ãtene ili odrastao pas ulazi u vaã æivot - · pdf file12 deo i:...

Deo I

Ãtene ili odrastao pas ulazi u vaã æivot

U ovom delu…

vaj deo objaãçava gde da potraæite novo ãtene ili

psa, kako da izaberete ono koje ñe vam odgovarati

i kako da pravilno uspostavite odnos s çim. Ovde ñete

saznati da li ñe se muæjak ili æenka, ãtene ili odrastao pas

boàe uklopiti u vaãu porodicu. Ako æelite åistokrvno

ãtene, saznañete kako da pronaœete dobrog odgajivaåa

– i zaãto bi trebalo da zaobiœete sve druge naåine uzi-

maça psa. Hteli biste odraslog psa? Meãanca? Samo

napred! Dañu vam obiàe informacija o tome gde da

pronaœete takve pse.

O

Poglavàe 1

Kako izabrati psa

U ovom poglavàu

Izbor odgovarajuñe rase

Koliko je vaæna energija, dlaka i inteligencija psa

Odluka o starosti i polu psa

e morate dugo posmatrati pse kako biste shvatili da su naãi pseñi drugari

nekada davno bili vukovi. Otada smo se u çihov æivot umeãali mi, i posle-

dice su fenomenalne. Bez obzira na to koliko stadijuma ili stotina godina je

proãlo, zaista je teãko zamisliti pretka malteãkog psa ili patuàaste pudle kao

vuka. U malamutu – svakako, u vuåjaku, pa åak i u ãkotskom ovåaru – åovek

moæe nazreti vuka. Ali u malteãkom psu? Paperjast, dobroñudan i toliko mali da

stane u veñu æensku taãnu … takvu æivotiçu je teãko zamisliti kako goni jelene

po smrznutoj ãumi ili podiæe çuãku da bi zavijala na mesec.

Ali ako boàe osmotrite åak i najmaçeg i najàupkijeg psa, nazreñete vuka.

Isto vaæi za svakog psa koji je na ovu zemàu kroåio nogom od pseñih prapo-

åetaka, za sve naraãtaje lovaåkih i pastirskih pasa, pasa za dræaçe u krilu i

zapreænih pasa. Uprkos tome ãto je naãa vrsta dala sve od sebe da izmeni

çihovu, psi su u duãi joã uvek æivotiçe od kojih su i potekli – æivotiçe åopora

åiji je jezik umnogome blizak naãem, zbog åega se dobro uklapaju u naãe

porodice.

To znaåi da i malteãki pas i malamut, i patuàasta pudla i tibetanski mastif, svi

psi razumeju znaåeçe osmeha – kako pseñeg, tako i àudskog. Svaki pas ñe

dobro pomirisati i verovatno se uvaàati u najsmrdàiviju dostupnu supstancu.

I svaki pas, bez obzira na to da li je meãanac ili åistokrvan, æeli da bude deo

porodice,

åopora

.

N

12

Deo I: Ãtene ili odrastao pas ulazi u vaã æivot

Ãta je u psima

Moæda je svaki pas u duãi vuk, ali mi smo nesumçivo uradili mnogo toga da

promenimo ostatak pakovaça, da im ublaæimo jedne odlike i ispravimo druge.

Nema æivotiçske vrste na Zemài åije su jedinke toliko razliåitih veliåina, oblika

i namena.

U svojoj kuñi imam pse koji bi miàama puzili na stomaku, preskoåili jelo i

odrekli se spavaça ako postoji i najmaça ãansa da ñe im neko negde baciti u

vodu neãto ãto mogu da aportiraju, dakle naœu i donesu, ponovo i ponovo i

ponovo dok ne popadaju od iscrpàenosti, dok s çih joã kapàe voda, koja je

çihov element koliko i vazduh koji udiãu. Jedan moj pas zaobiœe svaku baricu na

putu, ali ima sklonost da sateruje decu u gomilu. Imam retrivere i pastirske pse,

ukoliko niste pogodili. Ponaãaçe jednih potiåe od prirodnog nagona da donose

plen, a drugih od prastarog nagona da gone plen. S vremenom su se ta lovaåka

ponaãaça razdvojila – jedno retriverima, drugo ovåarsko-pastirskim psima – i

selekcijom pojaåala da bi tim æivotiçama dala funkciju u àudskom druãtvu.

Rase pasa, tj. tipovi rasa razlikuju se po veliåini, stepenu aktivnosti, stepenu

liçaça (ispadaça dlake) i obuåivosti (podobnosti za obuåavaçe/uveæba-

vaçe). To znaåi da bi bilo dobro saznati åiçenice o psima. Ne zato da biste

ostavili utisak na porodicu kada ugleda psa u TV reklami – “Ãiperke je belgijska

rasa koja se najpre upotrebàavala za åuvaçe brodova na kanalima”, moñi ñete

samopouzdano da izjavite – nego radi sposobnosti da analizirate kako ñe se bilo

koja rasa ili tip rase uklopiti u vaãu porodicu.

Izbor psa koji odgovara vama, vaãoj porodici i vaãem æivotu, prvi je korak do

sticaça psa iz snova.

Vratimo se ponovo vuku. Ne zaboravite da su mnoge od poæeànih osobina

rase – teraçe (hajkaçe) divàaåi, skupàaçe ovaca u stado ili zaãtita åopora –

vuåje osobine, koje su àudi s vremenom ojaåali ili prilagodili da bi se psi boàe

uklopili u àudsku zajednicu. U danaãçim psima ima i drugih tragova vuåjih

osobina, meœu kojima je i æeàa da taåno znaju svoje mesto u åoporu, bez obzira

na to da li æive u àudskoj ili pseñoj porodici – i prateña æeàa da poboàãaju svoj

status u çoj. (Vidite li koliko su nam sliåni?)

Po pravilu, psi su neãto popustàiviji od vukova, zahvaàujuñi hiàadama

godina pripitomàavaça. Ali dovoàno je pogledati statistiåke podatke o broju

napada pasa na àude da bi se uvidelo kako u odnosima izmeœu çihove i naãe

vrste joã uvek ima stanovitih poteãkoña.

Uobiåajene ærtve te borbe za vlast su deca, najmaçi i najraçiviji ålanovi

“åopora”. Kada åujem priåe o porodiånom psu – obiåno nekastriranom muæjaku

jedne od trenutno popularnih oãtrih rasa – koji je napao neko dete “bez ikakvog

upozoreça”, znam da to nije cela priåa. Jeste da ima i psihotiånih (ludih) pasa,

ali u veñini sluåajeva takav dogaœaj viãe prouzrokuju àudi. Uzmu rasu kojom ne

mogu da vladaju, poveñaju problem time ãto takvog psa ne socijalizuju niti ga

obuåe, i najzad ne prepoznaju upozoravajuñe znake psa koji teæi da postane

voœa. Rezultat je tragedija za dete, koje ñe s posledicama tog napada morati da

æivi, i za psa, koji zato obiåno izgubi svoj æivot. Treba li vam boài razlog da

oprezno izaberete psa? Nisam ni mislila.

SAVET

NE

ZA

B

ORAVITE

UPO

ZORENJE

Poglavàe 1: Kako izabrati psa

13

Statistiåki podaci pokazuju da àude najåeãñe napadaju nekastrirani muæjaci,

naroåito mladi, tek stasali, na pragu pune zrelosti – ãto je razlog viãe za kastri-

raçe. Ostale razloge za kastriraçe pasa proåitajte u poglavàu 17.

Uvek prouåite istoriju rase koja vas zanima. Velik i snaæan pas, razvijen zato

da samostalno radeñi i odluåujuñi åuva zemàiãte ili drugu imovinu, teãko da ñe

lepo prihvatiti vaãe meãaçe. Moæe on da bude veoma pametan, pa åak i poslu-

ãan u rukama iskusnog rukovaoca, ali za obiåne àude preåesto je samo tempi-

rana bomba.

Za veñinu àudi i veñinu porodica, najboài pas je onaj koji pripada rasi

(ili meãavini rasa) razvijenoj da prihvata obuku i àudsko upravàaçe, dakle

kojoj nije pre svega stalo do toga da sama dominira (ostvari nadreœen poloæaj).

Tu ulogu ispuçavaju psi posebno razvijeni za druæeçe s àudima, kao ãto su

patuàaste rase i neke lovaåke i pastirske rase poput zlatnog retrivera i ãkotskog

ovåara.

NJUÃKALO

Zov divàine: polutani vuk-pas

S vukovima, kao da nikada ne znamo zameru. Prvo smo ih mrzeli i gotovo istrebili.Sada ih volimo – i çihove bliske roœake, po-lutane vuk-pas – predanoãñu koja je zamnoge vukove-pse smrtonosna koliko imræça koju je zamenila.

Polutan vuk-pas je rezultat ukrãtaçavuka i psa. Od çih se najåeãñe sreñu haski,malamut i nemaåki ovåar (vuåjak). To su div-ne i pametne æivotiçe, ali i potencijalnoopasni kuñni àubimci, kojima veñina àudine ume da rukuje, niti da im pruæi odgova-rajuñu negu. Åesto su destruktivni i retko semogu obuåiti za boravak u kuñi. Oni su od-luåni i domiãàati umetnici u beæaçu, a ume-ju da budu i jezivo efikasni grabàivci.

O gorenavedenom se slaæu praktiåki svi.O pitaçu treba li im uopãte dopustiti daæive u àudskom druãtvu, miãàeça se razila-ze, åesto i àutito.

Inteligencija koju çihovi àubiteài obo-æavaju, zajedno s çihovom veliåinom isnagom, prouzrokuje probleme u zrelosti,

kada vuk-pas radi ono ãto je prirodno: po-kuãava da osvoji viãe mesto u svom druãtve-nom poretku, ne priznajuñi nadreœenostsvojih àudskih “drugova iz åopora”. Åeãñenego svi pripitomàeni psi, oni napadaju iraçavaju àude, a ima i mnogo priåa ooãtrim napadima – naroåito na decu – kojesu izveli prividno posluãni vukovi-psi dræanikao kuñni àubimci. Nije to çihova krivica,nego çihova priroda!

Zato su neke druãtvene zajednice po-kuãale da zabrane dræaçe polutana vuk--pas, mnogi azili za zaãtitu i kontrolu æivo-tiça odbijaju da ih ponude na usvajaçe, aono malo grupa koje ipak daju trajnoutoåiãte neæeàenim polutanima, nikad ne-maju slobodnog mesta. Zbog toga je mno-go polutana vuk-pas æivotom platilo nagliporast çihove popularnosti.

Sve to znaåi da polutana vuk-pas kaokuñnog àubimca treba da izbegavaju svi,sem nekolicine veoma iskusnih i posve-ñenih àubiteàa pasa.

UPO

ZORENJE

NE

ZA

B

ORAVITE

14


Pustite vi àubav na prvi pogled

Kod pasa kao i kod àudi, onaj koji vas odmah i najviãe privlaåi ne mora da bude

najboài za dugotrajan suæivot. Moæda ste odrasli sa ãkotskim ovåarima u

porodiånoj kuñi s velikim dvoriãtem i uz majku domañicu, pa joã uvek mislite da

je ãkotski ovåar najboài pas za vas. Ali to nije taåno ako æivite sami, u stanu, i

odevate se u skupu odeñu tamnih boja. Stoga odmah razmiãàajte – realno

ocenite svoj æivot i pse koji se u çega mogu najboàe uklopiti.

Odrasla sam u kuñi u kojoj se smatralo da je bokser bez konkurencije najboàa

rasa svih vremena. Joã su mi dragi – jedan od mojih “neñaka” je bratovàev

bokser Taz – ali nisam dræala boksera otkad sam napustila roditeàsku kuñu.

Zaãto? Zato ãto me od pseñih bala podilaze trnci, i premda bokseri nisu rasa koja

najviãe bali – tu nagradu bi verovatno odneli çufaundlendski psi – dovoàno bale

da ne æelim baã preterano da se druæim s çima.

S druge strane, mojoj majci nimalo ne smeta da sa sobom u ãetçu nosi krpu

kojom psu briãe bale s gubice, ali podivàa kad vidi guævice dlake koje se nakup-

àaju u uglovima moje kuñe – mojim psima ispada toliko dlake da bih od çe

mogla da pletem dæempere. Ruåni usisivaå uvek dræim pri ruci, ali inaåe ne

obrañam previãe paæçe na åiçenicu da iza mojih sredçedugodlakih pasa svaki

dan ostaju crne dlake, dok mom dugodlakom psu dvaput godiãçe, tokom veli-

kih promena dlake, ispada dovoàno sivih, belih i smeœih åupkica dlake da se

jednom sedmiåno çima moæe napuniti korpa za pijacu.

ZA

BAVE RADI

Svi æele psasavrãenog za

porodiåni æivot.Ali prilikom iz-

bora psa koji bitrebalo da se

dobro uklopi uvaãu kuñu,

morate uzeti uobzir mnoge

åinioce.

Fotografiju ustupila Mary Bloom/Howell Book House


15

Ili dlake ili bale. Katkada se izbor psa koji vam odgovara svodi na neãto

toliko jednostavno.

Poånimo àubav iz poåetka

Izbor rase ili tipa rase jedan je od najlepãih aspekata pri usvajaçu psa. Imate

priliku da naveliko razgledate i birate, otkrivate rase za koje nikada niste åuli i

zamiãàate æivot s rasama koje nikada niste videli.

Krenite u to otvorenog uma i iskreno razmotrite svoj æivot, oåekivaça i ono

ãto vam se zaista sviœa. Ne gubite iz vida: veliåinu psa, prostor koji mu je potre-

ban, stepen aktivnosti, probleme s krznom, obuåivost (podobnost psa da uåi)

i jaåinu æeàe za dominacijom (gospodareçem).

Veliåina psa

Opseg veliåina pasa zaista je neverovatan. Pripadnici te æivotiçske vrste po

veliåini se toliko razlikuju, da bi bilo nezamislivo da se pas s jednog kraja tog

opsega – recimo, bernardinac – pari sa psom s drugog kraja, kao ãto je patuàasta

pudla. (Mada ne treba podceniti æeàu bilo kojeg psa da takvo pareçe ostvari!)

Neki àubiteài malih pasa plaãe se velikih pasa. Neki àubiteài velikih pasa

pogrdno govore o malima i ne smatraju ih za “prave pse”, ãto se vidi po ime-

nima kojima ih nazivaju: “pufna za puderisaçe”, “pajalica” ili “pacov”. Kao da

veliåina ne smeta toliko samim psima koliko çihovim vlasnicima; mnogi mali

psi imaju ratoboran stav koji bi kod velikog psa predstavàao pravu opasnost, a

mnogi veliki psi ni o åemu drugom ne misle nego kako da se sklupåaju u gazdi-

nom krilu.

Prvi åinilac koji treba uzeti u obzir prilikom izbora psa jeste çegova veliåina,

barem zbog razlike u ceni hrane za psa koji dnevno jede åetvrt ãoàe hrane i

onoga koji jede sedam ãoàa.

Au, ãto je ovaj pas velik!

Ima àudi koji cene samo velike pse. Veliki psi su odliåni za aktivne osobe: dæo-

gere, peãake na duge staze i kros-kontri skijaãe. Åak i najpitomiji veliki pas boàe

odvraña potencijalne napadaåe i lopove od najotresitijeg malog psa (mada kri-

minolozi kaæu da åak i mali psi dobro upozoravaju svoje vlasnike na prisustvo

stranaca i lopovima pokazuju da su primeñeni).

Da li bi svog psa trebalo da uveæbate za åuvara? Videti poglavàe 14.

Veliki pas moæe da vuåe kolica, peãaåi mnogo kilometara i satima juri za lop-

tom. Reœe od malih pasa reaguje kada ga deca povuku za uho ili uhvate za rep,

a snaæno tapãaçe po rebrima ne moæe ga sruãiti. Ako se mali pas åini kao ter-

mofor kada ga pustite u krevet, veliki pas je kao radijator – zauzima mesta, umi-

rujuñe deluje i pravi buku (ako hråe) kao odrastao åovek.

NE

ZA

B

ORAVITE

NJUÃKALO

16


Naravno, oni imaju i svojih loãih strana. Veñi psi viãe jedu i viãe balegaju.

Velikim psima je teæe rukovati, veña je verovatnoña da ñe sruãiti malo dete i sta-

ricu nesigurnu na nogama, mogu viãe da oãtete nameãtaj po kuñi, i ukoliko

odluåe da ujedu nekoga, åeãñe nanose ozbiàne povrede. Navalentan mali pas je

zabavan; navalentan veliki pas je opasan. S velikim psima je teæe putovati, a i

smeãtaj u pansionu za pse je skupài. Ako nemate sopstvenu kuñu/stan, videñete

da je gotovo nemoguñe nañi i iznajmiti stambeni prostor åiji ñe vlasnik pristati

da u çemu dræite velikog psa.

Veñim rasama po pravilu treba viãe kretaça. Ako se ne kreñu dovoàno,

verovatnije je da ñe sami nañi naåina da potroãe nakupàenu nervozu – na

primer, kopañe, lajati ili glodati. Åak i najveñe pse je moguñe dræati u stanovima,

kuñama u nizu i kuñama s malim dvoriãtima, ali u tim okolnostima

vi

morate

dvaput viãe da se angaæujete da biste zadovoàili çihove potrebe za kretaçem.

Gradski vlasnik psa mora da uzme u obzir joã neãto: ako je napoàu meñava,

malom psu ñe biti dovoàna tri lista novina da se olakãa, a velikom neñe biti

dovoàno ni celo nedeàno izdaçe

Politike

.

Male stvari koje mnogo znaåe

Koliko god im se podsmevali, mali psi za to ne haju. Veliki psi mogu samo da

saçaju o çihovom æivotu. Samo mali pas moæe da se proãvercuje u robnu kuñu

skriven u veñu æensku taãnu. Zbog takve opãte prenosivosti, i preslatkih lica i

okica uz to, mnogo je zabavnije imati malog psa nego ãto veñina vlasnika “pra-

vih pasa” uopãte moæe da zamisli.

Pasa ima svihveliåina – åak

i unutar isterase, kao ãto se

vidi po ovimameriåkimeskimskim

psima.

Fotografiju ustupila Amanda Munz


17

Ima tu i praktiånih prednosti. Malog psa moæete okupati u kuhiçskoj sudo-

peri, a da ne uãinete leœa podiæuñi ga iz kade. Mali pas moæe da vam sedi u krilu

dok gledate TV. Svi mogu da ih ãetaju, åak i mala deca. Troãkovi za çihovu

ishranu su mali. Ljudski hod oni moraju da prate brzim tråeñim korakom, pa im

obiåna ãetça zadovoàava dnevnu potrebu za kretaçem.

Ãto se tiåe negativne strane, patuàaste rase umeju da budu lajave, a graœa im

je toliko krhka da su neprikladni za domañinstva s neobuzdanom decom. Treba

ih ãtititi i od velikih pasa, jer neki od çih psa veliåine pufnice za puderisaçe

smatraju predjelom.

Dræite korak sa psom

Stepen aktivnosti nije povezan s veliåinom, osim u krajçim sluåajevima. Neke

najveñe pse teãko je ujutro naterati da otvore oåi i ustanu, dok neki od naj-

maçih kao da 24 sata dnevno ne mogu da se iskàuåe. Izmeœu tih krajnosti su

psi svih moguñih veliåina i stepena aktivnosti.

Stepen aktivnosti rase ponekad moæete proceniti na osnovu zanimaça za

koje su je àudi gajeçem napravili, ali to je joã uvek samo proseåna slika. Svaka

jedinka se razlikuje po naåinu gajeça, starosti i zdravàu, premda vaæi opãte pra-

vilo: ako je pas gajen da ceo dan ne stane, npr. ptiåari, on ñe biti aktivniji od

velike, teãke, åuvarske rase koja radi samo kada se pojave uàezi. Teãko da ñe u

æivotu biti smireni psi poput dalmatinskih, gajeni zato da bi svakog dana kilome-

trima tråali za koçskim koåijama ili vatrogasnim kolima. Terijeri su odgajeni da

suzbijaju ãtetoåine, te su uvek budni i spremni za krkàanac.

Jednostavnim ispitivaçem ponaãaça ãtenaca moæete steñi predstavu o

stepenu aktivnosti rase; to je naroåito korisno kada su roditeài ãteneta

razliåitih rasa. Viãe o tome proåitajte u poglavàu 4.

Neke klase pasa su selektivno aktivne: aktivne napoàu, mirne unutra. Mnogi

lovaåki psi i çihovi meãanci aktivni su na sveæem vazduhu i u poàima, ali u kuñi

ñe se zadovoàno sklupåati ispred vatre ukoliko je çihova dnevna potreba za

kretaçem bila zadovoàena. Najbræi pas na svetu, trkañi veliki engleski hrt –

grejhaund – toliko voli da se izleæava da ga jedna grupa za zaãtitu naziva “kre-

vetski rekvizit brzine 65 km/h”.

Potreba za velikom aktivnoãñu ume da prouzrokuje probleme – npr. napade

destruktivnosti (uniãtavaåkog ponaãaça) i lajaça – koje ñete umaçiti tako ãto

ñete psu omoguñiti da se svakodnevno dovoàno kreñe. Kada se moji retriveri ne

istråe zato ãto ja ne mogu da dignem glavu od posla, oni mi smetaju i smetaju

dok ne popustim; meœutim, dovoàna je jedna poãtena trka ili brza igra dono-

ãeça baåenog predmeta da se smire.

Naravno, stepen aktivnosti znaåi viãe od potrebe za kretaçem. Neke rase ne

samo da vole stalno da se kreñu, nego i da obaveãtavaju svet o tome ãta im se

dogaœa. “Hiperaktivnost” i “lajavost” takoœe su stvar pojedinaåne procene: ãto

je za jednoga dobar åuvar, za drugoga je lajavo smetalo. Za treñe su aktivnost i

æeàa za igrom viãe nego dovoàna nadoknada za malo – ili mnogo – viãe lajaça.

Ponavàam, na vama je da utvrdite sopstveni prag tolerancije. Sve, i najnepoæeà-

nije karakterne osobine psa moæete ublaæiti obukom, ali niãta na svetu neñe

pretvoriti koåopernog, lajavog ãeltija u tihog i spokojnog buldoga.

NE

ZA

B

ORAVITE

SAVET

NJUÃKALO

SAVET

18


Neke aktivne rase su toliko lajave da åak i çihovi àubiteài ne mogu da

podnesu toliku buku, pa ih obiåno daju na odstraçivaçe glasnih æica. To se

radi hirurãki i katkada je posledça ãansa inaåe dobrog psa da ga ostave u

æivotu (probleme s lajaçem razmatramo u poglavàu 15), ali bi trebalo da se

zamislite ako je odgajivaå od kojeg nameravate da kupite ãtene to morao da

uradi sa svojim psima. Ukoliko su roditeàima morali da odstrane glasne æice,

onda bi çihovo ãtene u najmaçu ruku moglo da odraste u psa koji ñe vas

lajaçem obaveãtavati kada svaki list padne.

Suoåite se s dlakama

Da se najpre razumemo:

nema psa koji se ne liça

. (Osim rasa kao ãto je bezdlaki

varijetet kineskog ñubastog – kukmastog – psa, patuàastog psiña koji uopãte

nema dlaku, pa ne moæe ni da se liça.) Stoga ne postoji pas koji ne moæe da iza-

zove alergiju. Neke rase se liçaju maçe od ostalih, te neki astmatiåari i alergiåni

mogu s çima da æive, ali ako niste spremni ili sposobni za borbu s dlakama,

boàe uzmite zlatne ribice. (Ne maåku ili pticu, jer su za mnoge alergiåne one joã

gore od pasa.)

Nadugaåko i ukratko

Svi psi su pokriveni dlakom, osim prethodno spomenutog kineskog ñubastog

(kukmastog) psa i joã nekih retkih bezdlakih rasa. Svaka sliånost tu prestaje,

poãto je raznolikost duæina, boja, ãara i tekstura pseñe dlake gotovo bezgraniåna.

Duæina? Kratkodlaki su bokseri; malo duæu dlaku imaju zlatni retriveri; joã

duæu ãkotski ovåari a najduæu maœarski komondor, pastirski pas veliåine rotvaj-

lera, s kojeg vise gusti pramenovi upletene dlake koja seæe do zemàe – kao da

gledate pokretnu pamuånu åetku za pod.

Moæda su grej-haundi odgaje-

ni za trke, alikada se vrate sa

staze, veñinavoli samo da

se izleæavaili spava.

Beauty/ Fotografija sa lokacije www.greyhoundgang.com

UPO

ZORENJE


19

Boja? Bleãtavo beli su neki samojedi, a sjajno crni belgijski ãiperki. I sve

izmeœu, sve moguñe boje opisane s viãe imena nego ãto bi reklamno odeàeçe

modne kuñe moglo da smisli za godinu dana. Ãta kaæete o miãje sivoj, svetloj

æuñkastosmeœoj (boji laneta), boji divàeg vepra, jazavca, jeleçe crvenkastoj?

Boji pãenice, pokoãene trave, boji mahagonija, kesteçastoj? Åokoladno

smeœoj? Tu boju àubiteài dobermana nazivaju

Izabela

.

Ãare? Dalmatinski psi imaju taåke. Crnu s malo paleæa imaju dobermani,

rotvajleri, gordon seteri i manåesterski terijeri. Fleke imaju neke nemaåke doge i

(japanske) akite. Prugasti (“tigrasti”) neki su bokseri i pit bul terijeri. “Murgastu”

meãavinu boja (engl.

merle

) imaju neki australijski, ãkotski i ãetlandski ovåari. I ne

zaboravite koliko su vaæni prateñi detaài: bele ãape, bele grudi, beli nabori na

grudima i bele lise na glavi.

A vrste dlake? Somotski kratka, dugaåka i svilenkasta ili oãtra – a tek smo kod

jazaviåara! Takva krzna imaju i druge rase pasa, kao i kovrdæavu dlaku, talasastu

dlaku, grubu dlaku ili glatku dlaku. Da li ñe vam trebati åetka za skupàaçe dlake?

Kratke bele dlake dalmatinskog psa i bledoæute dlake labradora izraçaju na svim

moguñim mestima i veoma ih je teãko ukloniti. Holandski vuåji ãpic (kishond) i

ãkotski ovåar imaju luksuzna krzna toliko dugaåka i gusta da åovek u çima neãto

moæe da zagubi. Oni meçaju krzno dvaput godiãçe – s jeseni i proleña otpada im

dlaka u pregrãtima, kao i veñini drugih rasa s dugaåkom gustom spoànom dlakom

i paperjastom poddlakom. U preostalom delu godine, ove fabrike krzna se liçaju

“normalno”, ãto znaåi mnogo.

Neke rase ispuãtaju toliko mnogo dugaåke svilenkaste dlake da je nikla cela

jedna mala industrija za upredaçe te dlake, pa àubiteài pasa i ruånog rada mogu

da prave odeñu od krzna svojih àubimaca. Za debelu majicu im je dovoàno ono-

liko preœe koliko se dobije od dlake koja psu otpadne tokom jedne sezone.

Viãe informacija o liçaju dato je u poglavàu 10, u odeàku o doterivaçu.

Unapred ñete se reãiti dobrog dela suviãne dlake åestim åetkaçem i åeãàa-

çem psa – sve ãto izvuåete åetkom/åeãàem, neñe ostati na vaãem kauåu – ali

uprkos tome mnoge rase ispuãtaju mnogo dlake. Ako nikako ne trpite dlake,

uzmite kratkodlakog psa tamnije boje, takve dlake se maçe vide.

Liçaçe nije jedini problem. Neki psi, recimo pudle, imaju krzno koje treba

ãiãati otprilike svakih ãest sedmica. Nauåite sami da doterujete izgled psa – ver-

ovatno ñe preæiveti sramotu kada se takav pojavi na ulici – ili ga odvedite u

salon za profesionalno doterivaçe. Ovo posledçe dosta koãta. Uzmite to u

obzir kada budete birali psa.

Kataloãki se po znatno sniæenim cenama mogu na veliko kupiti vaàci za

skupàaçe dlake; isto vaæi i za pet-ãopove. Moæe se nabaviti i gumeni vaàak-

-igraåka kojim se odliåno vadi dlaka iz tepiha i nameãtaja, a postoje i dodaci za

usisivaå nameçeni åiãñeçu dlake kuñnih àubimaca.

Kada sam pre viãe od dvadeset godina kupila prvog dugodlakog psa, napu-

stila sam kuñu odgajivaåa s viãe stranica pisanih uputstava – åime se hrani, koje

vakcine je primio, kako da ga registrujem, imena dresera, veterinara i odga-

jivaåa. Od svega toga zavrtelo mi se u glavi, te sam zastala na verandi sa ãtene-

tom u rukama i pitala odgajivaåa ima li joã neãto da mi kaæe. Malo je razmislila.

“Da”, reåe. “Neñete moñi da nosite crno.”

NE

ZA

B

ORAVITE

VR

EDI Z

NATI

20


Moda nalaæe drugaåije, pa sam se izveãtila u skupàaçu dlake åetkom. Mnogo

godina nakon ãto je Lens ostario i uginuo, listala sam raåune traæeñi neku pri-

znanicu. U registratoru se pojavio mali pramen pseñe dlake. Njegove. Suze su

mi briznule.

Dobro reagujem na pseñu dlaku, ali sada je barem deo mojih pasa u skladu s

trendom: potpuno su crni. Liçaju se, ali to se (na meni) ne vidi.

Uticaj inteligencije

Ljudi uvek pitaju koliko je odreœeni pas pametan, kao da to moæe da posluæi

iåemu drugom sem hvalisaçu. Kada se predviœa koliko dobro ñe se pas uklopiti

u porodicu, çegova inteligencija nije presudna. Vaænija je

obuåivost

(

podobnost

za uåeçe

) ili

posluãnost

; te osobine ukazuju koliko je – mnogo ili malo – odre-

œenog psa briga ãta biste vi æeleli da on uradi.

Deo odgovora na to pitaçe opet ñemo dobiti kada razmotrimo zanimaçe za

koje je odreœena rasa razvijena. Neki psi – recimo, lovaåki psi tragaåi – razvijeni

su da rade samostalno ili zajedno s drugim psima, ali nezavisno od àudi. Psi koji

traæe po çuhu – biglovi, krvoslednici i baseti – pre ñe posluãati svoj nos nego

vaãa uputstva. Psi koji traæe po vidu (kao ãto su avganistanski hrt, veliki engle-

ski hrt – grejhaund i persijski hrt – saluki) neñe vas ni åuti kada se upuste u trk.

To ne znaåi da neñe mahati repom u znak potpune privræenosti kada ih ponovo

stavite na povodac, nego da su u æaru lova i trke çihovi nagoni jaåi. Kao i laja-

vost, çihovu sklonost da zanemare vaãe æeàe moæete smaçiti uveæbavaçem

– ali to je mnogo lakãe s jednim rasama nego s drugima.

Razmotriñemo tri rase koje najviãe hvale da su pametne – to su border koli,

zlatni retriver i doberman. Oni izuzetno dobro prolaze na takmiåeçima

posluãnosti. Znaåi li to da su pametni? Nesumçivo. Stanley Coren, struåçak za

inteligenciju pasa, tvrdi da te tri rase poåiçu da shvataju komandu nakon ãto im

je bila pokazana maçe od pet puta. Ali ovde je vaæno neãto drugo, i kada

razmislite kako i zaãto su te rase razvijene – pastirski pas, lovaåki pas i pas åuvar

(za vojno-policijsku sluæbu) – uvideñete ãta im je zajedniåko: razvijene su da

tesno saraœuju s àudskim rukovaocem. Hoñe li uspeãno obaviti radne zadatke –

upravàaçe kretaçem ovaca, pronalaæeçe i donoãeçe oborene divàaåi, odnosno

patroliraçe uz policajca ili vojnika – zavisi od timskog rada åoveka i psa. Oni su

programirani da voœstvo traæe od åoveka, i ako åovek ume da im ga pruæi, te rase

ñe rado posluãati. Uostalom, to im je posao.

Kao i stepen aktivnosti, kod meãanaca je inteligenciju i posluãnost malo teæe

predvideti. Tu pomaæe test ponaãaça ãtenaca. Viãe informacija o tome pro-

åitajte u poglavàu 4.

I joã odluka

Verovatno veñ imate u vidu rasu-dve ili ideju o svojstvima psa koje æelite –

veliki, mali, dugodlaki ili kratkodlaki. Pre nego ãto se date u potragu za svojim

àubimcem, trebalo bi malo da razmislite i o drugim pojedinostima. Koliko star

pas bi vam odgovarao? Kojeg pola? I koliko sve to uopãte moæe da koãta?

TEH

NIÅ

KI D

ETALJI

NJUÃKALO


21

Kao i àudi koji æele labrador retrivera “zato ãto smo u porodici uvek dræali

labradore”, oni koji ãtene biraju automatski ili uvek izaberu muæjaka (ili æenku),

i nisu spremni da budu prilagodàivi po pitaçu troãkova, time sebi moæda

uskrañuju priliku da dobiju dobrog psa.

Prihvatite moguñnost da neke pojedinosti u mentalnoj slici vaãeg idealnog

psa ostanu neprecizirane dok ne uzmete apsolutno sve u obzir.

Ãtene ili odrastao pas?

Prednosti ãtenaca su oåigledne: oni su àupki, slatki i maze. Åovek ne moæe da ih

pogleda, a da se ne nasmeãi. Ãtene moæete svaãta da nauåite tako da se savr-

ãeno uklopi u vaã æivot. (Ili da ga potpuno upropastite ako ne budete paæàivi!)

Vaãa porodica ñe biti jedina koju ñe ãtene smatrati za svoju, barem ukoliko se vi

budete dræali svojeg dela pogodbe. Ipak, uzeti odraslog psa ima svoje predno-

sti. Oni su åesto jeftiniji, a uvek ih je jeftinije odræavati, poãto su veñ kao ãtenci

proãli vakcinisaçe i åiãñeçe od glista. Ako budete paæàivo birali, moæete nañi

psa koji je veñ obuåen za æivot u kuñi, a moæda je savladao i nekoliko osnovnih

lekcija iz posluãnosti.

Pa zaãto onda viãe àudi ne uzima odrasle pse? Veñina smatra da se usvojena

lutalica neñe vezati uz çihovu porodicu kao ãto bi se vezalo ãtene. To je istina

ako psa nameravate da dræite u golom dvoriãtu iza kuñe, uz minimum kontakta

s vama. Ali ako pustite psa da uœe u vaã æivot, biñe vaã jednako koliko i ãtene

koje ste uzeli od kuje kada je imalo sedam nedeàa. Ima àudi koji tvrde da je veza

sa odraslim psom joã åvrãña, zato ãto zna koliko je svet nemilosrdan i ume da

ceni sreñu koja mu se osmehnula.

Nisam sigurna da je tako kao ãto kaæu, ali videla sam mnogo primeraka od

obe vrste pasa. (I sada imam po neki od svake.) Kvalitet àubavi koju pokazuju

prema vlasnicima – i obrnuto – ista je.

Ãtene je pogodno ukoliko imate vremena i strpàeça – da ne govorim o smi-

slu za humor – da se bavite psom tokom çegovog detiçstva i odrastaça. Ãtene

se ne moæe podiñi po kratkom postupku. Biñe tu ãetçi u tri ujutro, saævakanih

papuåa, bezbroj sati igre i isto toliko sati obuke. Rezultat svega toga ne moæete

znati unapred, nego tek kada sve bude zavrãeno – to naroåito vaæi za ãtenad

meãanaca, od kojih su mnogi viãe ili maçe odrasli nego ãto je iko u azilu mogao

da pretpostavi.

Detiçstvo ãteneta je divno putovaçe, puno iznenaœeça i uæivaça, ali na

çega ne treba kretati ako niste spremni da mu se posvetite. Ukoliko ne uloæite

potreban trud, moæda ñete ostati sa psom koji vas maksimalno nervira – ili ñete

ga ostaviti u azilu kada viãe ne budete mogli da ga trpite.

Odrasle pse bije loã glas, åesto nezasluæeno. Zar nisu odrasli psi, koji su dati

na usvajaçe, obiåno àubimci s kojima veñ neki

drugi

àudi nisu mogli da izaœu na

kraj? Da li je uopãte pametno usvojiti odraslog psa? Zavisi od psa, naravno.

Stvarna prednost je sledeña: u svakom suæivotu s novim psom postoji razdobàe

prilagoœavaça, ali je ono mnogo krañe kada je u pitaçu odrastao pas.

UPO

ZORENJE

NE

ZA

B

ORAVITE

22


Moæe li se star pas nauåiti novim veãtinama? Moæe. Svi psi – i mladi i stari –

mogu da nauåe sve ãto hoñe, ali liånost odraslog psa ne moæete toliko da izmenite

i prilagodite sebi. Ako imate plaãàivo ili agresivno ãtene, to moæete popraviti pre

nego ãto nastane problem (viãe o tome u poglavàu 9). Ukoliko imate plaãàivog ili

agresivnog odraslog psa, ta promena je mnogo teæa, katkada i nemoguña. Zato ne

nasedajte na tuæne priåe i velike lepe oåi kada birate odraslog psa.

Odrastao pas je odliåan za kuñe gde tokom dana nema nikoga. Za penzionere

koji vole druãtvo psa, ali nemaju energije za ãtene. Za one kojima je zado-

voàstvo ãto su pristojnom psu dali novu priliku za æivot.

Ima toliko mnogo odraslih pasa koji zasluæuju da æive – i meãanaca i åistokrv-

nih, penzionisanih trkañih pasa, pasa za pomoñ hendikepiranima i izloæbenih

pasa. Pasa åiji su vlasnici umrli, razveli se ili se odselili. Pasa koji niãta viãe ne

æele nego da nekom pripadaju.

Otkad piãem o psima, gledala sam ãtenad kako odrastu i potom nestanu,

zato ãto su ih vlasnici kupili sluãajuñi oseñaje, a ne zdrav razum. Paæàivo raz-

mislite o svojoj situaciji i ako zaista niste spremni na godinu dana ãteneñih

budalaãtina, usvojite odraslog psa.

Muæjaka ili æenku?

Da li su muæjaci ili æenke boài àubimci? Na to pitaçe se ne moæe pouzdano odgo-

voriti, pa se za veñinu àudi odgovor svodi na “viãe mi se sviœa”. Meœutim, ipak bi

trebalo da razmislite makar o

nekim

razlikama, poãto muæjaci i æenke ne postaju

isti åak ni nakon kastriraça.

Ãtene je odliåandodatni ålanporodice, ali

zahteva mnogostrpàeça.

Greta/ Fotografiju ustupili Stephanie i Michael Corby

NJUÃKALO

NE

ZA

B

ORAVITE


23

Ukoliko ne nameravate da kastrirate svog kuñnog àubimca (viãe o tome u

poglavàu 17), razlike su izraæenije. Nekastrirane æenke su po pravilu promen-

àivijeg raspoloæeça od nekastriranih muæjaka. Iako su muæjaci stabilnijeg

raspoloæeça, moæda vam se neñe svideti çihova stalna teæça za takvim

muæjaåkim aktivnostima kao ãto su pareçe, obeleæavaçe sopstvene teritorije

(mokrañom) i çeno åuvaçe od drugih muæjaka. (Neki smatraju da u tim sluåa-

jevima stalnost nije pozitivna osobina i da neki nekastrirani muæjaci nisu prosto

postojani, nego da stalno nerviraju i smetaju.)

Nekastrirane æenke ulaze u sezonu pareça dvaput godiãçe po tri sedmice.

Tokom tih razdobàa morañete da åistite krvave tragove za çom i da se izborite

sa stalnom paæçom kojom je okruæuju muãki udvaraåi. Kada ih omaœija miris

æenke u teraçu, nekastrirani muæjaci slabije sluãaju komande. Tada se åeãñe

deãava da pas u nekom trenutku odbije posluãnost – vama kao i svima drugima.

Na primer, istraæivaça su pokazala da decu najåeãñe napadaju mladi

nekastrirani muæjaci. Kastriraçe po pravilu donekle izjednaåava stvari. Æenke

åini emocionalno postojanijim, a muæjake maçe raspoloæenim za borbu i

skitçu. Ali razlike ipak ostaju.

Primera radi, muæjaci nekih rasa znatno su veñi od æenki – od 10 do 15 kg i od

5 do 7 cm. Veñina kçiæara i biblioteka ima kçigu kao ãto je

The Complete Dog

Book

(kod nas

Enciklopedija pasa

), koja sadræi zvaniåne (francuske ili britanske

ili ameriåke ili …) standarde rasa, u kojima je svaka rasa opisana do u tanåine,

pa i çena veliåina. Iz sledeñeg odlomka standarda za Njufaundlendske pse

trebalo bi da steknete predstavu o razlici u veliåini koju moæete da oåekujete:

“Proseåna visina odraslih pasa (muæjaka) iznosi 71 cm, a odraslih kuja 65 cm.

Pribliæna teæina odraslih pasa iznosi izmeœu 60 i 70 kg, a odraslih kuja izmeœu

45 i 54 kg.”

Ostale razlike nije tako lako definisati. U dominantnijim rasama poput rotvaj-

lera, æenke su po pravilu prijaznije i viãe im je stalo da ugode. U plaãàivijim

i uzdræanijim rasa kao ãto je ãetlandski ovåar, muæjaci su po pravilu otvoreniji

i susretàiviji. Kod nekih rasa kao ãto je zlatni retriver, razlike uopãte nema,

naroåito kad je pas kastriran.

Veñu vaænost pridajte rasi ili tipu rase, a maçu polu psa, poãto ñe najoãtriji

muæjak nedominantne rase verovatno biti blaæi od najblaæe æenke dominantne

rase. U razgovoru sa uzornim odgajivaåem steñi ñete jasnu sliku o razlici

izmeœu pseñih polova ne samo rase u celini, nego i çenih pojedinih rodova.

Za neke se izbor izmeœu polova svodi na pitaçe pejzaæne arhitekture:

muæjaci zapiãavaçem uniãtavaju æbuçe, a æenke travçake. Viãe o psima i

pejzaænoj arhitekturi proåitajte u poglavàu 22.

Razmatraçe troãkova

Koliko bi ãtene ili odrastao pas trebalo da koãtaju? Nabavne cene se toliko raz-

likuju da moæete platiti od “besplatno”, preko (po pravilu) maçe od 10 evra

koliko naplañuju azili, te “cene koja se javàa jednom u sto godina” za åistokrvne

pse retkih rasa koliko naplañuju grupe za çihov spas, do nekoliko stotina za

“obiåne” åistokrvne pse i viãe od hiàadu evra za psa izloæbenog kvaliteta retke

ili veoma traæene rase.

NJUÃKALO

TEH

NIÅ

KI D

ETALJI

SAVET

NJUÃKALO

24


Meœutim, åistokrvno ãtene kvaliteta kuñnog àubimca kod uzornog odgajivaåa

u SAD koãta izmeœu 400 i 1000 dolara, ãto zavisni od nekoliko åinilaca:

Imajte u vidu to da uzoran odgajivaå proizvodi pse pokuãavajuñi da podigne

kvalitet svojih rodova, a time i rase, ali da

svu

ãtenad gaji tako da u prvom redu

budu zdravi druæbenici. Viãe ãtenadi uzmu àudi koji æele kuñnog àubimca nego

ãto stigne kod onih koji æele psa za izloæbu, a dobar odgajivaå hoñe da svi oni

budu sreñni i dobro paæeni. Ukoliko vaàa da smaçite troãkove, razmislite o

ovome: onima kojima pas treba za druæeçe, zapravo nije mnogo stalo do

osobina po kojima se izdvaja

elitna

ãtenad – koje za veñinu àudi mogu biti toliko

neuhvatàive kao ãto je pravilan razmeãtaj taåaka na dalmatinskom psu. Upuñen

odgajivaå umeñe da objasni te razlike, a veñinu çih moæete i sami nauåiti iz

standarda rase.

Naravno, glavni troãak za psa åini izdræavaçe, ali to se barem ne plaña

odjednom. Minimalna nega pristojnog kvaliteta – hrana, osnovni pribor, pre-

ventivna veterinarska zaãtita, smeãtaj u pansionu ili plañena osoba koja åuva

psa dok ste na odmoru – koãtañe vas nekoliko stotina evra godiãçe, odnosno

nekoliko hiàada ako je pas teæi od 50 kg i jede od 6 do 7 ãoàa visokokvalitetnih

granula dnevno. Dodajte tome povremene veterinarske hitne intervencije i

neobavezne kupovine kojima je teãko odoleti, proizvode za pse kao ãto su razne

ãmekerske ogrlice, mekãi i ukraãeniji leæaj, fotografije psa s deda-Mrazom i …,

pa ñe troãkovi dræaça psa pojesti znaåajan deo kuñnog budæeta.

Zato bi troãkove nabavke psa trebalo da posmatrate u perspektivi. Ako raåu-

nate da ñe pas æiveti deset godina, åistokrvno ãtene kupàeno za 500 evra od

uzornog odgajivaåa, na godiãçem nivou vas koãta 50 evra. A ja toliko dajem

meseåno za hranu svojih pasa.

Na kraju krajeva, vaæno je ãta se vama åini primereno, bez obzira na to da li

se radi o åistokrvnom psu ili meãancu, psu iz kafilerije/azila ili psu za izloæbe.

Cena koju ñete platiti nema nikakve veze s àubavàu koju vam pas moæe pruæiti.

✔

Rase koje imaju mala legla, kao mnogi patuàasti psi, koãtaju viãe zato ãto

ima maçe ãtenadi a vaàa pokriti troãkove medicinskih pretraga kuje na

uroœene mane, prevoza kuje do muæjaka, platiti nadoknadu za oplodçu,

negu kuje tokom trudnoñe i negu kuje i ãtenadi nakon koñeça.

✔

Rasama kao ãto je buldog potrebna je temeàna veterinarska zaãtita tokom

postupka rasploœavaça, meœu ostalim, obavàa se i carski rez, a to podiæe

cenu ãtenadi.

✔

Skupàa je ãtenad koja moæe uspeti u takvim pseñim nadmetaçima kao ãto

su izloæbe pasa, lovaåki ispiti ili takmiåeça u vojno-policijskim veãtinama,

zato ãto se te osobine smatraju “dodacima”, jednako kao ãto jaåi motor ili

boài paket opcija podiæe cenu novog automobila.

NE

ZA

B

ORAVITE

ãtene ili odrastao pas ulazi u vaã æivot - · pdf file12 deo i:...

Documents