Angina pectorisAngina pectoris

Angina pektoris je medicinski naziv za bol u grudima ili nelagodan osećaj zbog koronarne bolesti srca.

Simptomi angine pektoris nastaju kada srce ne dobija dovoljno kiseonika. To se naziva ishemija. Nastaje zato što su arterije sužene, a najčešći uzrok njihovog suženja je ateroskleroza.

Angina pektoris se može pojaviti i kod ljudi koji imaju bolest srčanih zalistaka, hipertrofičnu kardiomiopatiju (bolest srca gde dolazi do njegovog uvećanja) ili visoki krvni pritisak

Šta je angina pectoris

-Simptomi su nelagodnost, bol, stezanje, gušenje u prsima ili blizini prsiju ispod prsne kosti .

Simptomi

- Pacijent raširenom šakom pokazuje gde ga boli. - Bol se može se širiti u ruku, vilicu ili trbuh. - Bol nije tačno lokalizirana

- do boli može doći i u stanju mirovanja; - obično kratki bolovi u trajanju od 1 do 15 minuta; - bolovi obično nestaju nakon odmora i/ili nitroglicerina

- Na primer, trčanje za autobusom može pokrenuti napad angine.

- Tokom vežbanja, usled jakih emocija ili ekstremne temperature.

Angina je znak povećanog rizika od srčanog udara, zastoja srca i iznenadne srčane smrti. 

- Stabilna angina Uvek je nečim izazvana, epizode anginoznog bola su predvidive. Usled fizičkog ili emotivnog napora.

- Nestabilna angina Kod osoba sa nestabilnom anginom, bol u grudima je neočekivan. Osećaj nelagodnosti može biti teži i duži nego kod tipičnog anginoznog bola. Najčešći uzrok je smanjen protok krvi do srčanog mišića, jer

su koronarna arterija sužene usled ateroskleroze. Uzrok mogu biti i upale i infekcije.

Vrste angine pectoris

Prinzmetal angina

- Nastaje bez povoda usled spazma (grča) koronarnih arterija (arterija koje ishranjuju srce).

- Uvek se javlja kod osoba koje miruju, nikakav prethodni napor ne izaziva aniginozni bol

1. Duvanski dim, nikotin sužava arterije, a ugljen monoksid iz

cigarete smanjuje mogućnost vezivanja kiseonika za hemoglobin i tako njegovu distribuciju do ćelija.

2. Visok krvni pritisak 

3. Stres

Faktori rizika

4. Gojaznost

5. Smanjena fizička aktivnost

6. Prekomeran unos alkohola (dozvoljena je samo 1 čašica rakije od 0,5dl ili jedna čaša vina od 2dl

dnevno)  

Da bi se sprečio nastanak angine pektoris ili da bi se smanjila učestalost angionoznih napada, potrebne su promene u svakodnevnom životu.

- Ishrana treba da bude sa niskim procentom masti, da bi se sprečilo povećanje nivoa holesterola i triglicerida u krvi, a masti koje se unose treba da sadrže više Omega3 masnih kiselina.

- Obroci treba da budu prepolovljeni, ali učestaliji.

Kako se izboriti sa problemom

- Isto tako treba voditi računa o količini soli u ishrani i unosu dovoljne količine tečnosti, 2-3 litre dnevno.

- Fizička aktivnost, kao i ishrana, treba da je umerena, svakodnevna i prilagođeva zdravstvenom stanju pacijenta.

- Neophodne su redovne kontrole kod kardiologa i lekara opšte prakse i redovno uzimanje propisane terapije 

Lečenje angine pektoris počinje, pre svega, eliminisanjem faktora rizika, a potom se primenjuje medikamentozna terapija, koja podrazumeva suzbijanje i sprečavanje napada.

Kod stabilne angine pektoris uzimaju se lijekovi:- Nitroglicerin - Betablokatori

Kod nestabilne se uzimaju kalcijumantagonisti.

LIJEČENJE

• U suzbijanju napada angine pektoris nitroglicerin se primenjuje sublingvalno, najčešće u obliku spreja, koji deluje već za sedam sekundi, a trajanje dejstva je od 15 do 30 minuta.

• Nitroglicerin širi periferne venule i time dovodi do povećanja koronarnog krvotoka i smanjenog opterećenja srčanog mišića, čime se smanjuje njegov rad i potreba za kiseonikom.

Ako, uprkos uzimanju jedne doze nitroglicerina bolovi ne prestaju, može se uzeti još jedna doza. Ne popusti li bol na dve doze (bol traje duže od pola sata), bolesnik treba hitno da pozove kardiologa, koji će obaviti pregled i proceniti šta dalje da se uradi.

Kad je reč o sprečavanju napada angine pektoris uzimaju se nitrati dugotrajnog delovanja (isosorbiddinitrat - Isosorb, isosorbid-5 aminomononitrat – Monizol, molsidomin - Molicor) koji deluju na isti način kao nitroglicerin, ali im delovanje nastupa sporije (nakon 30 minuta) i traje duže (osam do 12 sati, u retard oblicima do 24 sata).

Kardioselektivni beta blokatori (atenolol, metoprolol, bisoprolol, nebivolol)

- suzbijanjem simpatičke stimulacije, - usporavaju frekvencu srca, - smanjuju snagu kontrakcije srčanog mišića, - potrebu za kiseonikom i - arterijski krvni pritisak .

Kalcijumski antagonisti (verapamil, diltiazem, nifedipin, amlodipin, lerkanidipin),

blokadom ulaska kalcijuma u srčani mišić i glatke mišiće perifernih krvnih sudova, dovode do:

- pada arterijskog pritiska, - smanjuju kontrakcijsku snagu srčanog mišica, - usporavaju srčanu frekvenciju (verapamil, diltiazem) i - šire sudove.

Istovremeno je, dakle, poboljšana koronarna cirkulacija i smanjena potreba ishemičnog srčanog mišića za kiseonikom.

Acetilsalicilna kiselina (aspirin), u dozi od 75 do 100 mg dnevno, inhibira agregaciju trombocita i time sprečava nastajanje koronarne tromboze (infarkta miokarda).

Klopidogrel (Plavix, Zylt) 75 mg dnevno:- pojačava dejstvo Aspirina, - takođe inhibira agregaciju trombocita i - sprečava stvaranje krvnog ugruška.

Kod težih oblika bolesti i kod prisustva udruženih oboljenja, posebno neuroloških, predstvalja indikaciju za kombinovanje sa Aspirinon u sklopu dvojne antiagregacione terapije

Razvoj težih oblika ishemijske bolesti srca sprječiće će:

- blagovremeno postavljena dijagnoza, - redukcija faktora rizika, - adekvatna terapija i - redovne kardiološke kontrole.