analiza rada predajne stanice iz koje se … · termički neizolovanih objekata ima jako veliku...
TRANSCRIPT
ANALIZA RADA PREDAJNE STANICE IZ KOJE SE TOPLOTNOM ENERGIJOM SNABDEVA OBJEKAT PREDIMENZIONISANE
TOPLOTNE SNAGE
ANALYSIS OF PERFORMANCE OF THE SUBSTATION FROM WHICH THE HEAT ENERGY SUPPLY FACILITY OVERSIZED THERMAL POWER
Vladimir RADULOVIĆ,
Savez energetičara Srbije, Zetska 11, 11000 Beograd, [email protected]
Jedan od najvažnijih tehničkih podataka koji definiše režim rada predajnih stanica i samim tim kvalitet grejanja stambenih i poslovnih objekata je instalisana toplotna snaga za grejanje. Analizom
toplotnih snaga predajnih stanica preko kojih se toplotnom energijom za grejanje snabdevaju stambeni objekti utvrđeno je da veliki broj termički neizolovanih objekata ima jako veliku projektnu
instalisanu toplotnu snagu koja svedena na jedinicu zagrevne površine (projektna specifična instalisana toplotna snaga) iznosi i do 200 W/m2. Što je još interesantnije ovako veliku projektnu
specifičnu instalisanu toplotnu snagu imaju i objekti izgrađeni posle 2000. godine. Tako na primer stambeni objekti izgrađeni 2003. godine u naselju „Čukarička padina“ imaju projektnu specifičnu
instalisanu toplotnu snagu od 192 do 207 W/m2. Da bi se utvrdilo da li objekti sa ovako velikom projektnom instalisanom toplotnom snagom stvarno imaju potrebu za tom snagom izvršena je
analiza režima rada PS Radnička 50 iz koje se toplotnom energijom snabdeva objekat izgrađen 2003. godine u naselju „Čukarička padina“. Rezultati analize prikazani su u ovom radu.
Ključne reči: predajna stanica; toplotna snaga; protok; temperaturni dijagram
One of the most important technical data that defines the operation of substations and consequently the quality of heating residential and commercial buildings is installed thermal power for heating.
The analysis of thermal power substations through which the thermal energy for heating supply residential buildings was found that a large number of thermally non-insulated buildings have a
very large installed thermal power project which reduced per unit of heated surface (project specific installed thermal power) amounts to 200 W/m2. What's even more interesting, this big
project specific Installed Thermal power have facilities built after year 2000. For example, residential buildings built in year 2003 in the "Čukarička padina" have a specific project the
installed heating power from 192 to 207 W/m2. In order to determine whether objects with such a large project installed thermal power are really in need of that strength was analyzed mode
substation “Radnička 50” from which the heat energy supply facility built in 2003 in the "Čukarička padina". Results of the analysis are presented in this paper.
Key words: substation; thermal power; flow; temperature diagram
I. Uvod Jedan od najvažnijih tehničkih podataka koji definiše režim rada predajnih stanica (PS) i samim tim
kvalitet grejanja stambenih i poslovnih objekata je instalisana toplotna snaga za grejanje. Osim toga vrednost instalisane toplotne snage značajno utiče na veličinu godišnjih troškova koji se fakturišu potrošačima kao naknada za isporučenu toplotnu energiju izmerenu u PS korišćenjem merila toplote. Analizom toplotnih sna-ga PS preko kojih se toplotnom energijom za grejanje snabdevaju stambeni objekti utvrđeno je da veliki broj termički neizolovanih objekata ima jako veliku projektnu instalisanu toplotnu snagu koja svedena na jedinicu zagrevne površine (projektna specifična instalisana toplotna snaga) iznosi i do 200 W/m2. Što je još intere-santnije ovako veliku projektnu specifičnu instalisanu toplotnu snagu imaju i objekti izgrađeni posle 2000. godine. Tako na primer stambeni objekti izgrađeni 2003. godine u naselju „Čukarička padina“ imaju pro-jektnu specifičnu instalisanu toplotnu snagu od 192 do 207 W/m2. Da bi se utvrdilo da li objekti sa ovako
velikom projektnom instalisanom toplotnom snagom stvarno imaju potrebu za tom snagom izvršena je anali-za režima rada PS Radnička 50 iz koje se toplotnom energijom snabdeva objekat izgrađen 2003. godine u naselju „Čukarička padina“. Navedena PS pripada sistemu daljinskog grejanja (SDG) „Banovo Brdo“.
II. Analiza toplotnih gubitaka stambenih objekata izgrađenih u periodu 1950–1980. godina
Predmet analize je tipski stambeni objekat izgrađen 1967. godine. Objekat se sastoji od podruma, pri-zemlja i osam spratova. Zagrevna površina objekta iznosi 1526 m2. Spoljni omotač je zidan opekom debljine 38 cm. Međuspratna konstrukcija je izgrađena od monta blokova. Prozori su na celom objektu od drveta sa dvostrukim krilima. Na slici 1 prikazana je osnova sprata opisanog objekta. Za objekat je izvršen kontrolni proračun toplotnih gubitaka, transmisionih i ventilacionih [3]. Rezultati proračuna prikazani su u tabeli 1.
U proračunu su korišćeni sledeći osnovni podaci: Koeficijent prolaza toplote za drvene dvostruke prozore U1 [W/m2 K] 2,9; Koeficijent prolaza toplote za drvena balkonska vrata U2 [W/m2 K] 2,3; Koeficijent prolaza toplote za spoljašnji zid od opeke debljine 38cm U3 [W/m2 K] 1,6.
Prema drugom kontrolnom proračunu [1] za isti objekat ukupni gubici toplote iznose 212.862 W, a ukupni gubici toplote svedeni na jedinicu zagrevne površine imaju vrednost od 139 W/m2.
Slika 1. Osnova sprata objekta Po+Pr+VIIIsp
Tabela 1. Rezultati proračuna toplotnih gubitaka
Na osnovu prikazanih rezultata oba kontrolna proračuna može se zaključiti da se dobijeni rezultati u oba kontrolna proračuna dobro slažu. Obzirom da se karakteristike izgradnje stambenih objekata u Beogradu nisu menjale od 1950 godine kada je počela intenzivna izgradnja pa do 1980. godine može se zaključiti da gornja granična vrednost projektne specifične instalisane toplotne snage, za sve objekte izgrađene u tom periodu, ne prelazi vrednost od 140 W/m2. Inače period između 1950 i 1980. godine je period najveće stambene iz-gradnje u kome je stambeni fond povećan 2,45 puta [5]. U periodu posle 1980. godine karakteristike iz-gradnje stambenih objekata su poboljšane pre svega u smislu kvalitetnije izrade stolarije i predfabrikovanih građevinskih elementa koji se koriste u izgradnji stambenih objekata. Iz tog razloga može se zaključiti da za stambene objekte izgrađene posle 1980. godine, bez toplotne izolacije, vrednost specifične projektne instali-sane toplotne snage takođe ne prelazi vrednost od 140 W/m2.
Projektna tem-peratura
spoljašnjeg vazduha
Projektna tem-peratura zagre-vanih prostorija
Koeficijent trans-misionihgubitaka
Koeficijent ventila-cionih gubitaka
Ukupni gubici toplote
Ukupni gubici toplote po jedinici zagrevne površine
tsp [°C] tu [°C] HT [W/K] HV [W/K] Q [W] q [W/m2]
Projektna tem-peratura
spoljašnjeg vazduha
Projektna tem-peratura zagre-vanih prostorija
Koeficijent trans-misionihgubitaka
Koeficijent ventila-cionih gubitaka
Ukupni gubici toplote
Ukupni gubici toplote po jedinici zagrevne površine
tsp [°C] tu [°C] HT [W/K] HV [W/K] Q [W] q [W/m2]
-18 20 4791 1224 202.719 133
III. Tehničke karakteristike PS Radnička 50 i pripadajućeg objekta
Predajna stanica u ul. Radnička 50 snabdeva toplotnom energijom stanove i poslovne lokale u objektu sa 4 ulaza: Radnička 46, 48, 50 i 52. Objekat se nalazi u naselju “Čukarička padina”. Prema projektnoj do-kumentaciji instalisana toplotna snaga stambenog prostora iznosi 938,9 kW, poslovnog prostora 40,8 kW, što ukupno za objekat iznosi 979,7 kW. Prema podacima OC “Marketing i prodaja” površina stambenog prostora iznosi 4976 m2, instalisana toplotna snaga stambenog prostora iznosi 954,0 kW, poslovnog prostora 39,1 kW, što ukupno za objekat iznosi 993,1 kW.
Projektovane tehničke karakteristike PS prikazane su u tabeli 2.
Tabela 2. Tehničke karakteristike PS
1) Kućno razvodno postrojenje.
IV. Novi režim rada PS
Polazeći od činjenice da je projektovana specifična instalisana toplotna snaga objekta velika i da iznosi 192 W/m2 pristupilo se izmeni režima rada PS. Saglasnost za izmenu režima rada i praćenje rada PS po no-vom režimu dobijena je od predsednika Skupštine stanara zgrade i pomoćnika direktora OC “Proizvodnja” za sektor “Cerak”. Izmena režima rada obuhvatila je:
-—Redukciju projektne instalisane toplotne snage; -—Promenu temperaturnog režima; -—Redukciju projektnog protoka u PS; -—Izrada novog temperaturnog dijagrama po kome se vrši regulacija temperature u napojnom vodu
instalacije za radijatorsko grejanje.
V. Redukcija projektne instalisane toplotne snage
Redukovana instalisana toplotna snaga objekta određena je po sledećem obrascu:
gde je:
Qrinsts [kW] redukovana instalisana toplotna snaga stambenog prostora;
Qrinstp [kW] redukovana instalisana toplotna snaga poslovnog prostora;
As [m2] zagrevana površina stambenog prostora;
qsg [W/m2] granična vrednost projektne specifične instalisane toplotne snage za stam-beni prostor;
Qinstp [kW] instalisana toplotna snaga poslovnog prostora;
0,76 [ / ] faktor smanjenja instalisane toplotne snage usled svođenja projektne tem-perature spoljašnjeg vazduha na -12 °C i izuzimanja dodatka na prekid loženja.
Projektna instalisana toplotna snaga 979,7 kW
Nazivni prečnik cevovoda DN100
Temperaturni režim PS 130/90 °C
Temperaturni režim KRP 1) 90/70 °C
Protok vode u PS 21,6 m3/h
Protok vode u KRP 43,0 m3/h
Razmenjivač toplote Proizvođač: TRACO; TIP: LPM LSL1- 116
Merilo toplote Proizvođač: DANFOSS; Tip merila protoka: SONO 2500CT; DN65; Tip računske jedinice: INFOCAL 5;
Kombi ventil Proizvođač: DANFOSS; Tip ventila: AFQM DN80; Tip pogona: AMV 410
)10(76,0 3instpsgsrinstprinstsrinst QqAQQQ �������
�
Za As = 4976 m2; qsg = 140 W/m
2 i Qinstp = 39,1 kW dobija se
1:
Proračunom su dobijene sledeće vrednosti redukovane instalisane toplotne snage:
—Redukovana instalisana toplotna snaga stambenog prostora 529,4 kW;
—Redukovana instalisana toplotna snaga poslovnog prostora 29,7 kW;
—Redukovana instalisana toplotna snaga objekta 559,1 kW.
VI. Promena temperaturnog režima
Svi SDG u JKP “Beogradske elektrane” od 2005 rade sa nazivnim temperaturnim režimom toplo-
vodne mreže 120/65 °C. Ovaj temperaturni režim je nižeg temperaturnog nivoa od do tada korišćenih viso-
kotemperaturnih režima 130/90 °C; 130/75 °C; 140/75 °C i 150/75 °C. Temperaturni režim instalacije za
radijatorsko grejanje je takođe snižen sa 90/70 °C na 80/60 °C.
Prednosti korišćenja niskotemperaturnog režima u odnosu na visokotemperaturne režime su mnogo-
struke:
―Smanjeni toplotni gubici u toplovodnoj mreži;
―Povećanje energetske efikasnosti naročito u kogenerativnim postrojenjima;
―Upotreba jeftinijih materijala u SDG i instalacijama za grejanje i pripremu potrošne tople vode
(PTV);
―Minimalno štetno dejstvo hlorida (Cl) u napojnoj vodi toplovodne mreže na grejne površine
razmenjivača toplote i drugu opremu izrađenu od nerđajućeg čelika i dr.
Iz navedenih razloga za dalje proračune je umesto postojećeg režima toplovodne mreže 130/90 °C us-
vojen režim 120/65 °C, a u instalaciji za radijatorsko grejanje umesto režima 90/70 °C usvojen je režim
80/60 °C. SDG “Banovo Brdo” i dalje radi po starom temperaturnom režimu 130/90 °C.
VII. Redukcija projektovanog protoka
Maksimalni protok u PS je određen za Qrinst = 559,1 kW i temperaturni režim 120/65 °C. Protok je
određen po sledećem obrascu:
gde je:
Qrinst [kW] redukovana instalisana toplotna snaga objekta;
ρp [kg/m3] gustina vode za temperaturu 65 °C;
in [kJ/kg] entalpija vode za temperaturu u napojnom vodu PS 120 °C;
ip [kJ/kg] entalpija vode za temperaturu u povratnom vodu PS 65 °C;
VIII. Temperaturni dijagram za regulaciju temperature vode u napojnom vodu instalacije za
radijatorsko grejanje
U PS se vrši automatska regulacija temperature vode u napojnom vodu instalacije za radijatorsko gre-
janje. Potrebna temperatura vode u napojnom vodu instalacije za izmerenu temperaturu spoljašnjeg vazduha
određuje se na osnovu zadate krive koja je implementirana u mikroprocesorskom regulatoru. Na dijagramu
1. prikazane su empirijska kriva2 po kojoj je regulator vršio regulaciju do promene zadatih parametara regu-
lacije i tehnička kriva3 po kojoj regulator vrši regulaciju posle utvrđivanja konačnih zadatih parametara regu-
lacije.
1 Za proračun su usvojeni podaci kojima raspolaže OC „Marketing i prodaja“ 2 Empirijska kriva je kriva zanovana na iskustvenim podacima o temperaturama u zagrevanim prostorijama objekta ostavrenim u dugom nizu grej-
nih sezona.
3 Tehnička kriva je računska kriva određena za usvojenu temperaturu vazduha zagrevanih prostorija i projektnu temperaturu spoljašnjeg vazduha.
kW1,5597,294,529)1,39101404976(76,0 3����������
�
rinstprinstsrinst QQQ
h
3m9,8
)9,2723,504(981
1,5593600
)(�
����
���
pinip
rinstQPSV
�
Dijagram 1. Empirijska i tehnička kriva
Na dijagramu 1 je punom plavom linijom prikazana tehnička kriva, a punom crvenom linijom empi-
rijska kriva. Presečna tačka krivih ima kordinate (-1; +49,7) što znači da je pri temperaturi spoljašnjeg vaz-
duha -1°C temperatura vode u napojnom vodu jednaka za obe krive i da je njena vrednost 49,7 °C. Za tem-
perture spoljašnjeg vazduha niže od od -1°C vrednosti temperature u napojnom vodu tehničke krive su više
od temperatura empirijske krive. Na temperaturi spoljašnjeg vazduha -12 °C vrednost temperature vode po
tehničkoj krivoj iznosi 61 °C dok je po empirijskoj krivoj temperatura niža za 5 °C i iznosi 56 °C. Po empi-
rijskoj krivoj temperatura iznosi konstantno 56 °C do spoljašnje temperature vazduha -8 °C. Na temperatu-
rama spoljašnjeg vazduha višim od -1°C vrednosti temperature vode u napojnom vodu tehničke krive su niže
od tempratura empirijske krive. Na temperaturi spoljašnjeg vazduha 20 °C vrednost temperature vode po
tehničkoj krivoj iznosi 23 °C dok je po empirijskoj krivoj temperatura viša za 15 °C i iznosi 38 °C. Po empi-
rijskoj krivoj temperatura iznosi konstantno 38 °C do temperature spoljašnjeg vazduha 12 °C. Regulacija
temperature po zadatoj tehničkoj krivoj vrši se u PS od 22.01.2015. godine.
IX. Praćenje režima rada PS
Praćenje režima rada PS zasnovano je na prikupljanju izmerenih vrednosti sledećih radnih parameta-
ra:
—temperature vode u napojnom vodu PS;
—temperature vode u povratnom vodu PS;
—temperature vode u napojnom vodu instalacije za radijatorsko grejanje odnosno KRP;
—temperature vode u povratnom vodu KRP;
—protoka vode u PS;
—temperature spoljašnjeg vazduha;
—temperature vazduha u zagrevanim prostorijama;
—isporučene energije na pragu PS za mesec;
—maksimalne toplotne snage registrovane na merilu toplote.
Prikupljanje radnih parametara vršeno je korišćenjem optičke glave za podatke memorisane u merilu
toplote i RS232 komunikacije za podatke memorisane u regulatoru.
Od početka grejne sezone pa do 19.11.2014.godine (prvi period) PS je radila sa sledećim zadatim pa-
rametrima regulacije:
—maksimalni protok za ograničenje u PS iznosio je 14 m3/h;
—zadavanje temperature vode u napojnom vodu KRP vršeno je po empirijskoj krivoj (dijagram 1).
20
24
28
32
36
40
44
48
52
56
60
64
68
72
76
80
20
19
18
17
16
15
14
13
12
11
10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 -1 -2 -3 -4 -5 -6 -7 -8 -9
-10
-11
-12
Tem
per
atu
ra v
od
e [°
C]
Temperatura spoljašnjeg vazduha [°C]
Dijagram temperature vode u napojnom vodu instalacije za grejanje
Temperatura vode u napojnom vodu - Radnička 50, empirijska krivaTemperatura vode u napojnom vodu - Radnička 50, tehnička kriva
U ovom periodu iako je maksimalni protok u PS snižen sa projektnih 20,6 m3/h na 14 m
3/h konstato-
vano je veliko pregrevanje objekta naročito na temperaturama spoljašnjeg vazduha jednakim ili višim od 12
°C. U periodu od 19.11.2014 do 22.01.2015 (drugi period) PS je radila sa promenjenim zadatim parametrima
regulacije:
—vrednost maksimalnog protoka za ograničenje u PS iznosila je 8,9 m3/h;
—zadavanje temperature vode u napojnom vodu KRP vršeno je po graničnoj tehničkoj krivi čije su
krajnje tače bile A (+20 °C; +20 °C) i B (-12 °C; +70 °C). Na dijagramu 2. prikazana je granična tehnička
kriva.
Dijagram 2. Granična tehnička kriva
U drugom periodu rada vršeno je intenzivno merenje radnih parametara u PS i temperature vazduha u
zagrevanim prostorijama u cilju praćenja kvaliteta grejanja objekta i eventualne korekcije zadatih parametara
regulacije ako bi se pokazalo da je pri postavljenim parametrima regulacije temperatura zagrevanih prostorija
niska ili previsoka. Na dijagramu 3. prikazane su vrednosti radnih parametara izmerene 29.12.2014. godine.
Dijagram 3. Vrednosti radnih parametara izmerene 29.12.2014.
20242832364044485256606468727680
20
19
18
17
16
15
14
13
12
11
10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 -1 -2 -3 -4 -5 -6 -7 -8 -9
-10
-11
-12
Tem
per
atu
ra v
od
e [°
C]
Temperatura spoljašnjeg vazduha [°C]
Dijagram temperature vode u napojnom vodu instalacije za grejanje
Temperatura vode u napojnom vodu - Radnička 50, granična tehnička kriva
83 8280 80 81 81 81 83 82 82 82 82 82 82 82 82 82 82 82 82 82 82 82 82 82 82 82 82 82 81
72
64 64
59
5554
4244 45 45 46 46 46 46 46 46 46 46 46 46 46 46 46 46 46 46 46 46 46 46 46 46 46 46 46 46 46
4342 41 39
38
57 57 57 58 58 58 58 58 58 59 59 59 58 59 58 58 58 58 58 58 57 58 58 58 58 57 58 58 58 58 58 58 58
58
42 42
49 50 50 51 51 51 51 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 51 50
46 4543
4041
44 44 44 45 45 45 45 45 45 45 45 46 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 4543 41 40
3937-2 -2
-3 -3 -3-4
-3 -3 -3-4 -4 -4 -4 -4
-3-4
-3-4
-3 -3 -3 -3 -3 -3 -3 -3 -3 -3 -3 -3 -3 -3-4
-3 -3 -3
-10
-8
-6
-4
-2
0
2
4
6
8
10
12
14
16
18
20
22
24
26
28
30
20
25
30
35
40
45
50
55
60
65
70
75
80
85
90
95
100
105
110
5:2
9
5:5
9
6:2
9
6:5
9
7:2
9
7:5
9
8:2
9
8:5
9
9:2
9
9:5
9
10
:29
10
:59
11
:29
11
:59
12
:29
12
:59
13
:29
13
:59
14
:29
14
:59
15
:29
15
:59
16
:29
16
:59
17
:29
17
:59
18
:29
18
:59
19
:29
19
:59
20
:29
20
:59
21
:29
21
:59
22
:29
22
:59
Tem
per
atu
ra s
po
ljaš
nje
g v
azd
uh
a [°
C]
Tem
per
atu
ra v
od
e [°
C]
PS Radnička 50 Temperature vode i spoljašnjeg vazduha Datum: 29.12.2014
Temperatura vode u napojnom vodu PS Temperatura vode u povratnom vodu PSzadata temperatura vode u napojnom vodu KRP Temperatura vode u napojnom vodu KRPTemperatura vode u povratnom vodu KRP Temperatura spoljašnjeg vazduha
Na dijagramu 4. prikazane su vrednosti izmerene temperature zagrevanih prostorija istog dana,
29.12.2014. godine. Temperature su merene u stanu 11 koji se nalazi na trećem spratu ulaza broj 52.
Dijagram 4. Vrednosti temperature zagrevanih prostorija 29.12.2014.
Analizom vrednosti sa dijagrama 3 i 4 može se konstatovati:
—Da se temperatura spoljašnjeg vazduha u periodu od 06:00 do 22:00 h kreće u opsegu od -2 °C do
-4 °C. Srednja dnevna temperatura spoljašnjeg vazduha iznosi -3,3 °C;
—Da je zadata temperatura vode u napojnom vodu KRP po graničnom tehničkom dijagramu pri
niskim temperaturama spoljašnjeg vazduha viša od ostvarene temperature za 5 °C do 7 °C;
—Da je i pri ovako velikoj razlici ostvarene i zadate temperature vode u napojnom vodu KRP tempe-
ratura u zagrevanim prostorijama tokom celog grejnog dana u propisanim granicama ili nešto viša od gornje
propisane granične vrednosti. Srednja temperatura u grejnom danu na mernom mestu 1 iznosi 21,6 °C, a na
mernom mestu 2 iznosi 21,5 °C;
—Da je protok u PS tokom celog grejnog dana konstantan i da ima vrednost maksimalnog protoka za
ograničenje od 8,9 m3/h.
Analizom vrednosti radnih parametara za druge grejne dane u kojima su temperature spoljašnjeg vaz-
duha više od 0 °C konstatovano je da se razlika zadate temperature vode u napojnom vodu KRP i ostvarene
sve više smanjuje sa porastom temperature spoljašnjeg vazduha kao i da je i tada uvek izmerena temperatura
u zagrevanim prostorijama u propisanim granicama ili nešto viša od gornje propisane granične vrednosti. Na
dijagramu 5. prikazane su vrednosti temperatura vode izmerene u PS za različite vrednosti temperature
spoljašnjeg vazduha.
14
16
18
20
22
24
26
28
306
:00
7:0
0
9:0
0
10
:00
11
:00
12
:00
13
:00
14
:00
15
:00
17
:00
18
:00
19
:00
20
:00
21
:00
22
:00
Tem
per
at.
zagre
van
ih p
rost
ori
ja [
°C]
PS Radnička 50 Temperatura zagrevanih prostorija Datum: 29.12.2014
Unutrašnja temperatura zagrevanih prostorija - merno mesto 1
Unutrašnja temperatura zagrevanih prostorija - merno mesto 2
15
25
35
45
55
65
75
85
95
105
115
125
135
145
20 19 18 17 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 -1 -2 -3 -4 -5 -6 -7 -8 -9 -10 -11 -12
Tem
per
atu
ra v
od
e [°
C]
Temperatura spoljašnjeg vazduha [°C]
Dijagram temperatura vode
Izmerene temperature vode u napojnom vodu toplovodne mreže
Izmerene temperature vode u povratnom vodu toplovodne mreže
Izmerene temperature vode u napojnom vodu KRP
Izmerene temperature vode u povratnom vodu KRP
Granična tehnička kriva
Linear (Izmerene temperature vode u napojnom vodu toplovodne mreže)
Poly. (Izmerene temperature vode u povratnom vodu toplovodne mreže)
Poly. (Izmerene temperature vode u napojnom vodu KRP)
Poly. (Izmerene temperature vode u povratnom vodu KRP)
Dijagram 5. Vrednosti temperature vode izmerene u PS.
Na dijagramu 5. je crvenom tačkastom linijom prikazana linija trenda koja povezuje izmerene temper-
ature vode u napojnom vodu KRP pri kojima je u zagrevanim prostorijama objekta uvek obezbeđivana tem-
peratura u propisanim granicama ili nešto viša. Navedena linija bila je osnov za određivanje konačne
tehničke krive (prikazana na dijagramu 1) po kojoj će se vršiti zadavanje temperature vode u napojnom vodu
KRP.
Od 22.01.2015 (treći period) PS neprekidno radi sa sledećim zadatim parametrima regulacije:
—maksimalni protok za ograničenje u PS iznosi 8,9 m3/h;
—zadavanje temperature vode u napojnom vodu KRP vrši se po tehničkoj krivoj (dijagram 1).
Na dijagramu 6. prikazane su vrednosti temperatura vode u KRP, temperature spoljašnjeg vazduha i
zagrevanih prostorija, ostvarene 25.01.2015. u PS Radnička 50.
Dijagram 6. Temperature vode u KRP, temperatura spoljašnjeg vazduha i zagrevanih prostorija, 25.01.2015.
4344
4546 46 46
4746
45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 4546 46 46
47 47 47 47 47
4544
4342
4039
37
3940
41 41 4142
41 41 4140 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40
41 41 41 4142 42 42 42
4140
39 3938
36
2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 2 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
21
,5
21
,6
21
,7
21
,8
21
,9
21
,9
21
,9
21
,9
21
,9
21
,6
21
,3
21
,5
21
,7
21
,5
21
,3
21
,2
21
,2
21
,1
21
,1
20
,7
20
,4
20
,3
20
,2
20
,2
20
,2
20
,3
20
,4
20
,8
21
,3
21
,3
21
,2
21
,4
21
,6
21
,8
22
,0
-10-6-22610141822263034384246505458626670
20
22
24
26
28
30
32
34
36
38
40
42
44
46
48
50
52
54
5:2
9
5:5
9
6:2
9
6:5
9
7:2
9
7:5
9
8:2
9
8:5
9
9:2
9
9:5
9
10
:29
10
:59
11
:29
11
:59
12
:29
12
:59
13
:29
13
:59
14
:29
14
:59
15
:29
15
:59
16
:29
16
:59
17
:29
17
:59
18
:29
18
:59
19
:29
19
:59
20
:29
20
:59
21
:29
21
:59
22
:29
22
:59
Tem
per
atu
ra
vaz
du
ha
[°C
]
Tem
per
atu
ra v
od
e [°
C]
PS Radnička 50 25.01.2015
zadata temperatura vode u napojnom vodu KRP Temperatura vode u napojnom vodu KRPTemperatura vode u povratnom vodu KRP Temperatura spolajšnjeg vazduhaTemperatura zagrevanih prostorija
01
234567891011121314
151617181920
0
4
8
12
16
20
24
28
32
36
40
44
48
52
56
60
64
68
0:0
0
0:4
0
1:2
0
2:0
0
2:4
0
3:2
0
4:0
0
4:4
0
5:2
0
6:0
0
6:4
0
7:2
0
8:0
0
8:4
0
9:2
0
10
:00
10
:40
11
:20
12
:00
12
:40
13
:20
14
:00
14
:40
15
:20
16
:00
16
:40
17
:20
18
:00
18
:40
19
:20
20
:00
20
:40
21
:20
22
:00
22
:40
23
:20
Tem
per
atu
ra s
po
ljaš
nje
g v
azd
uh
a [°
C]
Tem
per
atu
ra
[°C
]
PS Džona Kenedija 43 25.01.2015
Temperatura vode u napojnom vodu KRP
Temperatura vode u povratnom vodu KRP
Zadata temperatura vode u napojnom vodu KRP
Temperatura spoljašnjeg vazduha
Dijagram 7. Temperature vode u KRP i temperatura spoljašnjeg vazduha, 25.01.2015.
Na dijagramu 7. prikazane su vrednosti temperatura vode u KRP i temperature spoljašnjeg vazduha
ostvarene takođe 25.01.2015. u PS Džona Kenedija 43 koja pripada SDG “Novi Beograd”.
Uporednom analizom vrednosti radnih parametara u ove dve PS može se konstatovati:
—Da se zadavanje temperature vode u napojnom vodu KRP PS Radnička 50 vrši po tehničkoj krivoj
(Dijagram 1);
—Da se zadavanje temperature vode u napojnom vodu KRP PS Džona Kenedija 43 vrši po empirijs-
koj krivoj (Dijagram 1);
—Srednja vrednost temperature spoljašnjeg vazduha u periodu od 06:00 do 22:00 h u PS Džona Ke-
nedija 43 iznosi 3,2 °C, a u PS Radnička 50 iznosi 1,4 °C;
—Da su temperature vode u napojnom i povratnom vodu KRP u obe PS približno iste pri različitim
temperaturama spoljašnjeg vazduha. Srednja vrednost temperatura vode u napojnom i povratnom vodu KRP
PS Džona Kenedija 43 iznosi 45,8/41,5 °C, a u PS Radnička 50 iznosi 45,4/40,5 °C;
—Da je temperaturni režim u PS Radnička 50 energetski znatno efikasniji jer se isti temperaturni
režim KRP ostvaren u obe PS, u PS Radnička 50 ostvaruje na nižoj temperaturi spoljašnjeg vazduha i da je
pri tom srednja dnevna izmerena temperatura u zagrevanim prostorijama objekta optimalna (21,4 °C).
Na dijagramima 8, 9 i 10 prikazane su vrednosti temperature vode u PS i KRP, protok vode u PS,
temperature spoljašnjeg vazduha i zagrevanih prostorija, isporučena i potrebna snaga za grejanje, ostvarene
23.02.2015. u PS Radnička 50.
62 63 64 64
59 60 5956 55
53 52 52 51 51 51 50 50 50 50 50 5053 53
56 57 58 58 58 57 58 57 57 57
49
31
29
37 38 38 37 37 37 37 36 35 35 34 33 32 32 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 32 32 33 33 33 33 34 34 34 34 34
9,0
6,4 6,4 6,6 6,04,9 4,1 4,1 4,2 4,2 4,2 4,1 4,2 4,4 4,8 4,8 5,8
6,7
1,30,0
0246810121416182022242628303234363840
10141822263034384246505458626670747882
5:2
9
5:5
9
6:2
9
6:5
9
7:2
9
7:5
9
8:2
9
8:5
9
9:2
9
9:5
9
10
:29
10
:59
11
:29
11
:59
12
:29
12
:59
13
:29
13
:59
14
:29
14
:59
15
:29
15
:59
16
:29
16
:59
17
:29
17
:59
18
:29
18
:59
19
:29
19
:59
20
:29
20
:59
21
:29
21
:59
22
:29
22
:59
Pro
tok [
m3/h
]
Tem
per
atu
ra v
od
e [°
C]
PS Radnička 50 23.02.2015
Temperatura vode u napojnom vodu PSTemperatura vode u povratnom vodu PSProtok u PSZadati protok u PS
41 42 41 41 40 40 39 39 3836 35 34 34 33 33 33 33 33 32 32 32 33 33 34 34 35 35 35 35 36 36 37
3431 2936
38 38 37 37 37 36 36 35 35 34 33 32 32 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 32 32 32 33 33 33 33 34 34
6 6 6 6 6 7 7 8 9 10 11 12 12 12 13 12 13 13 13 13 13 13 13 12 12 11 11 11 10 10 10 9 9 9 8 8
22
,4
22
,5
22
,5
22
,6
22
,6
22
,6
22
,2
21
,8
22
,0
22
,2
22
,4
22
,5
22
,6
22
,7
22
,7
22
,8
22
,7
22
,7
22
,6
22
,5
22
,5
22
,6
22
,4
22
,2
22
,2
22
,3
22
,1
22
,0
22
,2
22
,4
22
,5
22
,6
22
,5
22
,4
22
,4
22
,3
0
4
812
16
20
24
28
32
36
4044
48
52
56
60
5:2
9
5:5
9
6:2
9
6:5
9
7:2
9
7:5
9
8:2
9
8:5
9
9:2
9
9:5
9
10
:29
10
:59
11
:29
11
:59
12
:29
12
:59
13
:29
13
:59
14
:29
14
:59
15
:29
15
:59
16
:29
16
:59
17
:29
17
:59
18
:29
18
:59
19
:29
19
:59
20
:29
20
:59
21
:29
21
:59
22
:29
22
:59
Tem
per
atu
ra
[°C
]
PS Radnička 50 23.02.2015
zadata temperatura vode u napojnom vodu KRPTemperatura vode u napojnom vodu KRPTemperatura vode u povratnom vodu KRPTemperatura spolajšnjeg vazduhaTemperatura zagrevanih prostorija
Dijagram 8. Temperature vode u PS, zadati i izmereni protok u PS, 23.02.2015.
Dijagram 9. Temperature vode u KRP, zagrevanog vazduha i spoljašnjeg vazduha, 23.02.2015.
Dijagram 10. Isporučena i potrebna toplotna snaga i temperatura spoljašnjeg vazduha 23.02.2015.
Analizom vrednosti radnih parametara prikazanih na dijagramima 8, 9 i 10 može se konstatovati:
—Da su u periodu od 11:30 do 17:30 h vrednosti radnih parametara imale sledeće vrednosti:
●Temperatura spoljašnjeg vazduha kretala se u opsegu od 12 do 13 °C. Srednja vrednost iznosila je
12,6 °C;
●Temperatura vode u napojnom vodu PS kretala se u opsegu od 50 do 57 °C. Srednja vrednost iznosi-
la je 51,7 °C;
●Temperatura vode u povratnom vodu PS kretala se u opsegu od 31 do 34 °C. Srednja vrednost izno-
sila je 31,2 °C;
●Temperatura vode u napojnom vodu KRP kretala se u opsegu od 32 do 34 °C. Srednja vrednost izno-
sila je 32,9 °C;
●Temperatura vode u povratnom vodu KRP kretala se u opsegu od 31 do 32 °C. Srednja vrednost iz-
nosila je 31,2 °C;
●Da je srednja vrednost protoka koja iznosi 4,2 m3/h manja za 46% od zadate vrednosti protoka za
ograničenje koji iznosi 8,9 m3/h;
●Isporučena i potrebna toplotna energija imaju približno iste vrednosti čiji je iznos 561 kWh;
—Da je u grejnom danu, u periodu od 07:00 do 21:00 h srednja vrednost izmerene temperature vazdu-
ha zagrevanih prostorija u stanu 11 (ulaz 52, III sprat) iznosila 22,4 °C, a srednja računska vrednost tempera-
ture zagrevanih prostorija u objektu 21,9 °C.
Na dijagramima 11, 12 i 13 prikazane su vrednosti temperature vode u PS i KRP, protok vode u PS,
temperature spoljašnjeg vazduha i zagrevanih prostorija, isporučena i potrebna snaga za grejanje, ostvarene
23.02.2015. u PS Džona Kenedija 43.
6 67 7
89
1011
12 12 1213
1213 13 13 13 13 13 13
12 1211 11 11
10 10 109
0
2
4
6
8
10
12
14
16
18
20
406080
100120140160180200220240260280300320340360
6:5
9
7:2
9
7:5
9
8:2
9
8:5
9
9:2
9
9:5
9
10
:29
10
:59
11
:29
11
:59
12
:29
12
:59
13
:29
13
:59
14
:29
14
:59
15
:29
15
:59
16
:29
16
:59
17
:29
17
:59
18
:29
18
:59
19
:29
19
:59
20
:29
20
:59
Tem
per
atu
ra s
po
ljaš
nje
g v
azd
uh
a [°
C]
To
plo
tna
snag
a[M
W]
PS Radnička 50 23.02.2015
Isporučena toplotna snaga
Potrebna toplotna snaga
Temperatura spoljašnjeg vazduha
0
4
8
12
16
20
24
28
32
36
40
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
110
0:0
0
0:4
0
1:2
0
2:0
0
2:4
0
3:2
0
4:0
0
4:4
0
5:2
0
6:0
0
6:4
0
7:2
0
8:0
0
8:4
0
9:2
0
10
:00
10
:40
11
:20
12
:55
13
:35
14
:15
15
:00
15
:40
16
:20
17
:00
18
:35
19
:15
19
:55
20
:35
21
:15
22
:55
23
:35
Pro
tok [
m3/h
]
Tem
per
atu
ra v
od
e [°
C]
PS Džona Kenedija 43 23.02.2015
Temperatura vode u napojnom vodu toplovodne mrežeTemperatura u povratnom vodu toplovodne mrežeProtok u PSZadati protok u PS
Dijagram 11. Temperature vode u PS, zadati i izmereni protok u PS, 23.02.2015.
Dijagram 12. Temperature
Dijagram 13. Isporučena i potrebna toplotna snaga i temperatura spoljašnjeg vazduha, 23.02.2015.
Analizom vrednosti radnih parametara prikazanih na dijagramima 11, 12 i 13 može se
—Da su u periodu od 11:30 do 17:30
●Temperatura spoljašnjeg vazduha kretala se u opsegu od 12,4 do 14,8
je 13,8 °C;
●Temperatura vode u napojnom vodu PS kret
la je 54,1 °C;
●Temperatura vode u povratnom vodu PS kretala se u opsegu od 37 do 39
sila je 38,3 °C;
●Temperatura vode u napojnom vodu KRP kretala se u opsegu od 37,2 do 39,3
iznosila je 38,5 °C;
0
4
8
12
16
20
24
28
32
36
40
44
48
52
56
60
0:0
0
0:4
0
1:2
0
2:0
0
2:4
0
3:2
0
4:0
0
4:4
0
5:2
0
Tem
per
atu
ra
[°C
]
0
20
40
60
80
100
120
140
160
180
200
220
240
260
280
300
320
340
360
7:0
0
7:4
0
8:2
0
9:0
0
9:4
0
To
plo
tna
snag
a [k
W]
Toplotna snaga
Dijagram 12. Temperature vode u KRP i spoljašnjeg vazduha, 23.02.2015.
Dijagram 13. Isporučena i potrebna toplotna snaga i temperatura spoljašnjeg vazduha, 23.02.2015.
Analizom vrednosti radnih parametara prikazanih na dijagramima 11, 12 i 13 može se
Da su u periodu od 11:30 do 17:30 h vrednosti radnih parametara imale sledeće vrednosti:
Temperatura spoljašnjeg vazduha kretala se u opsegu od 12,4 do 14,8 °C. Srednja vrednost iznosila
Temperatura vode u napojnom vodu PS kretala se u opsegu od 53 do 58 °C. Srednja vrednost iznos
Temperatura vode u povratnom vodu PS kretala se u opsegu od 37 do 39 °C. Srednja vrednost izn
Temperatura vode u napojnom vodu KRP kretala se u opsegu od 37,2 do 39,3
6:0
0
6:4
0
7:2
0
8:0
0
8:4
0
9:2
0
10
:00
10
:40
11
:20
12
:55
13
:35
14
:15
15
:00
15
:40
16
:20
17
:00
18
:35
PS Džona Kenedija 43 23.02.2015
Temperatura vode u napojnom vodu KRPTemperatura vode u povratnom vodu KRPZadata temperatura vode u napojnom vodu KRPTemperatura spoljašnjeg vazduha
10
:20
11
:00
12
:35
13
:15
13
:55
14
:35
15
:20
16
:00
16
:40
17
:20
Džona Kenedija 43 23.02.2015
Potrebna toplotna snaga
Temperatura spoljašnjeg vazduha
vode u KRP i spoljašnjeg vazduha, 23.02.2015.
Dijagram 13. Isporučena i potrebna toplotna snaga i temperatura spoljašnjeg vazduha, 23.02.2015.
Analizom vrednosti radnih parametara prikazanih na dijagramima 11, 12 i 13 može se konstatovati:
h vrednosti radnih parametara imale sledeće vrednosti:
°C. Srednja vrednost iznosila
°C. Srednja vrednost iznosi-
°C. Srednja vrednost izno-
Temperatura vode u napojnom vodu KRP kretala se u opsegu od 37,2 do 39,3 °C. Srednja vrednost
18
:35
19
:15
19
:55
20
:35
21
:15
22
:55
23
:35
Temperatura vode u napojnom vodu KRPTemperatura vode u povratnom vodu KRPZadata temperatura vode u napojnom vodu KRP
01234567891011121314151617181920
18
:55
19
:35
20
:15
20
:55
Tem
per
atu
ra s
po
ljaš
nje
g v
azd
uh
a [°
C]
●Temperatura vode u povratnom vodu KRP kretala se u opsegu od 35,3 do 36,5 °C. Srednja vrednost
iznosila je 35,8 °C;
●Da je srednja vrednost protoka koja iznosi 6,7 m3/h manja za 7% od zadate vrednosti protoka za
ograničenje koja iznosi 7,2 m3/h;
●Isporučena toplotna energija iznosila je 709 kWh, a potrebna 429,6 kW;
—Da je u grejnom danu, u periodu od 07:00 do 21:00 h srednja računska vrednost temperature zagre-
vanih prostorija u objektu iznosila 22,9 °C.
Poređenjem vrednosti radnih parametara za navedene dve PS koje su ostvarene pri temperaturama
spoljašnjeg vazduha ≥ 12 °C može se zaključiti:
—Da je iz PS Radnička 50 isporučeno potrošačima 22% manje energije nego iz PS Džona Kenedija
43 iako PS Radnička 50 ima veću instalisanu toplotnu snagu;
—Da je u PS Radnička 50 ostvareno znatno veće smanjenje protoka nego u PS Džona Kenedija 43;
—Da je grejanje objekta u ulici Radnička optimalno, a da se objekat u ulici Džona Kenedija pregreva;
—Da je režim rada PS Radnička 50 energetski znatno efikasniji nego režim rada PS Džona Kenedija
43.
X. Isporučena količina toplotne energije i novčana naknada za potrošenu toplotnu energiju
Korišćenjem optičke glave i odgovarajućeg softvera prikupljeni su iz računske jedinice merila toplote
podaci o količinama toplotne energije isporučenih objektu. U tabeli 3. prikazane su mesečne i ukupne vred-
nosti isporučene toplotne energije objektu u grejnoj sezoni 2013/2014. godina. Za isporučenu toplotnu ener-
giju stambenom prostoru u grejnoj sezoni 2013/2014 izračunata je godišnja novčana naknada koju potrošači
treba da plate isporučiocu toplotne energije. Novčana naknada je izračunata po cenama koje su važile do
01.01.2015. na dva načina: po paušalu i merilu toplote. Naknada po merilu sračunata je sa obračunom fiks-
nog dela po m2 zagrevne površine i obračunom fiksnog dela po kW instalisane toplotne snage. Novčana nak-
nada fiksnog dela po kW instalisane toplotne snage izračunata je za projektnu i redukovanu instalisanu top-
lotnu snagu. U tabeli 4. prikazane su: godišnja naknada po paušalu, godišnja naknada po merilu sa obračun-
om fiksnog dela po m2 zagrevne površine i godišnje naknade po merilu sa obračunom fiksnog dela za projek-
tovanu i redukovanu instalisanu toplotnu snagu. Cene energije koje su važile do 01.01.2015. i od 01.01.2015.
prikazane su u tabeli 5 [4].
Tabela 3. Isporučena toplotna energija objektu u grejnoj sezoni 2013/2014.
Mesec
Ukupno isporučena energi-
ja objektu
Energija isporučena stam-benom prostoru
Specifična potrošnja energije
[kWh] [kWh] [Wh/m2 Kdan]
Oct-13 22.529 21.642 42,9
Nov-13 83.653 80.360 54,8
Dec-13 153.420 147.381 55,9
Jan-14 145.436 139.711 61,1
Feb-14 112.009 107.600 62,5
Mar-14 84.545 81.217 57,0
Apr-14 43.857 42.131 56,3
Ukupno: 645.449 620.043 57,4
Tabela 4. Novčana naknada za potrošenu toplotnu energiju u grejnoj sezoni 2013/2014.
Tabela 5. Cene toplotne energije za stambeni prostor bez PDV.
Analizom dobijenih vrednosti novčanih naknada prikazanih u tabeli 4. može se konstatovati:
—Da je naknada ostvarena na osnovu izmerene potrošnje energije (tabela 3.) sa obračunom fiksnog
dela po m2 niža od naknade po paušalu za 2% i da se ne menja sa promenom instalisane toplotne snage;
—Da je godišnja naknada ostvarena na osnovu izmerene potrošnje energije (tabela 3.) sa obračunom
fiksnog dela po kW instalisane toplotne snage viša za 5,8% od naknade po paušalu, za instalisanu snagu ob-
jekta od 954,0 kW, a niža čak za 13,6% za redukovanu instalisanu toplotnu snagu od 529,4 kW;
—Da su naknade fiksnog dela po m2 zagrevne površine i kW instalisane toplotne snage jednake kada
je specifična instalisana toplotna snaga stambenog prostora 160 W/m2. Kada je specifična instalisana toplot-
na snaga viša od 160 W/m2 onda je naknada fiksnog dela po kW viša od naknade po m
2 i obrnuto. Za obje-
kat u ulici Radnička 50 specifična projektna toplotna snaga iznosi 192 W/m2, za instalisanu toplotnu snagu
od 954 kW. Iz tog razloga naknada fiksnog dela po kW viša je od naknade fiksnog dela po m2 za 22%, a
ukupna godišnja naknada na osnovu izmerene potrošnje sa obračunom fiksnog dela po kW instalisane top-
lotne snage viša od naknade po paušalu za 5,8% (tabela 4). Za redukovanu instalisanu toplotnu snagu od
529,4 kW redukovana specifična instalisana toplotna snaga iznosi 106,4 W/m2, pa je iz tog razloga godišnja
naknada na osnovu izmerene potrošnje energije sa obračunom fiksnog dela po kW instalisane toplotne snage
niža za čak 13,6% od naknade po paušalu (tabela 4);
—Da je godišnja naknada ostvarena na osnovu izmerene potrošnje energije sa obračunom fiksnog dela
po kW instalisane toplotne snage jednaka naknadi po paušalu kada je specifična instalisana toplotna snaga
stambenog prostora jednaka 130 W/m2, a specifična potrošnja energije svedena na m
2 zagrevne površine ima
vrednost 140 kWh/m2;
—Da se na fiksni deo naknade po m2 zagrevne površine ne može uticati bez obzira na primenjene
mere energetske efikasnosti da se smanji instalisana toplotna snaga zagrevanog objekta i potrošnja energije.
Naknada po paušalu
Naknada na osnovu izmerene potrošnje energije
Godišnja naknada po
paušalu
Fiksna nak-nada po m2
zagrevne površine
Ukupna naknada sa fiksnim de-lom po m2
Odnos godišnjih naknada po merilu sa fiksnim delom po
m2 i paušalu
Instalisana toplotna snaga
objekta
Fiksna nak-nada po kW instalisane
snage
Ukupna naknada sa fiksnim de-lom po kW
Odnos godišnjih naknada po merilu sa fiksnim delom po
kW i paušalu
[din./god.] [din./god.] [din./god.] [%] [kW] [din./god.] [din./god.] [%]
6.188.253,12 2.218.599,36 6.062.864,98 98,0% 954,00 2.704.189,32 6.548.454,94 105,8%
529,40 1.500.626,65 5.344.892,27 86,4%
Cene toplotne energije za stambeni prostor bez PDV do 01.01.2015. od 01.01.2015.
Naplata po merilu
Cena angažovane snage 2834,58 din/kW god. 3905,01 din/kW god.
Cena angažovane snage 445,86 din/m2 god. 466,82 din/m2 god.
Cena isporučene energije 6,2 din/kWh god. 6,49 din/kWh god.
Naplata po paušalu Cena po m2 zagrevne površine 1243,62 din/m2 god. 1302,07 din/m2 god.
U tabeli 6. prikazane su vrednosti isporučene toplotne energije objektu u grejnoj sezoni 2014/2015.
godina. Mesečne vrednosti isporučene toplotne energije za period okt.2014 – mar.2015. godine očitane su
korišćenjem optičke glave. Vrednost za apr.2015. godine određena je računskim putem za 148,5 HDD4 [2].
Tabela 6. Isporučena toplotna energija objektu u grejnoj sezoni 2014/2015.
Za isporučenu toplotnu energiju stambenom prostoru u grejnoj sezoni 2014/2015 na isti način kao i za
grejnu sezonu 2014/2015. godinu izračunata je godišnja novčana naknada koju potrošači treba da plate
isporučiocu toplotne energije. Novčana naknada je izračunata po cenama koje važe od 01.01.2015. [4] za
dva načina naplate: po paušalu i merilu toplote. Naknade po merilu sračunate su za projektnu i redukovanu
instalisanu toplotnu snagu. U tabeli 7. prikazane su: godišnja naknada po paušalu i godišnje naknade po me-
rilu sa fiksnim delom za projektovanu i redukovanu instalisanu toplotnu snagu.
Tabela 7. Novčana naknada za potrošenu toplotnu energije u grejnoj sezoni 2014/2015.
Analizom dobijenih vrednosti naknada prikazanih u tabeli 7. može se konstatovati:
—Da je naknada ostvarena na osnovu izmerene potrošnje energije (tabela 6.) sa obračunom fiksnog
dela po m2 viša od naknade po paušalu za 4,4% i da se ne menja sa promenom instalisane toplotne snage;
4 Stepen dan
Mesec
Ukupno isporučena energi-
ja objektu
Energija isporučena stam-benom prostoru
Specifična potrošnja energije
[kWh] [kWh] [Wh/m2 Kdan]
Oct-14 41.919 39.692 60,1
Nov-14 97.097 91.939 59,7
Dec-14 150.229 142.249 58,9
Jan-15 156.178 147.882 59,5
Feb-15 133.199 126.123 56,3
Mar-15 103.210 97.727 53,7
Apr-15 40.463 38.313 51,8
Ukupno: 722.295 683.925 57,5
Naknada po paušalu
Naknada na osnovu izmerene potrošnje energije
Godišnja naknada po
paušalu
Fiksna nak-nada po m2
zagrevne površine
Ukupna nak-nada sa fiks-nim delom po
m2
Odnos godišnjih
naknada po merilu sa fiksnim
delom po m2
i paušalu
Instalisana toplotna
snaga ob-jekta
Fiksna nak-nada po kW instalisane
snage
Ukupna nak-nada sa fiks-nim delom po
kW
Odnos godišnjih
naknada po merilu sa fiksnim
delom po kW i
paušalu
[din./god.] [din./god.] [din./god.] [%] [kW] [din./god.] [din./god.] [%]
6.479.100,32 2.322.896,32 6.761.572,60 104,4% 954,00 3.725.379,54 8.164.055,82 126,0%
529,40 2.067.312,29 6.505.988,57 100,4%
Da je godišnja naknada ostvarena na osnovu izmerene potrošnje energije (tabela 6.) sa obračunom
fiksnog dela po kW instalisane toplotne snage viša za čak 26% od naknade po paušalu, za instalisanu snagu
objekta od 954 kW, a približno jednaka naknadi po paušalu za redukovanu instalisanu toplotnu snagu od
529,4 kW;
—Da su naknade fiksnog dela po m2 zagrevne površine i kW instalisane toplotne snage jednake kada
je specifična instalisana toplotna snaga stambenog prostora 120 W/m2. Kada je specifična instalisana toplot-
na snaga viša od 120 W/m2 onda je naknada fiksnog dela po kW viša od naknade po m
2 i obrnuto. Za
specifičnu instalisanu toplotnu snagu od 192 W/m2, naknada fiksnog dela po kW viša je od naknade fiksnog
dela po m2 za čak 60%, a ukupna godišnja naknada na osnovu izmerene potrošnje sa obračunom fiksnog dela
po kW instalisane toplotne snage viša od naknade po paušalu za 26% (tabela 7). Za redukovanu specifičnu
instalisanu toplotnu snagu od 106,4 W/m2, godišnja naknada na osnovu izmerene potrošnje energije sa
obračunom fiksnog dela po kW instalisane toplotne snage jednaka je naknadi po paušalu (tabela 7);
—Da je godišnja naknada ostvarena na osnovu izmerene potrošnje energije sa obračunom fiksnog dela
po kW instalisane toplotne snage jednaka naknadi po pušalu kada je specifična instalisana toplotna snaga
stambenog prostora jednaka 120 W/m2, a specifična potrošnja energije svedena na m
2 zagrevne površine ima
vrednost 130 kWh/m2.
XI. Zaključak
Iz prezentovane analize proističu sledeći zaključci:
1.Objekat u ulici Radnička 46-52 ima sledeće vrednosti stvarne toplotne snage:
—Instalisana toplotna snaga stambenog prostora iznosi: 529,4 kW,
—Instalisana toplotna snaga poslovnog prostora iznosi: 29,7 kW,
—Ukupna instalisana toplotna snaga objekta iznosi: 559,1 kW,
—Maksimalna angažovana toplotna snaga5 objekta za vreme bez vetra iznosi: 363,4 kW;
2.Dimenzije PS i oprema za merenje i regulaciju su predimenzionisane. U tabeli 8. prikazani su
postojeći i potrebni nazivni prečnici;
Tabela 8. Dimenzije PS i opreme
3.Postavljeni parametri regulacije, maksimalni protok i temperaturna kriva, obezbeđuju kvalitetno gre-
janje objekta. Postoje uslovi da se neznatnom korekcijom temperaturne krive srednja temperatura zagrevanih
prostorija objekta svede na vrednost od 21 °C u celom opsegu temperatura spoljašnjeg vazduha;
4.Registrovane maksimalne toplotne snage koje su predate objektu iznose 436,6 kW (registrovana
01.01.2015. u 08:26 h) i 458,2 kW (registrovana 31.12.2014. u 06:00 h). Registrovane maksimalne toplotne
snage su veće od maksimalne angažovane snage za 20 do 25%. Vreme postizanja maksimalnih snaga poka-
zuju da je stacionarni režim grejanja objekta u navedenim danima postignut posle 06:00 h i da su u noći
između 31.12.2014 i 01.01.2015. godine temperature u zagrevanim prostorijama objekta bile ispod donje
propisane granice;
5.U opsegu srednjih temperatura spoljašnjeg vazduha u grejnoj sezoni od 5,7 do 8,0 °C specifična
potrošnja energije po m2 zagrevne površine stambenog prostora kreće od 112 do 131 kWh/m
2 za zadate pa-
rametre regulacije. U tom slučaju odnos naknade za isporučenu energiju po merilu sa obračunom fiksnih
troškova po m2 zagrevne površine i po paušalu iznosi od 92 do 101%, a odnos naknade za isporučenu ener-
gije po merilu sa obračunom fiksnih troškova po kW instalisane snage i po paušalu iznosi od 88 do 97%.
Navedene novčane naknade i odnosi izračunati su za važeće cene toplotne energije (tabela 5). U tabeli 9.
prikazane su vrednosti ostvarene specifične potrošnje energije u grejnim sezonama 2012/2013. i 2013/2014.
godina. Ostvarene vrednosti specifične potrošnje energije prikazane u tabeli 9. veće su od vrednosti koje će
se ostvarivati u narednim grejnim sezonama za približno 5 do 10% odnosno procenjena godišnja ušteda top-
lotne energije pri radu PS sa zadatim parametrima regulacije 22.01.2015 iznosi od 5 do 10%;
5 Angažovana toplotna snaga objekta je snaga koja se predaje objektu pri zadatim parametrima regulacije, protoku i temperaturnom dijagramu.
Nazivni prečnik Postojeći Potreban
Predajna stanica DN100 DN50
Senzor protoka DN65 DN40
Kombi ventil DN80 DN40
Tabela 9. Specifične potrošnje energije u grejnim sezonama 2012/2013 i 2013/2014.
6.Podaci o srednjoj specifičnoj potrošnji toplotne energije za grejanje stambenih objekata iz SDG u RS Srbiji u iznosu od 171 kWh/m2 [6] nisu tačni što je pokazano u analizi. Navođenje ovog podatka kao činjenicu između ostalog treba da pokaže da će najveći broj potrošača, koji stanuje u termički neizolovanim objektima, naplatom po merilu plaćati mnogo veću naknadu za isporučenu toplotnu energiju nego po paušalu. Ova analiza pokazuje da je situacija obrnuta i da se bez ikakvih investicionih ulaganja može predu-zimanjem odgovarajućih mera obezbediti zadovoljavajuća specifična potrošnja energije stambenih objekata i SDG koja omogućava da potrošači imaju kvalitetno grejanje uz troškove čija naknada po merilu u najnepo-voljnijim slučajevima je jednaka ili nešto veća od naknade po paušalu. Mere koje treba sprovoditi, a isključivo zavise od isporučioca toplotne energije su:
—Definisanje zadatih radnih parametara za sve stambene objekte u skladu sa rezultatima prezentova-nim u ovoj analizi,
—Prekide isporuke toplotne energije pri visokim temperaturama spoljašnjeg vazduha vršiti na optima-lan način u skladu sa važećim pravilima o radu,
—U svim SDG primenjivati temperaturni režim 120/65 °C, —Obezbediti rad svih PS u automatskom režimu sa pravilno zadatim parametrima regulacije, —Edukacija korisnika od strane isporučioca toplotne energije. Primenom ovih mera koje ne zahtevaju nikakva investiciona ulaganja obezbediće se kvalitetna ispo-
ruka toplotne energije sa najmanjim troškovima i za isporučioca toplotne energije i za njihove potrošače. Čini se potpuno logičnim da se u rešavanju problema uštede toplotne energije za grejanje otpočne sa merama koje ne zahtevaju investiciona ulaganja, a da se rešavanje problema uštede završi, kada se za to stvore eko-nomski uslovi, sa merama koje zahtevaju velika investiciona ulaganja (zamena stolarije, toplotna izolacija zgrada i dr.);
7.Novčanu naknadu za isporučenu toplotnu energiju po merilu obračunavati sa fiksnim troškovima po kW instalisane toplotne snage. Ovakav način obračuna omogućuje upravljanje potrošnjom energije.
XII. Skraćenice i akronimi
XIII. Literatura
[1] Ralić,Ž., Ž.Grujčić, Đ.Latas, Sistem naplate energije u funkcijipovećanja energetske efikasnosti stam-bene zgrade, 45kongres KGH, Beograd, 2014.
[2] ***, Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Službeni glasnik RS broj 61, 2011. [3] Todorović,B., Projektovanje postrojenja za centralno grejanje, Mašinski fakultet, Beograd, 2009. [4] ***, Odluka o izmenama Odluke o cenama toplotne energije, Službeni list grada Beograda broj 64, 2014. [5] Gažo,S., Građevinarstvo u brojkama, Republički zavod za statistiku, 2008. [6] Stojiljković,M.,M.Todorović, Osnove energetskog bilansiranja zgrade, Inženjerska komora Srbije, 2012.
Grejna sezona
Isporučena toplotna energija stambenom prostoru u grejnoj
sezoni
Specifična potrošnja energije za stambeni pros-
tor po m2
Specifična potrošnja energije za stambeni prostor po m2 i SD
Srednja temperatura spoljašnjeg vazduha u
grejnoj sezoni Broj stepen dana
[kWh] [ kWh/m2] [ kWh/m2 SD] [°C] [K dan]
2012/2013 679.217 137 55,5 6,2 2470
2013/2014 620.043 125 57,5 8,0 2169
HDD — Stepen dan; KRP — Kućno razvodno postrojenje; PS — Predajna stanica; PTV — Potrošna topla voda; SDG — Sistem daljinskog grejanja.