕПИЛОГСмрт Мехмед-паше Соколовића болно је одјекну-ла широм Турске Царевине. И док се Цариград пи-тао и нагађао ко је стајао иза лудог дервиша, глас o Мехмедовој погибији летео је као на крилима од гра-да до града, од села до села, док није допро и до Хер-цеговине и Босне. Најпре се то са страхом шапутало. Али, једнога дана у Мостару санцак-бег Селим Соко-ловић је то обелоданио преко телала, позивајући верне муслимане и одане поштоваоце Мехмед-паши-не да клањају џеназу за »племениту душу великог ве-зира и нашега добротвора и земљака«. После тога се широм Босне и Херцеговине, са свих минарета, као врисак бола, извила »фатиха« из прве суре Курана:О, творче царства, спаси нас грешне u ништавне, Јер ти си Бог, сила венна u трајна, A cee je друго пролазно u подло.Исто тако, чим је вест стигла у пећку патријарши-ју, патријарх Герасим је позвао све калуђере, митро-полите, ђаконе и архимандрите, па им рекао:- Браћо моја у Христу, примио сам црне гласе да је некакав полудели дервиш убио нашега великога заштитника Мехмед-пашу Соколовића. Без обзира на то што је он био муслиман, a ми хришћани, Бог је један и недељив, зато вас позивам да одслужимо ве-лику молитву упокојеницу за његову душу.Одмах потом су се огласила патријаршијска зво-на, a y цркви је лично седокоси патријарх Герасим служио упокојену молитву за душу великог заштит-ника српског народа. Потом је издато наређење свим митрополитима, владикама и игуманима манастира да одслуже молитву своме заштитнику и доброчи-нитељу Мехмед-паши.A y Пивском манастиру, који је био тек довршен,[323]митрополит Саватије je позвао иконописца попа Страхињу и запитао га:

- Твојој руци и твојој памети још се ништа није отело, колико ја знам, оче Страхиња?- Урадио сам све што сам умео да оживим наше светиње. Десетине цркава и манвс*ира испуњене су мојим фрескама. Истина, овде ми није баш све ишло за руком. Малтер се није добро осушио, a ти ме стал-но пожурујеш, као да смо пред судњим даном.- Нисмо пред судњим даном, али ми се чини да ћемо наново имати много мука и невоља c Турцима. Знаш да су нам олово задржали у Фочи и њиме по-крили џамију. Само, то није толико страшно! Задеси-ла нас је друга велика несрећа: убијен је наш заштит-ник и ктитор овога светог храма - Мехмед-паша Со-коловић.- Нека му Свевишњи да души рајско насеље! - уз-викнуо је иконописац Страхиња.- И ја то исто кажем, али ми смо дужни да овде оставимо вечан спомен на њега. Ја бих желео да га при улазним вратима насликаш како на руци држи овај манастир као своју задужбину. Можеш ли се тога прихватити?- Никада, свети владико, нисам видео великог ве-зира Мехмед-пашу.- Имам једну његову слику, коју је радио некакав Млечанин или Дубровчанин.- Онда је све у реду. Дај ми је, па ћу за вечна вре-мена насликати Мехмед-пашу c десне стране улаз-них врата. Он је дао новац да се подигне овај свети храм, нека га и мртав чува од свеколиког зла које би га могло снаћи.Тако до дана данашњег на челноме зиду стоји лик Мехмед-паше Соколовића и од свих бура и недаћа штити Пивски манастир.Душан Баранин МЕХМЕД-ПАША СОКОЛОВИБИздаванСРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Београд, Маршала Тита 19IЛиковно-графичка опрема Раде РанчићКоректор Гордана ЈовановићТираж 6.000Штампа РО графичке делатности„Нови дани" Београд, Војводе Бране 13