velika geografska otkrića

ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА

ОТКРИЋА

• Турци блокирали пут европским трговцима ка далеком истоку.

• Западноевропске државе почеле припреме за проналаском новог пута ка Индији и ка истоку. Најактивнија Шпанија. Проналасци у науци олакшали дуга морска путовања.

• Године 1487. шпански морепловац Бартоломео Дијаз стигао до најјужније тачке Африке – Рта Добре наде, Европљани увидели да Африку не чине само Сахара и Египат и да је она пребогата сировинама и људима.

Бартоломео ДијазРт Добре наде

• Године 1492. ђеновљанин Кристифор Колумбо тражећи Индију открио Америку.

Кристифор Колумбо

• Године 1497. Португалац Васко де Гама пловећи око Африке стигао до Индије.

Васко де Гама

• Од 1519 – 1522. експедиција Фернанда Магелана опловила Земљу и доказала да је она округла.

Фернандо Магелан

• У 17. веку Холанђанин Тасман открио Аустралију.

ТасманАустралија

• Колонизација: након открића нових простора Европљани почели да колонизују (насељавају) те просторе. При колонизацији Европљани сурово покоравали староседеоце.

• Поједина племена потпуно истребљена (Маје, Инке и Ацтеке). Староседеоцима наметнуто хришћанство, они постали јефтина радна снага.

• Европски освајачи називану су коквистадорима. Најпознатији и најсуровији су били Шпанци Франциско Пизаро и Фернандо Кортес.

Франциско Пизаро Фернандо Кортес

• У новом свету Европљани се домогли огромних природних богатстава – руда, племенитих метала и дрвета, нових пољопривредних култура – кукуруза, кромпира, памука, кафе.

• Приливом тог богатства,као и огромне и јефтине радне снаге у колонијама у Европу, изазване су велике промене у привреди, култури и друштву.