STRUČNA PRAKSA 5

,, Veština negovanja autonomije u vrtiću“

Decembar 2012

OPŠTI PODACI :

Naziv ustanove : Uzrasna grupa : pripremna predškolska grupaBroj dece : 21Vaspitač :

1. Procena korišćenja raspoloživih sredstava i materijala za rad u vrtiću

Savremena vaspitna praksa polazi od toga da je opremanje prostora za igru zajednička aktivnost vaspitača, dece i roditelja. To znači da se u opremanju prostora polazi od očekivanja svih učesnika vaspitnog procesa. Predstave dece o dobroj igrački i njihove potrebe u tom smislu, treba da budu polazište u opremanju prostora. Stvoriti odgovarajući ambijent i omogućiti deci da u istom zadovolje svoje potrebe za socijalnim življenjem, komunikacijom i saznanjem je jedan od najvažnijih uslova za predškolsku ustanovu.

Kada govorimo o uređenju dečijeg vrtića , posebna pažnja se poklanja pedagoško-psihološkom, estetskom i zdravstvenom aspektu organizacije prostora u kome deca borave . Prostor se uređuje prema zakonskim propisima, normativima i zahtevima.

Materijal za vaspitno – obrazovni rad, kojim se raspolaže u dečijem vrtiću, vrednuje se prvenstveno preko aktivnosti koje podstiču i prilagođenosti dečijim potrebama i mogućnostima.Osnovni zahtevi za materijale i igračke, koje deca koriste su da budu čvrsti, kako bi deca mogla rukovati sa njima bez bojazni da će nešto oštetiti, da budu privlačni, što znači da budu lepo oblikovani i sterilisani, zanimljivi i lepih boja, šarene... Svakako treba da budu bezopasni da se deca ne mogu povrediti i da se lako dezinfikuju i održavaju, da budu bogati po mogućnostima za korišćenje, tako da deca mogu stalno da pronalaze nove načine upotrebe, prilagođenosti deci prema veličini, složenosti, kao i da se mogu koristiti pored individualnih aktivnosti i za grupne aktivnosti.

Opremljenost radne sobe je zadovoljavajuća. U sobi se nalazi kutak domaćinstva, kutak biblioteke, kutak za dramatizacije, građevinski kutak, frizerski kutak, kutak lekara, kutak prodavnice, stvaralački kutak, kutak društvenih igara. Devojčice najviše vremena provode u kutku biblioteke, kutku dramatizacije i kutku frizera, dok se dečaci više igraju u kutku majstora i kutku društvenih igara. Zajedničke aktivnosti odvijaju se u kutku dramatizacije, stvaralačkom kutku i u kutku prodavnice. Sva dečija literatura i beletristika smeštena je tako da bude dostupna deci u svakom trenutku. U sobi se nalazi muzička linija, DVD, TV , projektor , međutim, oskudevamo sa muzičkim instrumentima, ali nadamo se da ćemo otkloniti sve nedostatke i biti snabdeveni sa svim sredstvima za rad. Predlogom roditelja da se sakupi novac za igračke doprineli smo poboljšanju vaspitno-obrazovnog rada. Neke od igračaka donela su deca od kuće, pa i na taj način se nadopunjavamo. Što se tiče opremljenosti kutaka, najobezbeđeniji je kutak kuhinje, jer smo na samom početku dobili uglavnom sve potrebno za taj kutak. Dok za frizerki kutak, deca su donela od kuće razne bočice. Kada uzmemo u obzir didaktičke igre tu smo nešto bolje opremljeni (razne vrste puzli, društvenih igara...). Sve igračke su prilagođene uzrasnoj grupi dece. Da bi se omogućili svi oblici aktivnosti neophodni za taj razvoj, deci treba ponuditi u svakom trenutku boravka u objektu što bogatiji i raznovrsniji izbor sredstava i materijala, jer se tim putem može očekivati da će svako dete biti u stanju da nađe ono što ga najviše interesuje i šta je najbolje usklađeno sa njegovim razvojnim potrebama. Što se tiče samog vrtića, sobe u kojima deca borave dosta su osvetljene, prostrane, udobne i privlačne deci, obojene vedrim bojama. Opremljene su čvrstim nameštajem koji vaspitač može da pokreće i koji služi za smeštaj igračaka i drugog potrebnog materijala. Sobe ne raspolažu mestima gde se deca mogu u potpunosti osamiti i samostalno igrati. U sobi postoji ormarić gde deca drže lične stvari kao što su pidžame, oprema za fizičko i neke druge njihove lične stvari. Prostor gde deca ne smeju da ulaze su kancelarije za vaspitače i kuhinja. Prostor u vrtiću je pregledan, pogodan za decu, mogu se

videti sve mogućnosti za igru i naravno sva deca se mogu u svakom trenutku videti, posmatrati. Materijali za igru su privlačni, interesantni deci, podesni za korišćenje u grupi dece i bezbedni za decu. Prirodni materijali su u velikoj meri zastupljeni.

Skladnom kombinacijom unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, deci se obezbeđuje da naizmenično borave u objektu i izvan njega. Dvorište vrtića je veliko, ograđeno i još nije osposobljeno za boravak dece , tačnije, oskudeva spravama (jamom sa peskom ,i raznim drugim spravama klackalicama, ljuljaškama,toboganima...), na kojima bi se igrala deca. Dvorište je veliko i prostrano tako da će deci biti omogućena sloboda kretanja, raznovrsnost igara u kojima će deca moći da upoznaju svet oko sebe i upoznaju svoju ličnost. Dvorište je po veličini takođe pogodno za fizičke – sportske aktivnosti. Vrtić u kome radim u velikoj meri zadovoljava propise, normative, zahteve a samim tim, isto toliko doprinosi razvoju dečije autonomije, ako uzmemo u obzir organizaciju prostora. Dvorište kao prostor u vrtiću se dosta često koristi za igru i razne druge aktivnosti koje osmišljavaju vaspitači. Uvek i u svakom trenutku mogu se videti sva deca koja borave u dvorištu. Takođe, postoje površine koje su pod suncem i u senci.

Uključenost roditelja u vaspitno – obrazovni rad je od velike koristi i za samo dete i vaspitača. Dobro postavljena i organizovana saradnja sa roditeljima u velikoj meri određuje uspešnost programa u celini. Zbot toga je neophodna saradnja između porodice i vrtića. Deci se u svakom trenutku pruža bezbednost, pažnja, nega, vaspitno – obrazovni rad, tako da roditelji sa punim poverenjem dovode svoju decu u vrtić i ostvaruju izuzetno kvalitetan odnos sa zaposlenima u istom. Prostorije su prilagođene deci, izuzev što bi trpezarija trebala biti mnogo veća, gde bi sva deca u vrtiću ručala zajedno. U vrtiću postoje prostori za različite aktivnosti dece. Sala za fizičko koristi se za fizičko vaspitanje ali i za održavanje priredbi, radionica, pozorišta...

Iz ovoga možemo zaključiti da je vrtić ,,Spomenak“ opremljen većinom sredstava za rad, ali svakako moramo napomenuti da se svi zaposleni u istom trude da prikupe sva ostala neophodna sredstva.

2. Prisustvo muzike u životu vaspitne grupe

Muzika je, ne samo izvor muzičkog razvoja već i sredstvo stvaralačkog ispoljavanja deteta kao i saznajnog, socijalnog, emocionalnog i psihomotornog razvoja. Utkana u dnevne aktivnosti kao i njihov integralni deo, prožimajući život deteta u vrtiću, treba da bude u službi najvažnijih razvojnih i pedagoških ciljeva. A, istovremeno treba da za dete predstavlja izvor zadovoljstva i uživanja i estetskih doživljaja.

Muzika je svakodnevno prisutna kao deo opšte atmosfere u vaspitnoj grupi. Raspolažemo velikim brojem dečijih pesama i pokretnih igara. U toku dana u raznim aktivnostima deca sama traže da slušaju ,, Kolibri“, Dragana Lakovića, Milorada Mandića – Mandu, Leontinu kao i dečije kompozicije sa raznih festivala kao što su ,,Zlatno zvonce“, ,,Zmajeve dečije igre“ ...Rado pevamo svi zajedno i uživamo u muzici. Prisutne su i uspavanke kao i narodne pesme i igre koje deca najviše vole. Takođe u okviru usmerenih i slobodnih aktivnosti prožima se klasična muzika (Vivaldi, Mocart, Betoven...) i instrumentalna muzika. Najviše se raduju pesmama ,,Dunje ranke“, ,,Kolo vodi Vasa“, ,,Divna, Divna“, ,,Višnjičica rod rodila“ itd. Deca veoma rado samostalno vokalno izvode sve pesme i koriste ih u igri. Muzički instrumenti koje deca koriste su : udaraljke,

tamburin, frulica. Deca sviraju ritam brojalice ili ritmičke delove pesama. Pesma i muzika podstiču u našoj grupi lepo i veselo raspoloženje.

Kao vaspitač u ovoj grupi,zalažem se sa svojim koleginicama da kada se za to stvore pogodni finansijski uslovi, kupimo klavir, na kome ujedno i sviram.

3. Procena aktivnosti sa aspekta ,,ko odlučuje“

Ako uzmemo u obzir da je autonomna ličnost osoba koja je u svom odlučivanju nezavisna od grupe, javnog mnjenja, kao i pritiska društva i kulture, tako i dete predškolskog uzrasta treba da ima pravo da izgrađuje sebe kao autonomnu ličnost. Kada bi se u dečijim vrtićima više pažnje obraćalo na dečije želje, tada bi i sama autonomija više došla do izražaja. Želje dece su velike i uvek vrlo interesantne, pa samim tim i dete kroz njih teži da bude nezavisno i pre svega da ih ostvari.Smatram da je dečija autonomija važan cilj vaspitanja, ali kao vaspitač smatram da se ne sprovodi u svakodnevnom vaspitno-obrazovnom rau, i da na tome treba poraditi i sprovoditi autonomiju da bi deca bila u samom centru rada, i da bi sebe pronalazili od najranijeg detinjstva.Autonomija podrazumeva da deca sama izaberu ono čime će se baviti, sredstva kojima će raditi aktivnost i igračke kojima će se igrati, a samim tim i sredina tj.prostor vrtića treba da je u potpunosti i podređen deci i njihovim potrebama. U grupi u kojoj radim, deca imaju potpunu slobodu kada su u pitanju slobodne aktivnosti, biraju sa kim i sa čim će se igrati. Dok je kod usmerenih aktivnosti sve na vaspitaču (koleginici i meni), organizuje, vodi se po planu i programu, međutim, ako deca navedu vaspitača na neke druge teme, oblasti, aktivnost se prilagođava deci a planirana aktivnost odrađuje se u narednom periodu kada se za to ukaže prilika.

Odgovorno ponašanje dece najčešće se dovodi u vezu sa sazrevanjem ličnosti. To znači da se sa povećanjem uzrasta očekuje da dete bude odgovorno kako prema sebi tako i prema drugima. Ova osobina neće ,,sama po sebi „ da se učvrsti u detetovom ponašanju ukoliko se ne podstiče spoljašnjim uticajima. Tako da treba razvijati detetov doživljaj da ishod događaja uglavnom zavisi od njega. Naučiti dete da povezuje uzroke i posledice određenog ponašanja. Većina dece se iznenadi kada se dogodi nešto što nisu želeli, jer misle da se stvari slučajno završavaju dobro ili loše. U grupi većina dece je odgovorna a kao takvi usmeravaju decu koja to nisu.

Potrebe se smatraju pokretačima ponašanja. Mogu biti svesne i nesvesne, iskazane i neiskazane. Deca najviše ukazuju na potrebe za ljubavlju i pripadanjem, za sigurnošću i zaštitom kao i poštovajem. Od vaspitača se očekuju da prepoznaju i otkrivaju dečje potrebe i na njih pravovremeno odgovaraju stvarajući uslove da ih deca zadovolje.

4. Koliko je fizička sredina prilagođena deci sa posebnim potrebama

U grupi u kojoj radim boravi dvoje dece sa posebnim potrebama, dečak O.B. i S.D. Dečak O.B. ima graničnu inteligenciju. Ne razlikuje se se po fizičkom izgledu i telesnim sposobnostima od druge dece, tako da mu nije potrebna modifikacija uslova za rad, niti postoje fizičke barijere za neometan boravak u vrtiću. Dečak S.D. ima hiperkinetički poremećaj (ADHD), poremećaj ponašanja i poremećaj pažnje. U grupi se uvažavaju različitosti, socijalna integracija i socijalizacija, podstičemo razvoj dečijih očuvanih sposobnosti, podstičemo razvoj i stabilizaciju dečjeg osećanja sigurnosti, zadovoljstva, samopoštovanja, razvoj sposobnosti komunikacije, izražavanje potreba, želja i namera verbalnim i neverbalnim putem. Nameštaj u sobi nije prilagođen dečaku, tako da smo u saradnji sa stručnom službom i koliko je u našoj moći opremili i namestili sobu koja bi bila prijatnija za boravak dečaka i kojoj bi manje dolazilo do povređivanja. Stvaranje prijatne i podsticajne atmosfere u grupi i negovanje saradničkog a ne takmičarskog odnosa između dece je nužan uslov za realizaciju inkluzivnog programa. Povremeno se organizuju i radionice sa decom u okviru kojih se radi na prihvatanju različitosti. Organizuju se i radionce putem kojih se deca "stavljaju u cipelice drugog" kako bi stekli uvid u mogućnosti deteta, šta za njega mogu predstavljati prepreke u funkcionisanju u grupi i kako se one mogu zajedno prevazići. Deca zapažaju ovu vrstu poteškoća i često postavljaju pitanja, mogu biti i zbunjena. Zato im je važno pružiti mogućnost da saznaju i dožive različitost a potom i da uvide brojne mogućnosti kako zajedno mogu dobro da funkcionišu u grupi.

5. Uticaj socijalne sredine prema deci sa posebnim potrebama

Na prvom roditeljskom sastanku organizovanom za sve roditelje prezentovali smo plan i program rada u vrtiću i upoznali se sa specifičnostima inkluzivnog programa. To je prilika i da oni postave pitanja, razbiju predrasude i strahove da će sva pažnja biti usmerena samo na dete sa smetnjama u razvoju. Ne treba ostaviti sve na jednom roditeljskom sastanku. Važno je da postoji kontinuitet u informisanju i uključivanju roditelja u život i rad ustanove, tako da roditelji imaju stalnu potvrdu o tome kako napreduje njihovo dete, te da boraveći u inkluzivnoj grupi ono ništa ne gubi, da nije zapostavljeno, da mu se ne pruža ništa manje nego bilo kom drugom detetu, nego da je, naprotiv, samo na dobitku, jer uči na pravi način da pomogne drugome, prihvati različitost i razvija toleranciju. Sve to se postiže kroz različite oblike saradnje sa porodicom, što je definisano i Osnovama programa rada.Uključivanju deteta sa smetnjama u razvoju u vrtić prethodi razgovor sa njegovim roditeljima kako bi se upoznali sa karakteristikama inkluzivnog programa. Temeljna pretpostavka inkluzivnog modela je bliska saradnja sa porodicom i uključivanje roditelja kao partnera u tim za podršku razvoju njihovog deteta sa smetnjama u razvoju. Posebno se ističe mesto i uloga roditelja u tom procesu i daju osnovne informacije o načinima realizacije zadataka kod kuće. Uvažavamo mišljenje roditelja o realnosti postavljenih ciljeva za dete i njihov stav o proceni

sopstvenih kapaciteta da se više ili manje uključe u proces podsticanja razvoja deteta. Mislim na lični doživljaj sopstvenih sposobnosti, mogućnost njegovog uključivanja zbog zaposlenosti i drugih obaveza. Deca sarađuju, komuniciraju, igraju se sa dečakom O.B. i S.D.

6. Kakav bih ja vaspitač želela da budem

Poziv vaspitača je pre svega odgovoran , kreativan i human. Mi postavljamo temelje u formiranju ličnosti deteta. Moja primarna uloga jeste briga o deci, o njihovom fizičkom i psihičkom zdravlju i sigurnosti, neposredna zaštita i nega. Kao vaspitači, radimo sa decom u najosetljivijem periodu njihovog razvoja. Mi smo modeli za decu. Od mojih osobina i ponašanja zavisi razvoj deteta. Kao vaspitač mislim da sam zdrava integrisana ličnost, visoko motivisana, otvorena za promene, radoznala, kreativna, osetljiva na tuđe potrebe, strpljiva, tolerantna na razlike, rizike i osujećenja, komunikativna, sa pozitivnim stavovima prema sebi i drugima. Uvek moram biti spremna da ,,stavim sebe ispred sebe“ kao u ogledalu, da osvestim one strane moje ličnosti koje mi pomažu u radu. Radiću i ubuduće na daljem samostalnom , profesionalnom i ličnom rastu i razvoju i nastaviću da razvijam i podstičem autonomiju u vrtiću. Uloga vaspitača u predškolskoj ustanovi je veoma složena i uključuje čitav niz specifičnih uloga. Znanja su u osnovi veština i stavova, ali sama po sebi ne znače mnogo , ako nisu pretočena u sposobnosti i spremnost na delovanje. Vaspitač mora da bude fleksibilan, otvoren, prijatan... spreman na igru i dogovor. Treba u sebi da ima ogromnu želju da u toj maloj deci probudi interesovanja, podstakne maštovitost i lepotu življenja. Deca svojim velikim okicama i još većim srcem u vaspitačicu gledaju kao jedno od najdražih bića u životu, kojoj nesebično veruju i zato ona treba da opravda njihovo poverenje. Verujem da sam takav vaspitač. Nastaviću da pružam ogromnu ljubav tim malim bićima, koja će izrasti u velike ljude.