Izve sno je, u sva kom slu ča ju,da su na ci onal ne vla de vi de le ka -ko im se sma nju je mo gu ćnost ini -ci ja ti ve. Drža va gu bi svo ju moćza to što ši re nje tran sna ci onal nihsna ga uma nju je kon tro lu ka kvu suspro vo di le po je di ne vla de nad akti -vnos ti ma svo jih gra đa na i dru gih na -ro da. Ras tu ća po kre tlji vost ka pi ta la,ko ja je po sle di ca ra zvo ja glo bal nih fi -nan sij skih trži šta, na ru ši la je ra ni ju ra -vno te žu mo ći izme đu drža ve i trži -šta; pri ti snu la je drža vu da ra zvi ja onepo li ti ke ko je po go du ju trži štu, ta ko štoće sma nji va ti ja vni de fi cit i so ci jal nada va nja, skre sa ti po re ze, pri va ti zo va -ti trži šte ra da i uki nu ti re gu la ti vne me -ha ni zme. U ta kvom kon tek stu, onošto su tra di ci onal no bi le de la tnos tidrža ve (od bra na, eko no mi ja, zdrav -stvo, pra vo su đe i be zbe dnost) vi še nemo gu da se odvi ja ju a da se ne in sti -tu ci ona li zu ju no vi obli ci mul ti la te ral -ne sa ra dnje. Za to smo sve do ci asi -me tri je uspos tav lje ne izme đu vlas -ti ko ju vrši drža va spram druš tva i, sdru ge stra ne, nje nog ogra ni če noguti ca ja na eko no mi ju u okvi ru vlas -ti te te ri to ri je. Taj uti caj je nu žnoosla bljen zbog ubrza nog uklju či -vanja na ci onal nih eko no mi ja u “glo -bal nu trži šnu eko no mi ju”.

Kao što su po ka za li Žan i Džon Ko -ma rof, ta kva si tu aci ja mi ni ra na ci -onal nu drža vu na tri na či na: 1) onagu bi kon tro lu nad nov cem i trgo vin -

Piše: Mark Abeles

NA CI ONAL NA DRŽA VA NAZA LAS KU?: To kom 20. ve ka na ci -onal na drža va pos ta la je preo vla đu -ju ća po li ti čka for ma ci ja na svimkon ti nen ti ma. Hla dni rat i po li ti kave li kih si la sa mo su oja ča li he ge mo -ni ju na ci onal ne drža ve. I u ta ko zva -nom tre ćem sve tu, odli ka pos tko lo -ni jal nog raz do blja bi la je tež nja ka ja -ča nju drža ve; po ne gde se ona na -pros to uvo zi la i im plan ti ra la. Me đu -tim, već dva de se tak go di na u sre di -štu svih ras pra va o glo ba li za ci jiupra vo se na la zi na ci onal na drža va,kao ote lo tvo re nje na či na uprav -ljanja i uni ta me pred sta ve o za je dni -ci na ome đe noj te ri to ri ji.

Je dno od stal no izno va pos tav lje -nih pi ta nja ti če se su dbi ne na ci -onal ne drža ve. Po klo ni ci glo ba lis ti -čkih te za nje no sla bljenje sma tra juva žnim po ka za te ljem preo bra ža jako ji su otpo če li kra jem 20. ve ka. Pro -ti vni ci glo ba li za ci je ospo ra va ju, me -đu tim, ovu pre tpos tav ku o pro pa da -nju drža ve; odlu čno tvrde da drža va,kao oblik uprav ljanja, ne sa mo da ni -je osla blje na ne go pred so bom imale pu bu du ćnost; šta vi še, ona mo žepos ta ti de lo tvor ni in stru ment no vetran sna ci onal ne di na mi ke. Da se bira zu meo da le ko se žan zna čaj overas pra ve, tre ba ima ti na umu da onau dva ta bo ra de li po li ti čke te ore ti ča -re i pra kti ča re ko ji ne sa mo što do no -se za klju čke ne go i pre dvi đa ju da ljastra te ška usme re nja; na ime, pri pa -dni ci sva kog od dva ju su ko blje nih ta -bo ra ima ju u vi du ra zvoj pos to je ćegsta nja stva ri i mo gu ćnos ti po bolj šanjain sti tu ci onal nih me ha ni za ma.

Ka kav stav za uzi ma an tro po lo gi -ja u odno su na ta kav pris tup, či je će -mo gla vne ele men te po ku ša ti da us -ta no vi mo? Ona ni je če ka la iza zo veglo ba li za ci je da bi po če la da ra -zmiš lja o pos to ja nju i dru gih mo gu -ćih pa ra di gmi, po red one ka kvu

nu di na ci onal na drža va.Čak se mo že tvrdi ti da seori gi nal nost po li ti čkeetno gra fi je prven stve noogle da u tež nji ka ot kri -va nju onih sis te ma ko -ji ne ma ju za je dni čkihsvoj sta va sa na šom za -pa dnom tra di ci jom.Po li ti čka etno gra fi jaje pro uča va la ve omara zli či te na či ne or -ga ni zo va nja i vla -da nja, ta ko da seuobi ča jen obra -zac drža ve tu po -jav lju je sa mo kaoje dan od mo gu -ćih ra zno li kihna či na us tro -ja va nja vlas ti.Za to an tro po -lo zi ni suizne na đe niide jom da seda nas ocrta va nov tip uprav -ljanja. Na osno vu svo ga is kus -tva, oni su ka dri da po nu deana li ze či ji je za je dni čki ime ni teljizbe ga va nje na ci onal ne drža ve kaosre diš nje for ma ci je, što je po vre me -no za gor ča va lo dis ku si je o da naš -njim pro me na ma u oblas ti po li ti ke.

O če mu je, u stva ri, reč? Go to voje svu da pri me tno do ko je me re jeotva ra njem trži šta osla blje na na ci -onal na drža va. U me ha ni zmi mavla da nja sve su ve ći zna čaj ima le fi -nan si je; sve se odvi ja kao da ra zvojsvet ske eko no mi je su ža va pros torodlu či va nja dat oni ma ko ji uprav lja -ju drža vom. Ovo sla bljenje su ve re -ni te ta neo dvo ji vo je od ko le kti vnesves ti o sma njenju re gu la ti ve, doktrži šta sve vi še osva ja ju na ša druš tvai druš tve ne de la tnos ti. Za to su ne kiana li ti ča ri ko ris ti li izraz “uzmi ca -nje drža ve”, a ne ki su oti šli ta ko da -le ko da su već za mi sli li ga še nje ovogti pa or ga ni za ci je.

11. 9. 2015.60 DANI

feljton

U me ha ni zmi mavla da nja sve suve ći zna čajima le fi nan si je;sve se odvi ja kaoda ra zvojsvet skeeko no mi jesu ža va pros torodlu či va nja datoni ma ko jiuprav lja judrža vom

Antropologija globalizacije (I)

Države dobivajuozbiljne zamjeneIz knjige francuskog etnologa i političkog antropologa, koja je ubiblioteci XX vek objavljena prošle godine u prevodu Ane A.Jovanović, Dani će u narednih nekoliko brojeva objaviti dijelove IIIpoglavlja, koje se bavi političkim aspektima globalizacije

pri ne li uma njenju tih re sur sa.Zbog svo je izlo že nos ti me đu vla -

di nim i tran sna ci onal nim uti ca ji ma,sa vre me na drža va de lu je unu tar re -gi onal nih i glo bal nih di na mi čkihpro ce sa; pro me ne ko je do živ lja vanu žno su po ve za ne s tim mno go -broj nim in te ra kci ja ma. Pre ma to -me, do šlo je do pra ve de sa kra li za -ci je su ve re ni te ta, uto li ko što su ja -vne po li ti ke sva ke drža ve sna žnouslov lje ne eko nom skom i fi nan sij -skom stvar noš ću ko ju vi še ni je mo -gu će kon tro li sa ti na ni vou na ci je.Ka da je reč o te ri to ri jal nos ti, va ljaima ti na umu i izvan re dno bu ja njeme tro po la tran sna ci onal nog ka -pi ta li zma: “glo bal nih ur ba nih cen -ta ra” gde je kon cen tri san zna ča jandeo glo bal ne eko nom ske mo ći i gdese ta moć sna žno va lo ri zu je. Još je -dan va žan či ni lac ko ji je do veo dosla bljenja tra di ci onal nih drža vnihme ha ni za ma je stva ra nje kro vnihor ga ni za ci ja ko je po ve zu ju u ce li -nu ve li ke oblas ti ze mlji ne ku gle: ta -kve su Evrop ska uni ja, a na ame ri -čkom kon ti nen tu Mer co sur (za je -dni čko trži šte la ti no ame ri čkih ze -ma lja) i Ale na (se ver no ame ri čkido go vor o slo bo dnoj trgo vi ni); naazij skom tlu to su Ase an (udru že -nje gru pe ze ma lja ju go is to čne Azi -je) i Apec (or ga ni za ci ja za eko -nom sku sa ra dnju ze ma lja azij skogPa ci fi ka). U nji ma se vi de obras ci

uprav ljanja pri me re ni ji za hte vi maglo ba li zo va nog sve ta i no vom, zna -tno slo že ni jem po ret ku stva ri. Svemno go broj ni je “in ter” i “trans” na -ci onal ne or ga ni za ci je - od Uje di nje -nih na ci ja i nje nih agen ci ja, pa svedo gru pa za pri ti sak i ra zno ra znihdruš tve nih po kre ta - odraz su la ga -nog izvi to pe ra va nja for me i di na mi -ke ko je su ra ni je bi le svoj stve nedrža vi i ci vil nom druš tvu. Drža va jepos ta la are na na ko joj pla ni ra nje(po licy-ma king), zbog uti ca ja tran -sna ci onal nih mre ža, ni je ce lo vi to izao kru že no ne go je fra gmen ti ra no,ras cep ka no.

Glo ba li za ci ji je svoj stve no i uvo -đe nje na dna ci onal nih po li ti ka ure gi onal nim okvi ri ma: u tom po gle -du, za pri mer se mo že uze ti Evrop -ska uni ja, ko ja ra zvi ja me đu vla di neobli ke sa ra dnje ali is to vre me no i je -din stve nu evrop sku stra te gi ju uoblas ti ma kao što su po ljo pri vre dai re gi onal ne po li ti ke, uz stva ra nje ilija ča nje pre ko gra ni čnih eko nom skihmre ža. Vi de li smo, me đu tim, da čaki u Ame ri ci ili na Pa ci fi ku ja ča ju me -đu re gi onal ne di plo mat ske ini ci ja -ti ve. Na me đu na ro dnom pla nu na -prav ljen je ogro man po mak u odno -su na sre di nu 19. ve ka, ka da su or -ga ni zo va ne sve ga dve ili tri me đu -drža vne kon fe ren ci je; jer, da nas ihse sva ke go di ne održa va na hi lja de.

Mul ti la te ral no dej stvo ne su mnji -vo je uslov lje no po tre bom da se or -ga ni zu je sa ra dnja na be zbe dno -snom pla nu u ra znim oblas ti ma kaošto su bor ba pro tiv te ro ri zma, švercdro ge, ile gal na imi gra ci ja ili pe do -fi li ja. Po je di ne drža ve te ško se mo -gu sa mos tal no su oči ti sa ovim pro -ble mi ma. Sto ga uni la te ral no dej stvoi neu tral nost vi še ni su uver lji vestra te gi je od bra ne. Glo bal ne i re gi -onal ne be zbe dno sne in sti tu ci je do -bi le su nov zna čaj. Is to ta ko, voj ne in -dus tri je po dra zu me va ju nu žnostuspos tav ljanja tran sna ci onal nihobli ka sa ra dnje i za je dni čke proi zvo -dnje; to je oli če no u džo int-ven čerskom pa ni ja ma, zdru že nim fir ma ma,po di zvo đaš tvu. Su oče na sa glo ba -li zo va nim na si ljem, na ci onal na be -zbe dnost mo ra la je da do bi je mul -ti la te ral ni ka ra kter. Da nas se ono či -me se ra ni je ba vi la je dna drža vamo že uspe šno sa vla da ti sa mo sa ra -dnjom i za je dni čkim ra dom vi še na -ci onal nih drža va.

Da li je drža va, ona kva ka kvu jeVe ber de fi ni sao - na osno vu mo no -po la si le ko ji se os tva ru je na odre đe -noj te ri to ri ji - da nas na pu tu daodu mre? Tre ba li go vo ri ti o nes ta ja -nju drža ve ili tvrdi ti, kao što ne ki či -ne, da “mo ra mo se be pro miš lja ti ne -

skim ra zme na ma, i na tom po ljupo jam gra ni ce pos ta je sve be zna čaj -ni ji i ne pri kla dni ji; 2) tran sna ci onal -ne kom pa ni je vi še ni su ve za ne za je -dno mes to i svo je se di šte mo gu da za -snu ju gde že le; 3) tran sna ci onal ni po -re dak jav lja se na po re do sa ma so -vnim kre ta nji ma ile gal nih ra dni ka ko -ji pre la ze gra ni ce drža va i kon ti ne na -ta. Kao da je glo ba li za ci ja pro me ni -la pra vi la igre: fle ksi bil na aku mu la -ci ja i do mi na ci ja fi nan sij skog ka pi ta -la po ve ća le su eko nom sku za vi snost;is to vre me no, po li ti ka stru ktur nogpri la go đa va nja, ko ju u slu ča ju ze ma -lja u ra zvo ju pod sti če Me đu na ro dnimo ne tar ni fond, ogra ni či la je ma ne -var ski pros tor na ci onal nih drža va.Do da li bi smo da su drža ve sve ma -nje ka dre da vrše pre ra spo de lu jer da -nas vi še ne ma ju do vo ljno re sur sa; taje po ja va još izra zi ti ja u ze mlja ma tre -ćeg sve ta, gde su pro gra mi stru ktur -nog pri la go đa va nja i me re šte dnje do -

6111. 9. 2015.DANI

O autoruMark Abe les je fran cus ki etno log i po li ti -

čki an tro po log. Men tor u ra du na do ktor skojte zi bio mu je Klod Le vi-Stros. Od 1979. do1995. go di ne ra dio je kao ru ko vo di lac is tra -ži va nja u La bo ra to ri ji so ci jal ne an tro po lo gi -je u Pa ri zu, a 1995. go di ne u tom gra du osno -vao je La bo ra to ri ju za an tro po lo gi ju druš tve -nih us ta no va i or ga ni za ci ja (LAIOS) i bio njendi re ktor do 2010. go di ne. Da nas je Abe les di -re ktor Fran cus ko-ar gen tin skog cen tra u Bu -enos Aire su. Ne ke od nje go vih no vi jih knji ga: Etno log u Na ro dnoj skup -šti ni (Un et hno lo gue a I’As sem blee, 2000), No vi bo ga ta ši. Etno log u Si li -kon skoj do li ni (Les No uveaux Ric hes: un et hno lo gue dans la Si li con Val -ley, 2002), Po li ti ka pre živ lja vanja (Po li tique de la sur vie, 2006), Pe king 798(Pe kin 798, 2011). Pre ove knji ge, u Bi bli ote ci XX vek 2001. go di ne objav -lje na je Abe le so va An tro po lo gi ja drža ve (An thro po lo gie de l’ Etat, 1990).

11. 9. 2015.62

za vi sno od nje”? Nad te ri to ri jal nadi men zi ja mre ža i pro ce sa ne po sre -dno ugro ža va ide ju su ve re ni te ta.Bar je ta ko uko li ko sma tra mo, kaoJan Art Sol te, da su ve re ni tet zna či tež -nju drža ve da pro gla si za kon ko ji jevrho vni (u od sus tvu sva ke dru ge na -dre đe ne vlas ti), sve obu hva tan (jer seodno si na sve aspe kte druš tve nog ži -vo ta) i is klju čiv (jer ima ne po de lje -nu vlast). Me đu tim, da nas su am bi -ci je drža ve ogra ni če ne po tre bom dase uspos ta ve me đu vla di ni obli cisa ra dnje i da oja ča ju pre ko gra ni čnii in fra drža vni vi do vi so li dar nos ti.

Na de lu je je dan oblik stra ti fi ko -va nog na či na ja vnog uprav ljanja(mul ti layered pu blic go ver nan ce)ko je je mno gos tru ko po la ri zo va no- glo bal no, re gi onal no, lo kal no. Onotre ba da se us kla di sa ra zvo jem pri -va tnog obli ka uprav ljanja: ne vla -di nim or ga ni za ci ja ma, fon da ci ja ma,think tan ko vi ma, trgo vin skim udru -že nji ma, ma fi ja škim stru ktu ra ma.Ni ma lo slu čaj no, mno gi pro gra mi zako je je ra ni je bi la za du že na drža vabla gos ta nja da nas su pri va ti zo va nii pre da ti u na dle žnost ne vla di nih or -ga ni za ci ja. Evo broj ki za po re đe nje:u tim pro gra mi ma zas tu plje nostne vla di nih or ga ni za ci ja od 1973.do 1988. go di ne bi la je šest od sto, dokse de ve de se tih po pe la na 30 od sto;za tim, ogro mno je po ras tao bu džetne vla di nih or ga ni za ci ja kao što suCA RE (naj ve ća hu ma ni tar na or ga -ni za ci ja za uka zi va nje po mo ći naugro že nim po dru čji ma), MSF(udru že nje le ka ra bez gra ni ca) iliOXFAM (kon fe de ra ci ja 17 hu ma ni -tar nih or ga ni za ci ja). Na du go ro čnopla ni ra nje (po licy-ma king) od saduti ču tran sna ci onal ni akte ri po te kliiz ova kvih or ga ni za ci ja. Nji ho veakti vnos ti bi le su uoč lji ve u mul ti la -te ral nim pre go vo ri ma o kli mat skimpro me na ma. Na toj ra vni ne za ne -mar lji vu ulo gu ima ju fon da ci je kaošto je For do va, ko ja je da la eko -nom ske struč nja ke za održi vi ra zvoji pro mo vi sa la ze le nu re vo lu ci ju; za -tim, je dan od naj po zna ti jih sku po -va či ji je cilj pla ni ra nje glo bal neeko nom ske bu du ćnos ti sva ka ko jeSvet ski eko nom ski fo rum u Da vo su.Na po lju eko no mi je stvo re ne sumo ćne po slo vne aso ci ja ci je kao štoje Wor ld Bu si ness Co un cil osno van1995. go di ne ili fon da ci je Pac kard iRo kfe ler ko je su akti vne u oblas ti ure -đe nja i za šti te ži vo tne sre di ne.

Pre ma to me, ako drža va i pre ži -vi, bi će to po ce nu odus ta ja nja oddo sa daš nje tež nje da bu de je di nosre di šte sva kog obli ka re gu la ti ve.Drža vnom su ve re ni te tu je od zvo ni -lo; otpo če lo je raz do blje pos tsu ve -

re ne drža ve, zna tno pro ši re ne iuklju če ne u ši ri pro ces slo že ne istra ti fi ko va ne re gu la ti ve, što ja čaulo gu ci vil nog druš tva. Te ri to ri ja idrža va vi še ni su po ve za ne na is klju -čiv na čin; uve de ni su ni voi uprav -ljanja ko ji se pros ti ru unu tar i izvangra ni ca. Us ta nov lje ni su no vi obli cimul ti la te ral ne i glo bal ne po li ti ke. Go -di ne 1909. pos to ja lo je 37 me đu na -ro dnih vla di nih or ga ni za ci ja i 176me đu na ro dnih ne vla di nih or ga ni -za ci ja; sre di nom de ve de se tih prvihje bi lo 5.500, a broj dru gih na ras taoje na 90.260. Stvo re na je gus ta mre -ža akti vnos ti pri no vo nas ta lim or ga -ni za ci ja ma i fo ru mi ma kao što suUje di nje ne na ci je, G8, Me đu na ro -dni mo ne tar ni fond, Svet ska trgo vin -ska or ga ni za ci ja i Evrop ska uni ja.

PO ME RA NJE PO LI TI ČKE RA -VNI, RAS PRA VE I KON TRO VER -ZE:Sve do ci smo, da nas, oš trih ras -pra va i su ko ba miš ljenja oko uti ca -ja glo ba li za ci je na po li ti čku ra van ina na či ne uprav ljanja. Po jam drža -vnog su ve re ni te ta, ko ji je bio od naj -ve će va žnos ti u oblas ti po li ti čke fi -lo zo fi je i akci je, sa da je do ve den upi ta nje zbog eko nom ske me đu za -vi snos ti sve ta i po tre be da se uprav -ljanje fi nan sij skim i ljud skim to ko -vi ma sta vi u ši re okvi re. Ra zu me se,gra ni ce i da lje pos to je; to su one te -ri to ri jal ne me đe za hva lju ju ći ko ji -ma ra zli ku je mo na ci onal ne drža vepo nji ho vim oso be nos ti ma. Osimto ga, kao što re či to sve do če da naš -nji su ko bi u sve tu, i da lje je go to vosvu da pri su tan za htev za pu noispo lja vanje drža vnog su ve re ni te ta.Me đu tim, po li ti ka ve li kih si la, ko jaje svoj vrhu nac do ži ve la to kom hla -dnog ra ta i kon kre ti zo va la se u po -la ri zo va nom svet skom po ret ku idu bo kom ja zu izme đu Is to ka i Za -pa da, da nas je us tu pi la mes to slo -že ni joj stvar nos ti; nju odli ku je dvos -tru ki pro ces. S je dne stra ne, na -ime, pos to ji pri vi dna he ge mo ni ja je -di ne su per si le, Sje di nje nih Drža va;s dru ge, pri me tno je da ta or ga ni zo -va na moć sla bi pred na si ljem, onimko je je svoj naj spe kta ku lar ni ji izrazdo bi lo 11. sep tem bra. “Ra zu đe -nost i ras cep ka nost me đu na ro -dnog na si lja, ko je da nas ima vi še so -

ci jal ni ne go po li ti čki ka ra kter, de zo -ri jen ti še to pov ske ce vi i obe šmi slja -va sno ve o an ti ra ke tnim pro je kti li -ma”, pi še Ber tran Ba di.

Je dan od naj vi dlji vi jih uči na kaglo ba li za ci je je ve li ki po rast ne je -dna kos ti, pre sve ga izme đu Se ve rai Ju ga, kao i ras ta ka nje tra di ci onal -nog so ci jal nog i kul tur nog tki va. Uta kvom okru že nju, po ja va no vih vi -do va na si lja, ko ji po dra zu me va juma nje-vi še so fis ti ci ra ne na či ne sa -mo žrtvo va nja, izme ni la je kla si -čne okvi re po le mo lo gi je. Drža vnasi la vi še ne ma mo no pol; od sad jenaj va žni je dej stvo ra zu đe nih mo -bil nih mre ža, ne ve za nih za odre đe -ne te ri to ri je. Ti me su uz drma nepre đaš nje stra te gi je či ja je prven -stve na odli ka bi lo cen tra li zo va nous troj stvo; a one su, ve li kim de lom,po či va le na in dus tri ji na oru ža nja.

To je na ja va po ja ve ko ju Ber tranBa di na zi va “ne moć si le”. Sa vre me -ni me đu na ro dni odno si, pri me ću jeon, ušli su u no vo raz do blje. Lo gi kasi le pred stav lja, u pu nom smi slu re -či, is to rij sku pro vo ka ci ju; jer, onanei zbe žno do vo di do nes ta bil nos ti isu ko ba. Dru gim re či ma, mon di ja li -za ci ja je ko re ni to pro me ni la pred sta -vu o si li za sno va noj na pri ma tu na -ci onal ne drža ve; na mon di ja li zo -va noj sce ni, to ko vi te ro ri zma ima juis ti in ten zi tet kao pro tok in for ma ci -ja ko ji ih, šta vi še, umno ža va. Mo ždaje vre me da pos ta ne mo sve sni zas -ta re los ti onog me ha ni zma uprav -ljanja ko ji je bio pri su tan i de la tan uce lom 20. ve ku. Glo ba li za ci ja je, da -kle, do ve la u pi ta nje na ci onal nudrža vu, ko ja se te me lji la na na če luizo mor fi zma na ro da, te ri to ri je i le gi -ti mnog su ve re ni te ta. Ras tu ći brojde te ri to ri ja li zo va nih gru pa, “ra zno -li ke di ja spo re” go to vo svu da na pla -ne ti, uzro ko vao je stva ra nje no vih,tran slo kal nih for mi so li dar nos ti.

Nas ta le su no ve iden ti tet skekon stru kci je na dna ci onal nih ra -zme ra. Na svoj na čin, drža vne po -li ti ke do pri no se da ljem održa va njuova kve si tu aci je, po što za po sle di -cu ima ju mi gra tor na kre ta nja. Ar -džun Apa du raj je is ta kao ve li kuhe te ro ge nost tih vi do va kru že njasta no vniš tva. Izbe gli ce, kva li fi ko va -ni in dus trij ski ra dni ci, slu žbe ni ci

DANI

feljton

Glo bal ne ire gi onal nebe zbe dno snein sti tu ci je do bi lesu nov zna čaj.Is to ta ko, voj nein dus tri jepo dra zu me va junu žnostuspos tav ljanjatran sna ci onal nihobli ka sa ra dnje iza je dni čkeproi zvo dnje

DANI 6311. 9. 2015.

me đu na ro dnih or ga ni za ci ja i tu ris -ti pred stav lja ju, na pri mer, ve omara zli či te ti po ve mi gra na ta. Ipak, usvim na bro ja nim slu ča je vi ma, kre -ta nje u pla ne tar nim ra zme ra mauslo vi lo je no ve su bje kti vne re fe ren -ce; iden ti fi ko va nje sa te ri to ri jom idrža vom pos ta je, ta ko, sve vi šeana hro na po ja va. Izbe gli ce, tu ris ti,stu den ti, ra dni ci mi gran ti - sve suto izme šte ne “tran sna ci onal ne”gru pe. Po Apa du ra ju, na ci onal nadrža va se te me lji la na pos to ja nju te -ri to ri jal nih gra ni ca. Sa za vršet komhla dnog ra ta, svet je iz gu bio svo jupre đaš nju po de lje nost na dva po -la i za me nio je je dno po lar nim mul -ti cen tri čnim us troj stvom, kao po -sle di com eko nom ske in te gri sa -nos ti pla ne te. Na ci ona li zmi ni po -što ni su nes ta li, ali vi še ne ma judrža vne okvi re. Sa da iden ti te ti ima -ju in fra drža vne ili su pra drža vnere fe ren tne ta čke, pa do la zi do no -vog ra spi ri va nja etni čkih na ci ona -li za ma či je su di men zi je tran sna ci -onal ne; njih tre ba ra zma tra ti ukon tek stu ma so vnih mi gra ci ja iima ti u vi du da im u pri log ide na -gli ra zvoj di gi tal nih te hno lo gi ja imo gu ćnost da se po ru ke ša lju s kra -ja na kraj pla ne te. Ta ko nas ta ju“di ja spo re s ra znim gru pa ma za tvo -re nim u svo je me hu re; te di ja spo -re me đu so bno se ra zli ku ju i pred -stav lja ju mel ting pot no vog po li ti -čkog pos tdrža vnog po ret ka”.

Je dan od kraj njih za klju ča ka kako jem vo de Apa du ra je va za pa ža -nja gla sio bi da smo za ko ra či li upos tdrža vno raz do blje. No ve vi -do ve or ga ni zo va nja, ko ji su od po -li ti čki pre su dnog zna ča ja za ra zli či -te oblas ti po put za šti te pri ro dne sre -di ne, eko no mi je ili hu ma ni tar nede la tnos ti, odli ku ju pro to čnost igip kost - oso bi ne ko re ni to ra zli či -te od kru tih stru ktu ra tra di ci onal -nih drža vnih apa ra ta. Za taj no vi po -li ti čki mo del, ne po sre dno uko re -njen u ci vil no druš tvo i po le tno na -dre đen drža vnim gra ni ca ma, ka ra -kte ris ti čne su ne vla di ne or ga ni za -ci je ko je ve li kom brzi nom ni čusvu da na pla ne ti, čes to zbog nje nihkri znih ža ri šta. Ta kvo tran sdrža -vno us troj stvo, sve svoj stve ni jemon di ja li zo va nom sve tu, na me ćestva ra nje no vih mre ža so li dar nos -ti i ma nje kru tih, pro men lji vih na -či na de lo va nja. Nas ta ju no vi obli -ci pos tdrža vnih su ve re ni te ta; ide -ja pa tri oti zma ni je iz gu bi la, me đu -tim, svo ju vre dnost - uto li ko što jeod sad na de lu “po kre tlji vi, vi šes tru -ki i kon tek stu al ni” pa tri oti zam.

Apa du raj se na do ve zu je, za pra -vo, na te ze po li to lo ga Džej msa Ro -

znoa: po miš ljenju ovog te ore ti ča ra,drža va vi še ne ma klju čnu ulo gu usve tu gde je pri mat do bi lo “uprav -ljanje bez vla de”. Jer, uprav ljanje se vi -še ne svo di sa mo na one us ta no ve ior ga ni za ci je ko je su for mal no za du -že ne za me đu na ro dne po slo ve. Onood sad po dra zu me va na re dbo da -vne me ha ni zme us tro ja va nja druš -tve nog sis te ma i na či na de lo va nja ta -ko da se sis te mu osi gu ra ju be zbe -dnost, na pre dak, ce lo vi tost, red ikon ti nu itet. Ro zno ko ris ti poj mo vekon tro le i ma ne vri sa nja (ste ering).

Mo že li se go vo ri ti o glo bal nomuprav ljanju? Da, ako pod tim po -dra zu me va mo održiv i de lo tvo ransis tem pra vi la pri men ljiv u od sus -tvu po li ti čke i le gal ne vlas ti, a ko ji nepo zna je geo graf ske gra ni ce. Odli -ku je ga bez broj me ha ni za ma kon -tro le, što od nje ga či ni mul ti di -men zi onal ni pro ces ne po tči njenne kom for mal nom, je dno zna čnom

vrho vnom auto ri te tu. Ro zno u to -me vi di no vi vid anar hi je, upra vozbog od sus tva na dre đe nog auto ri -te ta i či nje ni ce da fle ksi bil nost i rastbro ja me ha ni za ma kon tro le uspe -šno uni šta va ju sva ku mo gu ćnostpos to ja nja sre diš nje vlas ti.

U pos thla dno ra tov skom sve tunas ta li su no vi obli ci ma ne vri sa nja,bo lje pri la go đe ni pro me na ma idej stvu no vih ko mu ni ka ci onih te -hno lo gi ja. Vi še ne pos to ji je din -stve ni svet ski po re dak ne go sa mo“ko he ren tni dže po vi”, de la tni nara zli či tim ni vo ima. Već i sa ma ide -ja drža vnog su ve re ni te ta po dri ve naje či nje ni com da su se po ja vi li mno -go broj ni me ha ni zmi kon tro le unu -tar i izvan drža vne ju ris di kci je. Zbogmo gu ćih ne re da i nes ta bil nos tisvoj stve nih toj no voj mul ti cen tri čnojkon fi gu ra ci ji, do la zi do mno go -broj nih po me ra nja mes ta iz ko jih seuprav lja; nji hov broj ras te na ra vni -ma ko je su “in fra” i “su pra” drža vne.

Na po re do sa ti me, pro ces

“uprav ljanja bez vla de” us tu pames to or ga ni za ci ja ma ko je stva raci vil no druš tvo. To se odvi ja podvo smer nom na če lu “odoz go na -do le” i “odoz do na go re” (top-downi bot tom-up). Odraz ovo ga su, na je -dnom kra ju lan ca, no ve me đu vla -di ne in sti tu ci onal ne stru ktu re ko -je osni va ju drža vni apa ra ti; na dru -gom kra ju lan ca do šlo je, pak, dostva ra nja or ga ni za ci onih for mi us -kla đe nih sa za hte vi ma ja vnos ti i im -pe ra ti vi ma eko nom skog ži vo ta.

Uprav ljanje ka kvo opi su je Ro znohi bri dnog je ka ra kte ra; tu koe gzis ti -ra ju tra di ci onal ni obli ci vlas ti i ko re -ni to no vi, do sad ne vi đe ni po sre du -ju ći me ha ni zmi izme đu gor njih ido njih ni voa. Ovaj vid uprav ljanjauklju ču je ne sa mo po li ti čku ra van ne -go i dru ge akte re po te kle iz ci vil nogdruš tva. U sve tu ko jem sve vi še pre -te ra zno vrsne tur bu len ci je - te ro ri -zam, po rast nu kle ar nog na oru ža -

nja, ma fi ja ške kri ju mčar ske stru ktu -re - na me će se nu žnost tran sdrža -vnog uprav ljanja. Ja ča nje onih te la či -ji je cilj da obe zbe de re gu la ti vu u ši -rim ra zme ra ma sim pto ma ti čno je zaonu vrstu evo lu ci je ko ja je Ber tra naBa di ja na ve la da ja sno is ta kne pi ta -nje “sve ta bez su ve re ni te ta”. Po la ze -ći sa sli čnog sta no vi šta, Ul rih Bek jeglo ba li za ci ju de fi ni sao kao druš tvobez drža ve-sve ta, bez svet ske vla de.Po sre di je ne or ga ni zo va ni ka pi ta li -zam u stal noj ek span zi ji. Po ovom so -ci olo gu, no vi tet ni je u po ja va ma in -te ra kci je ni ti u uspos tav ljanju gus tihi pre ko gra ni čnih mre ža, već u na či -nu na ko ji lju di opa ža ju tu po ja vutran sgra ni čnih stru ktu ra i taj “ne lo -ka li zo va ni” ka ra kter za je dni ce. Od sa -da je sva ko sves tan pos to ja nja glo bal -nih eko lo ških opa snos ti i stvar nos tika kvu pred stav lja ju tran skul tur niodno si. Sa is kus tvom Evrop ske uni -je, uti caj i moć tran sdrža vnih akte rapos ta li su mer lji vi i oči gle dni.

(Nastaviće se)

Ras tu ći brojde te ri to ri ja -li zo va nih gru pa,“ra zno li kedi ja spo re”go to vo svu da napla ne ti,uzro ko vao jestva ra nje no vih,tran slo kal nihfor miso li dar nos ti