AnA EdEš

šEvA

deže Kostolanji

Prevela s mađarskogMaria Toth Ignjatović

4 5

Copyright © ??????????????????????????????Translation copyright © 2011 za srpsko izdanje, LAGUnA

naslov originala

Kosztolányi dez sőÉdes An na / Pac sir ta

Sadržaj

AnA EdEšBela Kun je odleteo 13Milostivi gospodin, drug i milostiva gospođa 15Opora večera 24Razna uzbuđenja 37Ministarstvo i misterija 48Ana 59nova metla dobro čisti? 74Fenomen 84Rasprava o piškoti, milosrđu i nejednakosti 93Legenda 108Mladi gospodin Janči 116divlja noć 130Ljubav 144nešto veoma gorko 154

deže Kostolanji6 Ana Edeš/Ševa 7

OSMO POGLAvLJE (U kojem se u ce lo sti mo že pro či ta ti še vi no pi smo) 338dEvETO POGLAvLJE (U kojem je opi sa na žur ka muž ja ka, ču ve na pan ter ska lum pe raj ka) 348dESETO POGLAvLJE (U kojem sle di ve li ki ob ra čun što se pri pre ma go di na ma, a na ši ju na ci će od ži vo ta do bi ti onu ute hu i prav du na ko ju svi mi s pra vom mo že mo da ra ču na mo) 370JEdAnAESTO POGLAvLJE (U kojem će bi ti re či o ka snom usta ja nju, o ki ši i po nov nom po ja vlji va nju pan te ra) 388dvAnAESTO POGLAvLJE (U kojem pi sac opi su je ra do sti do la ska i po nov nog vi đe nja) 404TRInAESTO POGLAvLJE (U kojem se u pe tak 8 sep tem bra 1899 ovaj ro man za vr ša va, ali ne i okon ča va) 413

O autoru 423

Zima 164Materija, duh, duša 175Zimski karnevali 188Strah 200Zašto 222Razgovor ispred kuće sa zelenom ogradom 245

šEvAPRvO POGLAvLJE (U kojem će se či ta lac upo zna ti s dvo je sta rih lju di i nji ho vom ćer kom, pred me tom nji ho vog sle pog obo ža va nja, a sa zna će i o iz le tu u pu stu do ko jeg je do šlo pod muč nim okol no sti ma) 253dRUGO POGLAvLJE (U kojem će mo pro ći Uli com Se če nji do že le znič ke sta ni ce i voz će naj zad kre nu ti) 257TREćE POGLAvLJE (U kojem će mo sa zna ti po ne što o pr vom da nu maj ke i oca bez ćer ke) 265ČETvRTO POGLAvLJE (U kojem će go sti o ni com Kod ma đar skog kra lja pro de fi lo va ti zna čaj ni je lič no sti šar se ga, a me đu nji ma i Ba lint Ker njei) 280PETO POGLAvLJE (U kojem će Akoš vaj kai, po re klom iz Ma le vaj ke i Ke reš he đa, je sti gu laš iz ko tli ća, te le će gru di i re zan ce s va ni li jom, i za pa li će ci ga ru) 296šESTO POGLAvLJE (U kojem će vaj ka i je vi vi de ti pred sta vu Gej še u iz vo đe nju šar se škog po zo ri šta) 309SEdMO POGLAvLJE (U kojem je dan mla di i ze le ni pro vin cij ski pe snik raz go va ra sa sta ri ma) 326

8 9

Ana Edeš1926

10 11

„Ore mus pro fi de li bus de fun ctis. Re qu i em aeter nam do na eis Do mi­ne et lux per pe tua lu ce at eis.

Cir cum de de runt me ge mi tus mor tis: Do lo res in fer ni cir cum de de­runt me.

Ab sol ve Do mi ne. Be ne dic tus Do mi nus De us Israel. Et ne nos in du­cas in ten ta ti o nem. Sed li be ra nos a ma lo.

A por ta in fe ri. Erue Do mi ne ani mam eius.Ne tra das bes ti is ani mas con fi den tes ti bi. Et ani mas pa u pe ro rum

tu o rum ne ob li vi sca ris in fi nem.Do mi ne Je su Chri ste mi se re re ei. Chri ste par ce ei. Do mi ne exa u di ora ti o nem me am. Et cla mor me nus ad te ve ni at.Mi se re re mei De us. Non in tres in ju di ci um cum fa mu la tua Do mi ne.In pa ra di sum de du cant te An ge li: et cum La sa ro qu on dam pa u pe re

vi tam ha be as sem pi ter nam.Ore mus: Ani ma eius et ani mae om ni um fi de li um de fun cto rum per

mi se ri cor di am Dei re qu i scant in pa ce “(Ri tu a le Ro ma num)

Mo li tva za po koj ni ke pri li kom ka to lič kog ob re da sa hra ne: „Po mo li mo se za po koj ne ver ni ke Po koj več ni da ruj im, Go spo de,

i sve tlost več na sve tle la nji ma Op ko li še me sa mrt ni uz da si Pa kle ne bo li me ob u ze še Oslo bo di me, Go spo de Bla go slo ven da je Go spod, Bog Izra e lov I ne uve di nas u is ku še nje ne go iz ba vi nas od zla Od vra ta pa kle nih Iz ve di oda tle, Go spo de, du šu nje go vu ne daj zve ri ma du še onih ko ji se uzda ju u Te be I se ti se na kra ju

du ša si ro ma ha svo jih Go spo de Isu se Hri ste, smi luj mu se Hri ste, opro sti mu Go spo de, po čuj mo ju mo li tvu I ne ka moj va paj do spe do te be Smi luj mi se, Bo že ne su di svo me slu zi, Go spo de ne ka te u raj po ve du an đe li, da bi s ne kad ubo gim La za rom ži vot

več ni ta mo imao Po mo li mo se: du ša nje go va i du še svih po koj nih ver ni ka po či va le

u mi ru po mi lo sr đu Bož jem “(Rim ski ob red nik)

12 13

Be la Kun* je avi o nom po be gao iz dr ža ve Po pod ne – ne gde oko pet sa ti – u bli zi ni ru skog do ma, sme­

šte ne u ho te lu Hun ga ri ja, iz ne na da je po le teo avion, pre le teo du nav pre ko br da Tvr đa va i hra brim za o kre tom upu tio se u prav cu ver me zea

Avi o nom je upra vljao lič no na rod ni ko me sar ** Le teo je ni sko, na vi si ni od je dva dva de se tak me ta ra, ta ko

da mu se mo glo vi de ti i li ce Bio je bled i neo bri jan, kao i uvek Osme hi vao se gra đa ni­

ma ko ji su do le sta ja li Bio je to zlu rad osmeh, a ne ki ma je i po dru glji vo ma hao

* Be la Kun (1886–1939) – is tak nu ti ma đar ski i me đu na rod ni ko mu ni stič­ki vo đa Član So ci jal de mo krat ske par ti je od 1902, bolj še vik od 1917, uče­snik ve li ke Ok to bar ske so ci ja li stič ke re vo lu ci je u Ru si ji Osni vač je Ko mu­ni stič ke par ti je Ma đar ske 1918 go di ne Po sle pa da Ma đar ske so vjet ske re pu bli ke be ži iz dr ža ve i kao je dan od vo đa Ko min ter ne ži vi u emi gra ci ji (Prim prev )** Oso ba s ovla šće nji ma mi ni stra u vre me Ma đar ske so vjet ske re pu bli ke 1919 go di ne (Prim prev )

BELA KUn JE OdLETEO

deže Kostolanji14 15

Ka da se 31 ju la 1919 u šest sa ti po pod ne pro ne la ta vest, Kor­nel vi zi je vik nuo:

– Ka ti ce!U ku hi nji je sta ja la de voj ka de be la kao pu nje ni go lub Iz gle da da se spre ma la za iz la zak već se pot pu no obu kla na se bi je ima la ro ze blu zu, be lu

suk nju, cr ni po jas od gu mi ra nog plat na, no ve la ko va ne ci pe le Ogle da la se u ma lom ruč nom ogle dal ce tu, po su la je ma ra mi cu pi rin ča nim pra hom i nji me pre ma za la svo je go ja zno me ka no li ce

Ču la je da je zo vu, ali ni je se po me ri la Zvo no je kod njih već dav no bi lo u kva ru – još od do ba Ka ro­

lji ja* – sve otad sa mo ta ko su vi ka li po slu zi, ili ku ca li iz rad ne so be ko ju je ta nak zid na kant de lio od ku hi nje

Glas je lju ti to vi kao na to je de voj ka pro šla kroz du gač ko uza no pred so blje,

po gle da la se u ogle da lu is pod či vi lu ka, na me sti la ko su, a on da se lju lja ju ći okru glu stra žnji cu do te tu ra la do tr pe za ri je

* vre me od ok to bar ske re vo lu ci je „je se njih ru ža“ 1918 do pro gla še nja Re pu blič kog sa ve ta (Prim prev )

no sio je žer boe* ko ji ma je do pu ca nja na pu nio dže po ve, za tim na kit, dra go ka me nje do bro tvor ki gro fi ca i ba ro ni ca, cr kve ne pe ha re, a i mno ge dru ge dra go ce no sti

S po dlak ti ce su mu vi si li de be li zlat ni lan ci Je dan od tih zlat nih la na ca pao je na sred li va de ver me zea

ka da se aero plan na glo uz di gao i ne stao u ne be skim da lji na­ma, a tu ga je na kra ju i na šao je dan sta ri go spo din po ime nu Plac – Jo sip Ka rolj Plac – gra đa nin okru ga Kri sti na, slu žbe nik po re ske slu žbe u Tvr đa vi na Tr gu Sve te tro ji ce

Bar se ta ko pri ča lo u Kri sti ni

* Sit ni ko la či na zva ni po Emi lu Žer bou, po zna tom bu dim pe štan skom po sla sti ča ru (Prim prev )

MILOSTIvI GOSPOdIn, dRUG I MILOSTIvA GOSPOđA

deže Kostolanji16 Ana Edeš 17

Su mrak se kao i ra ni je lju lju škao nad iz ga že nom tra vom ver me zea: oba sjao je bož ju pla ni nu, Ja noš pla ni nu, a u da lji ni zna čaj no osve tlio krst na jed noj cr kvi

U bli zi ni gra nit nog ste pe ni šta sta ja li su lju di u ma njim gru­pa ma – upla še no sta do ljud skih ova ca ko je je iz ne na da osta lo bez pa sti ra – do šap ta va li su se, ka ko su u po sled nje vre me i mo ra li da na u če, da ju ći zna ko ve glu vo ne mih i či ta ju ći re či po po kre ti ma usa na

Je di no to je upu ći va lo na pro me ne nig de obla ka Svu da se ši rio dre mlji vi va zduh, kao pred

let nju olu ju, ka da ve tar pri ta ji svo je di sa nje i či ni se da je pri­ro da ve li ka so ba, da su sta bla igrač ke a lju di obič ne vo šta ne ma ri o ne te U toj od u ze to sti ni je bi lo po kre ta, ni gla sa, sa mo jed na sli ka se po me ra la i ur la la, onaj pla kat* ko ji je ne u mor no iz vi ki vao: Svi na oruž je, na oruž je!, onaj di vljak, mor nar, ko ji je ne ve ro vat nom si li nom tre sao za sta vu: mo glo se vi de ti ka ko se pot pu no sto pio s njom, a ko šča tom vi li com zi nuo kao da že li da pro gu ta ceo svet

vi zi je če sto pro la zio po red pla ka ta, ali ni kad se ni je usu dio da ga istin ski po gle da Go to vo da ga je tek sa da osmo trio ona ko mir no, bez za sle plje no sti, ka ko gle da mo sun ce na za la sku ko je vi še ne sme ta na šim oči ma

Ta mo da le ko pre ma cen tru, kroz Bu le var Kri sti na br zi nom va tro ga snih ko la ju rio je ka mion na to va ren ša re nim to va rom de ce ko ja su se vra ća la ku ći sa iz le ta u Zu gli ge tu de ca su tre sla gran či ce i ma ha la ru ka ma

Iz prav ca pla ni ne ču lo se jed no gla sno pe va nje ta nu šnog to na:

Ustaj te, vi ze malj sko ro blje,vi su žnji ko je mo ri glad…

* Ču ve ni pla kat Ro ber ta Be re nji ja na stao 1919 (Prim prev )

na ka u ču u tr pe za ri ji iz le ža vao se če tr de se to go di šnji mu ška­rac, za pu šten kao klo šar no sio je iz gu žva nu me ka nu ko šu lju bez kra va te, zim ske pan ta lo ne iz bo če ne na ko le ni ma i ofu ca ne ci pe le Je di no su ku ka sti nos i krat ko oši ša na bra da uka zi va li da je on ipak ne ko

U ru ci je čvr sto dr žao po sled nji broj Cr ve nih no vi na,* da le­ko od oči ju, go to vo na ko le ni ma, jer bio je ve o ma da le ko vid To li ko se udu bio u či ta nje da ni je od mah ni pri me tio slu ški nju na slo vom Pro le ter ska dr ža va u opa sno sti! no vin ski član ci već su na ja vlji va li pred sto je će uru ša va nje

Ka ti ca pri đe ka u ču – I šta je sad? – mr zo volj no pro gun đa vi zi – do kle tre ba da

se de rem? – a da bi ubla žio svo ju stro gost, ta ko le že ći sleg nuo je ra me ni ma

de voj ka je rav no du šno gle da la u svo je la ko va ne ci pe le – U re du – re kao je vi zi ras pra vlja ju ći sa sa mim so bom,

po mir lji vo ali ipak stro go – Za tvo ri te sve pro zo re! Ka ti ca je kre nu la – Sta ni te I za sto re I ša lo ne Je ste li raz u me li? A on da je još do dao:– Pro bu di la me je ga la ma Ba cio je Cr ve ne no vi ne, za šu štao je jef i ni pa pir od sla me

sa sme đom bo jom ga re ži, kao da ga je opr lji la va tra svet skih raz me ra vi zi se po di že s ka u ča, ugu ra obe ru ke u dže po ve pan ta lo na i po gle da na po lje kroz otvo re ni pro zor tr pe za ri je

do le se še tao onaj voj nik Cr ve ne ar mi je ko ji je ma lo čas ga la­mio, ali bio je to li ko usa mljen i na pu šten da vi še ni je mo gao ni da iza zo ve ne ku mr žnju Be še to ma li za kr žlja li pro le ter, ni na lik ljud skom bi ću, ne go em brionu ko jem su o ra me oka či li pu šku s ba jo ne tom

* Pr ve le gal ne ko mu ni stič ke no vi ne u ta da šnjoj Ma đar skoj (Prim prev )

deže Kostolanji18 Ana Edeš 19

U hod ni ku pred njim sta jao je oma nji čo vek u cr ve nom po štar skom ka pu tu s ve li kom krag nom Ka put je bio le žer no ras kop čan

– Mi lo sti vi go spo di ne – pre gla sno je re kao čo ve ču ljak, da bi svi sta na ri zgra de mo gli da ču ju – mi lo sti vi go spo di ne

– dru že – po zdra vio ga je vi zi – pa to ste vi, dru že?– na va šoj uslu zi, mi lo sti vi go spo di ne – Uđi te, dru že Fi čor Ta ko su raz go va ra li, uz pra vu svet sko i sto rij sku pred u sre­

tlji vost, obo ji ca ne si gur ni, uza jam no uka zu ju ći pred nost onom dru gom

Kor nel vi zi, sa vet nik mi ni stra, sa da je pr vi put po sle če ti ri me se ca čuo svo ju sta ru ti tu lu Ose ćao je bla gu ra dost, ali i ma lo raz o ča ra nje, što ni su do šli oni za či ji do la zak se već pri pre mio dok je Fi čor, na stoj nik zgra de u Uli ci Ati la, broj 238, bio kao ošu ren što ga ku će vla snik i da lje oslo vlja va s dru že

na stoj nik je ušao u pred so blje i pru žio ru ku mi lo sti vom go spo di nu vi zi je sti snu

Ru ko va nje je za vre me dik ta tu re pro le ta ri ja ta ini ci rao sam vi zi, a po sle to ga Fi čor bi iz či ste pri stoj no sti uvek pr vi pru žio ru ku

– Pa li su – odu še vlja vao se Fi čor, i da lje pre gla sno – Pa li su ban di ti Eno ih, već se pa ku ju

– Hm – gun đao je vi zi, kao da slu ša do bru vest – da, mi lo sti vi go spo di ne, na Tvr đa vi se već vi jo ri dr žav na

za sta va Is ta kao ju je moj zet – va žno je – re kao je vi zi – da naj zad bu de mi ra – Ona le pa cr ve no­be lo­ze le na – kli mao je gla vom Fi čor,

na sta vlja ju ći pa tri ot sko sa nja re nje dok je kri šom po sma trao vi zi je vo ne po mič no li ce – Bi će ov de igran ke, mi lo sti vi go spo­di ne, sa da će po če ti igran ka

vi zi je po sma trao ko pr ca nje ovog ne sreć ni ka, ali ogra dio se, ni je od go va rao

Mla di rad ni ci, še gr ti­uče ni ci, njih de set­pet na est, s istin­skom ne u pu će no šću pe va li su ono če mu su ih na u či li – In ter­na ci o na lu

Ka ti ca je za vr ši la svo je u osta lim so ba ma, pa je i u tr pe za ri ji za tvo ri la pro zor

Ka da su svi pro zo ri bi li po za tva ra ni, vi zi pri đe Ka ti ci i uz gro zni čav, sla du njav osmeh šap nu:

– Iz gu bi li su Slu ški nju to ni je za ni ma lo, ili bar ni je po ka zi va la Ali ga zda

je sta jao pred njom Bu du ći da mu se su pru ga još ni je vra ti la ku ći, tra žio je ne ko ga da olak ša svo je sr ce

– Ka ti ce – po no vio je – cr ve ni su iz gu bi li Slu žav ka je sa mo od go vo ri la po gle dom iš ču đa va nja što ju je

go spo din udo sto jio svog po ve re nja – ni tko vi – do dao je vi zi, no zdr va ra ši re nih u slat kom za no­

su osve to lju bi vo sti Sa mo što je to iz u stio, ne ko po če da lu pa na ula zna vra ta vi zi pre ble de di gao je po gled u va zduh kao da tra ži reč

ko ju je ma lo čas iz go vo rio, a da bi za met nuo trag za mah nuo je ru kom kao ka da ras te ru je mo dim ci ga re te

– Ja ću – re kao je i s na glom od luč no šću kre nuo pre ma pred­so blju da otvo ri vra ta, pro sto žu re ći u su sret opa sno sti

Ko ra čao je kao da je spre man na sve U gla vi su mu se mo ta le mi sli: sku plja nje ta la ca, pre tres

sta na, pre ki sud! A evo šta će iz ne ti u svo ju od bra nu: dva de set go di na u dr žav noj slu žbi, so ci ja li stič ka sa vest, mark si zam ko ji te o ret ski odo bra va, sa mo ne i pre te ri va nja!

već je po stao dru ga či ji čo vek ni je se ose ćao kao žr tva bolj­še vi zma, ra di je je mi slio da je u stva ri žr tva pret hod nog si ste ma ko ji ga je, bo ga mi vr lo če sto, ne pra ved no za ne ma ri vao U dže pu sa koa na pi pao je član sku knji ži cu sin di ka ta Sre ćom, još je ni je is ce pao kao što je tog po po dne va mi slio da ura di

deže Kostolanji20 Ana Edeš 21

Za gr lio je su pru gu, iz bi la je nje go va ne za u sta vlji va ra dost Od sre će je po čeo da škri pi zu bi ma

– Znaš?– Sve Pri ča ju da će nas još no ćas oku pi ra ti Ru mu ni – Ma ka kvi ve li ke si le ne će to do zvo li ti Bi će me đu na rod na

oku pa ci ja: Ita li ja ni, Fran cu zi, En gle zi Ga bor Ta tar mi je re kao Že na je po gla di la svo ju le pu ko su bo je ći li ba ra Spu sti la se

u sto li cu za lju lja nje Pra znim po gle dom gle da la je pred se be, ka ko je već ima la

obi čaj Ta ko je gle da la kroz stva ri, kroz lju de, kao da ne vi di ono što je pred njom, ne go ne što dru go

– Gde si se za dr ža la? već sam se bri nuo – Trč ka ra la sam Zbog ovog – re kla je go spo đa vi zi, a dok

se po la ko lju lja la u sto li ci otvo ri la je ša ku u kon ča noj ru ka vi ci i na sto ba ci la pa ke tić umo tan u no vi ne

– šta je to?– Ma slac – re kla je že na s nad me nim osme hom – Za tri

ma ra mi ce Fi čor je i da lje pra vio bu ku u ku hi nji: po peo se uz mer de vi ne

da bi vra tio de lo ve Go spo đa vi zi se okre nu u tom prav cu Po kre tom gla ve upi­

ta la je:– A taj, šta tra ži ov de?– Po pra vlja nam zvon ce – Sa da se se tio? Če ti ri da na smo ga mo li li – Sam se po nu dio – Za što ga ni si iz ba cio?– ne moj, mo lim te – I te ka ko Ova kve tre ba išu ti ra ti Cr ve ni – Ti še: ču će nas – Pa šta? Mo žda ni je cr ve ni? đu bre Bolj še vik Sa mo če kaj…

Fi čor se zbu ni – na i me – mu cao je – va še zvon ce Sad bih imao ma lo vre­

me na Mi slio sam, po pra vi ću vam ga, mi lo sti vi go spo di ne – Ta mo je ku ti ja – po ka za vi zi pre ma ku hi nji – Znam, mi lo sti vi go spo di ne – na sme šio se Fi čor ko ji je sma­

trao lič nom uvre dom i sa mu pret po stav ku da on, na stoj nik, ne zna gde bi bi la ku ti ja ku će vla sni ka

U svo joj le poj sve ča noj ode ći, Ka ti ca je lju ti to do no si la mer­de vi ne S ve li kom mu kom sme sti li su ih u uza nu i ne pri jat nu ku hi nju, ko ja je bi la do ne kle osve tlje na sa mo iz sve tlar ni ka i to kom da na pri lič no mrač na Fi čor je hteo da uklju či sve tlo Me đu tim, si ja li ca je bi la odav no raz bi je na Za tra žio je sve ću

Sa sve ćom u ru ci us pen trao se do ku ti je i sa vr ha mer de vi­na ob ja šnja vao go spo di nu šta ne va lja sa zvon ce tom Pra vio se va žan dok je go vo rio, pri da ju ći pre ve li ki zna čaj i va žnost svom po slu, ali sve s po ni znim po što va njem s ko jim je ve ro vat no po ku ša vao da ubla ži okol nost da tre nut no sto ji ta ko vi so ko iz nad mi lo sti vog go spo di na

na vr hu mer de vi na, ko je su se kla ti le dok ih je Ka ti ca pri dr­ža va la, vred no se la tio po sla Od jed nom je po že leo da na dok na­di sve što je pro pu stio Pip kao je de lo ve u ku ti ji, ne ke i po va dio i je dan po je dan spu stio na ku hinj ski sto A on da je po čeo no žem da gre be zar đa le ži ce

On da su na vra ti ma po no vo za ku ca li Ušla je tan ka, ot me no vi so ka go spo đa u lju bi ča stoj kuć noj

ha lji ni Bi la je go lo gla va – Lju bim ru ke, mi lo sti va go spo đo – kla njao se Fi čor iz ku hi­

nje, a bu du ći da ni je do bio od go vor, po no vio je: – Lju bim ru ke Že na mu po no vo ni je uz vra ti la po zdrav, okre nu la je gla vu

i ušla u tr pe za ri ju vi zi ju je sle dio

deže Kostolanji22 Ana Edeš 23

A on da se vra ti la u ku hi nju S dva pr sta po di gla je sa sto­la Ka ti či nu ma ra mi cu, po mi ri sa la je, s ga đe njem je ba ci la na ze mlju, sklo ni la u stra nu nje no ogle dal ce, za tvo ri la pro zor pre­ma sve tlar ni ku i po če la da pri pre ma ve če ru: iz ne la je tost i pri sta vi la vo du za čaj

vi zi je sma trao da još ni je do šlo vre me za to Me đu tim, že na je ta ko ener gič no, što se od nje baš ne bi

mo glo oče ki va ti, sko či la i po šla u pred so blje da iz ba ci na stoj ni ka U tom tre nut ku kroz taj za pu šten, ta ko du go mr tav stan

pro stru jao je glas elek trič nog zvon ce ta Po be do no sno i sve ča no, čvr sto i oštro je za zvr jao, bu de ći na du i že lju za ži vo tom Taj svež i ve seo me tal ni zvuk ulio je du šu u stan, pro stru jao kroz sve zi do ve i u sve mu pro bu dio sa mo svest

vi zi je s uži va njem slu šao u tr pe za ri ji Su pru ga je tra ži la Ka ti cu, ali shva ti la je da se ona bez pi ta nja po no vo is kra la pre­ko no ći

– Go to vo je – ogla sio se Fi čor, sa gnuo se, zgra bio go spo đi nu ru ku i ovom pri li kom upeo da je po lju bi

vra tio je mer de vi ne na me sto A on da joj je užur ba no, kao da zvo no i ru ko ljub ni su bi li do volj ni, s hra brom po ver lji vo šću, kao da oda je ne ku ve li ku taj nu, pri šao i go to vo na uho šap nuo:

– Mi lo sti va go spo đo – spu stio je po gled – znam jed nu de voj ku – šta ka žeš?– Jed nu slu ža ku Go spo đa vi zi je po mi sli la da ne ču je do bro, ili da ni je raz u­

me la to što je ču la Po gle da la je u na stoj ni ka s du bo kim i ne skri­ve nim za ni ma njem Oči su joj se za ca kli le ve ću ra dost ne bi mo gla da ose ti ni da su joj obe ća li bri ljant nu ogr li cu

– Iz Bu dim pe šte?– Ma ka kvi Sa Ba la to na Se ljan či ca Mo ja ro đa ka Že na se uz bu di la Od u vek je sa nja la o de voj ka ma pre ko

po znan stva, ali ta kve joj ni ka da ni ko ni je pred lo žio Sma tra la je gre hom da to va žno pi ta nje ras pra vlja s no gu i

za to je na stoj ni ka po zva la u ku hi nju, po nu di la ga da sed ne za sto i ta mo ga is pi ti va la uz trep ta je sve će; du go je pre go va ra la s njim, pot pu no za bo ra vlja ju ći na mu ža

Lič no je is pra ti la Fi čo ra

24 Ana Edeš 25

– Baš nju bri ga Sti gao je La još – Hak?– da, Hak Sa šle pom – A ka da će se vra ti ti ku ći? – E, to mi ni je re kla ve ro vat no u po noć – be sne la je go spo đa

vi zi, a da bi još vi še mo gla da se uz bu di, do da la je – ve ro vat no ne gde u zo ru

– Je li po ne la ključ?– Mi slim da je ste – Pri zna jem da je pri jat no – re kao je vi zi – ve o ma pri jat­

no Spa va ti uz otvo re na vra ta Mo že da nam uve de bi lo ko ga – Sme šan si Pra viš se kao da se to pr vi put do ga đa Sme šan

si – i raz dra žlji vo se okre nu la i za lu pi la za so bom vra ta, ka ko je to Ka ti ca ima la obi čaj da ra di

U ku hi nji je ba ca la su do ve i lu pa la Po ne kad su joj bi le po treb ne ta kve emo tiv ne erup ci je Kad bi se umo ri la da za jed­no s mu žem kao sa ve zni kom ras pra vlja o bri zi nji ho vog ži vo­ta ko ja ni ka ko da pro đe, ova kvim bun tom iz ra ža va la je svo je ne za do volj stvo i ljut nju, na ne ko li ko mi nu ta čak pred sta vlja ju ći stvar – bar pred sa mom so bom – kao da je muž kriv za sve

Une la je ve če ru na dr ve nom po slu žav ni ku: šo lju ča ja, ne ko­li ko ko ma di ća dvo pe ka i ma slac ko ji je po pod ne na ba vi la

vi zi ko ji je u pod ne po jeo sa mo ču špajz od ti kvi ca i par če ju ne će dži ge ri ce, po gle dao je u vod nji ka vi ze le ni čaj, u sum nji­vi cr no­žu ti ku ku ru zni hleb ko ji ni po sle pr že nja ni je po stao po želj ni ji Ki se log li ca ras pi ti vao se:

– ne ma mo ni šta dru go?– šta bi smo dru go mo gli da ima mo?– ne ćeš ni po sta vi ti?– Uve če ne ma mo obi čaj da po sta vlja mo – Sve jed no – slo žio se vi zi – I ova ko je do bro

Ka da je go spo đa vi zi vi de la da pred vra ti ma ne ma ni ko ga, ušla je u tr pe za ri ju

– šta to ra diš?– Sa mo sam hteo da is pro bam – re kao je vi zi – Zvo ni – Ču jem – Je li po pra vio?– Ču ješ i sam – na dam se da mu ni šta ni si re kla – ne Pre ki ni s tim – pod vik nu mu že na, jer vi zi je i da lje pri­

ti skao dug me od zvon ce ta – Zar mo raš da se igraš? Baš si de te – Gla dan sam Hteo bih da ve če ram – Ali ko me to zvo niš?– Ka ti ci – Go spo đi ca je po o dav no oti šla – Ku da?– Ku da? Pa ta mo gde i obič no ide Smu ca se – Sa da?– da, sa da – Ali da nas ni ko me ni je do zvo lje no kre ta nje uli ca ma

OPORA vEČERA

deže Kostolanji26 Ana Edeš 27

u dva sta na na dru gom spra tu sta no va li nji hov po ro dič ni le kar Mi kloš Mo vi ster i je dan mla đi advo kat, Si lard dru ma Ku ću su mu od u ze li cr ve ni Ova ku ća u ne po sred noj bli zi ni Uli ce Mo zdonj iona ko se do pa la Le nji no vim mom ci ma Advo ka ta Si lar da dru mu od ve li su kao ta o ca, dva me se ca je pro veo u sa bir nom za tvo ru, dok su sta rog Mo vi ste ra, le ka ra kle ri kal ca, ne pre kid no ki nji li, a kod vi zi je vih su pr vi put ušli on da ka da su uhap si li su pru gu Pre ko bal ko na je is tre sla stol njak i bi la op tu že na da je ta ko da va la zna ko ve kon tra re vo lu ci o na ri ma Si lom su je od ve li u zgra du Par la men ta i tek oko po no ći pu sti­li, i fi zič ki i du šev no pot pu no slo mlje nu Sle de ćeg ju tra po se tio ih je je dan mla di po li tič ki iza sla nik u ko žnim či zma ma, ko ji je iz vu kao ta nak šta pić i nji me nad me no ma hao i uda rao po stva ri ma u ce lom sta nu Re kvi ri rao im je dve so be, tr pe za ri ju u ko joj su sa da se de li i sa lon do nje na sre ću, iz gu bi li su vlast pre ne go što su use li li sta na re

Ali od sve ga mu je naj te že pa lo to što su ga u mi ni star stvu osu di li na do ko li cu U nje mu je ži ve la neo b u zda na že lja za vla šću, ko ja je sa da upra zno ra di la u nje mu U tim ne sreć nim me se ci ma sa mo se sa pli tao le vo­de sno Ra ni je je bio mr go dan, ne po ver ljiv slu žbe nik i sa svo jom že nom ni ka da ni je raz go va rao o po slu Sa da je pro go vo rio Pri li kom du gih šet nji po br di ma Bu di ma, ili ov de, dok su iš če ki va li te stra šne sta na re, že ni je dr žao pre da va nja o svo jim po li tič kim plat for ma ma i go lo bra­di ma ko ji su od mi ni star stva na pra vi li na ka znu usta no vu

ni je mu bi lo la ko da se no si sa svim tim Čim je po pio čaj po čeo je da ho da go re­do le, pri čao je o kon tra re vo lu ci o nar nim do ga đa nji ma ko ja su na jed nom po pri mi la umi ru ju će obe lež je

– Se ćaš li se – ne pre sta no je pi tao – se ćaš li se?Po mi njao je po zna ni ke ko je su obe si li, slu žbe ni ka ko ji je

u cr kva ma de lio let ke, zbog če ga su ga ubi li is pred zgrade

Sa krio je li ce u dla no ve kao ka da u do ma ćin stvu ne što ni je bi lo u re du du go ni je pro go va rao U mi sli ma je pri želj ki vao be li stol njak, por ce lan ske ta nji re s cve ti ći ma, sre br ne no že ve, kri stal ne bo ce za vi no ko je su se ne ka da ca kli le na ovom sto lu ka da su pri re đi va li ve če re nje go vim pri ja te lji ma iz mi ni star stva

– Ti ne je deš? – is pi ti vao je su pru gu Go spo đa vi zi je vr lo ret ko ve če ra va la Go di na ma je pa ti la

od ner vo znog sto ma ka nje na bo lest do dat no se po gor ša la u bolj še vič ko vre me Ose ća la je ki se li nu u že lu cu

Uze la je kar ton sku ku ti ji cu, is pla zi la svoj ble di je zik, sta vi la na nje ga tri tam no ze le ne ku gli ce, pro gu ta la ih uz ča šu vo de i stre sla se

Tim vi še je na va lio njen muž S ne za si to šću zdra vog mu škar­ca krc kao je pod zu bi ma isu še ne, slat ko­gor ke ko ma di će ku ku­ru znog hle ba na ko je je ve o ma br zo na ma zao onih pet de ka gra­ma ma sla ca Ali sve je već ne sta lo Oči su mu is pa da le od gla di Me šao je svoj čaj, uba cio sa ha rin U ne do stat ku še će ra za vo leo je i sa ha rin Bar je bi lo slat ko

dok je pri lič no buč no sr ku tao čaj, is pri čao je su sret sa svo jim ko le gom Ga bo rom Ta ta rom, od ko jeg je u Uli ci Uri sa znao da je kraj, da je naj zad kraj, kraj do šao je kraj so ci ja li stič koj pro­iz vod nji, re vo lu ci o nal noj sve sti, ne će vi še uz ne mi ra va ti če sti te, rad ne gra đa ne

vi zi je ne iz mer no mr zeo cr ve ne, za šta je imao mno go raz­lo ga U bolj še vič ko vre me je gla do vao Čim je uve de na ko mu na sta vi li su ga na ras po la ga nje U sta nju obez gla vlje no sti pla tu su za bo ra vi li da mu ob u sta ve, ali šta je mo glo da se ku pi za to? To kom ra ta je pot pu no pro pao na sa mom po čet ku je svu svo ju imo vi nu ulo žio u rat ni za jam – dve sta pe de set hi lja da zlat nih kru na, jer bez u slov no je ve ro vao u po be du ne mač kih oru ža nih sna ga Je di no mu je osta la dvo sprat na ku ća, ali ni ona ni je do no­si la za ra du Če ti ri so be na pr vom spra tu za u ze li su oni, dok su

deže Kostolanji28 Ana Edeš 29

dan Is pred nas je tr ča la de voj či ca s mo li tve ni kom s ko ri ca ma od slo no ve ko sti u ru ci Jad ni ca se pred na šom ku ćom one sve­sti la ni je mo gla da lje da pod ne se sva ta uz bu đe nja du go je le ža la na na šem tro to a ru, ne po mič na kao dr ve ni tru pac ni je zna la za se be Iz ne la si joj ča šu vo de Se ćaš se?

Pra vo za do volj stvo pred sta vlja lo je već i to što je o sve mu mo glo da se go vo ri ova ko otvo re no i gla sno Me đu tim, vi zi ni je do bio ni ka kav od go vor ši rom o tvo re nih za ni mlji vo si vih oči ju nje go va su pru ga je sa mo gle da la u pra zno

Po sle du ge pa u ze je pro go vo ri la – Su tra će po no vo bi ti po spa na – Ko?– Ka ti ca Po no vo će se do de vet va lja ti u kre ve tu – A, ta ko – re kao je vi zi, jer i da lje se na la zio ta mo na po lju,

s ma som, gde se isto ri ja krč ka la i zvec ka le že le zne koc ki ce sud­bi ne – Za što si je pu sti la? Za što ni si ma lo oštri ja pre ma njoj?

– Kad bih sme la na pu sti će me – na glo se do hva ti la te me – da si je sa mo vi deo ka kav ubi lač ki po gled je upu ti la pro šle ne de lje kad sam sa mo rekla da mo žda ne bi trebalo da iz la zi sva ke ve če ri

Go spo đa vi zi na glo sko či i opo na ša ju ći Ka ti čin glas po če da pi šti:

– „Ako vam se ta ko vi še svi đa, mo gu ja i da se ne vra tim “ Eto, to mi je re kla ta bez o bra zni ca A za tim je nji šu ći se iza šla na vra ta – sa da je i po ka za la – evo, ova ko – i opo na ša la je Ka ti­či n ho d

Muž je za tre nu tak za pre pa šće no gle dao u su pru gu ko ja je ob i gra la ce lu so bu, u be su je glu mi la kao ne ka čud na glu mi ca na neo bič noj po zor ni ci

Sa ža lio se na nju i tek ona ko re kao:– I šta si on da uradila?

Par lamen ta, lu do vi kan ce,* hra bre lu do vi kan ce ko je su ovi pod­ru glji vo na zi va li „ve tro pi ri ma“ kon tra re vo lu ci je

– A tek oni mo ni to ri ** Ka da su pod tam nim pla štom di ma na br zi nu uplo vi li u du nav Upra vo sam se bri jao Po mi sli li smo da to ko mu ni sti pu ca ju Otr ča li smo kod Ta ta re vih, gle da li smo s ta van skog pro zo ra na oba li du na va vr ve lo je od lju di kao da su mra vi Ta da su ubi li onog jad nog Be ren di ja, ču ve nog deč jeg le ka ra

Ma lo je za stao, a on da na sta vio:– Bra šan če va li ti ja*** bi la je ne što dru go ne ki so vjet ski tip s

na o ča ri ma bi ci klom je na le teo na ol tar sku sve ti nju, opso vao je, ka žu da je i plju nuo Za čas su ga obo ri li na ze mlju, od vu kli do ula za naj bli že ku će i uda ra li pe sni ca ma i šta po vi ma dok ni je iz dah nuo na vod no, do kraj čio ga je ne ki kel ner

Ali naj u zbu dlji vi ja je bi la, s tim je sve ot po če lo, kon tra re­vo lu ci ja u okru gu Kri sti na Taj do ga đaj obo je su mo gli uži vo da pra te

– Ti si sti gla tek ka da su sa ka mi o na po ska ka li cr ni ko vr dža vi te ro ri sti**** i osu li palj bu na cr kvu Ma sa je vri šte ći po če la da be ži pre ma osnov noj ško li, gde su se pri ja vlji va li za Cr ve nu ar mi­ju Me đu tim, ni si vi de la sam po če tak Bio sam ta mo Po če lo je ta ko, mo lim te, što su ma ha li ma ra mi ca ma Ceo Trg Kri sti na bio je u be lom Tram va ji su sta li, svi su ski nu li še ši re, pe va li su him nu ni ka da ne ću za bo ra vi ti Cr ve nu za sta vu su is ki da li i spa li li ne ka pla va glu mi ca ju je za pa li la is pred apo te ke Ma ri ja Za tim smo za jed no po tr ča li na šoj ku ći Bio je to siv i ve tro vit

* Pi tom ci voj ne aka de mi je ko ja je no si la ime kra lji ce Ma ri je Lu do vi ke (Prim prev )** Oklop ni rat ni bro do vi ko ji su mo gli da uplo ve i u plit ke vo de (Prim prev )*** Ka to lič ki pra znik ka da se u li ti ji no se Hri sto vo te lo i krv (Prim prev )**** Je di ni ce ko je su na stu pa le pro tiv kon tra re vo lu ci o na ra, ta ko zva ni Le nji­no vi mom ci (Prim prev )

deže Kostolanji30 Ana Edeš 31

svo jim deč kom, onim od vrat nim mor na rom s te to va žom na ru ci, s La jo šem Ha kom, ko ji na nju tro ši si lan no vac a da ni ko ne zna oda kle mu Ma da je po ku ša la i le pim re či ma, i po ko ra va la je, na re đi va la joj Sve uza lud Ka ti ci su re či ula zi le na jed no uho a iz la zi le na dru go ni je obra ća la pa žnju na nje nu krh kost, da je zbog do vi ja nja u ovim te škim vre me ni ma smr ša la čak de set ki lo gra ma, baš je nju bi la bri ga, pu sti la ju je da rm ba či, trč ka ra za ma lo hra ne, da glan ca pod, bez o bra zni ca jed na

A one dru ge?Spu sti la je ru ke u kri lo i, kao i ra ni je, sva snu žde na raz mi­

šlja la da li su dru ge za i sta bi le bo lje Ona ko ja ih je slu ži la pre Ka ti ce, ni slu ča jno Luj zi ka He ring

je kra la kao svra ka Ta je kra la sve, ali naj vi še je vo le la ma ra mi ce Iz ba ci la ju je od mah, ra di je je dva me se ca osta la bez de voj ke Za na tlij ske ćer ke iz Pe šte uglav nom kra du Jed na joj je ukra­la zlat ni sat ko ji je na sle di la od po koj ne maj ke, dok je dru ga opa ra la du nje i za se be po va di la sko ro tri ki lo gra ma gušč jeg per ja Se ljan či ce, kakva je bi la Er ži var ga, vred no su ra di le, ali od nje ne zim ni ce i za či na sla le su svo ji ma ku ći A on da su je le Go spo de, ko li ko su sa mo po je le! da su mo gle, pro ždr le bi ce lu ku ću Čak ni za vre me ve li kog spre ma nja ni su is pu šta le hleb iz ru ku Isti na, po ne kad bi se na šla po ko ja pod no šlji va Ali njoj je pak maj ka za bra nji va la da slu ži, ili ju je iz lu de la i od ve la ro đe na se stra šva bi ce? One su či ste ali ne po u zda ne Slo va ki nje? vred­ne ali vul gar ne Ka ro lin je ima la isto vre me no dva lju bav ni ka, jed nog voj ni ka i ne baš mla dog ro ma no pi sca, ko ga su i za te kli na ka u ču sa lo na ka da su se iz ne na da vra ti li s go di šnjeg od mo ra

Ko bi znao šta sve sta nu je u nji ma? Li di, na pri mer, ona ru žna Li di, ona ma la da di lja sa sme šnom pun đom na vrh gla­ve Ko bi se na dao? Bi la je ru žna kao mr kla noć Ipak, jed­nog ju tra le ža la je u ku hi nji na kr vlju na to plje nom ma dra cu, u

– Ka ko šta? Isto što i uvek Pro gu ta la sam kne dlu Že le la sam da je šut nem u ono nje no de be lo…

– E, pa, na ža lost, one su za i sta ta kve – Sa mo žde ru – vaj ka la se že na – Pre pu nih usta I pe tlja ju

s voj ni ci ma Ali ova je, dra gi moj – nag nu la se pre ma mu žu i po če la da ša pu će – ova je i bo le sna

– šta joj je?– Ono – zna čaj no je re kla go spo đa vi zi – Ima ono – i pre­

stra vlje no ga je po gle da la – ne vi di se na njoj – vi de la sam na nje nom do njem ve šu – Pa, de be la je – Od to ga je ta ko na du ve na no ge, ti ote če ni član ci Od vrat­

no Osim to ga, na vra ća i onaj njen sta ri ji brat, onaj di vljak, ma ši no vo đa Za stra šu ju će na ša ku ća je pra va krč ma Čo vek ži vi u stra hu u svo joj ro đe noj ku ći Pla će ni ne pri ja telj Jao, sa mo da vi še ne gle dam tu nje nu ru žnu, pla vu nju šku Bi lo bi mi olak ša nje

– A osta le? – od sut no je pi tao vi zi – Pu sti, ni dru ge ni su bo lje Go spo đa vi zi du bo ko udah nu, hte la je da su us pro ti vi, ali

za sad je ra di je ugu ši la svo je zgra ža nje ni ka da otkad zna za se be ni je sre la ta kvu pre ve ja nu mr ci nu

Bi la je kao le nji vac, i bez o bra zna, i ne mo ral na, i rav no du šna, po go to vo rav no du šna Kre ta la se po sta nu kao da je to nje na de do vi na i kao da ne ma ni šta s oni ma ko ji osim nje tu ži ve Ako bi je u ju tar njim sa ti ma upi ta la šta da se ku va, uz besprizoran pokret usta samo bi odgovorila: „Me ni je pot pu no sve jed no “ Ko je za to još čuo? ni ka da ni je hte la da če ka u re du Kod vi ja­to ri sa, ba ka li na, sa ma je mo ra la da sto ji u re du sa smr dlji vim slu ški nja ma, sa ti ma da džo nja za sto pedeset gra ma ma sti, sve dok ni je pa la s no gu Ka ti ca je za to vre me otišla u pro vod sa

deže Kostolanji32 Ana Edeš 33

ili je te lu ne do sta ja la od go va ra ju ća gla va Pre tu ra la je po toj neo bič noj ro po tar ni ci A on da je shva ti la da uza lud nad gle da pro šlost, ta mo ne na la zi mno go ute šnog, ni je mo gla da se se ti ni jed ne je di ne slu ški nje vred ne pa žnje Sva ka ju je iz ra di la, is ko ri sti la nje no po ve re nje, a ona je mo ra la da tra ži iz po čet­ka Po nov na po te ra za no vom de voj kom kao da je bi la ukle ta Sko ro da mo ra da dâ za pra vo svo me mu žu ko ji je go vo rio da su sve one iste

na kra ju se ipak za dr ža la na ovoj po sled njoj Ka ti ci nju je naj vi še mr ze la, jer uvek je naj vi še mr ze la one pri sut ne, ko je su je svo jim pri su stvom stal no pod se ća le u ka kvoj je uža snoj si tu a ci ji

njen muž se i da lje še tao po so bi, i da lje je pri čao o su tra­šnjem sa stan ku slu žbe ni ka mi ni star stva ko ji će se iz ja šnja va ti o no vo na sta loj po li tič koj si tu a ci ji

Go spo đa vi zi se ogra di la od sve ga to ga Uda lje noj u mi sli ma, li ce joj je po si ve lo i smr klo se

A on da su joj se bo re na li cu od jed nom iz rav na le ne ka sve­tlost se po ja vi la iz oči ju, kao da je iz nu tra osve tlja va ne ka kva le kar ska lam pi ca

Re kla je:– Ima tu jed na no va de voj ka – Od lič no – do ba cio je vi zi – „Od lič no“ – ru ga la se že na – ni si ni obra tio pa žnju na

me ne – Ka ko da ni sam Ko ju je pre po ru čio?– Fi čor – I ka da mo že da poč ne?– Za sa da ra di kod dru gih – Gde?– ne da le ko odav de U Uli ci Arok – Kod ko ga?– Kod ne kih Bar to še vih

po lu ne sve snom sta nju zbog gu bit ka kr vi, li ca si vog kao pe peo, već je bi la u rop cu ka da su je lju di iz hit ne po mo ći u po sled njem tre nut ku od ve zli Sa moj se bi je na pra vi la za bra nje ni hi rur ški za hvat Ta je le ga la sa sva kim Ako bi je po sla li po vi no ili pi vo, ta mo bi se hva ta la uza zid po red ula za Bi la je de mon svih še gr ta u pi ljar ni ca ma po kra ju

Ona ko ja se ni je kur va la pra vi la je sil nu šte tu, raz bi la bi umi va o nik, usred pe gla nja iz go re la bi njen do nji veš, fal ši ra la bi od ju tra do su tra, šeć ka la se po po zo ri šnoj ba šti Hor vat, či ta la ča so pi se o po zo ri štu i fil mu, sa nja ri la, smrt no se za lju blji va la u ne a fir mi sa nog te no ra Jed na je ogo va ra la, dok je dru ga bi la pro bir lji va, ni je je la va ri vo, sit ne ko la če, tra ži la je pe če nje ko je su oni je li, ne pre sta no je pri ča la o svom biv šem nameštenju gde je i za do ru čak do bi ja la pra šku šun ku da, i Mar git Me njei je bi la od po seb ne fe le Ona je, re ci mo, pred me te do di ri va la sa mo vr ho vi ma pr sti ju, kao da se pla ši la da bi mo gla da se is pr lja, ali za to je bi la pr lja va du ši ca, vo le la je štro ku, po na me šta ju je stal no bi lo pra ši ne de blji ne pr sta, ča še su bi le le plji ve, u fi o ku je uba ci va la ma sne no že ve i vi lju ške na sre ću, ni je se du go za dr ža la Sa mo što su i osta le br zo oti šle, ni su se ni za gre ja le, ni jed na ni je osta la du že od po la go di ne Jed na je po sle sa mo dva sa ta na pu sti la stan Ra di je je vra ti la dvo stru ku ka pa ru Go spo đa vi zi je po ku ša va la s raz ni ma Uze la je jed nu de voj ku iz si ro ti šta s na me rom da je sa ma od go ji Me đu tim, tek ta se iz be zo bra zi­la ni tri me se ca ni je mo gla da iz dr ži s njom Za hva li la je Bo gu ka da je po sle skan da lo znih sce na us pe la da je se oslo bo di A Ma ri, i vik tor, i Ilo na, Ilo na Tu li pan, i Ema, Ema Za ka rij aš, i Be ške, Be ške Ro ža?

Raz mi šlja la je ko ja li je bi la ta Be ške Ro ža vi de la je že ne pred so bom, pla ve i sme đe, mr ša ve i de be le, ko je su za dva de set go di na nje nog bra ka pro šle kroz ku ću već ih je br ka la jed nu s dru gom Pro na šla bi jed nu gla vu, a on da bi za nju tra ži la te lo,

deže Kostolanji34 Ana Edeš 35

– Znaš, ona ti je lju bo mor na Sreć na je što sam u ova kvim te ško ća ma Si la zi do nas da bi se na gle da la le pe Ka ti ce na rav­no, la ko je njoj Iako je lu da, nje na šte fi ti sve za vr ša va Ba vi se čak i de te tom Etel već dva de set go di na slu ži kod Mo vi ste ro­vih, po ma že čak u or di na ci ji kod onog bo le snog dok to ra Že na ni ka da ni je kod ku će A pla ta joj je upo la ma nja od onog što ja pla ćam Ka ti ci ni hra na ni je bo lja ne go kod nas Ali ona ipak osta je Sam Bog zna za što Tre ba ima ti sre će za ta kve stva ri Kao i za sve ne ki lju di ima ju sre će Mi ne ma mo ne znam šta smo zgre ši li Eh – uz dah nu la je i po če la po la ko da va di uko sni ce iz ko se – čo vek se sa mo ner vi ra, is pla ću je taj si lan no vac i stal no se mu či ne vre di ži ve ti…

I vi zi ju se smr klo Pred lo žio je da po đu na spa va nje Bi lo je oko de set Sve tlo je mo glo da se vi di kroz spu šte ne

ro let ne tr pe za ri je, tre ba lo ga je uga si ti, mo gao bi da ga pri me ti cr ve ni voj nik U ju lu je jed nom pri li kom pu cao u pro zor

– Za što ne do la ziš? – mo lio ju je muž ko ji se već svla čio u spa va ćoj so bi

Ali že na je uko če no sa mo sta ja la na sred dnev ne so be – da kle – po zi vao ju je vi zi – šta ti je? Ma lo si ner vo zna I za ču dio se – Ti si kao de te Stal no te slu žav ke ve či to slu žav ke Ka kva

sit ni ča vost Re ci mi, vre di li to? Zbog jed ne slu žav ke? Zar te ni je sra mo ta?

Go spo đa vi zi je ušla u so bu, raz me šta la je kre ve te Muž je tek ta da pri me tio da ona pla če

– An ge la – smi ri vao ju je, dok je se de ći na sto li ci po sma trao ka ko od la že po ste lji nu, s krup nim su za ma na li cu kao Asta nil­sen* u bi o sko pu – I tvo jim živ ci ma je kao i mo jim na ško di lo ovo uža sno raz do blje ni je ni ču do Mo raš da se od ma raš Ali sa da je sve mu kraj Po či nje no vo do ba, pot pu no no vo, sreć no

* dan ska glu mi ca (1881–1972), zve zda ne mog fil ma (Prim prev )

– Ko je taj Bar toš? – pi tao se vi zi – Bar toš, Bar toš, če kaj ma lo – i za ču đe no je iz ja vio: – ne po zna jem ih

– A ka ko bi i mo gao da ih po zna ješ? – pra snu la je go spo­đa vi zi, ko ja da nas ni ka ko ni je mo gla da pod ne se ne u me sno po na ša nje svog mu ža – Za što bi sva ko ga po znavao? Ču dan si

– A či me se ba vi taj Bar tek?– Pre sve ga: Bar toš – is pra vi la ga je že na – Bar toš je vi so ki

fi nan sij ski nad zor nik – Ako je fi nan sij ski nad zor nik, on da mo ra da obi la zi gra­

do ve ši rom dr ža ve – Ta ko je Stal no je na pu tu Udo vac Ima dvo je de ce – A de voj ka? Po u zda na, do bra, vred na de voj ka?– Ot kud znam? Znam ko li ko i ti Fi čor tvr di da je od lič na – On da daj ot kaz Ka ti ci – da po no vo osta nem sa ma? ne ka, hva la – On da ne moj da va ti ot kaz Ka ti ci – Fi čor je – oštro je re kla že na – za sad sa mo re kao da bi smo

even tu al no mo gli da je do bi je mo Even tu al no – na gla ša va la je Mo ra mo je pri vo le ti U da na šnje vre me to ne ide ta ko la ko A on da, ko zna, mo žda ću na pra vi ti još go ri pa zar

vi zi ju je do di ja la ta ras pra va ko ja se vr te la ukrug, ali ni sam ni je mo gao da se is ko be lja iz nje

– Za što on da ne uzmeš dru gu? vi še njih ti je nu di lo slu žav ku – Ko to?– Go spo đa Mo vi ster – Go spo đa Mo vi ster bo lje da ću ti Sve što ta že na zna je ste

da se vaj ka „Ka ko mi te je žao, dra ga mo ja, što stal no mo raš da se bo riš s ova kvim de voj ka ma, če kaj, po sla ću ti ja jed nu “ I ta ko mi obe ća va dve go di ne Ona mi sli sa mo na po zo ri šte na pro be, pre mi je re i po po dnev ne ma ti nee

– A go spo đa dru man?

deže Kostolanji36 37

Kor nel vi zi je bio čo vek ko ji je opre zno spa vao Sklup čao se kao jež da bi za u zi mao što ma nje me sta Skri va­

ju ći se u za klo nu svo jih be lih ja stu ka, i da lje je da vao dvo smi­sle ne iz ja ve Sme škao se u li ce svo jim smrt nim ne pri ja te lji ma, re vo lu ci o na ri ma Čak i u snu je tak ti zi rao

Čim je ujutro otvo rio oči, kao oni lju di ko ji ma se pret­hod nog da na de sio ne ki ra do stan pre o kret ko ji je pro me­nio nji hov ru žan i bez na de žan ži vot, i da lje je raz mi šljao o pro ble mu, jer dok je spa vao za bo ra vio je ono le po od ju če Po no vo je ot krio stvar nost, pre po znao onu dav nu ra dost ko ja je u me đu vre me nu očvr sla i sa da se či ni la još bo ljom i za ni mlji vi jom

Još jed nom se či ta vom du ži nom is pru žio, a on da sko čio na no ge na noć nom or ma ri ču ča ša vo de ble šta la je kao teč no sre bro Bez do ruč ka je iza šao na uli cu Oni ko ji su ga vi de li pre ne ko li ko da na sa da su se okre ta li za njim Sta ri mo del iz mod nih ča so pi sa vas kr sao je iz mr tvih no sio je si vo ode lo, kao sneg be lu ko šu lju, bes pre kor nu kra va tu Sa svih stra na su ga po zdra vlja li po zna ni ci i ne po zna ti

raz do blje Ži vot će se pro me ni ti Ži ve će mo, po no vo će mo ži ve ti Ovaj da na šnji dan ni je obi čan 31 jul 1919 go di ne Upam ti To je isto rij ski dan

Go spo đa vi zi je pre spavanja ko su za šti ti la ve lom Obo je su le gli u ši ro ke brač ne kre ve te, ko ji su već du že vre me

slu ži li sa mo za spa va nje vi zi je uga sio noć nu lam pu Mrak se spu stio na njih, sen ke se us ta la sa le, obri si na me šta ja

sto pi li se sa zi do vi ma vi zi se upla še no po di že u svom kre ve tu – Ču jem to po ve Pu ca ju – ša pu tao je – ne – re kla je go spo đa vi zi, ko ja se ta ko đe po di gla i se la – Pu ca ju, iz prav ca ver me zea Auto mo bi li su bru ja li na pu tu pre ma Tvr đa vi, ko ja je za

vre me po li tič kih pre vi ra nja kao puls me ri la ner vo zu gra da i dr ža ve Psi su raz dra že no la ja li

– Mo žda je to gu ma ne kog auto mo bi la – ob ja šnja va la je go spo đa vi zi – Spa vaj

Po sled njih me se ci na slu ša li su se noć ne puc nja ve iz to po va, ali kao voj ni ci na ra ti štu uspe va li su da i po red to ga za spe

Po sle ne ko li ko mi nu ta že na se ogla si la:– Mi slim da bi ipak tre ba lo po ku ša ti s onom de voj kom – Tre ba po ku ša ti – ze va ju ći re če vi zi – Uči ni ka ko ho ćeš

Po ku šaj Ser vus Spa vaj neko vre me le ža li su ne po mič no jed no po red dru gog pod

tan kim let njim jor ga ni ma A on da se iza nji ho vih za tvo re nih oč nih ka pa ka upa li la čud­

na sve tlost, iz ne na da su usta li, na pu sti li jed no dru go, pre ko ra­či li zi do ve so ba i da lji nu pro te klih go di na, lu ta ju ći na raz li či te strane nji ma ne po zna tim sta za ma, ali sa da već pre o bu če ni u raz ne baj ko vi te po zo ri šne ko sti me

de si lo se sva ki da šnje ču do: sa nja li su

RAZnA UZBUđEnJA

deže Kostolanji248 249

Ševa1923

– On je bio opa san cr ve ni – po na vljao je dru ma Ra dio je s na rod nim ko me sa rom Po ga njem, ko mu ni stom i bolj še vi kom vi deo sam nji ho vu za jed nič ku fo to gra fi ju sa me sta gde su ubi­ja li ne po dob ne

– I šta je ta mo ra dio sa Jo že fom Po ga njem? – ra do zna lo je pi tao je dan od ko le ga

– Sa mo je gle dao – ta jan stve no je re kao dru ma – ne raz u mem – od ma hi vao je gla vom ko le ga – šta taj on da

za pra vo ho će? na ko joj je stra ni? S kim je u stva ri?– To ti je jed no stav no – la kon ski je re kao dru ma – Sa svi ma

i ni s kim Ka ko ve tar du ne Ra ni je, ka da su ga pot pla ti li Je vre ji, bio je na nji ho voj stra ni, a sa da ga pla ća ju hri šća ni Pa me tan ti je on čo vek – re kao je dru ma i na mig nuo – Zna taj vr lo do bro šta ra di

Tri dru ga su se slo ži la oko to ga Po no vo su za sta li pri kra ju ogra de vi de lo se da ni sa da ne raz u me ju sa svim na li ci ma im se mo glo pri me ti ti da su za pra vo ima li sa mo jed nu je di nu mi sao, a vi de lo se da dve ne bi ni mo gli da smi sle

Sleg nu li su ra me ni ma i pro du ži li niz br do dru ma je re kao još ne što što je iza zva lo smeh kod one dvo ji ce

A šta, to već ni je mo glo da se ču je na nji hov raz go vor pro bu dio se be li ku vas La bud, za du žen

za mir i si gur nost po ro dič ne ku će, po tr čao je do ugla ba šte i ta mo po čeo lju ti to da la je ta ko da su se gla so vi one tro ji ce pot­pu no iz gu bi li u la ja nju psa

250 251

Őneki

252 253

na so fi s na slo nom u tr pe za ri ji vi si li su par či ći ka na pa u na ci o­nal nim bo ja ma, za tim ko ma di ko nop ca od la na, le ža li su ot pa ci pa pi ra i is ce pa ni pri me rak lo kal nih no vi na u či jem se za gla vlju, is pi sa no de be lim slo vi ma, mo glo pro či ta ti: Šar se ški gla snik, 1899

Zid ni ka len dar po red ogle da la pod ja kom sve tlo šću po ka zi­vao je me sec i dan: 1 sep tem bar, pe tak.

Zid ni sat s klat nom, ko ji je ot ku ca vao u na ci fra no iz re zba re­noj dr ve noj ku ti ji sa sta klom i svo jim klat nom od žu tog me sin ga na sit ne ko ma de sec kao da ne ko ji su se či ni li bes kraj nim, po ka­zi vao je vre me: po la je dan

Otac i maj ka su pa ko va li stva ri u tr pe za ri ji Rva li su se s otr ca nim braon ko fe rom U plat ne nu tor bi cu

na nje go vom pre grad nom zi du ugu ra li su gust če šalj, za tim pri te gli ko fer ka i šem i spu sti li ga na pod

Sta jao je tu spre man za put, do pu ca nja na bi jen sva ko ja kim stva ri ma, s is pup če nim sto ma kom na dve stra ne, kao mač ka ko ja će oma ci ti de ve to ro ma či ća

U put nu kor pu na sto lu do da li su sa mo još po ne što: žen­ske ga ći ce sa čip kom, blu zu, gu me ne ka lja če i spra vi cu za

PRvO POGLAvLJE(U ko jem će se či ta lac upo zna ti s dvo je sta rih lju di i nji ho vom

ćer kom, pred me tom nji ho vog sle pog obo ža va nja, a sa zna će i o iz le tu u pu stu do ko jeg je do šlo pod muč nim okol no sti ma)

deže Kostolanji254 Ševa 255

s ko či jom lič no sa če ka nje go vu ćer ku, jer sa laš je od že le znič ke sta ni ce na tri če tvrt sa ta pe ša če nja Oko sve ga su se do go vo ri li

Ipak, po sled njih da na raz me nji va ni su i te le gra mi da bi se do kra ja raš či sti le i naj sit ni je po je di no sti Pu to va nje vi še ni je mo glo da se ot ka zu je

Maj ka se vra ti la i do ne la čet ki cu za zu be Otac ju je pa žlji vo umo tao u svi le ni pa pir

Još jed nom su se osvr nu li po so bi, a ka da su vi de li da ni šta ni je iz o sta lo, pri ti snu li su po klo pac na kor pi

Ali ključ ni je hteo da za ka či bra vu, stal no je pre ska kao, za to su kor pu ob mo ta li onim ka na pom od ja kog la na i ve za li ta ko što ju je otac pri ti skao svo jim mr ša vim grudi ma sve dok mu na če lu ni su is ko či le ži le

To ga da na sve tro je su se ra no pro bu di li i od mah po če li da pa ku ju, ali u ve li kom uz bu đe nju sa mo su tu ma ra li ta mo­amo po so ba ma ni su mo gli ni da ru ča ju na mi ru, jer stal no bi se se ti li ovo ga ili ono ga

A evo, sa da su za vr ši li sve I kor pu su spu sti li na pod, po red ko fe ra Ko li ca su truc ka la

po ci glom po plo ča nom dvo ri šnom pu telj ku ko ji je vo dio od Uli ce Pe te fi pre ko ba šte sve do ve ran de

Po ja vio se je dan mla di du gaj li ja ko ji je rav no du šno sta vio ko fer i kor pu na ko li ca i već ih je gu rao na po lje, a on da pre ma sta ni ci

Otac je no sio miš je­ si vo ode lo, iste bo je kao nje go va ko sa ve o ma je ose deo, i br ko vi su mu bi li bel ka sti, is pod oči ju su mu vi si le ke si ce od na bo ra ne, propale, kao per ga ment tan ke ko že

Maj ka je kao i uvek no si la svo ju cr nu ha lji nu nje na ko sa, za li za na ora ho vim uljem, još ni je svu da po se de la, ni bo re na li cu još se ni su po ka zi va le, je di no su joj pre ko če la pro tr ča le dve du blje linije

Ipak, ko li ko su sa mo li či li je dan na dru go U oči ma im je trep tao isti sjaj stra ha, tan ki, hr ska vi ča vi no se vi jed na ko su im štr ča li, i uši im se cr ve ne le na isti na čin

za kop ča va nje dug mi ća na ci pe li, ko je je nji ho va ćer ka s mno­go pa žnje već pri pre mi la

– Čet ki ca za zu be – re kao je otac – da bo me, čet ki ca – klim nu la je maj ka – uma lo da čet ki ca

za zu be osta ne kod ku će Od ma hu ju ći gla vom po žu ri la je u hod nik, a odan de u de vo­

jač ku so bu, da bi s umi va o ni ka od emaj li ra nog li ma do ne la čet ki cu

Otac je dla nom još jed nom bla go pri ti snuo stva ri, ne žno ih gla de ći da bi le po le gle jed na pre ko dru ge

šu rak Be la Bo žo, že nin sta ri ji brat, u vi še na vra ta po zi vao ih je da se le ti od mo re na nje go vom ima nju u Tar ke vi

na sred ne pre te ra no ve li ke pu ste od sto hek ta ra, me đu oro­nu lim ga zdin skim zgra da ma uz di zao se tro sob ni „za mak“, s pro stra nom pro sto ri jom sa stra ne, go stin skom so bom či jih su se okre če nih zi do va s lo vač kim oruž jem i tro fe ji ma do bro se ća li

Go di na ma ni su od la zi li ta mo, ali maj ka je če sto po mi nja la „ima nje“ i tr skom ob ra sli po to čić is pod bre žulj ka, na či jim ta la­si ći ma je ne ka da, u de tinj stvu, pu šta la čam ce od pa pi ra

Stal no su od la ga li taj iz let Me đu tim, ove go di ne sva ko pi smo ko je bi sti glo s pu ste za vr­

ša va lo se ti me da do đu već jed nom, da što pre do đu U ma ju su naj zad od lu či li da ih po se te Me đu tim, le to je,

kao i ra ni je, pro šlo u na bav ci zim skih po trep šti na, u ku va nju pek me za, u ve zi va nju te gli s kom po tom od tre ša nja i vi ša nja Kra jem av gu sta oba ve sti li su ih da su po no vo za gla vi li u ku ći, da ni su ra di da se vi še po kre ću, a i sta ri su već, ali ume sto njih po sla će na ne de lju da na svo ju ćer ku Iona ko se na ra di la, do bro će joj do ći ma lo od mo ra

Ro đa ci su vest pri mi li s ra do šću Po šta je sva ko dnev no pri sti za la i od la zi la Uj ka Be la i nje go­

va že na, uj na Etel ka, na pi sa li su pi smo de voj ci, de voj ka je na to od go vo ri la, maj ka je na pi sa la sna ji a otac šu ra ku, mo le ći ga da

deže Kostolanji256 257

Išli su duž dr vo re da to po la, Se če nji je vom uli com, je di nom as fal­ti ra nom uli com šar se ga ko ja je vo di la pra vo na sta ni cu, ona ko kao i pri sva ko dnev nim šet nja ma: u sre di ni še va, s de sne stra ne maj ka, a s le ve otac

Maj ka je pri ča la ka ko je u po sled njem tre nut ku sta vi la u kor­pu čet ki cu za zu be i ob ja šnja va la gde se na la ze ma nje stvar či ce Otac je no sio vu ne no će be s be lim pru ga ma i ču tu ri cu ko ju je za put na pu nio do brom bu nar skom vo dom od ku će

Akoš vaj kai ni je go vo rio, po la ko je ne mo ko ra čao i gle dao svo ju ćer ku

še va je no si la la ga nu ha lji nu i ogro man še šir s de mo de tam­no ze le nim per jem Pro tiv ve li ke vru ći ne otvo ri la je ru ži ča sti sun co bran ko ji je po nje nom li cu ra se jao oštru sve tlost

še va je bi la do bra de voj ka, ve o ma do bra de voj ka, je di na ra dost nje go vog ži vo ta Akoš je to uvek go vo rio i se bi i dru gi ma

Znao je da si ro ti ca ni je le pa i to ga je du go bo le lo Ali ka sni je ju je vi deo ne ka ko ne raz go vet ni je, lik joj je iz ble deo, okru žen pri gu še nom iz ma gli com; i ne mi sle ći vi še na to ka kva je, bes­kraj no ju je vo leo ta kvu ka kva je ste

Po gle da li su na zid ni sat Otac je osmo trio i svoj džep ni sat, ko ji je bio tač ni ji Iza šli su na ve ran du i oda tle uglas vik nu li pre ma ba šti:

– še vo!na klu pi is pred cvet nih ale ja, is pod di vljeg ke ste na se de la je

jed na de voj ka He kla la je ne ka kav pre kri vač od žu tog pa mu ka vi de la se sa mo cr na ko sa ko ja je, kao kro šnja ze mlju, za se­

ni la nje no li ce, po kri va ju ći ga tri če tvr ti ne, a po ka zu ju ći sa mo osta tak

ni je se od mah po me ri la ve ro vat no ih ni je ni ču la Osim to ga, vo le la je da se di ta ko, po gnu te gla ve zu re ći u svoj

rad, du go, čak i on da ka da bi se umo ri la, jer iz dugogodiš njeg is ku stva zna la je da joj ta kvo sta nje naj vi še pri li či

de ša va lo se i da ču je gla so ve, ali da ipak ne po dig ne po gled vla da la je so bom s go to vo bo le snič kom sa mo di sci pli nom

Sa da su ja če vi ka li:– še vo!Pa još ja če:– še vo!de voj ka po gle da pre ma ve ran di na či jem su naj vi šem ste­

pe ni ku sta ja li otac i maj ka še vom su je na zva li dav no, ve o ma dav no, dok je još pe va la Od ta da joj je ostao na di mak i ona ga je no si la kao pre ra slu deč ju ode ću

še va du bo ko uz dah nu – uvek je du bo ko uz di sa la – na mo ta pa muk, sta vi ga u kor pu za ple te nje i upu ti se pre ma nad stre­šni ci ob ra sloj di vljom lo zom Zna či, mo ra da kre ne, po mi sli la je, voz usko ro po la zi, ve če ras će već spa va ti kod uja ka na tar­kev skoj pu sti Ho da la je bla go se ge ga ju ći

Sta ri su s ma znim osme hom po sma tra li ka ko se pri bli ža va A on da, ka da joj se li ce iz ne na da po ja vi lo sred kro šnje,

osmeh na usna ma ro di te lja ma lo je iz ble deo – Mo že mo po ći, zla to – re kao je otac obo re nog po gle da

dRUGO POGLAvLJE(U kojem će mo pro ći Uli com Se če nji

do že le znič ke sta ni ce i voz će naj zad kre nu ti)

deže Kostolanji258 Ševa 259

sta na – Vajs i or tak. Tr go vac je sun čao svo ju ve se lu gla vu na lik lu be ni ci, sto je ći na vra ti ma pro dav ni ce i pu še ći ci ga ru Čim je ugle dao po ro di cu vaj kai, iz va dio je ci ga ru iz usta, po klo nio se i uz ši ro k osmeh ih po zdra vio

Akoš je ret ko do la zio u grad, kao i nje go va po ro di ca Sa da mu je sme ta la ta uka za na pa žnja, ovo ve li ko po ja vlji va nje u jav no sti

Oni ko ji su na te ra si ho te la Se če nji se de li i pili – ko cr nu ka fu, ko piv ce – po di gli su po gled s no vi na i gle da li u še vu ne ne pri stoj no, ne go ona ko kao ina če S ne kim do bro na mer nim, rav no du šnim sa o se ća njem, ko je je zlu ra dost iz nu tra obo ji la cr ve nim

na to je sta ri go spo din pre ki nuo svo ja muč na i te gob na raz­mi šlja nja Us po rio je ko ra k i pr ko sno, u inat stao po red ćer ke, da po ka že ka ko i on pri hva ta sa o se ća nje i zlu ra dost; po na vi ci, ner vo zno je uvu kao le vo ra me, kao da ti me že li da pri kri je svo ju zbu nje nost i do ve de u rav no te žu onu ne pra vil nost ko ju je nje­go va krv pred sta vlja la u us po sta vlje nom re du pri ro de

Sti gli su na sta ni cu na ši na ma je već puć ka la lo kal na lo ko­mo ti va na lik mlinu za ka fu Za zvo ni li su za ukr ca va nje

Po žu ri li su pre ma ku pe i ma da bi še vi za u ze li do bro me sto u žen skom ode lje nju Sa mo što je, na nji ho vo za pre pa šće nje, sve već bi lo za u ze to do po sled njeg me sta

še va je mo ra la da se sa pli će iz jed nog va go na u dru gi, sve dok pri kra ju vo za ni je na šla ku pe u dru goj kla si u ko jem su se de li sa mo je dan mla dić i sta rac, mr ša vi ka to lič ki sve šte nik U ne do stat ku bo ljeg, tu se skra si la I otac se ukr cao da bi joj sme stio pr tljag

Akoš je uneo ko fer, sam je po di gao kor pu u mre žu, pru žio joj be li pru ga sti pre kri vač, ču tu ri cu da ne bi us put pi la ko zna ka kvu vo du, spu stio za ve su da je ne bi pe klo jar ko sun ce, čak je i seo na se di šte da bi is pro bao opru ge Za tim se opro stio Po lju­bio ju je u obra ze U usne je ni ka da ni je po lju bio

Ima pet go di na, ima već i de set go di na to me ka ko je iz gu bio sva ku na du – ni je vi še ni po mi šljao da bi ipak mo gao da je uda A ka da bi se s de voj kom ne što de si lo i še va pro me ni la fri zu ru, ili po sle je se ni obu kla svoj zim ski ka put, ili se u pro le će po ja vi la u no voj ha lji ni, Akoš bi bio ne sre ćan sve dok se ne bi po no vo na vi kao na nju

I sa da je zbog to ga pa tio Ža lio je še vu, a da bi to sa ža lje nje ne ka ko umi rio, mu čio je se be Za gle dao se u nju pa žlji vo, ta ko­re ći uvre dlji vo: u to li ce na ko je se ne mo že na vi ći, ko je je bi lo i buc ma sto i mr ša vo, u me sna ti nos ši ro kih, ko nja stih no zdr va, mu ško ba nja ste i stro ge obr ve, sit ne oči bo je su rut ke, ko je su do ne kle pod se ća le na nje go ve

ni ka da u ži vo tu ni je se raz u me vao u že ne, ali ja sno je ose­ćao da je nje go va ćer ka ru žna Sa da ni je bi la sa mo ru žna, ne go i uve la, sta ra, pra va use de li ca

To se do kra ja is po sta vi lo tek sa da, pod ru ži ča stim zra ci ma sun co bra na, na tom go to vo po zo ri šnom osve tlje nju Ona je kao gu se ni ca pod ru ži nim žbu nom, po mi slio je

Ko ra čao je i ko ra čao u svom miš je­ si vom ode lu, a ka da su sti gli na Trg Se če nji, je di ni ve li ki trg u šar se gu, na pi ja cu, ne sve­sno je žur no is ko rak nuo da bi ho dao po red nje

Tu je bi la Grad ska ku ća, tu je bi la ka fa na Ba roš, tu je bi la gim na zi ja sa svo jim iz li za nim, de ce ni ja ma ga že nim ka me nim ste pe ni ca ma i ma lim dr ve nim tor njem s ko jeg se u ju tar njim sa ti ma ogla ša va zvo no da bi po zva lo đa ke, tu je bi la go sti o ni ca Ma đar ski kralj, a na spram nje ma li ho tel Se če nji u či jem je jed­nom kri lu bi lo po zo ri šte Kiš fa lu di; odav de sa stra ne otva rao se vi dik na jed no sprat nu pa la tu ukra še nu gip sa nim ru ža ma i zlat­nim gro mo bra nom, što je bi la jed na od naj lep ših grad skih zgra­da, u ko joj se na la zio i Go spod ski ka zi no, klub za go spo du ni že su sle di le pro dav ni ce – dve gvo žđa re, far bar ska rad nja, vaj ni na knji ža ra i pa pir ni ca, apo te ka Ma ri ja i jed na ve li ka i no va, le po ure đe na rad nja s ukra snim pred me ti ma za unu tra šnje ure đe nje

deže Kostolanji260 Ševa 261

– I ne moj je sti di nje ne je di ni sa la tu od kra sta va ca še vo, ne moj je sti, ni za ži vu gla vu ne moj je sti

voz je pre pla še no za zvi ždao, od če ga su se sve tro je tr gli Ali i da lje ni je po la zio

– Pa, zbo gom, kće ri mo ja – re kao je Akoš, sku piv ši svu sna gu, od luč no i mu ški pre ki da ju ći raz go vor – Bog s to bom, ču vaj se, kće ri

– še vo – vik nu la je maj ka gric ka ju ći ivi cu ma ra mi ce, jer po no vo je za pla ka la – Ja oj, kće ri, ka ko je to du go

še va je tek sad pro go vo ri la – U pe tak sam opet ov de, za ne de lju da na, u pe tak – U pe tak – obo je su mah nu li pre ma njoj – u pe tak – i u tom

tre nut ku ma li ras kli ma ta ni voz s ni skim va go ni ma iz ne na da se po kre nuo, uz škri pu i dah ta nje je po šao

Po ju rio je pre ma otvo re nim po lji ma de voj ka se nag nu la kroz pro zor Po gle da la je pre ma ro di te­

lji ma ko ji su ma ha li ma ra mi ca ma, uko če no sto je ći jed no po red dru gog Jed no vre me ih je vi de la, a on da vi še ne Pro mi ca li su zi do vi ka sar ne i tor nje vi, pla sto vi se na su igra li val cer, stu bo vi ju ri li, a lju bi ča sti cve to vi po vi ja li se pod ve trom ko ji je stva rao voz Pra ši na i sun ce šti pa li su je za oči, a od di ma ka me nog uglja jed nom je i za ka šlja la Sve oko nje se vr te lo

še va je bi la kao njen otac Ži ve la je svoj ži vot iz da na u dan, ali sa da ka da su pro mi ca li pre de li, li va de ko je su se sme nji va le pod se ti le su je da ono što ne mo že da se pro me ni osta je za u vek isto, i to ju je ste glo u gru di ma

Pri šla je dru gom, po dig nu tom pro zo ru, ali na sta klu je ugle­da la svo je li ce ni je vo le la da po sma tra se be, jer to je ta šti na, a i če mu…

I ta ko, kre nu la je po po drh ta va ju ćem po du va go na, be že ći pre ma svom ku peu, kao da se žu ri da svoj bol po ne se na ne ko si gur ni je i skro vi ti je me sto Ali ni je vi še mo gla

Si šao je s vo za Sve do oči ju na tu kao je svoj cr ni po lu ci lin­dar i ta ko po šao pre ma su pru zi ko ja je sta ja la po red va go na i gle da la u pro zor šta da se kri je, še vi ni ro di te lji pu sti li su su zu Jed no stav no, ti ho, ali su za pla ka li šar se ža ni, ti ra do zna li ma lo­gra đa ni ko ji su to vi de li, ni su se iš ču đa va li

Odav no su se na vi kli na to da vaj ka i je vi pla ču na jav nim me sti ma Pla ka li su u cr kvi na mi si za vre me pro po ve di, pla ka li su na sa hra na ma, na ven ča nji ma i na pro sla va ma na ci o nal nog pra zni ka pet na e stog mar ta, ka da bi za sta ve, re ci ta ci je i go vo ri uz di gli nji ho ve du še u vi še sfe re Go to vo su tra ži li ta kve pri li ke

Kod ku će su ži ve li u ve drom ras po lo že nju Ali ako bi se za to uka za la pri li ka, pod iz go vo rom dir lji vo sti „do bro bi se is pla­ka li“, ka ko su ka sni je, uz blag osmeh bri šu ći su ze, pri zna va li jed no dru gom

I sa da su obo je pla ka li Ka da je u ku peu sve sre di la, še va se na lak ti la na spu šte ni

pro zor i pri me ti la da dra gi star ci pla ču Po tru di la se da ima rav no du šan iz raz, po ku ša la je da se na sme ši, ali ni je sme la da pro go vo ri Bo ja la se da se ne za grc ne

Ra sta nak je bio dug i te žak voz du go ni je kre tao Ti lo kal­ni vo zo vi pre te ra no su rev no sni, pr vo vas upla še da će sme sta od ju ri ti, sa za glu šu ju ćom bu kom čak se po kre nu, ali on da se u po sled njem tre nut ku ipak na đe ne ki stra šan pro pust Osta lo im je pri lič no vre me na za opro štaj Mo gli su da ka žu sve što su još hte li, šta vi še, po ne sta lo im je re či Sta ri par je obri sao su ze, ćut ke su sta ja li ta mo i pri želj ki va li da se pre ki ne ta une do gled pro du že na sce na

– ne moj da se pre hla diš – za bri nu to je re kla maj ka – po ovoj pa kle noj vru ći ni

Me đu tim, to ni je zna či lo baš ni šta Maj ka je uvek ta ko go vo­ri la: i zi mi, i u pro le će, u je sen i le to

– vo da ti je u ču tu ri ci – još jed nom ju je pod se tio otac – ne moj pi ti hlad nu vo du

deže Kostolanji262 Ševa 263

Spu sti la se na se di šte Li ce joj se ugre ja lo od sun ca, a nos za cr ve neo od raz ma za ne vre le teč no sti Jad ni ca, sa še ši rom ukra še nim per jem, iz gle da la je kao ma ška ra

Mla dić – zgo dan i glup – ko ji je do sa da či tao, spu stio je knji­gu u kri lo i bu ljio u de voj ku ko ja je to li ko pla ka la; vi še pu ta mu je do šlo da joj po nu di po moć ni je mo gao ni da za mi sli šta je to mo glo da joj se de si Po mi slio je da joj je po zli lo, ili ju je za de sio ne ki uda rac ka kav je po zna vao iz jef i nih ro ma na

še va ni je obra ća la pa žnju na nje ga Go to vo sa zlo na mer nom otvo re no šću gle da la je iz nad nje go ve gla ve Ka da je ra ni je po gle­da la u njih, s istom zlo na mer nom hlad no ćom od bi li su nje no pri bli ža va nje, čak su spu sti li po gled

Mla dić je to raz u meo ni je se da lje in te re so vao, udu bio se u či ta nje še va je pro me ni la me sto Se la je na spram sve šte ni ka ko ji se sve vre me pra vio kao da ni šta ne pri me ću je

Či tao je iz bre vi ja ra* is pi sa nog cr ve nim slo vi ma, gla ve oslo­nje ne o sta klo ok na pre ma hod ni ku nje go vo bo le šlji vo li ce s na gla še nim ja go di ca ma oda va lo je spo koj

Re ve ren da** mu be še pri lič no iz no še na, ne do sta ja lo joj je čak jed no dug me, a ce lu lo id na po pov ska krag na bi la je iz lo mlje na Ovaj ma li voj nik moć ne cr kve, ko ji se vra tio u svo je se lo i ta mo osta rio u lju ba vi i do bro ti, na slu ći vao je o če mu se ov de ra di, ali iz uljud no sti ni je re kao ni re či, a iz sa o se ća nja ni je po ka zi vao ni ka kvo za ni ma nje Znao je da je ovaj svet – ta ko ze malj ski! – u su prot no sti s kra ljev stvom ne be skim

Tek sa da je po gle dao u de voj ku svo jim pla vim oči ma iz o štre­nim od stal nog gle da nja Bo gu pra vo u oči, i taj od luč ni po gled vi še ni je vre đao še vu Či ni lo se da ras hla đu je nje nu vre li nu Upu ti la mu je po gled pun za hval no sti za nje go vu pa žnju

* Knji ga ka to lič kih sve šte ni ka sa sva ko dnev nim mo li tva ma na la tin skom (Prim prev ) ** du gač ka gor nja ha lji na ko ju i da nas po ne kad no se ka to lič ki i evan ge li stič­ki sve šte ni ci (Prim prev )

Čim se na šla pred ku pe om u ko jem su se de li mla dić i sta ri, mr ša vi ka to lič ki sve šte nik, i hte la da sed ne, iz nje se oslo bo dio bol

Oči su joj se na pu ni le su za ma Pr vo ose ća nje mo ra da je bio strah, jer je po kre tom ot kla nja­

nja, da bi zbu ni la sa put ni ke, sta vi la ru ku na oči, go to vo ču de ći se što se do go di lo ono če ga se bo ja la i na šta je ra ču na la tek po tom, ka da stig ne na pu stu, ili još ka sni je Ko li ko je sa mo su za ima la… ni je ve ro va la da na sve tu po sto ji to li ko su za

Me đu tim, ni je po tra ži la ma ra mi cu Ovo iona ko ne mo že da se obri še Iskre no je pla ka la pred tom dvo ji com mu ška ra ca, i da lje sto je ći, go to vo be stid no, skri va ju ći se u mu ka ma, no se ći kle tvu ko ja ne ma svoj dom, rav no du šno ali i ina džij ski Od no vih na vi ru ćih su za na oči ma je ima la vla žnu op nu ni je vi de la ni ko ga ni je ma ri la što nju vi de

Za tim se po ja vio grč, grč ne ra va i mi ši ća, ko ji joj je ste gao gr lo ta ko da je ima la ne ki sla du nja v, gre buc ka v ose ćaj, kao da gu ta to kaj ski sa mo tok, a za tim ne što gor ko što je po sta lo ne pod no šlji vo

nje ni sa put ni ci ima li su pri li ku da po sma tra ju ka ko je iz gle­dao drev ni plač Je dan je di ni uz dah di vov ski joj je na duo grud ni koš, i dok se gu ši la usne su se vi še pu ta s tr za jem oti ma le za va zduh Po sle ne ko li ko uz da ha grč pod či jim uti ca jem je bi la po pu stio je i usle di lo je olak ša nje To olak ša nje ta ko đe je bo le lo, ali sve ko li ki bol je za mi rao

še va se na slo ni la na vra ta ku pea da bi lak še pri ve la kra ju taj muč ni po sao ni je pra vi la gri ma se kao u te le snoj pat nji, sa mo joj je vre la ki ša li la kroz su ze iz oči ju, iz usta, iz no sa I ne što joj je po tre sa lo ina če zdra vo te lo, po čev od ko le na do ple ća ko ja su se gr či la, ne što što se ne mo že vi de ti, što je je di no ona vi de la, uspo me na na mi sao ko je još ni je sa svim sve sna a ne ma ni lik, ne do mi šlje na mi sao ko ja tim vi še na gri za u vi du pat nje ko ja se ne mo že ni is ka za ti

deže Kostolanji264 265

Akoš vaj kai, pen zi o ni sa ni žu pa nij ski ar hi var, ro đen u Ke reš he­đu, i nje go va su pru ga An to ni ja, ro đe na Bo žo u Kec fa lu, gle da li su za vo zom ko ji je huk ću ći od la zio i na ho ri zon tu se usko ro sma njio u cr nu tač ku oba vi je nu di mom

Zu ri li su ispred se be tu žno i glu po kao lju di ko je je za de sio ne ki iz ne nad ni gu bi tak I sa da su se gr če vi to dr ža li me sta na ko jem su po sled nji put vi de li iz gu blje no ni su mo gli da po đu

Onaj ko ot pu tu je – iš če za va, ne sta je i vi še ga ne ma Ži vi sa mo kao uspo me na ko ja nam se vra ća kroz ma štu Zna mo da po sto ji ne gde, ali ga ne vi di mo, kao ni one ko ji su umr li A še va ih do sa da ni je osta vlja la na du že vre me, mo žda na je dan dan, jed nom ka da je ot pu to va la za Ce gled, ili na po la da na za vre me iz le ta za Tar li get, a i ta da su je dva do če ka li da im se vra ti Ka ko je bi lo te ško za mi sli ti da se sa da ne vra ća s nji ma ku ći

Sta re su ve ro vat no mu či le ta kve mi sli Spu sti li su gla ve bu lje­ći u ka mič ke oko pru ge, ta ko tu žno kao ka da vam se iz ne na da i br zo u ži vo tu po ja vi sve že za tr pa na hum ka

već sa da su ose ća li usa mlje nost ko ja je muč no i sa mo ras tu ći leb de la oko njih u ti ši ni ko ju je voz osta vio za so bom

njen na pad se sti šao vi še ni je je ca la, sa mo su joj te kle su ze A on da se pot pu no smi ri la Po sma tra la je pre de le, gle da­la umor nog, otr ca nog sve šte ni ka, ko jem je bi lo pre ko še zde set i s jed nom no gom u gro bu us peo je da stek ne za di vlju ju ću jed no stav nost i bez ijed ne re či ju je ohra brio, ute šio i po dr žao Ce lim pu tem ni su pro go vo ri li

Mla dić se po sle po la sa ta po di gao, sta vio na ra me dvo cev ku, odi gao lo vač ki še šir s per jem i si šao s vo za še va je klim nu la gla vom u znak po zdra va

Kod Tar ke ve sve šte nik joj je po mo gao da spu sti stva ri Uj ka Be la je sta jao u če za ma, za u zda vao ko nje i ma hao joj nje go vo dra go, buc ma sto li ce, is pi je no od zdra vog va zdu ha pu ste, sijalo se Iz usta mu je vi si la ci ga re ta Stal no je pu šio

še va se na sme ši la Uja ko va bra da bi la je cr ven ka sto žuć ka sta, baš kao tan ko ise čen sve tlo žu ti mi ri šlja vi du van za lu lu, je di ni ko ji je vo leo I nje gov ro đač ki po lju bac imao je mi ris du va na

Još ne ko ju je če kao: Ti gar, lo vač ki pas Tr čao je po red če za ot ka ko su po šli, sve do sa la ša

TREćE POGLAvLJE(U kojem će mo sa zna ti po ne što

o pr vom da nu maj ke i oca bez ćer ke)

deže Kostolanji266 Ševa 267

su se sa sta ja li po sta no vi ma jed nog ili dru gog, i tu su isme va li sve, oma lo va ža va li sva ko ga, po go to vo se be To li ko bi za vi de li zbog jed ne ći li bar ske mu šti kle ili no ve sre br ne ta ba ke re, to li­ko mr ze li ono ga me đu so bom ko ji bi do šao do ma lo nov ca ili do bio na sled stvo, da bi se ma nji sreć ko vi ći od mah udru ži li pro tiv sreć nog dru ga ra, na rav no i da lje u okvi ri ma dru gar stva, i bi li su u sta nju da mu čak smrt no na u de, pro tiv nje ga po ša lju ano nim nu pri ja vu ili mu slo me vrat

Ge za Ci fra ni je bio to li ko za vi dljiv, to li ko zao, i zbog to ga ih se po ne kad ga dio Ali ipak ni je mo gao da se odvo ji od njih, jer ga je s dru ga ri ma, čvr sto po ve za nim sit ni ča re njem i zlo bom, ve zi va lo sla bo obra zo va nje, a vo leo je i nji ho vo đač ko glu pi ra­nje i ma sne ša le

Pri ja telj stvo iz me đu nje ga i vaj ka i je vih po la ko se ohla di lo Sa mo bi se po zdra vi li i pro mr mlja li ne ko li ko re či ka da bi se si lom pri li ka ova ko sre li

še va ni je po mi nja la Ge zu Ci fru Ta kvih je bi lo mno go Me đu tim, nje ni ro di te lji ni su za bo ra vi li Ge zu Ci fru, nje mu, upra vo nje mu ni su mo gli ni ka da da opro ste Ostao im je kao kost u gr lu Ko ja je bi la nje go va gre ška? Ko ji je bio nje gov greh? ve ro vat no ga ni je bi lo ni ka da ni je ni pr stom pip nuo nji ho vu ćer ku, ni je je ob ma nji vao, ni je je za va ra vao, ni na šta upu ći vao – kao ni osta li mu škar ci

de si lo se sa mo da joj se pre de vet go di na, u pr voj go di ni nji ho vog po znan stva, jed ne mar tov ske ve če ri iz pri stoj no sti pri klju čio is pred Ma đar skog kra lja i, pri ča ju ći o le pom i lo šem vre me nu, ot pra tio je do ka fa ne Ba roš, a še va je, na bla že no iz ne­na đe nje svo jih ro di te lja, s ne ko li ko mi nu ta za ka šnje nja sti gla ku ći na ve če ru, ko ja je ina če bi la uvek u osam

vaj ka i je vi to ni su mo gli da za bo ra ve I po sle mno go go di na mi sli li su na tu ta jan stve nu ve čer nju šet nju, a Ge zu Ci fru su oba vi li po ro dič nom le gen dom ko ja je sve vi še ra sla a da za to

Pri bli ža vao se mr ša vi ot prav nik vo zo va, s cr ve nom tra kom i am ble mom že le zni ce na ru ci; za vre me po la ska vo za sta jao je iz me đu ši na, a sa da je od luč nim ko ra ci ma išao u prav cu kan ce la ri je

Li ce mu je bi lo ble do, ali na uza nom če lu is pod šti ta ka pe cve ta le su zre le let nje bu bu lji ce bo je vi šnje Uni for ma mu je lan da ra la na gru dima

Ušmr ka vao je va zduh jer ga je stal no mu či la ki ja vi ca, a nje­go va le va no zdr va čak i po ova ko sun ča nom vre me nu bi la za če­plje na Uz dah nuo je da bi svo je di sa nje ma lo ulep šao I za ka šljao se, ma da mu se uop šte ni je ka šlja lo

Od mah su ga pri me ti li Bio je to Ge za Ci fra Že na je opo me nu la mu ža I Akoš ga je već ra ni je vi deo, sa mo

ni je hteo da ka že do go va ra li su se šta sad da ra de Okre nu li su gla vu ni su že le li da se s njim sret nu Ge zu Ci fru su po zna va li već de vet go di na Po se tio ih je u ono vre me ka da su ga po slom pre me sti li ova­

mo, a vaj ka i je vi su ga pri mi li s pred u sre tlji vom lju ba zno šću, kao i sva ko ga; vi še pu ta po zva li ga na uži nu, a ne ko li ko pu ta na ve če ru Ge za Ci fra je iz či ste ne spret no sti pri hva tao nji ho ve po zi ve, jer ni ko me ni je umeo da ka že ne Hva lio je uži nu i ve če­ru, na ba lu ka to lič kog žen skog udru že nja igrao je dru gi ka dril sa še vom, s ve ćim dru štvom po veo ju je na vo žnju čam cem je ze­rom Tar ti ge ti I ba vio se njo me – ko li ko je već znao da se ba vi že na ma A on da su bez ika kvog raz lo ga i osno va u gra du po če li da pri ča ju da će se ože ni ti še vom na to je pre stao da im do la zi

Upao je u dru go dru štvo Sa sta jao se s ne ko li ko mla dih, ljudi nad ni ča ra i be zna čaj nih slu žbe ni ka na još ni žim po lo ža­ji ma od svog, ali mu je nji hov osred nji du hov ni ži vot bio bli ži i vi še su mu od go va ra li od ma ko ga dru gog Zbog sve ga to ga sti deo se svo jih dru go va, kao što se sti deo že ne ko jom se ože­nio, is pod svog ni voa Za to se ni je ni po ka zi vao s nji ma Taj no

deže Kostolanji268 Ševa 269

– Je ste – pro mu klo od go vo ri otac Tu je raz go vor za stao Bio je to tre nu tak od ko jeg je Ge za

Ci fra uvek stra ho vao – U stva ri… – za po čeo je i za stao Ta kvim re či ma po pu nja vao je pra zni ne u raz go vo ru, ali s

ma lo uspe ha na sme šio se i uozbi ljio na je žio se od to plo­hlad­nog ose ća ja du go je gu tao Po mi slio je da je sta jao do volj no du go, a od mah potom da je to ipak ne do volj no, da još ne mo že da ode Ja bu či ca mu se še ta la go re­do le po vra tu

U svo joj zbu nje no sti po gle dao je na džep ni sat – dva i če tr de set se dam – re kao je že le zni čar skim je zi kom

– ta mo će bi ti u pet i dva de set Otac ni je od go vo rio, ali maj ka mu se na sme ši la, lju ba zno,

kao da ga za dr ža va, kao ne ka da, dav no – voz ne će ka sni ti? – pi ta la je – ne – od go vo ri Ge za Ci fra Po sle to ga mi slio je da bi za i sta mo gao da kre ne Že leo ja da

sa lu ti ra, ali on da je ipak odi gao ka pu kao ci vi li dvo je sta rih kre nu li su pre ma iz la zu Pred nji ma je bi lo du go po pod ne, a ka ko ni su zna li šta

da ra de, kre nu li su ku ći Još su i po žu ri li, kao da ih kod ku će ne što če ka

Akoš je pre pet go di na na pu stio žu pa ni ju, s ob zi rom na svo­ju bo lest oti šao je u pen zi ju da ni su mu pro la zi li i sto pi li se u me se ce i go di ne ni je ni pri me tio, po stao je pe de set de ve to go di­šnjak Iz gle dao je mno go sta ri ji Bar kao da mu je še zde set pet

Pre ne go što je oti šao u pen zi ju, ku pio je pri zem nu ku ću u Uli ci Pe te fi, od mu kom ušte đe nog nov ca i onog kr njeg na sled­stva ko je mu je osta vio Ge deon Kel čei, de da s maj či ne stra ne ni je imao ni šta vi še ni na ne bu ni na ze mlji Sa mo tu ku ći cu Tu je imao obi čaj da se še ta, s ru ka ma na le đi ma, umo ran od do sa de do ko li ča re nja Če kao je da mu se pro bu de že na i

ni je bi lo po vo da Čas su ga oma lo va ža va li, čas op tu ži va li, čas ga sma tra li me ku šcem i oso bom li še nom sva kog ljud skog ose ća­nja; tog sla ba šnog, tra lja vog ali ne sa svim zlo na mer nog mla dog mu škar ca smatrali su ne po šte nim blud ni kom, a me đu so bom zva li sa mo „On“ ni ka da mu ni su iz go va ra li ime

neo spor no je da se jed no vre me on ve o ma do pa dao vaj­ka i je vi ma ni u naj di vlji jim sno vi ma ne bi mo gli da oda be ru pro sca ko ji bi vi še od go va rao Ma šta li su upra vo o ta ko do brom, po u zda nom, „do ma ćin skom“ mla dom čo ve ku, ko ji no si ne pe­gla ne čo ja ne pan ta lo ne, če la po gnu tog i na bo ra nog od mu ke, po ma lo se zno ji i oba ve zno po cr ve ni dok pri ča

Ge za je od go va rao opi su Uvek je bio zbu njen Čim bi se na šao u dru štvu pa met nih

lju di, osetio bi se ne la god no, a na li cu bi mu se ocr ta va la mu ka Bi lo je to muč no i gle da ti Pla šio se sve ga Bo jao se da je mo žda do šao pre ra no ili oti šao pre ka sno, bo jao se da će ga uvre di ti ili će on ne ko ga uvre di ti, bo jao se da mno go pri ča i čak da ma lo je de I u go sti ma kod dru gih obič no je dva put od bi jao da se po slu ži, a uzeo bi tek po sle tre ćeg nu đe nja, gla ve obo re ne u stra nu, s iz vi nja va ju ćim osme hom Ta ko ni sa da – ni je znao šta da ra di

ni je imao poj ma šta je zna čio za ovo dvo je jad nih sta rih lju­di Sa mo je ose ćao da su sa da ne što hlad ni ji pre ma nje mu, ali to je sma trao nor mal nim da li on da da im pri đe ili ne?

naj vi še je že leo da ne sta ne, da ih i ne pri me ti Ta ko je i od lu čio, Ali on da se se tio ka kva bi to bi la ne pri stoj nost, skan­dal, ne za hval nost, upla šio se svo je na me re i, kao što to obič no bi va, ura dio je su prot no od na me ra va nog

Pri šao im je Akoš, ko ji je sa že nom i da lje sta jao, tr gao se tek kad ga je

Ge za Ci fra po zdra vio do dir nuv ši ru ka vi ca ma ka pu – Ot pu to va la je? – upi tao je

deže Kostolanji270 Ševa 271

re gia* znao je da se udu bi kao u ne ku uz bu dlji vu par ti ju ša ha, a on da je tra žio de de i ba ke, pra de de, ču kun de de, a za tim onog naj za ni mlji vi jeg – Pre tka, Sti ca te lja Imet ka!, Pri mus ac qu i ren­sa, ko ji je svo jom sna la žlji vo šću po sta vio osno vu sre će či ta vog po ko le nja To je onaj ko ji je ju nač kim de li ma oba sjao svo je po tom ke Gla va mu je bru ja la od la ke ja, da ma s kr sto vi ma ča sti i vi te zo va Mal te škog re da S ve li kim po što va njem go vo rio je o svi ma ko ji su zbog po re kla mo gli da se po ja vlju ju na dvo ru

Ako baš ni je imao dru gog po sla, uzeo bi na raz ma tra nje svo je pri ja te lje Že leo je da is pi ta za ko ni to po re klo i Ge ze Ci fre Ta be la po re kla jed no vre me je sa svim le po na pre do va la, čak su i za jed no ot pu to va li u ar hi vu su sed ne žu pa ni je da bi pri ku pio no ve po dat ke, ali ceo po sao od jed nom se uko pao O pra de di Ge ze Ci fre ni on sam a ni do ku men ti ni su da va li tač no oba­ve šte nje Ta ko je pre ki nu to Ge zi no ro do slov no sta blo ko je je Akoš po čeo da is cr ta va, a gra ne ko je su upra vo po če le da li sta ju uve le su kao da ih je opu sto ši la sna žna olu ja Kad god bi mu taj cr tež do šao pod ru ku, po dru glji v osmeh pro stru jao bi nje­go vim li cem Ge za Ci fra ni je bio ple mić kog po re kla, već sa mo obi čan pro bi svet

A šta je sve tek Akoš znao da pri ča o svo jim pre ci ma, ko je je po zna vao bo lje nego ži ve: o Ada mi ma i ša mu e li ma vaj ka i­je vi ma, ko ji su ži ve li na se ve ru u svo jim or lov skim gne zdi ma i če sto oti ma li de voj ke Za tim o že na ma: o Kla ra ma, Ka ta li na­ma i Er že be ta ma, ko je su na pu de ri sa ne na stu pa le na ba lo vi ma Ma ri je Te re zi je Ili o po ro di ci svo je že ne, o moć nim Bo žo vi ma, nji ho vim ima nji ma na ko ji ma su ži ve li u ve li koj ras ko ši sve do sre di ne osam na e stog ve ka, o po ne koj mu droj iz ja vi ko ju su sta ri pre ci iz re kli ne gde u du bi na ma sto le ća, a i o onom zlat­nom ljilja nu ko ji je cve tao u cr ve nom po lju nji ho vog gr ba U nji ho vim ve na ma pul si ra la je ta ko sta ra krv da ple mić ku po ve lju

* Lat : do na tio re gia – kra ljev ski dar (Prim prev )

ćer ka, a za tim je če kao da leg nu, on da da po sta ve sto, pa da ga ra spre me Sve je ra dio pre ko vo lje, uz ne mi ren, sa za bri nu tim sja jem u oči ma

Go di na ma ni je od la zio u dru štvo ni je pio, ni je pu šio nje­gov kuć ni le kar, dok tor Gal, a i pro fe sor iz Pe šte ko jeg je ob i šao, zbog za kr če nja krv nih su do va za bra ni li su mu al ko hol i – što mu je pa da lo ku di ka mo te že – nje go ve omi lje ne ci ga re

Je di na strast ko ja mu je pre o sta la iz pro šlo sti bi la je da se po vu če u uvek vla žnu so bi cu s po gle dom na dvo ri šte i iz vu če je dan od to mo va Iva na na đa o ma đar skim ple mić kim po ro di­ca ma, ili bi li stao za ni mlji ve knji ži ce Ge ze Čer gea o na stan ku gr bo va Raz u me vao se u he ral di ku, na u ku o gr bo vi ma, u di plo­ma ti ku, na u ku ko ja pro u ča va di plo me i dru ge slu žbe ne is pra ve, i sfra gi sti ku, na u ku o pe ča ti ma Raz gle dao je i sri cao da rov ni­ce na la tin skom je zi ku – lit te rae ar ma les – pi sa ne po na red bi ne kog dav na šnjeg kra lja ni je mu mo gla do ći ru ke po ve lja ili sta ra par ni ca – exe cu ti o na le – ili fas sio, pri zna nje op tu že nog, a da ni je mo gao od mah da je pro tu ma či U tre nut ku je znao ka ko se raz gra na lo po ro dič no sta blo u svim ge ne ra ci ja ma, šta na po lju gr ba sim bo li zu je iz du že na gre da na pred njem de lu kro va, je dan orao ra ši re nih kri la ili zlat na ku gla Svim ču li ma je uži vao u svom po slu Ka kvo mu je bi lo za do volj stvo ka da bi pod lu pom ugle dao miš ji ugriz, ru pu od molj ca ili kri vu da ve ka na le cr va, a pri tom du bo ko udah nuo ki sel ka sti mi ris ple sni! Ži veo je tu, u pro šlo sti I kao što ne ki od la ze kod pro ro či ce, ta ko su kod nje ga du go go di na iz da le kih žu pa ni ja do la zi la ot me na go spo da ko ja su po že le la da upo zna ju svo ju pro šlost

U svo jim ra nim go di na ma, za ra de ra di, ba vio se „ot kri va­njem za ko ni tog po re kla“, što bi se re klo, za in te re so va ni ma je ot kri vao fi li ja ci je* i de duk ci ju, ali tu prak su ni je mo gao da pre­ki ne ni ka sni je, ka da već ni je imao po tre bu da ra di U do na tio

* Lat : fi li a tio – ve za ro di te lja i de ce, po re klo (Prim prev )

deže Kostolanji272 Ševa 273

je u do njoj fi o ci pi sa ćeg sto la, a su pru zi je na po me nuo gde će ga ta da na ći nje go ve po sled nje go di ne uglav nom su is pu ni le pri pre me za smrt

Po seb no uz bu đe nje ose ćao je je di no ka da bi umro je dan od po greb ni ka Ta da bi s knji ži com umr lih u ru ka ma – uvek je go vo rio: knji ži ca – oti šao u grad, da bu de pr vi u pred u ze ću i is pla ti za kup grob ni ce, a ka da bi do šao ku ći još jed nom bi pre li­stao knji ži cu i gle dao je su li za i sta une li upla tu; žu tim, drh ta vim pr stom ša ke s mo dro na bre klim, tvr dim, za kre če nim ve na ma, po ka zi vao je svo joj po ro di ci da je sve u naj bo ljem re du

Sa da ka da je ko ra čao tim as fal tom, iako vi še ni je imao be lo pru ga sto vu ne no će ben ce i ču tu ri cu, išao je kao da no si te ret ve ći od onog pre đa šnjeg I nje go va že na je bes po moć no ho da la po red zi da, kao da je tra ži la za šti tu

Uli ca ma su se raz mi le li đa ci osnov ci, vra ća ju ći se ku ći s pr vo sep tem bar skog saj ma knji ga Pro da li su gu mi com bri sa­ne udž be ni ke, ume sto njih ku pi li no ve i sme ju lje ći se pri ča­li o na stav ni ci ma, po seb no o dvo ji ci naj stro žih – Mal va di ju, na stav ni ku ma te ma ti ke i fi zi ke, i pi ja ni ci Su njo gu Još nije bilo domaćih zadataka Bio je prvi dan škole

Tre ba lo im je po la sa ta da se do vu ku do Uli ce Pe te fi, do ko je je već ne stao as falt, a s obe stra ne pro te zao se ja rak za ra stao u tra vu

Su sed Mi halj ve reš, ina če do bar čo vek, se deo je na uli ci sa ši lom i obu ćar skim no žem u ru ci Ose de li za na tli ja s te škom mu kom je opra vljao ci pe le, se de ći obič no u ne zdra voj, mrač noj za nat skoj rad nji u ko ju se si la zi lo pre ko tri ste pe ni ka od ci gala Ra dio je od ju tra do mra ka, bez volj no i spo ro Oda tle je do pi rao usta ja li mi ris tut ka la ko ji se uvla čio i u stan vaj ka i je vih Obu­ća re va ne va spi ta na de ca, ko ji ma se ni bro ja ni je zna lo, jur ca la su po ve li kom pr lja vom dvo ri štu iz me đu svi nja ca i pra znih nad stre šni ca za ko la

na spram se uz di za la ku ća vaj ka i je vih

ni su ni ima li, jer svo je plem stvo su do bi li za jed no s ima njem, dok su grb ko ri sti li na osno vu drev nog pra va usu sa * Taj grb je vi sio ura mljen na zi du nje go ve rad ne so be, kao i po ro dič no sta blo ko je je vi še de ce nij skim, mu ko trp nim ra dom vra tio sve do An dri je II i ko je je svo je ruč no obo jio ble dim vo de nim bo ja ma S ob zi rom na svo je skrom no rad no me sto i ni ska pri ma nja, ni je mo gao da tra ži po sao u car skoj slu žbi, ma da je na to vi še stru­ko imao pra vo Me đu tim, to ga ni ka da ni je ti šta lo Bu du ći da Akoš ni je bio tašt, za ni ma la su ga is klju či vo na če la, što je ja ča lo nje go vo skri ve no sa mo po što va nje, ali ne i nji ho vo pro vo đe nje

Svoj za da tak za vr šio je do pe de se te go di ne ži vo ta Ot krio je po re klo svih vaj ka i je vih i Bo žo vih, bi li oni ži vi ili već mr tvi šta mu je još pre o sta lo? Či tuc kao je sta re per ga men te i pa pi re, se deo u rad noj so bi na škri pu ta vom ka na beu pre kri ve nom tur­skim ći li mom ko ji je u ovom an ti kvar skom va zdu hu već odav no iz ble deo Se deo je tu i mi slio na bu duć nost

Me đu tim, iz bu duć no sti se či ni la iz ve snom je di no nje go va pred sto je ća smrt O to me je znao da go vo ri s ne mi lo srd nom rav no du šno šću i za pre pa šću ju ćom objek tiv no šću sta ra ca, što bi še vu i nje go vu su pru gu če sto ras pla ka lo

Još dav no je na grob ni cu po koj nih ro di te lja po sta vio nad­grob ni spo me nik od tam no sme đeg mer me ra i tra žio da se zlat­nim slo vi ma ure že: Grob ni ca po ro di ce Vaj kai. vo dio je ra ču na da se grob ured no odr ža va, trav njak su za li va li, za sa dio je če ti ri šim ši ra, a ulja nom bo jom ofar ba li su mu onu klu pu na ko joj je pri li kom po se ta gro blju imao obi čaj da du go se di za mi šljen

Sa op štio je da jed nog da na že li da po či va iz me đu oca i maj­ke na lo žio je da ga na sa mrt ni odar po lo že u go stin skoj so bi, pred so blje da za vi ju u cr no, ali da ga sa hra ne u pri su stvu sa mo dvo ji ce sve šte ni ka Ko ve rat sa svo jim te sta men tom za klju čao

* Lat : usus – ko ri šće nje, upo tre ba, vr še nje, pra vo ko je pro iz la zi iz na vi ke (Prim prev )

deže Kostolanji274 Ševa 275

sta kle nim zvo nom na ko mo du je sta vi la kan di lo, a i ši bi cu da bi mo gli da ga upa le

Maj ka je po spre ma la u de vo jač koj so bi Akoš sme te no otvo ri i ta vra ta

de voj či na so ba ne ka da je li či la na či stu be lu ka pe lu Bo je po so bi vre me nom su iz ble de le, svi le ni ja stu ci se is pr lja­

li i po si ve li Pra zne te gli ce od kre me za li ce sta ja le su po or ma­ni ma, mo li tve ni ci iz ko jih su vi ri le sli či ce sve ta ca s nat pi si ma na ne mač kom, pa on da kit nja sti spo me na ri u bar šu na stom po ve zu, le pe ze za ba lo ve s bez broj is pi sa nih ime na, re do sled part ne ra na ba lo vi ma, ke si ce s mi ri šlja vom so lju, ve štač ki ume ci za ko su na ni za ni i oka če ni o vrp cu…

še vi no ogle da lo vi si lo je u naj tam ni jem uglu po red vra ta, okre nu to pre ma se ve ru

na sve se spu sti la ti ši na – Ka ko je ov de sve pra zno – uz dah nu la je maj ka i ru kom

po ka za la una o ko lo Akoš ni je znao šta da ka že, a bu du ći da je za vre me svog

du gač kog bra ka iz gu bio pred u zi mlji vost, sa mo je po no vio:– Ka ko je pra zno… Po no vo su pre šli u tr pe za ri ju Ov de iza sta kla or ma na ca kli le su se uspo me ne iz Ve ne ci je,

uspo me ne sa Ba la to na i ča še iz Karls ba da,* sa ku plja ne za ži vo­ta, a sa da ču va ne s ne mim po što va njem Ca kli li su se i sit ni pred me ti, već sa svim ne po treb ni, ne zgrap ne i jef i ne tri ča ri je: ba zar ski ibri ci, ma ju šni por ce lan ski psi, sre br na sti bo kal či ći i po zla će ni an đel či ći To su bi li ido li pro vin cij skog ži vo ta Po sta­vlje ni na po li cu iz nad ka u ča s na slo nom, sva ko dnev no bri sa ni, je dan po je dan Ti sit ni ukra si zvec nu li bi kad god bi oni se li, a pa da li im na gru di ka da bi le gli S ka kvim bo lom su ih gle da le i

* da nas Kar lo ve va ri u Če škoj (Prim prev )

Ta ured na, u be lo okre če na ku ća sa da je spa va la u ti ši ni Pet pro zo ra okre nu tih pre ma uli ci bi lo je za tvo re no, za ve se im be hu spu šte ne, čip ke krem bo je vi si le su do pro zor skih ja stu ka, ko je ni po ovoj vre li ni ni su va di li iz me đu pro zo ra

Akoš po tra ži u dže pu sve žanj klju če va ko ji su uvek bi li kod nje ga, otvo ri ka pi ju od cr nog ko va nog gvo žđa i oni uđo še

Za klju čao je za so bom, a bu du ći da je unu tra i le ti i zi mi na dva me sin ga na ek se ra vi sio de be li zid ni te pih pro tiv pro ma je, i sa da ga je pa žlji vo pri ka čio

do če kao ih je stan ko ji je zja pio pra zan Tek ta da po če še da raz go va ra ju

– Ka ko će mo iz dr ža ti? – u uza nom hod ni ku za pi ta maj ka sa su za ma u oči ma

– Iz dr ža će mo ne ka ko – re kao je otac – Pe tak, su bo ta, ne de lja – bro ja la je že na na pr ste, kao da se

mo li pre bi ru ći bro ja ni cu – a za tim još po ne de ljak, uto rak, sre­da, če tvr tak – i uz di šu ći je za sta la – pe tak, ne de lju da na Či ta va ne de lja šta će mo ra di ti bez nje?

Akoš ni je od go vo rio On je ma nje go vo rio, vi še je ose ćao, vi še raz mi šljao

Ali bu du ći da je že na i da lje pla ka la, pri me tio je:– Haj de, ne pla či da nas je pe tak A ko u pe tak pla če, u

ne de lju se sme je I mi će mo se sme ja ti, maj ko – bez ube đe nja je re kao i ušao u tr pe za ri ju

Tu je u po po dnev nom sun če vom sja ju sta jao tr pe za rij ski sto s ma snim ta nji ri ma, ča ša ma i mr vi ca ma pre o sta lim od ruč ka, ko je bi še va ra ni je uvek oči sti la ma le nom čet kom za mr vi ce Ali za to je i ovom pri li kom bi la ve o ma pa žlji va Pre ne go što je po šla, sta vi la je na me sto sto li ce u go stin skoj so bi, una pred raz me sti la kre ve te u spa va ćoj so bi, i maj čin i očev, na noć nom or ma ri ću pri pre mi la dve ča še vo de, a po red zlat nog sa ta pod

deže Kostolanji276 Ševa 277

– On – re kao je sta ri go spo din; že na je shva ti la da je reč o Ge zi Ci fri

– U pet i dva de set – Po la šest je – od go vo rio je otac – upra vo je sti gla To sa zna nje je obo je umi ri lo Usta li su s klu pe i pro šli iz me­

đu bo ko ra jor go va na is pod ko jih su ka me ni pa tulj ci dr ža li stra­žu Za jed no sa še vom obič no bi u ovo vre me kre ta li u šet nju, pu stim spo red nim uli ca ma do Kal va ri je i na trag Ovog pu ta ni su oti šli

ne ko li ko pu ta ob i šli su ba štu, jed no uz dru go, u sve br žem tem pu Akoš se sa mo na dao da ko nji na pu sti ni su po be gli s nje go vom ćer kom i da je pas Ti gar do sa da ni je ugri zao Maj ka ga je pra ti la ko rak po ko rak, de li la i ras te ri va la nje go vu za bri­nu tost Iz gle da lo je da ova ne de lja ko ju mo ra ju da pro ve du sa mi za po či nje lo še, ve o ma lo še: či ni la se bes kraj nom i bez na de žnom

še va je obe ća la da će po sla ti te le gram čim stig ne Taj te le­gram su na pi sa li još kod ku će, sa mo je tre ba lo da ga po ša lje Sa mo ovo li ko: „Sreć no sam sti gla “

Po la ko se smr ka va lo ne ko vre me če ka li su u ba šti raz no sa ča te le gra ma, ali ka ko ni su mo gli da se skra se, ušli su u uve re nju da će za čas sti ći

Sa ti su pro la zi li, te le gram ipak ni je sti zao Akoš je po za klju ča vao vra ta Kao i sva ke ve če ri, po gle dao

je da se ne ko ne kri je iza or ma na, me đu ode li ma u or ma nu, a on da, oko de vet, ka da je obič no od la zio na spa va nje, oti šao je sa su pru gom u spa va ću so bu i ona ko ob u čen pri le gao na kre vet

Ona ko pre mo re nog za čas ga je sa vla dao san U snu po no vo je pro la zio Uli com Se če nji sa svo jom že nom

i še vom pre ma že le znič koj sta ni ci Ali sa da su skre nu li s uobi ča je nog pu ta, pre se kli su jed nom

ma nje po zna tom uli com, za tim kroz tu nel i ne kim za o bi la znim pu tem do spe li na ne ka kvo skla di šte dr va

sli ke sa zi do va! do bo ci, ma đar ski he roj ko ji je be že ći od Tu ra ka svo ju že nu no sio na go lim gru di ma, pr vo ma đar sko mi ni star­stvo s će la vom gla vom Ba ća nji ja, ko ji je kle kao, ra ši rio ru ke i ta ko če kao smr to no sni me tak austrij skih žan dar ma

– da iza đe mo mo žda u ba štu? – pred lo ži že na – Iza đi mo Iza šli su u ba štu do če ka la ih je žu ta, oma mlju ju ća vre li­

na Raz ma že ne be le ma ce še ta le su se po sma rag dno ze le nom te pi hu Po red bu na ra je sta ja la po su da sa ča ša ma, a sta klo se u bo ja ma du ge pre li va lo u vo di Je dan sun co kret na svo joj is kri vlje noj sta blji ci okre nuo je za lju blje no li ce na za pad, pre­ma sun cu u pla me nu Uz di za lo se di vlje ke ste nje, ba gre mo vi i ki se lo dr vo Po za di, uza zid, vi no boj ka je po ka zi va la svo je tam ne zre le bo bi ce

Se li su jed no po red dru gog na klu pu na ko joj je še va obič no he kla la

– Jad ni ca – re kla je maj ka – bar će se od mo ri ti A on da… – i ni je re kla vi še ni šta

– šta on da?– Mo žda će se na ći ne ko – Ka ko to… ne ko?– ne ko – bo ja žlji vo je do da la maj ka – ne ka nje na sre ća –

hra bri je je na sta vi la, s dir lji vom žen skom be stid no šću Otac se raz dra že no okre nuo Bi lo ga je stid što ču je to što je

to li ko pu ta uza lud već slu šao, na šta je i sam stal no mi slio, što mu je do no si lo mno go gor kih raz o ča ra nja i ma mi lo cr ve ni lo na li ce Sma trao je da je že ni na opa ska gru ba Sle gao je ra me ni ma, a on da je dva čuj no do dao:

– Pu sti to Po gle dao je na svoj džep ni sat – šta je ono re kao? – upi tao je – Ko?

deže Kostolanji278 Ševa 279

Pri šla je, nag nu la se nad njim i pr stom do dir nu la mu že vlje­vo če lo

Akoš se po di že u kre ve tu Po pio je gu tljaj vo de Bu ljio je raz ro ga če nih oči ju I da lje je vi deo li ko ve iz sna s ko ji ma se sreo već mno go pu ta

Ali i sa da se iš ču đa vao ka ko ona, ko ja mu je sve na sve tu i ži vi ta ko po vu če no, u nje go vom snu mo že da bu de sre di šte ta kvih dra ma tič nih stra ho ta

Po sle ta kvih sno va još vi še je vo leo še vu Su pru ga je pri ča la ne što o te le gra mu – Zar još ni je sti gao? – upi ta Akoš – Još ni je na to se za ču ku hinj sko zvo no Že na sko či i po tr ča da otvo­

ri vra ta – Evo – uz vik nu la je i vra ti la se – „Sreć no sam sti gla“ –

či ta la je Akoš ga uze u ru ke i za gle da se, sreć no i s ne ve ri com: –

„Sreć no sam sti gla“ Spo koj no i sa sme škom zbog svo jih pret hod nih uz bu đe nja,

svu kli su se, uga si li lam pu i obo je za dre ma li Bi lo je kraj nje vre me Po noć je pro šla

I tu od jed nom pri me ti da mu je ćer ka ne sta la Po gle dao je u že nu, a ona mu po gle dom po tvr di nje go vu stra vič nu slut nju Me đu tim, že nin po gled ni je ka zi vao sa mo da je de voj ka ne sta­la, ne go i da su je ote li – oni ko ji su to či ni li već to li ko pu ta, ta jan stve ni ti po vi po ma lo na lik sred njo ve kov nim vi te zo vima u gvo zde nim oklo pi ma, a ma lo klov no vima s cr nim ma ska ma.

Akoš po če da ju ri na pred, pre ma sto va ri štu dr va, a on da, pla še ći se sa mo će, po tr ča na zad na tre nu tak mu se uči ni da ju je vi deo Sto je ći po red ne kog plo ta ko ji je pod se ćao na nji ho vu ogra du, še va je po di gla pre kli nju ći po gled svo jih ko sih oči ju, kao ne mi lu dak, i pru ža ju ći ru ke pre ma nje mu na pro sto mo li la da joj po mog ne Iz gle da da je bi la za ro blje na Akoš je upra vo hteo da pru ži ru ku pre ma njoj, ali na to je ne sta la

Ka sni je ju je uza lud tra žio, nig de ni je mo gao da je na đe Lu pao je na mno ga vra ta, ras pi ti vao se po ka fa na ma, čak je svra tio u ne ku sum nji vu zgra du, ne ka kvu pri grad sku jav nu ku ću gde su ga ru žne blud ni ce isme ja le i uma lo ni su is tu kle na kra ju se ste pe ni ca ma spu stio is pod ze mlje, u ne ku ra di o ni cu

Tu se òpasan ze le nom ke ce ljom do sa đi vao ne ki rad nik, ali to ni je bio go spo din ve reš, ne go ne ka kav zao i pod mu kao tip sa slu žbe nom ka pom s me tal nim bro jem. Bi lo je oči gled no da je taj već znao sve, Ako ša ni je čak ni po gle dao, ne go je s rav­no du šno šću sa u če sni ka po ka zao pre ma sta kle nim vra ti ma sa za ve som Akoš pro sto pro va li ta mo i u po lu mrač nom so bič ku za i sta pro na đe svo ju ćer ku: še va je le ža la na ze mlji, stra vič no osa ka će na, oši ša na do gla ve, s ubo di ma no ža po go lim gru di­ma, mr tva

da ne bi pro bu di la mu ža, že na je ti ho ra duc ka la u so bi Ču la je nje go vo is pre ki da no di sa nje ko je obič no pret ho di ur li ku, gle da la uz ne mi re no vr po lje nje gla ve na ma lom ja stu ku Ako­šev pr vi san vr lo če sto je bio kao noć na mo ra iz ko je se bu dio s lu pa njem sr ca i zver skim ur li kom