ashton,frederick - 48-lun i druzina sudnjeg dana

8/10/2019 Ashton,Frederick - 48-Lun i Druzina Sudnjeg Dana

1/100

L U N 1 0 R U 2 I N A

S U D N J E G D A N ABrojBOS

F . E T O N

ZABAVIMI ROMAIMI IS DIIMARA


2/100


3/100

NOVA8 e r ija

X- QO

8 v e s k a

B03

^ 9 7 9 .

F.El:on

LUIM I O R U IIM A SUDIM UEG E3AISiAElis Mekli

HITRI UELEIM


4/100


5/100

f-Rf^DERlK ESTON

L u n i d ru in a s u d n je g d a n a

I

Njih dvoje sedeli su na prednjimseditima automobila zagrljeni.Donald Sikert je milovao i ljubiofinu ruku Dejn Vitington, a ona je

to koristila da ga ljubi u vrat i koduha. Bili su sreni u tim trenutcimaduevnog i telesnog ushienjajedno drugim:

- Ko je prvi rekao ono: Volim tedanas vie nego jue, a manje negosutra? - upita ona tiho.

- Volim te svakog dana svevie, danas vie nego jue. a manjenego sutra, napisala je ena Ed-

monda Rostana, tvorca Sirana deBereraka. . - ree Sikert.- Znam - prekide ga Dejn Vi

tington. - I dala je da se to ugravira u prsten, koji je poklonila Ro-stanu za roendan.

- Pa zato si pitala? Proveravali moje pamenje' osmehnu seSikert.

- Dugo smo zajedno i zaista teuvek volim sve vie. ali i sada si zamene zagonetka u mnogo emu

odgovori Dejn u klanjajui jedannemirni pramen kose s Lunovogela.

- Uvek sam ti odgovarao na sveto si me pitala. Priao sam ti sve osebi. a i sama si se uverila...

- Ne shvatam kako si u ivotustigao toliko toga da sazna. To je.vidi, jedna od zagonetki. Zna sveto su mudri ljudi rekli o ljubavi i

to su pevali u njenu slavu, ali istotako i kakvi su i kakvi e biti mikroprocesori, najudnije i najmonijeostvarenje elektronika...

- Je li mi to mana, ili vrlina? -smejui se upita Donald Sikert.


6/100

1 to je jedna od zagonetki kojune mogu da resim - odgovoriDejn.

Opet su neko vreme utali srenito su zajedno ove blage veeri podplaninom. Sunce zae. a njih dvojesu ekali mrak i Samjuela Makfer-sona. Razmiljali su o minulim danima i matali o budunosti, posleburnih i tekih dana proivljenih uNjujorku i one duge noi u tokukoje se zavrio jedan od najteih inajudnijih obrauna zloinaca iLuna, kralja ponoi.

Kola u kojima su sedeli nalazilasu se uz ivicu dvesta jardi dubokogpotoka, na ijem dnu je zelena bojauzjerenog toka Delavare Riverapostajala sve tamnija. Lun zabaciglavu i oseti kamanje skriveno podebetom na zadnjem seditu i okonjega.

Da 11 smo se setili svega totreba da uradimo pre nego to potopimo kola? upita Dejn.

Mislim da jesmo. Cim Makfersonstigne, moemo da ih gurnemo u

dubinu odgovori Donald Sikert. teta za ovako lepa kola prime ti Dejn.

Bila bi mnogo vea da ih policija nae i nas u njima - nasmejase Sikert.

Bila su to ona ista kola koja suoteli glumakom paru Volton, ijimizgledom su se koristili da umaknuiz za njih opasnog grada. Maksiran

kao Don Volton Sikert je ak primio novinare i dao izjavu o svomnovom filmu. Dejn je igrala ulogu

Voltonove tree ene Amande. aMakferson je bio pretvoren ucrnca Bila Daksia, njihovog ofera.

Kad su beei. tako neobino, aliuspeno maskirani, stigli do Mil-forda, ostavili su mornara da iznajmi jedna kola, ili da ih kupi, ako

bude mogao da to brzo izvede, pada ih stigne. Lun je poznavao useknad ujezerenim delom reke i predloio da tamo gurnu Voltonova kola.Or i Dejn napunili su ih kamenjem i sedeli u njima dok stari mor

ski vuk stigne. Svetla na zavoju podstenom, koja je potseala na ljudskiprofil, blesnue dva puta. Bio je toSamjuel Makferson, Vozio je desetak godina star oldsmobil, ijimotor sa osam cilindara je jo uveklepo i titho radio. Dejn izie iz kolana jednu, a Lun na drugu stranu.Mornar polako prie automobiluspremljenom da se ukloni i poe daga gura svojim tek kupljenim olds-mobilom. Sikert skrenu upravlja ina pogodnom mestu automobil sesurva u dubinu. Pao je u vodu neudarajui o izboene stene.

Potonuo je kao da je pun kamenja, sto mu praznih olupina na dnumora! uzviknu mornar kad uoldsmobil ue Dejn.

Lun je ostao jo nekoliko trenutaka napolju da osmotri nije li nekovideo dogaaj, ali ovo pusto mestoje u sumrak bilo bez znaka o bilo ijeg prisustva. Samo daleko goreispod Karbondejla svetleli su farovi

jednog automobila. Ovom staromcestom retko je ko vozio od dana

kad je otvoren novi auto put netojunije.Dejn se smejala Makfersonovoj

prii o tome kako je kudio kola ikako ih je prodava hvalio. Lunsede pored nje i ree:

Same, veom a e me zaduitiako bude veeras vozio.

Pristajem, ali da me pretvoriu ono to jesam. Kog vraga je uvek

na ovoj strani okeana moram daigram ulogu crnca. Onaj prodavami je ljubazno tepao crnjo,crn jo .. .. Malo je nedostajalo da onjegovo lice ubriem boju sa svojihpesnica, hiljadu mu rasistikih zabluda! - gunao je mornar pokreui kola do prvog proirenja iokreui ih nazad ka istoku.

Naoe se opet kod Milfora i izi

oe na autoput, pa tek kod Filips-burga skrenue do velikog motela.Bili su reih da tu prenoe, pa brzoizmenie izgled. Makferson vienije bio crnac, a Dejn i Sikert nisuni podseali na Voltonove. Mornar


7/100

je iznajm io sobu u glavnoj zgradimotela, a Dejn i Lun bungalov naivici kao park ureene ume. Bungalov je bio luksuzno opremljen iod ume odvojen visokom ogradomod , metalnih sipki prikrivenihukrasnim puzavicama. Iako su let-nje vruine bile jake, ovde je dopi

rala nona sveina sa planina,- Idem da malo osmotrim okolo

i da se raspitam o hrani i uslugama- ree Lun odlazei prema glavnom ulazu motela.

Na pola puta susrete Makfer-sona, ali proe pored njega kao daga ne poznaje. Mornar se ponaaoisto tako i paljivo je motrio da li

ga ko vidi dok prilazi bungalovu. Oponaanju su se bili dogovorili, jernije bilo policajca ili erifa iromSjedinjenih Drava koji nije pamtioonaj deo poternice u kome su opisani troje progonjenih: ... Lun jevisok, privlaan mukarac s bele-gom u obrvi, Dejn Vitington prirodna plavua izuzetne lepote toena najtee skriva, a trei lan

trojke begunaca je preteranosnani, grubi mukarac spremanda svakog trenutka izvoli nekusonu psovku... Treba paziti natakva tri lica. jer to najlake moeda ih otkrije... Ve su taj opis znalii hotelijeri, taksi vozai, prodavcinovina i svi oni koji su u prilici daoktriju trojku i obaveste policiju. Iztoga je proistekla nuda da putujuodvojeno, ili nadu nain da ne pod-seaju na opis iz poternice.

Dok je prilazio restoranu. Lunugleda bela sportska kola koja sezaustavie. Put ga je vodio porednjih i on se srete sa enom, koja jeizlazila iz sportskog dvoseda. Imala

je kratku haljinu od skupe sirovesvile, koja je isticala oblike njenog

'tela. Lun pomisli kako bi bilo tekoopisati ovu enu. jer je njena lepotabila od one vrste koja izaziva zbunjenost kod svakog mukarca.Ovog trenutka Lun nije imao vremena da proceni svoju zbunjenost i

da je savlada, jer ena mu pritra iobesi mu se o vrat.

- Oh. Frede. dragi! - uskliknulaje izmeu poljubaca kojima ga jeobasipala. On nije imao vremenabilo ta da joj kae, a njena usta vebehu pripijena uz njegova. Ljubilaga je strasno. Njeno telo se pokre

talo neobinom ivou i pripijalose uz Luna. Mirisala je na redakfrancuski parfem. Lun je bio ljut nasamoga sebe to nije u stanju danapasnicu odgurne i da joj kaeda ostavi jeftine trikove. On je ose-ao linije njenog tela pod svilom.Opipavao ju je rukama kao da elina taj nain da je prepozna.

- Brzo. dragi!... Idemo u sobu.Rezervisala sam istu onu naspratu... Oh. to sam srena! - a-putala je ona vukui ga za rukuprema ulazu u glavnu zgradu motela.

- ekajte, gospoice - konanoje uspeo da kae Lun. - Ja vas ine..,

- Sklonimo se to pre. pa e mi

sve rei prekide ga nepoznataena okrenuvi se opet k njemu licem.

Oi su joj bile tamne i nije odmahmogao da odredi njihovu boju. Beo-njae su bile iste, obrve dobro izvi-

jene... Ipak sve to nije moglo da objasni ljupku moleivost i zanosnuprivlanost, to su zraile iz njih.Nabubrele. izazovno razvuene

usne davale su licu izraz izmeuradosti i plaa. Kratka kosa jednimpramenom pokrivala je desnustranu ela i ostavljala donje polovine oba uha da se vide. Oko vrataimala je nekakav al. ovratnik s

jedne strane nainjen od iste svileod koje i haljina, a s druge od crvenog i tankog somota. Sve je to Lunvideo u trenu. Prvi put u ivotu bio

je paralisan izgledom ene i savladan snagom njene tajanstvene privlanosti. Sledio ju je kao pod hipnozom.

Neznanka sam pritra tabli s kljuevima i uze jedan, a onda lakim


8/100

korakom poe uz stepenite. Lun juje sledio zurei u njene noge, iakoje trebalo da je prestigne i da sepopne prvi. Nije mogao da ne pomisli kako su te noge ve i samedovoljne da ovek izgubi sposobnost rasuivanja. Noge su bile lepe,a bedra obla i raskona, ali se Lunoseao kao napasnik koji se usuuje da bude nepristojan i gledaono to je suvie lepo, intimno i nedostino.

- Zastanimo, gospoice - ponovi Lun u hodniku na spratu.

- Tu smo ree devoj ka i brzootkljua vrata jedne sobe.

Saekala je da on ue, pa zalupi izakljua vrata. Odmah zatim onaodbaci al kragnu i otkri visok, skladan vrat i eo poprsja, Lun je grozniavo razmiljao ta se to s njimdogaa, to sledi moda laku de-vojku, prostitutku koja ga hvatana obian trik. Gledao je dva zlatnalania oko njenog vrata. Na jednom je bio ukras od krupnog polu-dragog kamena. Imao je utu bojusa zelenkastim pegama. Na drugom laniu bila je trouglasta ploica, najverovatnije od slonove kosti. s jednom povijenom stranom iuvren a zlatnim okovom.

- Kao to sam ti javila, ipak uskoro odlazim. I tamo u kosmosu se-au se tebe, najdrai moj - reedevojka i opet htede da ovije rukeoko megovog vrata.

- ekajte, pobogu! Pa ja vas nikad nisam video - ree Lun sadve sposoban da trezvenije misli.

- Uvek izmisli neku alu, aliova ti nije dobra. Zar e da kaeda nisi video ni ovo?!... Ni ovo?...Hajde, klekni i poljubi ovde gde kae da je kao najlepa svila... - govorila je ena u neobinom zanosubrzo raskopavajui haljinu i oslo

baajui se odee na nain dostojan vrhunske striptizete.Lun se osmehnu. prie leaj u i

zgrabi pokriva pa u njega hitrouvi razgolienu lepoticu tako danije mogla da se pokrene.

Tako... A sada da porazgovaramo - poe Lun.

U tom trenutku u njenim oimaprimeti uas. Gledala je nekud izanjega i on htede da se okrene, alinije uspeo. Neto mu eksplodira uglavi i on klonu licem na leaj, a

onda sve nestade.Kad se osvestio, bio je vezan, podkrevetom. Nije mogao ni da zove,

jer su mu usta bila vrsto povezanaal-kragnom nepoznate ene, odnosno devojke. Dugo se muio daoslobodi ruke i ne bi uspeo da nijebio izveban ba u tome, da se samodvee. Izvukao se ispod kreveta,provukao telo kroz ruke vezane na

leima, kao jedan od onih ljudi odgume koji tu vetinu pokazuju ucirkusima i varijetskim programima, pa mu nije bilo teko da ohrapavu ivicu metalne ine poddonjom ivicom leaja prestrueveze na rukama.

Osloboen stajao je na sredinisobe i oslukivao. Sve je bilo mirno.Podie slualicu i nae da je telefon

ispravan, ali ga nije koristio. Nijesmeo da pozove policiju i upadne uneprilike zbog istrage. Poto nijebio povreen, Lun opipa depove.Nita mu nije bilo odneto. Zato liga je devojka namamila ovamo?Na to pitanje nije mogao da smisliodgovor, a ak nije znao ni da li jepitanje ispravno.

On izie i spusti se o vratara,

koji je remao sklopljenih oiju. Iznad vratara je bio veliki osvetljeniasovnik. Tek tada Lun shvati da jeprolo vie od dva sata od trenutkakad je susreo nepoznatu enu. Mislio je ta da kae Dejn i Makfer-sonu, koji su sigurno zabrinuti itrae ga na sve strane. Kako da ob

jasni to to ga je neznanka jednostavno odvela u svoju sobu? Odlui

da u istinitu priu ugradi samojednu malu la.Rei u da sam naseo obinom

triku, jer je toboe nepozn&ta de-vojka rekla da joj je zlo i molila daje dopratim do sobe, a onda se ones-


9/100

vestila. Posle je mene neko odalamio po glavi i vezanog gurnuo podnjen krevet... govorio je Lun samom sebi ulazei u bungalov.

Dejn! Tu sam, draga! Desilo seneto.,. Hej, gde si? - zvao je izpretsoblja.

Nije bilo odgovora. On utra usobu za dnevni boravak pa, zabrinut, pretrai sobu za spavanje i kupatilo. Nikoga ne nae ni u prostoriji koja je sluila kao spremite sfriiderom, a moglo je da poslui ikao ajna kuhinja. Nigde nije biloni prtljaga, pa Lun izie napolje davidi gde su stara kola. Nije ih bilo.Nije bilo ni tragova borbe, niti bilokakvih drugih. Sve to natera ga dazakljui ta treba brzo da uradi.

Skloni se u mraan kut ia bungalova i malo izmeni izgled. Nade pogodno mesto na ogradi, gde je visoki divlji kesten rastao blizu nje,pa se prebaci u umicu.

Iako nije poznavao Filipsburg,Lun brzo nae policijska kola kojase behu zaustavila pred jednom pivnicom nainjenom u nemakomstilu, koju mora da je ovde u doliniDelavare Rivera osnovao neki ne-,maki doseljenik. On je ekao nekoliko minuta kad se dva policajcapojavie. Prie im dok su otvaralivrata kola da uu.

Mogu li da vas neto zamolim?- obrati im se stojei malo dalje.

Oni ga osmotrie i tek poslejedne minute dadoe mu znak daprie.

Pria je malo dua ree Lun. Pre svega molim vas a pogledate moju detektivsku kartu i dozvolu za noenje oruja, iako sadane nosim svoj revolver...

Policijski narednik bezvoljno pogleda dokumenta i upita:

ta elite, gospodine Rajan?

Potrebna mi je hitno vaa pomo. U motelu su odseli dva mukarca i jedna ena, koji veoma pot-seaju na ono troje...

O emu govorite? upadedrugi policajac.

- Zakleo bih se a su to DonalSikert, odnosno Lun i, njegovi...

- To bi bilo neto! uzviknu narednik. Danas je javljeno a jeosloboen glumac Volton...

- Zar je stigla i ta vest?! toboe se iznenadi Lun.

- Samo naom vezom odgovori narednik. - Ali zato stojimo?Uimo u kola.

Lun ue i spusti se na zadnje sei-te. Oba policajca seoe napred iokrenue se ka tobonjem privatnom detektivu Rajanu. On imispria a je sledio jednu sumnjivuosobu. Ona se sastala sa ovekomkoji bi mogao da bude Lun, i sve to

treba a se proveri.- To nije na rejon, ali zbog hitnosti mogli bi da skrenemo, jer jedan policijski narednik ne isputaansu koja obeava da ga gurnemedu porunike. Zovem se Pit Fej, aovo je moj drug lsak Jensej zakljui dobroudni narednik.

- Milo mi je to sam sreo policajce koji imaju razumevanja i za

jednog privatnog detektiva, a jovie volje a urade ono to moebiti vrlo korisno ree tobonjiMark Rajan.

Mlai policajac poveze kola ipoe naglo da ubrzava.

- Kako se zove ta sumnjiva de-vojka, koja se sastala s ovekomkoji je moda Lun, kralj ponoi? upita narednik dok su se vozili.

- To bih i ja hteo a saznanrvMora da se upisala u knjigu, jer jesmetena u sobu broj sto sedamnaest - odgovori Lun.

Odmah zatim on sugestivno zatrai da mu omogue da uestvujeu istrazi. Njegov glas. nain govorai srdani osmeh behu se dopali policajcima.

- O, jes, if! uzviknu.narednik

Pit Fej i dugo se smejao svojoj zamisli da privatnog detektiva u motelu pretstavi kao efa.

U motelu bunovni vratar je pokazao spremnost a uini sve tose od njega trai. On telefonom pro


10/100

budi oveka koji je ima dva ne basrena spojena posla. Bio je ujednohotelski detektiv i vrtlar, koji je sigurno vie pazio na iblje i cvee,nego na goste i njihovu bezbedno&tu motelu. Zvao se Ciril Vud i imao

je upadljiv izgled. Na njemu je bilozaputeno platneno odelo za rad.Na glavi je nosio okrpljenu i bezoblinoj krpi slinu kaketu, ispodkoje je visila duga, umaena kosa.Ispod nosa ulubljenog kao kod boksera kostreili su se gusti i neuredni brkovi. Davao bi izgled sasvim beznaajnog stvorenja da sitne,lukave, zelene oi nisu paljivo ioprezno gledale.

- Nisam video kad je dola, aliznam da je sobu sto sedamnaest iznajmila gospoica Ava... Ava Ten-born ree Vud i osmotri prisutneda vidi jesu li primetili njegovugreku.

Time to je prvo rekao sam gospoica Ava. pa tek posle nehotinog prekida dodao njeno prezime,otkrio je da je dobro poznje.

- Dakle, zakljuujem da ti.mome, odavno zna tu devojku ree narednik Fej.

- Naravno da je poznajem. Onaje bila verenica ranijeg vlasnikamotela. Trebalo je da se venaju, alion je iznenada prodao motel i nestao - objasni hotelski detektiv ivrtalar Vud.

- A ta znate o gostima u bunga

lovu broj est? upita Lun.- Upisani su u knjigu gostiju isada verovatno spavaju odgovori Vud.

Vratar ree da iako i on misli. Nion nije video da su otili. Morali bida se jave. jer vrata se zakljuavaju,a kola ne mogu da se izvezu dok seiz hola ne ukljui ureaj za otvaranje izlaza.

Uzalud su obili bungalov, sobusto sedamnaest i sobu u kojoj je biosmeten Samjuel Makferson podimenom 01 Braun. Lun iz hotelskeknjige prepisa samo adresu AveTenborn i zamisli se nad injeni

8

com da ona ivi u Njujorku. Posletoga pregleda im ena ostalih gostiju,ali iz svega toga nije mogao nitada zakljui. Bio je zabrinut i odvedenarednika malo dalje.

- Izgleda mi da sam vas uzaluduznem irio - ree mu tiho. - IpaJtu ostati ovde da malo due osmatram.

- Dau vam svoj privatni i slubeni broj telefona pa mi javite akota otkrijete. O mom dolasku ovdeutite, jer ako porunik Bens otkrije da sam se pruao izvansvog rejona. skratie mi prste takoda huem u njih dok sam iv - jotie odgovori narednik. - Ovde neto nije kako treba, ali ne znam ta.

- Pokuau ja to da saznam -zakljui Lun i pozdravi se sa policajcima.

Odmah zatim on se p>od svojimnovim lanim imenom kao MarkRajan upisa u knjigu i dobi sobubroj sto osamnaest. Parni brojevisu se nalazili na levoj, a neparni nadesnoj strani hodnika idui od ste

penita, pa je njegova soba bilapreko puta one u kojoj je doiveoneobini napad.

Nadam se da e Dejn i Makferson. ako su zbog neega morali iznenada da bee ne ekajui ga.uspeti da ga nadu. Sad se kajao to

je pominjao trojku i svoj nadimak. jer bi time mogao da privuepanju policije. Ostajala mu je nada

da e policajci to preutati u svomredovnom raportu, kao to e preutati dolazak u motel, koji nije unjihovom rejonu.

II

Iza Defersonovog spomenika natrgu skupljala se grupa prolaznikaoko neobinog oveka. ije lice se

nije videlo od crvenog zaklona postavljenog na obru privren u velikom krugu oko zguvanog eira.Glava mu je bila kao stojea lampas ogromnim priguivaem svetla. Uovom sluaju crveni zaklon je igrao


11/100

ulogu zavese pred pozornicom,posle ijeg otvaranja e se pokazatilice tog oveka Na leima je imaoupren bubanj s ruicama i udralj-kama, koje su dosezale do njegovihlaktova. U rukama je drao gitaru,a za ramena su mu bili privrenioslonci sa usnom harmonikom inaroitom kratkom trubom. Okokratkih izama imao je privrene zveke i praporce a uz levunogu imao je i obru kao za istonjake daire, ali bez koe. Limenidelovi su podrhtavali dok se spremao da pone svoj ulini nastup.

- Halo, ika Slej, poni ve jednom! - vikao je jedan deak izkronje drveta na ivici malog trga.

Crvena zavesa pred licem ovekase razmae i otkri svetle oi i usmeh razvuene usne ispod apli-novskih bria. Bubanj udari tu, aonda poe neobino sviranje joneobinijeg orkestra na telu jednog

jedinog oveka. Odzvanjali suudarci tasova, gruvao je bubanj, jeala je gitara, a uli su se u taktupraporci i daire. Na poetku je izgledalo da je to samo smeni pokuaj igre instrumentima, ali malokasnije glasovi i smeh se utiae.Muzika je poinjala da godi uhu ipostajala sve prijatnija za sluanje.

Donald Sikert se bee naao u blizini, jer je uzalud lutao Filipsbur-gom u nadi da e naii na nekitrag. Sada je bio zadivljen vetinom

ulinog sviraa. Stariji ovek blizuLuna primeti zadivljeni pogled iree:

- Zove se Patrik Slej. Putuje posvim dravama, ali esto se vraaovamo. Izgleda veseo ali je tuanzbog nestanka svog mlaeg brata.

- A odakle je gospodin Slej? -upita Lun.

- Priaju da je iz Filadelfije, ali

njegov brat je zadnji put vien ovdeu Filipsburgu. Zato se uvek vraa, unadi da e jednom nai neki trag odgovori starac.

Svira prestade da svira i podieruku, a onda doviknu:

- Nikad ne traim novac, aliuvek se nade neko da protivu mojevolje sakupi neto za L^ogog Pa-trika Sleja!

- Ovoga puta u to ja da uinim- javi se uredno obuen ovek prosede kose i negovanih, pomodnihbrkova oborenih oko usta.

On od jednog deaka zatraislamni eir i sam pokaza papirnudolarsku novanicu, pa je spusti unjega. Najblii sluaoci poee daubacuju metalne novie, ali nekobi stavio i papirnu dolar. Lun u eir stavi novanicu od pet dolara,zbog ega skuplja podie glavu ibolje ga osmotri.

- Imate dovoljno razloga da nagradite sviraa. Slej je zaista nenadmaan umetnik - ree zatim.

- Voleo bih da ga i lino upoznam - ree Lun i sam zauen tomizenadnom eljom.

- Zovem se Eri Bates - reeskuplja. Patrik Slej je moj prijatelj i imam pravo da vam ga pretsta-vim, gospod ine...

- Mark Rajan - pretstavi seLun.- Onda predlaem zajedniki

ruak u restoranu Hotela Kata-viza u trinaest asova. Moja briga

je da rezerviem sto - ree skuplja novca i produi da obilazi preostale prolaznike, koji su se ve razilazili.

Lan se zadovoljno smekao, jer

skupljau bee prikaio bag um-esto mikro primopredajnika, kojeje u Londonu sam pravio. Da ne izazove sumnju i da mu neobinaoprema ne smeta Lun u Njujorkubee odbacio sve to je moglo da naneki nain ukae na to ko je on.Zato je toga jutra pronaao trgovinu elektronskim ureajima i kupio dobar komplet prijemnika i

tuce bagova. Bag, odnosno buva, jesprava koju u Evropi i na britanskim ostrvima zovu stenica. To jemikrofon koji prima sve zvuke ureajem koji ih emituje do prijemnika, ili ostavljenog relejnog ur


12/100

eaja u kome se emitovanje mnogostruko pojaava i emituje i na daljinu od desetak milja. U poetku sebag ugraivala u dugmad za man-etne, novie, igle za kravate iznake, ljudska mata je pronalazila sve vie naina da se bag podmetne. Lun bee izabrao najobinijioblik opremljen siunim i nevidljivim kukicama s jedne i lepljivommasom s druge strane, koji se hvatao za svaku povrinu. Kupio je inekoliko onih koje nazivaju harmonika bag i koji je usavriokralj bagova, Emenuel Mitlman izNjujorka. Njegov bag je bio podeen da se stavi u telefon. Ako seokrene broj telefona i nekim muzikim instrumentom izazove odreeni zvuk, onda telefon ne zvoni,ve se ukljui bag. Posle se uju isvi telefonski razgovori i sve to sekae u prostoriji u kojoj je telefon.

Lun je dva dana uzalud traioDejn i Makfersona, pa je shvatioda mora preduzeti opsenije mere.Zato se brzo opremio prislunim

ureajima, orujem i samo njemupoznatim sredstvima za borbu.Bee kupio nova. brza kola i sadasede u njih, Ukljui prijemnik, uo

je razgovor dva oveka.- ... stvarno detektiv. Taj mo

mak mi se zbog neega svia i po-kuaemo da ga iskoristimo zanae poslove. On istrauje nestanak Ave Tenborn - govorio je onaj

koji se Lunu bee pretstavio kaoEri Bates.- Sluaj, Prljavi, ne volim pri

vatne detektive ree onaj drugi.

- Razumem te, Patrik, ali mislimda ih ne voli zato to nisu uspelida ti pomognu. Odneli su ti hrpunovca, a nita...

- Brani ih zato to sam i tebe

upoznao kao privatnog detektiva.Dugo nisam shvatio da si ti PrljaviDo. Zbilja, kad e mi rei koje ti jepravo ime i ime se bavi?

- To vie ni ja sam ne znam -smejui se ree Prljavi Do, od

10

nosno Eri Bates, kako se bee predstavio Lunu.

- ta da se radi! - uzdahnu svira. Idem da se presvuem, paemo se sresti u Katavizu.

Poto je imao jo dosta vremena

do susreta s novim i zagonetnimpoznanicima, Donald Sikert je etao gradom, iji mir se pretvarao uteskobu sparnog podneva. Filips-burg. nikao na reci naspramIstona. gradia iste vrste, sporo serazvijao ba zbog tog suparnitva sdruge obale. To suparnitvo je pri-tiskalo oba gradia i iscrpljivalo ihitav vek. Za sve to ne valja u Fi-

lipsburgu govorilo se da je krivIston, ili da je to iz njega dolo. UIstonu su za sve okrivljivali Filips-burg.

Eto. Donald Sikert. slavni naunik iz Evrope, posle burnih dogaaja u Njujorku. naao se nasukanba na takvom mestu. Nije mogaoda ode dalje, jer tu je zadnji put video svoju voljenu Dejn i vernog

druga Samjuela Makfersona. Biloje neeg besmislenog, kobnog i neprihvatljivog u tome to su iz obinog motela pored puta nestala dvanjemu najdraa bia i ena ili de-vojka po imenu Ava Tenborn.

Zaokupljen tim mislima skrenuoje kroz izlaz izduenog parka kodreke. Hteo je da izie na obalu unai da je tamo sveije. A tada ju je

ugledao!Ila je brzim korakom premabrljanom obraslom zidu i Sikertpotra.

- Ava! ekajte! - povika on u-rei.

Ona se osvrnu i nestade iza uglastare kamene zgrade zazidanih prozora u prizemlju. Sikert potra i saugla uoi kako ena tri prema

ulici. On potra jo bre. Ona pokua da nestane u grupi prolaznika. ali Donald Sikert je nae i nastavi da koraa uz nju.

- Zato beite? - upita savlaujui dahtanje.


13/100

- Ja vas ne poznajem odgovori Ava Tenborn.

- Zar neete da zagrlite svog dragog Freda i da ga odvedete u sobu?- jetko upita Sikert.

- Ne znam nikakavog Freda, ani vas nikad nisam videla ponovizbunjena ena. - Eno policajaca i,ako neete da traim njegovu zatitu, odmah me ostavite.

- Mislim da bi i meni on mogaoda pomogne. Rei u mu da ste nestali i da elim razgovor u policijskoj stanici - odgovori Sikert.

Ovaj susret je izgledao besmislenne samo zbog pokuaja Ave Tenborn da porekne svoj susret s Lunom u motelu. Ljudi malog gradasu radoznalo gledali za upadljivomenom i nepoznatim mukarcem.

- Onda bar ne idite uz mene. Pratite me do mesta na kom emomoi da razgovaramo. Imam kljueve jednog praznog stana - reeena.

- Meni ne treba susret u praznom stanu, ve objanjenje zatoste nestali iz motela.

- Nikad nisam bila u tom prokletom motelu. Govorila sam joj jodavno... No. vi to ne razumete...Sve u pokuati da vam objasnim ustanu moje prijateljice, koja je nanekom dugom putovanju. Samo meizdalje sledite.

- Pristajem - sloi se Sikert idotae je rukom kao u znak odobra

vanja. - Valjda me ne vodite tamoda me neko opet vee.Tog trenutka buva ostade u

pletu njene bluze. Ona nita ne reei nastavi da ide. Sikert pree ulicu itako ju je iskosa pratio. Video jekad je ula u jednu zasebnu kuu sniskim pizemljem i jednim spra-tom. On pouri i upade u kuu odmah iza ene. Sada je bio oprezan i

spreman na odbranu. Zverao je upolumraku kue sputenih kapakasve dok ga one ne uvede u dobronametenu sobu opremljenu zadnevni boravak, ali i za primanjegostiju, to je potvrivao dug niski

sto sa osam fotelja. U jednom uglubio je televizijski Aparat na muzikom ormanu s radio ureajima,magnetofonom i gramofonom. Uzzbirku ploa bio je orman sa stoti-nak knjiga, a na drugoj strani stoza kartanje.

- Ugodno gnezdo - ree Lunobilazei uglove i provirivi krozvrata na desnom zidu.

Vodila su prema kupatilu i on ihzabravi, jer klju je bio s njegovestrane.

- Sami smo, budite sigurni ree Ava Tenborni i sede u jednuod dve fotelje izdvojene posebnoblizu prozora kroz koji nije dopi-ralo svetio i koji je bio opremljentekom zavesom.

Ona tamo upali zidnu lampuopremljenu zasenjivaem koji jedavao prijatnu boju svetlu. Sedajuiu drugu fotelju Lun osmotri enu.Ista svilena i prozrana koa. Istakratka kosa i isti izraz lica. Ne. nijemogao da se vara.

- Dakle, gospice Tenborn? Priajte - ree Lun.

- Ja nisam Ava... Vi to ne moete da shvatite - odgovori ona.

- Moda niste Ava. ali u moteluvas znaju pod tim imenom i besmisleno je to poriete da smo se tamosreli pre dve noi - ree Sikert.

Ona je odreno mahala glavom.Na stoiu pred njom bila je runatorbica ija kopa nije m ogla da zat

vori prepunjeni pregradak. Lun pri-meti ugao vozake dozvole i iznenada je izvue brzim pokretom.Amanda Heket... Mori kej devet. ..

- Vaa dozvola? - upita Sikert.- Da, moja... A sada mi kaite

ta elite od mene ree ena.- Dakle, poriete i dalje da ste

me sreli, nazvali dragim Fredom.

odveli u sobu i...- Poriem! - skoro Ijutito odgo

vori ena.Donald Sikert ustade, sede na

naslon njene fotelje i jednom rukom malo podie njeno lice. Z&-

11


14/100

gleda se u njega. Nije nalazio izrazstraha, ali zabrinutost je bila oita.Tog trenutka on se seti dva lanias ukrasima oko vrata Ave Tenborn.Lanii su se i sada videli, aliukrasi su bili skriveni pletenom,lakom bluzom. On zavue prst podrub i povue ga prema dole. enaga je gledala kao da se radi o ljubavnoj igri. Izraz zabrinutosti bese nestao, a na njenom licu se iskrila enja.

To je on a.. Isti izraz i svaka crtalica kao onog trenutka kad se Avasvlaila, pomisli Lun i nehotino seosvrnu kao da je vreme da poneiznenadni napad kao one noi.

On izvue ukrase i nae istu figuricu neodredenog oblika i isti prive-zak od belokosti u kopi od zlata.

- Prestanite da se ponaateglupo, gos po ice.. - zausti Sikert.

- Gospoda! - ispravi ga ena. -Udata sam i zovem se Amanda He-ket, a roena sam Tenborn.

- Jedino objanjenje bilo bi daimate sestru bliznakinju - zakljuiLun

Amanda Heket potvrdi klima-njem glave.

- Znate li da je nestala? upitaSikert.

- O njoj ve dugo ne znam nita.To je duga pria.

- Ispriajte mi je.- Nemam o vremena za to. Do

ite veeras u dvadeset i jedan satovde, pa u vam priati.

- Ne pokuavajte da mi um-aknete, jer ja u vas nai reeLun i sam elei taj veernji razgovor, jer trebalo je da stigne na do govoreni ruak s novim poznanicimas trga.

- Znate moju adresu, a ja ne elim da Dord bude umean u narazgovor.

- Ko je Dord?

- Moj mu., uveni slikarDord Heket.. Dvadeset i sedamgodina stariji od mene.. Kad vezurite u lonie i ukrase, mogli bida uinite jo neto; pogledajtemalo dublje..

- Znam da je lepo ono to bih video.

- Makar me poljubite reeAmanda i izvajane usne joj uzdrh-tae.

Sikert pomisli da uzmakne, alibio je suvie blizu i ona ga blago privue desnom rukom.

- Isti ste kao Ava - ree Lun upredahu.

- Isti ljudi su nam se uvek sviali i isti su nam grehovi - odgovori ona.

- Morali bi smoi malo viesnage da odemo. Vas eka va slikar, a mene prijatelji u Katavizu- ree Lun i povue je za ruku.

- Biu sigurno veeras ovde, jerDord putuje u Baltimor. Tamo seuskoro otvara njegova izloba slika- ree Amanda Heket i izvueprste iz Lunove ruke.

U torbici nae svenjeve kljueva1 sa jednog skide jedan od njih.Prui ga Lunu.

- Moete koristiti kuu i kad nisam s vama sve dok se ne vratimoja prijateljica. Zove se MirijamPrens i veoma je lepa. Morau odmah da joj kaem da svoje ari nezloupotrebi na moju tetu. Dosta jeda vas delim sa Avom brbljala je.

Lun uze klju i izide. Napolju ukljui skriveni prijemnik da ujehoe li Amanda nekome telefonirati, ili je, moda, neko skriven ukui, pa e se sresti s njim. Ali nitanije uo, sem koraka i zatvaranjavrata. Bag sa njene bluze prenosioje zvuke ulice i Sikert pouri ka restoranu.

Ruak je poeo i protekao u ob inom razgovoru, kao a su tri o-veka stari poznanici, koji nemajuta novo da kau jedan drugom. U

stvari, oni su ispitivali jedan drugog. U jednom trenutku Eri Batespodie prst i ree.

- Vi niste privatni detektiv.To nije zanimanje za o-veka vae vrste.

12


15/100

Lun ga radoznalo pogleda i upita:- A kakve vrste sam ja ovek?- Pa.. Verujte da se razumem u

ljude. Vi ste suvie poteni, suvieobrazovani i suvie vredni da bibili privatno njukalo - odgovoriBate.

- Po emu ste sve to zakljuili? upita mirno Lun.

- Sam razgovor u toku rukabio bi dovoljan za to. Nijednog trenutka niste imali nepotene stavove, bilo da se govorilo o sportu,poslovima, ili politici. Svaki put steotkrili iroka znanja. Primetio samda ste izdalje otkrili da je moj upalja za cigarete ujedno i mikro ma

gnetofon. sve to je suvie za jednogdetektiva.- Rekoste da bi i sam razgovor

bio dovoljan za vae zakljuke. Dakle, postoji jo neto - ree Lun.

- Da - potvrdi Bates. - Ali otome bismo mogli na jednom pogodnijem mestu. U hotelskom vrtu imanekoliko garnitura za odmor go

stiju, pa bismo mogli da posedimotamo.Sikert i Slej prihvatie predlog.

Platie ruak i preselie se podogromne platane, u ijoj senci subile postavljene udobne naslonjaeod bambusovog prua.

- Dakle, rekao sam ta mislim ovama, a Slej se uvek slae sa mnom.Kaite ta vi mislite o nama - opet

zapoe razgovor Eri Bates.- Niste sve rekU. ta vas je. pored razgovora, navelo da zakljuiteda ja uopte nisam privatni detektiv? - primeti Lun.

- Bili smo posle vas u motelu -odgovori Bates.

- Zato? - upita Lun.- Imali smo ugovoren sastanak

sa Avom Tenborn. ali ona je ne

stala. Vi ste doli s policijom, ali tonisu bili Ijud iz kraja u kome je motel. Raspitivali ste se o jednoj de-vojci i snanom mukarcu. Vi stevisok ovek.. da ne govorim komplimente u lice. Vi odgovarate

opisu .. odgovori Bates i ne dovrivi reenicu uuta.

- Imate mate - osmehnu seLun.

- I mo zapaanja dodade Bates.

- Vi ste suvie esto progonjenipa postajete preterano oprezni, gospodine Sikerte - upade PatrikSlej.

Lun je bio iznenaen i nekolikotrenutaka kao da je bio paralisanneodlunou.

- Ako tako mislite, onda pro igravate veliku ansu. Postoje uene iobeane nagrade za hvatanje Luna- ree nakon toga.

- Mi smo o vama rekli to smoznali. Sad kaite vi ta, posle svega,mislite o nama - ree Slej.

- O vama ne znam ta da mislim. Vae sviranje je neobino i ponainu i po velikoj vetini. Neverujem da to neko ini vetije odvas - ree Lun.

- Niste rekli sve upade Bates.- Nisam, jer iza gospod ina Sleja

stoji nekakva zagonetka, o kojoj nita ne znam - odgovori Lun.

- To je tano - potvrdi Bates. -A ta mislite o meni?

- Nisam siguran da vam pristaje nadim ak Prljavi Do osmeh-nuvi se odgovori Lun.

Bates se tre, ali onda se i njegove usne pod oborenim brkovimarazvukoe u osmeh.

- Dakle, znate i to zakljui. Ostaje mi samo da vam predloimsavez.

- I dalje smatrate da sam Lun,kralj ponoi?

- Da.- A ako vam padne na pamet da

me izdate?- N ee.. A ako izdam, valjda e

jedan gospodar noi umeti da

kazni podlaca - odgovori Bates ilice mu dobi lukav izraz.Lun je razmiljao, spreman na

skok i otpor. Bilo je oito da su gaova dva oveka mogla predati policiji, ako nije istina da su u toku

13


16/100

ruka stvarno otkrili istinu. Zatoupita:

- Zar ste tek u toku ruka dolina ideju da sam ja Donald Sikert?

- Ne - odgovori Bates. - Ve umotelu postalo nam je jasno da jesluaj hteo da slavni naunikstigne u beznaajni gradi, kogamnogi smatraju gradom. Ipak, postoji i sluajnost u svemu.

- Na ta mislite?

- Pa to da ste naili dok Slejsvira i da ste dali bogat prjlog ulinom umetniku - odgovori PrljaviDo.

utali su nekoliko trenutaka, aonda Lun ree:

- Ispriajte mi neto o sebi.- Svaki posebno, ili jedan o ob ojici? Ovo drugo bi skratilo priu -ree Bates.

- Onda je bolja kraa pria, jerverujem da svi imamo posla - reeLun.

- Spremite se za neobinu priu,ali pokuajte i da verujete u nju,iako e vam to biti teko ree

Bates. Iako me udi kako ste otkrili da sam ja Prljavi Do, ne poriem da me mnogi tako nazivaju

- A koje vam je pravo ime? -upita Lu 1 .

- Do danas ga nikome nisamkazao. Ne zna ga ni moj prijatelj izaista privreni drug Patrik..Pravo ime mi je Keni Kadvel. Nikadga ne upotrebljavam zbog svoje po

rodice, koju sam napustio pre trideset godina. Bio sam tada deak odjedanaest.. Zapadao sam u mnogenevolje. Osuivan.. as bogat, a assirom ah.. ozloglaen zbog prljavih trikova pi"ema prljavim ljudima.. Otuda i moj nadimak. Progone me policije svih drava, a ifederalna. Neki me smatraju za sav-remenog Huda, a neki me se groze

kao zloinca..- A kakvi ste stvarno? - upadeLun.

- Neprilagoen.. Moda je topravi smisao onoga to me progoni.

Verovatno nisam sasvim normalan.

Nepravda me toliko izazove da seuhvatim s njom u kotac i kadpostoje i kad ne postoje uslovi zauspeh. Sami znate kako se upada uneprilike i kako brzo niknu optube - ree Bates uzalud se osme-hujui da prikrije tugu.

- Zovu li vas sam o Dirti Do, ili iFilti bez imena?

- Ovaj drugi nadimak ponekadnose i drugi smejui se glasnoodgovori Bates, odnosno Keni Kadvel.

- Neu vas vie prekidati. elimda ujem to vie o vama - reeLun.

- I nema jo mnogo toga o meni.Lutalica, avanturista i uopte neprilagoena linost, koja ima netovetine da se odri uprkos svim progonim a i opasnostima. Patrik jedrugo. On je kolovani muziar.Kao veseljak, jo na konzervatorijuproslavio se aljivim nainom sviranja. Imao je brata Freda, koji jenestao iz motela u kome je trebaloda se sastanemo sa Avom Tenborn- priao je Bates.

- A kakav je va lini povod dase umeate? - opet upade Lun. Jer,pazio je da ne ispusti neku vanuinjenicu.

- Dobro ste to nazvali linim razlogom. Imam neke svoje raune sanestalim osnivaem Drutva sudnjeg dana. Traim ga dve godine irom Sjedinjenih Drava. Udruiosam se sa Slejom, jer Veb Henti bimorao da odgovori na pitanje: ta

je bilo sa Preom? Vratili smo se daopet ponemo istragu od motela -objasni Dirti Do.

- Hteli ste da poente cd AveTenborn? - upita Lun.

- Da - potvrdi Slej.- Liim li ja po neem u na vaeg

brata Freda?- Ne. Zato to pitate?- Ava me je zagrlila s uzvikom

Frede, dragi!

l .Dirty - prljav; filth - prljavtina

14


17/100

- Ona nije sasvim normalna.Tako oslovljava svakog mukarcakoji joj se dopadne. Videli ste je iznate koliko je privlana i sposobna da brzo osvoji mukarca.Ona to esto ini - upade Bates. -Sada e policija poeti da je trai,jer otm ica je prijavljena.

- Ko je prijavio? Njena sestra? upita Lun.

- Ne. To sam uinio ja - reeDirti Do.

- S kakvim pravom i da li je policija to prihvatila? Zar vas ne gone ioni iz Federalnog istranog biroa,kojima pripadaju isleivanja otmica? - pitao je Lun ozbiljnim glasom.

- Zovu me Prljavi zato to se sluim i nekim ne ba istim postupcima. Jedan od njih je to to samanonimni agent policije i FBI. Mojnadimak je Fumf i vi ste prvi iviovek koji je uo da je Fumf nikodrugi do Dirti Do - objasni neobini avanturista.

- Neobina je vaa iskrenost sobzirom da smo se prvi put srelipre nekoliko asova primeti Lun.

- Ali vi niste bilo ko. Iskrenost jeu ovom sluaju moj nain da ste-knem poverenje. S vama drugaijeto ne bi ilo. Dosta sam sluao i dosta znam o vama. Moda vam pomalo zavidim, ali mnogo vie vamse divim. Bio bih ponosan da ste-knem vae poverenje i da vam bu

dem prijatelj odgovori Bates iprvi put lice mu nehotino poru-mene.

- Postoji neto neobjanjivo, kaoneko zraenje koje se niim nemoe dokazati, ali se osea, poemu ovek otkriva loeg i dobrogoveka. Dobro razvijen, taj instiktne vara. Mislim da ga ja imam ree Lun.

- I ta vam kae? nasmeja seDirti Do.- Kae mi da em o nas trojica

biti prijatelji - odgovori Lun. -Mislim da ima vremena da jedandrugome ispriamo sve o sebi.

Sada bih voleo da saznam netovie o tom oveku koga traite uDrutvu sudnjeg dana.

- Zar niste itali nita o tomdrutvu, koje neki nazivaju klubom,ali registrovano je kao s-o-c-i-e-t-y- spelovao je Do.

- itao sam reportau novinarakoji je video gubu pri upisu bogataa u San Francisku i koji je pose-tio tajno sklonite. Da li se radi oistom drutvu? - ree Lun.

- Neobino je to da je Druinasudnjeg dana. jer to je stvarno razbojnika druina, nikla ovde u Fi-lipsburgu. Moda je to zbog poloaja grada. Blizu su Vaington, Balti-

mor i Njujork. ali i venci i gudureMontane objasni Patrik Slej.- Druina mora da zgre dosta

novca, jer upisnina od deset hiljadadolara nije mala. a i tako se nemoe doi na red za upis - reeLun.

- Vraga! - uzviknu Do. - To jevetaki stvoren utisak, jer svakinovi lan se briljivo proverava.

Mora stvarno da je vrlo bogat, bezopasan za bandu i spreman i na posebne dogovore. Deset hiljada dolara je samo poetna suma da seneko nazove lanom. Ali da tostvarno bude, treba plaati jo desetinu puta po deset hiljada. Za dru-benice i poslugu, za ene koje su,stvarno, prisilne ili dobrovoljne prostitutke plaa se po klasi, od dvade

set do pedeset hiljada dolara. Zauredno snabdevanje marihuanom,ili skupljim drogama od deset dosto hiljada. Bavljenje sportovima je

jeftinije, ali lov je vrlo skup. Pia sutakode vrlo skupa, iako su odlina. .. Duga je lista uivanja, zakoja se plaa. Ono to je pokazanonovinaru Rosu Mendnu, kao i predstavljeni predsednik Pol Kristi, je

samo fasada.Lun se seao reportae o guvipred prizemnom zgradom u SanFrancisku na kojoj je stajao natpisKlub sudnjeg dana. Na red zaupis u klub ekali su mukarci i

15


18/100

ene razliitog doba i izgleda Ali.svi su bili bogati i imali pri sebi poek od deset hiljada dolara Onogdana kad se tamo naao novinarMendn, vrata kue su se otvorila i

jedan ovek je objavio :Zbog mnotva zahteva i velikog

broja ve primljenih lanova, klubnee ni danas, niti u toku dva naredna meseca primati nove lanove.

Prisutni su se ljutili, ali su semirno razili i nadi da e posle dvameseca biti bolje sree. To je bioznak da je propaganda kluba,odnosno drutva, ako se radi o istojgrupi, bila zaista uspena Bilo jemnogo onih koji su eleli da postanu lanovi tog neobinog skupogkluba. Izgledalo je da oni znaju tabi dobili ako im se ispuni elja.

Novinar je dugo navaljivao dasazna to vie o klubu i dobio jeobavetenja:

Da bi neko postao lan Klubasudnjeg dana mora, pre svega, dabude vrlo bogat, jer samo imuniljudi mogu sebi da dozvole izdatakza doivotnu lanarinu u iznosu oddeset hiljada dolara. Klub svojimlanovima nudi sigurnost u sluajuteke zarazne epidemije, atomskograta, gladi ili bilo koje druge katastrofe. Svi lanovi bie prebaeni utajno sklonite sigurnim, specijalnim avionima. Sklonite je, verujese, negde u Balim planinama Kali-fornije. Tamo e lanovi kluba lakoizbei sudbinu obinih smrtnika.

Nekoliko novinara uz reporteraMendna, posetilo je predsednikakluba i traili da vide sklonita iprovere je li istina ono to se obeava lanovima. Konano je klubpristao da pokae sklonita. Novinarima su vezane oi i odvezeni suavionom.

Ros Mendn je posle pisao:Kad smo se zaustavili, nali smose na jednom velikom platou odoko sedam stotina jutara povrine,koji je sa svih strana bio okruen isakriven planinama. Ako neko od

lanova kluba oekuje da naie nabazene za kupanje, terene za tenis igolf i luksuz, grdno se vara! Jedinoto na tom platou podsea na civilizaciju, su kolibe za stanovanje razbacane po kamenjaru.

- To uopte nee smetati naim

lanovima - rekao je predsednikKristi. - Oni i tako smatraju da jecivilizacija pred unitenjem.

Novinare nije iznenadila planirana sebinost ljudi koji spremajusebi spas od unitenja. Ako bi setamo naao neko bez lanske karte,oni bi ga ubili. Kad se nau u sklonitu, lanovi kluba sruili bi sve prilaze dinamitom i ostali sreni na

sigurnom mestu. Ispod platoa nalaze se skladita hrane od prekosto tona, a uz njih su rezervoari iste pitke vode. Sklonite posedujeradio stanicu i velike koliineoruja i municije. Ograeno je skrivenom icom kroz koju se putastruja visokog napona, a okolo patroliraju naoruani ljudi spremnida ubiju svakog uljeza.

Svaka koliba je dobro ureena iima garau u kojoj se nalazi traktor s plugovima i alatkama, jerposle unitenja sveta treba nastaviti ivot, a zalihe hrane nisu vene.

Predsednik i potpredsednikkluba nosili su pitolje o ' pojasu.Potpredsednik Holis je objasnio:

- Ako doe do nesree, mora-

emo da se borimo.Sklonite je dobro skriveno i odpogleda iz vazduha. Novinari su sevratili iz njega ne stvorivi sebipredstavu gde bi ono moglo da senalazi.

U mislima Lun se pitao nije liKlub sudnjeg dana moda posebnagrupa, bez veze sa druinom sudnjeg dana nastalom u Filipsburgu.

Moda postoji mnogo drutava,grupa, klubova i udruenja kojakoriste istu ideju i slino ime narazne naine. On to i glasno ree.Njegovi sagovornici nisu imali odgovor na to pitanje.

16


19/100

- Moj brat je nestao krivicomDruine sudnjeg dana Verujem uto i neu mirovati dok ne otkrijemistinu - ree Slej.

- Jeste li pokuali da postanetelanovi kluba? - upita Lun.

- Jesmo, uzalud - odgovori Do.- Svakoga dugo proveravaju.Imaju veze u policiji i ko zna gde

jo. Brzo saznaju sve o oveku kojiim prie.

- Pribavite mi nekoliko adresaljudi koji su lanovi - ree Lun.

- Za jednog znamo sigurno -ree Slej. - Zove se Dord H ek et ..

- Slikar Dord Heket?! Mu Avinesestre Amande?! - iznenadi se

Lun.- Vi ve znate za Heketa iAmandu?! - iznenadi se i Do.

- Znam - kratko potvrdi Lun.- Trebalo je da nam Ava kae

neto vie o njima - s uzdahomree Slej.

- Moda e i policija doprinetipronalaenju istine, ali sada alimto sam uzbunio* Federalni

istrani biro - ree Dirti Do.- Zato? - upita Slej.- Sad kad znamo da je gospodin

Sikert... - zausti Do.- Mogli bismo da se oslovlja

vamo imenima - upade Lun.- Sad bi FBI i druga policijska

njukala mogli da budu neprijatni dodade Do.

- I ja sam uvukao sam policiju

umiri ga Lun. Istina je daznam kud su nestali Dejn i Sam,pa i pomo policije nije za bacanje.

- Sada se broj popeo na tridesetetiri - ree Slej.

- Ne razumem - ree Lun.- Po onom to mi znamo, do pre

tri dana iz motela i njegove blizinebez ikakvog traga nestala je trideset i jedna osoba. Ni u jednom slu

aju nije se mogla dokazati otmica,nasilje, ih neto slino. Svi tragovi,sem u knjizi motela, nestaju. Tako

je nestao i prvi vlasnik motela VebHenti, ali njega ne raunamo unestale - ispria Dirti Do.

- Sta je osnov da ga izdvajate?- upita Lun.

- On je tvorac proklete druine.Nestao je po svojoj volji. Skriva seod svih iji blinji su nestali - ob

jasni Slej.

- Nekim udom policija nikad

nije ozbiljnije pokuala da nade togoveka. Traimo ga ja i Patrik, aliuzalud dodade Dirti Do.

JoS neko vreme su razgovarali osvemu. Dogovorie se da, sem Sleja,zadre svoja lana imena. Do je trebalo da ostane Eri Bates, a Lun detektiv Mark Rajan. Dirti i Slej da-doe Lunu adresu na reci. koju subili iznajmili kao rezervno sklonite, a zatim brojeve soba u hotelu.

- Ja jo nemam stalno boravite.Nai u vas im budem neto saznao, ili mi zatrebate - ree Lun.

- Vie bih voleo da budemo zajedno - ree Slej.

- Trenutno to nije mogue. Veeras imam susret sa jednom enom- odgovori Lun.

Njih dvojica ga pogledae s nera-zumevanjem ali nisu nita pitali.

III

- To nije ba mnogo uspela ala.efe - rekao je inspektor Federalnog istranog biroa u njujorkomcentru kad mu je saopteno da jezaduen za istragu povodom otmice Ave Tenborn.

Svi lini prijatelji inspektoraMorisona znali su da je on odavnozaljubljen u Avu. koja njegovu ljubav nije prihvatila. Ona je bila pod

jednako stanovnik Njujorka i i-kaga. mondenka koja se okuala ikao filmska glumica i kao dobrotvorka i kao foto model za najpikant-nije fotografije. Bogata i obesna s

izrazom ednosti na licu. ova de-vojka je pobuivala najrazliitijamiljenja o sebi. Sada je ef odeljkaza otmice saoptio Morisonu da jeta neobina devojka nestala, alipostoji ozbiljna tvrdnja da je oteia.

17


20/100

- Ko to tvrdi? - upitao je uzbueni i jo uvek sumnjiavi Veli Mo-rison.

- Rumf! Obavest je dobijena odnjega - odgovori ef.

U redovima istaknutih inspektora i efova FBI bilo je poznato datajanstveni Rumf nikada nije pos

lao netano obavetenje. Mnogoputa pozvao ih je da im ukae napravi trag kakve krijumarskebande kad se radilo o narkoticima,ili gangsterske kad se radilo o otmicama, ili drugim prekrajima iznadlenosti biroa. To se cenilo iMorison nije imao pravo da sumnja u netanost te vesti.

- Nestala je iz motela kod Filips-burga. Plaim se da e i to biti jedan od onih neobinih nestanaka,iji trag se kida u tom gradu - do-dade ef tada.

Morison je brzo otputovao u Fi-lipsburg, obiao hotel i brzo otkrioda je neko poeo istragu oko nestanka Ave Tenborn. Utvrdio je i toda su ne plativi nestali jedna ena

i jedan mukarac. Iskusnom inspektoru nije bilo teko da ve treegdana otkrije da su u motel dolazilinarednik Pit Fej i njegov pratilac upatroli policajac Isak Jensej. Nijetrebalo mnogo pa da od njih saznatano sve to se dogodilo. Bio je iznenaen pominjanjem Donalda Si-kerta, odnosno Luna kralja ponoi.

- Gde je taj detektiv? - pitao je

Morison s nadom.Policajci nisu umeli da odgovore,

a u motelu detektiva vie nije naao. Zato se Morison smestio u policijsku stanicu, iji porunik LariBenk mu je dao malu sobu s telefonom. stolom i leajem. Za uzvrat.Morison mu je poverio da se priao Lunovom nedavnom prisustvu u

Filipsburgu. To je bilo dovoljno daporunik proglasi mobilno stanjepolicije.

Te veeri zazvonio je telefon upoliciji i javljeno je da je Ava Tenborn viena kako ulazi u kuu iz-

vesne Mirjam Prens. Porunik jezatim to javio Morisonu.

Donald Sikert je bio izmenio svojizgled da te mere da ga niko ne bimogao da prepozna. Liio je na se-dog. oronulog starca, koji se s mukom kree uz pomo tapa. Policajci na ulici ga nisu ni pogledalikad je zastao blizu njih da povratidah. Tako je neprimeen priaokui u kojoj je trebalo da se sastanesa Amandom Heket.

Uao je i opet zakljuao vrata, aonda zovnuo: ^

Halo, ima li koga? Jeste li stigligospoo Heket?

Uprkos tome to su hodnik i sobaza primanje i dnevni boravak biliosvetljeni. niko se nije odazvao. Spitoljem u ruci Lun poe napred.Naglo zastade kad desno, iza krilaotvorenih vrata, ugleda na podusklupanu Amandu Heket. Dralase obema rukama za stomak. Oi

joj se na asak otvorie i Lun zaujedva ujni jauk. Dok je pokuavaoda vidi kakve prirode su povrede,ona izdahnu.

Bila je ubijena s nekoliko revol-verskih ili puanih hitaca u pre-delu stomaka i grudi. Obilno je bilaiskrvarila. Nekakav zvuk nateraLuna da odskoi, ali bilo je kasno.Dva oveka s maskama od enskih

arapa na licu drali su ga na nianu svojih mainskih puaka, kojesu imala priguivae.

Ako nee odmah da umre,brzo kai ko si i zato si doaoovamo - ree jedan od maskiranih.

Zovem se Mark Rajan, Privatni sam detektiv i hteo sam darazgovaram sa gospoom Heket -

odgovori Lun. O emu? pitao je dalje maskirani.

O nestanku njene sestre Ave.Angaovan sam da je naem.

Ko te je najmio?

18


21/100

- Gospodin Bil Farti... Momakkoji je zaljubljen u nju.

- ta emo s ovim njukalom? -upita jedan maskirani drugoga.

- Da ga ... - zausti upitani daodgovori, ali uuta jer napolju zaur-lae policijske sirene.

Inspektor Morison je bio blizukue u kojoj je trebalo da sretne

Avu Tenborn, ako se pokae ta-nom anonimna poruka. Dok je prilazio kui, pojavie se troja policijskih kola. Dolazila su sa ukljuenimsirenama i velikom brzinom. Cimprva kola stadoe, policajci jurnue

da razbiju vrata. Morison pokazasvoje isprave i zatrai obavetenje.

- Javljano je iz stanice da doemo, jer sprema se ubistvo u ovo;kui. Nareeno je da provalimo -odgovori mu policijski narednii:,koji ga bee prepoznao.

Bio je to opet narednik Pit Fej,ije ime su mnogi izgovarali kao

jednu re; Pitfej. Kad inspektorMorison zausti neto da kae, nadrugoj strani kue zaue se uzvici,a onda pucnji.

- Dva zloinca pokuavaju da seprobiju. Imaju mainske puke spriguivaima - javi jedan polica

jac iz susedne patroie.- Zaslepiemo ih, a onda napa

damo - ree narednik,

I policija u Filipsburgu bee izsvog budeta odvojila sredstva za.neobine bombice za zaslepljivanjeumesto dimnih bombi sa suzavcem.Bombe za zaslepljivanje izbacivalesu se iz naroitog pitolja brzinompucanja obinog revolvera. Isputale su nepodnoljivu svetlost, koja

je oslepljivala svakoga ko ne biimao naroito naoari. Policajci u

napadu su ih imali i sada pooe unapad.Zaslepljeni zloinci su se povukli

i nali se uza zid. F*ucali su nasu-mice. Policajci ih nisu tedeli. Viekuruma ih pogodi i oni popadae

po zadnjoj verandi, kojom su htelida se probiju

Lun je leao bez svesti, jer ga jedan od zloinaca bee udario poglavi nekim orujem namenjenimonesveivanju. Poto nije bilo ranena glavi, to je mogla biti olovna cevobloena gumom, ili teka gumenapalica. Inspektor Morison bee utvrdio da je nepoznati starac iv i sadase trudi da ga osvesti.

Kad se Lun osvesti, Morisonupita:

- Ko ste vi!- Poznanik gospode Heket

odgovori Lun i pokaza prstom namrtvu enu.

Tek tada Morison klonu. Bio jepogoen smru Ave Tenborn, jer dotog trenutka je verovao da je toona. Sada, kad je shvatio da mrtvaena nije Ava, odmah je bio siguran0 kome se radi i da mu to nepoznatistarac nije rekao, jer znao je zapostojanje Avine sestre bliznakinje.

- Ko ju je ubio? - upita Morisonstarca, koji je jo uvek opipavao

svoju sedu glavu.- Ona dva momka odgovoriDonald Sikert, jer je kroz razmaknuti zastor m ogao da vidi verandu1 tela ubijenih oko kojih su stajalipolicajci.

U tom trenutku utra porunikBenks. Pratila su ga dva policajca.On neto ree jednom o policajaca i ovaj prie Lunu. Iznenada mu

stavi lisice i zahvatom ga pridrapred Benksom- On mora da je maskiran! Pogo

dio sam ko mora biti ovde reeporunik i prie Lunu.

Gledao ga je nekoliko trenutaka,a onda otra u kupatilo. Vrati se smokrim pekirom i njime gruboprotrlja Lunovo lice i kosu. Boja seskidala i Lunov izgled postade neo

bian. jer jedan eo lica ostade staraki. a drugi otkri svoju sveinukoe. Porunik se smejac.

- Ko ste vi, mome? - pitao jedrei dlan na Lunovoj glavi i zagledajui ga.

19


22/100

Ne vredi da krijem. Zovem seMark Rajan, Privatni sam detektiv,a preruio sam se da lake istrau

jem odgovori Lun.Porunik se glasno smejao, a

onda iznenada udari pesnicomLuna u vilicu. Po drugi put onesve-eni Donald Sikert klonu na pod.

Brzo ga vre veite. Nisu dovoljne samo lisice. Odvezite ga uspecijalnu eliju. Vi znate na kojumislim? - ree porunik.

Jedan od njegovih pratilacapotvrdi da zna, a drugi mu pomaeda odvuku onesveenog.

Trebalo je da ga ispitam ree Morison.

Imaete prilike odgovoriporunik i neobino se nasmeja neskrivajui radost.

- Ne razumem vau veselost, po-runie - primeti inspektor Morison.

- Ima vremena - drsko odgovori porunik i ode bez objanjenja.

On napusti mesto zloina. Jer,imao je vanijeg posla. Plen u njegovim rukam a bio je basnoslovan i on

je bio odluan da to iskoristi.Poto se vratio u policijsku sta

nicu porunik Lari Benks naredida ga niko ne uznemirava i prieteletonu. Pozva jedan broj, a onda izdepiia uze naroitu pitaljku,koja se oglasi piskavim tonom.Odmah zatim uo je u slualiciodziv: Da, molim?

- elite li moda da kupite jednupatku? - upita porunik ozbiljnimglasom.

- Ovde Sejmur For. Ne elimpatku, ali ako imate mujaka, ondada razgovaramo - uo se odgovor.

Riba je na udici! Lun je u mojim rukama i sada u da ponemispitivanje - objavi porunik oduzbuenja uzdrhtalim glasom i briui znoj s lica slobodnom rukom.

- Zar niste upoznati s naredbomda se ne proputa ni asak vremena, ve da se zauvek ukloni tajopasni udak? - Ijutito upita sago-vornik koji se javio kao Sejmur etiri (Four).

20

- Znam sve ta treba, ali nisunaeni Dejn i mornar. Lun morada kae gde se nalaze. Uvezan jekao kobasica i nema izgleda daumakne starom Uscu Benksu -odgovori porunik.

- Jeste li sigurni, porunice, daje Lun jo uvek u vaim rukama?

- Siguran sam kao i u to da samiv.

- A ja, eto, nisam siguran ni uta. Ovog momenta kree k vamana ovek. Zove se Ferdi Resler. Pustite ga k Lunu brzo, i da to niko nezna. Posle inite s Lunom ta hoete, A sada urite i obezbedite toprokleto mesto koje smatrate sigurnim zatvorom za Luna - zakljui isamom poruniku Benksu tajanstveni Sejmur For.

Zatvor za Luna bio je podrumskibunker u kome je nekad ostavljenzapaljivi materijal policijske stanice, u koji su spadale razne runegranate, rakete za signalne pitolje,eksploziv i municija. Novi propisiprognali su takvu opremu iz ma-gactna u stanici u posebno skrovi-te izvan naselja, pa je ostao bunker od armiranog betona i s tekim, elinim vratima. Tamo je porunik skrivao izuzetne uhape-nike dok ne proveri koliko su vaniza njegov lini uspeh. Njegova dvapoverljiva policajca znali su tajnu ibehu odveli Luna tamo.

Vezan i nemoan Lun je turobnorazmiljao o nesreama koje seniu. Bio je nemoan da se odupre,

jer nije bio opremljen kako je bio uEvropi, odnosno u svom Londonu.Istina, nedavno je u Njujorku imaoi sredstava i oruja da se odupre itavoj njujorkoj policiji. Ali, kad bisa Dejn i Makfersonom krenuo daputuje do nekog od meunarodnihaerodroma, iju kontrolu bi mogaoda prevari, morali su da ostave svuspecijalnu opremu, jer rentgenskipregledi bi je otkrili. Sada je alioto je tako.


23/100

Izgledalo je da nema nade u spassve do trenutka kada su se policijska kola zaustavila pred stanicom. A tada je srea bila opet nastrani Donalda Sikerta Blizu ulazau policijsku stanicu stajao je ovekkoji je rekao da mu je ime KaniKadvel, koga su zvali Prljavi Do i

koji je u Filipsburgu nosio ime EriBates.

- Neu unutra! Ja sam Mark Ra-jan, detektiv, a ne zloinac! - viknuLun u trenutku kad je bio siguranda e ga Prljavi Do uti.

Jedan policajac mu akom zaepiusta, a drugi ga udari palicom poglavi, pa ga uvukoe u stanicu. Deurni policajac za pultom ustade,ali mu oni dadoe znak da, sedi iodvukoe Luna ka podrumu. Tekto su poeli da se sputaju u stanicu ude Dirti Do.

- ta elite? - upita deurni.- Vidite ta sam naao na ulici

- ree Dirti prilazei.Na dlanu je drao zlatno jaje veli

ine guijeg. Bio je to-jo jedan odnjegovih trikova. Ko se ne bi zagledao u zlatno jaje! Policajac saeglavu i izdui vrat, Dirti mu podnese sjajni predmet pod nos, a ondaga iznenada njime udari po glavi.Policajac klonu na pult. a Dirti neujno. ali brzo kliznu ka podrumu.On je znao da postoji bunker za izuzetno opasne zatvorenike, pa je rekao da e njegovog novog prijateljaodvui tamo.

Kad su ga policajci uli iza sebe,bilo je kasno. Drao ih je na nianudva pitolja i preko lica je imaoutu maramu.

- Pucau odmah u trbuh ako semaknete! - zapreti im i oni digoeruke.

Brzo i veto Dirti Do onesvesti iveza policajce. Ubaci ih u bunker,

pa tamo odveza Luna. Ovaj mudade znak da bi trebalo obui uniforme. Odvezae policajce, skidoeim odeu i opet ih vezae. Kad suietali iz policiske stanice, deurni

je jo uvek bio bez svesti. Ostali poli

cajci bili su daleko, na mestuubistva Amande Heket ili u patrolama. Lun i Do mirno uzee poli-ciska kola i udaljie se od stanice upravcu reke.

Ima jedan stari magacin. ijizadnji ulaz mogu da otvorim. Tamove dugo niko ne odlazi. Skloni-

emo kola i uniforme, da ih upotre-bimo drugi put. ako zatreba - predloi Dirti.

Ti se ovde dobro snalazi i preputam ti inicijativu osmehnu seLun Moram samo da kaem dasi me mnogo zaduio spasavajuime iz ruku policije ba sad. kadsam zabrinut zbog Dejn i Makfer-sona.

Da jo neko slua tvoje rei.Donalde dragi prijatelju, ja bih seraspukao od ponosa zbog priznanja koje mi odaje. Ovako, niko nita ne zna - ree Dirti.

Kad je porunik Lari Benks iziao iz svog biroa. deurni*policajac

je tr^ ta o pipajui se po glavi.- Sta se dogodilo? upita porunik oseajui ledenu jezu i po leima i teskobu u grudima.

- Zlatnim jajetom... Mislim da jeto uinio takvim jajetom ... - mucao je policajac.

Porunik nije mogao da izgovorini re. iako je hteo da vie i proklo-nje glupost svog deurnog poli

cajca. Smogao je snagu da potegnepitolj i s njim u ruci side u podrum. Kad se naao pred golim ivezanim policajcima, dobio je eljuda pone da puca u njih.

- Da ste prokleti, pasji sinovi! -izustio je nemono.

Nije oslobodio svoje ljude, nego jepourio da se vrati u svoj biro. Opetzatrai vezu s odredenim brojem u

Njujorku i poto pisnu u zvidaljkuizree lozinku. Dobi odziv i zau pitanje:

- Je li pobegao?- D a... Ne vredi da aljete Res-

lera - odgovori porunik Benks.

21


24/100

- Odgovaraete, ovee! Zar nemoete da sluite svojom glavom?Zar postoji jo neki policiski porunik na svetu koji ne zna da Lunatreba odmah ubiti, ili se pomiriti stim da e brzo pobei? - zajedljivo

je govorio Sejmur For.- Nije on sam Covek sa zlat

nim jajetom je... - zbunjeno pokua da objanjava porunik.

- Zlatno jaje?! Kakve veze imazlatno jaje?! - uo se glas davljenika s druge strane ice.

- Neki gad je doneo u rucizlatno jaje i priao da ga pokaedeurnom policajcu... - priao jeporunik kako je dolo do toga daLun nestane.

- A shvatate li sada. porunice,ko je ovek sa zlatnim jajetom? upita For.

- N e... Kako da shvatim?- Pa to je prljavi trik Dirti Doa.

Uz Luna tamo imate i njega. Znaida Dirti spasava Luna. a njih dvazajedno su kao kuga i kolera. Kakoda spreimo dolazak mnotvafederalnih, vojnih i privatnih agenata. novinara, lovaca u mutnom,gangstera i bezposlenih radozna-laca?

- Moram neto da preduzmem,jer izmeu zavesa vidim inspektoraFederalnog istranog biroa opkoljenog novinarima. Plaim se da je veuo koga sam uhapsio i da je Lunpobegao...

- Pourite! Ako moete, uiniteneto da se ne sazna da su Lun iDirti tam o uzviknu Sejmur For.

Kad porunik stie do gomilepred stanicom i ok o njega se sjatienovinari i radoznali prolaznici.

- Je li istina da je Lun kralj ponoi u Filipsburgu? pitao jeneko.

Redala su se pitanja koja su otkri

vala da je neko mesnoj radio stanici i listu javio ta se dogaa ugradu. Vesti o Lunu su vrvele ra-diom, telefonskim i teleprinterskimvezama, usmenim prenoenjem ipismima. Iz svega toga izdvajala se

22

poruka Donalda Sikerta, koju jeve svak saznao:

Traim oslobaanje Dejn Vi-tington i Samjuela Mekfersona uroku od dvadeset i etiri asa. Posletoga najavljujem protivniku rat dosudnjeg dana. A ja znam ko sukrivci i kazniu ih po zasluzi. Do-nald Sikert - Lun.

Te noi, dok su u Filipsburg pristizali iznenadni posetioci svih vrsta isa svih strana. Donald Sikert je prenoio u starom skladitu poredreke. Dugo su razgovarali o svemu.Znali su da poinje hajka na Luna i

da e policija po triku s jajetom iDirti Doa staviti na spisak uz kralja ponoi.

- Meni je lako. jer jo niko nezna da sam povezan s vama - reePatrik Slej.

- Ali ako u ovoj guvi pone dasvira na ulici, policija e te prote-rati iz grada - smejui se reeDirti.

- Bie teko skrivati se ovde. alimoramo nai nain da opstanemou Filipsburgu - ree Lun. -Srena je okolnost to smo Patrik ija u neku ruku stari gosti Filips-burga. Znamo m noge ljude i predlaem da se pretvorimo u najpoznatije linosti grada. Istina, obojici semnogi skriveno potsmevaju, ali bazato oni e ostati van sumnje pri

ao je Dirti.- Mislim da jo uvek ne shvatam- ree Lun.

- I ne moe nasmeja se Dirti.- Predlaem da Patrik ostane onoto jeste i da se kree opremljensvojim instrumentima, ali da svirasamo kad to ne moe da izbegne -nastavi Dirti.

- Dobro, za mene je lako. ali kai

oveku ostalo - upade Patrik Slej.- Nema tu mnogo mudrosti. Mojoj koi prijae da obrijem tonzuru,a s malo vetine liiu potpuno naoca Lenglija. On je sada sam u svojoj kui. jer njegova domaica je


25/100

nesreom zatrudnela s nepoznatim grenikom i sada je u porodili-tu. Morae da istrpi malu bojukaznu za svoje grehe, ali uz bure usvom podrumu izdrae bez mnogopatnji - izloi Dirti.

- Ako te dobro razumem, hoeda zatvori nekog svetenika i dauzme njegov izgled ree Lun.

- Tano! potvrdi Dirti. Tvojauloga je malo tea, jer pukovnik

Aribald OKifi je pomalo luckast,pa je za njegovu ulogu potrebnavea vetina.

Mae svojim tapom kao sabljom,preti Japancima i esto jae jednostaro kljuse, a uzalud napada svoju

gluvu sluavku, koja je, uz to, veomalepa usedelica...- Uh! - prekide ga Lun. - Moe

li neto drugo?-r To je najbolje. Pukovnikova

kua je gore pod vonjacima. Njegov batovan je gluv i slabo vidi, ana imanju ima dosta zgrada da sakrijemo Roba Japana...

- Koga?! - zaudi se Lun.

- Pukovnik je bio japanski zaro bljenik kao mlad kapetan, pa je dobio nadimak ije obe rei se sadaizgovaraju kao ime. Zovu ga jednostavno Rob, ili Rob Japana. Starac

je visok, snaan i jo uvek hitar.Svuda se trpa i smatra da mu jedunost da nadgleda rad svih uni-formisanih ljudi, bez obzira da li supotari, policajci, vozai, ili vatro

gasci, vratari, ili hotelski momci,vojnici, ili mornari. Svak ga zna itrpi objanjavao je opirno DirtiDo.

Lun je pitao kad e njih dvojicapreuzeti svoje uloge.

- Sutra, ali ne suvie rano. Pa-roh i pukovnik treba da se naspa-vaju - zakljui Dirti Do.

Posle toga razgovarali su samo o

detaljima.Kad su se sledeeg dana izvukliiz magacina u kome su ostavili skrivene policiske uniforme i kola, ugradu je ve vladala neopisivaguva. Svoj izgled bili su prilagodili

buduim ulogama, to im je olakalo prolaz kroz grad. Ve u podneparoh je sedeo za svojim stolom i

jeo ruak koji mu bee donelajedna ena iz grupe koja se brinulao njemu dok mu se ne vrati nes-rena domaica.

Lun je utinuo gluvu devojku iona mu je zapretila prstom pokazu

jui na vrelu orbu, koju bi moglada prolije. Posle ruka nahranio jepukovnika smetenog u najdubljikut podruma naputene kue, koja

je nekad sluila pukovnikovombratu.

- Grozim se belog oveka uslubi ute rase! Znao sam da eJapanci opet napasti, ali izgubie iovaj rat, a ja u postati konanogeneral, to zasluujem - priao jepukovnik O Kifi kad mu je Lun do-neo hranu.

Posle podne Lun je iao gradommaui tapom. Znao je ve vrlomnogo o starom pukovniku, ijeodelo mu je odlino pristajalo i ijiizgled je uspeo da poprimi do savr

enstva. Desilo se samo jedno udo:gluva dom aica se nije odluno branila kad ju je pomilovao po pod-valjku pri odlasku u grad. Lun sesmekao na pomisao o skrivenomzraenju bio-energije.

Toga i sledeeg dana Lun jeuspeo da se u bistrou, slastiarni,restoranu i klubu naslua pria odogaajima. Novine su donosile

mnotvo pretpostavki, izmiljenihpria, ali i nerazjanjenih zagonetki. Iz svega toga Lun je sticaopredstavu o nestaloj Avi Tenborn,njenoj ubijenoj sestri i mnogim linostima u vezi sa neobinim dogaajima. Meutim, nita nije saznaoo Dejn i Makfersonu. Vreme odreeno ultimatumom eventualnimotmiarima bilo je isteklo, to jeznailo da je rat poeo.

Bee li svi ovi ljudi od Japanaca? - pitao je tobonji stari pukovnik. - Oni moraju opet izgubitirat S njima samo treba odluno!

23


26/100

Koristei smeni i tuni lik pukovnika Lun je priprem ao jo nekolikomogunosti da se nesmetano pojaviu nekom drugom liku. Ve se kretao s falsifikovanim ispravama novinara iz Vaingtona. Pod tim imenom iznajmio je automobil, a poddruga dva kupio dva polovna automobila i ostavio ih na dva mesta ugradu. Na pukovnikovom imanjupostojala je potkivanica uz samutalu. Bilo je tamo i drugog alata, pa

je Lun stvorio malu radionicu.Brzo je spremao uslove za borbu.U novinama mnoile su se vesti o

uzaludnim i p


27/100

liti da sam ja Donald Sikert. Nevredi vam da me raznesete. jer jasam stvarno reporter iz Vaing-tona Obeajte mi razgovor i neurei inspektoru da ste lan Drutvasudnjeg dana i da ste oekivaliLuna.

- Ne verujem u tu priu - reeHeket.- Svakog trenutka oekujem

potvrdu onoga to kaem - odg ovori Lun.

Ba u tom trenutku zau se zvonona vratima iza njega. Kao da to p robudi Cirila Vuda, on pokua daustane, pa opet sede grei lice odbola.

- Sam u otvoriti, a vi ostanitena nianu mog zaklonjenog oveka- ree Dord Heket i daleko obieLuna idui ka izlazu.

Na vratima se pojavie dva nepoznata mukarca.

- Federalna policija! Svi prisutnip^ ign ite ruke - ree prvi dreipitolj u rukama

Lun poslua Covek s pitoljem

mu naredi da stane uz slikara- Sad je amerikan nekoristan -

apnu Lun domainu.- Prihvatam razgovor - ree sli

kar.- Negde je skriven ovek s ame-

rikanom u ruci - upozori LunDirti Doa i Sleja, jer oni su igraliulogu Morisonovih ljudi.

Svi su znali ta znai naziv tog

stranog oruja, koje ispaljuje trideset m e t^ a u sekindi i koje ima laserski nian.

- Pria o oveku s amerikanomsto osamdeset bila je blef. Semmene i povredenog Vuda u kuinema nikog ree Heket.

- Proveriemo - ree Dirti. -Jedan e biti spreman da ti puca ukimu i istera creva na trbuh u sluaju prevare.

- Vi niste policajci - zakljuiHeket.

- Mi smo ljudi ovog momka, anapolju je jo njih desetak. Suvie jesve opasno ovde u Filipsburgu

ree Slej upirui cev svog revolverau leda slikara Heketa.

Zahvati ga otpozadi za vrat i povue ga do zida drei ga ispredsebe kao tit. Dirti obie kuu i ob

javi da domain govori istinu.Na podu je stenjao Ciril Vud.

- Njega sasluajte vas dvojica, aja u da porazgovaram sa gospodinom Heketom. Posle emo upore-diti izjave. Sve neka ide malo odlunije - ree Lun.

- Lako je tebi. On ima obezdrave ruke i obe noge. Tu su obaoka, uha, nos... A na momak jekrnj i brzo e se raspasti, ako gapritegnemo - govorio je Dirti Do

dajui pitoljem znak Vudu dakrene pred njim.- Ne mogu ni da ustanem - jau-

knu Vud.- Daj ruku da ti pomognem -

ree Vud i krenu ka slomljenoj rucidetektiva iz motela

- N e l.. Sam u - ree Vud i smukom ustade.

Lun odvede slikara u prostrani

atelje iza vrata na inama a Dirti isvira odvukoe svoju rtvu u podrum. Poinjala je igra blefiranja.Jer, Lun i njegova dva prijatelja ver-ovali su da slikar moe da otkrijeneki trag, a kada su ugledali'hotelskog detektiva njihove sumnje su seustostruile.

- Priajte ree Lun kad slikarsede u bojama umrljanu naslonjau u uglu.

- O emu ? - upita slikar.- Ako ne znate o emu, skinite

kuni kaputi, jer vam smeta i tucite se. Mislim da ete se setiti oemu da priate ree Lun.

Slikar ga zaueno pogleda. Lunmu odluno stre kaput i gurnu gak zidu, pa zauze stav za tuu pesnicama. Slikar nehotino zauze isti

stav i dobi udarac koji ga baci nazid. Malo kasnije pokuavao je dase brani, ali i pored svoje snage iizvesne bokserske uvebanostitrpeo je bolne udarce.

- Govoriu zakljui briuikrv s lica.

25


28/100

Spusti se opet na fotelju i ree:- Pustite da razmislim nekoliko

minuta. Mogu li da puim?Lun potvrdi glavom pazei 'da se

iza priprema za puenje ne krijekakav trik. Nije ga bilo.

IV

- Sta vi. kao najvanije, elite dasaznate? - upita slikar DordHeket gledajui otro Luna svojimukoenim i pomalo razrogaenimoima.

- Ko je oteo Dejn i Makfersonai gde su oni sada? - postavi Lunneposredno pitanje.

- O tome ja nita ne znam, ali

Ciril Vud sigurno zna - odgovoriHeket.- Moraemo jo jednom da oku

amo pesnice - ree Lun.- Ali o nestanku Ave Tenborn

znam sve. Ona nije oteta, ve zatiena protiv njene volje - pouri daobjavi slikar pipajui oteklo lice imrui kapi krvi koje su mu jouvek navirale iz nosa.

- Gde je ona sada? - upitao jedalje Lun.- Ja znam gde je, ali ne znam

gde je to mesto - zbunjeno odgovori slikar.

- ta to pokuavate? Znate li. iline znate?

- Potrebno je da sve opirnijeobjasnim. Kad sve ujete, bie vam

jasno sve, ili bar ono najvanije

ree slikar.Lun odobri klimanjem glave iHeket poe da pria:

- Ve sam bio uspeo slikar u Nju-jorku kad sam upoznao sestre Tenborn. Pojednostaviu prianje dane doekamo jutro pre nego touspem da zavrim tu za menebolnu istoriju zbog koje sam skoropoludeo. Ja ni danas ne znam tano

kojom od njih sam se oenio, aliznam da sam se zaljubio u obe. Nikad nisam bio siguran koja od njihje moja ena Amanda, a koja jeAva. One su in ile sve da ja to nikada i ne utvrdim.

26

Vratiu se na poetak naeg poznanstva. Njih dve ostale su bez oca imajke, ali obezbedene za ceo ivot.Nasledile su znatan broj akcija, nekoliko kua za izdavanje i pozamanu gotovinu. Pored toga, bile sui vlasnice galerije sa kojom sam jaradio i u kojoj sam izlagao vieputa. Moje slike prodavale su se svebolje i ja sam postajao bogat.

Moda je moj uspeh privukao panju Ave i Amande. Zbunile su mesvojim erotizmom, neobinom lepo-tom i nekakvim stavom koji je om oguavao mukarcu da ih dodirne,pomiluje, zagrli i odvede u krevetbez ustezanja, stida i sumnji uuspeh. Kako je do toga dolazilo nido danas nisam otkrio. Pitao samih svaku posebno.

- To je sve prirodno. Nae eljese ostvaruju rekla je Ava. ako jeto ona bila.

- To nikad nee shvatiti,Dord odgovorila je ona druga,za koju sam mislio da je Amanda.

Predloio sam da ih slikam. Pri

stale su uz uslov da poziraju zajedno. Ve sledeeg dana stajaosam uz tafelaj i zurio u dve goledevojke. Moja slikarska mo zapaanja nije mi omoguila da otkri

jem razliku izmeu njih dve ni najednom delu tela.

- Kako je mogue da nematebar neki poseban znak? pitaosam zaueno.

- Mi se staramo da ga nema. Tobriljivo negujemo. Boja kose. nainianja, kozmetika, ponaanje i sveostalo postaju predmet naeg stalnog ujednaavanja. Zaklele smo se

jedna drugoj da niko nee moi bitisiguran u to k


29/100


30/100

- Ava i Henti su se verili - priao je dalje Heket. - No, i poredtoga to su se spremali da postanumu i ena izmeu njih su nastalemale svae.

Neu za bilo koga da plaamupis u Drutvo sudnjeg dana rekao je jednom grubo Veb Henti.

Tada ga nisam razumeo, i da bihsmirio strasti, jer i Amanda se ljutila zbog tih njegovih rei, ja sammolio da kao svadbeni dar prihvateto to u ja platiti tih deset hiljadadolara. Jo sam dodao i dvadesethiljada dolara za posebne uslove, uluksuznijem delu sklonita, na kojismo imali pravo Amanda i ja. Za

jedno smo ili u sklonite, istina,povezanih oiju. Po letenju mogaobih da zakljuim da je sklonitenegde u krugu koji bi mogao da zahvata Nju Dersi, Virdiniju. deloveOhaja, Pensilvaniju i delove Kenta-kija.

Boljom prilikom opisau to sklonite za sluaj katastrofe. Vano jeda kaem samo to da su mnoge zle

slutnje, sumnje i brige poele da memue posle toga, a rasle su i prilikom svakog novog odlaska. Meutim. lanstvo ne moe da se napusti,a za otkrivanje tajni drutva predvia se kazna smrti.

Da bi se stvari iskomplikovalejo vie, ovde se pojavio neki mladi po imenu Fredi Slej. Ava se zaljubila u njega, ali nije prekidalavezu sa vlasnikom motela. Nikadnisam mogao da shvatim to da

jedna ena duboko, vrsto i svimsrcem u isto vreme voli dva mukarca. Ava je tako volela i verenikaHentia i mladOjg Sleja. Ne znamzato, ali u meni je nikla sumnja daFreda Sleja voli jedna, a Hentiadruga sestra. To je znailo da jednoga voli moja Amanda i da sam jarogo nj a.

Iskoristio sam jednu priliku i pozvao Hentia da sa njim razgovaram. Nisam imao plan, ali sam senadao da u neto otkriti. Krenuli

smo prema reci i uli u amac bau trenutku kad nas je sustigla Ava.

Ne putam svog verenika samog na reku - rekla je i pridruilanam se.

Sluaj je hteo da smo u jednomtrenutku bili za.uzeti nekom alom i

nismo primetili da emo udariti ukladu koju je reka nosila. amac seprevrnuo, a matica je odvukla Hentia dalje od nas. Ava je slabo plivala. pa sam je jedva ivu dovukaodo obale. Bila se nagutala vode i izgubila svest. Veb Henti je bio isplivao daleko od nas i ja sam pokuaoda iscedim vodu iz devojke i dajoj dam vetako disanje usta na

usta. Tom prilikom sam primetioda i ona ima dva lania. Izvukaosam ih i zapanjeno zurio u njih. Tonije bila Ava. ve Amanda. Jer.imala je moj ukras na lancu. u-tao sam kad je doao Henti. Odnelismo Avu do oblinje ambulante ipoto se uz lekarsku pomo oporavila, odvezli smo je kui. Pustili smo

je da legne, a ja sam pozvao onu

drugu. Sta je, dragi? pitala je onarumena zbog toplote u kuhinji, pomagala je kuvaru da pripremi ruak.

Ti si. dakle, Am anda? - upitahi naglo joj pocepah bluzu od tankesvile.

I ta mislite, ta sam video? Sadve slutite da je i ona imala moj

ukras na laniu. Pregledao sam iamajliju od belokosti. To me jemalo smirilo, jer tajno urezana oznaka na zlatu bila je na mestu. Ipaksam otrao da Avu pitam zatonosi onaj ukras i ko ga je onako ve-to izradio. Henti je uo mojupriu i grubo joj je oduzeo lanie iukrase i stavio mi ih na dlan. Tadasam skoro pao zbog onog to sam

video. Amajlija je imala istu onutajnu oznaku, koju sam ja urezaona Amandinoj amajliji.

Sastavili smo ih i ja sam ispriaota me je razljutilo. Obe su se sme-

jale.

28


31/100

- To je kazna za nepoverenje rekla je Amanda ne prestajui dase smeje. Ako ti ja kaem da sam

Amanda. onda treba da veruje.

Zaklele su se da je utopljenicaAva, a ona druga moja Amanda. Jasam to prihvatio, ali Henti nije.

Uskoro je prodao motel i nestao.Nestao je i Fred Slej. Federalna policija je dugo traila mladia na zah-tev njegovog brata. Ava je otila uikago i nije dolazila nekoliko me-seci, ali ja nisam bio siguran nije liotila Amanda. Vratila se, bila jenekoliko dana s nama i otila u Nju-

jork ... Tako su se ponavljali razloziza sumnje. tampa je esto pisala o

malim i veim skandalima u koje jeAva bila umeana.

Nedavno sam bio u tajnom sklonitu Drutva sudnjeg dana i na mojeveliko iznenaenje tamo sam sreo

Veba Hentia. Priali smo dugo. Onmi je otkrio da nikad nije prestaoda voli Avu. Ja sam mu oktrio svojepatnje.

- Raspletimo sve to - predloioje on. - Treba platiti jo sto hiljadadolara, pa da smestimo Avu naudobno, sigurno mesto, koje vienee moi da napusti.

- Hoe li ti biti s njom? - pitaosam ga pre nego bih se sloio da

Ava nestane.- Naravno - potvrdio je Henti.Da bih bio izvan guve, pripre

mio sam odlazak u Baltimor im jeAmanda poela da se brine zbogAvinog nestanka. Tamo me je nekonazvao i javio da se neki detektivmota oko moje ene. Kad sam stigao ovamo, bilo je kasno. Ostaloznate - zakljui slikar svoju ispo-vest.

- Dakle, Ava je u sklonitu... zausti Lun.

- Ako je ona Ava - prekide gaslikar. - Moda je mrtva ba ona. asvoju enu sam izdao i gurnuo uruke onog zloinca.

- Kako da proverimo sve to? -upita Lun.

- Skoro je nemogue. Morau jada odem u sklonite i pokuam daprodrem do zarobljenice. Poku-au...

- Zar niste sigurni da e vas pustiti k njo j? upita Lun.

- Nisam... ' Moda sam postaoopasan, pa e me zauvek ukloniti,

kao onu jadnicu u kui MirjamPrens. Veza moje ene sa tom devoj-kom je bila tajna za mene. Sadasumnjam da su se Amanda i Avatamo sastajale s ljudima... Sve jetako groz no... sve tee i ne skrivajui suze govorio je slikar.

Lun ga je alio. Zloinci su se poigrali sa ovim ovekom, a neobina

pojava istovetnih bliznakinja nastranih u tome to su razmenji-vale uloge, zapretila je da razorinjegov um.

- Treba imati snage... - zaustiLun da ga utei.

- Slaem se da treba imatisnage, ali ne za to to vi hoete dami savetujete. Moram biti jak da nepoludim.

Lun pokua da ga utei i ohrabri.U tom poslu ga prekide dolazakDirti Doa.

- Gde je zarobljenik? - upitaLun.

- Imao je neku slabost, pa je iznenada izdahnuo - odgovori Do.

- teta... Trebalo je mnogo da, kae - ree Lun.

- Kazao je... Moda se zbog togai ugasio.- Je 11 to istina? Hajde da pogle

damo.- Ne treba. Nema ta da se vidi.

Mrtav kao zemlja! I sam je rekaoda mu ne vredi ivot posle svegato je ispriao - zakljui Dirti Doi upitnim izrazom lica pogledaLuna okreui palac ka slikaru.

- Ostavimo ga - ree Lun tiho.- Da li je kazao ta o Dejn itvom drugu mornaru? - upita ta-kode tiho Dirti.

- On o tome nita ne zna - reeLun.

29


32/100

- Ja mu ne verujem. Da ostanemmalo s njim, pa e znati da pria i oonom to nije slutio da zna.

- Ostavimo ga Dirti - ponoviLun.

Izioe u hol i Dirti pokaza Lunuudubljenje s obloenim klupama.Bio je to pogodan kutak za njihovtihi razgovor. Dirti poe da govori:

- Detektiv motela. Ciril Vud, jepotpuno satrunuo od pokvarenosti.On je obavljao sve prljave poslove.Obino je u jednom bungalovuimao po dva oveka koji su bilispremni da obave svaki posao, ukljuujui otmicu i ubistvo. Posle nekog vremena slali su mu druge, aoni su nestajali...

- Ko mu je slao?- Uprava posla, kako je on

zvao i efove drutva i vlasnike motela - odgovori Dirti. - Tobonjivlasnik motela sada je neki nastrani tip u Njujorku kod Prospektparka na samom sastavu Flitbu i

Vaington avenije. Meutim, taj nita ne nareuje. Sve naredbe do

laze od jednog ili vie ljudi, koji sejave, ili dodu. Uvek drugaije izgledaju i verovatno i nisu uvek istiljudi. Dovoljno je ime Iv Karves irckua lozinka i odziv.

- Pokuaj da ispria samo naj-\anije, a opirno emo razgova-viti na ugodnijem mestu - op omenu ga Lun.

- Ima pravo. Ja sam zabo ra vio ,p-rie smo - nasmeja se Dirti. -Onoga dana kad ste vi stigli u motel, tamo je bio ovek koji se javiokao Iv Karves, rekao tanu lozinkui poeo da nareuje. On je naredioda se odvede Ava Tenborn, ali i dase otme jo jedna ena...

- On nije mogao da zna nita oDejn upade Lun.

- Nita i nije znao. Samo ju jevideo iz svog zaklona i posle je detektivu naredio da sa svojim momcim a savlada i preveze do reke mukarca i enu iz bungalova - nastavi Dirti.

Ali ne mogu da shvatim kakosu savladali Sama, koji je sluajnostigao tamo ba kad sam ja otiao ree Lun.

I to je Ciril Vud objasnio prenego to je izdahnuo. Iv Karves, odnosno ovek koji je nastupio podtim imenom, jer Ciril je poznavao idruge koji su doli nazivajui sebeKarvesom, dao je Vudu uspavljujuigas. Svaki bungalov odavno imatajni prolaz do obe sobe, kroz kojimoe da se ude, ili ubaci gas. Kroztaj prolaz uao je sam Vud, ubaciogas, pa posle sa svoja dva momkaodneo enu i glomaznog, tekogmukarca. Pretpostavljam da su tobili Dejn i Makferson - zavriDirti priu.

Ali sve to je besmisleno reeLun nestrpljivo.

To sam i rekao Vudu. On jemislio da se Dejn svidela Karvesu.I pre se deavalo da se otme nesamo lepa devojka, nego i lep momak, koji posle slue za uivanje lanovima bande, odnosno lanovimaDrutva sudnjeg dana.

Zar je mogue da takve grozneotmice postanu obina stvar u zemlji koja je za to propisala smrtnukaznu?

Desetine nesialih samo iz jednoghotela, a policija olako prekidaistragu i ostavlja na miru tustranu jazbinu glasno je razmiljao Lun.

I to sam pitao onog bednikaStigao je da kae neto iz egaproizlazi jo gori zakljuak. Zloinci imaju mone zatitnike. Onisu toliko moni da kad god zaelenateraju policiju da radi ono tooni hoe. I jo neto... - htede danastavi Dirti, ali ga prekide pucanju ateljeu.

Njih dvojica potrae i gurnue

vrata po inama. Provirie opreznoi ugledae Dorda Heketa kakolei na tepihu s pitoljem u ruci.Pucao je sebi u usta. Lun mupritra i malo kasnije se polakouspravi.

30


33/100

On je mrtav - ree i uzdahnu. Onda moemo da nestanemo.

Javiemo anonimno policiji da uovoj prokletoj kui lee dvamrtvaca ree Dirti ogledajui sepo ateljeu. - Poneemo ipak pon eto za uspomenu. Ovde ima vrednihslika, a siguran sam da postojinegde i sef. u kome ima novaca inakita.

Nita od toga, Do - ree Lun.- Ti odmah idi i osmotri ima li tasumnjivo oko kue. Pucanj nije mogao da se uje napolju, jer je ateljeu sredini zgrade izmeu dva krila izatien vrtom. Ipak osmotri. Ako

je sve u redu, onda idi. a ja u sepobrinuti o mrtvima. Zapamti, tinisi video ni Girila Vuda, ni mrtvogslikara.

To mi odgovara osmehnu seDirti Do. - Jedino mi ne odgovarada ne iskoristim priliku. Moje i Pa-trikove finansije stoje prilinoslabo. On e morati opet da svira...

Evo ti pet stotina dolara, a vesutra snabdeu vas s dosta novca

- ree Lun i predade svom novomprijatelju svenjih novanica.

Sad mi je lake na srcu - reeDirti poto gurnu novac u unutranji dep sakoa na levoj strani.

Ne vidim Sleja. Gde je onsada? upita Lun.

Osmatra napolju. Kuu smopregledali i utvrdili da opasnost

moe da dode samo spolja odg ovori Dirti. Onda idi, pokupi ga i veeras

budite bez brige. Ja ostajem ovde -ree Lun.

To je opasno, a nije ni prijatnoostati u kui s dva lea.

Imam odreeni plan i poku-au da ga ostvarim.

Ja i Patrik smo ov de. .. Daj da

podelimo brige i opasnosti blagoi moleivim glasom ree Dirti.Vi istraujte samostalno, a ja

u na svoj nam. Ako mi zatrebate,znam gde je kua oca Lenglija -osmehnu se Lun.

- O, pa dobro si me podsetio -tre se Dirti i opipa tonzuru naglavi. - Odloio sam eir, plastroni ovratnik, jer bilo mi je toplo. Zaboravio bih da se opet pretvorim usvetenika.

Dirti jo jednom pokua da nagovori Luna da ostanu zajedno. Lunodbi, jer to nije odgovaralo njegovom planu.

Kad Dirti ode, Lun skuva jakucrnu kafu, popi je i poe da radi.Dugo je prouavao mrtvog slikara,a onda ga odvue u podrum. Zgrozise kad ugleda mrtvog Vuda, ijiudovi su bili polomljeni, a lice un-akaeno. Dirti Do je zaista prljavoobavio svoj deo posla.

Poto u podrumu zakopa obatela, Lun poe da pretrauje kuu.Nae projektor i kutije s filmovimai pokua da utvrdi ta je na njima.Bio je zadovoljan, jer esto je na filmovima bio snimljen slikar u pokretu, ili na poslu. Posle toga, reenda sve filmove pregleda kasnije,Lun je prouavao slikareve spise,

dokumenta i albume fotografija. Popotpisu na jednoj fotografiji zakljui da je na njoj snimljen Veb Hen-ti. Dugo ju je gledao, pa je vrati gde

je bila. Isproba da oponaa slikarevpotpis i uskoro utvrdi da e moida koristi pokojnikovu ekovnuknjiicu. Bilo je oito da niko ne biotkrio falsifikat ni kad bi sumnjao.

Konano. Lun otkri skriveni sef.Bio je postavljen nisko, do poda izaklonjen platnima prireenim zaslikanje. Prolo je dobrih etvrtsata dok je uspeo da ga otvori.Nae dvadesetak hiljada dolara.Tamo je bio i sveanj pisama AveTenborn. koja je pisala svojoj sestriiz Njujorka i ikaga. Lun ih uze, daih proita kad bude stigao.

Bliila se zora kad je zavrio pre-ruavanje. Stojei pred velikim ogledalom, obuen u jedno od Heketo-vih odela, Lun zaklima glavom itiho ree:

- Uspelo, nema ta.

31


34/100

Tek tada ode u slikarevu spavausobu. u kojoj nije bilo nikakvih tragova boravka njegove ene. Preglednjene spavae sobe Lun ostavi zadrugu priliku.

Spavao je mirnim snom, pa sumu tri sata spavanja koristila toliko da je bio odmoran. Kad je ujutro izaao i uputio se u atelje sretesobaricu. On joj samo mahnu rukom. Zadrao je tuan izraz lica. Uateljeu ga potrai ovek koga onproceni kao efa posluge.

Da li da vam doruak donesemo ovamo, ili ete doi u blagovaonicu? - upita ovaj.

Ovde... Ne mogu ni da jedem.Evo i glas mi se prom enio reeLun tiho.

Ja ne nalazim, gospodine odgovori majordom. - Uvek vam

je glas bio kao i danas. Moda se varam. Sve je tako

teko ree Lun i osloni lice nadlanove ruku.

Oprostite to pitam, ali ostalime nagovaraju. Sta e biti s poslugom ? - upita majordom.

Lun bee zaboravio kako se tajmomak zove i uze knjigu obrauna,ispod koje je bio dosije s dokumentima posluge. Bile su tamo i fotografije.

Reci mi, Mel, ta oekuju ostali,a i emu se nadate vi lino?

Zabrinuti smo. Izgubiemonametenje, jer vi neete ostati

ovde. Tako ste jue rekli Ani, kad jepitala odgovori majordom.Lun pogleda

ashton,frederick - 48-lun i druzina sudnjeg dana

Documents