Naslov originala:nEPI nOIHTIKHSARISTOTELPreveo s grkog i sastavio registar Imena D-rMILO N. URIO PESNIKOJ UMETNOSTI%19 5 5KULTUHA ARISTOTEL OPESNIKOJ UMETNOSTIA) OPTI DEO UMETNIKOSTVARALATVO UOPTE('H... , ars poetica)DEFINICIJA UMETNIKOG STVARALATVA.RAZLIKE PO SREDSTVIMA PODRAZAVANJA Raspravljajmo o pesnikoj umetnosti samoj i onjenim oblicima, ta je svaki u sutini, i kakav oblik trebadavati pesnikom gradivu, ako se hoe da pe-sniko delobude lepo, a zatim o broju i o osobinama delova jednogpesnikog dela, a tako I o ostalom to spada u istu oblastispitivanja, pa ponimo prirodno najpre od prvoga. Dakle, ep i tragedija, zatim komedija i ditiramb, inajvei deo auletike i kitaristike: sve te umetnosti u celiniprikazuju podraavajui, a postoji izmeu njih trostrukarazlika: one podraavaju ili razlinim s r e d s t v i m a ilirazlicne p r e d m e t e ili razlinim n a i n o m , a ne naisti nain. Kao to jedni i bojama i likovima mnogopodraavaju, stvarajui prema danom liku nov lik, ili poumetniekoj obdarenosti ili po navici, a drugi glasom, tako biva i u pomenutim umetnostima. Sve zajedno podraavaju ritmom, g o v o r o m iharmonijom, sluei se tim sredstvima ili odvojeno ilipomeano. Na primer, samo harmonijom i ritmom sluese auletika i kitaristika, i ako ima i nekih drugih slinihumetnosti koje su kao pastirsko sviranje, a samimr i t m o m bez har-m o n i j e podraava umetnost igraa, jer i ovi pomouritma, izraenog u dranju i pokretima tela, podraavajuosobine karaktera, doivljaje i radnje, a epopeja (tj.pesnitvo)1podraavasamogovoromilin e v e z a n i m ili u metrima, i to da metre ili mesa jednes drugima ili, kao to je bio dosad sluaj, da se slui samojednom vrstom metara. Uzimamo ovaj izraz (epopeja), jermi nikako ne bismo mogli da damo zajedniko imemirnima S o f r o n o - vim i K s e n a r h o v i m iSokratskim razgovorima, ni ako bi ko podraavaopomou jampskog dva-naesterca, ili elegikog ili kogadrugog slinog metra. Meutim, vezujui uz ime metrare pesnik, ljudi jedne nazivaju elegikim pesnicima,druge epskim pesnicima, ne uzimajui podraavanje kaopravo me-rilo pesnika, nego imajui na umu samonaroiti metar. ta vie, obino tako zovu i pisce kakvoglekar-skog ili prirodopisnog dela u stihovima. A izmeuHomera i E m p e d o k l a nema niega zajednikog osimmetra; zato je pravo da prvoga zovemo pesnikom, adrugoga vie prirodnjakom nego pesnikom. Tako bi bilo ionda kad bi neko podraavao me-ajui sve metre u istimah, kao Her em on to je uradio u Kentauru, rapsodijisastavljenoj iz svih metara, pa opet ga treba zvatipesnikom. O tim. stvarima, dakle, neka je tako reeno. A ima nekih umetnosti koje se slue svima po-menutim sredstvima, tj. i ritmom, i muzikom, i metrom,kao umetnost d i t i r a m p s k a i nomska, pa zatimt r a g e d i j a i k o m e d i j a . A one se razlikuju po tometo se prve dve umetnosti slue svim trima sredstvima uisti mah, a druge dve samo delimice. To su, eto, razlikeumetnosti po sredstvima kojima podraavaju. Aristotel ne uzima metar kao nuni spoljanji oblik pesnitva.On uzima ovde izraz epopeja" da oznai njime celokupnu umetnostkojoj je materijal samo re" (e^o^j, govor1IIRAZLIKE PO PREDMETIMA PODRAAVANJA Kako umetnici podraavaju ljude koji delaju, ondanuno sleduje to da ti ljudi budu ili dostojni ili nitavni,jer nae moralne osobine gotovo uvek stoje do togadvoga, jer se svi, ukoliko je re o njihovu karakteru,razlikuju po vrlini i nevaljalstvu. Prema tome, pesnicipodraavaju ljude koji su ili bolji od nas ovakvih kakvismo, ili gori, ili nama slini. To isto nalazimo kod slikara,jer je P o l i g n o t , na pri-mer, slikao bolje, P a u s o ngore, a D i o n i s i j e nama jednake ljude. Oevidno je da e i svaka od pomenutih umetnostipokazivati te razlike i da e biti drukija po tome to epodraavati drukije predmete. Jer i u igri, i u frulanju, i ukitaranju, mogu da se jave te razlike, a isto tako i onda kadse podraava ili u proznom prianju ili u stihovima bezmuzike pratnje. H o-m e r, na primer, podraavao je boljekaraktere, K l e o f o n t prosene, a Hegemon Taanin,koji je prvi pevao parodije, i Nikohar, pesnik Deli-jade,gore. Na slian nain mogao bi ko podraavati iditirambima i nomima, kao to su uinili T i m o t e j iF i l o k s e n u Persijancima i Kiklopima. A ba u tome ipostoji razlika izmeu tragedije i komedije, jer ova hoeda podraava gore ljude, a ona bolje od onih koji danasive.IIIRAZLIKE PO NAINIMA PODRAAVANJA. DORSKO POREKLO DRAME, NAROITO KOMEDIJE Ovim razlikama pridruuje se i trea, a to je nain nakoji se pojedini predmeti mogu podraavati. Jer, i poredistih sredstava i pored istih.predmeta, imarazliitihpodraavanja. To biva kad pesnik,76s jedne strane, p r i p o v e d a , i to ili, kao to Ho-m e r ini, nausta neke druge linosti ili sam bez pretvaranja, a s druge stranekad sva lica koja podraavaju prikazuje tako da vre nekur a d n j u . To su, dakle, tri razlike podraavanja, kao to u po-etku rekosmo: po sredstvima, po predmetima i po nainu. Otuda, S o f o k l e bi, s jedne strane, bio isti podraavalackao i Homer, jer obadva podraavaju znaajne ljude, a s drugestrane kao A r i s t o-f a n, jer obadva podraavaju ljude kojidelaju i neku radnju vre. Po tome je, kako neki vele, drama i dobila svoje ime, jerpodraava lica koja vre radnju (SpvTCtoc;). Zato i uzimaju Dorani i tragediju i komediju kao svojetvorevine, a komediju Megarani, i to i ovi ovde, jer je, kau,postala kod njih za vreme demokratije, kao i oni sa Sicilije, jerotuda bese Epiharm, koji je mnogo ranije i veo negoH i j o n i d i M a g n e t , a tragediju kao svoju tvorevinuuzimaju neki Dorani u Peloponesu. Kao dokaze za to uzimajunazive. Jer, mesta u okolini nazivaju oni komai (%d)}iac;), aAtinjani d e m o i (8rip.ooc;), i dodaju da se komiari nisu takoprozvali po pokladovanju (%cop.a,ew) nego po tome to suputovali od sela do sela (Kata K(bp.ac,.} jer u varoi nisuuivali nikakvo potovanje. Zatim tvrde da oni za radnjuuzimaju izraz Spo.v, a Atinjani nodrteiv, O broju i o nainu razlika u podraavanju neka bude toreeno.IVLJUDSKA.PRIRODA KAO IZVOR UMETNICKOG STVARALATVA. VRSTE PESNITVA. ISTORIJSKI RAZVITAK TRAGEDIJE Uopte, ini se, pesniku umetnost d o n e l a su dva, i to ul j u d s k o j p r i r o d i z a s n o v a n a , uzroka.Jer,p o d r a a v a n j e je oveku uro- eno jo od detinjstva, i on se od ostalih stvorenja razlikuje po tome to on najvie naginje podraavanju i to prva svoja saznanja podraavanjem stie; zatim, svi ljudi oseaju zadovoljstvo kad posmatraju tvorevine podraavanja. Dokaz je za to onaj utisak to ga u nama ostavljaju umetnika dela. Ima stvari koje nerado gledamo u njihovoj prirodnoj stvarnosti, ali, kad su naroito briljivo naslikane, onda ih sa zadovoljstvom posmatramo, na primer: oblike najodvratnijih ivotinja i mrtvaca. To dolazi otuda to sticanje saznanja pravi veoma veliko zadovoljstvo ne samo filosofima nego i ostalim ljudima, ali ovi uestvuju u tome zadovoljstvu samo u neznatnoj meri. I zato ljudi posmatraju slike s uivanjem, jer priposmatranju slika dobivaju neko saznanje i domiljaju se tasvaka slika pretstavlja, na primer: ovo je onaj. Jer, akoposmatra nije ve ranije video predmet koji posmatra, nee muse prikazani predmet svideti kao takav, nego zbog tehnikeizraenosti, ili zbog kolorita, ili iz koga drugog slinog uzroka. A kako nam je podraavanje od prirode dano, a to isto vaii za o s e a n j e h a r m o n i j e i r i t m a jer je oevidnoda su metri samo naroiti delovi ritma ta su ljudi koji su odprirode za to obdareni ona tri dara postepeno usavravali inapo-sletku stvorili pesniku umetnost iz p o k u a j aimprovizacije. Pesnitvo,pak, p o d e l i l ose p r e m ao s o b i n a m a p e s n i k a . Pesnici kojima se svi-delouzvieno podraavali su plemenita dela i dela takvih ljudi, a onikojima se svidelo neznatno i prosto podraavali su dela loihljudi, pevajui isprva pesme rugalice, kao oni drugi himne ienkomije. Od pesnika koji su iveli pre H o m e r a ne moemopomenuti ni jednu takvu pesmu, ali se moe uzeti da je takvihpesama bilo mnogo; ali, ako ponemo od Homera, moemopomenuti njegova Margita i sline takve radove. U timpesmama pojavio se i p r i k l a d a n metar; zato se on i nazivasada jamb, jer su se u tome metru jedni drugima podrugi-9 vali. I tako su od starih pesnika jedni postali jampski, a drugi epski pesnici. A kao to je Homer bio pravi pesnik plemenitih iozbiljnih dela jer on je jedini ne samo odlian pesnikbio, nego je i dramska podraavan ja doneo, tako je iprvi pokazao osnovne oblike komedije, time to nije daopesmu rugalicu, nego je dramski oblik dao smenom.Njegov Margit potpuno je analogan drami, jer kakoIlijada i Odiseja stoje prema tragediji, tako on stoji premakomediji. A kad su se pojavile tragedija i komedija, ondasu pesnici, ve prema tome kako su koji po svojoj prirodinaginjali jednoj ili drugoj vrsti pesnitva, jedni pevalikomedije me-sto pesme rugalice, drugi tragedije mestoepa, jer su ovi rodovi pesnitva vei i vie cenjeni negooni raniji. Ispitivanje da li se tragedija u svojim vrstama vedovoljno razvila ili nije, posmatrajui to samo po sebi i sobzirom na javno prikazivanje, to je posebno pitanje. Na svaki nain i ona sama i komedija prvobitno sup o s t a l e od i m p r o v i z a c i j e , i to tragedija od onihkoji su zaini ali ditiramb, a komedija od onih koji suzainjali f a l i k e pesme, koje su se sve do danas umnogim varoima odrale u obiaju. Tako se tragedijapostepeno razvila, jer su pesnici svaku pojavu u njenomrazvitku usavravali. I poto je prola mnoge preobraaje,ona se ustalila, jer je naposletku dobila oblik kojiodgovara njenoj prirodi. Broj glumaca prvi je Eshil od jednoga poveao nadva, smanjio je uee hora, i glavnu ulogu dodeliodijalogu; treega glumca i skenograiiju uveo je Sofokle.Docniji stepen razvitka tragedije jeste njena v e l i i n a iu z v i e n karakter. Tragedija se tek docnije izdigla izneznatnih mitova i iz smena govora, jer se preobrazila izsatirske pesme. I jampski metar pojavio se mesto(trohejskoga) tetra-metra. Prvobitno, naime, pesnici suuzimali (trohej-ski) tetrametar, jer je pesma bila satirska ivie imala10karakter igre. Ali kad je postala tragika govornaumetnost, sama priroda nala je za nju p r a v i metar, jerod svih metara najprikladniji je za dijalog jampski metar.Dokaz je za to to u razgovoru jedni s drugima najviegovorimo u jambima, a veoma retko u heksametrima, i tosamo onda kad ostavljamo obini nain razgovora. Naposletku, treba jo samo napomenuti da se i brojinova (episodija) i sve ostalo, kako se kae, upojedinostima usavrilo, jer bi iziskivalo moda suvieposla kad bi se ulazilo u svaku pojedinu stvar.VPREDMET I RAZVITAK KOMEDIJE. EPOPEJA PREMA TRAGEDIJI Komedija je, kao to ve rekosmo, podraavanjeniih karaktera, ali ne u punom obimu onoga to je ravo,nego onoga to je runo, a smeno je samo deo toga. Jer,s m e n o je neka greka i rugoba koja ne donosi bola inije pogubna; na primer: smena liina (maska), to jeneto runo i nakazno, ali ne boli. Promene u r a z v i t k u t r a g e d i j e i pes n i c ikoji su te promene doneli, sve to, kao to smo videli, nijeostalo nepoznato, ali promene u razv i t k u komedijeostale su nepoznate, jer se komedija prvobitno nijeozbiljno uzimala. Pesnicima komedija tek dockan jearhont odobrio hor, a taj su ranije sastavljali dobrovoljci.Tek onda kad je komedija imala izvesne umetnikeoblike, spominju se poznati njeni pesnici. A ko je uveoliine, ili prologe, ili poveao broj glumaca i drugo, nijepoznato. Umetnost obdelavanja mitova stvorili suprvobitno E p i-harm i Formid. Ta novina dola je saSicilije; a od atinskih pesnika prvi je bio K r a t e t koji jepoeo obdelavati opte gradivo i mitove, napustivijampski pravac.11* Epopeja, dakle, slae se s tragedijom utoliko ukolikoopirno u metrima podraava ozbiljne radnje; ali to se sluijednim i istim metrom i oblikom pripo-vedanja, po tome serazlikuje od tragedije; zatim se razlikuju i po duini. Dok,naime, tragedija naroito ide za tim da joj se radnja izvri zajedan obilazak sunca ili samo za neto malo preko toga,epopeja je, to se tie vremena, neograniena. Dakle, i time serazlikuju jedno od drugoga. Meutim, u prvo vreme pesnici sutako radili i u tragedijama kao i u epskom pesnitvu. to se tie njihovih sastavnih delova, oni su ili jedni isti,ili su onakvi kakvi dolaze samo u tragediji. Otuda, ko godzakljuuje za jednu tragediju da li je dobra ili loa, zakljuuje iza epopeju. Jer, to sadri epopeja, sve to sadri i tragedija, ato ova ima, to se ne nahodi u epopeji.B) POSEBNI DEO TRAGEDIJA TRAGIKI PESNIK EPSKI PESNIKUPOREENJE TRAGEDIJE I EPAPRVIO D E L J A KTragedija: gl. VIXII(TO jroirjfia tpayiKv)VI DEFINICIJA TRAGEDIJE. NJENI KVALITATIVNI DELOVI.POREDAK DELOVA PREMA VREDNOSTI O epu, tj. o podraavanju u heksametrima, i okomediji govoriemo docnije, a sada govorimo o tra-gediji, poto odredimo njenu sutinu iz onoga to je veranije reeno. Tragedijaje, dakle, p o d r a a v a n j eo z b i l j n e i z a v r e n e r a d n j e koja imao d r e e n u v e l i i n u , g o v o r o m koji je o t m e ni p o s e b a n za s v a k u v r s t u u poj e d i n i mdelovima, l i c i m a koja d e l a j u a ne p r i p o v e a j u :a i z a z i v a n j e m sa a l j e n j a i s t r a h a vrip r o i a v a n j e t a k v i h afekata.1 Kako glasi pravi tekst definicije tragedije i ta je, prema tome,Aristotel razumevao pod katarsom, vidi o tome prevodioevu raspravuJedan nov pokuaj objanjenja Aristotelova shvatanja katarse(Pretampaoro iz Glasnika Ju-gosl. prof. drutva, god. 19321933,knj. XIII, sv. 26), Beograd 1933.151 Otmenim govorom zovem onakav govor koji ima ritam,harmoniju i pesmu; a to zovem posebnim za svaku vrstu, toznai da se neki delovi izvode samo u metrima, a drugipevanjem i muzikom. Kako podraavanje vre lica koja delaju, nuno je dascenski ukras bude sastavni deo tragedije; zatim muzikakompozicija i govor (dikcija), jer se tim sredstvima vripodraavanje. Govor (dikcija) jeste samo vezivanje reci; ta jemuzika kompozicija, to je svima jasno. Kako je tragedija podraavanje radnje koju vre neka lica,a ta moraju imati ovakve ili onakve osobine i po svomkarakteru i po svojim mislima, prirodno izlazi da radnje imajudva uzroka: misli i karakter. Jer ba prema tome kakvi su tielementi, kaemo da su radnje ovakve ili onakve, i po timradnjama sva lica koja delaju i doivljuju svoj uspeh i neuspeh. Podraavanje neke radnje jeste pria (gradivo, sie,fabula). P r i o m , naime, zovem sastav dogaaja, ak a r a k t e r i m a ono po emu licima pripisujemo ovakve ilionakve osobine, a mislima, najzad, ono ime lica u svojimgovorima neto dokazuju ili i neku optu misao iskazuju. Prema tome, svaka tragedija mora imati est sastavnihdelova po kojima ona ima ovakvu ili onakvu osobinu. To su:pria, karakteri, g o v o r( d i k c i j a ) , misli,s c e n s k i a p a r a t i muz i k a k o m p o z i c i j a . Dva odtih sastavnih delova pripadaju sredstvima podraavan ja, jedannainu podraavan ja, a tri predmetima podraavanja; osim toganema niega vie. Tim elementima (sastavnim delovima)posluili su se ne samo pojedini pesnici, nego moe se rei svi u svima vrstama tragedije, jer svaka vrsta ima scenskiaparat, kao i karaktere, i priu, i govor (dikciju), i muziku, imisli. N a j v a n i j i od tih s a s t a v n i h delova j e s t e s k l o p d o g a a j a . Jer, tragedija nije podraavanje ljudi, nego podraavanje radnje i ivota, sree i nesree, a srea i nesrea lee u radnji, i ono to ini cilj naega ivota, to je neko delanje,16 a ne kakvoa. Po svom karakteru ljudi su ovakvi ili onakvi, a po delanju sreni ili nesreni. Prema tome, lica ne p delaju zato da podraavaju karaktere, nego radi delanja uzimaju da prikazuju i karaktere. Zato su dogaaji i pria cilj tragedije, a cilj je najvanija stvar u svemu. Jo bez radnje ne bi moglo biti tragedije, a bez ^ karakterabi. Ba tragedije veine novijih pesnika nemaju karaktera, iuopte ima mnogo takvih pesnika, pa i meu slikarima Z e u k s id stoji u istom odnosu prema Polignotu; Polignot je bio odlianslikar karaktera, a slikarski radovi Zeuksidovi nemaju nikakvihkaraktera. Zatim, ako neko redom nanie izraze koji majstorski prikazuju karaktere, i unese odlinu dikciju i sjajne misli, svim tim jo nee ispuniti ono to se istaklo kao zadatak tragedije, nego to moe u mnogo veoj meri' ispuniti ona tragedija koja se slabije posluila tim stvarima, ali koja mesto toga pokazuje priu i dobar sklop dogaaja. Slino je i u slikarstvu: ako bi koji slikar stavio najlepe are bez plana, on ne bi izazvao jednako umetniko uivanje kao onda kad bi dao kakav predmet samo u jednoj ari ali dobro nacrtan. Osim toga, najvanija sredstva kojima nas tragedija osvaja jesusastavnideloviprie,naime,preo k r e t i (peripetije) i p rep o z n av an j a. Za tu tvrdnju lei dokaz i u tome to pesnici poetnici pre mogu postii savrenstvo u dikciji i u crtanju karaktera negoli u sastavljanju dogaaja, a to su mogli pesnici ranijih vremena gotovo svi. Ono, dakle, to je osnova i, u isti mah, dua tragedije, to je p r i a . Na drugo mesto dolaze kar a k t e r i . Tragedija je podraavanje radnje i pomou nje naroito podraavanje lica koja delaju. Na tree mesto dolaze misli. A to znai: moi govoriti iscrpno i prikladno, to je s obzirom na be-sede koje dolaze u tragediji zadatak politike (teorije dravnitva) i retorike (teorije besednitva). U delima2 O pesnikoj umetnosti17starih tragikih pesnika, naime, lica govore kao dravnici, a udelima novijih kao besednici. Karakter je ono to izraava odreenu volju, naime to koodabira ili izbegava. Zato nema karaktera u onim dijalokimpartijama tragedije u kojima nije jasno ili uopte ne dolazi doizraza ono to govornik odabira ili odbacuje. A misli su sve onou emu lica izjavljuju da neto jeste ili nije, ili saoptavaju nekeopte misli. etvrti od pomenutih sastavnih delova jeste g o-vor( d i k c i j a ) . Govorom, kao to je ve ranije reeno, nazivamsposobnost izraavanja posredstvom reci, a to je jednako kakou vezanom tako i u nevezanom govoru. to se tie ostalih sastavnih delova, m u z i k ak o m p o z i c i j a (kao peti sastavni deo) jeste najvaniji ukras.Naposletku, p o z o r i n i a p a r a t prua nam, dodue,zabavu, ali je taj elemenat najmanje umetniki i najmanje bitanza pesniku umet-nost. Jer, tragedija vri uticaj i bez javnogaprikazivanja i bez glumaca; osim toga, za prireivanje sce-nerije vie vai umetnost reiserska negoli pesnika.VIIZAVRENOST, CELINA, JEDINSTVO I VELIINA TRAGIKE RADNJE Posle ovih osnovnih odreenja, raspravljajmo sada o tomekakav treba da bude sklop d o g a a j a , kad je ve to prva inajvanija stvar u tragediji. Utvrdili smo da je tragedija podraavanje neke zavrene iele radnje, koja ima izvesnu veliinu, jer je elo i ono tonema nikakve naroite veliine. A elo je ono to imap o e t a k , s r e d i n u i s v r e t a k . Poetak je ono to sesamo ne pojavljuje nuno posle neega drugoga, nego se,naprotiv, posle toga neto drugo pojavilo ili se pojavljuje; svr-18etak se zove ono to je tome suprotno, naime to se samopojavljuje posle neega drugog bilo nuno bilo redovno, dokposle toga nita drugo ne dolazi; najzad, sredina je ono to se isamo pojavljuje posle neega drugoga i posle toga opet netodrugo. Prema tome, dobro sklopljene prie ne treba ni dapoinju ma im, ni da se zavruju ma gde, nego da se koristepomenu-tim pravilima. Zatim, ono to je lepo, bilo to ivo bie bilo svaka stvarkoja je sastavljena iz pojedinih delova, treba ne samo da tedelove ima dobro poredane, nego da ima i odreenu veliinu,ne ma kakvu, jer ono to ini le-potu, to je veliina i poredak.Zato ne bi mogla biti lepa ni veoma sitna ivotinja jergledanje gubi jasnou kad se priblii granici neprimetnog niveoma krupna jer gledanje ne biva u isti mah, nego jedinstvoi celina iezavaju gledaocima iz vidika, na primer kad biivotinja imala duinu od deset hiljada stadija (blizu dve hiljadekilometara). Zato, kao to kod telesa i kod ivih bia (da budulepa) treba da bude izvesna veliina, ali takva da se moepogledom obuhvatiti, tako i prie treba da imaju odreenu du-inu, ali toliku da se lako pamti. Odreivanje ove d u i n e ukoliko se odnosi na javnoprikazivanje i na sposobnost gledanja i sluanja, to nije stvarteorije pesmitva. Jer kad bi trebalo da se prikazuje i nadmeesto tragedija, to bi se prikazivanje vrilo prema asovniku, kaoto to kau u drugoj prilici. Ali odreivanje duine prema samojprirodi stvari stoji ovako: ukoliko je pria dua po veliini,ostajui u granicama preglednosti, utoliko je lepa. A dakaemo prostije odreenje: veliina srne da vai kao dovoljnoodreena ako se u njoj, dok se dogaaji niu jedan za drugimpo zakonima vero-vatnosti ili nunosti, nesrea moepreobraziti u sreu ili srea u nesreu.2*19VIIIJEDINSTVO TRAGIKE RADNJE, A NE JEDNOGA LICA Pria ne postaje jedinstvena, kao to neki misle, ako uzimaza predmet j e d n o j e d i n o lice. Jer, kao to se jednomelicu mnoge i neizbrojne stvari deavaju, od kojih neke nepretstavljaju nikakvo j e-d i n s t v o , tako i meu radnjamajednoga lica ima mnogo takvih koje se nikako ne mogupovezati u jednu jedinstvenu radnju. Zato se ini da su u zabludi svi oni pesnici koji su spevaliHeraklejidu, Tesejidu i slina takva dela. Oni misle kad jeHerakle bio jedno lice da onda i pria o njemu mora bitijedinstvena. Meutim, Homer, kao to se i u svemu ostalom istie, inise da je i tu imao vanredno umetniko shvatanje, bilo porazvijenom razumevanju umetnosti, bilo po uroenojgenijalnosti. Jer, pevajui svoju Odiseju, on nije u nju uneo sveono to je Odisej dozi veo, na primer: kako je bio ranjen naParnasu, ili kako se pretvarao da je lud kad je trebalo poi uvojsku, jer kod ta dva dogaaja nije bilo nikakve,nunosti iliverovatnosti da se, ako se dogodi prvi dogaaj, mora zatodogoditi i drugi. Naprotiv, on je Odiseju, a tako i Ilijadu,sastavio u jednoj jedinstvenoj radnji, u onom smislu kako smomaloas odredili. Prema tome, kao to se i kod ostalih podraava-lakihumetnosti jedno podraavanje vezuje za jedan jedini predmet,tako i t r a g i k a pri a, kad je ona podraavanje nekeradnje, t r e b a da podraava j e d n u r a d n j u , i to elu, ipojedini delovi dogaaja treba da budu tako povezani da secelina, ako se ma koji deo premee ili oduzima, odmah remeti irastura. Jer neto to se moe dodati ili ne dodati, a da se neoseti razlika, to vie nije bitan .deo celine.IX RAZLIKA IZMEU ISTORIOGRAFIJE I PESNITVA. TIPINOST TRAGIKE PRIE INJENA SAGLASNOST SA ZAKONIMA NUNOSTII VEROVATNOSTI. TRAGINOST U SADRIMPRIE. UDO I SLUAJ KAO DRAMSKI MOTIVI Iz onoga to smo dosad rekli oevidno je i to da nijepesnikov zadatak da i z l a e o n o t o se i s t i n s k id o g o d i l o , nego ono to se moglo d o g o d i t i , i to jemogue po zakonima verovatnosti ili nunosti. Jer i s t o r i a r i p e s n i k ne razlikuju se po tome toprvi pie u prozi, a drugi u stihovima jer bi se i delaH e r o d o t o v a mogla dati u stihovima, pa bi ona isto takobila istorija u stihovima, kao i u prozi nego se razlikuju potome to jedan govori o onome to se istinski dogodilo, a drugio onome to se moglo dogoditi. Zato i jeste p e s n i t v o v i e f i l o s o f s k a io z b i l j n i j a s t v a r nego li i s t o r i o g r a - *ija> jerp e s n i t v o p r i k a z u j e vie ono to je o p t e , ai s t o r i o g r a f i j a ono to je p o j e d i n a n o . Opte je kadkaemo da lice s ovakvim ili onakvim osobinama ima da govoriili dela ovako ili onako po verovatnosti ili po nunosti; a na topesnitvo i obraa panju kad licima daje imena. Pojedinano jekad kaemo ta je Alkibijad uradio ili doiveo. U oblasti komedije to je ve jasno dolo do izraza: kadpesnici sastave priu prema verovatnosti, oni svojim licimanadevaju kakva god imena, a ne pe-vaju, kao jampski pesnici,odreenim pojedinim licima. Meutim, u o b l a s t i t r a g e d i j e p e s n i c i se drep r a v i h imena. A uzrok lei u tome to je ono to je mogue iverovatno. U ono, dakle, to se jo nije dogodilo, u to jo neverujemo da je mogue, jer se ne bi ni dogodilo da nijemogue.2120 Meutim: deava se da se i u nekim tragedijamanahodi samo jedno ili dva poznata imena, dok su ostalaizmiljena; u nekim, ta vie, ne nalazi se uop-te nijednopoznato ime, kao u Agatonovu Ante ju. U toj dramiizmiljena su i imena i dogaaji, pa ipak zato estetskouivanje nije nimalo manje. Zato i ne t r e b a da p e s n i kpo svaku cenu tei da se v e z u j e za u t v r e n ep r i e koje se u tragedijama redovno obdelavaju. Ta tobi bilo i smeno': i poznate prie samo su nekima poznate,pa ipak se svima sviaju. Prema svemu tome, oevidno je da p e s n i k t r e b ada p o k a e s v o j u s t v a r a l a k u snagu vie up r i i (radnji) n e g o l i u s t i h o v i m a , ukoliko jepesnik po podraavanju, a' ono to podraava, to suradnje. Dakle, i u takvom sluaju kad peva o onom to seistinski dogodilo, on nije manje pesnik. Jer nita ne smetada neto od onoga to se istinski dogodilo bude takveprirode da se prema zakonima verovatnosti moglodogoditi, a u tom smislu on se i pokazuje kao pesnik tihdogaaja. Uopte, od prostih pria i radnja najloije su epi-sodijske. Episodijskom zovem onakvu priu u kojojpojedini delovi (episodije) ne dolaze jedan za drugim nipo verovatnosti ni po nunosti. Takve prie daju loipesnici zato to nemaju talenta, a dobri zato to se obziruna sudi je; oni, naime, peva ju svoja dela radi utakmice,pa priu preko mogunosti razvlae, i tako su estoprimorani da prirodnu vezu raskidaju. Tragedija ne podraava samo -radnju koja je zao-bljena, nego,i dogaaje koji izazivaju strah i saaljenje, ato se najvie deava onda kad se dogaaji razvijaju protivoekivanja, a jo vie kad se razvijaju protiv oekivanjajedni zbog drugih. Na taj nain izazivaju dogaaji jo jaiutisak negoli onako kad bi se dogodili sami od sebe isluajno. ta vie, i od sluajnih dogaaja kao da najjaiutisak izazivaju oni za koje se ini da su se namernodogodili, kao to je, na primer, u Argu kip Mitisov ubiokrivca smrti Mi-22tisove, sruivi se na njega kad ga je posmatrao. ini se,^naime, da se takve stvari nisu sluajno dogodile. Zatotakve prie moraju biti lepe.XPROSTA I PREPLETENA RADNJA Od pria jedne su p r o s t e , a druge p r e p l e tene,jer su ve i radnje, koje se u priama podraavaju, posvojoj prirodi takve. Prostom radnjom zovem takvu radnju koja se, zavreme deavanja, razvija, kao to je ve odreeno,povezano i jedinstveno, bez preokreta ili prepoznavanja, aprepletenom takvu koja se razvija u vezi sprepoznavanjem, ili s preokretom, ili i sa jednim i sadrugim. Sve to treba da izlazi ve iz samoga sklopa prie,tako da docniji dogaaji sleduju kao posledica izprethodnih bilo po nunosti bilo po verovatnosti. Jer utome lei velika razlika da li se neto deava zbog neegadrugoga ili samo posle neega drugoga.XITRI DELA PRIE: PREOKRET I PREPOZNAVANJE, PATOS P r e o k r e t ( p e r i p e t i j a ) jeste okretanje radnjeu protivno od onoga to se namerava, a to se, kao tokaemo, vri po verovatnosti ili nunosti. U Edipu, naprimer, dolazi pastir da obraduje Edipa i da ga oslobodiod straha zbog matere; ali kad mu radi toga izjavi ko jeon, postie ba protivno. Ili, u Linkeju vode ovoga nasmrt, a prati ga Danaj da ga pogubi, ali iz onoga to seprethodno dogodilo izie to da ovaj poslednji platiglavom, a onaj prvi se spase. P r e p o z n a v a n j e je, kao to i samo ime vekae, prelaenje iz nepoznavanja u poznavanje, pa23zatim u prijateljstvo ili u neprijateljstvo s onim licimakoja su odreena za sreu ili za nesreu. Naj-lepeprepoznavanje biva onda kad u isti mah nastaje i preokret,kao to se to deava u Edipu. Ima, dodue, i drugih naina prepoznavanja. Jer,prepoznavanja, kao to je u pomenutom sluaju, moe bitii prema neivu i ma kakvu predmetu; predmetprepoznavanja moe biti i to da li je neko neto uinio ilinije uinio. Ali nain prepoznavanja koji je najvaniji i zapriu i za radnju, to je onaj koji smo napomenuli izEdipa. Jer, takvo prepoznavanje i takav preokretizazivae ili saaljenje ili strah, a kao takve radnje vaeba one koje tragedija podraava; osim toga, od takvihprepoznavanja zavisie i nesrea i srea. Kako je prepoznavanje, uglavnom, prepoznavanjeizvesnih lica, ima jednih sluajeva u kojima se samojedno lice otkriva drugom kad je ovo ve poznato, idrugih u kojima obadva lica treba da se otkriju. Orest, naprimer, prepozna Ifigeniju po pismu to ga je ona predala,a njemu su potrebna druga sredstva da i njega prepoznaIfigenija. To bi, dakle, bila dva dela prie, naime: preokret iprepoznavanje; trei deo je pat os. Poto smo kazali ta jepreokret i prepoznavanje, ostaje da objasnimo ta je treideo. Patos je radnja koja donosi propast ili bol; to su, naprimer, umiranja pred oima gledalaca, sluajeviprevelikog bola, ranjavanja i druga slina stradanja.h o r s k a pesma. Horska pesma deli se na p a-rodu( u l a z n u pesmu) i na s t a s i m o n (stajau pesmu). Ovidelovi su svima tragedijama zajedniki; a posebni sudelovi pesme koje se p e v a j u na p o z o r n i c i( s o l o a r i j e ) i kom i. Prolog je ceo deo tragedije prehorske parode; episodija je ceo deo tragedije izmeu celihhorskih pesama: eksoda je ceo deo tragedije posle kogane dolazi nikakva horska pesma. Od horskih partija pa-roda je. prvi govor celoga hora, stasimon je horska pesmabez anapesta i troheja; najzad, komos je zajednika pesmatualjka u kojoj uestvuju hor i lica na pozornici. Delovetragedije kojima se treba sluiti kao oblicima naveli smoranije, a to su delovi po veliini i po podeli na pojedineotseke.XIIKVANTITATIVNI DELOVI TRAGEDIJE Delove tragedije kojima se treba sluiti kao oblicimanaveli smo ranije. to se tie delova po veliini i podelena pojedine otseke, razlikujemo ove: prolog ( p o e t n ar a d n j a ) , e p i s o d i j a (srednja radnja), e k s o d a(zavrna radnja) i24DRUGI ODELJAK Tragiekipesnik: gl. XIIIXXII('0 TpCCflKOC;)XIII TRAGINA LICA.STRAH I SAALJENJE Na to treba naroitu panju obraati i ega se treba kloniti pri sklapanju tragike prie, i kako e se postii zadatak tragedije, o tome bi trebalo raspravljati odmah posle onoga to je dosad reeno. Dakle, kako s k l o p n a j l e p e tragedije t r e b ada bude ne p r o s t nego sloen, i to t a k a v dap o d r a a v a d o g a a j e koji i z a z i v a j u s t r a hi s a a l j e n j e , jer basu tome lei o s o b i t o s t t a k v apo-d r a^ a v a n j a, onda iz toga izlazi jasno najpre ovo:ni estiti ljudi ne t r e b a pred n a i m oima dad o i v l j u j u pad iz n e s r e e u s r e u jer to ne biizazivalo ni straha ni saaljenja, nego gnuanje; zatim,n i r a v i iz n e s r e e u s r e u jer to bi najviebilo protivno zadatku tragedije. Taj sluaj ne ispunjava nijedan od postavljenih uslova: on ne izaziva ni oseanjeovetva, ni oseanje saaljenja, ni oseanje straha.Najzad, ni veoma rav o v e k ne sme iz s r e e da ses t r o v a l j u j e u n e s r e u . Takav sklop izazivao bi,dodue, oseanje ovetva, ali ne bi izazivao ni26..saaljenja ni straha, jer saaljenje izaziva samo onaj konezaslueno pati, a strah onaj ko je nama samima slian.Zato takva radnja nee izazivati ni saaljenje ni straha. Prema tome, preo s t a j e samo j e d a n ovek pos r e d i n i . A takav je onaj koji se ne istie ni vrlinom nipravednou, niti pada u nesreu zbog svoje zloe i svognevaljalstva nego zbog neke p o g r e k e ( k r i v i c e ) , ato je lice koje uiva znatan ugled i ivi srenim ivotom,kao Edip, i Tijest, i uopte ugledni lanovi takvihporodica. Nuno je, dakle, da dobro sklopljena tragika priabude pre j e d n o s t r u k a , negoli, kao to neki tvrde,d v o s t r u k a , i da prikazuje prelaenje ne iz nesree usreu, nego, naprotiv, iz sree u nesreu, i to ne zbognevaljalstva nego zbog velike pogreke jednoga ovekakoji je ili onakav kako smo ranije kazali ili jo bolji, alinikako gori. Za to tvrenje daje nam dokaz tok razvitkatragedije: dok su prvobitno pesnici uzimali ma kakveprie, sada najlepim tragedijama daju gradivo samojunaci iz nekih kua, na primer: Alkmeon, Edip, Orest,Meleagar, Tijest, Telef i drugi takvi junaci, kojima je bilosueno da neto strano ili pretrpe ili izvre. Dakle, takav nain kompozicije daje tragediju kojanajvie odgovara zahtevima umetnosti. Zato se u jednakojzabludi nalaze i oni koji E u r i p i d u za-meraju to takoradi u svojim tragedijama i to mu mnoge imaju nesreansvretak. Jer to je, kao to smo rekli, ba pravilno. Za to jenajbolji dokaz ovo: na pozornici i za vreme utakmicatakve tragedije pokazuju se kao tragike u najveoj meri,ako se dobro izvode; i to se- E u r i p i d a tie, on je,ini se, ma da se u svemu ostalom ne moe pohvalitiekonomija njegovih komada, zaelo pesnik onoga to jenajvie tragino. Na d r u g o mesto dolazi pria a toj neki do-deljuju prvo mesto, koja ima i d v o s t r u k uk o m p o z i c i j u , kao Odiseja, i suprotan svretakza dobre i za loe. Prvo mesto, ini se, zauzima ona zbogslabosti pozorine publike: pesnici u svojim de-lima poputaju iugaaju eljama gledalaca. Ali na taj nain ne razvija setragiko dopadanje, nego to pre dolikuje komediji. Jer, u njojlica koja su u prii najljui dumani, kao Orest i Egist,pojavljuju se na kraju kao prijatelji, i nijedan ne pada ni od ijeruke.XIV ETIRI NAINA IZAZIVANJA STRAHA ISAALJENJA I NJIHOV RED PO VREDNOSTI O s e a n j e s t r a h a i s a a l j e n j a moe se, dakle, izazivati uticajem izvoenja, ali i s a m i m s k l o p o m r a d n j e , a to je bolje i odaje boljega umetnika. Jer, i bez obzira na izvoenje, pria treba da je tako sazdana da onaj koji samo slua kako se dogaaji razvijaju osea i zebnju i saaljenje zbog onoga to se deava, kao to bi to svako osetio sluajui priu o Edipu. Meutim, izazivanje takvih ose-anja pozorinim aparatom pokazuje manju meru umetnosti, i to vise zavisi od spoljanjih pozorinih sredstava. A pesnici koji, raunajui na pozorina sredstva, ne idu zaonim to izaziva strah, nego samo za onim to izaziva uenje,uopte nemaju vie niega zajednikog sa tragedijom. Jer net r e b a od trag e d i j e o e k i v a t i s v a k o u i v a n j e ,nego samo ono koje je za nju osobito. Kako pesnik treba dauivanje koje se raa iz saaljenja i straha izazivapodraavanjem, oevidno je da on uzroke toga uti-caja treba daunese u same dogaaje. Odredimo, dakle, koji se d o g a a j i pok a z u j u kaotakvi koji izazivaju strah isaaljenje. Takve radnje moraju vriti lica koja su me u s o b n o ilip r i j a t e l j i , ili n e p r i j a t e lji, ili lica koja nisu nij e d n o ni28drugo. Ako neprijatelj navali na neprijatelja, to ne izazivanikakva saaljenja, ni dok to namerava; utie samo bolna radnjakao takva. To isto tie se lica koja meusobno nisu ni prijateljini neprijatelji. Meutim, kad takve bolne radnje nastanu meusvojima i meu prijateljima, na primer: ako brat ubija brata, ilisin oca, ili majka sina, ili sin majku, ili to namerava, ili kakvudrugu takvu propast sprema, to je gradivo koje pesnik trebada trai. Ne srne se, dakle, r a z a r a t i o s n o v a u t v r e n i hpria; mislim, na primer, na ove sluajeve: kako Klitemestrapogibe od ruke Orestove i Erifila od Alkmeonove: uostalom.,pesnik treba sam da iznalazi i da utvrenu priu lepoiskoriuje. A to nazivamo lepim, odredimo jasnije. Radnja,naime, moe se odigravati tako, kao to su stari pesnici obinoprikazivali, da lica koja neto strano ine poznaju svoju rtvu iznaju ko je, kao to je i Euri-p i d prikazao Mede ju kako ubijasvoju decu. Moe se deavati i to da lica uine strano delo ali uneznanju, pa tek docnije prepoznaju svoju blisku vezu, kao uS o f o k l o v u Edipu, gde se ubistvo deava, dodue, izvantragedije; a za deavanje ubistva u samoj tragediji daje namprimer A s t i d a m a n t o v Alkmeon ili Telegon u RanjenomOdiseju. Osim toga, ima i trei nain: neko namerava da izvrineko strano delo u neznanju, ali prepoznaje rtvu pre negoli gaizvri. Drugoga naina, osim tih, nema. Jer nuno je da se stvarili izvri ili ne izvri, i to sa znanjem ili u neznanju. Od te (etiri) mogunosti n a j l o i j a je ona kad nekosa znanjem neto strano namerava ali ne izvri. Jer to je netoto izaziva gaenje, i nije tragino, jer mu nedostaje patos(radnja koja izaziva bol). Zato niko i ne peva na taj nain, ili barveoma retko. Za takav sluaj daje primer Hemonov postupakprema Kreontu u A.ntigoni. Na d r u g o mesto dolazi izvrenjeradnje sa znanjem. A jo bolje je kad se delo izvri u neznanju,pa kad se posle izvrenja razvije prepoznavanje, jer takav sluaj29ne izaziva gaenje; a prepoznavanje uzbuuje. Najbolje jeposlednje, kao kad, na primer, u Kresfontu Mercpanamerava da pogubi sina, ali ga ne pogubi, nego ga pretoga prepozna. Ili, u Ifigeniji sestra prepozna brata, a uHeli sin majku kad je na-meravao da je izda. I ba zato, kao to je ve ranije primeeno, tragedijese ne dre doivljaja mnogih porodica. Jer traei gradivoda stvore takve situacije u svojim de-lima, pesnici su dotoga doli vie milou sree negoli snagom svogatalenta. I tako su bili primorani da se kreu oko onihporodica u kojima su se odigrali takvi bolni dogaaji. Kako, dakle, treba sastavljati dogaaje i kakve trebada budu tragike prie, dovoljno je reeno.XVOBRAIVANJE KARAKTERA I NJIHOVIHSUPROTNOSTI. UGLEDANJE TRAGIKIH PESNIKA NA DOBRE IKONOGRAFE to se tie k a r a k t e r a , postoje e t i r i stvari nakoje pesnik treba da obraa panju. Prva i najvanija stvarje da karakteri budu plemeniti. Karakter e imati lice akomu, kao to je ve pomenuto, govor ili nain delanja budeotkrivao neku volju, a plemenit karakter onda ako mubude otkrivao plemenitu volju. Karaktera ima u svakojvrsti ljudi, jer i ena moe biti plemenita, i isto tako i rob,mada je to u prvom sluaju manje znatno, a u drugomuopte bez ikakve vrednosti. D r u g a stvar je da karakteri budu p r i l i n i . Jer,moe, na primer, hrabrost biti osobina jednoga karaktera,ali eni ne dolikuje da bude hrabra ili strana. T r e a stvar je da karakteri budu s l i n i (iliverni). To je, naime, neto drugo negoli stvoriti karakterplemenit i prilian, kao to je ve reeno.30 e t v r t a stvar je da karakteri budu d o-s leni(konsekventni). Jer ako je ba i ne-dosledno neko licekoje pesniku daje gradivo za podraavanje, i kojepretstavlja odreen obrazac takva karaktera, opet onotreba da bude dosledno u svojoj nedoslednosti. Kao obrazac karaktera bez potrebe loa moe sepomenuti Menelaj u Orestu, neprikladna i neprilina plaOdisejev u Skili i beseda Melanipina i, najzad, obrazacnedosledna Ifigenija u Aulidi, jer tu ona koja moli da je nertvuju nimalo ne lii na onu d oni ju koja se drage voljertvuje! I u prikazivanju karaktera kao i vezivanju dogaajatreba uvek traiti ili nunost ili verovatnost, tako da jednolice s ovakvim ili s onakvim osobinama ovako ili onakogovori i dela ili po nunosti ili po verovatnosti. i da se ovaili ona radnja razvija posle ove ili one ili nuno iliverovatno. Prema tome, j a s n o je da se i r a z m r s i - - van jar a d n j e t r e b a da r a z v i j u iz same r a d n j e , a nepozorinom mehanikom kao u Medeji ili u Ilijadi kad seAnejci spremaju da otplove od Troje. Mehaniki nainrazmrsivanja neka se prime^-njuje samo u dogaajimaizvan drame, bilo u onome to se dogodilo ranije ukoliko toovek ne moe znati, bilo u onome to e se dogoditidocnije, a to iziskuje da bude unapred kazano iliobjavljeno, jer bogovima priznajemo da sve vide. Ali utoku dogaaja neka ne bude niega to je bez razloga, a akose to ne moe obii, neka bude izvan tragedije, kao to je tosluaj u S o f o k l o v u Edipu. Kako je tragedija prikazivanje ljudi koji su bolji negoto smo mi proseni, potrebno je ugledati se na dobreikonografe (slikare portretiste). I oni, naime, mada unoseu sliku individualne crte i na taj nain postiu slinost,ipak polepavaju ono lice koje crtaju. Tako i pesnik, kadpodraava srdite, ili lakoumne, ili druge takve karaktere,treba da ih prikazuje kao ljude s takvim osobinama a opetkao plemenite. Kao31obrazac srdovita nepomirljivca pominjemAga tonova iHomerova Ahileja. Na sve te stvari treba panju obraati, a, osim toga, i napozorina sredstva koja su nuno vezana za pesnicku umetnost,jer i u tome esto moe biti pogreaka; ali o tome je vedovoljno govoreno u mojim objavljenim spisima.XVIPET NAINA PREPOZNAVANJA I NJIHOV RED PO VREDNOSTI ta je prepoznavanje, reeno je ranije. A to se tierazlinih n a i n a p r e p o z n a v a n j a , prvi je po znacima,i taj pokazuje najmanju meru umetnosti, ali se pesnici, unedostatku drugih, njime najvie slue. Od tih znakova jedni sudani od roenja, kao koplje to ga nose Zemljinii", ili zvezde,kao one u Karkinovil Tijestu. Drugi su znaci dobiveni, i od ovihjedni se nose na telu, kao brazgotine, a drugi se nose oko tela,kao grivne na grlu ili kao korito u Tiri. Ali upotreba i tihznakova moe biti bolja ili gora. Na primer, Odiseja pobrazgotini drukije prepozna dadilja a drukije svinjari. Jer onaprepoznavanja koja se uzimaju da neko nekome neto veruje isva druga takva prepoznavanja imaju manju umetnikuvrednost, a bolja su ona koja se razvijaju iz peripetije(preokreta), kao, na primer, ona scena u Pranju. D r u g i n a i n i p r e p o z n a v a n j a jesu oni kojeu d e s i sam p e s n i k , i zato su ne-umetniki, kao to, naprimer, Ifigenija u Ifigeniji prepozna Oresta da je Orest: ona,naime, bude prepoznata po pismu, a on sam govori kako elipesnik, a ne onako kako zahteva radnja. Zato se taj postupak nerazlikuje mnogo od gore pomenute mane, jer je Orest, isto tako,mogao doneti na sebi i neke znakove za prepoznavanje. Drugiprimer daje nam govor unka" u S o f o k l o v u Tereju.32 T r e i n a i n p r e p o z n a v a n j a nas t a j e pos e a n j u : neko opazi neku stvar, i ona izaziva u njemu bolnaoseanja, kao u D i k e o~ g e n o v i m Kipranima, gde Teukarprimeti sliku, pa mu suze navru na oi, ili i u Prianju kod Alki-noja, gde Odisej slua pesmu kitaraevu, pa se seti minulihdogaaja i prolije suze. Na taj nain budu obadvojicaprepoznata. Najzad e t v r t inainprepoznavanjao s n i v a se na z a k l j u i v a n j u , kao u Hoe-forama:Stigao je neko slian meni; niko mi nije slian osim Oresta,dakle: Orest je stigao". Ovamo dolazi i ono to je sofistP o l i i d doneo u prii o Ifigeniji: Orest je verovatno zakljuioda mu je sestra rtvovana, i da po tome i on treba da budertvovan. Zatim, ono u T e o d e k t o v u Tideju: doao je danae sina, a sam mora da gine. Takvo prepoznavanje dolazi i uFinejeviima: kad su ene videle mesto, dosete se udesu da imje sueno da onde umru, jer su onde bile ostavljene. A ima i jedan sloen nain prepoznavanja koje nastaje pokrivom zakljuivanju drugoga lica, kao u Odiseju lanomglasniku: ree da e po sopstveniku poznati luk koji ranijenikad nije video, a zato to je mislio da e doista poznati luk posopstveniku napravio je kriv zakljuak. Od svih naina prepoznavanja najbolji je onaj gde seiznenaenje razvija verovatno iz samih dogaaja, kao uS o f o k l o v u Edipu i u Ifigeniji. Jer je sasvim verovatnanjena elja da poalje pismo u otadbinu. Samo takvaprepoznavanja nemaju izmiljenih znakova i grivni oko vrata. Na drugo mesto po vrednosti dolaze ona koja nastaju pozakljuivanju.3 O pesnikoj umetnosti33XVIIOSTALI POSTUPCI PESNIKOVI ZA TEHNIKU KOMPOZICIJE Pre svega, p e s n i k t r e b a da p r e t s t a v i sebid o g a a j e u svoj n j i h o v o j ivosti, pa da se ondapreda sastavljanju prie i izraivanjugovora. Jer samo tako ako pesnik dogaaje veoma jasnopred sobom vidi, ba kao da je sam njima prisustvovao,moe nalaziti ono to dolikuje i najlake se kloniti onogato se s tim ne slae. Dokaz je za to ona zamerka koja jeuinjena Karkinu: njegov Amfijaraj vraa se iz hrama, ato pesnik nije primeivao, jer nije ivu situaciju imao predoima. Kad je stvar dola na pozornicu, to iza-zva loutisak u gledaocima, i komad propade. Uz to, istovremeno, pesnik treba da odreuje dranjei pokrete svojih lica koliko je to moguno. Jer od prirodenajvie verujemo onim pesnicima koji se snagom svogasopstvenoga uivljavanja mogu pre-neti u oseanja kojaprikazuju, i najistinitije pri-kazae mahnitost onaj kojisam mahnita i gnev onaj koji se sam gnevi. Zato je p e-s n i t v o za o n o g a ko je veoma obdaren ili i za onogako je s t r a s n o temperamentan: oni prvi ume ju lako dase prenose u sva mogua stanja i odnose, a ovi drugi lakoprelaze u ekstasu. Pre toga, pesnik treba najpre da da opti nacrt prie, ione koja je ve obdelavana i one koju sam obdelava, aonda tek da je deli na episodije i da joj obim rairuje. Ata je opti nacrt, moe se videti, evo, iz prie o Ifigeniji:neku devojku rtvuju; ona, neprimeena, iezne iz rukuonih koji je rtvuju, i bude prenesena u drugu zemlju ukojoj je vladao obiaj da se stranci rtvuju boginji; ona tupostane svetenica boginje. Posle nekoga vremena dogodise da na isto mesto prispe sveteniin brat, a izlagati damu je bog naredio da tamo ide iz nekogauzroka i u koju svrhu, to ve ne pripada optem deluprie; a kad stigne, bude uhvaen, i ba onda kada gaje trebalo rtvovati, prepozna ga sestra njegova, biloonako kako je to prikazao E u r i p i d, bilo onako kao P o1 i i d; otkri se, naime, tako da se moglo verovati: Nije,dakle, samo mojoj sestri bilo sueno da je rtvuju, nego imeni samom!" i na taj nain spasao se. Kad je napravljentaj opti nacrt, onda pesnik treba da daje odreena imenalicima, i da pravi podelu na episodije, a pri tom valjapaziti da one budu u vezi, kao u Orestu to je pojavabesnila, koja ga baci u ruke varvarima, i obred oianja,koji ga spase. U dramama takve su episodije kratke, a epopeji oneispredaju njezinu duinu. Jer i pria Odiseje nije duga:neko se ne vraa u otadbinu mnogo godina: Posidon gadumanski vreba; najzad ostane bez drugova, sam samcat.Za to vreme njegovu kuu satire zlo: prosci mu rasipajuimanje, i njegovu sinu na-metaju zasedu. Sam preturimnoge nevolje i stigne kui, gde se nekima sam otkrije iudari na prosce: sam iznese svoju glavu itavu aneprijatelje pogubi. To je, dakle, sutina, a sve drugo su episodije (proirivanja).XVIIIZAPLET I RASPLET. ETIRI VRSTE TRAGEDIJE. MNOGOLANOST I PREOBIMNOST PRICE. ZADATAK HORA Jedan deo svake tragedije ini z a p l e t , a drugir a s p l e t . Ono to pripada zapletu, to su esto dogaajikoji su se odigrali pre drame, zatim i neki deo samedrame; ostalo pripada raspletu. Zapletom zovem sve onoto se deava od poetka pa sve do onoga dela koji inigranicu od koje se vri prelaenje u sreu iz nesree ili iznesree u sreu, a raspletom sve ono to se deava odpoetka toga prelaenja pa do kraja.3*35TJ Linkeju Teodektovu, na primer, zapletu pripadajudogaaji od poetka, oduzimanje deteta i, zatim, izla-enje dela na videlo; a raspletu sve od optube kojom seoptuuje Danaj pa do kraja. Ima e t i r i vrste tragedija, jer smo pomenuli istotoliko i vrsta pria. Prvo je s l o e n a tragedija, koja jesva u preokretanju i prepoznavanju; druga je punap a t n j e , kao tragedije o Ajantu i Iksionu; trea crtad u e v n i i v o t kao Ftijotianke i Pelej, etvrta je u d e s n a , kao to su Forkinove erke, Prometej, i svedrame koje se odigravaju u Hadovu Carstvu. Najbolje je kad pesnik vlada svima ovim nainimaobrade, a ako ne, onda najvanijim i najveim brojem,naroito kako danas zameraju pesnicima. Jer, kako je veza svaku vrstu tragedije bilo odlinih pesnika, sada traeod jednoga da svakoga prevazie u onome u emu seposebno odlikovao. Moe se i za jednu tragediju kazati da je razlina oddruge a i jednaka s njom; pri tome ne uzima se kao meriloobraena pria, nego se panja obraa samo na to da litragedije imaju isti zaplet i rasplet. Uopte, mnogip e s n i c i prave o d l i a n z a p l e t a rav r a s p l e t , at r e b a da je uvek i j e d n o i d r u g o d o b r oizvedeno. Zatim, treba pamtiti, a na to smo esto obraalipanju, i ne s a s t a v l j a t i t r a g e d i j u onako kao tose s a s t a v l j a ep. Epskim sastavljanjem zovem onokoje uzima i suvie obimnu (mnogo-lanu) priu, kao kadbi dramski pesnik, na primer, hteo da u tragediju preradielu priu Ilijade. U ep-, skom delu, naime, pojedinidelovi dobivaju podesnu veliinu radi duine, ali udramama takav pokuaj nikako ne daje ono to seoekuje. Dokaz za to daje nam ovo: svi pesnici koji sudramski obradili ceo Pad Troje, a ne pojedine delove, kaoE u r i p i d, ili sve to se kazuje o Niobi, a ne kao E s h i1, ili propadaju ili ravo prolaze kao takmiari. IA g a t o n je samo u tome pretrpeo neuspehe.36 Ali u peripetijama i u jedinstvenim dogaajimapesnici na divan nain postiu onaj cilj za kojim tee. Jerto je tragino i to izaziva oseanje ovetva. To se deavaonda kad se prevari ovek mudar ali po-roan, kao Sisif, ikad podlegne ovek hrabar ali nepravedan. A to je iverovatno u onom smislu u kome to kae A g a t o n :v e r o v a t n o je da se mnoge s t v a r i i p r o t i vv e r o v a t n o sti d e a v a j u . Najzad, p e s n i k t r e b a da i hor uzme kaoj e d n o g a glumca; i hor neka bude deo celine i nekauzima uea ne kao kod E u r i p i d a, nego kao kodS o f o k l a . U mnogobrojnih pesnika horske pesme nisujae vezane za priu svoje negoli za priu koje drugetragedije. Zato pevaju i umetke, a to je A g a t o n prviuveo. Ali opet, kakve razlike ima u tome ako bi se takviumeci pevali ili ako bi se ceo jedan govorili, ta vie, elajedna episodija prenosila iz jedne drame u drugu?XIXMISLI. NAIN GOVORA O svemu ostalom ve je govoreno; preostaje jo dagovorimo o d i k c i j i i o mislima. to se tie raspravljanja o mislima, to moe naisvoje mesto u predavanjima o retorici, jer to vie ide u tuoblast ispitivanja. A u oblast misli raunam sve ono togovorom treba postii. Tu spada i dokazivanje, ipobijanje, i izazivanje oseanja, kao to su saaljenje, ilistrah, ili gnev, i druga slina, a i prikazivanje kakvapredmeta kao velikog ili neznatnog. Jasno je da se i pri obraivanju radnje treba dratiistih pravila, kad god treba da se neto tako prikazuje daizazove saaljenje ili strah, i da bude znatno ili verovatno.Razlika je samo u.tome to dogaaji treba neposredno dase ine takvi i bez prikazivanja na pozornici, a pri govoruonaj koji govori37treba da to tek postie, i da se to prema govoru razvija. Ta kojibi zadatak imao onaj koji govori kad bi ono o emu on govoriizazivalo prijatan utisak i bez njegova govora? U onome to spada u oblast d i k c i j e jedan deo iniraspravljanje o n a i n i m a govora, a to je, uostalom, viestvar glumake umetnosti i onoga koji se bavi sistematskomteorijom te umetnosti, na primer: ta je nareenje, ta li elja, ipripovedanje, i pretnja, i pitanje, i odgovor, i ako to drugo imaslino tome. Jer, zna li pesnik te stvari ili ne zna, njemu injegovu delu ne moe se uiniti nikakva za-merka, bar neonakva koja bi bila vredna panje. Ko bi, na primer, mogao naineku pogreku u tome to P r o t a g o r a zamera Homeru toovaj kad peva: Srdnju pevaj, boginjo devojko", namerava daizrazi elju, a ipak izrie nareenje? Kae, naime: pozivanje dase neto uini ili ne uini jeste nareenje. Zato ostavimo tajpredmet kao stvar koja pripada drugoj teoriji a ne teorijipesnitva.XX OSAM DELOVAJEZIKOG IZRAZA C e l o k u p n a d i k c i j a ima ove delove: glas, slog,s v e z u , lan, ime, glagol oblik ( f l e k s i j u ) i g o v o r . Ono to ini elemenat govora, glas, to je ne-ralanjenzvuk, ali ne svaki nego samo takav koji moe ulaziti u jedanglasovni skup. Jer, i ivotinje imaju neralanjene zvukove odkojih nijedan ne mogu zvati elementom govora. Glasovi se dele na z v u n e (vokale), polu-z v u n e(poluvokale, liquida), i b e z v u n e (kon-sonante, muta).Z v u n i m glasom zovem onaj glas koji se uje bezprislanjanja jezika o koji deo usta; poluzvunim, koji se uje uzprislanjanje jezika, kao C = s i p=r; bezvunim, koji se kodprislanjanja jezika sam za sebe nikako ne uje, ali seuje ako je vezan s kojim zvunim ili poluzvunim glasom kaoX =g i 8=d. Ti glasovi razlikuju se po oblicima usta i po me-stimanjihova postanka, po jaini i po slabosti haka (spiritus asper ispiritus lenis), po duini i kratkoi, i, najzad, po visini, dubini, ipo srednjem poloaju zvuka. Pretresanje tih stvari upojedinostima spada u metriku. Slog je skup glasova bez odreena znaenja, sastavljen odglasa bez vunog sa zvunim ili poluzvunim. Jer TP =gr inislog i bez cc=a i sa a kao ypcc = gra. Ali i razmatranje takvihrazlika spada u metriku. S v e z a je re bez odreena znaenja koja niti spreavaniti ini da vie reci dobiju jedinstvo i da imaju odreenoznaenje, i koja se moe dodavati i na krajevima i u sredinireenice, ali koja se ne srne samostalno stavljati u poetkureenice, kao p-ev (= dodue), IJTOI (= zaista), Ss (= a, ali); ili, toje re bez odreena znaenja koja od vie reci s odreenimznaenjem ini isto tako jednu celinu s odreenim znaenjem. lan je re bez odreena znaenja koja pokazuje poetak, ili kraj, ili odreivanje govora, na primer: to dp.91 (=oko) i TO mspi (=o); ili, to je re bez odreena znaenja koja niti spreava niti ini da vie reci dobiju jedinstvo i da imaju odreeno zna- enje, i koja se moe stavljati i na krajevima i u sredini reenice. Ime je re koja neto znai, ali bez izraavanja vremena, i kojoj pojedini delovi, uzeti samostalno, nemaju odreena znaenja, jer u sloenim recima ne sluimo se njihovim delovima kao onakvim koji i sami za se imaju znaenje; na primer: u imenu T e o-d o r (Boidar) d o r (dar) nema nikakva samostalna znaenja. Glagol je re koja, pored ostalog, znai i vreme, a kojoj su pojedini delovi bez znaenja, ba kao i kod imena. Reci o v e k ili b e 1 o ne pokazuju vreme, dok reci k o r a a ili k o r a a e po-39# kazuju i vreme, i to prva sadanje vreme, a druga prolo. Oblik pripada imenima ili glagolima. Jedan oblik pokazuje da li toga ili" t o m e i ostalo; drugi: da li j e d n i n u ili mnoinu, na primer: ljudi ili o v e k; trei, najzad, razline naine izraavanja, na primer: p i t a n j e ili n a r e e n j e . Jer reci k o r a k n u ? ' k o r a a j ! jesu oblici glagolski prema tima nainima. Govor je skup reci koji ima neko znaenje i u kome barpojedini delovi imaju znaenje za sebe. Jer nije svaki govorsastavljen od glagola i imena, kao odreenje (definicija) oveka,nego moe govora da bude i bez glagola, ali e on vazdasadravati kakav sastavni deo s odreenim znaenjem, naprimer: ev tcp |3a5iL,8iv = u k o r a a n j u, KASOJV 6KACOVOC! =Kleon od K l e o n a . Govor moe biti jedinstvenna dva naina: kad pokazuje ili jedno ili vie toga ali vezano ujedinstvo. Ilijada je, na primer, jedinstven govor po takvojvezanosti, a odreenje oveka po tome to sobom znaijedinstvo.XXIPESNIKI UKRASI. ROD IMENICA Imena ima p r o s t i h , a prostim zovem ono koje jesastavljeno iz delova koji nemaju znaenje, na primer yfj (=zemlja), i s l o e n i h , a takvim zovemo ono koje jesastavljeno ili iz jednog dela koji ima znaenje, samo u tojsloenoj reci ne dolazi u obzir, i iz drugog dela koji nemaznaenja, ili je sastavljeno iz dva dela koji obadva imajuznaenje. A moe ime biti sastavljeno i trostruko, ietvorostruko, i mnogostruko, kao to su sastavljena mnogaimenaujezikuMasiljana,naprimer H e r m o k a j i k o k s a n t o pomolio se Divu ocu". Svako ime je ili obino ili t u i c a (provincijalizam), ilim e t a f o r a , ili ukras, ili k o v a n i c a40i(neologizam), ili p r o d u e n i c a, ili s k r a e nica, ilip r o m e n j e n o . O b i n i m imenom zovem ono kojim sesvi u svojoj zemlji slue, a tu i c o m ono kojim se slue drugi.Jasno je, prema tome, da jedna ista re moe biti i obina ituica, samo ne kod jednih istih ljudi. Tako je, na primer,cifovov (= koplje) kod Kiprana obina re, a kod nas tuica, i56pu (= koplje) kod nas obina, a kod Kiprana tuica. M e t a f o r a je prenoenje izraza s jednog predmeta nadrugi, i to ili s roda na vrstu, ili s vrste na rod, ili s vrste navrstu, ili, najzad, na osnovu analogije. Kao primer s roda nav r s t u pominjem ovo:,,A galija mi evo stoji",jer biti o s i d r a n to je vrsta s t a j a n j a ; s v r s t e na rod: Bome ve hiljadu dobrih Odisej uini dela",jer h i l j a d a znaci mnoinu, i tu re je pesnik uzeo mesto recimn o go ; s v r s t e na v r s t u :Tuem ivot izvadi mu"Tvrdim tuem otsee",jer pesnik u prvom sluaju kae i z v a d i t i mesto o t s e i , au drugom o t s e i mesto i z v a d i t i ; a jedno i drugo je vrstaoduzimanja. A n a l o g i j o m zovem onaj sluaj kad se drugi lanodnosi prema prvom kao etvrti prema treem. Jer mestodrugoga uzee pesnik etvrti lan, ili mesto etvrtoga drugi, aponekad se metafori dodaje i onaj koji je metaforom zamenjen.Na primer: aa se od-, nosi prema Dionisu kao tit premaAreju. Pesnik e, dakle, au zvati t i t o m D i o n i s o v i m ,a tit a o m A,r e j e v o m. Ili: to je starost prema ivotu, toje vee prema danu. Dakle, vee e nazivati s t a r o u dana,a starost v e e r o m i v o t aili, kao Empedokle,z a p a d o m i v o t a . Kod nekih metafora nema nikakvaposebna imena za analo-41gan lan, pa se jednako moe na slian nain postupiti. Naprimer: za bacanje semena ima izraz s e j a t i, ali za bacanjesunanih zrakova nema nikakva posebnog izraza, pa ipak se to(bacanje sunanih zrakova) odnosi prema suncu kao sejanjeprema sejau. I zato je pesnik rekao:Sejui bogodani zrak". Ta vrsta metafore moe se upotrebljavati i na drugi nain:nekom predmetu da se drugo ime, ali se imenu oduzme jednaod njegovih osobina, na primer: kad bi neko tit nazvao aom,ali ne A r e j e-v o m, nego b e z v i n s k o m . Kovanicom zovem re kojom se drugi uop-te ne slue,nego je pesnik sam uvodi, jer, ini se, ima nekoliko takvih reci,na primer: kad Kspctta (= rogove) zove epvuycc^ (= grane) aisp'ea (= svest enika) zove dprjTfjpa (== bogomoljcem). to se tie p r o d u e n ice i s k r a e n i c e , prvanastaje onda kad se jednoj reci vokal due izgovara nego obinoili kad joj se jedan slog umee, a druga nastaje onda kad joj seneto oduzme. Primeri za produenicu: Jt6Ar|0C mesto JIOISUJC,Ilr|Ar|idSeto mesto rirjAsidou, a za skraenicu Kpi (= Kpt-flfj =jeam) i 8 (= Scojia = kua), zatim p-icc yiv6rai dp.tpotepcov6\|/ (= 6.ea^ o A h i l e j ujunaku, zatim ce-3-ev = t e b e k a, &yco 8s viv = a jaju. Jer bazato to ovi izrazi ne pripadaju obinim izrazima, onioduzimaju govoru karakter sva-kodnevnosti, a to ba onajkudilac nije znao. Veoma je vano umeti se prikladno sluiti svakom odpomenutih vrsta, i sloenim recima i tuicama, an a j v a n i j e kad se p e s n i k odlikuje u u p o t r e b imetafora. Jer, to se jedino ne moe nauiti od drugoga, i to jeobeleje genijalnosti, jer umeti nalaziti sjajne metafore znaiumeti videti slinost. to se tie pojedinih pesnikih izraza, s l o e n e recin a j b o l j e p r i s t a j u za d i t i r a m b e , t u i c e zaj u n a k e pesme, a m e t a f o r eza j a m p s k it r i m e t a r u drami. Ali u junakoj pesmi mogu seupotrebljavati svi pornenuti izrazi; za jampski trimetar, kojinajvie podraava razgovor, podesni su oni izrazi koji se moguuzimati i u proznom govoru, a to su obini izrazi, metafora iukras. O tragediji i o podraavanju koje se vri radnjom neka bude dovoljno to to je dosad reeno.45TREIODEL JAKEpski pesnik: gl. XXIIIXXV (6ejtojroioc;)XXIII EPOPEJA KAO OBRAZAC ZA JEDINSTVO RADNJE. NJENA RAZLIKA OD PISANJAISTORIJE. HOMEROVO ODLIKOVANJE OD OSTALIH EPSKIH PESNIK A to se tie epskog pesnitva, koje podraava pri-povedanjem i u stihovima, jasno je da u njemu treba priesastavljati dramski, kao u tragedijama, tj. da se onev e z u j u za j e d n u j e d i n s t v e n u , elu i zavrnu,r a d n j u , koja ima poetak, i sredinu, i zavretak, da bi,kao jedno i potpuno ivo bie, izazivalo estetsko uivanjesvoje vrste. Zatim, t a k v o p e s n i t v o po svom sas t a v u nesrne da lii na i s t o r i s k a dela, u kojima je, nuno,predmet prikazivanja ne jedna radnja nego jedno vreme,tj. izlaganje svega onoga to se u njemu dogodilo jednomeili mnogima, a svaki od tih dogaaja ili je vezan ili nijevezan za koji drugi dogaaj. Jer, kao to se pomorskabitka kod Salamine dogodila u isto vreme u koje i bitkakod Sicilije protiv Kartaginjana, a da obadva doga-46aja nisu imala nikakva zajednikog cilja, tako se i uvremenima koja dolaze jedno posle drugoga odigravajuponekad dogaaji jedan posle drugoga, od kojih nijedannema nikakva zajednikog cilja sa drugim. A gotovoveina epskih pesnika tako radi. Zato, kao to smo ve jedared istakli, Homer se i utome pravcu pokazuje kao bogodan pesnik iznad svihdrugih to nije p o k u a o da o p e v a ni ceoT r o j a n s k i rat, mada je imao poetak i svretak. Jer tobi postala suvie obimna i nepregledna pesma ili, kad bise pesnik i ograniio da se dri mere u duini, to bi bilosuvie zamreno zbog arene sadrine. Ali on je odvojiosamo jedan deo, a druge mnoge dogaaje uzeo je kaoepisodije, na pri-mer Nabrajanje galija i druge episodijekojima ukraava svoju pesmu. Ostali epski pesnici opeva ju jednoga oveka i jednovreme i jednu radnju ali punu delova, kao to je to uradiopesnik Kiparske pesme i pesnik Male Ilijade. Zato se imoe iz Ilijade i iz Odiseje uzeti gradivo samo za jednutragediju ili najvie za dve, dok iz Kiparske pesme zamnoge, a iz Male Ilijade za vie nego osam, i to: Sporoko oruja, Ajant, Fi-loktet, Neoptolem, Euripil,Prosjaenje, Lakonke, Razoren je Troje, zatim Odlazak, iSinon, i Trojanke.XXIVDALJE ODLIKE HOMEROVE NA KOJE SE TREBAUGLEDATI. OBRAIVANJE ISTOVREMENIH DO-GAAJA. HEKSAMETAR KAO NAJPRILINIJI STIHZA EPOPEJU. HOMER KAO UITELJ UGOVORENJU NEISTINE KOJA ODGOVARA SVRSI IU IZBE GA VAN JU BEZRAZLONOSTI. DIKCIJAEPOPEJE Osim toga, e p o p e j a treba da ima iste v r s t e kaoi t r a g e d i j a , tj. da bude ili prosta, ili prepletena, ili dacrta duevni ivot ili da bude puna patnji i da ima i istedelove izuzevi muziku47kompoziciju i pozorini aparat. Jer i epopeja treba da ima ipreokreta, i prepoznavanja, i bolnih dogaaja, a i da ima lepemisli i lepu dikciju. Svim tim posluio se Homer prvi u punoj meri. Jer, on jesvaku od svojih pesama prema tim pravilima sastavio: Ilijada jeprosta i puna patnji, a Odiseja prepletena, jer se prepoznavanjaniu kroz elu pesmu, i crta duevni ivot; osim toga, dikcijomi mislima on je prevaziao sve druge epske pesnike. to se tie k o m p o z i c i j e , epopeja se razlikuje odtragedije d u i n o m sfc 1 op a i metrom. Ali mera duinedovoljno je odreena ve ranije: epopeja treba da bude tolika dase moe pregledati od poetka do kraja. To bi se moglo postiikad bi sastavi bili krai nego to su bili u starih epa, i kad binjihova duina bila jednaka sa duinom tragedija koje suodreene za jedno prikazivanje. Da bi svoj obim proirila, epopeja se koristi jednomznatnom svojom osobinom: dok se u tragediji ne moepodraavati vie istovremenih dogaaja, nego samo onajdogaaj koji se odigrava na pozornici i u vezi sa glumcima, uepopeji se moe, zato to ona pri-poveda, prikazivati vieistovremenih dogaaja, a ti dogaaji, ako su meusobno vezani,proiruju epopeji obim. To je ono preimuestvo kojim epopejarazvija vei sjaj prikazivanja i kojim osveava sluaoce iobogauje sadrinu nejednakim episodijama. Jednolikost,naime, brzo zasiuje, i ona je uzrok neuspehu tragedija. to se tie metra, iskustvo je pokazalo da je herojski stih(heksametar) najpriliniji. Jer, ako bi ko pokuao da epskipodraava u nekom drugom metru, ili u vie metara, to bi seoevidno pokazalo kao neprilino. Herojski metar je najmirnijii najobimniji metar; zato on i doputa upotrebu tuica imetafora u punoj meri, jer i epsko podraavanje prevazilaziostala podraavanja. A jampski trimetar i trohejski tetrametarodaju ivost, i to jedan za igru a drugi za prikazivanje radnje. Ajo bi neprilinije bilo kad bi ko sve te metre meao, kao to jeto uinio Here-48m o n. Zato jo niko i nije sastavio dugaku epsku pesmu ukome drugom metru osim u herojskom, nego je, kao to smove rekli, sama priroda epopeje nauila, pesnike da biraju onoto njoj prilii. Kao u mnogim drugim stvarima, Homer je dostojan dabude pohvaljen i u tome to on jedini meu pesnicimapouzdano zna ta ima da radi. Pesnik, naime, veoma malo srnesam da govori, jer ne podraava onda kad tako postupa. Dokostali pesnici kroz elu epopeju izlaze sami na pozornicu, asamo malo i retko daju pravo podraavanje, Homer poslekratkoga uvoda odmah uvodi junaka, ili enu, ili kakvu drugufiguru, i nijedna figura nije bez karaktera, nego svaka imaodreen karakter. Treba, dakle, i u epopejama, kao i u tragedijama,prikazivati ono to je udno, ali u epopeji ima vie mesta za onoto je b e z r a z l o n o , a to je najvie izvor onoga to jeudnovato, jer lice koje dela ne vidimo pred sobom. Jer, kad bipesnik, na primer, izneo na pozornicu ono kako Ahilej goniHektora, to bi bilo smeno: na jednoj strani ahejska vojska kojastoji i ne goni, a na drugoj Ahilej koji joj pomrkiva-njemzabranjuje! Ali u epu to se ne primeuje. A ono to je udnoizaziva zadovoljstvo: a da je tako, to dokazuje ova injenica:svi oni koji pripovedaju vole da neto dodaju, jer misle da etako izazvati dopa-danje u slualaca. Homer je i ostalim pesnicima najbolje pokazao kako trebagovoriti n e i s t i n u . Taj postupak osniva se na k r i v o mz a k l j u i v a n j u . Jer ljudi misle poto posle A postoji ili sedeava B, da onda, ako istinski postoji ovo do cnij e (B), postojiili biva ono r a n i j e (A). A to je pogrean zakljuak. Zato. akoje prvo (A) neistina, treba dodati drugo (B) ako to drugo nunopostoji ili biva u vezi s prvim. Jer zato to zna da je drugo (B)istina, na duh pogreno zakljuuje da je i prvo (A) istina. Pri-mer za to daje Pranje u Odiseji.4 O pesniko] umetnosti/J.Q Zatim, vie t r e b a u z i m a t i ono to nije mogue,ali je verovatno, nego li ono to je mogue, ali jeneverovatno. I neka se prie ne sastavljaju iz delova kojisu bezrazloni, nego je najbolje kad u njima uopte nemanikakvih bezrazlonosti, a ne moe li pesnik to izbei,neka to lei izvan radnje koja se prikazuje, kao Edip, naprimer, to ne zna kako je Laj zaglavio, a ne u drami, kao,to u Elektri glasnici izvetavaju o pitijskim igrama, ilikao to u Mianima Telef od Tegeje putuje do Misije nepustivi glasa od sebe. Zato je smeno izgovarati se da biinae ela pria propala; pria uopte ne sme se takosastavljati. Ako pesnik donese takve nemogue elemente,pa ako se pokae da je to donekle verovatno, onda semoe doputati i neistina. Pokazalo bi se da se i onibezrazloni prizori u Odiseji iskrcavanje spavaivaOdiseja ne bi mogli podneti kad bi to ispevaoneobdaren pesnik. Ali je Homer prikrio onu neistinuzaslau-jui je ostalim lepotama svoga prikazivanja. Najzad, izraivanju d i k c i j e treba pesnik daposveuje svoju naroitu panju u praznim delovima, kojise ne odlikuju ni crtanjem karaktera, ni mislima, jer, sdruge strane, suvie sjajna dikcija baca u a-senak icrtanje karaktera i misli.XXVGLAVNE TAKE ZA PESNlCKE PROBLEME IREENJA. POJEDINE ZAMERKE I REENJA. OPTI OSVRT NA PROBLEME I REENJA to se tie problema i njihovih reenja, i koliko ima vrsta tih problema i koje su, o tome moe nam dati jasnu sliku ovakvo razmatranje. Kako je pesnik podraavalac ba kao slikar ili kojidrugi likovni umetnik, nuno je da on svagda podraavajedno od ovoga troga: ili s t v a r i kakve su bile ili' kakvejesu; ili k a k v e su premakazivanjuiv e r o v a n j u ljudi;50ili, najzad, kakve t r e b a da budu. Kao sredstvo zaprikazivanje tih stvari slui obian (svakodnevni) govorili i tuice i metafore, a ima jo mnogo i drugih nainaneobinoga izraavanja, jer te postupke pesnicimadoputamo. Pored toga, za p e s n i k u umetnost ne vae istap r a v i l a kao za p o l i t i k u (tj. etiku) ili za koju druguumetnost. Pogreaka koje se prave protiv same pesnikeumet-nosti ima dve vrste: jedne se odnose na nju samu, adruge se odnose na neto to je za nju od spor e d n ev a n o s t i . Na primer: ako je pesnik odabrao dapodraava neto to on ne moe, onda je to p o g r e k ap r o t i v s a m e p e s n i k e umetnost i; ali, ako pesniknije pravilno odabrao, nego je, na primer, uzeo daprikazuje konja s obadvema nogama napred ispruenim,ili je inae uinio pogreku protiv posebne pojedinenauke, na primer le-kar-ske, ili koje druge, koja tvrdi da jeprikazivanje nemoguno, onda je to p o g r e k ap r o t i v poj e d i n e nauke, a ne protiv same pesnikeumet-nosti. To su, dakle, gledita s kojih treba ispitivati ipobijati zamerke koje stoje u problemima. Razmatrajmo najpre zamerke koje se odnose na samu pesniku umetnost. Ako je prikazano neto nemogue, onda je to pogreka, ali ona se moe opravdati ako umetnost na taj nain postie svoj cilj. Jer cilj je onda tu ako pesnik na taj nain uzbuuje ili u tome ili kome drugom delu. Primer za to daje prizor kako Ahilej goni Hektora1. Ako se, pak, cilj mogao postii u veoj ili manjoj meri i po pravilima umetnosti koja o tim stvarima reava, onda se pogreka ne moe opravdati. Jer, ako to samo moe biti, ne treba uopte praviti nikakvih pogreaka. Zatim, moe se postaviti pitanje k a k v a je po- g r e k a , da li je ona u i n j e n a p r o t i v p e s n i k e u m e t n o s t i kao t a k v e ili protiv n e e g a d r u g o g a to je za nju od s p o r e d n e , v a n o s t i ? Jer manja je pogreka1Objanjenje u registru imena pod reju Ilijada.514*ako neko, na primer, nije znao da kouta nema rogovanego da ju je naslikao onako kako se ona uopte ne moenaslikati. Ako, dalje, neko zamera da prikazivanje nijeistinito, onda tu zamerku treba pobijati odgovorom: alimoda t r e b a da bude tako, kao to je S o f o k l e izjavioda on prikazuje ljude onakve kakvi treba da budu, aE u r i p - i d onakve kakvi jesu.2 Ako se ne moe tvrditi nijedno od toga. onda se moe odgovoriti da ljudi takomisle. Takve su, na primer, prie o bogovima. Jer, prikazi-vati ih onako kao to ih pesnici prikazuju, nije ni bolje a ine odgovara istini, nego moda, u tome sluaju, ima pravoK s e n o f a n , ali, treba odgovoriti, tako je optemiljenje. U drugom sluaju, neko prikazivanje nije bolje,ali se moe odgovoriti da je nekad z a i s t a tako b i l o ,kao to je, na primer, ono to Homer kae o oruju:Vrkom kopljaa sva su im koplja upravno zabodena".Takav je, naime, u ono vreme bio obiaj, kao to je jo idanas u Ilira.3 Kad se raspravlja da li neko lepo ili ne lepogovori ili radi, onda se, pri odmera-vanju te radnje ili togagovora, ne srne voditi raun samo o tome da li je todostojno ili ravo, nego treba voditi raun i o licu kojeneto radi ili govori, i kome. ili kada, ili kome za volju, iliradi ega to lice neto radi ih govori, na primer: da li radiveega dobra koje treba da se postigne, ili radi veega zlakoje treba da se izbegne. Zamerke koje se odnose na i z r a z e treba pobijatipozivajui se na tu i c u, na primer u stihu: oupfjccg |xsvtfp*Tov (=najpre gaae mazge), jer moda pesnik nemisli na mazge nego na uvare; zatim ako se za Dolonakae: oblijem bese grdan", time se ne kae da je bionesimetrina tela nego ruan u licu, jer Kreani mestopujrpoaartov (=lepih obraza) kau eistos^ (=lepa lika). Pau stihu b^poT-epov Se jtepais (= ivi je utai) pesnik Objanjenje u registru imena pod reju Ilijada. 3Objanjenje u registru imena pod reju Ilijada.-ne misli na nemeano vino kao za pijanice, nego na bretoenje.4 Druge stvari objanjavaju se metaforom. Na primer ustihu: Svi su bogovi ve i junaci konjici spali itavuno", a odmah po tome: kad bi na polje on na trojanskobacio oi..., glasu se divio frula i svirala i ciki ljudskoj",tu je svi metaforiki reeno mesto mnogi, sve je vrstamnoine. I onaj izraz: jedini ne tone" kazan jemetaforiki, jer najpoznatije to je ovde jedino.0 P r o s o d i j o m se pobijaju zamerke, kao to je touradio H i p i j a Taanin u ovim primerima: t6op>:v(5ioou.svj os oi (= nosimo njemu) i TO pi:v o5 (ou)KaTajtuotetcu 6p.|3p(p (-kojega jedan deo trune odkie), promenivi u prvom akcenat, a drugom pro-menivihak i odbacivsi akcenat.6 Ponekad se zamerka pobija i i n t e r p u n k c i jom,kao u Empedokla: Odmah bivae smrtno to je naviklobesmrtno biti, i to ranije bese isto, bivae smesa".' Ponekad a m f i b o l i j o m (dvosmislenou): Adeo noi proe ve vei od dva dela"; tu je izraz deo veidvosmislen.s Neke zamerke pobijaju se n a v i k o m govora. Kadkau vino, ljudi misle na vrstu pomeana pia; zato pesnikveli da je Ganimed v i n o 1 i j a Divov, ma da bogovi nepiju vina. I one koji kuju elezo ili koji drugi metal zovumedarima; zato se u pesmi kae dokolenica koju od kalaja napravi medar". A mogao bi se taj primer shvatiti i kaometafora.9 Ako se ini da neka re znai neto p r o t i v - reno,onda treba ispitati ta sve ta re moe da znai na onommestu. Na primer u izrazu: tu se zadralo medenokoplje" treba ispitati g d e se to ko-456Objanjenje u registru imena pod reju Ilijada.Objanjenje u registru imena pod reju Ilijada.Objanjenje u registru imena pod rejuObjanjenje u registru imena pod reju Empedokle.Objanjenje u registru imena pod reju Ilijada.Objanjenje u registru imena pod reju Ilijada.HipijaTaanin.5278953{pije zadralo, ta znai izraz t u? Da li ovako, kao toHomer govori, ili, kako bi ovek najpre mislio, u ploikoja je suprotna?10 Ili, pri tom ispitivanju, treba paziti naono to Glaukon primeuje da kritiari neka mesta najprepogreno razume ju, pa onda, poto su sami odrediliznaenje oblika, prave svoje zakljuke, pa verujui da jepesnik zaelo rekao ono to oni sami misle, zarneraju muako se to protivi njihovu miljenju. Tako se dogodilo sashvatanjem mesta o Ikariju: kritiari polaze odpretpostavke da je on Lakonac; i zato im je nerazumljivoto se Tele-mah nije s njime sastao kad je stigao uLakedemon. A moda stvar stoji onako kako kauKefalenjani. Oni tvrde, naime, da se Odisej iz njihovakraja oenio i da je ime njegovu tastu I k a d i j e, a neIkarije. Po tome, verovatno je da je taj problem nastao izzablude. Uopte, ono to je n e m o g u e treba pravdatir a z l o z i m a u m e t n o s t i ili onim to je bolje ili o p t i m m i l j e n j e m . Sa gledita umetnosti vie vai onoto je verovatno a nemogue negoli ono to je mogue aneverovatno. Pa ma da je nemogue da ustvari imaonakvih ljudi kako ih je slikao Z e u k s i d , ipak se moeodgovoriti da je bolje tako ih prikazivati, jer ideal treba daprevazi-lazi stvarnost. N e r a z l o n o s t treba pravdatio p s t i m m i l j e n j e m , a pored toga i tim da ponekadnije nerazlono, jer je verovatno da se neto deava iprotiv verovatnosti. Ako neki i z r a z daje u t i s a k p r o t i v -r e n o s t i , onda to t r e b a i p i t i v a t i kao to sepostupa kod p o b i j a n j a u d i j a l e k t i c i : da li je reo istom onom emu se prigovara, i da li se izraz odnosi naisto na to mi mislimo da se odnosi, i da li je izraz uzet uistom smislu u kome ga mi uzimamo, pa posle toga iresavati ili prema onome to kae sam pesnik ili premaonome kako to razumeva razborit italac. A prekor i zanerazlonost i za slabost karaktera opravdan je ondakad pesnik bez10ikakve potrebe donosi ono to je nerazlono, kao Euripid,na primer, Egeja, ili lo karakter, na primer Menelajev uOrestu. Zamerke, dakle, prave se sa pet gledita; ili sezamera neemu to je nemogue, ili to jen e r a z l o n o , ili to je u m o r a l n o m s m i s l u loe,ili to je protivrerro, ili to je p r o t i v p r a v i l ap e s n i k e u m e t n o s t i . Reenja treba traiti premanavedenim rubrikama, a ima ih dvanaest.Objanjenje u registru imena pod reju Ilijada.54ETVRTI O D E L J AKUporeenje tragedije i epopeje: gl. XXVI(SuyKptaic ffjc; TpaY'cp8ic/< Kal rfjc; jtojtouo:::)XXVIUPOREENJE TRAGEDIJE I EPOPEJE.PRVENSTVO TRAGEDIJE. SVRETAK Moda bi ko bio u neprilici kad bi imao da odgovori da lije s a v r e n i j e e p s k o ili tra-g i k o p o d r a a v a n j e .Ako je, naime, savr -enije ono podraavanje u kome prostoteima u manjoj meri, a takvo je ono koje pretpostavlja obrazo-vaniju publiku, onda je jasno da je ono podraavanje koje svepodraava prosto. Jer, glumci misle da publika ne bi pokazivalarazumevanja za prikazivanje ako oni sami ne bi to dodali, pazato neprestano prave pokrete, kao to se, na primer, ravifrulai upravo valjaju kad treba da podraavaju bacanje diska, irazvlae horovbu kad sviraju Skilu. Tragedija je, dakle, (po tvrenju nekih) takva, kao to sutako i stariji glumci ocenjivali igru svojih naslednika: Min i s k o je, naime, nazvao Kali-pi da majmunom, jer je suviepreterivao u mimi-kim pokretima, a takvo je bilo miljenje i oP i n-d a r u. A kako su se ti mlai glumci odnosili premastarijima, tako se i ela dramska umetnost odnosi56prema epskoj umetnosti. Dakle, tvrde, epska umetnost imaotmenije gledaoce, koji ne trae nikakvih mimikih pokreta, atragika ima neobrazovane gledaoce. Ako je, prema tome,tragika umetnost prosta, onda je ona, tvrdi se, zaelo i gora. Pre svega, moe se odgovoriti, ta optuba ne p o-gaau m e t n o s t p e s n i k u nego glumaku, jer preterivati upokretima moe i rapsod, kao to je to inio S o s i s t r a t , aisto tako i peva,. kao to je to inio M n a s i t e j Opunanin.Zatim, nije ni svako kretanje tela za osudu, inae bi se i igramorala osuditi, nego samo preterano kretanje loih glumaca, ato se zameralo i K a l i p i d u , a zamera se danas i drugima, jerne ume ju da prikazuju slobodne ene. Tragedija, najzad, p o s t i e svoj zadatak, i bezm i m i k i h pokreta, isto onako kao i epopeja; jer ve i samoitanje pokazuje kakva je ona. Ako njoj, dakle, pripadaprvenstvo bar iz drugih razloga, onda zaelo nije nuno voditirauna o gornjem prekoru. Zatim, njoj pripada prvenstvo zato to ima sve to ima ie p o p e j a ta vie, ona moe da se slui i njezinimmetrom ; osim toga, ona ima ne neznatan deo, muziku, kojaumetnikom uivanju daje najveu ivost, i pozorini aparat.Pored toga, ona vri taj uticaj i kad se ita i kad se na pozorniciprikazuje. Tragediji, dalje, pripada prvenstvo i po tome to n j e n op o d r a a v a n j e p o s t i e svoj cilj u k r a e vreme. Jer,ono to je zbijenije vie se svidi nego ono to je vezano zamnogo vremena. Mislim, na primer, na sluaj kad bikoS o f o k l o v a Edipa dao u onoliko stihova koliko ih imaIlijada. Najzad, e p s k o p o d r a a v a n j e ne daje ni takvuj e d i n s t v e n o s t . Da tako stvar stoji, dokazuje to to se izsvakog epskoga dela moe izvui gradivo za vie tragedija.Otuda, ako epski pesnici obrauju jedinstvenu priu, ona izlaziili suvie kusa ako je obdelavaju u malom obimu, ili, ako jeprodu-57i uju prema metru, daje utisak razvodnjenosti, na pri-mer: ako je epopeja sastavljena iz vie radnji, kao to Ilijada ima mnogo takvih delova i Odiseja, koji ve i sami za se imaju dovoljnu duinu. Pa ipak su te pe-sme sastavljene to se moe savrenije, i one pret-stavljaju podraavanje jedinstvene radnje koliko je god to mogue. Ako, dakle, tragedija odudara svima tim prei-mustvima, a, osim toga, i posebnim umetniekim za-datkom jer te umetnosti ne srne ju da izazivaju makakvo umetniko uivanje, nego samo ono koje smo veranijepomenuli onda je oevidno da tragedijaz a s l u u j e p r v e n s t v o , jer ona svoj cilj potpunijepostie nego epopeja. O tragediji i epopeji, o njima samima, i o njihovimvrstama i sastavnim delovima, i koliko ih ima i u emu serazlikuju, i o uzrocima njihove uspelosti ili neuspelosti, i,najzad, o zamerkama i o nainima re-enja, neka budereeno toliko. R E G I S T A R IMENA SOBJANJENJIMA I NAPOMENAMA Agaton (gl. IX, XVIII), tragiki pesnik, rodio se u Atini okosredine V-og veka. Bio je otmen, izvanredno lep, bogat i druevanovek, koji je rado uivao slasti ivota. Lepotu mu istie Platon uSimposionu i Protagori. Aristofan, u Te-smoforijazusama, ismejava gazbog njegovih enskih manira. U toj komediji Aristofan pokuava daAgatona, obuena u enske haljine, proturi na svetkovinu u kojoj susamo ene mogle da uestvuju. Prvu nagradu dobio je 416-e god. o Le-nejama, i taj dogaaj proslavio je Platon u Simposionu (u srpskomprevodu: Platon, Izabrana dela, knj. I: Gozba ili O ljubavi, s grkogpreveo, predgovor napisao i objanjenja dodao d-r Milo uri,Beograd 1933, izdanje Narodne ipro-svete, II-o izdanje u zbornikuIjon, Gozba, Fedar, Beograd 1955, izdanje Kulture.) Njegov pesndkirad slabo je poznat. Znamo samo po imenima za ove drame: Aeropa,Alkmeon, Antej, Tijest, Miani i Telef. Kao tragiar morao se odlikovati, jer ga ne hvali samo Aristofan,nego istie i Aristotel u Poetici. Aristotel saop-tava (gl. IX) da jeAgatonov Antej imao izmiljenu radnju. U istoriji helenske tragedije toje prva drama kojoj gradivo nije uzeto ni iz mita ni iz istorije. Zahelensku tragediju naroito je karakteristino da su joj pesnici gradivouzimali iz mita. U vreme kad je postala tragedija, Heleni su mit, ju-naku priu, smatrali za svoju istoriju. Koliko znamo, postojale susamo etiri drame za koje je gradivo uzeto iz istorije.. To su Frinihovedrame Osvojenje Mileta, u kojoj se govorilo o propasti jonskogustanka, i Fenianke, u kojima je iznesen persiski poraz kod Salamine,zatim Eshilovi Persijanci, v> kojima se takoe slavila pobedasalaminska i, najzad, Mosbi-onova drama Temistokle, iji se sadraj, posvoj prilici, takoe odnosio na bitku salaminsku. Meutim, Agaton jepokuao jednu smelu reformu: da bi oslobodio dramu od okova, koji suza Euripida bili kobni, on je stvorio drutvenu dramu, sa izmiljenimlicima i izmiljenom radnjom, i tako je pokuao da dramu oslobodi odvezanosti za religiju i za kult59SADRAJD-r Milo N. uri i D-r Vladeta Popovi: Uvod I. Aristotelov ivot s istorisko-drutvenom pozadinom VII II. Aristotelovi spisi XXIII. Aristotelova Poetika kao pritajena polemika protiv Platonove idealistike teorije umet- nosti_ _ _ _ _ _ _ _XXXIIIV. Savremeni znaaj Aristotelove Poetike XLIVARISTOTEL: O PESNIKOJ UMETNOST1Str.A) O p t ideo Umetni'ko stvaralatvo uopte .3 I. Definicija umetnikog stvaralatva. Razlike po sredstvima podraavanja 5 II. Razlike po predmetima podraavanja 7III.Razlike po nainima podraavanja. Dorsko poreklo drame,naroito komedije 7IV.Ljudska priroda kao izvor umetnikog stvaralatva. Vrstepesnitva. Istorijski razvitak tragedije_ _ _ _ _ _ _ _ _ 8 V. Predmet i razvitak komedije. Epopeja prema tragediji 11B) P o s e b n i deoTragedija. Tragiki pesnik. Epski pesnik. Upo-reenje tragedijei epa 13157 Prvi o d e l j a k Tragedija: gl. VIXII VI. Definicija tragedije. Njeni kvalitativni delovi. . Poredak delova prema vrednosti 15 VII. Zavrenost, celina, jedinstvo i veliina tragike radnje 18VIII. Jedinstvo tragike radnje, a ne jednoga lica20 IX. Razlika izmeu istoriografije i pesnitva. Ti