ANALIZA POSLOVANJA

1. CILJ I ZADACI ANALIZE POSLOVANJARe analiza potie od grke rei analysis, to znai rastavljanje ili ralanjavanje neke celine na njene sastavne delove. Svrha analize kao naune metode je istraivanje ili ispitivanje objekta koji se analizira. Najvanije analitike metode su ralanjivanje i uporeivanje, a rezultati analize se ocenjuju putem ispitivanja i prosuivanja. Svrha analize u ekonomiji preduzea jeste da pripremi materijal na osnovu koga e moi da se stvori sud o stanju i poslovanju preduzea. Analiza poslovanja proistekla je iz analize bilansa. 1) 2) 3) 4) Mogunost da se ostvare ciljevi analize uslovljena je raznim faktorima: linou koja vri analizu vremenom koje je za to raspoloivo dokumentacijom koja je stavljena na raspolaganje okolnostima pod kojima se vri analiza

Analiza ima dva osnovna cilja: interni i eksterni, pa u skladu sa tim razlikujemo i dve osnovne vrste analize. Interna analiza je ona analiza koja se vri unutar preduzea i vri je vlasnik ili rukovodstvo preduzea. Svaka druga analiza smatra se eksternom i vre je uglavnom poverioci, banka,revizori i dr. Cilj i zadaci analize prema Schmaltzu zavise od zainteresovanih koji je sprovode a to su: 1) vlasnik preduzea 2) deoniari preduzea 3) poverioci 4) poreski organi 5) privredna tampa 6) zvanina statistika Subjekt za koga se vri analiza postavlja ciljeve analize. Npr. vlasnici su zainteresovani za analizu sredstava i njihovih izvora u preduzeu, sa jedne strane, i analizu uspeha preduzea sa druge strane. Analiza koju vre deoniari uglavnom ima cilj da se kroz analizu dobiti izvedu zakljuci o mogunostima dobijanja i visini dividende. Analiza koju vre poverioci sprovodi se radi sticanja saznanja o kreditnoj sposobnosti preduzea. Poreski organi nastoje da analizom utvrde pravu osnovicu za oporezivanje kako se ne bi desilo da se ona prikrije. Ekonomske publikacije vre analizu radi ocene rukovodstva, poslovnih zbivanja i rezultata preduzea. Zvanina statistika putem analize ima za cilj da utvdi opte razvojne tendencije privrede i preuzea. U praksi se esto susreu i analize koje nisu sveobuhvatne parcijalne analize. Parcijalnim ciljevima se u stvari postie: - skraenje trajanja analize - smanjenje trokova same analize - jasnije odreivanje zadataka analize

2.PREDMET ANALIZE

Postoje dva pristupa predmetu analize: ui i iri. Predmet ekonomske analize u uem smislu predstavlja bilans preduzea, i to bilans stanja, bilans uspeha i bilans tokova novca. Analiza koja ima za predmet bilans, naziva se analiza bilansa ili finansijska analiza, koja posebno insistira na analizi finansijskog poloaja i rentabilnosti poslovanja preduzea. Svaki pravno-ekonomski subjekt ima obavezu sastavljanja bilansa, i to bilansa uspeha i bilansa stanja. Bilans stanja izraava trenutnu sliku veliine i strukture sredstava i njihovih izvora. Na osnovu podataka u bilansu stanja mogue je vriti ne samo statiku nego dinamiku analizu. Kod statike analize, predmet posmatranja je stanje na odreeni dan. Kod dinamike analize posmatranje se vri tokom vremena. Bilans uspeha izraava veliinu i poreklo ostvarenog poslovnog rezultata u obraunskom periodu. Predmet ekonomske analize u irem smislu obuhvata analizu bilansa stanja, bilansa uspeha i bilansa tokova novca, analizu funkcija i poslovno izvetavanje. Predmet ekonomske analize moe se posmatrati sa vie aspekata - elementni gde predmet analize ine elementi, odnosno delovi preduzea - organizaciono-funkcionalni gde se analiziraju ne samo osnovni poslovni procesi, ve i ostale izvrne funkcije - aspekt efekata gde se delatnost preduzea razmatra i ocenjuje posredstvom rezultata koje ostvaruje

3.METODE ISPITIVANJAOsnovne metode kojima se slui analiza se metode uporeivanja i raalanjavanja. Ostale metode ispitivanja su metode uzronosti i ispitivanja. - METODA RALANJAVANJA Metoda ralanjavanja polazi od pretpostavke da je njen objekt sloen, pa se na osnovu ralanjavanja dolazi dolazi do saznanja iz ega se sastoji predmet analize. Ukoliko su hartije od vrednosti predmet analize, one se mogu ralaniti prema razliitim kriterijumima, i to: - prema vrsti hartija od vrednosti - prema stepenu sigurnosti unovenja hartija od vrednosti - prema vremenu ulaganja hartija od vrednosti - prema valuti u kojoj e biti unovene hartije od vrednosti - prema delatnosti trasata - prema ostvarivanju prihoda po osnovu hartija od vrednosti Ralanjavanje se moe vriti po predmetu, vremenu i u prostoru. Ralanjavanje po predmetu zahteva da se sloeni predmet analize ralani na predmete koji su manje sloeni. Ovo ralanjavanje moe da ide sve do elemenata koji se vie ne mogu ralaniti. Vremensko ralanjavanje omoguava da se predmet posmatranja ralani sa vremenske take gledita, odnosno da se predmet posmatranja vee za odreene vremenske periode.

Ralanjavanje u prostoru polazi od obeleja koje je dato prostorom, pa se nastale promene posmatranog predmeta veu za odreena mesta. - METODA UPOREIVANJA Metoda uporeivanja se sastoji u uporeivanju jednog predmeta u dva perioda ili mesta, ili dva predmeta jednog odreenog mesta. Ona polazi od osnovnih pretpostavki: - da postoje najmanje dve veliine koje se uporeuju - da postoji jednovrsnost materije koja se uporeuje - da postoji uporedivost analitike materije - da postoji sloenost analitike materije Teoriju poslovne uporedivosti postavio je Schmalenbach sledeim postavkama: 1. uporeivanje se vri za isto preduzee za razliite vremenske periode 2. uporeivanje se vri za dva ili vie istovrsnih preduzea za isti vremenski period Vremensko uporeivanje se sastoji u poreenju jednog istog predmeta sa stanovita dva razliita perioda, npr. uporeuje se vrednost ostvarene proizvodnje u tekuem i prethodnom mesecu, gde broj radnih dana mora biti isti. Za vremensko uporeivanje veoma je bitno da se izvri izbor: 1. vremenskog razmaka u kome e se vriti uporeivanje 2. najznaajnijih podataka koje treba porediti Uporeivanje po predmetu se sastoji u poreenju dva predmeta istog perioda jednog odreenog preduzea Uporeenje po mestu se vri kada se uporeuje jedan predmet istog perioda za dva preduzea, odnosno mesta.OBLICI PRIMENE METODE UPOREIVANJA

Metoda uporeivanja sukcesivnih bilansa stanja se sastoji u sagledavanju promena finansijske situacije kroz promene iznosa osnovnih grupa aktive i pasive, kao i kroz nalaenje uzroka ovih promena. Metoda presecanja bilansa stanja sastoji se u horizontalnoj podeli bilansa na odreene delove, tj. podbilanse. Primenom horizontalne metode presecanja, bilans stanja se sastoji iz sledeih podbilansa: - podbilans osnovnih sredstava i njihovih izvora - podbilans obrtnih sredstava i njihovih izvora - podbilans posebnih sredstava izvora - podbilans poslovnih sredstava van funkcije i ostalih izvora sredstava Metoda odstupanja je metoda kod koje dolaze u obzir sve vrste uporeivanja po vremenu, mestu i predmetu, gde se sagledava ne samo gde su nastale razlike, njihov kvantitet i obim, ve i osnovne karakteristike odstupanja, tj. da li su pozitivna ili negativna, kao i uzroke nastalih odstupanja. Metoda poslovno-analitikih pokazatelja sastoji se u poreenju odreenih poslovno-ekonomskih veliina, gde su osnovni izvor informacija knigovodstveni podaci (bilans stanja, bilans uspeha i njihovi prilozi). SPECIJALNE METODE ANALIZE

Prema Schmaltzu metode analitikog ispitivanja se mogu podeliti u tri grupe: 1. metoda odnosnih vrednosti 2. metoda indeksnih brojeva 3. metoda standardizacije

Metoda odnosnih vrednosti se sastoji u stavljanju u odnos vrednosti pojedinih grupa u bilansu ili pojedinih poslovnih veliina. Metoda indeksnih brojeva primenjuje se sama ili u kombinaciji sa metodom odnosnih vrednosti. Pomou indeksnih brojeva se prikazuje dinamika posmatrane pojave, izraava se brojem 100. Metoda indeksnih brojeva moe biti ista indeksna metoda, kombinovana metoda i metoda ocene odnosnih vrednosti. Metoda standardizacije prua pokazatelje nekog preduzea u jednom broju, iji se znaaj poredi sa pokazateljem itave privredne grane. Standardni brojevi su unapred utvreni brojevi na bazi naunih studija.

4. OBLICI I VRSTE ANALIZEPostoje sledee vrste analize: 1. 2. 3. 4. 5. 6. kvalitativna i kvantitativna statika i dinamika kompleksna i parcijalna interna i eksterna stalna i povremena analiza vrednosti KVALITATIVNA I KVANTITATIVNA ANALIZA

Kvantitativna analiza se bavi merenjem i praenjem kvantitativnog kretanja pojave ili stanja. Kvantitativna analiza ispituje sastavne delove neke pojave ili stanja kako bi se utvrdile njegove karakteristike, odnosno obeleja i otkrile posledice prelaska kvantiteta u kvalitet. Npr.kvantitativno narastanje zaliha robe nekog preduzea moe da utie na pojave novog kvaliteta koji se manifestuje u njegovoj nelikvidnosti. Kvalitativna analiza ima za pretpostavku sloenost predmeta analize. Ona vri ralanjavanje predmeta analize na sastavne delove. Kvalitativna analiza posmatra predmet sa predmetnog, vremenskog i prostornog aspekta. Kvalitativna i kvantitativna analiza su komplementarne. STATIKA I DINAMIKA ANALIZA

Prema vremenu u kome se vri analiza moe biti statika i dinamika. Statika analiza se bavi ispitivanjem pojave ili stanja u trenutku njihovog uoavanja. U sluaju statike analize predmet analize se posmatra na odreeni dan. Tako npr.kada se analizira trenutna likvidnost , onda se raspoloiva sredstva porede sa dospelim obavezama u jednom trenutku ili na odreeni dan. Dinamika analiza ispituje pojave ili stanja u kretanju, odnosno u odreenoj vremenskoj dimenziji. Pti tome se izvode konstatacije o nastalim promenama na predmetu analize i uzrocima koji su ih uslovili. Mora se voditi rauna da li je re o o neto ili bruto kretanju. Neto kretanje se javlja kao rezultat poreenja dva stanja, a bruto kao rezultata dimanike jedne kategorije. Vizuelnom analizom se stie opti uvid u sliku bilansa stanja, uspeha i bilansa tokova novca i donose opte ocene o finansijskom poloaju i uspenosti poslovanja preuduzea.

Analiza pomou rauna pokria se zasniva na bilansu stanja, i pomou nje se utvruje struktura imovine i kapitala preduzaa. Racio analiza se zasniva na analizi odnosa elemenata bilansa stanja,bilansa uspeha i bilansa tokova novca. KOMPLEKSNA I PARCIJALNA ANALIZA -

Kompleksna analiza posmatra predmet analize u celini, vri ralanjavanje i merenje svakog svakog dela predmeta analize, pa time iziskuje due vreme i vee trokove. Parcijalna analiza ispituje samo deo predmeta analize, pa je potrebno manje vremena i trokovi su nii. Objektivnost parcijalne analize se ostvaruje ako se zadatak jasno i detaljno postavi uz uslov da se parcijalna analiza oslanja na kompleksnu koja je izvrena u nekom prethodnom periodu. Pri sprovoenju kompleksne odnosno parcijalne analize uvek mora biti prisutna meuzavisnost odnosa delova i celine. INTERNA I EKSTERNA ANALIZA

Internu analizu vri organ , lice iz organizacije kome se stavlja na raspolaganje celokupna dokumentacija o ulaganjima, poslovnim aktivnostima i rezultatima poslovanja analiziranog preduzea. Eksternu analizu vre analitiari kojima stoje na raspolaganju izvetaji i dokumenta preduzea dostupna svim zainteresovanima za njegovo poslovanje kao i zakonski propisi. Znai, samo kada se analitiaru stave na raspolaganje svi raspoloivi materijali i kada izmeu analitiara i analiziranog preduzea postoje saglasnost interesa u pitanju je interna analiza, a obrnuto je eksterna. STALNA I POVREMENA ANALIZA

Pojam stalnih analiza je vezan za dnevne analize koje se obavljaju kontinuirano, svakodnevno, to zavisi od veliine preduzea. Dnevne analize daju inforamcije o obimu, strukturi i vrednosti ostvarene proizvodnje. Povremene analize sastavljaju se povremeno u unapred fiksiranim rokovima ili kada se za njima ukae potreba, i obino je re o analzama koje prate polugodinje i zavrne raune i vreme koje stoji na raspolaganju analitiarima vrenje ove analize je po pravilu kratko. U preduzeima se sastavljaju i specijalne analize iji rokovi nisu unapred fiksirani. ANALIZA VREDNOSTI

Analiza vrednosti obuhvata organizovani sistem tehnika i postupaka pomou kojih se identifikuju i eliminiu nepotrebni vikovi, insistira na postupku ozbiljne analize strukture trokova pre donoenja odluke o proizvodnji proizvoda. Polazi od teze da nema trokova koji se ne mogu smanjiti, ima preventivni karakter jer nastoji da snizi trokove promenom proizvoda ili njegovih delova. Ova analiza predstavlja dopunu drugih metoda analize. Ostvarene veliine se uporeuju sa planiranim i tako se donosi sud o tome da li je dolo do poveanja ili smanjenja trokova, a krajnji cilj je postizanje ekonomine proizvodnje. Osnovne kategorije analize vrednosti su funkcija, troak i vrednost.

5.BILANS KAO PREDMET ANALIZE

Re bilans potie od latinske rei bilanx libra (vaga sa dva tasa) to upuuje na nekoliko zakljuaka: da se bilansom neto meri i iskazuje rezultat, da se rezultat sastoji iz dva suprotna kretanja ijim se poreenjem dolazi do pozitivnog ili negativnog rezultata. Bilans se gotovo uvek koristi kada treba izraziti stanje i rezultat, a najiru upotrebu ima u raunovodstvu. Raunovodstveni bilans je tehniki gledano pregled u vidu dvostranog rauna koji iskazuje stanje ili uspeh preduzea na odreeni dan , a kako se obino sastavlja na kraju godine, on se esto izjednaava sa zavrnim raunom. Bilans stanja je trenutna slika veliine i strukture sredstava i veliine i strukture izvora sredstava, a na osnovu bilansa stanja mogue je izvriti ne samo statiku ve i dinamiku analizu. Bilans uspeha vue koren iz bilansa stanja. U bilansu uspeha se iskazuje poveanje (prihodi) i smanjenje (rashodi) sopstvenog kapitala. Na osnovu bilansa uspeha je mogue izvriti dinamiku analizu.

6.VRSTE BILANSA I BILANSIRANJEOpta svrha bilansiranja je upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. U teoriji i praksi postoji vie vrsta bilansa. Prema jednom gleditu oni se dele u zavisnosti od toga kada se sastavljaju na redovne i specijalne, u zavisnosti od zakonske osnove ,cilja i vremena kada se sastavljaju, zatim prema cilju, bilansnoj osnovi,vremenu sastavljanja,obimu... 1.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA VEZI SA KNJIGOVODSTVENIM RAUNIMA Na bazi knjigovodstvenih rauna sastavljaju se bilans stanja i bilans uspeha. Oni su dvostrani izvetaji o poslovanju. Bilans stanja je sloen i sastoji se od rauna, tj. salda rauna aktive i pasive. Aktiva pokazuje sredstva tj. imovinu, a pasiva izvore sredstava tj. kapital. Bilans stanja integrie u sebi finansijski rezultat. Bilans uspeha je finansijski izvetaj u kome su prikazani prihodi i rashodi za dati obraunski period , ijim se poreenjem utvruju finansijski rezultati koji mogu biti pozitivni i negativni.. Bilans stanja i bilans uspeha su u meusobnoj uzronosti i zavisnosti. Bilans stanja pokazuje ekonomsku situaciju privrednog subjekta u datom momentu, a bilans uspeha izraava finansijske rezultate ostvarene u odreenom vremenskom periodu. 2.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA SVRSI ISKAZIVANJA U zavisnosti od dominantnog cilja poslovanja razlikuju se imovinski bilans (to je ujedno i bilans stanja, cilj je da prikae imovinu i kapital na dan bilansiranja, sastavlja se na osnovu podataka knjigovodstvene evidencije), bilans utvrivanja rezultata (to je u stvari bilans uspeha i cilj mu je utvrivanje poslovnog uspeha, primenjuje se naelo uzronosti prihoda i rashoda), i bilans kretanja (slui u analitike svrhe, za sagledavanje promene strukture aktive i pasive u toku obraunskog perioda, najvie se koristi pri analizi likvidnosti preduzea). 3.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA PRAVNIM NORMAMA KAO OSNOVA BILANSIRANJA

U zavisnosti od toga da li se bilans sastavlja na osnovu propisa privrednog prava ili na osnovi poreskog prava, razlikuje se poslovni bilans i poreski bilans. Poslovni bilans - osnov za sastavljanje godinjeg bilansa su pravne norme privrednog prava. Poslovanje preduzea u naoj zemlji reguliu Zakon o preduzeima, Zakon o zajednikom ulaganju, Zakon o raunovodstvu, Zakon o finansijskom poslovanju i niz podzakonskih akata. Poreski bilans ima zadatak da iskae poresku osnovicu kako bi se oporezivanjem obezbedili prihodi za pokrie javnih rashoda, izvodi se iz poslovnog bilansa. 4.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA PODRUJU INFORMISANJA Zavisno od toga da li je bilans namenjen potrebama informisanja preduzea ili eksternih korisnika razlikuje se interni bilans i eksterni bilans. Interni bilans sadri mnogo vie podataka i informacija nego eksterni bilans, iskazuje ostvarene trokove po mestima i nosiocima trokova i objanjava uzroke odstupanja. Eksterni bilansi su namenjeni eksternim korisnicima i dravnim institucijama, sadre bilans stanja, bilans uspeha, aneks i izvetaj poslovanja. 5.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA PODACIMA NA OSNOVU KOJIH JE SAINJEN Podela na knjigovodstveni, inventarni i planski bilans se zasniva na stepenu tanosti bilansa. Najtaniji je stvarni bilans, manje taan je inventarni, a najmanje taan je probni ili knjigovodstveni. Knjigovodstveni se zasniva samo na podacima iz knjigovodstvene evidencije, slui za proveru tanosti evidentranih poslovnih promena, sainjava se vie puta tokom poslovne godine. Inventarni bilans se dobija na osnovu popisivanja ili inventarisanja (popisivanje sredstava materijalne vrednosti,novanih sredstava, potraivanja i obaveza) i on je taniji. Stvarni bilans je bilans idealne tanosti. Planski bilans se sainjava na osnovu planskih podataka i obuhvata projekciju stanja sredstava i izvora finansiranja na dan poreskog perioda, a planski bilans uspeha projektuje prihode, rashode i finansijski rezultat koji e se ostvariti u toku planskog perioda. 6.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA DUINI BILANSNOG PERIODA Podela na poetni bilans, krajnji i meubilans vri se prema vremenu kada se sastavljaju. Poetni bilans se sastavalja na poetku poslovanja jednog preduzea, tj. na poetku godine, moe da pokae stanje pasive, aktive a nikako uspeh preduzea. Za novonastalo preduzee poetni bilans je bilans otvaranja, za spajanje 2 i vie preduzea poetni bilans je bilans fuzije. Meubilans se sastavlja za periode krae od 1 godine (meseni,tromeseni,estomeseni), a prema domaim propisima meubilans se sastavlja polugodinje i obavezno obuhvata bilans uspeha, a moe da obuhvati i bilans stanja. Krajnji bilans se sastavlja na kraju poslovne godine i moe se tretirati kao poetni za narednu godinu, to je u stvari godinji obraun, iskazuje se na obrascima bilansa stanja, bilansa uspeha i aneksa.

7.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA TEHNICI SASTAVLJANJA

Prema tehnici sastavljanja razlikuju se bruto i neto bilans. Bruto bilans je takav bilans kod koga se pojedine pozicije iskazuju bez saldiranja, po bruto principu se sainjava bilans stanja i bilans uspeha, i ostvareni dobtak u tekuoj godini trebalo bi da se unese na posebnu poziciju pasive a gubitak na strani aktive. Bilans stanja sainjen po bruto principu poveava iskaznu mo o finansijskom poloaju preduzea. U bilansu uspeha sainjenom po bruto principu svaka vrsta prihoda i rashoda se iskazuje u posebnoj bilansnoj poziciji Neto bilans je takav bilans u kome se pojedine bilansne pozicije kompenzuju i iskazuju u neto iznosu. U bilansu stanja sainjenom po neto principu pozitivan finansijski rezultat nije vidljiv, a gubitak se iskazuje samo u nepokrivenom iznosu. U bilansu uspeha sainjenom po neto principu pojedine srodne pozicije rashoda i prihoda se meusobno kompenzuju i iskazuju u neto iznosu. 8.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA BROJU UKLJUENIH BILANSA Prema broju bilansa ukljuenih u bilans razlikujemo individualni (to je BS i BU svakog pojedinanog preduzea) i zajedniki bilans koji moe biti zbirni (zajedniki bilans dva ili vie preduzea koja su ekonomski i finansijski povezana, sastoji se iz zbirnog BS i BU koji se dobijaju njihovim sabiranjem) i konsolidovani (zbirni bilans dva ili vie preduzea koji su ekonomski i finansijski povezana, sastoji se iz konsolidovanog BS i BU, sastavljanje se vri na osnovu individualnih bilansa preduzea iji bilansi ulaze u konsolidovani bilans). 9.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA ODNOSU SREDSTAVA I OBAVEZA Podela na aktivni i pasivni bilans vri se prema kvantitativnom odnosu sredstava u aktivi i obaveza u pasivi. Aktivan je onaj bilans koji ima istu imovinu, sredstva iskazana na strani aktive su vea od obaveza iskazanih na strani pasive. Pasivan bilans postoji u obrnutom sluaju, znai da preduzee svojim sredstivima ne moe izmiriti svoje obaveze i obavezno se na strani aktive iskazuje gubitak. 10.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA ODNOSU PRIHODA I RASHODA Prema tome kakav rezultat bilans iskazuje u poslovanju preduzea delimo ga na uspean i neuspean. Uspean je onaj koji iskazuje pozitivan finansijski rezultat dobitak, ali postoji i izuzetak kada bilans uspeha moe iskazivati pozitivan rezultat a da ipak nije uspean i to je posledica veih vanrednih ili neposlovnih prihoda koji su povremeni i privremeni i nema nikakve sigurnosti da e se u narednim periodima iz njih ostvariti pozitivan finansijski rezultat. Neuspean bilans je onaj koji iskazuje negativan finansijski rezultat gubitak, ali postoje izuzeci kada je poslovni rezultat pozitivan, a vanredni rezultat negativan,onda se takav bilans moe smatrati uspenim jer preduzee uspeno ostvaruje zadatake zbog kojih je osnovano, a taj trenutni negativan rezultat se najverovatnije u narednim periodima nee ponoviti.

11.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA REDOVNOSTI SASTAVLJANJA

Prema redovnosti sastavljanja bilansi se dele na redovne ili tekue i specijalne, posebne ili povremene bilanse. Redovni bilansi se sastavaljaju u unapred odreenim ili na dui rok ponavljanim vremenskim intervalima. Rok ili vreme sastavljanja odreeni su zakonskim propisima konkretne zemlje ili internim pravilima konkretnog preduzea. Najee grupe redovnih bilansa su bilans stanja i uspeha, kontinentalni i engleski, aktivni i pasivni, poetni, krajnji i meubilans, uspeni i neuspeni, bruto i neto, probni, inventarni i stvarni ali i godinji zavrni raun. Specijalni bilansi nastaju u tano odreenim prilikama kao posledica specijalnih ciljeva. U razvijenim trinim privredama javljaju se - bilans osnivanja (sastavlja se na poetku poslovanja svakog preduzea, sadri BS bez BU) - bilans razdvajanja (deobni bilans, sainjava se u sluaju kada se preduzee izdvoji iz sastava dotadanjeg preduzea te postaje zasebno pravno lice ili se pripaja drugom) - bilans fuzije (sastavlja se u sluaju statusnih promena preduzea, odnosno usled spajanja ili pripajanja. Razlikuju se horizontalni kada se pripajaju preduzea iste grane delatnosti, vertikalni kada se pripajaju preduzea ije se poslovne aktivnosti meusobno dopunjuju i fuzije nastale koncentracijom kapitala kada se spajaju preduzea razliitih proizvodnih asortimana). Fuzije pripajanja podrazumevaju likvidaciju jednog preduzea sa preuzimanjem njegovih sredstava i obaveza od strane drugog, a fuzije spajanja predstavljaju proces likvidacije dva ili vie preduzea i stvaranje potpuno novog preduzea. - sanacioni bilans se sastavlja kada se preduzee nae u finansijskim tekoama, gde se prvo vri detaljna analiza zavrnog rauna sa ciljem da se otkriju skriveni gubici,dug - likvidacioni bilans se sastavlja u momentu likvidacije, odnosno prestanka rada preduzea - steajni bilans (koji se u sutini ne razlikuje od likvidacionog, razlika je samo u tome to u sluaju steaja preduzeem upravlja stajna uprava)

7.KARAKTERISTIKE BILANSA STANJABilans stanja predstavlja ekonomsku sliku privrednog subjekta koja govori o stanju sredstava i izvora sredstava sa stanovita obima, dinamike i strukture. Bilans stanja mora da bude u ravnotei. Dve bilansne perspektive se nazivaju aktiva i pasiva. Aktiva je odraz aktivne mase. Pasiva je odraz neaktivne mase. Aktivu ine realne (imovina,sredstva) i fiktivne stavke (smanjenje sredstava). Realna aktiva obuhvata poslovna sredstva (dele se na osnovna i obrtna) i posebna sredstva (sredstva rezervi, zajednike potronje, sredstva za proirenu reprodukciju). Karakter fiktivne aktive imaju duniko poverilaki odnosi. Pasiva izraava finansijsku konstituciju preduzea. Sa vlasnikog aspekta razlikuju se sopstveni i tui izvori finansiranja, sa aspekta ronosti dugoroni i kratkoroni, sa aspekta namene, svaki izvor finansiranja ima svoju namenu. U sadrinskom smislu bilans stanja obuhvata celokupnu imovinu preduzea sa jedne strane i sve obaveze kao i trajni kapital sa druge strane. Bilans kao dvostrani pregled moe da se prikae u formi konta kada se sueljavaju dve strane, aktiva i pasiva, ili u tafelnoj formi kada su veliine poreane jedna ispod druge.

BILANS U FORMI KONTA AKTIVA PASIVA

I II III IV V

Imobilizacije Zalihe Potraivanja Gotovina Gubitak Svega

I II III IV V

Sopstveni kapital Dugoroni zajmovi Kratkotone obaveze Dobitak Svega

BILANS U TAFELNOJ FORMI AKTIVA I II III IV V PASIVA I II III IV V

Imobilizacije Zalihe Potraivanja Gotovina Gubitak Svega Sopstveni kapital Dugoroni zajmovi Kratkotone obaveze Dobitak Svega

8.KARAKTERISTIKE BILANSA USPEHABilans uspeha predstavalja dvostrani pregled rashoda i prihoda nastalih u utvenom obraunskom periodu i pokazuje finansijski rezultat poslovanja preduzea. Pozitivan finansijski rezultat oznaava poveanje sopstvenih izvora sredstava ,a negativan smanjenje. Na kraju obraunskog perioda rezultat koji proizilazi iz razlike prihoda i rashoda prenosi se u bilans stanja. Bilans uspeha moe biti periodini i godinji moe se sastavljati po bruto i neto principu, moe se iskazati u formi konta i tabele. Grupisanje prihoda i rashoda vri se u tri grupe: poslovni, finansijski i neposlovni. U okviru bilansa uspeha se praktino sreu dva bilansa utvrivanje rezultata i raspodela tih rezultata. Ukoliko su poslovni rezultati negativni tada se javlja bilans pokria gubitaka. Princip ukalkulisanja znai ukalkulisati trokove koji se u celini ne pokrivaju iz ukupnog tekueg prihoda, a princip neukalkulisanja znai da se trokovi vremenski ne razgraniavaju, ve se obraunavaju u celini, tj.direktno se pokrivaju iz tekueg prihoda. Bilans uspeha kao i bilans stanja moe se iskazati u formi konta i tabele.

BILANS USPEHA U FORMI KONTA RASHODI PRIHODI

I II III IV

Poslovni rashodi Finansijski rashodi Neposlovni i vanredni rashodi Dobitak Svega

I II III IV

Poslovni prihodi Finansijski prihodi Neposlovni i vanredni prihodi Gubitak Svega

BILANS USPEHA U TAFELNOJ FORMI RASHODI I II III IV PRIHODI I II III IV

Poslovni rashodi Finansijski rashodi Neposlovni i vanredni rashodi Dobitak Svega Poslovni prihodi Finansijski prihodi Neposlovni i vanredni prihodi Gubitak Svega

9.TEORIJE BILANSATeorije bilansa se odnose na uenje o cilju bilansa, kroz koji se izraavaju ciljevi poslovanja preduzea. Teorije bilansa se grupiu u zavisnosti od ciljeva i zadataka bilansa, pa se prema broju relevantnih ciljeva razlikuju monistike (bilans ima jedan primarni cilj da prikae tano stanje sredstava i izvora sredstava) i dualistike (bilans ima 2 ravnopravna cilja, zasnovane su na tezi da nema tanog stanja bez tanog finansijskog rezultata, niti tanog finansijskog rezultata bez tanog stanja) i pluralistike teorije bilansa (bilans ima vie ravnopravnih ciljeva). Najpoznatije teorije bilansa su statiko, dinamiko i organsko shvatanje bilansa.STATIKA TEORIJA BILANSA

Prema statikoj teoriji, cilj i zadatak bilansa je da prikae realno stanje u preduzeu koje je izraeno u njegovoj aktivi i pasivi, a radi zatite interesa poverilaca. Bilans treba da prui informaciju poveriocu o stepenu sigurunosti naplate uloenog kapitala., a koje se prema ovom shvatanju nalaze u BS, pri emu je BU irelevantan. Ova teorija spada u monistike teorije jer priznaje samo jedan cilj bilansa utvrivanje stanja. Razlikuje se staro ili narazvijeno statiko shvatanje bilansa i novije ili razvijeno statiko shvatanje bilansa. Staro ili nerazvijeno statiko shvatanje bilansa tvorci su pravnici, a ova teorija se kratko zove i imovinska teorija, nastala u ranom razvojnom periodu raunovodstva. BU je prema ovom shvatanju vlasnik izraunavao na posredan nain, na osnovu poreenja iste imovine u dva razliita vremenska intervala. Ovo shvatanje bavi se sadrinom bilansa koja se zasniva na principu li zahtevu istinosti bilansa, pa je ova teorija istovremeno i teorija odravanja novane vrednosti kapitala.

Novije ili razvijeno statiko shvatanje bilansa vezuje se za period razvoja korporativnog ili akcionarskog obilka preduzea. Zadatak je da se prikae finansijska konstitucija, tj.finansijska situacija preduzea. Prema njima bilans je instrument za raspolaganje kapitalom preduzea. Ova teorija ukazuje na znaaj BU i prema ovoj teroiji bilans ima funkciju polaganja rauna o poslovanju preduzea, funkciju odravanja uloenog kapitala u preduzee i funkciju utvrivanja uspeha preduzea. Za ovu teoriju merodavne su trokovne vrednosti (nabavna vrednost i cena kotanja) i uvaava se princip najnie vrednosti odnosno naelo opreznosti. Ocena statikog shvatanja bilansa teze statike teorije bilansa kritikovali su mnogi autori a posebno pristalice dimanike teorije bilansa, jer bilans kao trenutna slika ne prua tanu informaciju kada e se i u kom obimu pojedini delovi imovine transformisati u novac.DINAMIKA TEORIJA BILANSA

Nastanak se vezuje za Eugena malenbaha. Naziv se vezuje za kretanje, dinamiku koja karakterie poslovanje preduzea. Prema ovoj teoriji osnovni cilj bilansa je da prikae poslovni rezultat, a ne stanje sredstava i njihovih izvora. U prvi plan se istie bilans uspeha preduzea a osnovu koga se utvruje poslovni rezultat kao razlika izmeu prihoda i rashoda na poetku i kraju obraunskog perioda. Bilans stanja je samo sredstvo za ostvarivanje i priakzivanje poslovnog rezultata. Osnovne kategorije na kojima poiva dinamika teorija bilansa su prihodi i rashodi i primici i izdaci. Poto cilj preduzea nije likvidacija, ve dugoroni opstanak da bi se moglo upravljati nuno je utvrivanje periodinog rezultata koji je kontrolne i finansijske prirode. Bilans stanja nastaje tako to se od ukupnog totalnog rezultata oduzmu odloeni trokovi i nelikvidirane obaveze koje e doi do izraaja ili biti isplaene u narednom periodu. Da bi se obezbedila uporedivost rezultata u razliitim vremenskim periodima potebno je obezbediti potovanje sledeih principa: - princip uzronosti ili korelacije znai tano razgraniiti obraunske periode i dodeliti im one rashode i prihode koje se na njih odnose - princip kontinuiteta podrazumeva pridravanje istog metoda obrauna poslovnog rezultata - princip sigurnosti ima za cilj da se iskljui samovolja u orbraunu poslovnog rezultataORGANSKA TEORIJA BILANSA

Tvorac organskog shvatanja bilansa je nemaki profesor Schmidt, nastala je 30-ih godina XX veka u vreme velike ekonomske krize, sa ciljem da doprinese reavanju tog problema. Organsko shvatanje predstavlja dualistiku teoriju bilansa koja istie da bilans ima dva ravnopravna cilja: da prikae imovinu i poslovni rezultat. Osnovna postavka organske teorije je da postoji neraskidiva organska veza izmeu BS i BU i da je preduzee deo privrede. Prema ovoj teoriji razlikuju se pravi i prividni poslovni rezultat. Pravi je rezultat ekonominosti. Prividni rezultat je posledica promene cene imovine i monetarnih poremeaja, to je razlika izmeu reprodukcione i nabavne cene.

10.NAELA BILANSIRANJAOPTA NAELA KNJIGOVODSTVA BILANSIRANJA

Podrazumevaju ukupnost principijelnih pravila prikazivanja bilansa, podlona su stalnom razvijanju, a valjano voenje zahteva sledea pravila: - obaveza sastavljanja poenog bilansa u momentu kreiranja novog posla - da se na kraju svake poslovne godine sastavlja bilans i inventar - da se za evidentiranje ekonomskih transakcija koristi novac date zemlje ija kupovna snaga tokom vremena se znatnije ne menja - da bilans i inventar budu potpisaniNAELO ZATITE POVERILACA

Polazi od imovinskog shavatanja bilansa. Zatita poverilaca vea je to je garantna supstanca vea, jer preduzee prvo gubi sopstveni kapital a tek nakon toga gubi i tui.NAELO UZRONOSTI

Prema naelu korelacije prihodi i rashodi mogu se smatrati primanjima i izdavanjima konkretnog obraunskog perioda samo ako su oni nastali u periodima na koje se odnose. Primenjuju se pri alociranju trokova na nosioce, to znai da se trokovi dodeljuju onom nosiocu koji je te trokove i prouzrokovao. Primenjuje se i kod utvrivanja nabavne cene. MODIFIKUJUA NAELA KNJIGOVODSTVA I BILANSIRANJANAELO OPREZNOSTI

Pod uticajem dinamikog shvatanja cilja bilansa, oprezno utvrivanje periodinog rezultata postaje sastavni deo naela zatite poverioca. Primena principa opreznosti motivisana je eljom da se preduzee zatiti od rizika kome je izloeno usled nesigurnosti privrednog razvoja. Ovo naelo podrazumeva primenu opreznog odmeravanja neto imovine i periodinog rezultata.NAELO REALIZACIJE

-

zahtev da se zabrani i onemogui raspodela nerealizovanih dobitaka. Naelo nije u stanju da samostalno egzistira, ve se dopunjuje principom impariteta zahteva iskazivanje gubitaka iako oni nisu trino verifikovani, poiva na shvatanju da gubici moraju biti iskazani u punoj visini bez obzira da li su realizovani ili ne bira se najnia mogua vrednost imovinskih delova za unoenje u bilans. Primenju je se samo za obrtna sredstva i HOV.

NAELO IMPARITETA

-

NAELO NAJNIE VREDNOSTI

-

NAELO NAJVIE VREDNOSTI

-

koristi se za bilansiranje obaveza odnosno elemenata pasive. Elementi obaveza treba da budu bilansirani najmanje u visini nominalnih iznosa. odgovara imovinskom shvatanju bilansa po kome bilansitana imovina odgovara vrednosti koja se moe unoviti.

NAELO DNEVNE VREDNOSTI

NAELO FINANSIJSKE PANJE

-

ukoliko je bilansiranje usmereno ne samo na zatitu preduzea od rizika, ve i na smiljeno stvaranje latentnih rezervi, radi se o naelu finansijske panje.

DOPUNSKA NAELA KNJIGOVODSTVA I BILANSIRANJANAELO JASNOSTI

proizilazi iz injenice da je za valjanost bilansa bitno da su tano i razumljivo nazvane bilansne pozicije. Princip jasnosti zahteva da godinji zakljuak bude pregledan i jasan, da omogui da poverioci, finansijeri, upravljai i menaderi dobiju istiniti uvid u stanje imovine i kapitala i konsolidovani rezultat poslovanja preduzea. Jasnoa bilansa moe biti ugroena ako se: uoptrebljavaju razliiti nazivi za iste predmete u bilansima, obuhvataju pod zajednikim predmeti koji nemaju nita zajedniko.NAELO ISTINITOSTI

-

-

vezuje se za cilj sastavljanja bilansa. Prema statikom shvatanju istinit je onaj bilans koji daje realan prikaz stanja sredstava i njihovih izvora, a prema dinamikom istinit je onaj koji daje realan prikaz poslovnog rezultata. Bilans e biti istinit ako je knjigovodstvena evidencija usaglaena sa inventarom, ako bilans ne sadri skrivene gubitke i ako BU sadri rashode i prihode koji se odnose na tekui obraunski period.

NAELO POVEZANOSTI

Za upravljanje preduzeem mnogo je bitniji uporedivi periodini rezultat u odnosu njegovu apsolutnu tanost.NAELO IDENTITETA BILANSA

-

podrazumeva jednakost ili podudarnost dva bilansa u jednom odreenom trenutku tj.bilans otvaranja za tekuu godinu mora biti apsolutno jednak zakljunom bilansu za pethodnu godinu. polazna pretpostavka je da postoji zahtev da zakljuni bilans dva ili vie uzastopnih obraunskih perioda budu jednaki. Kontinuitet bilansa oznaava vremensku povezanost vie uzastopnih zakljunih bilansa. Moe biti formalni i materijalni.

NAELO KONTINUITETA BILANSA

-

NAELO PODUDARNIH BILANSA

Podudarnost bilansa je u osnovi podudarnost finansijskih rezultata, a postoji ukoliko je zbir periodinih finansijskih rezultata ravan totalnom finansijskom rezultatu koji se utvruje na kraju ivtnog veka preduzea.

11.DINAMIKA ANALIZA BILANSA STANJA I USPEHADINAMIKA BILANSA Poslovanje preduzea mora da se istakne u raunovodstvenim izvetajima koji obuhvataju BS i BU, aneks i dodatne finansijske izvetaje, izvetaj o poslovanju, kao i konsoldovane finansijjske izvetaje za grupu kao celinu.

Sagledavanje bilansa nam omoguava da donosimo zakljuke kako o dosadanjem tako i o buduem radu preduzea. Osnovna obeleja bilansa se ogledavaju sledeem: - bilansom se neto meri i iskazuje rezultat - bilans uvek ima dve strane - obe strane bilansa su raunski jednakih veliina

12.ANALIZA BILANSA STANJABilans stanja kao predmet analize je sloen i sastoji se iz aktive i pasive. U aktivi se nalaze sredstva razliite funkcionalne namene koja se nalaze u procesu neprekidnog krunog kretanja i pretvaranja iz jednog oblika u drugi. U pasivi se izvori sredstava razlikuju prema njihovoj nameni ulaganja u odgovarajua, odreena sredstva. Formiranje bilansa stanja Preduzee kao privredni subjekt formira se da bi ostvarilo odreene ciljeve a ako ima odreeni zadatak ono mora raspolagati odreenim sredstvima za njegovo izvrenje. Sredstva moraju ne samo kvantitativno ve i kvalitativno i vremenski da odgovaraju zadatku. Bilans kao dvostrani pregled aktive i pasive jednog preduzea predstavlja jedno stanje na odreeni dan. Bilansna ravnotea izmeu aktive i pasive ima veliki kontrolni znaaj. Forma prikazivanja bilansa stanja Bilans stanja moe se prikazati na dva naina, u obliku konta i u obliku liste. Kada je prikazan u obliku konta u BS stanja se vri meusobno sueljavanje dveju strana, aktive i pasive. U tafelnoj formi (forma liste) sve veliine su poreane jedna ispod druge a po redosledu idu prvo aktivne pa pasivne pozicije. Forma konta se najvie koristi jer omoguava stvaranje jasnije i preglednije slike finansijskog stanja preduzea. Bilans stanja u obliku kontabr. I 1. 2. 3. II 1. 1.1 1.2 1.3 2. 3. III AKTIVA Stalna imovina (1+2+3) Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva Dugoroni plasmani Obrtna imovina (1+2+3) Zalihe Materijal Nedovrena proizvodnja Gotovi proizvodi Potraivanja Gotovina Gubitak Svega aktiva (I+II+III) iznos 82.000,00Din. 10.000,00Din. 70.000,00Din. 2.000,00Din. 70.000,00Din. 45.000,00Din. redni br. I 1. 2. 3. II 1. 2. 2.1. 2.2. 20.000,00Din. 5.000,00Din. 2.3. PASIVA Kapital (1+2+3) Osnovni kapital Rezerve Nerasporeeni dobitak Obaveze (1+2) Dugorone obaveze Kratkorone obaveze Kratkoroni krediti Dobavljai Ostale kratkorone obaveze iznos 105.000,00Din . 70.000,00Din. 25.000,00Din. 10.000,00Din. 47.000,00Din. 17.000,00Din. 30.000,00Din. 17.000,00Din. 10.000,00Din. 3.000,00Din.

152.000,00Din 152.000,00Din. Svega pasiva .

Bilans stanja u formi listeredni br. I 1. 2. 3. II 1. 1.1 1.2 1.3 2. 3. III redni br. I 1. 2. 3. II 1. 2. 2.1. 2.2. 2.3. AKTIVA Stalna imovina (1+2+3) Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva Dugoroni plasmani Obrtna imovina (1+2+3) Zalihe Materijal Nedovrena proizvodnja Gotovi proizvodi Potraivanja Gotovina Gubitak Svega aktiva (I+II+III) PASIVA Kapital (1+2+3) Osnovni kapital Rezerve Nerasporeeni dobitak Obaveze (1+2) Dugorone obaveze Kratkorone obaveze Kratkoroni krediti Dobavljai Ostale kratkorone obaveze iznos 82.000,00Din. 10.000,00Din. 70.000,00Din. 2.000,00Din. 70.000,00Din. 45.000,00Din.

20.000,00Din. 5.000,00Din. 152.000,00Din. iznos 105.000,00Din. 70.000,00Din. 25.000,00Din. 10.000,00Din. 47.000,00Din. 17.000,00Din. 30.000,00Din. 17.000,00Din. 10.000,00Din. 3.000,00

Svega pasiva

152.000,00

Raspored pozicija u bilansu stanja Naelo likvidnosti je dominirajue prilikom formiranja redosleda navoenja bilansnih pozicija. Ulaganja se rasporeuju prema stepenu njihove likvidnosti, dok se pozicije pasive razvrstavaju prema stepenu njihove dospelosti, znai u pasivi je doao do izraaja princip ronosti. Primena pincipa likvidnosti se ostvaruje putem dva pravila, a to su: - pravilo rastue likvidnosti u aktivi, kome odgovara pravilo rastue dospelosti u pasivi - pravilo opadajue likvidnosti u aktivi kome odgovara pravilo opadajue dospelosti u pasivi

Analiza bilansne aktiveBilansnu aktivu ine sva sredstva kojima privredni subjekt punopravno raspolae u odreenom vremenu. ine je i sredstva koja su nabavljena a jo uvek nisu plaena. Aktiva svakog privrednog subjekta je sloena i sadri razliite bilansne pozicije. Aktivu ine raelne (sredstva i imovina) i fiktivne stavke (smanjenje sredstava, sumnjiva, sporna, nenaplativa potraivanja preplaene obaveze, manjkovi, gubici). Zadatak analize aktive je utvrivanje njenog obima, strukture dinamike... idealno stanje je kada u aktivi nema smanjenja sredstava, nema fiktivne aktive, kada je aktiva jednaka sredstvima realnoj aktivi.

Karakter i sadraj bilansne aktive bilansna aktiva se identifikuje sa pojmom imovine, a vrlo esto se imovina poistoveuje sa kapitalom, to je pogreno, jer se vrednost kapitala dobija kada se od vrednosti imovine oduzme visina obaveza preduzea. Funkcionisanje sredstava u preduzeu posmatra se sa stanovita sposobnosti krunog kretanja sredstava, pa proizilazi da aktiva nije isto to i sredstva, jer je aktiva bilansno tehniki pojam, a sredstva su ekonomski pojam. U aktivi se nalaze sredstva koja mogu biti poslovna i posebna. Poslovna sredstva mogu biti osnovna i obrtna. Osnovna sredstva mogu biti ona za upotrebu i ona u primeni. Obrtna sredstva mogu biti novana i robna obrtna sredstva. U aktivi se pored sredstava u funkciji nalaze i sredstva van funkcije. Bruto imovina predstavlja zbir imovinskih delova iskazanih na strani aktive. Neto imovina predstavlja razliku izmeu bruto imovine i dugova i ona je jednaka sopstvenom kapitalu. Bilansna imovina podrazumeva vrednosti imovine i kapitala iskazane u bilansu. Imovina preduzea je jednaka bruto imovini uveana za latentne rezerve i umanjena za skrivene gubitke. Klasifikacija aktive aktivu ine realne i fiktivne stavke. Sredstva pomou kojih preduzee izvrava svoje zadatke imaju karakter realne aktive i ona se dele na poslovna i posebna. Pomou poslovnih sredstava se izvrava osnovni zadatak preduzea i ta sredstva se dele na osnovna i obrtna. Osnovna sredstva se dele na OS u pripremi i aktivna OS. Stalna osnovna sredstva se sastoje iz nematerijalnih ulaganja (osnivaka ulaganja, ulaganja u razvoj, ulaganja u probnu proizvodnju, koncesije, patenti, licence), osnovnih sredstava (zemljita,ume,graevinski objekti, oprema,alat,inventar) i dugoronih finansijskih plasmana (dugoroni krediti, dugorone HOV,akcije, obveznice...). Obrtna sredstva svoju vrednost u celini prenose na nove proizvode, usluge. U toku svog krunog kretanja nalaze se u robnom i novanom obliku: - zalihe (materijal, rezervni delovi, alat i inventar, nedovrena proizvodnja, gotovi proizvodi, roba, dati avansi) - kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina (plasmani po osnovu prodaje, potraivanjafikacij iz specifinih poslova, druga potraivanja, kratkoroni finansijski plasmani, gotovinski ekvivalenti i gotovina) - HOV (iro i tekui rauni, izdvojena novana sredstva i akreditivi, blagajna, devizni raun, devizni akreditivi, devizna blagajna, ostala novana sredstva) Posebna sredstva slue za izvrenje posebnih zadataka, a to znai za posredno izvravanja poslovanja preduzea. Nastaju u procesu rada i obuhvataju vanposlovna zemljita, vanposlovne zgrade, ostala vanposlovna sredstva. Bilansiranje gubitka gubitak se pojavljuje prilikom zatvaranja rauna uspeha kao viak rashoda preko ukupnih prihoda. Gubitak se prikazuje u aktivi nakon zbira poslovne imovine, a to su gubici ostvareni u toku godine kao i oni koji potiu iz ranijih perioda. Funkcionalna stuktura bilansne aktive aktiva je sloena i sadri sledee osnovne grupe: osnovna sredstva, obrtna sredstva i poslovna sredstva van funkcije. Kruenje sredstava u bilansnoj aktivi je veiti proces. Obim i struktura sredstava u aktivi bilansa zadatak analize aktive se svodi na utvrivanje njenog obima, strukture i uzroka koji su ih uslovili. Na obim i strukturu angaovanih sredstava utie niz faktora. Eksterni faktori deluju preko ambijenta u kojem se posluje. Organizacioni faktori su posledica unutranjih zahteva i okruenja. Klasifikacija aktive sa stanovita imobilizacija sa stanovita upotrebljivosti aktiva se deli na aktivnu i neaktivtivnu aktivu. Pod neaktivnom aktivom podrazumevaju se sredstva koja nemaju nikakvu funkciju, npr.kod osnovnih sredstava to su ona koja se ne koriste, ili nisu dovoljno uposlena. Imobilizacije se vrlo esto javljaju i kod svih oblika zaliha koje stoje due nego to bi trebalo. Bilansiranje aktivnih vremenskih razgranienja AVR se javljaju kao sredstvo pomou koga se postie pravilno vremensko optereenje preduzea trokovima.U sastav AVR ukljuuju se unapred plaeni trokovi,

anticipativne pozicije, trokovi vezani za probni pogon. Ovi trkovi se mogu ragraniiti na vie godine, ali ne due od 5 odnosno 3 godine.

Analiza bilansa pasivePasiva izraava strukturu izvora sredstava i pokazuje iz ega ili odakle potiu sredstva koja su angaovana u aktivi bilansa. Prema vlasnitvu, izvori kojima se finanstiraju sredstva i poslovne aktivnosti mogu biti sopstveni i tui. Sa aspekta ronosti mogu biti angaovani dugorno i kratkorono. Sa aspekta namene, svaki izvor se odnosi na odreenu vrstu sredstava. Karakter i sadraj bilansne pasive bilansna pasiva izraava izvore iz kojih potie imovina preduzea. U zavisnosti od namene izvora sredstava pasiva sadri sledee osnovne grupe: izvore osnovnih sredstava (trajni kapital osnovni kapital, emisiona premija, rezerve iz dobitka, nerasporeeni dobitak, revalorizacione rezerve, dugorona rezervisanja i obaveze - dugorone i kratkorone), izvore obrtnih sredstava, izvore posebnih sredstava, vanposlovnu pasivu i vanbilansnu pasivu. Analiza pasive sa vlasnikog aspekta izvori sredstava mogu se posmatrati sa razliitih aspekata od kojih su najinteresantniji vlasniki , vremenski i namenski. Sa vlasnikog aspekta razlikuju se sopstveni i tui izvori finansiranja. U sluaju sopstvenog finansiranja finansijer je vlasnik ili suvlasnik, izvori mogu biti interni i eksterni. Interni se formiraju iz pozitivnog poslovnog rezultata i slobodnih raspoloivih novanih sredstava amortizacije, a eksterni su razni oblici finansijske pomoi, subvencije,dotacije, regresi, premije. U sluaju tueg finansiranja preduzee se finansira iz pozajmljenih izvora od kojih su najei krediti. Po pravilu izravnanja rizika podrazumeva se jednakost sopstvenih i tuih izvora finansiranja. Specifinosti pasive bilansa inokosnih preduzea i drutava lica kapital pripada jenom vlasniku, ali postoji razlika izmeu kapitala firme i kapitala inokosnog vlasnika. Kod inokosnih preduzea se uspostavlja neposredna personalna veza izmeu investitora kao vlasnika firme i firme koju on poseduje. Kada su u pitanju drutva lica partneri unose svoj kapital pa se kao centralni problem javlja utvrivanje alikvotnih delova vlasnikih prava. Specifinosti bilansne pasive u drutvima kapitala podeljene su funkcije vlasnitva i preduzetnitva. Kod akcionarskih preduzea jedino je poznata ukupna vrednost kapitala svih vlasnika akcija. Pasiva bilansa komanditnog drutva postoji kapital komplementara i kapital komanditora. Bilansiranje pasivnih vremenskih razgranienja i rezervisanja bilansna pasiva se razdvaja na dva dela, sopstvenu i pozajmljenu, meutim postoje delovi pasive koji nisu ni sopstveni ni tui izvori kao to je sluaj sa vremenskim razgranienjima. PVR predstavljaju anticipiranu obavezu poslovnog subjekta, radi se o unapred naplaenim prihodima (prihodi od kirija i zakupnina, od kamata i usluga - honorari) koji se po obiaju ugovora i unapred naplauju. Ocena kvaliteta bilansne pasive pasiva ima svoju kvalitativnu stranu. Ona se sastoji u uspostavljanju odnosa izmeu angaovanog sopstvenog ili pozajmljenog kapitala. Ukoliko je zaduenost vea, utoliko je preduzee nesigurnije i vie zavisno od kreditora.

13. ANALIZA BILANSA USPEHAPojam i forma prikazivanja bilansa uspeha

Znaaj bilansa uspeha naglo poinje da raste u drugoj deceniji 20. veka sa razvojem novih preduzea, konkurencije i porastom znaaja poslovnog rezultata za budunost firme. BU je finansijski izvetaj u kome su prikazani prihodi i rashodi za dati obraunski period iz ijeg sueljavanja se utvruje rezultat koji moe biti pozitivan i negativan. Bilans uspeha moe biti prikazan u formi jednostranog (najpre pokazuje prihode, pa rashode, pa rezultat poslovanja.on gubi na jasnosti) ili dvostranog pregleda (u vidu konta, gde se na levoj strani prkazuju rashodi i dobitak, a na desnoj strani prihodi i gubitak, on je pregledniji i jasniji). Sadrinu BU ine prihodi kao najoptiji pokazatelji poslovnog uspeha preduzea i rashodi kao najoptiji izraz izdataka i neto rezultat ostvaren u toku perioda, tj.razlika izmeu prihoda i rashoda. Metode prikazivanja prihoda i rashoda Rashodi i prihodi se mogu prikazivati u BU u nesaldiranim (BU se sastavlja po bruto principu) i saldiranim iznosima (BU se sastavlja po neto principu). Sadraj bilansa uspeha na osnovu vaeih propisa BU sadri prihode, rashode i rezultate i to poslovne, finansijske i neposlove, kao i ukupni rezultat pravnog lica. A Poslovni prihodi i rashodi (1+2+3+4+5+6-7) I Poslovni prihodi perioda 1. Prihodi od prodaje robe 2. Prihodi od prodaje proizvoda u usluga 3. Prihodi od aktiviranja uinaka i robe 4. Prihodi od premija, subvencija, dotacija 5. 6. 7. 8. Drugi poslovni prihodi Poveanje vrednosti zaliha uinaka Smanjenje vrednosti zaliha i uinaka Poslovni prihodi perioda 1+2+3+4+5+6-7 9. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka iznad poslovnih prihoda perioda (7-8) II Rashodi direktnog materijala i robe (1+2+3+4+5+6-7) 1. Nabavna vrednost prodate robe 1. Troskovi materijala za izradu III Bruto poslovni dobitak (I-II) III/1 Bruto poslovni gubitak (9+II-8) IV Drugi poslovni rashodi (trokovi ostalog materijala, goriva i energije,zarada,proizvodnih usluga, amortizacije, poreza, doprinosa, nematerijalni trokovi) V Poslovni dobitak (III-IV) VI. Poslovni gubitak (IV-III+III/1)

U finansijske prihode spadaju prihodi od povezanih lica, prihodi od kamata, pozitivne kursne razlike, ostali finansijski prihodi. U finansijske rashode spadaju rashodi iz odnosa sa povezanim pravnim licima, rashodi kamata, negativne kursne razlike, ostali finansijski rashodi. Dobitak finansiranja je pozitivna, a gubitak finansiranja je negativna razlika izmeu finansijskih prihoda i rashoda. U neposlovne i vanredne prihode spadaju dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, dobici od prodaje uea i dugoronih HOV, dobici od prodaje materijala, prihodi iz ranijih godina, vikovi...

U neposlovne i vanredne rashode spadaju gubici po osnovu rashodovanja, prodaje i otpisa OS i nematerijalnih ulaganja, gubici po osnovu prodaje uea i dugoronih HOV, gubici od prodaje materijala, rashodi iz ranijih godina, manjkovi... Neposlovni i vanredni dobitak je pozitivna razlika izmeu neposlovnih i vanrednih prihoda i rashoda, a negativna razlika je neposlovni i vanredni gubitak. Analiza rashoda bilansa uspeha Pojam rashoda obuhvata sve izdatke koji prate poslovanje preduzea. Rashodi se dele na poslovne, finansijske i vanredne. Onaj deo rashoda koji je vezan za proizvodnju proizvoda i koji moe biti ukalkulisan u cenu kotanja ini kategoriju trokova. Rashodi u iri pojam od trokova. Rast stope uea rashoda u ukupnom prihodu znak je pada ekonominosti poslovanja preduzea i obrnuto. Analiza prihoda bilansa uspeha Analizom prihoda treba da se sagleda obim formiranih prihoda u tekuoj godini, trend njihove dinamike u odnosu na prethodnu godinu, opta konstitucija prihoda. Znaajan faktor formiranja poslovnih prihoda jesu cene proizvoda koje se mogu formirati na tritu i administrativno. Analiza rezultata poslovanja Prema klasinom shvatanju primarni cilj poslovanja preduzea je maksimiziranje profita u korist vlasnika kapitala. Sa aspekta vremena razlikuju se totalni (ukupni poslovni vek preduzea, sastavlja se na kraju poslovnog . ivota preduzea) i periodini rezultat preduzea (odnosi se na pojedine poslovn periode). Sa prostornog aspekta rezultat se moe odnositi na preduzee u celini ili na njegove organizacione delove. Prema poreklu rezultat moe biti poslovni (potie iz osnovne delatnosti), finansijski (potie iz finansijskih transakcija) i vanredni (vanredne okolnosti). Po svom karakteru rezultat moe biti uporediv (nastaje pod uticajem internih faktora) i neuporediv (nastaje pod uticajem eksternih faktora), realizovan i nerealizovan, naplaen i nenaplaen, pozitivan i negativan. Kada su ostvareni rashodi vei od ostvarenih prihoda nastaje gubitak koji moe biti interne i eksterne prirode. Raspodela finansijskog rezultata Vri se dvostepeno: u prvoj fazi se utvuje deo rezultata koji uzima drava u obliku raznih dabina kao i deo koji ostaje preduzeu gde su rezultati ostvareni (neto dobit). Neto dobit se rasporeuje na deo na ime dividende, participacije zaposlenih, jaanja fondova preduzea, ostalih namena, deo koji ostaje privremeno nerasporeen. Posledice neregularnosti finansijskog rezultata Svaka greka u utvrivanju finansijskog rezultata neminovno se odrava na neku od pozicija u BS. Ako se u BU umanje rashodi koji terete prihod znai da e fin. rezultat biti vei od realnog, a ukoliko se rashodi nerealno poveaju znai da e ukupan zbir rashoda biti vei a samim ti i finansijski rezultat manji. Metode obraunavanja rezultata (metode sainjavanja bilansa uspeha) Mogu biti metoda ukupnih trokova ili metode prodatih trokova. Metoda ukupnih trokova ( raun uinaka) kao kriterijum za obraun uspeha uzima ostvarenu proizvodnju, tj. ostvarene uinke a ne prodatu proizvodnju. Poslovni rezultat se utvruje suprotstavljanjem svih rashoda

obraunskog perioda i svih uinaka istog perioda. Ako se BU sainjava po metodi ukupnih trokova mogua je primena bruto ili neto principa. Ova metoda je pogodna za ekonomske analize rentabiliteta preduzea kao i za uporeenja izmeu preduzea. Obezbeuje laku internu i eksternu kontrolu. BU po metodi ukupnih trokova odgovara forma dvostranog pregleda (konta). Metoda prodatih trokova (uinaka) ova metoda se sree i pod nazivom raun prodaje. BU sainjen po ovoj metodi iskazuje samo prihode i rashode koji su dodeljeni obraunskom periodu. Trokovi prodatih poizvoda zovu se jo i puna cena kotanja prodatih proizvoda. Ova metoda se smatra nepotpunim periodinim raunom uspeha jer nedostaju prihodi i rashodi koji se odnose na neprodate zalihe. BU po metodi prodaih trokova sastavlja se u formi liste. Ralanjavanje u raunu uspeha Sutina ralanjavanja u raunu uspeha je u segmentiranju ukupnog (bruto) rezultata prema unapred izabranim kriterijumima. Polaznu osnovu za ralanjavanje ini princip potpunosti. Nezavisno od metode po kojoj je sainjen BU prihodi mogu da budu bilansirani po sistemu fakturisane ili naplaene realizacije.

14. ZAJEDNIKA PITANJA BILANSA STANJA I USPEHAMeusobna uslovljenost bilansa stanja i bilansa uspeha Bilansi stanja i uspeha predstavljaju dva meusobno povezana ali po funkciji razliita finansijska izvetaja, jer BS ima zadatak da omogui uvid u imovinsku situaciju i finansijski poloaj preduzea, a Buda omogui uvid u zaraivaku sposobnost preduzea. BU se zatvara na taj nain to se kao njegov krajnji rezultat javlja dobitak ili gubitak. Rashodi nastaju zbog smanjenja sredstava ili poveanja obaveza, dok prihodi nastaju usled poveanja sredstava ili smanjenja obaveza. Iz BS praktino nastaje BU. Organska veza izmeu BS i BU ukazuje da njihova realnost kao i realnost finansijskih rezultata zavisi od realnosti procenjivanja sredstava i obaveza. Analiza rauna Knjigovodstveni sistem raspolae knjigovodstvenim raunima koji u znaajnoj meri pojednostavljuju nain voenja knjigovodstvene evidencije i obezbeuju skoro sve podatke i informacije koje su potrebne za projektovanje, izvravanje, praenje i kontrolu analize poslovanja. Knjigovodstveni raun je dvostrani pregled na kome se belei poetno stanje kao i sve promene koje su izazvale poveanje ili smanjenje pojedinih delova aktve ili pasive, tj.pojavu rashoda ili prihoda. Nedostatak je insistiranje na dvostranom pregledu. Rauni su delovi ralanjenog bilansa odnosno podbilansa i na njima se izrava stanje i stanje odreenog predmeta posmatranja iskazanog u novcu. Rauni BS prikazuju pojedine oblike imovine i kapitala preduzea a dele se na aktivne (rauni aktive, rashoda i gubitka), pasivne (pasiva, prihod i dobitak) i aktivnopasivne (mogu imati aktivan ili pasivan saldo). U bilans uspeha spadaju rauni rashoda, prihoda i rezultata. Raun rezultata se javlja kao razlika izmeu prihoda i rashoda u vidu dobitka ili gubitka, zakljuuje se na kraju poslovne godine. Postoje sledei podbilansi: BS osnovnih sredstava i njihovih izvora, OS u pripremi, obrtnih sredstava, posebnih sredstava. Podbilansi BU su poslovnih rashoda i prihoda, finansijskih prihoda i rashoda, vanrednih prihoda i rashoda.

Analiza aktivnih rauna prikazuju stanje koje ima aktivan karakter i obuhvataju raune aktive, rashoda i gubitka (neuplaeni upisani kapital i stalna imovina - nematerijalna ulaganja, nekretnine postrojenja, oprema i bioloka sredstva, dugoroni finansijski plasmani, zalihe zalihe materijala, nedovrena proizvodnja, gotovi proizvodi, roba, nekretnine pribavljene radi prodaje, dati avansi, kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina potraivanja po osnovu prodaje i iz specifinih poslova, druga potraivanja, kratkoroni finansijski plasmani, gotovina, PDV,AVR, gubitak iznad visine kapitala; rashodi nabavna vrednost prodate robe, trokovi materijala, proizvodnih usluga, amortizacije i rezervisanja, zarada, naknada i ostali lini rashodi, nematerijalni trokovi, finansijski rashodi, vanredni rashodi, vanbilansna aktiva). Analiza pasivnih rauna prikazuju stanje koje ima pasivan karakter obuhvataju raune pasive, prihoda i dobitaka (kapital osnovni i ostali, neuplaeni upisani, rezerve,revalorizacione rezerve, nerasporeena dobit,gubitak; dugorona rezervisanja i obaveze - kratkorone finansijske obaveze, obaveze iz poslovanja, obaveze po osnovu zarada,obaveze za PDV,PVR; prihodi-od prodaje robe, proizvoda i usluga, premija, subvencija, dotacija, donacija, od aktiviranja uinaka i robe, finansijski , ostali i vanredni; vanbilansna evidencija vanbilansna pasiva).

15.DODATNI FINANSIJSKI IZVETAJIIzvetaji o novanim tokovima Postoje dve metode analize likvidnosti zasnovane na veliini novanog toka. Prva se zasniva na veliini novanog toka (cash flow), a druga na svim finansijskim tokovima (funds flow). Cash flow je jedan od instrumenata upravljanja finansijama preduzea i njegova glavna funkcija je u pruanju informacija korisnicima finansijskih izvetaja o oceni mogunosti preduzea da koristi gotovinu. Najvie su ga koristile korporacije za preradu nafte kao sredstvo za procenu HOV, ali se njegova upotreba brzo proirila i na druga preduzea. Cash flow je viak prihoda koji je po odbitku poreza na dobit slobodan za isplatu dividendi, uea u dobitku, investiranje u osnovna sredstva i dospelih dugoronih zajmova. Ukoliko postoji neupotrebljen cash flow, on poveava obrtna sredstva. Namena i sadraj aktivnosti izvetaja o novanim tokovima Cash flow izvetava o svim novanim aktivnostima preduzea tokom odreenog perioda. Sastavljanje izvetaja o novanim tokovima zahteva se jer pokazuje odnos neto dobitka i promena u bilansima gotovine, izvetava o prolim gotovinskim tokovima i identifikuje promene u aktivi preduzea. Takoe, objanjava izvore priliva i odliva gotovine tokom jednog perioda. Osnovne aktivnosti koje utiu na nivo gotovine u preduzeu su poslovne, investicione i finansijske aktivnosti. Metode izvetavanja o novanim tokovima Primenjuju se metoda direktnog i metoda indirektnog utvrivanja tokova gotovine i gotovinskih ekvivalenata, a to se vri raunski na osnovu podataka iz BS i BU. Osnovno obeleje indirektne metode ogleda se u tome to se putem nje utvruje tokovi gotovine polazei od neto dobitka koji se onda koriguje dodavanjem amortizacije i sl.trokova. Po direktnoj metodi utvrivanje se vri na bazi bruto tokova. Izvetaj o tokovima gotovine po metodi direktnog utvrivanja tokova gotovine iz poslovanja zasniva se na korienju podataka iz knjigovodstva, posebno tokova gotovine preko iro-rauna. Direktnom metodom se dobijaju informacije koje mogu da poslue u proceni buduih tokova gotovine.

BS daje koncepcijsku osnovu za izradu svih finansijskih izvetaja, ukljuujui i izvetaj o gotovinskim tokovima. Bilo koja promena u gotovini podrazmeva promenu u bezgotovinskim stanjima. AKTIVA (A) = OBAVEZE (L) + AKCIONARSKI UDEO (SE) GOTOVINA + BEZGOTOVINSKA SREDSTVA = OBEVEZE + AKCIONARSKI UDEO GOTOVINA = OBAVEZE + AKCIONARSKI UDEO BEZGOTOVINSKA SREDSTVA Naplata od prodaje kupcima gotovo uvek su glavni poslovni gotovinski priliv, a isplate za kupovinu robe koja treba da se proda i poslovni rashodi, skoro su uvek glavni poslovni gotovinski odliv. PRILIV-ODLIV=NETO GOTOVINA IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI Izraunavanje gotovinskih tokova iz investicionih i finansijskih aktivnosti prikazuje se u drugom i treem delu izvetaja o gotovinskim tokovima. Prvi navodi gotovinske tokove kao posledicu kupovine ili prodaje postrojenja, imovine, opreme, a drugi prkazuje gotovinske tokove usmerene ka i od akcionara. Izvetaj o novanim tokovima po metodi indirektnog utvrivanja tokova gotovine iz poslovanja polazi od toga da se neto novani tok od poslovnih aktivnosti utvuje usklaivanjem neto dobitka ili gubitka za uinke zaliha i sl.elemenata, nenovanih stavki, svih drugih stavki. Zasniva se na prethodno sainjenom BS i BU. Izraunavanje gotovinskih tokova iz poslovnih aktivnosti vri se evidentiranje gotovinskog protoka iz poslovnih aktivnosti. Amortizacija, gotovinska plaanja za opremu, nematerijalne vrednosti i prirodna bogatstva pojavljuju se kada se ta imovina kupuje i odraavaju se kao investicione aktivnosti na bilansu tokova gotovine u tom momentu. Dobici i gubici ne utiu na tokove gotovine iz poslovnih aktivnosti. Izvetaji o tokovima kapitala Sastavni deo izvetaja o poslovanju je takozvani izvetaj o tokovima kapitala. On analizira finansijske tokove koji pokreu finansijske poslovne operacije. Budui da je preduzeima preputeno da se odlue za formu prikazivanja ovog izvetaja, javljaju se razlike u pogledu njegovog naziva u pojedinim zemljama. Logika sastavljanja izvetaja o tokovima kapitala jeste da izvori sredstava umanjeni za upotrebu daju obrtni fond.

16.LATENTNE REZERVE I SKRIVENI GUBICILatentne rezerve i skriveni gubici predstavaljaju deo sopstvenog kapitala koji u bilansu nije prikazan, ali ije se postojanje nazire. Latentne rezerve (rezerve koje postoje, ali se ne vide) nastaju bilo potcenjivanjem aktive ili precenjivanjem pasive. Latentne rezerve i skriveni gubici javljaju se kao razlika izmeu stvarnog i inventarnog bilansa. Da bi se ustanovile LR potrebno je da se pored iskaza za javnost raspolae i tzv.stvarnim bilansom. Vrste latentnih rezervi Prema kriterijumu nastanka postoje prinudne (nastaju automatski i na njih nema uticaja lice koje bilansira), procenjene latentne rezerve prema pravu izbora i LR prema slobodnoj volji.

Sve LR koje imaju privremeni karakter mogu se rasturiti ili osloboditi pre likvidacije preduzea bez obzira na nain na koji su obrazovane i njihovo rasturanje moe biti namerno ili nenamerno, odjednom ili postepeno. Skriveni gubici SG nastaju precenjivanjem aktive ili potcenjivanjem pasive,tj.obaveza. SG u BS dolaze do izraaja u BU u narednim obraunskim periodima, odnosno svaki finansijski rezultat poboljan na ovaj nain e u narednom periodu usloviti pogoranje finansijskog rezultata. Pojava SG moe da ima za posledicu ne samo smanjenje postojeeg gubitka, ve moe i da se pretvori u pojavni dobitak. Uzroci i stvarni znaaj skrivanja dobitka i gubitka LR i SG nastaju kao rezultat nerealnog procenjivanja imovine i kapitala. Takoe su vrlo esto motivisane berzanskim pekulacijama i raznim poslovnim malverzacijama. LR i SG me menjanju stvarnu finansijsku situaciju preduzea, to ne znai da ne mogu uticati na poslovanje preduzea i na taj nain izazvati izmenu finansijske situacije. Uzroci zbog kojih pojedina preduzea vode politiku skriveni rezervi su razliiti, mogu biti zbog pitanja poreza-da bi se smanjila poreska osnovica, zbog eventualnih malverzacija ili berzanskih pekulacija, a slini motivi su i kad je u pitanju skrivanje gubitka.

17. PROBLEM PROCENJIVANJA BILANSIH POZICIJAProcenjivanja po nabavnoj ceniProceniti osnovna, obrtna i vanposlovna sredstva po nabavnoj ceni znai proceniti po ceni po kojoj su nabavljene. Pod nabavnom cenom se prema jednom stavu podrazumeva fakturna cena dobavljaa, a prema drugom fakturna cena uveana za trokove nabavke. Princip nabavne cene u sebi sadri elemente opreznosti. Polazi od pretpostavke da je nabavna cena uvek nia od prodajne cene. Pozitivno je to to predstavlja tanu cenu, jer izraava stvarnu sumu pa se najlake moe kontrolisati. Postoje i sledee metode procenjivanja po nabavnoj ceni HIFO, FIFO i LIFO. Metoda prva ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (FIFO) Sastoji se u tome to materijal nabavljen po jednoj ceni predstavlja prvu cenu za obraun trokova materijala sve dok se ne iscrpe poslednje zalihe po ovoj ceni. FIFO princip pretpostavlja da se proizvodi realizuju prema redosledu proizvodnje, tj.da se stari proizvodi realizuju pre novoproizvedenih. Nedostatak ovog principa procenjivanja je to daje razliite rezultate u zavisnosti od tendencija kretanja cena. Procenjivanju po ovom metodu vie odgovara BS nego BU. Metoda poslednja ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (LIFO) Sastoji se u tome to se procenjivanje trokova metrijala vri po poslednjim, a zaliha po ranijim nabavnim cenama. Nedostatak i ove metode to daje razliite rezultate u zavisnosti od tendencija kretanja cena. FIFO je povoljnija sa stanovita procenjivanja vrednosti zaliha materijala,a LIFO je povoljnije sa stanovita procenjivanja trokova. Metoda najvia ulazna jednaka prvoj izlaznoj ceni (HIFO) Sastoji se u tome to obraun trokova materijala vri po najvioj ulaznoj nabavnoj ceni. Znai, najvia cena je i prva cena po kojoj se vri procena utroka materijala. Metoda prosene nabavne cene Sastoji se u primeni prosenih nabavnih cena na sirovine, materijal, sitan inventar, ambalau i sl. Utvrivanje prosenih nabavnih cena moe da se ini posle svake nabavke, na kraju meseca,tromeseja ili godine. Metoda koeficijenta za revalorizaciju

Sastoji se u usaglaavanju nabavne i dnevne cene, primenom odreenih koeficijenata na anbavnu cenu. Cena koja se dobija primenom koeficijenta naziva se revalorizacionom, a najvie se primenjuje kod osnovnih sredstava.

Procenjivanje po dnevnoj ceniNastala je kao posledica negativnih strana primene nabavnih cena. Proceniti po dnevnoj ceni znai proceniti po trinoj ceni na odreeni dan. Razlika izmeu nabavne i dnevne cene direktno utie na finansijski rezultat. Pomou dnevnih cena se eli iskazati taan rezultat poslovanja preduzea. Prednost je to se lako moe kontrolisati i utvrditi, ali je problem i to se moe vetaki delovati na porast cena krajem godine, pa se s tim u vezi pristupilo primeni prosene dnevne cene. Postoji vie varijanti dnevnih cena: dnevna kursna cena, princip ponovne nabavke, rente cene i sl.

18.RACIO ANALIZAAnaliza finansijske situacije preduzea se moe izvriti pomou racio analize. Racio predstavlja svaki broj koji pokazuje odnos izmeu dve vrednosti u godinjim raunima. Racija se obino iskazuju u obliku kolinika, procenta ili razlomka. Postoje 3 glavne vrste uporeenja koje se koriste za procenu fin.racio brojeva: vremenska poreenja, reperi, unakrsna uporeenja.

Racio analiza likvidnostiLikvidnost preduzea je uopteno njegova sposobnost da izmiri svoje obaveze. Ukupna imovina preduzea se deli na stalnu i obrtnu imovinu. Fiksna imovina se esto naziva nelikvidnom, a obrtna likvidnom i u okviru nje postoje razliiti stepeni likvidnosti. Likvidnost preduzea se obezbeuje stalnom usklaenou novanih priliva i novanih odliva po osnovu isplata dospelih obaveza preduzea. Racija likvidnosti preduzea U zavisnosti od toga ta se uzima za sredstva kao likvidna masa, a ta za obaveze, razlikuju se i oblici lkvidnosti. Merenje kratkorone likvidnosti predstavlja prvi test finansijske pozicije preduzea u smislu da li e ono imati dovoljno gotovine u bliskoj budunosti da servisira kratkorone obaveze koje dospevaju. Koriste se sledei statiki testovi likvidnosti: Racio tekue likvidnosti (RTL) najei racio kod institucija koje se bave pozajmljivanjem novca, meri se odnosom ukupne obrtne imovine i svih kratkoronih obaveza na bilansni dan. Standardi su da je vrednost ovog racija vea od 1,00 ako je >1, likvidnost je kvalitetnija, ali je imobilizacija sredstava zbog toga vea. Raspored sredstava likvidnosti je sledei novac, HOV, roba i gotovi proizvodi, poluproizvodi, repromaterijal, OS. Nedostatak ovog racia ne pravi razliku izmeu razliitih tipova obrtnih sredstava, od kojih su neka mnogo likvidnija od ostalih. RTL=TEKUA OBRTNA IMOVINA/KRATKORONE OBAVEZE Racio redukovane (rigorozne) likvidnosti (RRL) proistie iz odnosa tekue obrtne imovine umanjene za iznos zaliha i kratkoronih obaveza. esto se ovaj racio naziva berzanskim raciom. Vrednost od 1.00 je vrlo visoka. Nedostatak je statinost prikazuje vrednosti u jednom odreenom vremenskom trenutku.

RRL=(kratkorona potraivanja i plasmani + gotovina i gotovinski ekvivalenti) / kratkorone obaveze ili RRL=(obrtna sredstva-zalihe) / kratkorone obaveze Racio likvidnosti na bazi novanog toka iz poslovanja (RLNT) novani tok iz poslovanja je priliv gotovine iz poslovnih operacija preduzea akon zadovoljenja potreba finansiranja tekue imovine i podmirenja poslovnih obaveza. Manje je statian. RLNT=novani tok iz poslovanja / prosene kratkorone obaveze Racio prinosa neto obrtnih sredstava proistie iz odnosa tekue imovine umanjene za tekue obaveze i prihoda od prodaje. Vrednost se iskazuje kao % od prodaje. Mogue je da RTL i RRL budu stabilni a da ovaj racio bude opadajui i to kada prodaja ima visoku stopu rasta a nivo neto obrtnih sredstava ostaje nepromenjen.

Racio analiza solventnosti (dugorone finansijske sigurnosti) preduzeaPod solventnou se podrazumeva sposobnost preduzea da u roku podmiruje trokove kamata i otplate dugoronih obaveza prema ugovorenoj dinamici. Solventnost zovemo i dugoronom finansijskom sigurnou preduzea, a inioci te sigurnosti su sredstva tj.vrednosti i struktura imovine kojom preduzee raspolae, struktura izvora finansiranja ili kapitala, rentabilnost preduzea, tj.njegova zaraivaka mo. Analiza solventnosti vri se pomou racio brojeva. Najvaniji indikatori za analizu solventnosti su racia pokria imovine i racija izvora finansiranja.RACIA POKRIA IMOVINE OBUHVATA:

- racio pokria stalne imovine kapitalom (sopstvenim) odnos kapitala preduzea i stalne imovine. Stalna imovina predstavlja dugorona nematerijalna ulaganja (koncesije, patenti,licence...),osnovna sredstva (zemljite,graevine, oprema itd.) i dugorone finansijske plasmane.Vrednost oko 1 tj. 100% ukazuje na povoljnu solventnost. Utvruje se po obrascu: RACIO POKRIA STALNE IMOVINE=(kapital-neuplaeni upisani kapital-gubitak)/stalna imovina - racio pokria stalne imovine i zaliha kapitalom i dugoronim obavezama predstavlja odnos kapitala umanjenog za neuplaeni upisani kapital i gubitak, a uvean za dugorona rezervisanja i obeveze i zbira stalne imovine, zaliha i AVR. Smatra se da je vrednost preko 90% visoka. - racio pokria zaliha neto obrtnim kapitalom neto obrtni kapital (NOK) predstavlja deo sopstvenog i dugorono pozajmljenog kapitala namenjenog za finansiranje obrtne imovine. - racio pokria obrtnih sredstava neto obrtnim kapitalom je posebno znaajan za preduzea koja su po svojvoj delatnosti upuena na prodaju na dui poekRACIO IZVORA FINANSIRANJA OBUHVATA:

- racio sigurnosti dugoronih poverilaca predstavlja odnos dugoronih obaveza i kapitala preduzea. Pokazuje koliko dugorona rezervisanja i obeveze optereuju svaki dinar kapitala preduze. to je manja vrednost racia vea je sigurnost dugoronih poverilaca i solventnost preduzea. - racio sigurnosti svih poverilaca pokazuje stepen ukupne zaduenosti vlasnikog kapitala. to je manja vrednost, to je vea solventnost preduzea, odnosno manji rizik poverilaca.

- racio pokria obaveza novanim tokom iz poslovanja pokazuje sposobnost preduzea da nakon podmirenja potreba ulaganja u u obrtna sredstva i svih poslovnih obaveza stvori toliki neto novani priliv gotovine koji mu omoguuje da iz njega otplati svoje obaveze - racio pokria kamata zaradom preduzea pokazuje koliko je puta dobitak pre kamata i poreza vei od plaenih kamata. Mora biti vei od 1 da bi se kamate mogle platiti.

Racio analiza obrtaSistem obrta omoguava da se sagleda brzina kojom se pojedini delovisredstava u preduzeu obru, kao i koliko vremena su proseno vezani u odreenom obilku. Pojam obrta i njegova uloga predmet obrta u preduzeu je ekonomska transformacija sredstava iz jednog obilka u drugi. Kada je re o obrtu imovine preduzea onda se uobiajeno misli na kruni tok ili kretanje sredstava. Tamo gde postoji zatvoreni krug kretanja moe se govoriti o obrtanju, a tamo gde se radi samo o jednom delu kruga, govorimo o obrtu. Pod pojmom obrta podrazumeva se mo imovine preduzea da donosi prihod. Podela na osnovna i obrtna sredstva vri se gledita vremenskog trajanja obrta. Sredstva koja imaju manji koeficijent obrta od 1,tj. vremensko trajanje due od godinu dana smatraju se osnovnim. Sredtsva koja imaju koeficijent obrta jednak ili vei od 1, odnosno koja se u godini dana obrnu nekoliko puta smatraju se obrtnim sredstvima. Bri obrt znai veu stopu prinosa na angaovani kapital. Analiza obrtnih sredstava obrtna sredstva se javljaju u dva osnovna oblika: novani i robni oblik. Svaki deo obrtnih sredstava ima svoj stepen iskoriavanja, koeficijent obrta i vremensko trajanje obrta. Analiza obrtnih sredstava vri se kroz analizu obima i strukture obrtnih sredstava, analizu brzine cirkulacije obrtnih sredstava i analizu odnosa izmeu obrtnih sredstava i njihovih izvora. Analiza novanih sredstava ima za zadatak da izvede konstataciju o njihovom obimu, strukturi, brzini transformacije i dinamici tj.tokovima novca. Savremena preduzea pored BS i BU sastavljaju i izvetaj o tokovima novca.Tokovi nastaju po osnovu poslovne delatnosti. Najvei deo tokova novca odvija se u procesu reprodukcije preduzea poznat kao cash flow. Metoda koja obuhvata sve tokove gotovine poznata je kao funds flow. Bilans tokova novca sastavlja se sa ciljem da prikae prilive iz kojih preduzee pribavlja novana sredstva i za ta se ona upotrebljavaju. BILANS TOKOVA GOTOVINE (u formi jednostranog pregleda) I Prilivi i odlivi novca iz poslovnih aktivnosti (1-2) 1. Prilivi po osnovu prodaje - roba i usluga - premija, regresa, dotacija, naplata teta 2.Odlivi po osnovu isplate obaveza - prema dobavljaima i radnicima - na ime poreza, doprinosa, osiguranja... II Iz investicionih aktivnosti (1-2) 1. Prilivi od prodaje - osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja - dugoronih HOV - naplate plasmana, dividendi, kamata

2.Odlivi za nabavke - osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja - dugoronih HOV - za investicione aktivnosti III Iz aktivnosti finansiranja 1. Prilivi po osnovu - emitovanja akcija, obveznica, menica - zajmova (dugoronih i kratkoronih) 2. Odlivi na ime - otkupa akcija, udela - otplate zajmova - isplate dividendi, kamata IV Neto promene gotovine (I+II+III) V Stanje gotovine na poetku godine VI Gotovina i ekvivalenti na kraju godine Analiza robnih obrtnih sredstava treba da prikae uee pojedinih delova robnih sredstava u pripremi, proizvodnji i gotovim proizvodima. Robna sredstva u pripremi su namenjena proizvodnji. Robna sredstva u pripremi mogu imati prelazni i osnovni oblik. Gotovi proizvodi su rezultat procesa proizvodnje i namenjeni su realizaciji.

RACIA OBRTA obrt imovine iskazuje brzinu obrta koja se izraava koeficijentom obrta. to je koeficijentobrta vii a broj dana obrta manji efikasnost obrtne imovine je vea i obrnuto. Koeficijent obrta se izraunava: K = efekat (uinak) obrtne imovine / prosena obrtna imovina A broj dana trajanja obrta izraunava se: T = broj kalendarskih dana u periodu za koji se meri obrt / koeficijent obrta Postoji: - racio obrta ukupne poslovne imovine koji se obino rauna na kraju godine. Izraunava se po obrascu: RACIO OBRTA UKUPNE IMOVINE = godinji prihod od prodaje / (ukupna imovina na poetku + ukupna imovina na kraju godine) : 2 VREME OBRTA IMOVINE = 365 / racio obrta poslovne imovine - racio obrta kapitala pokazuje efikasnost korienja vlasnikog kapitala. Izraunava se po obrascu: RACIO OBRTA KAPITALA = godinji prihod od prodaje / (kapital na poetku godine + kapital na kraju godine) : 2

- racio obrta tekue imovine to je bri obrt to je lake odravanje likvidnosti. RACIO OBRTA TEKUE IMOVINE = godinji prihod od prodaje / RACIO OBRTA TEKUE IMOVINE = godinji prihod od prodaje / (obrtna imovina na po.god. + obrtna imovina na kraju god.) : 2 Broj dana trajanja jednog obrta se izraunava: T = 365 / racio obrta tekue imovine - racio obrta zaliha bri obrt rezultuje neposredno veim prihodom. RACIO OBRTA ZALIHA = godinji prihod od prodaje / (zalihe na po.god. + zalihe na kraju god.) : 2 - racio obrta potraivanja od kupaca naziva se i duniki dani ili period potraivanja. Porast racia uz manji rast prihoda nije pozitivna pojava. RACIO OBRTA POTRAIVANJA OD KUPACA = godinji prihod od prodaje / (potraivanja od kupaca na po. godine + potraivanja od kupaca na kraju god.) : 2

Racija rentabilitetaOsnovni zadatak svakog preduzea je ostvarenje masksimalnog poslovnog efekta uz minimum uloenih sredstava. Objekti merenja prilikom ispitivanja rentabilnosti su kapital, tj. imovina u koju je kapital uloen i dobitak. Rentabilnost ukupnog kapitala meri se stopom koja pkazuje uee dobiti u ukupno kapitalu. Ralanjavenjem kapitala dobijamo dva pokazatelja rentabilnost ukupnog kapitala i neto rentabilnost sopstvenog kapitala. Ralanjavanjem dobiti na prihode i rashode vri se merenje rentabilnosti preduzea i tim ralanjavanjem dobijamo dva pokazatelja koeficijent obrta kapitala i koeficijent trokova. Koeficijent obrta kapitala = prihodi / kapital (sredstva) Koeficijent trokova = trokovi / kapital (sredstva) Takoe se vri merenje rentabilnosti pogona, prometa,bruto i neto rentabilnost, finansijska rentabilnost... Pokazatelji rentabilnosti poto se pokazatelji izraavaju u vidu koeficijenta potrebno je to pomnoiti sa 100.Rentabilnost je najvaniji pokazatelj poslovnosti preduzea. Koriste se sledei racio brojevi rentabilnosti:

- racio rentabiliteta prihoda - pokazuje kako je na ostvarenu rentabilnost uticala stopa dobiti istog prihoda od prodaje. Stopa dobiti u prihodu od prodaje pokazuje neto dobit prihoda pre poreza na dobitak i predstavlja odnos dobitka i prihoda od prodaje. Stopa neto dobiti u prihodu od prodaje rauna se na osnovu dobitka posle poreza, odnosno predstavlja iznos koji vlasniku ostaje na raspolaganju nakon plaanja poreza. Izraunava se kao odnos neto dobitka i prihoda od prodaje. - racio rentabiliteta ulaganja ispitivanje rentabiliteta se vri putem putem: stope prinosa na ista poslovna ulaganja, stope prinosa na ukupna ulaganja i stope prinosa na sopstveni kapital.

Racio analiza produktivnostiAnaliziraju se tri oblika efikasnosti poslovanja i to: - tehnika efikasnost ili produktivnost koja se dobija iz odnosa proizvedena koliina/proizvodni faktori - ekonomska efikasnost ili ekonominost koja se dobija iz odnosa prihodi/rashodi - finansijska efikasnost ili rentabilnost koja se dobija iz odnosa uspeh/sredstva Faktori koji utiu na ekonominost su rad, sredstva i organizacija. Ekonominost se izraava sledeim koeficijentima: ekonominost poslovanja i ekonominost proizvodnje. Merenje produktivnosti poto je pojam kompleksan, namee se pitanje koju produktivnost treba meriti, da li produktivnost rada, materijala, energije, OS, nekog pogona ili celog preduzea. Proizvodni uinak se meri naelno koliinski, a ako nije mogue koliinski onda vrednosno. Uslov za analizu produktivnosti je da se vri komparacija izmeu uinka merenog po planiranim i uinka merenog po stvarnom troku radnog vremena. Treba razlikovati tehnike uinke proizvodnje od komercijalnih uinaka prodaje. Pokazatelji produktivnosti su koeficijenti koji izraavaju odnos izmeu nekog uloga i uinka ostavrenog tim ulogom. Najei su pokazatelji celokupne produktivnosti, produktivnosti rada, produktivnosti materijala i produktivnosti ostalih sredstava. Faktori uticaja na produktivnost prema Vitelu dele se na egzogene i endogene. Egzogeni faktori vre uticaj pomou prirode (klimatski, meteoroloki, nacionalni karakter), drutva (drava, sindikat), i trita. Endogeni faktori su oni koji se nalaze u samom preduzeu. Dele se na objektivne (organizacija, veliina preduzea, poloaj preduzea na tritu) i subjektivne (direktno zavisi od oveka). Osim ovih postoje i specifini faktori.

Racio analiza ekonominostiPreko ekonominosti se izraava stvarna ekonomska mo jednog privrednog subjekta. Nivo ekonominosti se izraava visinom trokova koji nastaju povodom ostvarenja datog ekonomskog dobra. E=UKUPAN PRIHOD / TROSKOVI POSLOVANJA

Ekonominost je vea ako je cena kotanja datog uinka nia. Cilj analize ekonominosti je da utvrdi faktore koji utiu na ekonominost proizvodnje tih uinaka. Moe biti kvalitativna (razmatra pojedine elemente po njihovoj vrsti) i kvantitativna. Merenje ekonominosti ovaj postupak podrazumeva da se prvo odreuje odnos izmeu prihoda i rashoda, a zatim se vri poreenje tog odnosa sa planiranim. Merilo utvrivanja stepena ekonominosti moe biti samo optimum prihoda. Pokazatelji ekonominosti prema Vilu u objekte uporeenja spadaju rashodi ili trokovi (po vrednosti i koliinski); prihodi (po vrednosti i koliinski). Merila za uporeivanje se svrstavaju po vrednosti i koliinski i to na statika i dinamika merila. Melerovic je sve pokazatelje podelio u 3 grupe: pokazatelji ekonominosti, pokazatelji uinaka i pokazatelji iskorienja pogona. Prihodi i rashodi kao podloga za analizu ekonominosti podloga za analizu ekonominosti su prihodi i rashodi tj.dobitak i gubitak. Prihodi poznata je Vilova sistemska podela faktora koji utiu na ukupni prihod: unutranji (objektivni i subjektivni) i spoljni (faktori potreba, konkurencija, ostali faktori). Rashodi ocenjuje se koliko su rashodi primereni u poreenju sa drugim veliinama, a zatim i struktura koja koe biti uslovljena raznim faktorima.

Racio analiza finansijske snagePod finansijskom snagom preduzea podrazumeva se njegova sposobnosti da premosti prepreke koje se javljaju u poslovanju. U cilju sagledavanja finansijske snage koriste se sledei racio pokazatelji: - racio pokria kamata prua informacije o sposobnosti preduzea da servisira finansijske obaveze. Kada se dobit pre kamata i poreza podeli sa iznosom dospelih kamata na pozajmeljna sredstva dobija se vrednost koja pokazuje koliko se puta mogu pokriti kamate preduzea. Na ovaj racio utiu faktori kao to su operativni profit, ukupna koliina zajma i efektivna kamatna stopa. - racio duga prema kapitalu svrha je da utvrdi sredstva razliitog porekla iz bilansa stanja i da uporedi kapital koji je obezbeen od strane vlasnika i sredstva koja su pozajmljena. Metode izraunavanja racija dug / kapital su: Metod 1-racio dug/kapital On je klasian, porede se sve obaveze koje sadre i kamatu sa osnovnim kapitalom preduzea, izraunava se racio dug/kapital=ukupni dug / osnovni kapital Metod 2-kapital naspram ukupne imovine Nije esto u upotrebi, izraunava se kao racio dug/kapital=osnovni kapital/ukupna sredstva Metod 3-ukupan dug/ukupan kapital

Daje jasnu sliku pasive u BS i izraunava se racio dug/kapital=ukupna sredstva/osnovni kapital

Racija korporativne vrednostiVrednosti javnih kompanija se odreuju na berzi, glavna berzanska racija su trina kapitalizacija,vrednost akcija, dobit po akviji, racio pokria dividende i racio isplate, racio prinosa po akciji, racio prinosa dividende, racio cena prema dobiti, racio trine prema knjigovodstvenoj vrednosti. Vrednost akcija za utvrivanje vrednsoti akcija znaajne su tri vrednosti: nominalna (najnia zadata cena za akciju kompanije), knjigovodstvena (dobija se deljenjem ukupnog kapitala kompanije sa brojem emitovanih akcija) i trina vrednost (vrednost akcija na samoj berzi, a ona se menja na dnevnom nivou). Dobit po akciji to je najvia koriena statistika vrednost kada se govori o rezultatima kompanje i vrednosti akcija. Izraunava se kada se dobit nakon oporezivanja podeli sa brojem akcija i pokazuje koliku je dobit akcionar ostvario po jednoj akciji. Posebno je znaajna stabilnost dobiti po akciji kao i sam rast dobiti po akciji. Dividenda po akciji kroz dividende se akcionarima isplauje samo deo ostvarene dobiti. Ostatak dobiti se zadrava za konsolidaciju i proirenje poslovanja. Pravilo je da se dividende isplauju samo iz dobiti. Ukupna stopa prinosa po akciji koji akcionar ostvaruje tokom nekog vremenskog perioda sastoji se od dividende uvecane za rast cena akcije. Dividenda po akciji=iznos dividende / broj akcija Racio pokria dividende i racio isplate pokazuju relaciju izmeu dobiti kompanije i isplaene dividende. Znaaj racia pokria dividendi ogleda se u tome to jasno naznauje buduu stabilnost i potencijalni rast isplata. Racio pokria dividendi=dobit / dividende (za obine akcije) Racio pokria dividendi=(neto dobitak-preferencijalne dividende) / dividende (za preferencijalne akcije) Racio prinosa po akciji i racio prinosa dividende prinos po akciji predstavlja povraaj kapitala kroz dobit ili dividendu po akciji izraen u procentima u odnosu na trenutnu vrednost akcije na berzi. Pokazuje koju stopu povraaja treba da obezbedi kompanija da bi postala atraktivna za investitore. Stopa prinosa od dividendi je vana za investitore koji zavise od prihoda od akcije. Racio prinosa po akciji=zarada po akciji / trenutna cena akcije Dividendni prinos akcionarima=(dividenda po akciji/cena akcije) x 100 Racio cena po akciji prema dobiti po akciji pokazuje koliko puta je vea cena akcija od dobitka po akciji. to je vei ovaj racio to je vee poverenje akcionara u dobitak i dividendne izglede preduzea u budunosti i obrnuto. Kompanije nemaju kontrolu na ovaj racio. Racio cene prema dobiti=cena akcije / dobit po akciji Racio trine cene prema knjigovodstvenoj sumira kako investitori gledaju na kompaniju kao celinu, na njen menadment, dobit, likvidnost i na perspektivu kompanije. Poredi vrednost kompanije na berzi, sa vrednou investicije akcionara. Vrednost koja je manja od osnove znai da akcionari u gotovini imaju manje nego prilikom investiranja, a kada je ova vrednost vea od osnove znai da se investicija uveala. Apsolutni minimum koji menadment mora da postigne za ovaj racio iznosi 1.0. Dobre kompanije imaju faktor 2.0. Racio trine cene prema knjigovodstvenoj=trina kapitalizacija / ukupni izvori kapitala

Racija rastaRast preduzea uglavnom se poistoveuje sa poslovnim uspehom, pa postoji potreba za uspostavljanjem bilansa izmeu profita, sredstava i rasta. Eventualni nesklad izmeu ova tri elementa moe da prouzrokuje probleme sa novanim tokovima. Negativni novani tokovi ukazuju da preduzee ne generie dovoljno kapitala unutar sistema za finansiranje sredstava potrebnih za poslovanje. Analiza se bazira na tri podataka iz BS i BU a to su prodaja, obrtna sredstva i nerasporeena dobit. Raciji uravnoteenosti (ekvilibrijuma) rasta termin uravnoteenost rasta koristi se za oznaavanje rasta koje preduzee moe da postigne pomou svog operativnog toka gotovine. Vrednost racija od 1 je pozicija kada preduzee vie ne mora da pozajmljuje kapital sa strane. Dovoenje u ravnoteni poloaj moe se izvriti smanjenjem stope rasta, poveanjem iznosa nerasporeene dobiti ili smanjenjem racija obrta obrtnih sredstava. Ekvilibrijum rasta=racio obrta obrtnih sredstava / (rast prodaje x racio obrta obrtnih sredstava) Opti model za uravnoteenje rasta podrazumeva korekcije pethodnog modela, a to podrazumeva ukljuivanje svih sredstava iz BS koja su podlona uticaju rasta preduzea, mogunost dokapitalizacije iz zajmova i osnovnog kapitala. Samofinansirajui rast meunarodni standardi najunosniji biznis vezan za posedovanje ili kupovinu jeste onaj sa visokom profitnom stopom i visokom stopom rasta, a najneunosnije je ulaganje u preduzee koje nema veliku vrednost.

19.ANALIZA NETO OBRTNOG KAPITALA ILI NETO OBRTNOG FONDANajpouzdaniji pokazatelj o tendenciji i razvoju finansijske strukture jeste neto obrtni fond (NOF) koji predstavlja deo dugoronog kapitala koji po pokriu imobilizacije ostaje preduzeu na raspolaganju. Neto obrtni kapital (NOK) ili NOF je u bilansnom smislu deo pasive. Njemu u aktivi odgovara koncept neto obrtne imovine (NOI) ili neto obrtnih sredstava (NOS). NOI je deo obrtne imovine koji nije finansiran iz kratkoronih obaveza ve se finansira iz sopstvenog ili pozajmljenog kapitala. Obavezna je raunska jednakost NOK i NOI. NOF ukazuje na pokrivenost dugoronih sredstava dugoronim izvorima i time daje uvid u dugoronu likvidnost. Promene neto obrtnog kapitala (neto obrtne imovine) Osnovni uzroci promena NOK i NOI su: -bruto dobitak koji e se pojaviti ako preduzee u BU zabelei neto gubitak vei od amortizacije i trokova rezervisanja -promene vrednosti stalne imovine -promene vrednosti sopstvenog kapitala bez recipronih promena stalne imovine i dugoronih rezervisanja i obaveza -promene vrednosti dugoronog poverilakog kapitala

-promene kratkoronih obaveza Porast NOK moe nastati kao posledica smanjenja imobilizacije, samofinansiranja, zaduenja... Otpis osnovnoh sredstava ne utie na NOF, ono samo smanjuje neto rezultat. Visina NOK Visina NOF zavisi od vrste, veliine i delatnosti preduzea; stopa rentabiliteta; politika nabavke i prodaje; odnosa izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala; visina i uslova korienja dugoronih zajmova. Normalnom visinom NOF u jednom preduzeu smatra se iznos koji obezbeuje rentabilnost i likvidnost. Izvetaji o tokovima NOK Sastavljanje i objavljivanje izvetaja o tokovima NOK kod nas nije zakonska obaveza, pa stoga ne ini sastavni deo godinjeg rauna preduzea. Izvetaj o tokovima NOK je posebno znaajan za eksterne korisnike.

20.ANALIZA OSNOVNIH SREDSTAVAOsnovna sredstva kao deo poslovnih sredstava su ona koja se postepeno troe i prenose svoju vrednost na gotove proizvode. Prema ulozi u procesu reprodukcije, dele se na osnovna sredstva u pripremi, aktivna i trajno neupotrebljiva osnovna sredstva. Obim, struktura i dinamika osnovnihs sredstava zavise od karaktera delatnosti preduzea. Promene osnovnih sredstava mogu biti stvarne i fiktivne. Analiza osnovnih sredstava u pripremi Osnovna sredstva u pripremi predstavljaju sredstva koja e po okonanju procesa njihovog