„u susret danu ljudskih...ustanimo i pokrenimo se, te na taj način izgradimo jedinu nam domovinu,...

„U SUSRET DANU LJUDSKIH PRAVA - DEBATOM PROTIV

GOVORA MRŽNJE“

MI DEBATANTI BOSNE I HERCEGOVINE PORUČUJEMO...

Decembar, 2016.

U susret Danu ljudskih prava, Centar za kulturu dijaloga je organizirao natjecanja u debati, lijepom govoru i argumentaciji.

Natjecanja su održana u dvije regije: Banjaluci i Sarajevu. Pomislit će netko da

dijelimo mlade ljude prema entitetima u kojim žive. No, eto pogreške. U Banjaluci su se susreli srednjoškolci iz Federacije i Distrikta Brčko, a u Sarajevu, srednjoškolci iz Republike Srpske i Federacije. Preko dvjestopedest učesnika razmjenjivalo je argumente protiv govora mržnje.

Gradovi: Banjaluka, Brčko, Breza, Čelić, Donji Vakuf, Drvar, Gračanica, Gradačac, Gradiška, Istočno Sarajevo, Kakanj, Kladanj, Konjic, Mostar, Novi Grad, Odžak, Prijedor, Sarajevo, Srbac, Srebrenik, Tešanj, Travnik, Tuzla, Ugljevik, Usora, Visoko, Zenica, Zvornik, Žepče bili su jedinstveni. Bili su ujedinjeni, a nitko nije izgubio svoju različitost. Baš kao što veli moto CKD-a

"Svi različiti-svi jednaki". Neki srednjoškolci su svoju argumentaciju predstavili uvjerljivije i zato imaju čast govoriti u Parlamentu BiH na Konferenciji "Gdje počinje govor mržnje, prestaje sloboda govora". Upravo tako. Sloboda govora uključuje najvažniju zabranu: zabranu vrijeđanja i obezvređivanja drugog i drugačijeg. No, činjenica da u ime

CKD-a riječ ima samo nekoliko srednjoškolaca nikako ne znači da smijemo zanemariti poruke ostalih. Stoga, čitajmo, razmišljajmo, učimo od mladih ljudi i dijelimo dalje njihove riječi.

UVOD

Svi smo svjedoci česte pojave govora mržnje u našoj svakodnevnici.

Koliko se trudimo da učinimo nešto

protiv toga? Mislim da je konačno vrijeme da se to riješi. Zato danas mi debatanti Bosne i Hercegovine protiv govora mržnje poručujemo: "Da ćemo čvrsto stati protiv toga, da ćemo se boriti da to iskorijenimo i da će u Bosni i Hercegovini ubuduće vladati lijepa riječ koja će udružiti sve narode. Da će ta lijepa riječ dovesti do toga da svi Bosanci i Hercegovci

zajedničkim radom i trudom ostvaruju bolju budućnost za generacije koje dolaze. Ta lijepa riječ, učinit će Bosnu i Hercegovinu oazom slobode i pravednosti." Zato, mi mladi ljudi poručujemo da ne želimo nove sukobe u Bosni i Hercegovini i ne želimo govor mržnje koji može biti povod za to. Ustanimo i pokrenimo se, te na taj način izgradimo jedinu nam domovinu, Bosnu i Hercegovinu.

Svi smo svjedoci da u Bosni i Hercegovini još uvijek postoji govor mržnje. Susrećemo ga na tv-u, na ulici, u kući i na brojnim drugim mjestima. Međutim, moramo priznati da je govora mržnje sve manje i manje. Mi, mladi ljudi želimo u potpunosti iskorijeniti taj način govora u našoj jedinoj domovini Bosni i Hercegovini.

Mi, debatanti Bosne i Hercegovine poručujemo da govoru mržnje u Bosni i Hercegovini nema mjesta, te, da ga nikada neće ni biti. Mi Bosanci i Hercegovci znamo da se jedino uz zajednički trud i rad možemo oduprijeti izazovima modernog društva, te da jedino zajedno možemo ostati i opstati na ovim prostorima, ostati i opstati i našoj jedinoj

domovini, Bosni i Hercegovini gdje govoru mržnje neće biti mjesta.

Član sam debatne porodice CKD-a već tri godine i za to vrijeme imala sam se priliku uvjeriti se da postoje mladi koji su voljni da čine pozitivne stvari i

djela, te da uče o kulturi dijaloga, poštivanju onog sa drugačijim mišljenjem, razmjenjivanju stavova bez vrijeđanja, tolerisanju onog što ne razumijemo... S

takvim mladim ljudima i ja sam imala priliku dosta naučiti, a i nastavit ćemo učiti svi zajedno. No, odbijamo naučiti jednu stvar, a koju su generacije i generacije prenosile i koju žele nametnuti i nama: "Odbijamo naučiti mrziti i tako govoriti.

Odbijamo diskriminisati drugog zbog njegove nacije, religije, rase ili bilo koje druge osobenosti. Odbijamo jer mi se ne bojimo, i ne osuđujemo iz neznanja, nego se radujemo novim saznanjima o šarolikom spektru različitosti svih ljudi."

Mi, debatanti Bosne i Hercegovine protiv

govora mržnje poručujemo, da ćemo umjesto o mržnji i govoru mržnje učiti jedni

od drugih o drugim narodima, drugim religijama, drugačijim razmišljanjima. I

nastojat ćemo kroz svoje riječi, djela i sav

naš životni put i druge podučiti, da govor

mržnje nije govor slobode izražavanja, te kao takav nije prihvatljiv ni u jednom demokratskom društvu, pa tako ni u

našem bosanskohercegovačkom.

Mahmud Hrnjić,

Behram-begova medresa Tuzla

Alija Mevkić,


Amina Sinanović,


Mržnja. Ah, kako li samo grubo zvuči. “Počinjem ovu svoju priču, nizašto, bez

koristi za sebe i za druge, iz potrebe

koja je jača od koristi i razuma”, kao što reče Selimović. Želim reći da vjerujem u našu svjesnost i savjesnost. Želim reći da ne znam razloge odlaska, ali ostanka itekako dobro znam. Želim vjerovati u nas. Neću da čujem i neću da dam priliku za govor mržnje. Pravo na to imam i niko mi ga neće oduzeti. Ne dopustite da ga i vama oduzmu. Snaga uma i razuma jedina je

neuništiva, a njeno mjesto je u srcu, u središtu bića. “Lijepa riječ je kao lijepo stablo. Korijen mu je duboko u zemlji, a grane mu se pod nebo uzdižu.” (M.S.)

Borbu je stvorila priroda, a mržnju čovjek. Mržnja može da izopači i najširi um, da napravi nekoga nemogućim u

društvu pa čak i u sopstvenoj kući.Teško je napraviti razliku šta je govor mržnje, šta zlostavljanje, a šta nasilje i koliki je intenzitet. Trebamo provoditi kampanju protiv govora mržnje sa ciljem senzibiliziranja javnosti, posebno djece i mladih.Trebamo govoriti o tome koji su rizici vrijeđanja i nasilja. Ponekad će širenje mržnje završiti možda samo na tome što je napisano ili rečeno, a nekada će završiti vrlo tragično. Ako se na mržnju odgovara mržnjom kako će

se mržnja onda završiti? Ugasite mržnju! Bez praštanja se ne može živjeti. Dobar dan dame i gospodo, cijenjene kolege debatanti i debatantice, moje ime

je Huso Hamzić i u stilu gospodina Ivana Pernara bih započeo ovaj svoj

govor: Pa evo danas smo se okupili u Parlamentu Bosne i Hercegovine, kako bi poslali poruku protiv govora mržnje. I sinoć, spremajući i pišući svoj govor, i usput gledajući film „Star Wars" ("Ratovi zvijezda“) na um su mi počela dolaziti razna pitanja, od toga zašto smo mi na ovom svijetu, nastanka života tralala, i zadnje pitanje koje mi je na um palo je: Zašto smo mi danas ovdje, debatanti, srednjoškolci iz cijele Bosne i Hercegovine? Počeo bih sa citatom iz filma „Star Wars“ -Fear is the

path to the darkside, fear leads to anger, anger leads to hate i dodao bih još hate leads to hate speech. I shvatio sam zapravo da smo mi danas ovdje ustvari Jedi iz filma, časni borci protiv crne strane, protiv mržnje, protiv segregacije mi nismo ovdje

došli ni sa kakvom prisilom jer debatna sekcija nije obavezna kao i nijedna druga sekcija u školi, to je bila naša odluka. To dokazuje da smo ustrajni u našoj borbi, kao i CKD kao organizacija i to ćemo dokazati na državnom debatnom takmičenju

2017. ako Bog da. Nećemo prestati. #nohatespeech #I May the Force be with you.

Svakodnevno izgovorimo neznatan broj riječi, a nismo ni svjesni da li imaju pozitivan ili negativan

utjecaj na osobu kojoj su upućene. Šta ćemo postići riječju izreknutom sa lošom

namjerom. Jedino možemo izazvati srdžbu, nagon za sukob. A vjerujem da to nije

ono što želimo. Govorimo parlamentarno, govorimo bez loših namjera i govorimo iskreno. Upravo tu se krije cilj na kojem se temelji dobrobit društva, dobrobit svih nas. Debatujmo, u svakodnevnom životu, saslušajmo sagovornike i poštujmo svačije pravo. Jer ipak ne zaboravimo, debata je ta koja će riješiti postojeće sporove i sukobe, a ne govor mržnje.

Anisa Mehremić,

Elektrotehnička škola Mostar

Dino Emrić,


Huso Hamzić,


Amina Kahriman,

Gazi Husrev-begova medresa Sarajevo

Šta je to ustvari govor

mržnje? Govor mržnje je

svaki govor koji vrijeđa sugovornika, a niti jedan čovijek ne zaslužuje da mu se obraćamo govorom mržnje jer svi mi treba da imamo podjednaka prava. Bosna i Hercegovina je prema Ustavu država 3 ravnopravna naroda i ostalih. Ovim Ustavom dolazi do diskriminacije Roma i svih drugih nacionalnih manjina.

A kako je došlo do te diskriminacije? Do nje je upravo došlo

prethodnim ratom i govorom mržnje. Sada se svi prisutni

pitaju kakve veze ima diskriminacija Roma i govor

mržnje. Pa kako neće imati kada su skoro svi zvali Rome

ciganima i kao takvim ih smatrali nebitnim i suvišnim u

našoj državi. Zbog toga mi debatanti Bosne i Hercegovine

trebamo, odnosno moramo, ponovo izgraditi našu

domovinu bez govora mržnje i diskriminacije i da svi mi

budemo ravnopravni i u Federaciji i u RS- u i u

Distriktu Brčko.

Esselamu alejkum i dobar dan, ja sam Harun Tucaković i dolazim iz Gazi Husrev-begove medrese.

Drago mi je što sam danas ovdje i što imam priliku da iskažem svoje mišljenje o ovoj za nas u BiH krucijalnoj temi. “Često sam mrzio u samoodbrani. Ali, da sam bio jači, nikad ne bih pribjegao takvom oružju.” - kazao je Halil Džubran, veliki lebanonski i američki

pjesnik. Mržnja je osobina slabih, ona je karakteristika malih ljudi, kao što vidimo iz navedenog citata, jer da je čovjek jači ne bi se koristio oružjem poput mržnje. U ovoj našoj lijepoj BiH u kojoj mnogi vide samo probleme, nevolje i nepravdu govor mržnje nije

izlaz i neće postići apsolutno nikakvo poboljšanje. Nego u potpunosti suprotno, govor mržnje samo produbljuje jaz među nama, stvaraju se bespotrebne prepreke u napretku naše domovine i u napretku nas samih. Ipak, svi smo mi zajedno u ovoj zemlji, i ako hoćemo naprijed moramo ići zajedno. Stoga,

jedini je način da prevaziđemo naše

sadašnje stanje i da učinimo snažan korak u prosperitet ostavljanje govora mržnje i upotreba lijepe riječi, međusobno uvažavanje i suživot. Hvala!

Tarik Zaimović,


Harun Tucaković,


Govoru mržnje ponosno i javno ovdje pred vama

poručujem: " Želim postati

liječnica! Želim spašavati ljudske živote! Govoru mržnje čuj me! Ne želim da se moja etnička, religijska, rasna, rodna ili bilo koja druga pripadnost ispriječi između mene i drugog čovjeka, mene i mog pacijenta. Jednog dana kada me pacijenti pogledaju želim da u meni vide stručnjaka, prijatelja, osobu koja stoji uz njih, nekog ko je na njihovoj strani, ko će

dati sve od sebe da im pomogne bez obzira na naše identitete. Borit ću se protiv tebe Govoru mržnje svojim najmoćnijim oružjima, a to su znanje, obrazovanje, ljubav, povjerenje, opraštanje, rad, prihvatanje i razumijevanje. Samo jednu priliku imamo da

živimo, mi - ljudi, satkani od ćelija. Vremena za tebe, Govoru mržnje, nemamo, ti pošasti ljudske slobode i

uvažavanja. Čovjek čovjeku nije vuk. Ljudi su braća. S poštovanjem gledam u drugoga bez obzira ko je taj koji stoji nasuprot mene. On je moje ogledalo. Ja poštujem njegova prava, ja uvažavam njegova uvjerenja, ja

podržavam njegove izbore, ja vjerujem njemu drugome, jer čovjek je čovjeku brat.

Ponosan na svoju državu Bosnu i Hercegovinu i kao

takav ponos mi je i čast biti debatant svoje zemlje i

govoriti ovdje u parlamentu ispred CKD-a. Kako ova zemlja ima odlične sportiste, umjetnike, matematičare i fizičare tako ima i debatante koji svojim govorom, svojim argumentima i svojom potkrepom pokušavaju doprijeti do svačijeg uha i poslati poruku mira. Poruka mira je univerzalna u svijetu jer je ona ta koja pravi razliku

između ljubavi i mržnje. Mi svoj govor želimo uzvisiti iznad govora mržnje i nasu sposobnost govora želimo iskoristiti protiv govora mržnje jer, poštovani prisutni, govor mržnje je govor koji šteti i nama i drugima oko nas dok lijep, staložen i

argumentovan govor potiskuje govor mržnje i samo lijepim govorom možemo postići rezultate, možemo se oduprijeti svima i možemo odgovoriti svakome. I zato je naša poruka protiv govora mržnje jasna: Sve dok njegujemo kulturu lijepe riječi,

sposobnost da slušamo i govorimo, snagu da odolimo neprijateljima naše nam Bosne i Hercegovine i sve dok imamo debatante koji će svoju snagu, vrijeme i sposobnosti trošiti u borbi protiv govora mržnje, moći ćemo se boriti protiv govora mržnje i moći ćemo ga pobjediti. A pobjeda nad govorom mržnje znači pobijedu mira! Da se svi zajedno borimo

protiv govora mržnje. Da

na ružnu riječ uzvratimo lijepom, da potenciramo jednakost, pravednost i argumentovane rasprave uz međusobno uvažavanje. Svako je svjestan da je BiH specifična država. Toliko rana, a još više problema. I svaki pojedinac u njoj ima svoje razloge da se srdi. Nekome je nepravda što Bosna nije

Sadžida Hadžić,


Hamza Jelić,


Sadžid Tulić,


podijeljena, a nekome što dijete nahraniti ne može. Kako god, tu smo svi, nerazdvojni i zar da sebi otežavamo i dodajemo soli na ranu koju, eto, svi zovemo

domovinom. Mi, debatanti, ne samo da poručujemo nego i pozivamo da se svako

suzdrži, nikome ne pomažemo govorom mržnje, a na kraju ni sebi. Govor mržnje nam nije do sada pomogao, zar će nam od sad? Pa riješimo se makar jednog problema, nek nam govor mržnje više ne bude dilema. Stop govoru mržnje.

Prije samog početka, želio

bih da poselamim i pozdravim sve prisutne. Ja sam Mujezinovic Mirnes i

učenik sam Gazi Husrev-begove medrese u Sarajevu. Izuzetna je čast prisustvovati današnjem skupu i imati priliku iznijeti svoje mišljenje i svoj stav o govoru mržnje. Govor mržnje je govor koji nam sigurno neće donijeti nikakvo dobro. Samo nas može

sputavati sa puta zajedničke budućnosti. Mi, debatanti, smo oni koji poznaju snagu riječi i snagu argumenta. Znamo koliko je bitna lijepa riječ u našim odnosima i znamo koliko štete može nanijeti ružna riječ, riječ mržnje. Zato je na nama da se borimo snagom riječi i argumenata protiv onih koji siju sjeme mržnje. Mi, mladi, smo oni koji biramo našu budućnost, a mi odbacujemo govor mržnje i biramo mir. Svoj govor bih završio riječima bivšeg američkog predsjednika, Ronalda Reagana,

koji je rekao: „Ljudi koji mogu da biraju, uvijek će izabrati mir“. Остајте овдје! То је реченица коју ријетко чујемо, а која је можда најпотребнија у овим

временима. Многи теже да оду у инострантво и напусте своју отаџбину.

Ријетки желе да остану и да се боре за напредак наше земље. Стога, највећи проблем данашњице јесте пасивност, која је могу слободно рећи, завладала животима многих младих људи. Међутим, ми дебатанти шаљемо другачију поруку. Ми не допуштамо да постанемо пасивни, већ лијепом ријечју и снагом аргумента покушавамо ријешити неке од највећих проблема. Ми сматрамо да је

ово наша земља и заслужује да

се боримо за њу. Не мислим да се боримо мачевима и пушкама, већ управо ријечима

које су најјаче оружје. Ми дебатанти из Босне и Херцеговине, позивамо све

младе људе да нам се придруже и помогну у реализацији наше идеје, јер ми заједно можемо све, ми можемо промијенити свијет. Нема повлачења, нема предаје.

Оштра и ружна ријеч боли и погађа више

него метак, рече славни Ото Фон Бизмарк. Ова изрека нам говори колики значај имају наше ријечи, које већина схвата здраво за

готово и којима не придаје велики значај. Управо те ријечи, толико безазлене за нас а толико болне за друге, први су корак који завршава на говору мржње

Mirnes Mujezinović,


Анђела Арар,

Гимназија Бања Лука

Бојан Белензада,


којег свакодневно имамо прилику чути ако не на улици онда свакако на малим екранима. Зато ми дебатанти којима је култура дијалога основа сваког

разговора, сваке дискусије, морамо да будемо они који ће упалити свијетло у

овом мрачном тунелу. Управо ми који његујемо вриједности културе, поштовања и уважавања морамо вратити наше друштво на стазе са којих је давно скренуло на пут примитивизма. То је наш задатак, који се на први поглед чини као Сизифов посао. Зато ви драги политичари, културни радници, професори, родитељи... запитајте се сваки пут прије него што упутите било какву ружну или

погрдни ријеч, јер ћете тиме олакшати посао и себи а и нама у процесу изградње културнијег и просперитетнијег друштва. “Босна је земља мржње” написао је прије нешто мање од једног вијека наш нобелобац, Иво Андрић. Али, исто тако он је

написао да је ова наша Босна “дивна земља, занимљива, нимало обична и по својој природи и по својим људима.” Након више од девет деценија, ова мала земља се изгледа и даље бори са том мржњом. Ипак, ја желим да вјерујем да је данас сваки појединац наше земље већи од те укоријењене мржње. Ја желим да вјерујем да смо након разорних сукоба, напокон научили да кључ нашег заједништва лежи у разумијевању и

поштовању. Ја желим да вјерујем, да су родитељи, професори и васпитачи наше дјеце напокон одлучни да их изведу на прави пут и уче правим вриједностима. Даме и господо, ми, грађани Босне и Херцеговине смо спремни за боље сутра. Спремни смо лијепом ријечју, поштовањем и разумијевањем

градити земљу заједништва и мостова, а не земљу сеграгације и мржње!

Свијет у којем живимо је уморан од мржње. Умориле су га оштре ријечи које поред злонамјерне тенденциозности не обилују готово никаквим позитивним

карактеристикама. Да бисмо као народ положили испит хуманости неопходно је одбацити окове медиокритета и суморне свакидашњице, те корачати ка

будућности у којој доминирају култура дијалога као и међусобно разумијевање. Управу ту на сцену ступамо ми – дебатанти. Као прометеји наде, протагонисти промјена и иницјатори критичког размишљања, ми се боримо против говора

мржње. Вјерујемо у нешто за нешто – не нешто ни за шта, сматрамо да је свака искра разумијевања нови пораз запаљивој реторици која промовише анимозитет. Сваком новом дебатом доказујемо да смо најбоље оружје против говора мржње

управо ми – дебатанти. Како би сутра сви ми могли изаћи на улицу као слободни људи без страха, ја као дебатант БиХ, чврсто и одлучно кажем: НЕ говору мржње. Иако је онај рат окончан, ми данас још увијек ратујемо. Само што више не користимо пушке и пиштоље, већ

ратујемо вербално, ријечима. У нашој држави појавио се говор мржње; мржња и

неспособност, као и безвољност да прихватимо било кога ко је другачији. И због тога сви, били Срби, Хрвати или Бошњаци, сносимо одговорност да поново успоставимо друштво у којем ће свако моћи да каже своје мишљење и да свој глас без да коментари о њему одишу мржњом. Радимо на развијању свијести о разумијевању разлика, како бисмо на крају могли да живимо једни с другима, а

Дејана Беговић,


Јовица Јовић,


Лана Самарџија,


не једни поред других. Управо кроз овакво развијање културе дијалога учимо да превазиђемо све предрасуде, и зато, ја као дебатант БиХ поручујем:

Закорачимо овим путем, који води ка потпуној елиминацији говора мржње,

како бисмо разбили страх који се створио међу нама, тако да се ослободимо окова прошлости, зарад праве будућности.

Борбу, чији је продукт најљепша хармонија и једниство, створила је природа. Говор

мржње, као главну карактеристику моралне декаденције човјечанства, створио је човјек.

Данас, када нам је лијепа ријеч потребна више него икад, ми млади дебатанти из Босне и Херцеговине поручујемо да ћемо се културом дијалога и снагом аргумента борити против говора мржње. Ми смо ти који ће градити нове путеве пријатељства,

који ће бирати између добра и зла и који ће водити нашу државу у ново доба. Дебата нам пружа све те могућности, али најважније пружа нам љепоту дипломатије и могућност за промјену. На младима свијет остаје, потрудимо се да тај

свијет буде бољи од оног којег смо пронашли, потрудимо се да то буде свијет без говора мржње.

Govor mržnje je prisutan u svim

našim gradovima, bez obzira u kojem entitetu ili kantonu se nalazili. Iako živimo u veoma složenoj državi, nije toliko važan brod, koliko je važno vješto upravljanjem brodom, što putovanje čini uspješnim. Mladi moraju preuzeti tu odgovornost a debatni klubovi Centra za kulturu dijaloga su odlična prilika da prvenstveno naučimo da

saslušamo drugoga a zatim da donesemo svoj sud i stav. Učiniti prvi korak znači pristati na borbu sa predrasudama. Početi razgovarati sa onim koga se bojimo a nismo ga ni upoznali. Kada promijenimo sebe, mi o sebi stvaramo sliku drugima.

Tek kada počne iz nas isijavati želja za borbom za Boljim svijetom, tad smo uveliko olakšali sebi puteve naših plemenitih zamisli.

Govor mržnje neće iskorijeniti nikakve drakonske novčane kazne a jedina šansa nam je istinski odgoj u duhu tolerancije i ljubavi prema svakom Božijem stvorenju. Zato je prvi i osnovni korak da krenemo od sebe u rušenju predrasuda: "Jučer sam bio pametan. Htio sam mijenjati svijet. Danas

sam mudar - mijenjam sebe”

Лука Дивљак,


Lejla Kovačević,

Karađoz-begova medresa Mostar

“Ti poznaješ samo one putove Što prolaze Od srca

I Oka. Ali to nije sve. Ima putova što su se ispružili pred nama Bez javnog traga kolovoza

Bez voznog reda Bez vremena

I roka” (Mak Dizdar)

Dragi prijatelju, u Sarajevu, Zenici, Banja Luci, Čapljini, Bijeljini i u

najudaljenijem kutku moje

domovine, želim da ti kažem par riječi u nadi da ćemo pronaći zajedničku nit koja nas spaja. Kad sam sa svojim debatnim klubom u našoj maloj učionici, ja ti živim u svom svijetu šarenih boja. Znaš i sam. Odlutam ponekad i tako sanjam. Oduvijek sam maštala da letim i na taj način da lakše dolazim do drugih i prenosim radosne vijesti i tako nasmijavam ljude. Ja kao

šarena ptica iz svog gnijezda prelazim s jedne obale na drugu i pjevam, samo pjevam, a moj grad Mostar žuborom rijeke Neretve i zvucima sa džamije i katedrale a ubrzo i sa obnovljene srpske pravoslavne crkve, prate moj glas i svi trepere od sreće jer vlada spokoj i mir. Nisam ti rekla za mostove i kako me oni podsjećaju na ruke. Da, ruke. Spojene među prstima. Drže se čvrsto. Kao da se poznaju godinama, decenijama, vjekovima. A ja stojim i posmatram. Šta bi bilo kad ne bi bilo mostova?

Most koji nas je spojio je Centar kulture dijaloga. Zato prijatelju, šaljem ti poruku, ali sada budan. ″Ne boj se! Nisi sam! Ima i drugih, nego ti koji nepoznati od tebe žive tvojim životom. I ono sve što ti bje, ću i što sni gori u njima istim žarom, ljepotom i čistotom.″( Tin Ujević) „Živi bez mržnje, jer mrze samo

slabići. Živi bez laži, jer lažu samo kukavice. Voli, jer voljeti mogu samo veliki.“ Pa zašto onda ne možemo biti svi veliki kada je već ovako lahko? Svjesni smo da je govor mržnje

prisutan u našoj maloj državi. Također, svjesni smo i da se takvo stanje da popraviti ako srušimo visoke zidove između nas, u našim glavama. A mi smo mladi, svijet na

nama ostaje. „Mrak ne može protjerati mrak, samo svijetlo to može. Mržnja ne može protjerati mržnju, samo ljubav to može.“ kaže Martin L. King. Mi debatanti, želimo Bosnu i Hercegovinu bez govora mržnje. Svojim radom i zalaganjem, želimo biti svjetlost koja će protjerati mrak sa ovih prostora, a svojim jedinstvom i ljubavlju zauvijek poslati mržnju u nepovrat.

Govor mržnje, raširena i

svakodnevna pojava

u BiH. Žalosno je što iz dana u dan raste stopa govora mržnje i što se nitko ne trudi suzbiti ga. Toga je dosta. Mi debatanti BiH poručujemo: govor mržnje je odlika slabića,

širimo ljubav, a ne mržnju. Živimo u istoj zemlji, zemlji koja je propatila i previše, braća smo i sestre pa zašto onda imamo potrebu vrijeđati, ismijavati jedni druge. Zaustavite se na tren i razmislite kakav bi bio svijet bez mržnje. Ne širimo govor mržnje, to nam nikada nije donijelo dobro. Nego,

dragi prijatelji, stanimo jedni uz

druge i koračajmo zajedno stazom mira.

Lejla Mujakić,


Dženana Marić,


Marija Pavlović, Katolički školski centar

,,Sveti Josip" Sarajevo Opća-realna gimnazija

Govor mržnje, tema o kojoj je neophodno

govoriti i učiti. Govor

mržnje danas predstavlja veliku opasnost u izgradnji mira koji je nama u Bosni i Hercegovini jedini put ka uspjehu. Širenjem govora mržnje širi se otrov koji truje nas sve i naš svijet, ali postoji i protuotrov. Iz mržnje progovara strah koji nastaje iz neznanja, stoga moramo njegovati znanje o drugima i drugačijima. Širenjem mržnje ljudi bude

najmračniji dio svoga bića te uspavljuju onaj najsvjetliji.Taj svjetliji dio je upravo dio koji nam garantira sreću. Ljudi koji šire govor mržnje smatraju to nekakvom vrstom otpora prema ljudima za koje smatraju da ih ugrožavaju. Upravo je ljubav ta koja nas izvlači iz najgorih situacija. Mržnjom

drugoga zaboravljamo sebe i svoje vrijednosti, mržnjom drugoga mrzimo i sebe. Zato zaboravimo na mržnju, ovaj svijet je umoran od nje. Zaboravimo mržnju, podarimo drugima ljubav i tako izgradimo mir, izgradimo mostove koji će

nas prevesti preko najvećih prepreka. Čovjek nije biće mržnje iako u

današnjem svijetu koji je ispunjen

ubojstvima, krađama, negativnim pojavama, sve nas navodi na upravo suprotnu pretpostavku. Uzmimo za primjer našu domovinu. Zar trebamo mrziti nekoga zbog nacionale ili religijske pripadnosti? Naravno da ne. Mi kao osobe se ne rađamo sa urođenim osjećajem mržnje, to učimo, učimo iz naše okoline. Kada pogledamo svijet danas ne možemo se ne zapitati kako i gdje će onda mlađe generacije završiti. Nažalost u našoj vlastitoj domovini se nadležni, oni koji odlučuju, prepiru oko, ne

toliko bitnih, stvari i ne shvaćajući koliko ugrožavaju mir, nama sada, a i u budućnosti. Neko dijete koje čuje o čemu mu roditelji razgovaraju, kada čuje oko čega mu se susjedi svađaju, kada shvati zašto netko ne želi biti prijatelj s njim

pomislit će da je normalno mrziti. A ako mlađe generacije budu tome učene- ovaj svijet, prije svega, ova država neće dospjeti nigdje. Ljubav je osjećaj suprotan mržnji, to je osjećaj zbog kojeg su nastale milijarde pjesama i književnih djela, to je osjećaj

kojim možemo promijeniti ovu situaciju. To je urođen osjećaj, samim tim nama je prirodan. Mnogi ljudi nisu svjesni koliko zapravo malo treba za promjene,a potrebna je samo snaga volje i snaga te naše ljubavi. Mnogi ljudi će zbog te mržnje činiti djela koja su sramna i nedopustiva.Tim djelima uticat će na sigurnost druge osobe, na njeno zdravlje, njen život. Razrješenje problema nije moguće bez dijaloga. Latinska izreka kaže "Acta, non verba" (Djela, ne riječi) no ja danas tvrdim "Verba,non acta"(Riječi ,ne djela). Mirnim i civiliziranim dijalogom se mogu postići nezamislive

stvari koje se brzopletim djelima ne mogu postići.Kao što je Majka Tereza rekla

"Ljubazne riječi mogu biti kratke i možda ih je lako izgovoriti, ali one odjekuju u beskonačnost." Ovaj citat nam pokazuje koliko jaka može biti izgovorena jedna riječ, ona naprosto odzvanja i nađe put do svakog uha, prenese važnu poruku. Zato se služimo riječima, rješavajmo konflikte dijalogom jer riječi su neiscrpan izvor dobra u nama. Razmislimo prije donošenja svake odluke, jer ta odluka može uticati

Ena Kadrić,

KŠC "Sveti Pavao" Opća gimnazija Zenica

Gloria Babić,

KŠC "Sveti Pavao" Opća gimnazija Zenica

negativno na neku drugu osobu, može čak biti podstrek za loše djelo koje može ugroziti drugu osobu. Borba protiv mržnje na ovom svijetu je teška, ali ako je teška

ne znači da je nemoguća.Ta borba je protiv svijeta ,ali i protiv nas samih. U isto

vrijeme to nije samo borba, to je i lekcija da naučimo kontrolirati naše postupke, a to je veoma važna lekcija kojom se služimo tokom cijelog života. Ova borba se može ponekad činiti uzaludna i neki ljudi možda neće surađivati, ali kako Majka Tereza navodi u jednom od svojih citata "Daj svijetu sve od sebe, a oni će ti izbiti zube, uprkos tome daj svijetu sve od sebe." jer ako ne dadnemo sve od sebe, naš apsolutni

maksimum, nećemo napraviti to jest nećemo doći do promjena koje želimo.

Govor mržnje! Civilizirani dijalog ga, polako ali sigurno, potiskuje. Gubi se iz naše svakodnevnice, iz naših života.

Uskoro, bit će iskorijenjen i ostat će samo dio mračne prošlosti. Ako vam se to čini kao borba s vjetrenjačama, dovoljno je da se osvrnete i pogledate. Nas debatanata sve je više. A mi donosimo svjetlost koja će pobijediti mrak! Zamislite samo tu vojsku mladih ljudi koja je za ovih dvadeset godina stasala pod okriljem Centra za kulturu dijaloga u Bosni i Hercegovini. Vojsku, koja umjesto uperenog oružja, pruža ruke drugima. I, ne zaustavlja se sve na nama. Dok neki pokušavaju širiti mržnju,

mi brže i lakše širimo one istinske životne vrijednosti. Poštovanjem i razumijevanjem činimo prve korake ka blistavoj budućnosti. Ka budućnosti u kojoj ćemo imati pravo reći što mislimo, ali to pravo nećemo osporavati ni našim neistomišljenicima. Ka budućnosti u kojoj će se sve naše različitosti savršeno uklopiti beskrajni mozaik

tolerancije. Naše pravilo je: slušaj, poštuj, ne ponižavaj, budi fer! Uvrede ne postoje u našem rječniku, kao što ni traga mržnje nema u našim srcima. Zato, ne brinite.

Govor mržnje izgubio je pravo glasa. Za govornicu stupa kultura dijaloga!

Svako će vam reći da je govor mržnje nemoguće iščupati iz korijena da više nikada ne proklija. I koliko god nam to bilo nejasno, nažalost je tako. Sklop svih dešavanja oko nas, vremena u kojem

živimo, onoga što smo doživjeli, testova koje smo pali ili prošli i ljudi koji šetaju u našim životima, oblikuju nas, naše razmišljanje, naš stav i djelovanje. Vjerujem da je svaki zločin koji je neko počinio, započeo od najsitnijih dijelova, pa možda i čak sa

par loših riječi koje su bile upućene toj osobi i vjerujem u to da naši i najmanji potezi utiču na nekoga. Smatram da je razuman čovjek - dobar čovjek. Jer on razumije i zna da govorom mržnje neće ništa postići. On zna da tada gubi i da svaki

čovjek na ovom svijetu sebi želi dobro. Ja kao debatant tokom cijelog srednjoškolskog obrazovanja, protiv govora mržnja preporučujem debatu, jer je mehanizam koji ti daje priliku da kažeš ono što misliš, da to dokažeš, a da pri tome onoga na

drugoj strani uvažavaš i niti jedne

sekunde ne uvrijediš, iako se ne slažeš sa njim. Debata me naučila ljepšem i kvalitetnijem govoru, pružila mi priliku da upoznam mnogo ljudi, naučim dosta toga,

Teona Nešović, KŠC "Sveti Pavao"

Opća gimnazija Zenica

Adelisa Čaluković,

MSŠ “Čelić” Čelić

zabavim se i stvorim sebi najljepše uspomene. Debata me čini boljom i bogatijom osobom. Govor mržnje će možda uvijek biti prisutan, i nikada ga nećemo moći

iščupati iz korijena, ali se moramo truditi da ga sasiječemo čim proklija.

Od malih nogu nas uče da izgovaramo riječi i govorimo svoje mišljenje, šta želimo, šta nas boli ili plaši. Kako rastemo te riječi i rečenice bivaju sve složenije, a naše mišljenje ozbiljnije. Ako

petogodišnjem dječaku kažete da šuta loptu kao djevojčica on će biti postiđen i možda više nikada neće šutati loptu a želio je da bude fudbalska zvijezda. Ako roditelji kćerki bjelkinji zabrane da se druži sa crnkinjom samo zato što nema istu boju kože, ona će možda biti usamljena i uskraćena za najbolju prijateljicu. Samim predrasudama o različitostima ljudi i ovakvim neosnovanim zabranama i uskraćivanjima od malih nogu zatvaraju nas “u četiri zida” gdje ljudi nemaju priliku

vidjeti da drugačije ne znači loše. Mi debatanti na ovaj način kažemo da je različito zanimljivo, poučno, da upoznavanjem drugih upoznajemo sebe, ne sudimo drugima ako su drugačiji, ne mrzimo jedni druge zbog druge boje kože, vjere ili spola. Mi smo izašli u svijet iz “četiri zida” i kažemo NE govoru mržnje! “Kada mrzim, oduzimam sebi nešto; kada volim, postajem bogatiji za ono što volim.” (Friedrich von Schiller)

Živimo u svijetu u kom tama ubija svjetlost pa se ta ista tama upita gdje je svjetlost nestala. U svijetu u kom ljubav zamjenjujemo mržnjom, pa se pitamo zašto sunce ne vidimo od gustih,

tmurnih oblaka. Mi debatanti BiH protiv govora mržnje poručujemo: Dosta je! Vrijeme je da naši glasovi

postanu jači nego ikada, da zaustavimo govor mržnje prije nego što postane prekasno. Jer kada se jednom sva svjetlost i sva ljubav ovog svijeta izgubi, kada nestanu u vrtlogu mržnje, nestati

ćemo i mi. Riječi ne moraju biti metak, i ne smiju to biti. Riječi mogu biti i mirisna crvena ruža.

Na vama je da izaberete.

Mi, debatanti BiH protiv govora mržnje,

poručujemo da u našoj domovini nema

mjesta za govor mržnje.

Govor mržnje uključuje, prije svega, diskriminaciju po različitim osnovama i to je

njegova osnovna karakteristika. Govor mržnje se bazira na negativnim

predrasudama i stereotipijama. Govor mržnje je osobina slabih i sitnih ljudi. On se temelji u nemoći i zavisti. Čovjek opsjednut mržnjom je jadan. Mržnja mu sprjećava da vidi pozitivne stvari oko sebe. Fiksacija na govor mržnje ne ostavlja vremena i energije na uspješnu djelatnost ili rad. Mržnja unakazuje lice čovjeka. Govor mržnje izaziva nesuglasice, nesporazume i razdore među ljudima. Mržnja je destruktivni

Adisa Mujčinović,


Semra Kahrimanović,


Toni Babić, Katolički školski centar ,,Sveti

Josip" Sarajevo Opća-realna gimnazija

osjećaj. Govor mržnje provocira najozbiljnije sukobe u društvu. Nažalost, govor mržnje se kao pojam ne nalazi u krivičnim zakonima u našoj državi na svim nivoima

vlasti. Slučajevi govora mržnje teško su dokazivi. Zato mi pozivamo vas, naše

predstavnike, da nas zaštitite od govora mržnje.

Govor je umjetnost kada njime uljepšavamo stvarnost, ali kada kroz taj isti govor

narušavamo mir, on gubi svoju osnovnu ulogu. Živimo u svijetu u kojem je mržnja postala dio svakidašnjice, a njeno ispoljavanje osnovni problem društva. Mržnjom koju osjeća, čovjek ne šteti samo svojoj okolini, već narušava svoj unutrašnji mir i šteti sebi samome. Govor mržnje niti u jednom momentu ne može predstavljati način izražavanja nezadovoljstva, jer je poznata granica između komunikacije i sukoba. U današnjici

je bitno naglasiti te granice, te kroz otvoren i primjeren dijalog nastojati učiniti naše društvo zdravijim. Ovakva sredina, čiji smo mi dio, sve više podliježe promjenama. Na nama je da nastojimo da je poboljšamo i postavimo temelje za novo vrijeme u kojem će dominirati kultura dijaloga i otvorene komunikacije. Jer, kao što je poznati revolucionar Mahatma Gandhi rekao, trebamo biti promjena koju želimo vidjeti u svijetu.

Govor mržnje je nešto na šta se danas obraća

malo pažnje. Zašto sam ovo rekao pitate se. Iz jednostavnog razloga. Govor mržnje postao je dio

naše svakodnevnice i mislim da više ne možemo ni zamisliti kako je živjeti u miru. To nije dobro i tada mi, debatanti BiH, stupamo na scenu. Zahvaljujući CKD-u kroz razne radionice svakodnevno nastojimo smanjiti stopu govora mržnje. Prijatelji, njegujmo mir, a zaboravimo mržnju. Jednoga dana kajat ćemo se što nismo živjeli u slozi, a mogli smo samo da smo se osvrnuli i vidjeli koliko naša mržnja utječe na druge. Tada bismo stali i shvatili da ono što govorimo ostavlja duboke tragove na

drugom. Dislajkajmo govor mržnje i koračajmo zajedno u bolju budućnost. Mržnja. Šta je mržnja zaista?

Većina ljudi smatra da uopće nisu sposobni mrziti, i kada ih pitate zašto to misle, odgovorit

će da to osjećanje ne žele ni probati osjetiti. I istina je, niko nije rođen za mržnju. Želimo živjeti vjerujući da smo predodređeni za velike stvari. Onaj ko nosi prezir, njime je najviše pogođen. To osjećanje ne dopušta mu da pokaže koliko velik zapravo može biti, već njega samog čini nemogućim članom društva. Ispoljavanje mržnje nije nešto urođeno, do toga dolazi kada naše najdublje „ja“ biva pogođeno. Ljudi su kroz historiju ratovali sa najvećim silama, ali sve do danas ostala je nepobijeđena jedna bitka – ona koju čovjek vodi unutar sebe. Zato je bitno da svi

mi, kao zdravi članovi društva, zajedno ustrajemo na putu borbe protiv ispoljavanja

mržnje i protiv samih njenih uzroka. Ne uzvraćajući govorom mržnje, već onako kako mi najbolje znamo: učtivom riječju i čistim srcem. Jer, kao što je Siddhartha Gautama Buddha rekao: „Nikada se mržnja ne uklanja mržnjom. Samo blagost briše svaku mržnju. To je zakon vječan i nepromjenjiv.“

Šejla Karup,

Prva bošnjačka gimnazija Sarajevo

Dino Ahmetbegović, Katolički školski centar

,,Sveti Josip" Sarajevo Opća-realna gimnazija

Esmina Radušić,


Kada bi, makar na jedan dan, mladi ljudi imali moć da

vode ovu državu nisam sigurna da bi riješili sve njene probleme, čak štaviše vjerovatno bi ekonomska

situacija bila ista ali promijenili bi nešto još bitnije. Tog dana u Bosni i Hercegovini ne bi bilo mržnje. E u to sam apsoluno sigurna; jer vidim te iste mlade ljude. S njima svaki dan idem u školu. Sve te tri nacije, konstitutivna naroda, kako nas nazivate, i vidim da su svi

oni mnogo više. Da nisu samo ono što se u Bosni i Hercegovini dobije rođenjem, a to je nacija, koju kao teret moramo da nosimo čitav svoj život u ovoj zemlji. Vidim da su ti ljudi svoji, da u dubini srca, baš kao i ja, znaju da stvari ovako dalje ne idu. Da ova mržnja koja

nas okružuje, nije naša, nego nam je ,nažalost, data. Od mene, kao debatanta, se očekuje da u svakoj prilici znam šta reći, da imam prikladan komentar na svaku situaciju, ali kada

vidim sve te ljude, kako ni krivi ni dužni moraju da nose taj teret mržnje jedini komentar koji mogu na Vas prenijeti je tuga. Tuga, jer to nismo mi, jer mi to ne želimo. Ne želimo da mrzimo svog druga iz klupe samo zato što je druge vjere ili nacije, ali vi nam to namećete.

Možda nesvjesno, možda sasvim slučajno, ali tako je. Zato će moja poruka danas vama svima biti; NE MRZITE. Ako ne zbog sebe, onda zbog budućnosti svoje djece. Možda

nesvjesno, ali vaša mržnja čini štetu vama, a još veću vašoj djeci.

Lejla Hadrović,


...JASNO I ARGUMENTIRANO

NE GOVORU MRŽNJE!!!

CENTAR ZA KULTURU DIJALOGA Fra Anđela Zvizdovića 1

71 000 Sarajevo Bosna i Hercegovina

+387 33 203 668 [email protected]

www.ckdbih.com

„u susret danu ljudskih...ustanimo i pokrenimo se, te na taj način izgradimo jedinu nam domovinu,...

Documents