Prepoznajte i detaljno analizirajte ovaj tekst:

GRUPA B

The waves beside them danced, but theyOut-did the sparkling waves in glee:A poet could not but be gayIn such a jocund company; I gazed—and gazed—but little thoughtWhat wealth the show to me had brought:

For oft, when on my couch I lieIn vacant or in pensive mood,They flash upon that inward eyeWhich is the bliss of solitude;And then my heart with pleasure fills,And dances with the daffodils.

Ovo su dve poslednje strofe pesme „Narcisi“ (Daffodils) Vilijama

Vordsvorta (William Wordsworth). Pesma se u celini sastoji od četiri

sekstine koje su kombinacija katrena sa ukrštenom rimom i završnog

kupleta, tako da je šema rime ababcc. Stihovi su jampski tetrametri.

Vilijam Vordsvort se smatra začetnikom engleskog romantizma. U svom

predgovoru drugom izdanju zbirke pesama Lirske balade on iznosi svoje

ideje o tome kakva poezija treba da bude. Potpuno suprotno shvatanjima

klasicizma, romantičarska poezija za svoju građu treba da uzima teme iz

svakodnevnog života, a jezik te poezije treba da bude svakodnevni,

kolokvijalni. Kao jedna od njegovih najjednostavnijih pesama prirode,

pesma „Narcisi” veoma verno ilustruje njegove namere.

U prvoj od dve strofe pesnik koristi prošlo vreme za opis svršenog

događaja. U prvom stihu javlja se personifikacija jer talasi plešu. Na prelazu

između prvog i drugog stiha imamo opkoračenje, odnosno sintaksička celina

se proteže kroz dva stiha. U prvom stihu they se odnosi na narcise, koji su

takođe personifikovani čime pesnik teži da postigne jedinstvo čoveka i

prirode. U drugom stihu epitet sparkling može da opisuje talase vizuelno kao

svetlucave ili da odražava njihovu energičnost i zanimljivost i pored koje

ostadoše zasenjeni lepotom narcisa. U trećem stihu pesnik uvodi sebe i

izražava svoje pozitivne emocije izazvane boravkom u tom veselom društvu

(četvrti stih). Završni kuplet naglašava da pesnik, iako je uživao, nije odmah

prepoznao inspiraciju i ujedno nas upoznaje sa Vordsvortovom osobinom da

poeziju piše tek kad se utisci slegnu što je objašnjeno u narednoj, a ujedno i

poslednjoj, strofi.

Poslednja strofa je napisana u sadašnjem vremenu i opisuje uobičajene

radnje koje vode do nastanka pesme. U prvom stihu oft prenosi značenje reči

often kojoj je drugi slog izostavljen radi uklapanja u šablon jampskog

tetrametra. U prva dva stiha pesnik ispoljava raspoloženje koje je u kontrastu

sa razdraganošću iz prethodne strofe, stanje potpune nezainteresovanosti za

ono što ga okružuje (vacant) ili zadubljenost u misli (pensive). Dolazi do

preokreta kad sećanje sevne i pokrene njegovu maštu (inward eye). Da bi se

ovo dogodilo prethodno se mora ispuniti uslov dat u četvrtom stihu, a to je

samoća (the bliss of solitude). Tada njegovo personifikovano srce ispunjeno

zadovoljstvom zapleše sa narcisima. Tako pesnik postaje svestan bogatstva

(wealth – kraj prethodne strofe) koje su mu narcisi pružili jer mu to sećanje

može nebrojeno puta poslužiti kao inspiracija za stvaranje savršenstva koje

umetnik samo svojom maštom može postići, a nikako pukim posmatranjem

prirode.