DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARUDEPARTMAN: TEHNIKE NAUKEStudijski program: GRAEVINARSTVO

GRADJEVINSKA MEHANIZACIJA I OPREMA

SEMINARSKI RAD I

Mentor: Student:Dr. Sc. Izet Hot Bahtijarevi Emir 08-001/122.2.1. Maine za beinski transportMaine za beinski transport spadaju u grupu maina koje se koriste prvenstveno za transport po kopnu, i predstavljaju najzastupljeniji vid transporta u graevinarstvu. Maine koje se u danasnje vreme najese koristi za beinski transport su kamioni kiperi, damperi traktori sa prikolicom, tegljai sa prikolicom i poluprikolicom Transport u graevinarstvu najee se odvija putem vozila raznih konstrukcija na pneumaticima. To su vozila koja karakterie visoka brzina na otvorenim putevima, velika manevarska sposobnost i prilagoavanje svim vremenskim i terenskim uslovima. Dosta esto se javlja potreba za transport po nepristupanim terenima, pa se mogu koristiti i guseniari. Kao radni organi ovih masina javljaju se metalni koevi, radne platforme i cisterne za prevoz. Transportna vozila za beinski transport se mogu podeliti na vie grupa i to na: Vune maineVunemaineslue pri obavljanju razliitih radnih operacija, mogu se povezati sa prikolinim i poluprikolinim sredstvima ime se dobija celina poznatija kao vuni voz. Najvanije vune maine su traktori tokasi, traktori guseniari, dvoosovinski tegljai Koriste se za vuu prikolica na kraa i duza transportna rastojanja. Karakteriu se dobrim manevarskim sposobnostima u radu na movarnim terenima. Samohodne nosive transportne maine ine najveu grupaciju maina za kopneni transport. Sluze za utovar i istovar gradjevinskog materijala koji se smesta u celicne koseve pravouganog oblika. Zapremina kosa varira od 3 10 m3. Najcesce su sa dizel motorom, jacina motora varira od 100 do 1000 kW. Tipina vrsta vozila su damper, kamioni kiperi, mini damper Prikoline i poluprikoline maineTo su maine koje nemaju sopstveni pogon ve su vuene od strane druge maine. Mogu biti univerzalne ili za neku specijalnu namenu. Karakterisu se velikom ekonomicnosti u pogledu transporta velikih kolicina materijala. Mogu se korisiti za transport prasinastog i tecnog materijala, kao i tecnih energenata.Primer prorauna prakticnog uinka kamiona kipera:Up = Ut Kv Kr KpUt teorijski ucinakKv koeficijent korienja radnog vremenaKp koeficijent punjenja kaikeKr - koeficijent rastresitostiGradjevinska Mehanizacija Bahtijarevi Emir

Tc trajanje radnog ciklusa3.3.3. GrejderiKao nezaobilazne maine koje se koriste u graevinarstvu su Grejderi. Oni predstavljaju veoma brze i pokretljive maina za razastiranje, planiranje i oblikovanje svih vrsta rastresitih materijala. Karakteriu se dosta velikim dimenzijama i sa jakom i vrstom konstrukcijom. Konstrukciju grejdera ini bazna maina teglja na gumenim pneumaticima, grejderski most, grejderski no, uredjaji za pomeranje noa, pogonskog i transmiosionog uredjaja i kabine. On ima no na njegovoj sredini izmeu prednjeg i zadnjeg pneumatika koji ima mogunost rotiranja i naginjanja u svim pravcima. To je osnovni alat ija pokretljivost u radnim poloajima, daje grejderu obeleja univerzalne maine. Grejderski noevi su konkavni, slini anglo-dozerskim noevima i konstruiu se od elinog lima. irina noeva moe biti od 2.3 4.8m, dok je visina 0,5m. Grejderi mogu biti s prednje strane opremljeni manjim dozerskim noem, a sa zadnje rijaem koji omogucuju olakan iskop razaranjem tla. Ako postoje, rijaa ima ili 1 ili 3.Pored obinih grejdera postoje i grejderi koji poseduju specijalne noeve,pomou kojih se material kopa u slojevima i transportuje do mesta ugraivanja tj. do mesta nasipanja. To su tzv. Grejder elevatori, oni su nali iroku primenu kod iskopa zemljanog materijala iz rovova i useka. Karakteriu specijalnim noevima i deponijskim transporterima koji obavljaju napred navedene operacije.Najveu primenu u graevinarstvu tokom gradnje u niskogradnji, koriste se kod izgradnje nasipa, putnih i eleznikih saobraajnica, kod izgradnje pisti Mogu se upotrebiti i u hidrogradnji, naroito kod nasutih brana.Takodje, mogu da se upotrebe i za radove koje izvravaju utovarivai, na primer kod plitkih iskopa zemljanog materijala, najvise do 15cm dubine, transporta na kracim duzinama 50 - 100m, seenje gustog rastinja Grejderi mogu biti: vueni i samohodni - tzv. motogrejderi.Snaga motora grejdera se kree od 35 315 kW, najee su sa ugradjenim dizel motorima, dok u dananje vreme postoje i grejderi sa zasebnim elektromotorom za pogon. Teina grejdera ide od 7 24t. Brzina grejdera moe da bude do 40km/h.Primer praktinog uinka grejdera:

Up = ( B - 2 ) / n d V Kv KrB - irina radne trake D - debljina sloja materijala koji se razastireV - radna brzina maineN - broj prelazaka maine preko istog mestaKv - koeficijent koricenja radnog vremenaKr -koeficijent rastresitosti materijala4.2. Trakasti transporteriPostoje razliite maine za transport zrnastog materiala na kraa rastojanja, kao jedna od najpoznatijih maina ovakvog tipa su trakasti transporteri. Trakasti transporterisu pogodni za transport jedininog ili rasutog tereta. Mogu biti horizontalni, sa odredjenim nagibom ili u krivini. Trakasti transporteri izvrsavaju svoj rad kotinualnim radom, i predstavljaju jednostavne maine koje se sastoje od nosaca trakastog transportera, pogonskog valjka, beskrajne trake i pogonskog i upravljackog uredjaja. U sklopu konstrukcije sreemo i nosae trakastih transportera, koji imaju cilj da prenesu svo optereenje od transportera na tlo. Na krajevima nosaa se nalaze valjci, iji je zadatak da obezbede siguran prenos obrtnog momenta motora na traku i da obezbede potrebnu silu trenja izmedju pogonskih valjaka i unutranje povrine trake, tj njihov zadatak se sastoji u omoguavanju kretanja trake. Duina ovih valjaka iznosi od 0.4 - 1.8m. Trake na nosau transportera mogu biti od gume ili elika, povrinski sloj trake moe se izvesti kao glatki ili kao hrapav. Poloaj trake moe biti razliit, medjutim najee su u horizontalnom poloaju.Izvode se kao stacionarni, prenosivi ili prevozni. Trakasti nosaci transportera imaju zadatak da prihvate opterecenje od svih vitalnih uredjaja transportera i da ga prenose na podlogu stajajnja. Vunim ureajem se ostvaruje kretanje radnog ureaja trake. Traka je osnovni i najodgovorniji element transportera. Traka treba da bude : gipka, da ima dovoljnu jacinu, da je otporna na habanje i udare. Prema obliku nosivih valjaka traka moze biti ravna ili koritasta. Uobiajeni prakticni ucinak trakastog transportera se krece u granicama od 500 5500 m3/h, a moze biti i veci. U ranijem periodu, mogli su se sresti trakasti trasporteri sa dizel motorom, dok je pogonski uredjaj dananjih trakastih transportera iskljucivo elektormotorni, sa snagom motora krece se u granicama od 15 do 50 kw. Pogonski mehanizam sastoji se od elektromotora, reduktora i pogonskog bubnja. Pogonski bubanj se pravi od livenog gvoa ili od elika, a po potrebi se moe obloiti drvetom ili gumom kako bi se poveao koeficijent trenja izmeu njega i trake. Trakasti transporteri su vrlo ekonomina transportna sredstva za velike udaljenosti.

5.3. Utovarivai sa jednom kaikomTransport bilo kakvog materijala u gradjevinarstvu nebi bio mogu bez prethodnog utovara, zbog toga je dosta bitno naglasiti neke osnovne karaktiristike i osobine ovih maina. Maine za iskop i utovar materijala se ubrajaju u maine za zemljane radove. Masine koje vrse utovar u odgovarajua transportna sredstva se nazivaju utovarivai. U maine za iskop i utovar zemljanih materijala spadaju: Bageri, Dozeri, Grejderi, Utovarivai i SkreperiNajcesce zastupljena grupa utovarivaa koji slue za utovar zemljanog materijala u koeve kipera i ostalih kamiona ine utovarivai sa jednom kaikom. Konstrukcija ovih maina je dosta jednostavna, sastoje se od bazne maine traktora i radnog organa teleskopske strele sa kaikom. Svi utovarivai sa jednom kaikom rade kao cikline masine, prema definisanim tehnolokim emama.Zapremina radnog organa se krece u granicama od 0.5 30m3. U zavisnosti od vrste radnog organa imamo vise tipova konstrukcija baznih masina. Bazne masine svih utovarivaca sa jednom kasikom su konstruisane kao traktori tokasi i traktori guseniari. Utovarivai sa jednom kaikom na bazi tokasa su uradjeni u dve varijante i to sa krutom i razlomljenom asijom. Svi utovarivai sa jednom kaikom se prema konstrukciji radnog organa i mogunosti manipulacije dele na: Utovarivai sa eonom kaikomOd svih vrsta utovarivaa, najee na gradilitu imamo priliku da vidimo ovakve utovarivae. Najveu primenu imaju na utovaru iskopanog zemljanog materijala. Punjenje kaike se vri pod dejstvom vune sile bazne maine, dok se pranjenje vri samo izvrtanjem kaike. Najee su sa dizel motorima, gde snaga zavisi od kapaciteta kaike i ide od 30 370 kW, dok brzina kretanja moe da iznosi i do 40 km-h. Tehnoloka ema je tipa Napred nazad, i sastoji se iz kretanja napred i nazad po dve unakrsne putanje. Utovarivai sa kaikom za istovar na stranuKorienje ovih maina ima za cilj poveanje efikasnosti rada utovarivaa. Sama konstrukcija omoguava razliit poloaj kaike to ubrzava utovar i poveava uinak maine. Punjenje kaike se vri kao i kod utovarivaa sa eonom kaikom, dok se pranjenje podrazumeva uspravljanje kaika oko jedne od bonih strana. Osnovni delovi su bazna maina, traktor toka i kaika za istovar. Pogon traktora je mehaniki, i snaga mu se kree od 50 100 kW. Praktini uinak se kree od 50 150 m3/h. Utovarivai sa kaikom za istovar preko glavePrimena ovakvih maina je isto ekonomske prirode, radi smanjenja ciklusa utovarivaa. Karakteriu se posebnom konstrukcijom utovarne kaike i rama, ime je mogue podizanje kaike i istovar materijala bez pomeranja utovarivaa.Bazne maine utovarivaa su traktori guseniari. Pogon traktora je mehaniki, na dizel motorima i snaga mu se kree od 50 120 kW. Zapremina kaika se kree od 0.4 3.5 m3, dok brzina kretanja iznosi od 1 12 km/h.6.7. Poduno popreni kranovi Lansirne reetkePoduno popreni kranovi predstavljaju maine koje se najcesce koriste za transport kabastog materijala u gradjevinarstvu. Kako im samo ime kaze, mogu se kretati u oba pravca. Dosta se cesto koriste u danasnje vreme, najcesce se koriste kod mostova i njihov osnovni zadatak je da podizu i prenose glavne i poprecne nosace ili prefabrikovane elemente tokom montaze. Mada se mogu koristiti i kod nadvoznjaka i podvoznjaka i vijadukata. Nosivost kranova je veoma bitna osobina koju treba uslovno receno, nosivost poduno poprenih kranova je velika i krece se od 150 1500 kN. Ovi kranovi najcesce rade na principu elektromotora i njihova snaga varira od 30 100 kW.Ovi kranovi se sastoje od jedne ili dve rasponske grede, duzina ovih greda iznosi od 20 50m, i ona je cesto jednaka duzini samog mosta. Na donjem delu greda se nalaze kretni uredjaji, tzv. ,,macke, dok se na gornjem delu nalaze dva para kranskih kolica. Kretanje ,,macke se omogucava koriscenjem ina ili vodjica. Da bi se obezbedila stabilnost ovih kranova, koriste se oslonacki stubovi, koji se montiraju na stubove mostova.Dosta su slicni sa portalnim kranovima, jedina razlika je u tome sto lansirne trake imaju pokretnu rasponsku gredu koja se krece po gornjem pojasu oslonackih stubova. Kod obe vrste kranova je nesmetano kretanje kranskih kolica sa kukama po celoj duzini grede.Mogu se izvesti na vise nacina i to kao: Kranovi portalnog tipa Kranovi tipa dvoblocne grede u prostoru.Primer prorauna praktinog uinka kod kranova:Up = T / Tc K Kv Kp Krgde su:K - zapremina korpe za beton (0,5 , 0,75 , 1 m3)Kv - koeficijent koricenja radnog vremenaKp - koeficijent punjenjaKr - koeficijent rastresitosti (obino je 0,95)Ciklus Tc se sastoji od :Tc = Tu + Td + To + Tm + Ts +TpTu - utovar tereta,Td - dizanje tereta To - okretanja (0,7 -1,0 okret / min ), Tm - brzine make ( 20 m / min ), Tp - pranjenje korpe ( istovar tereta ) i povratkaDRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARUDEPARTMAN: TEHNIKE NAUKEStudijski program: GRAEVINARSTVO

GRADJEVINSKA MEHANIZACIJA I OPREMA

KOLOKVIJUM I

Mentor: Student:Dr. Sc. Izet Hot Bahtijarevi Emir 08-001/12Zadatak 1: Koristei tekst zadatka broj 6.28. iz zbirke zadataka Prof. dr Aleksandra N. Stefanovia, reiti zadatak:

Napomena: Kako u zadatku 6.28. nema potrebnih dvocifrenih podataka, kao zamenu sam radio zadatak 6.29. iz iste zbirkeUsvojene zamenjujue vrednosti: Zadatkom se trai:a) koliki je satni uinak jedne abe?b) za koliko sati rada jedna aba moe da sabije predvienu povrinu, odnosno koliinu zemlje?c) za koje vreme aba pree duinu od 20m u svom radu u jednom prolazu na sabijanju sloja zemlje ako joj je duina skoka 0.12m, tj. za toliko se pomeri unapred posle svakog udara o tlo?Reenje:a) satni uinak (sabijene zemlje) radom jedne abe:Upr = Kv [m3/h]Kv = Upr = b) potreban broj sati za sabijanje predviene povrine, odnosno koliine zemlje jednom abom bie:- treba da se sabije sledea koliina zemlje:Q = 1200 m2 * 0.22 m = 264 m3 (zbiveno stanje)Zato to se sloj nasute zemlje 0.30 m posle sabijanja smanji na 0.22 m, pa se za dalji proraun uzima zbivena debljina sloja zemlje.Potreban broj sati rada jedne abe:Nh = = = 23.14 24 hc) aba u jednom svom prolazu na sabijanju zemlje pree 20 m. Prema datoj semi aba da bi savladala 20 m duine (teino rastojanje) treba da pree u samoj samoj stvari rastojanje:L = 20 m - 0.90 m (prenik krune oslone povrine abe) = 19.10 mPoto aba za jedan minut ima 26 udara i posle svakog udara pomeri se za 0.12 m, to ona za minut pree duinu:l1 = 26 * 0.12 = 3.12 m/mina duinu od 19.10 m za vreme:

Zadatak 2: Koristei tekst zadatka broj 5.1. iz zbirke zadataka Prof. dr Aleksandra N. Stefanovia, reiti zadatak:

Zadatkom se trai da se odredi satni uinak eonog utovarivaa na utovaru zemlje II kategorije.Usvojene zamenjujue vrednosti:

Reenje:- Uinak utovarivaa za 1h izraunava se prema izrazu:

- Otpori kotrljanja utovarivaa u datim uslovima: - za praznu kaiku - za punu kaiku - Teina zemlje u kaiki utovarivaa:

Vreme potrebno za prilazak utovarivaa za punjenje kaike zemljom :

Provera oitane brzine:

Merodavna brzina

Vreme sputanja kaike za punjenje zemljom :

- Punjenje kaike zemljom;(smanjenje vremena na mestu punjenja dobijamo -10s)- Podizanje pune kaike na 1m visine :

- Prikljuenje brzinskog stepena :

- Kretanje unazad utovarivaa :

Provera oitane brzine:

Merodavna brzina

- Prikljuak brzinskog stepena :

- Izdizanje pune kaike za jo dva metra :

- Prilaenje utovarivaa sa punom brzinom damperu :

Provera oitane brzine:

Merodavna brzina

- Istovar kaike u damper :

- Prikljuak brzinskog stepena :

- Kretanje utovarivaa unazad sa praznom kaikom :

Provera oitane brzine:

Merodavna brzina

- Prikljuak brzinskog stepena :

Ukupno vreme trajanja radnog ciklusa utovarivaa je:

Uinak utovarivaa trajanja jednog ciklusa utovarivaa:

Zadatak 3: Koristei tekst zadatka broj 4.6. iz zbirke zadataka Prof. dr Aleksandra N. Stefanovia, reiti zadatak: Napomena: Kako u zbirci nema zadatka broj 4.6. kao zamenu sam radio zadatak 4.7. iz iste zbirke

Usvojene zamenjujue vrednosti:

Reenje:- Izraz za uinak povlane lopate je:

- Duina privlaenja pune lopate:

- Vreme privlaenja pune lopate:

- Vreme vraanja prazne lopate za 15 m:

- Ukupno vreme trajanja ciklusa:

- Uinak lake mehanike povlane lopate:

Zadatak 4: Koristei tekst zadatka broj 3.5. iz zbirke zadataka Prof. dr Aleksandra N. Stefanovia, reiti zadatak:

Napomena: Kako u zadatku 3.5. nema potrebna 2 dvocifrena podatka, zamenio sam samo prvu cifru jednog broja.Usvojene zamenjujue vrednosti:

Zadatkom se trai da se konstruie linija nosivosti krana.Reenje:Nosivost krana za najvei domet strele :

Nosivost krana za najmanji domet strele :

Nosivost krana za domet strele od 10m:

Nosivost krana za domet strele od 15m:

Na osnovu dobijenih podataka, moe da se konstruie linija nosivosti krana, za odgovarajue visine poloaja strele.

Zadatak 5: Koristei tekst zadatka broj 2.12. iz zbirke zadataka Prof. dr Aleksandra N. Stefanovia, reiti zadatak:

Usvojene zamenjujue vrednosti:

Zadatkom se trai da se odredi potreban broj vagoneta uskog koloseka. Reenje:- Eksploataciona snaga motora lokomotive:

- Tangencijalna vuna sila lokomotive:

- Specifini otpor od krivine:

- Otpor od uspona:

- Specifini otpor pri polasku iz mesta:

- Ukupna teina kompozicije:

- Ukupna teina vagona kompozicije :

- Provera kompozicije na mogunost pokretanja iz mesta:

Merodavna je teina - Teina jednog vagona sa teretom:

- Broj vagoneta u kompoziciji:

- Stvarna teina vagoneta u kompoziciji:

Provera kompozicije na duinu koenja jer su vagoneti bez konica:- Sila pritezanja konice na inski toak:

- Koeficijent trenja koionog uredjaja:

- Sila koenja je:

- Specifina sila koenja koja deluje na 10 kN kompozicije je:

- Brzina kompozicije je:

- Duina puta koenja za koeficijent koji uzima u obzir masu tokova () iznosi:

to je manje od duine koenja uslovljene zadatkom max