11. februar 2019. godine

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata

podržala proteste

Aocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata saopštila je da je donela odluku da podrži građanske proteste u

Srbiji.

ASNS smatra da Srbija posle višedecenijskih lutanja i propasti svih vrsta gde su najveću cenu platili radnici

i ljudi koji žive od svog rada, ne zaboravimo da 30 odsto stanovnika Srbije živi na granici siromaštva, mora

da se radikalno promeni u svim sferama društvenog života.

„Srbija umesto društva šema, kombinacija i partijskih monopola

mora da postane društvo pristojnih ljudi u kome će se uspostaviti

moralne vrednosti građanskog društva zasnovane na radu, znanju,

trudu, poštenju, toleranciji i solidarnosti.

Pre svega, mora da se iz korena promeni odnos prema radu i

radniku. Umesto promocije Srbije kao zemlje jeftine radne snage

i prekarijata zahtevamo da se fokus stavi na obrazovanje, znanje, veštine, kompetencije i druge

komparativne prednosti naših radnika, da se odmah promeni postojeći pravni okvir koji je radnike , uz

neoliberalni ekonomski i društveni koncept , doveo do socijalne bede i lišavanja elementarnog ljudskog

dostojanstva, i to stvaranjem pravnog okvira i uspostavljanjem radno pravne zaštite i zaštite ličnosti i

dostojanstva radnika u skladu sa evropskim standardima i preuzetim državnim obavezama“, navodi

Asocijacija u saopštenju.

Dodaju da je to je preduslov za stvaranje novog modela društva zasnovanog na moralu vrlina, stvaralačkom

i normativnom moralu i stvaranju socijalnog okruženja jednakih šansi za dobra radna mesta, napredovanje,

lično i porodično dostojanstvo, pravnu i socijalnu sigurnost, kao i duštvo tolerancije i solidarnosti.

ASNS smatra da su neophodne promene u institucionalnom ponašanju i radu počev od države, preko

pravosuđa, obrazovanja, medija do svakodnevnog javnog ponašanja i ophođenja. Institucije moraju da budu

iznad pojedinca ma ko i na kakvoj funkciji bio i moraju da služe građaninu, a ne strankama, da se rukovode

državnim, a ne partijskim interesima.

„Za početak, mogao bi Parlament da se uljudi i u svom radu primeni elementarni kodeks ponašanja i

uzajamnog poštovanja i da se podseti da je najviši dom u ovoj zemlji, a ne najprimitivniji rijaliti“, ističe

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata.

ASNS zahteva društvenu i pravnu odgovornost za svaku izgovorenu javnu reč.

„Naša javna scena i nastupi su ispod nivoa kafanske rasprave. Javni istupi moraju da se zasnivaju na

činjenicama iza kojih slede pravosudni postupci, pa lopovi u zatvor ali takođe i odgovornost za “verzije

pijace” i omiljenu praksu: “klevetaj stalno, klevetaj drsko , nešto će se već zalepiti”, navode.

Kako se navodi u saopštenju, ASNS se zalaže za slobodu ali i odgovornost medija i posebno transparentnost

finansiranja. U tom segment traži zabranu svakog javnog i prikrivenog finansiranja medija od strane

državnih javnih preduzeća.

„Naše pare iz budžeta troše se na pokrivanje gubitaka tih istih javnih preduzeća, koja istovremeno,

selektivno finasiraju “naše” medije“, dodaje ASNS.

Oni pozivaju sve političke subjekte, a posebno političke partije pozicije i opozicije da, za početak, kako

navode, promene ton i način obraćanja i međusobne komunikacije, da se pored svih neslaganja i razlika

izdignu iznad trenutnih partiskih interesa i da kroz ozbiljan i javni dijalog, uz puno poštovanje Ustava i

zakona, postignu minimum saglasnosti o spornim pitanjima počev od slobode medija, izbornih uslova, daljih

evorointegracija, Kosova.

„Posebno da najozbiljnije shvate protest građana kao upozorenje da mnogo toga, pod hitno, mora da se

menja“, zaključuju u saopštenju.

Veća kazna za rad na crno nego za smrt radnika

Od povreda na radu u Srbiji su u prošloj godini stradale 53 osobe, a 779 zadobilo je teške telesne povrede.

Ova godina je proglašena godinom bezbednosti i zdravlja na radu, a nadležni najavljuju izmenu zakona

kojim će se pooštriti kazne i bolje zaštititi radnici.

Kako prenosi RTS, u proteklih 12 godina, život je

radeći svoj posao izgubilo 440 ljudi. Poslednji slučaj

zabeležen je na gradilištu u Novom Sadu, a prošle

godine smrtnih slučajeva bilo je i na velikim

gradilištima u centru Beograda, u Ulici Kneza Miloša

i u „Beogradu na vodi”.

Samo zbog stradanja radnika prilikom izgradnje

objekta u Ulici Kneza Miloša, inspekcija je podnela

pet krivičnih prijava, ali u Upravi za bezbednost i

zdravlje na radu Ministarstva za rad kažu da nisu

dobili obaveštenja da su ti slučajevi rešeni.

Direktorka te uprave Marina Furtula objašnjava da

kada se desi teška ili smrtna povreda na radu, inspekcija rada izlazi u nadzor i nalaže mere za otklanjanje

nedostataka, ili pokreće prekršajnu, tj. krivičnu prijavu, i tu se, kako kaže, uloga Ministarstva rada završava.

Furtula navodi i da se dešava da se radnici razbeže sa gradilišta kada inspekcija dođe, a da su to uradili i

juče, kada je Hitna pomoć došla da zbrine teško povređenog radnika na jednom beogradskom gradilištu.

Komentarišući to što je kazna za rad na crno dva miliona dinara, dok je za nesreću u kojoj radnik izgubi

život maksimalna kazna milion dinara, ističe da se radi na novom zakonu u kojem će posebna pažnja biti

posvećena kaznenoj politici.

Javnu raspravu očekujemo na proleće, kaže Furtula i objašnjava da se uslovi za bezbednost na radu odnose

na sve poslodavce jednako, bilo da je reč o državnim, privatnim ili stranim firmama.„Prvo je odgovornost na

poslodavcu koji treba da primeni sve mere i zaštiti radnike. I radnici su odgovorni ukoliko se ne poštuju te

procedure, a Inspekcija za rad vrši nadzor nad primenom tih propisa”, navodi Furtula.

Prema njenim rečima, u prošloj godini je od 53 smrtna slučaja 16 bilo u prerađivačkoj industriji, a 15 u

građevinarstvu.„To čini 58 odsto od ukupnog broja smrtnih povreda na radu, dok je veoma veliki broj teških

povreda na radu u prerađivačkoj industriji, ali imamo smanjen broj teških povreda na gradilištima”, dodaje

Furtula.

Što se tiče nadoknade štete, napominje da u ovom trenutku povređeni radnici i porodice preminulih radnika

mogu da ostvare to pravo jedino preko dugotrajnih sudskih postupaka, a da će novim zakonom i to probati

da reše.„Želimo da pomognemo i ovim radnicima koji beže sa gradilišta - da ne treba to da rade, jer ovo

ministarstvo radi sve u interesu radnika, da zaštitimo njihova prava i povećamo nivo njihove bezbednosti i

zdravlja”, rekla je Furtula i poručila da je život svakog radnika neprocenjiv, prenosi Tanjug.

Đorđević: Pitanje svih pitanja - kako zadržati i

vratiti mlade

Ministar rada Zoran Đorđević izjavio je da su emigracije "pitanje svih pitanja" - kako da opstanemo,

zadržimo i vratimo mlade.

On je to kazao povodom podataka OEBS-a o tome da je Srbiju od

početka ovog veka napustilo oko 654.000 ljudi, najviše mladih

između 15 i 24 godine.

Đorđević je za RTS rekao da država Srbija planira da formiranjem

Koordinacionog tela za ekonomske migracije zaustavi masovni

odlazak iz zemlje i za danas najavio održavanje prvog sastanka tog

tima.

Ministar je naveo da su u timu akademici, univerzitetski profesori,

ali i eksperti koji se bave ekonomskim migracijama, kao i sindikati i unije poslodavaca i privrednici. On je

dodao da će Vlada tom Koordinacionom telu dati logistiku kako bi se uradili studija, strategija i akcioni

plan.

"Ovo je pitanje svih pitanja - kako da opstanemo, zadržimo i vratimo mlade", poručio je Đorđević.

RTS navodi da nemačka Savezna služba za migracije procenjuje da se za protekle dve godine iz Srbije u

Nemačku iselilo više od 51.000 ljudi, a u prvoj polovini 2018. skoro 19.000 radnika iz Srbije imalo je

dozvolu boravka u Nemačkoj, što je 2.000 više nego u istom periodu prethodne godine.

Đorđević je upozorio da bismo dodatni problem mogli da imamo u budućnosti, kada Srbija uđe u EU, i to u

vidu nekontrolisaog odliva građana u pojedine države članice.

"Od 2014. radimo ozbiljno po svim segmentima. Zatečeno stanje nije bilo dobro, ali kada su reforme

pokazale rezultate, stekli su se uslovi da formiramo tim, imamo podlogu koju možemo da im damo kako bi

nam rekli šta da uradimo", zaključio je ministar rada.

Određen maksimum na neodređeno: Povereniku i

Komisiji više ljudi

Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Skuštine Srbije odredio je maksimalan

broj zaposlenih na neodređeno vreme u 2019. godini.

Odbor, kojim je predsedavao Aleksandar Martinović, odlučio je o broju zaposlenih u Komisiji za zaštitu

konkurencije, Fiskalnom savetu, službama Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana,

Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Republičkoj komisiji za zaštitu

prava u postupcima javnih nabavki i Komisiji za hartije od vrednosti.

Martinović je rekao da je kriterijum za određivanje maksimalnog broja zaposlenih obezbedjenost

finansijskih sredstava za isplatu plata utvrđenih Zakonom o budžetu za 2019. godinu.

Prema njegovim rečima, kriterijum za organe koji se ne finansiraju iz sopstvenih prihoda, takođe je

obezbeđenost sredstava na osnovu njihovih finansijskih planova.

Komisija za zaštitu konkurencije, na osnovu te odluke, može da ima 58 zaposlenih, četiri više nego ranije,

služba Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ostaje sa 60, a Fiskalni savet devet, jednog više nego 2018.

Kancelariji Zaštitnika građana odobreno je 106 zaposlenih, kao i do sada, a Republičkoj komisiji za zaštitu

prava u postupcima javnih nabavki ostaje 54.

Poverenik za informacije od javnog znača i zaštitu podataka imaće 94 zaposlena, sada 78, a Komisija za

hartije od vrednosti 46, umesto dosadašnjih 29.

Član Odbora iz Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta rekla je da konkursi za te službe ne smeju biti

objavljeni samo u Službenom glasniku, jer ga niko ne čita, kao ni dnevnim novinama koje, kako navodi,

kupuju samo porodice članova redakcije.

"Poručite vašim šefovima da se konkursi raspisuju u visokotiražnim novinama, jer svi moraju da ga vide",

rekla je Radeta, koja je zajedno sa Miloradom Mirčićem bila protiv toga da se utvrdi broj zaposlenih u

Kancelariji poverenika za informacija od javnog značaja, jer on još nije izabran. "Ne bi bilo fer da novom

poverniku određujemo broj ljudi sa kojim će raditi, nema potrebe da se pravi račun bez krčmara", rekla je

Radeta.

O maksimalnom broju zaposlenih u preostalih pet službi biće raspravljanjo kada Odboru stignu zahtevi.

Prigovori bankama od danas preko sajta

Sve banke u Srbiji od danas na svojim internet prezentacijama moraju da omoguće klijentima da podnose

prigovore, kao i da jasno postave obaveštenje sa informacijama o postupku zaštite prava korisnika.

"Utvrđena je obaveza finansijske institucije da omogući podnošenje prigovora preko svoje internet

prezentacije, i to već na njenoj naslovnoj stranici, kao i da u delu svoje internet prezentacije koji se odnosi

na prigovore postavi obaveštenje sa opštim informacijama o postupku zaštite prava korisnika", rečeno je u

Narodnoj banci Srbije.

Takođe, ako je ugovor zaključen "na daljinu", na primer, korišćenjem mobilnog bankarstva, preko mobilnog

telefona, banke imaju obavezu da omoguće podnošenje prigovora na isti način, preko mobilne aplikacije.

"Te institucije će ubuduće biti dužne da u svakom pojedinačnom slučaju izdaju potvrdu o prijemu prigovora,

umesto samo po izričitom zahtevu podnosioca prigovora, što je do sada bio slučaj", objašnjavaju u NBS.

Time se, kažu, klijentima olakšava eventualno dokazivanje ako žele da nastave postupak podnošenjem

pritužbe NBS-u ili pred sudom.

U Narodnoj banci dodaju da je privredi i građanima omogućeno i jednostavnije podnošenje pritužbe jer je

precizno navedeno šta pritužba Centralnoj banci treba da sadrži...

Fiskalni savet predlaže formule za rast penzija,

Mali želi da bude fleksibilniji

Rast penzija u Srbiji ove godine u rukama je Vlade. Ali kako će biti ubuduće? Fiskalni savet predložio je pet

formula za uvećanje penzija, dok ministar finansija Siniša Mali kaže da uvažava želje stručne javnosti

MMF-a, ali i da želi da bude "fleksibilniji".

Da su ekonomski rezultati Srbije bolji nego što je to očekivano, a suficit u državnoj kasi čak tri puta veći -

više puta od početka godine saopštavali su iz Nemanjine 11. Zato, iz vlasti stižu i poruke da bi penzioneri

mogli da očekuju povećanje penzija. Istovremeno, nakon što je bilo ukinuto usklađivanje penzija sa

infalcijom i BDP-om, ministar Siniša Mali najavljuje usvajanje nove formule. Dok se ona čeka, Vlada i dalje

ima diskreciono pravo da penzije poveća koliko sama odluči.

Sve do kraja prošle godine, penzioneri nisu morali da budu matematički magovi, da bi izračunali koliko će

im penzija porasti, jer je na snazi bila jasna jednačina: dva puta godišnje, u aprilu i oktobru, penzije su

usklađivane sa rastom BDP-a i cena. Tu formulu, Vlada je ukinula i najavila usvajanje nove.

No, dok se nova čeka, pitanje po kojoj računici će rasti

penzije je jednačina sa više nepoznatih, jer je Vlada

ostavila diskreciono pravo da o tome sama odlučuje.

Zato, iz Fiskalnog saveta upozoravaju da je usvajanje

novog metoda za usklađivanje penzija - prioritet.

"Vladi je data diskreciona mogućnost da u skladu sa

svojim političkim preferencijama, pojedinim

penzionerima isplaćuje novčano uvećanje uz penziju do ukupnog iznosa od 0,3% BDP godišnje. Na ovaj

način se podriva integritet penzijskog osiguranja u Srbiji. Fiskalni savet još jednom poziva da se ova

diskreciona mogućnost ukine. Tekuća godina je pravo i poslednje vreme da se teško ostvarena fiskalna

konsolidacija penzijskog sistema pretoči u dugoročno rešenje usvajanjem nove formule za usklađivanje

penzija", poručili su iz Fiskalnog saveta.

Vladi su ponudili i pet potencijalnih rešenja:

1. Usklađivanje sa inflacijom i delom rasta BDP-a preko 2%

2. Da se povećanje uskladi 50% inflacijom i 50% sa rastom bruto domaćeg proizvoda

3. Usklađivanje 50% sa inflacijom, a 50% sa rastom prosečnih plata

4. Usklađivanje 40% sa inflacijom, a 60% sa rastom plata

5. Usklađivanje 30% sa inflacijom, a 70% sa rastom ukupne mase zarada

Ministar finansija, Siniša Mali više puta je najavljivao da će povećanja penzija biti, da bi nakon sastanaka sa

MMF-om to u javnosti još jednom potvrdio. Vlada će sama odlučiti koliko, a za predloge kolega iz

Fiskalnog saveta, ministar Mali kaže da su dobri.

"Ja sam pogledao te predloge i mislim da su načelno predlozi dobri, svaki od njih ima i plus i minus. Ako

dobro budemo radili, rezultati iz januara su nam stvarno dobri, dakle tri puta veći suficit nego što smo

planirali. Postoji osnova za dalje povećanje plata, dalje povećanje penzija, s jedne strane razumem želju

stručmne javnosti, na kraju i Međunarodnog monetarnog fonda da se usvoji neka formula, sa druge strane

želimo da budemo fleksibilniji da ako je moguće nešto više uradimo - da uradimo za naše najstarije

sugrađane", kazao je Mali.

Stavovi stručne javnosti podeljeni su oko toga koja bi formula bila najbolja za usklađivanje primanja

najstarijih sugrađana, ali ekonomski urednik lista "Danas" Aleksandar Milošević za N1 kaže da bi trebalo

voditi računa da izdvanja za penzije ne budu veća nego što je to realno i održivo.

"Penzije treba da rastu i da prate rast standarda države, naroda, ali da ne rastu više nego što nam to

omogućava privredni rast. Dakle, ako je privredni rast pet odsto, da one ne rastu osam odsto - da se ne

poveća izdvajanje troškova za penzije u budžetu. Bila bi velika šteta ukoliko bismo se sada odmah vratili na

staro i opet imali tu jednu spiralu previše rastuzćih penzija koje ne možemo da podržimo", kazao je

Milošević.

Iz Nemanjine 11 najavljuju već za nekoliko meseci javnu raspravu na temu koja je računica za usklađivanje

penzija najbolja, ali se njeno usvajaje ne očekuje pre 2020. Do tada, ako se obećanje ispuni - penzioneri će

dobiti povećanje isključivo prema "Vladinoj" matematici.

POSAO U JAVNOM SEKTORU: Psiholog, pa

državna služba

Spremna nova pravila za kandidate koji planiraju da se zaposle u javnom sektoru. Novina je da će rezultati

testova nositi više bodova od ocene komisije

U DRŽAVNU službu ubuduće će moći da stupe samo oni

koji prođu testove i razgovore sa psihologom. Ceniće se

njihova usmerenost ka timskom radu, radu sa kolegama,

kao i sa strankama. Na posao će biti primljeni jedino

kandidati koji postignu najbolje rezultate na testovima i

dobiju odlične ocene od konkursne komisije. Pravila,

međutim, nalažu, da komisija ne može da "preglasa"

testove.

Kako objašnjavaju u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Zakon o državnim službenicima je

utvrdio koje kompetencije svi državni službenici moraju da imaju i one se automatski unose u

sistematizaciju.

- Svaka kompetencija nosi određeni broj bodova koji se sabiraju, i kandidat sa najvećim brojem bodova će

biti izabran u konkursnom postupku - kažu u MDULS. - Uredbom se utvrđuje i broj bodova za proveru

kompetencija, a u tome učestvuje ne samo komisija, nego i Služba za upravljanje kadrovima (SUK), čime se

obezbeđuje veća objektivnost.

Nadležni objašnjavaju da se Uredbom definišu i metode provere kandidata. Izborni postupak se sastoji iz

više faza, u kojima SUK proverava ponašanje i opšte funkcionalne kompetencije na pisanim testovima i uz

pomoć psihologa, koji se bave psihometrijskim procenama i faze u kojoj konkursna komisija proverava

posebne funkcionalne kompetencije, odnosno da li osoba ima konkretna znanja da radi posao za koji

konkuriše. To podrazumeva, na primer, da li poznaje način na koji se vrši inspekcijski nadzor, znanje

stranog jezika, specifični program rada na računaru...

- Te provere mogu da se rade pismeno ili usmeno i za svakog kandidata piše se zapisnik. Svako ima pravo

uvida u konkursnu dokumentaciju, a kasnije i mogućnost žalbe Žalbenoj komisiji i sudske zaštite pred

Upravnim sudom, čime smo omogućili veću transparentnost postupka, te smanjujemo mogućnost

zloupotreba - ističu u MDULS.

Dosad je vrlo često konkursna komisija pitala kandidate o tome šta, recimo, reguliše koji zakon, dok će se

sada od njih tražiti da pokažu da li znaju da primene zakon, odnosno daće mu da reši određeni slučaj, čime

će se videti ne samo da li poznaje propis, već na koji način ga primenjuje i da li analitički razmišlja.

Sve navedeno i anonimnost pod šifrom prijave su mehanizmi koji treba da dovedu do veće objektivnosti,

nepristrasnosti i da eleminišu subjektivne uticaje.

TESTOVI NAJVAŽNIJI

MAKSIMALAN broj bodova komisije ne može da prevagne u odnosu na bodove koji se ostvare na drugim

testovima. Eliminišu se oni kandidati koji nisu uspeli da prođu minimalni prag za proveru jedne

kompetencije, dok ranije to nije bio slučaj. Članovi konkursne komisije prolaze obuke koje radi Nacionalna

akademija za javnu upravu, da bi pravilno proveravali kompetencije.

NAJTRAŽENIJI POSAO: PLATA VEĆA ČAK

TRI PUTA: Amerikanci i u Srbiji traže vajber-

dadilje

Na oglas za čuvanje dece putem internet aplikacije javilo se više od 1.000 naših ljudi, plata je čak tri puta

veća nego kada su u pitanju obični "čuvari mališana" u Srbiji

NAJTRAŽENIJI posao ovih dana u Srbiji je vajber--dadilja!

Oglas objavljen na sajtu "Infostuda" koji traži srpsku dadilju za

čuvanje američke dece putem interneta i aplikacije "Vajber",

izazvao je veliku zainteresovanost, pa se za samo nekoliko dana

javilo više od hiljadu ljudi! Za ovaj posao nije vam potrebna

diploma vaspitačice, nije važno gde živite, kako se zovete i

koliko imate godina. Poslodavcu iz Amerike jedino je važno da

dobro govorite engleski jezik i imate jaku internet konekciju,

kako biste mogli da pazite na tuđe mališane koji su hiljadama

kilometara daleko od vas, za 600 dinara po satu, dok obična dadilja zarađuje između 200 i 300 dinara po

satu.

Prema rečima Miloša Turinskog iz "Infostuda", neki detalji još uvek nisu poznati, ali je uveren da nije reč o

čuvanju beba, već malo starije dece.

- Vajber-dadilja bi radila od kuće u Srbiji, na svom telefonu na kojem ima instaliranu aplikaciju i jaku

internetsku vezu - kaže Turinski. - Putem kamere, dadilja bi nadgledala decu dok su roditelji odsutni. To

svakako ne bi bilo puno radno vreme, već nekoliko časova, dok su roditelji u bioskopu, ili noćnom provodu.

Jedan od osnovnih uslova je odlično znanje engleskog jezika. U oglasu piše da se traži samo nadzor nad

decom, bez komunikacije.

Nije poznato koliko bi trajao radni dan, ni šta bi se desilo u nepredviđenim situacijama. Ukoliko bi dete bilo

u opasnosti, vajber-dadilja bi pozvala roditelje. Ali, ne zna se šta uraditi onda kada majci i ocu treba sat

vremena do kuće.

Iako ovo zvuči kao primamljiva ponuda - dobra zarada od kuće bez trčanja za detetom, hranjenja i

presvlačenja, pitanje je da li je roditeljima uopšte važno ko im "čuva" dete. Da li nadzor nad detetom putem

kamera mogu zloupotrebiti pedofili? Da li mališan zaista oseća da je siguran i zaštićen pod budnim okom

"virtuelne" bebisiterke? Rukovodilac beogradskog "Bebi servisa" Ruzmilka Đotunović ističe da ovaj način

nadzora nad decom na daljinu nikako nije dobro rešenje.

- Takvo čuvanje dece bilo gde, ne samo u Americi, nije bezbedno - kaže Đotunovićeva. - Roditeljima koji

dolaze kod nas da traže dadilje je veoma važno ko im čuva decu. Sve naše bebisiterke prolaze stroge

kriterijume, psihološke testove kod Nacionalne službe za zapošljavanje, posle čega dolaze kod nas. Kada

prođu praktičnu i teorijsku obuku kroz jasle i predškolske ustanove vidimo kako su se pokazale i koliko su

stručne da bi radile sa decom. Ovo sa "Vajberom" je u domenu naučne fantastike i mislim da neće zaživeti

kod nas. Ne zna se ko se prijavljuje na ovaj oglas, čija je odgovornost ako se nešto dogodi. Pa ko bi

normalan poverio dete na čuvanje nekom strancu, pa još putem kamera! Američka kultura, doduše, ima

drugačiji odnos prema deci. Naši roditelji su odgovorniji, porodica i deca su im na prvom mestu, a briga o

mališanima je mnogo važna, tako da verujem da ne bi dopustili da im bilo ko uđe u kuću, a kamoli da preko

kamera čuva najmlađe.

Psiholog Merica Buj Bjelogrlić smatra da je konzumerizam počeo da "napada" i ono što se dosad nije

dovodilo u pitanje, a to je briga o deci. Ona kaže da se u cilju lake i brze zarade bez mnogo truda,

zapostavlja građenje zdravih odnosa između deteta i roditelja, i onog ko ga pazi.

- Mi postajemo neodgovorni čim se javljamo na takve oglase - objašnjava Bjelogrlićeva. - Zašto bez

pogovora prihvatamo sve sa Zapada, a o tome mislimo tek kad se opečemo? Šta ako vajber-dadilji nestane

struje, baterija se isprazni, pukne internet veza? Kako da javi roditeljima da nešto nije u redu. Takav oglas je

zaista sulud, ali plašim se da ima naših ljudi koji bi se javili da čuvaju decu putem "Vajbera", ali svoje

mališane nikad ne bi poverili drugima da ih paze preko "žice". Deci su potrebna ljubav i pažnja, a ona nisu

ni svesna da ih neko pazi i gleda dok su sama, već mogu da se uznemire i uplaše jer misle da su ostavljena.

Možda zvuči smešno, ali mislim da je u takvim situacijama bolje ostaviti mališana sa psom nego sa vajber-

dadiljom, jer životinja ipak ima osećanja i dete bi bilo bezbedno.

GRAĐANI UGLAVNOM PROTIV

Građani koje smo u Beogradu pitali šta misle o ovoj novotariji, podeljeni su u mišljenju.

Darko Mišić, mašinski tehničar, kategoričan je:

- Ovo je najveća glupost moderne tehnologije koju su do sada izmislili. Tako se ne vaspitavaju i ne uče

vrednostima. Ipak sam za tradicionalno čuvanje mališana.

Đorđe Krstić, doktor medicine, slaže se s tim:

- Nimalo mi se to ne sviđa. Moderne tehnologije su, ipak, otišle predaleko. Decu ne bih nikada ostavio samu

u kući bez prisustva neke odrasle osobe.

Maja Radoičić, turizmolog, međutim, nešto je drugačijeg mišljenja:

- Ova novina nije toliko loša, ali za neki kraći period, recimo dva sata dnevno. Mada, pitam se šta bi bilo da

se nešto desi, a roditelji budu nedostupni na telefon?

A Nenad Radojević, umetnik, uveren je da dete treba da bude uz roditelje:

- Možda sam ja odrastao u drugom vremenu, i ne kapiram ovo moderno čuvanje dece, ali lično nikada ne bih

pristao na ovu opciju.

JAVLjAJU SE ŽENE VIŠE od polovine prijavljenih kandidata iz Srbije za posao vajber- -dadilje su žene,

ističu iz "Infostuda". Kažu da oni nemaju pravo da se upliću u dalje odnose poslodavca i zainteresovanih,

tako da nije poznato koliko će srpskih bebisiterki biti angažovano putem aplikacije.

srpskim radnicima Nemačka najprivlačnija

SAMO U JEDNOM DANU 6 VOZAČA GSP

DOBILO JE POSAO U MINHENSKOM

GRADSKOM PREVOZU: Uz 4 puta veću platu,

poslodavac im plaća i smeštaj i kurs nemačkog

jezika

Procenjuje se da se za dve godine iz Srbije u Nemačku iselilo više od 51.000 ljudi, a u prvoj polovini 2018,

gotovo 19.000 radnika iz Srbije imalo je dozvolu boravka u Nemačkoj

Koliko ljudi svakodnevno napušta zemlju, nema preciznih

podataka jer neki odlaze kao turisti, ostaju po nekoliko

meseci ili rade neprijavljeni.

Procenjuje se da se za dve godine iz Srbije u Nemačku

iselilo više od 51.000 ljudi, a u prvoj polovini 2018. godine,

gotovo 19.000 radnika iz Srbije imalo je dozvolu boravka u

Nemačkoj, što je dve hiljade više nego u istom periodu

prethodne godine, podaci su nemačke Savezne službe za

migracije.

Samo u jednom danu, šest vozača beogradskog GSP-a dobilo je posao u minhenskom gradskom prevozu. Uz

četiri puta veću platu, bolje uslove rada, školu jezika koju obezbeđuje poslodavac, u nekim slučajevima i

smeštaj - motiva za promenu adrese je dosta, objavio je RTS.

Vladimir Đorđević kaže da je je u Beogradu vozio autobus broj 88.

„U jednom pravcu, na primer, u špicu od 15.45 do 17 časova, pola pravca do Železnika, prevezem toliko

putnika da Nemačkoj ne mogu da prevezem za 15 dana", ispričao je Đorđević. "Večito neka odricanja, sve

gledaš gde ćes da uštediš, i došao je taj momenat da nema više gde", kaže Aleksandar Radović.

Iseljavanja iz Srbije počela su još s ratnim godinama, posle 2000. godine broj onih koji odlaze stagnira, da bi

se iseljavanje pojačalo sa svetskom ekonomskom krizom i ponovo s migrantskom krizom. Bez obzira na

oscilacije, Nemačka ostaje najprivlačnija srpskim radnicima.

Profesor Vladimir Grečić, stručnjak za migracije kaže da se 2008. godine iz Srbije iselilo, prema podacima

OECD-a 7.000, da bi 2015. taj broj dostigao 60 hiljada godišnje, 2016. 44 hiljade.

Statistika, međutim, pokazuje i da se, na primer, 2016. i 2017. hiljadu Srba više iselilo iz Nemačke nego što

ih je dobilo boravišnu dozvolu, ali ne registruje gde su otišli.

Jorg Heskens, savetnik predsednika Srbije za privredu kaže da sigurno ima branši, kao što su medicinski

sektor i sektor vozača, gde u Nemačkoj nema dovoljno truda da obuči svoje ljude za taj posao.

"Ali generalno, Srbija sve bolje stoji i za ove ljude biće atraktivnije da ostanu ili da se vrate iz Nemačke,

kada imaju znanje nemačkog jezika i potencijalnu mogućnost za posao, njima ovde 500-600 evra više znači

nego 1.500 u Nemačkoj", kaže Jorg Heskens.

Nijedna zemlja ne uspeva da spreči ekonomske migracije, posebno mladih i obrazovanih. Međutim, Irska,

Kina i Indija uspele su da vrate deo stručnjaka.

"U Indiju se mnogo vratilo iz SAD, naročito iz Silicijumske doline. To se ne može učiniti preko noći, te

zemlje su puno ulagale, ali je bitno da je zemlja mora biti posvećena tome da problem ublaži", kaže Grečić.

To je moguće, smatraju poznavaoci, ako se ulaže u istraživanje, razvoj i znanje. Problem ne ublažavaju

zakoni poput nemačkog, koji zapravo znači oštriju selekciju radnika, i podrazumeva stručnije ljude među

onima koji odlaze.

PRVI NALAZI DRŽAVNE KOMISIJE! Nije ni

čudo što smo sve bolesniji, najugroženija su deca!

Utvrđeno koje su posledice NATO

bombardovanja!

Deca su sve bolesnija posle NATO zločina.

Predsednik skupštinske Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja Srbije Darko Laketić

izjavio je da prvi preliminarni rezultati naučno-medicinske studije pokazuju porast učestalosti ovih bolesti,

naročito malignih bolesti krvi kod dece od pete do devete godine.

Laketić je rekao da studija o učestalosti malignih oboljenja kod dece od jedne do 18 godina, koja je urađena

na osnovu istraživanja u saradnji s Institutom "Milan Jovanović Batut", nije završena i da su ovi prvi

rezultati u decembru dostavljeni svim poslanicima radi njihovog informisanja.

On je, u intervjuu za Politiku naveo da se može konstatovati da je "neki otrov delovao na tu decu, a budući

da je u bombardovanju 1999. godine toliko otrova

oslobođeno u životnu sredinu, lako pretpostaviti šta je to".

Studija se, pre svega, bavi istraživanjem učestalosti

malignih tumora, takozvanih ektodermalnih tumora kod

dece od jedne do pet godina, zatim učestalosti malignih

bolesti krvi kod dece od pet do devet godina i učestalosti

tumora mozga kod dece od devet do 18 godina, precizirao

je Laketić.

On je objasnio da se studija bazirala baš na ovaj uzrast jer

su deca od jedne do 18 godina najosetljivija grupa.

To je onaj deo populacije koji je rođen, živeo i rastao u periodu određenih akcidenata i destva municije s

osiromašenim uranijumom i oslobađanja različitih toksina, koji su se dogodili 1999. godine prilikom NATO

bombardovanja, ukazao je Laketić.

Prema njegovim rečima, prikupljena je kompletna dokumentacija iz naučno-medicinskog i pravnog

istraživanja komisije italijanskog parlamenta koja je utvrđivala povezanost osiromašenog uranijuma sa

smrću italijanskih vojnika koji su bili u međunarodnim misijama, uključujući i Kosmet, i dokazala da postoji

povezanost.

"Osiromašeni uranijum je samo vrh ledenog brega. Tokom bombardovanja oslobođeni su piraleni iz

trafostanica, koji su možda najsnažniji kancerogen, benzemi, pa razni otrovi zbog bombardovanja

fabrika boja i lakova, rafinerija…", naveo je Laketić.

Napomenuo da je vrlo značajno što su neke zemlje, između ostalih Holandija i Norveška, pred Ujedinjenim

nacijama pokrenule raspravu o uticaju osiromašenog uranijuma na zdravlje stanovnika.

"Cilj nam je da dođemo do istine zašto naši građani obolevaju više nego građani nekih drugih zemalja i da li

postoji veza između NATO bombardovanja i toga. To je naš zadatak, bez ikakvih prejudiciranja", istakao je

Laketić.

GRIP "KOSI" PO SRBIJI Broj obolelih ubrzano

raste, GLAVNI UDAR TEK SLEDI, a evo ko je

najugroženiji

Broj obolelih, ali i preminulih od posledica virusa gripa raste iz dana u dan, a do sada je preminulo 19 ljudi,

među kojima i dvoipogodišnje dete. Prema poslednjem izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan

Jovanović Batut", za oko 84.969 osoba se sumnja da su obolele, a epidemiolozi upozoravaju da postoji

tendencija rasta ovih brojki u predstojećem periodu.

U subotu je zabeležen i jedan smrtni slučaj dvoipogodišnjeg deteta u Čačku, koje je preminulo od

respiratorne infekcije, za koju postoji sumnja da je

posledica virusa gripa, a što će naknadno biti utvrđeno

obdukcijom.

Dok se među stanovništvom širi zabrinutost, a

epidemiolozi upozoravaju da trenutno stanje nije

neuobičajeno, iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr

Milan Jovanović Batut" saopštavaju da se registruje

srednji intenzitet aktivnosti gripa, ali i široka geografska

rasprostranjenost.

Naime, do sada su potvrđeni slučajevi gripa sa teritorije

Grаdа Bеоgrаdа, Nišаvsкоg, Јužnоbаčкоg, Pоmоrаvsкоg окrugа, Јаblаničкоg, Коlubаrsкоg, Rаsinsкоg,

Sеvеrnоbаčкоg, Sеvеrnоbаnаtsкоg, Zаpаdnоbаčкоg, Zlаtibоrsкоg, Šumаdiјsкоg, Mоrаvičкоg, Rаšкоg,

Pirоtsкоg, Brаničеvsкоg, Pоdunаvsкоg, Јužnоbаnаtsкоg, Mаčvаnsкоg, Bоrsкоg, Srеmsкоg, Tоpličкоg,

Zајеčаrsкоg i Pčinjsкоg окruga.

Registrovani su slučajevi virusa gripа tipа А (H1N1 i H3N2), којi su nајzаstupljеniјi i u zеmljаmа u

rеgiоnu.

U Nišu pet osoba preminulo

U proteklih 48 časova, na Klinici za infektivne bolesti u Nišu preminule su dve osobe M.S. (66) i LJ.J. (75),

kod kojih je analizom krvi potvrđeno prisustvo virusa gripa AH1N1, poslednja žrtva je policajac B. M. (43)

iz Niša, kod koga je takođe potvrđeno prisustvo ovog virusa. Dakle, do sada je u Nišu preminulo šestoro

pacijenata obolelih od gripa, a trenutno je još 11 osoba životno ugroženo.

- Na Klinici za infektivne bolesti, trenutno su hospitalizovana ukupno 32 pacijenta, od kojih je 11 na

respiratorima i životno su ugroženi - kažu u Kliničkom centru u Nišu.

U petak, 8. februara, na teritoriji grada Niša prijavljena je epidemija gripa, a prema podacima Instituta za

javno zdravlje, do sada je u ovom gradu registrovano više od 3.800 slučajeva sa simptomima sličnim gripu,

čime je ovaj broj udvostručen u odnosu na minulu nedelju.

Osmoro dece je hospitalizovano, ali njihovo stanje je za trenutno stabilno, rečeno je u Kliničkom centru u

Nišu.

Epidemija prijavljena i u Pirotu i Nišu

Osim u Nišu, epidemija je za sada prijavljena i na teritoriji Pirota i Užica, odnosno na teritoriji Zlatiborskog

okruga. Sama prijava epidemije ukazuje na to da je broj obolelih iznad očekivanog za ovaj period godine, te

da je broj kvantitativno prešao epidemijski prag, ali da se još uvek ne preduzimaju nikakve posebne

aktivnosti, objasnila je za "Blic" epidemiolog Instituta za javno zdravlje "Batut" prof. dr Darija Kisić

Tepavčević.

Biće sve više obolelih

- U narednih mesec dana može se očekivati povećanje broja obolelih. Očekuje se da period školskog

raspusta uspori širenje virusa, a s druge strane očekuje se da će povratak dece u škole uticati na povećanje

broja obolelih, kaže Kisić Tepavčević.

Istog je mišljenja i epidemiolog Zoran Radovanović. On smatra da je epidemija virusa gripa veštački

prekinuta raspustom, ali i brojnim neradnim danima u prazničnom periodu. Ipak, kada se deca vrate u školu,

broj obolelih će značajno porasti, zaključio je Radovanović.

On dodaje i da nije isključeno da se u Srbiji neće ponoviti screnario iz neke od zemalja regiona, gde je broj

žrtava gripa znatno veći - Rumunija - 72 osobe preminule, Hrvatska - 45 preminulih.

U jednoj nedelji broj obolelih porastao za 15.000

Virus gripa se sve intenzivnije širi, a u prilog tome govore i najnoviji podaci o broju obolelih. Naime,

ukoliko ukoliko uporedimo podatke o broju obolelih registrovane u petak, 8. februara (84.969 osoba), sa

brojem registrovanih u utorak, 5. februara, kada je ovaj broj iznosio 68.516 prijavljenih, možemo uvideti da

je za samo tri dana broj porastao za čitavih 15.000.

Najugroženija uzrasna grupa od nula do četiri godine

- Broj obolelih je trenutno najviši u uzrasnoj grupi od nula do četiri godine, rekla je prof. dr. Darija Kisić

Tepavčević.

Ona dodaje da se upravo u tom uzrastu najčešće ide kod lekara, a samim tim i najčešće prijavljuju slučajevi

gripa.

- Najugroženiji su najmlađi i najstariji. Deca starosti ispod pet godina su ugrožena, deca starosti ispod dve

godine su još ugroženija, a deca starosti ispod šest meseci su najugroženija - rekao je za "Blic" epidemiolog

Zoran Radovanović.

Istakao je i da je neophodno da roditelji sa malom decom izbegavaju česte kontakte, posete, javna mesta i

slično.

Pored najmlađih, rizična je i populacija starosti preko 65 godina, a naročito hronični bolesnici, upozorio je

Radovanović.

Posete zabranjene u bolnicama širom Srbije

U danima za nama, u cilju prevencije širenja virusa gripa, zabranjene su posete u bolnicama i kliničkim

centrima širom Srbije, a između ostalog, i u: Kliničkom centru Srbije, GAK "Višegradska", Univerzitetskoj

dečjoj klinici u Tiršovoj, KBC-u "Bežanijska kosa", KBC-u "Zvezdara", Vojnomedicinskoj akademiji,

Opštoj bolnici "Đorđe Jovanović", Opštoj bolnici u Kikindi, Opštoj bolnici u Subotici, Opštoj bolnici u

Požarevcu, Opštoj bolnici u Petrovcu na Mlavi, Opštoj bolnici u Užicama, Kliničkom centru u Nišu.

Preventivne mere

Pоdsеćаmо dа је nеоphоdnо u kontinuitetu primеnjivаti оpštе prеvеntivnе mеrе: držаnjе оdstојаnjа оd

nајmаnjе 1 mеtаr оd drugih оsоbа, higiјеnа disајnih putеvа (pokrivnaje nоsа i ustа prilikom каšljаnjа i

kiјаnjа pаpirnаtоm mаrаmicоm kојu оdmаh pоslе upоtrеbе trеbа bаciti а ruke оprаti tekućom vоdоm i

sаpunоm), higiјеnа rku i prоvеtrаvаnjе prоstоriја u kojma sе bоrаvi.

Vanredno zasedanje Skupštine, Savez za Srbiju

bojkotuje

Skupština Srbije počeće danas vanredno zasedanje, na čijem su dnevnom redu i izmene zakona o

predškolskom i osnovnom obrazovanju i vaspitanju.

Na dnevnom redu su i izmene zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i o učeničkom i

studentskom standardu, zatim izmene Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi, Zakona o oružju i izmene

Zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela predsednica Skupštine Maja

Gojković.

Poslanici treba da potvrde i više sporazuma.

Zasedanje je sazvano na zahtev 154 poslanika.

Poslanici Saveza za Srbiju najavili su da će bojkotovati vanredno zasedanja.

АЛЕКСАНДАР ВЛАХОВИЋ Снажан

привредни раст као императив

За овогодишњи 26. по реду “ српски Давос”, влада велико интересовање и већ сада се, како је за

“Дневник” рекао Алексадар Влаховић, председник Савеза економиста Србије и председник

Програмског програма “Копаоник бизнис форума”, очекује више од 1300 учесника

којима је припремљен интензиван програм.

У току су завршне припреме за “Копаоник бизнис

формум”. За овогодишњи 26. по реду “ српски

Давос”, влада велико интересовање и већ сада се, како

је за “Дневник” рекао Алексадар Влаховић,

председник Савеза економиста Србије и председник

Програмског програма “Копаоник бизнис

форума”, очекује више од 1300 учесника

којима је припремљен интензиван програм. Наш

саговорник истиче да ће током четири дана рада

Форума бити 26 панела, шест специјалних догађаја,

три пленарне сесије, а учешће су потврдили готово

сви министри из економског дела Владе Србије, укључујући и премијерку Ану Брнабић,

а специјални гост је господин Гери Џејкобс, председник Светске академије уметности и науке.

Упркос улагању у систем образовања, научно-технолошке паркове, истраживање и развој, процес одлива

мозгова није заустављен. Догодило се само да развијене земље Запада добијају још квалитетнију радну

снагу. Слично се дешава и у другим земљама Источне Европе, изузев Пољске, Чешке и Словачке

- Централна тема овогодишњег Форума је “Србија десет година после велике рецесије – снажан раст

као императив”. Намера нам је да направимо рекапитулацију економске политике наше земље у

протеклој деценији, да укажемо на фундаменталне грешке у одабиру фискалних и монетарних

механизама и мера као одговор на светску економска кризу 2008. године, али и да истакнемо

прогрес направљен након 2014. године, тачније поправљање свих макроекономских агрегата

реализацијом краткорочне фискалне консолидације – каже Влаховић.

О чему ће се још разговарати на “српском Давосу”?

- Циљ нам је да сигнализирамо на потенцијалне опасности које постоје у текућој економској

политици, попут превременог попуштања у јавној текућој потрошњи, недовољне брзине структурних

реформи а посебно реструктурирања јавних предузећа, спорост у јачању институција. Поред тога

желимо да дамо одговор на питање да ли и колико је привреда Србије данас отпорнија на евентуалне

екстерне шокове у поређењу са 2008. годином, као и да промовишемо потребу снажнијег раста у

наредним годинама што је услов за брже достизање нивоа развијености земаља Централне

и Источне Европе. Шта су препреке, да ли је постојећи ниво укупних инвестиција довољан за тај

амбициозни план и шта учинити да достигнемо фамозних 25% БДП укупних инвестиција.

Недавно је генерална секретарка Савета за регионалну сарадњу Мајлинда Брегу изјавила да ће

земљама Балкана, уз садашње стопе раста, бити потребно 50 година да стигну тренутни немачки

стандард. Колико су овакве оцене тачне и шта треба да учинимо да би “брже” стигли до просечног

стандарда ЕУ?

- То је чак и оптимистичка процена и она подразумева да просечне стопе раста буду на предкризном

нивоу, тачније у периоду од 2000. до 2008. године. Ако се пак пројекција заснива на посткризним

стопама раста биће нам потребно четири пута више времена за достизање просечног стандарда ЕУ.

Међутим, то су само статистичке пројекције и оне, суштински, не значе ништа. Када је у питању

Србија, ова порука је упозорење да будуће стопе раста морају бити знатно више од постојећих,

тачније 5 и више процента годишње. И онда, логично, анализирамо шта су препреке које нас

онемогућавају да већ данас имамо раст на том нивоу. Одговор је логичан: ниске и слабе инвестиције

и ту долазимо до овогодишње централне теме Копаоник бизнис форуму.

Баланс између плата и конкурентности

Има ли робусног раста привреде са ниским платама наших радника, с једне, а с друге стрене постоји

ли реални простор за веће зараде?

- Ми смо стално на ивици популистичког третмана овог веома важног питања. Јасно је да су зараде

ниске, да се тешко саставља крај са крајем, али, са друге стране, основно питање је да ли оваква

структура привреде на овом нивоу конкурентности може обезбедити бржи раст плата. Ту пре свега

мислим на плате у јавном сектору. Ако оне расту брже од раста БДП-а, онда ћемо за последицу

имати продубљење екстерних дефицита, пре свега дефицита текућег плаћања, а то није добро, јер у

кризним временима која се најављују постизање баланса у девизној ликвидности је могуће само

додатним задуживањем. Онда поново улазите у негативну спиралу какву смо имали до 2014. године.

Такође, није добро да плате у државном сектору расту брже од плата у приватном сектору, а то се,

бојим се, већ дешава.

Да поједноставим, ако повећате плате брже од реалних могућности, па се све то мултипликује

разним кеш кредитима тј. банкарским производима (то се такође дешава), онда ће становништво

куповати робу из увоза, дакле продубиће се екстерни дефицити. Зато раст плата, реални и номинални

мора бити највише на нивоу раста БДП-а.

Последњих месеци стижу најаве нове светске економске кризе. Да ли такве најаве имају основа и

како би се Србија снашла у новој кризи, само десет година после оне из 2008?

- Од кад постоји савремена тржишна економија, економисти, математичари, статистичари се труде да

предвиде кризне периоде и у свим тим подухватима су углавном безуспешни. Па ни 2008.

године светски академски крем, државни лидери нису на Давосу расправљали о надолазећој кризи,

чак није било ни назнака, тема је била сасвим другачија, а управо те године око 100 земаља света

и готово читава Европа (изузев Албаније, Пољске и Белорусије) је потонула у рецесију. Истина,

има јасних сигнала да светски раст, а поготово Еврозона, значајно успорава, првенствено због

стагнирања светске трговине (на делу је трговински рат Америке и Кине) и, када је у питању Европа,

због инхерентних политичких проблема. То није добро, поготово за нас јер су многи добри резултати

у протекле 4 године остварени захваљујући утицају екстерне позитивне привредне коњуктуре. Да ли

је Србија данас спремнија за нову кризу, то је тешко питање. Јавни дуг Србије је данас већи него што

је био 2008. године и ту је мањи фискални простор. Са друге стране, данас је буџет у равнотежи,

привредна структура битно отпорнија, међутим као мала и отворена економија тешко да ћемо бити

имуни на екстерне шокове.

Одлив мозгова и недостатак многих кадрова у Србији тема је којом се ових дана бави и сама држава.

Постоји ли шанса да се млади и квалификовани радници задрже у Србији и од чега то зависи?

- Пре неколико месеци сам био учесник међународне конференције на којој је презентовано искуство

Бугарске у решавању овог проблема. Подаци су заиста поражавајући. Упркос улагању у систем

образовања, научно -технолошке паркове, истраживање и развој, процес одлива мозгова није

заустављен. Догодило се само да развијене земље Запада добијају још квалитетнију радну снагу.

Слично се дешава и у другим земљама Источне Европе, изузев Пољске, Чешке и Словачке. Не знам

да ли се зна да је трећина становништва Балтичких земаља емигрирала, да је само у протеклих десет

година три милиона Румуна отишло из земље. Ово је огроман, рекао бих, највећи проблем наше

земље, што у комбинацији са другим негативним демографским кретањима не даје баш пуно разлога

за оптимизам. Но, најлакше је предате се и не радити ништа. Мислим да се мора поћи од реформе

образовања, значајно већег улагања у науку, истраживање, развој. Неопходно је коначно средити

стање у високом образовању, “раздвојити жито од кукоља”.

Потребно је повратити углед и материјално оснажити стуб сваког друштва - средњи сталеж, учитеље,

наставнике, васпитаче, професоре. Све заједно се може урадити само ефикасном реализацијом агенде

структурних реформи и јачањем институција. То мора да буде дуготрајни процес на коме ће радити

све угледне институције наше земље, све садашње и будуће Владе.