aplikativna metodologija za upravljanje projektima · penzioni fondovi –suština u kapitalizaciji...

MENADŽMENT PROJEKATA | EKOF

APLIKATIVNA METODOLOGIJA ZA UPRAVLJANJE PROJEKTIMA

◼ KAKO ODABRATI PRAVI PROJEKAT I KOJE SU SPECIFIČNOSTI PROJEKTNOG

UGOVARANJA?

◼ NA ŠTA TREBA OBRATITI PAŽNJU KADA SE FORMIRA PROJEKTNI TIM?

◼ KAKO DEFINISATI PROJEKTNE AKTIVNOSTI I USPOSTAVITI ODNOS IZMEĐU NJIH?

◼ KAKO FORMULISATI PLAN VREMENA, TROŠKOVA I RESURSA?

◼ NA KOJI NAČIN OPTIMALNO ALOCIRATI RESURSE UNUTAR PROJEKTA?

◼ KAKO IDENTIFIKOVATI, MERITI I AMORTIZOVATI PROJEKTNE RIZIKE?

◼ KOJI SU ALATI ZA UNAPREĐENJE KVALITETA PROJEKTNIH REZULTATA?

◼ NA KOJI NAČIN SE MOŽE VRŠITI PRAĆENJE I KONTROLA PROJEKTNIH REZULTATA?

◼ NA KOJA PITANJA TREBA OBRATITI PAŽNJU KADA SE GASI PROJEKAT?

Prof. dr Dragan Đuričin

Prof. dr Dragan Lončar

Filip Stojanović, MSc asistent

MENADŽMENTPROJEKATA

FINANSIJSKO OKRUŽENJE


• Finansijska tržišta i posrednici- posledica potrebe za efikasnom alokacijom štednje

• Nemogućnost transfera štednje dovodi do suboptimalnog investicionog ponašanja

• Suština tokova sredstava: kretanje finansija od sektora sa suficitom štednje (i/ili deficitom investicionih mogućnosti) ka

sektorima sa deficitom štednje (i/ili suficitom investicionih mogućnosti)

• Posmatramo četiri sektora: stanovništvo, privreda, država i finansijski sektor

Tokovi sredstava


Kretanje sredstava


▪ Sektor stanovništva – suficit štednje se plasira u ostala tri sektora; vlasnik privrednog i finansijskog sektora;

▪ Sektor privrede – deficit štednje za finansiranje investicionih mogućnosti; emituju finansijsku pasivu (krediti i HoV) da bi

pokrili jaz; dominacija realne aktive u bilansu

▪ Sektor države – deficit štednje; budžetski deficit odomaćena pojava; jaz se pokriva emitovanjem HoV (pre svega

obveznica) i zaduživanjem kod banaka (centralne i komercijalne)

▪ Finansijski sektor – dominacija finansijske aktive i pasive u bilansima; proces sekjuritizacije; mali suficit štednje (funkcija

aglomeracije i alokacije tuđe štednje); funkcija: održanje likvidnosti i finansiranje projekata u drugim sektorima

▪ Na nivou privrede, raspoloživa sredstva su jednaka plasiranim sredstvima (model zatvorene privrede)- investicije u realnu i

finansijsku aktivu moraju biti jednake zbiru štednje i finansijskih obaveza.

Učesnici


▪ Funkcije finansijskog tržišta: seljenje sredstava, aglomeracija sredstava, selekcija projekata na bazi odnosa rizik/prinos,

podela rizika između učesnika, evidencija transakcija.

▪ Karakteristike finansijskog tržišta: razmena sa kašnjenjem, rizik/prinos merilo oportunosti ulaganja (ne samo prinos), rizik,

regulacija (zašita investitora, banaka, makroekonomskih prilika, konkurencije), posrednici, institucije

Funkcije i karakteristike finansijskih tržišta


▪ Finansijski posrednici imaju više funkcija: olakšavaju diversifikaciju rizika za investitore, daju stručne savete o ulaganjima, bave

se sekjuritizacijom...

1. Komercijalne banke – transfer depozita privrede, stanovništva i države u kredite i HoV; zarada iz tri dela: kamate, prinosi

na HoV i provizije (menjački poslovi, garancije, akreditivi...)

2. Hipotekarne banke – specijalizovane banke koje odobravaju kredite za nekretnine pri čemu je hipoteka založno pravo

na toj nekretnini.

3. Finansijske kompanije – prikupljaju sredstva (krediti, emitovanje HoV) i ulažu u rizične projekte

4. Investicione banke – garanti emisija, značajni za efikasnu prodaju finansijske aktive, M&A, sekjuritizacija

5. Štedno-kreditne zadruge – plasman depozita stanovništva u potrošačke i stambene kredite

6. Osiguravajuća društva – plasman sredstava prikupljenih prodajom polisa u finansijsku aktivu; osiguranje imovine i

osiguranje života;

7. Penzioni fondovi – suština u kapitalizaciji sredstava prikupljenih po osnovu redovnih uplata penzionih osiguranika;

ogromna snaga penzionih fondova u SAD

8. Uzajamni fondovi – prikupljaju sredstva od velikog broja pojedinačnih investitora/akcionara, dovodi se finansijski

menadžerski tim koji upravlja portfoliom fonda u ime investitora; uglavnom ulažu u akcije korporacija; prednosti:

diversifikacija plasmana investitora i profesionalni menadžment

9. Faktoring kuće (faktoring vs. forfeting)

Finansijski posrednici i institucije


1. Finansijska berza – kotirane i otvorene korporacije, dnevni promet, sistem aukcije

2. OTC tržište – zatvorene i nekotirane korporacije, elektronsko tržište HoV, sistem prihvatanja ponude, veći promet nego na

berzi; NASDAQ

3. Tržište novca – promet komercijalnih i bankarskih zapisa preko brokera i komercijalnih banaka; bitno za održavanje

likvidnosti privrede

4. Tržište kapitala – 2 dela: tržište državnih obveznica i tržište HoV korporacija;

• Prinos obveznica je funkcija pet elemenata: default risk, stepen likvidnosti, dospeće, kuponska stopa, poreski tretman.

Institucije finansijskih tržišta


▪ Osnovni indikatori za merenje konjukture za pojedinačna preduzeća

▪ Cena akcije

▪ Izvedeni indikatori performansi (P/E, EPS)

▪ Potrebni su indikatori koji će meriti konjukturu čitavog tržišta kapitala ili njegovog najvećeg dela

▪ Berzanski indeks predstavlja statističku kompilaciju cena reprezentativnih akcija koje ulaze u indeksnu korpu

▪ Značaj:

▪ Osnova za vrednovanje učinka portfolio menadžera

▪ Bitna informacija za menadžere čije se akcije kotiraju na berzi

▪ Podloga za istraživanje i odlučivanje portfolio menadžera, investitora i akademskih analitičara

MERENJE KONJUKTURE NA TRŽIŠTU KAPITALA


• Kriterijum obuhvatnosti:

• Indeksi široke baze

• Cilj: obuhvatiti što veći deo tržišta

• Različita obuhvatnost (primer: S&P Composite 1500 obuhvata S&P 500, S&P MidCap 400 i S&P SmallCap 600)

• Dow Jones Industrial Average (DJIA), S&P 500, Nasdaq Composite, FTSE 100, BELEXline...

• Specijalizovani indeksi

• Cilj: fokus na specifičnoj grani ili istorodnom skupu preduzeća po nekom drugom kriterijumu

• Morgan Stanley Biotech Index, Linux Index, Dow Jones Sustainabiity Index...

Klasifikacija indeksa


• Kriterijum izračunavanja:

• Indeksi ponderisani cenom

• Vrednost indeksa se izvodi samo na bazi cena pojedinačnih akcija

• Problem: daje se veći ponder varijacijama cene bez obzira na visinu tržišne kapitalizacije dotične kompanije

• Primer: DJIA

• Indeksi ponderisani tržišnom kapitalizacijom

• Vrednost indeksa se izvodi na bazi tržišne kapitalizacije pojedinačnih komponenti indeksa

• Najveći broj indeksa ponderisan na ovaj način

• Kritično pitanje: da li u obračun indeksa ulaze sve obične akcije (outstanding) ili samo one akcije koje se

nalaze u slobodnom prometu (free float)?

• Primeri: S&P 500, BELEXline, BELEX 15

• Indeksi ponderisani brojem akcija

• Vrednost indeksa se ponderiše brojem običnih akcija komponenti indeksa

• U praksi se retko javljaju

Klasifikacija indeksa (nastavak)


Vodeći pokazatelj performansi tržišta akcija u SAD (zajedno sa S&P 500)

Indeksnu korpu čine akcije 30 najvećih američkih kompanija koje se iznova biraju od strane Wall Street Journal

Način izračunavanja:

1. Dow Jones Industrial Index (DJIA)

d

p

DJIA ii

==

30

1

)(

)(

)1(

)1(

t

t

t

t

d

p

d

pDJIA

==

−

−


• Delilac (d) – računska kategorija koja se menja sa statusnim i upravljačkim promenama u okviru pojedinačnih

komponenti indeksa

• Dva bitna nedostatka DJIA:

• Indeks ponderisan cenom

• Obuhvata samo 30 preduzeća

• Ipak, DJIA je indeks koji je visoko korelisan sa tržištem

DJIA (nastavak)


• Uzima u obzir kretanje cena 500 najvećih američkih korporacija sa NYSE i NASDAQ

• Sve kompanije imaju tržišnu kapitalizaciju preko USD 5 mlrd.

• Zajedno sve kompanije čine preko 75% ukupne tržišne kapitalizacije američkih berzi

• U pitanju je indeks ponderisan tržišnom kapitalizacijom (vrednost indeksa se određuje kada se suma tržišne kapitalizacije

podeli promenljivim deliocem)

• Selekcija akcija se obavlja od strane posebnog Indeksnog komiteta koji uzima u obzir sledeće filtere selekcije:

• Likvidnost akcija

• Najmanje 50% običnih akcija mora biti u režimu slobodnog prometa

• Mora postojati sektorska izbalansiranost u okviru indeksa

2. Standard and Poor 500 (S&P 500)


• U korpu ulaze akcije 15 najlikvidnijih srpskih preduzeća, koje se nalaze na kontinuelnom trgovanju i koje imaju najmanje

80% dana sa zaključenim transakcijama u poslednjih 6 meseci

• Indeksna korpa (prikaz)

• Parametri indeksa (prikaz)

• U pitanju je indeks ponderisan tržišnom kapitalizacijom pri čemu se tržišna kapitalizacija koriguje za faktor slobodnog

prometa (FSP) i prilagođavajući ponder veličine preduzeća ili sektora (A)

• Indeks se računa uz pomoć Lasprejerove formule:

3. BELEX 15

)(

1

*),(*),(*),(

)(15t

n

i

i

d

AtiFSPtiKtiC

tBELEX==


• FSP predstavlja odnos između akcija koje se nalaze u slobodnom prometu i ukupnog broja običnih akcija

• Broj akcija koje se nalaze u slobodnom prometu se dobija kao razlika između ukupnog broja običnih akcija i sledećih

paketa akcija:

• Akcija u vlasništvu akcionara koji imaju više od 10% vlasništva

• Akcija u vlasništvu članova Upravnog i Nadzornog odbora koji imaju više od 5% vlasništva

• Otkupljenih sopstvenih akcija

• Akcija u vlasništvu međunarodnih fondova

• Akcija u vlasništvu države

• A predstavlja prilagođavajući ponder – jedna kompanija ne sme učestvovati sa više od 20% u ukupnoj kapitalizaciji, a

jedan sektor sa više od 50%

• Vrednost indeksa se utvrđuje kada 30% akcija zaključi prvu transakciju tokom dana. U suprotnom, indeks se računa na

kraju dana

3. BELEX 15 (nastavak)


▪ Indeks široke baze koji obuhvata između 70 i 150 akcija kojima se kontinuelno trguje na Beogradskoj berzi

▪ Uslovi za ulazak u indeksnu korpu:

▪ Zaključene transakcije u najmanje 10% dana u poslednjem kvartalu

▪ Što veća tržišna kapitalizacija

▪ Udeo jednog preduzeća ograničen na 10%, a sektora na 40%

▪ Vaš zadatak: Analiza performansi Beogradske berze i njenih indeksa u prethodnom kvartalu

4. BELEXline

aplikativna metodologija za upravljanje projektima · penzioni fondovi –suština u kapitalizaciji...

Documents