Asinhroni motoriAsinhroni motori :

Od Teslinog pronalaska pre vise od 120 godina, pa sve do danas asinhroni motor je najvazniji pogonski motoru industiji I drugim primenama u pogonima konstantne brzine. Osnovni uzorci tome su njihova sigurnost u pogonu, jednostavnost konstrukcije kao i pristupačna cena. Međutim, sa razvojem energetske elektronike poslednjih decenija, pre svega invertora sa poluprovodničkim prekidačima, tiristorima i snažnim tranzistorima, ovaj motor jednostavne konstrukcije počinje da osvaja i polja gde su suvereno dominirali motori za jednosmernu struju – pogone sa promenljivom brzinom. Šta više, uvođenjem mikrokompjutera poslednjih godina u regulacioni deo pogona, kojim se omogućava da se uz nevelike dodatne troškove postigne izvođenje i veoma složenih algoritama upravljanja, pogoni sa asinhronim motorima, kao uostalom i sinfronim motorima raznih vrsta, postaju konkurentni pogonima za jednosmernu struju čak i u pogledu dinamičkog odziva.

Asinhroni motor se sastoji iz dva dela :1. Stator 2. Rotor

1. Stator je u vidu gvozdenog šupljeg valjka, na čijem su unutrašnjem omotaču žlebovi, a u njima su postavljeni navoji od izolovanih bakarnih provodnika.

2. Rotor je u vidu gvozdenog valjka, smešten u šupljini statora, sa svojim vratilom oslanja se u dva nepokretna ležišta u prednjem i zadnjem poklopcu. U žlebvima rotora nalaze se navoji rotora od izolovanih bakarnih provodnika čiji se krajevi dovode do tri izolovana mesingana prstena koji „nose“ ugljene dirke.

Prema izgledu navoja rotora, asinhroni motori se dele na one sa namotanim rotorom (sa prstenovima) i na one sa kratko spojenim rotorom (bez prstena).

Motor je smešten u oklopu od livenog gvožđa, a spolja ima rebra radi povećanja površine hlađenja. Oklop služi kao držač dva poklopca od livenog gvožđa, kojima su ležišta rotora. Oklop nosi sa donje strane stope pomoću kojih se motor učvršćuje na postolje. Na gornjem delu oklopa je prsten kojim se motor prenosi. U oklpou je ventilatora koji pomoću svojih peraja izaziva strujanje vazduha i tako odnosi toplotu sa površine motora.

Zatvoreni motori upotreblavaju se u prostorijama gde ima prašine i gasova, koji mogu da oštete izolaciju. Motori otvorene izrade kroiste se gde nema vlage, prašine i gasova. Poluotvoreni motori grade se sa takvim oklopom i poklopcima da voda koja kaplje ne može da uđe u motor.

Navoji:

Trofazni navoji asinhronih motora postavljeni u žlebove statora izrađeni su prema zmisli Nikole Tesle. Kada se kroz njih propuste trofazne naizmenične struje, one proizvode Teslino obrtno magnetno polje. Osnovno pravilo za izradu ovakvog namotaja je da širina svakog navojka bude približno jednaka širini pola, a da ulazi svakog faznog namotaja budu međusobno pomereni za trećinu širine para polova. Postoje namotaji kod kojih širina navoja nije jednaka širini pola, već je nešto veća ili manja. To su takozvani namotaji sa mešovitim pojasima, jer se kod njih u istom pojasu nalaze navoji raznih faza.

Princip rada asinhronog motora:

Pre nego što objasnimo princip rada moramo da razmotrimo proces dobijanje obrtnog magnetnog polja u asinhronim motorima sa trofaznim namotom statora spojenim u zvezdu. Svaki namot predstavljen je u obliku jednog provodnika, a jedan u odnosu na drugi su prostorno pomereni za 2π/3. Iz izvora napajanja namotima statora se dovodi trofazni sistem napona pod čijim dejstvm kroz namotne protiče trofazni sistem struja koje su međusobno vremenski pomerene za T/3.

Namoti statora su priključeni na napajanje. Pojava trofaznog napona u prostorn raspoređenim namotima po celom krugu uzrokuju pojavu obrtnog magnetnog polja. Obrtno magnetno polje je uzrok obrtanja rotora, odnosno magneta indukcija tera rotor da se obrće u težnji da se „poklopi“ sa obrtnim poljem statora. Brzina obrtanja magnetnog polja statora od broja pari polova.

Presek asinhronog motora: