sposobnost sluŠanja u grupi

ДЕЦА ПРВОГ И ДРУГОГ РАЗРЕДА ИМАЈУ МАЛО ИСКУСТВА У СЛУШАЊУ У ГРУПИ,ТЈ. РЕТКО СЕ НАЛАЗЕ У СИТУАЦИЈИ ДА СЛУШАЈУ ПОРУКУ КОЈА НИЈЕ ЊИМА ЛИЧНО УПУЋЕНА ВЕЋ,ПРЕ СВЕГА,ГРУПИ ЧИЈИ СУ ОНИ ДЕО.

*КАО ШТО СЕ РАЗВОЈ СПОСОБНОСТИ КОМУНИКАЦИЈЕ КОД ДЕТЕТАЗАСНИВА НА ЊЕГОВОЈ МОТИВАЦИЈИ ДА ГА ДРУГИ РАЗУМЕЈУ,И СЛУШАЊЕ СЕ ЗАСНИВА НА ПОТРЕБИ ДА ОНО РАЗУМЕ ШТА ДРУГИ КАЖУ.

*ДА БИ ДЕЦА НАУЧИЛА ДА СЛУШАЈУ,ПОТРЕБНО ЈЕ ДА СЕ ОСЕЋАЈУ УКЉУЧЕНИМ У КОМУНИКАЦИЈУКОЈА МОРА БИТНО УТИЦАТИ НА АКТИВНОСТ И НА САМО ДЕЧЈЕ УЧЕШЋЕ У ЊОЈ.

ДА БИ ДЕТЕ ПАЖЉИВО СЛУШАЛО,ПОТРЕБНО ЈЕ ДА ПОСТОЈЕ УСЛОВИ КОЈИ ТО ОМОГУЋАВАЈУ.

НУЖНО ЈЕ ДА СЕ СВАКО ДЕТЕ ОСЕЋА РАВНОПРАВНИМ ГОВОРНИКОМ.

КОЛЕКТИВНЕ АКТИВНОСТИ СА ЦЕЛОМ ГРУПОМ НЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ УВЕК ПРАВУ ПРИЛИКУ ЗА СЛУШАЊЕ.

СПОСОБНОСТ СЛУШАЊА ДРУГИХ ПОКАЗУЈЕ СЕ НАРОЧИТО ВАЖНОМ У АКТИВНОСТИМА КОЈЕ СЕ ОДВИЈАЈУ У ВЕЛИКОЈ ГРУПИ.

ВАСПИТНИ ПОСТУПЦИ КОЈИ ПОДСТИЧУ РАЗВОЈ СПОСОБНОСТИ СЛУШАЊА

•ВЕОМА ЈЕ БИТНО ДА ДЕЦА СХВАТЕ НУЖНОСТ ОДРЕЂЕНИХ ПРАВИЛАКОЈА ОМОГУЋАВАЈУ СЛУШАЊЕ.•УВЕСТИ У ДНЕВНИ РАСПОРЕД ЧАСОВА КРАТАК ТЕРМИН НАМЕЊЕНУЧЕЊУ СЛУШАЊА ДРУГИХ.•САГОВОРНИЦИ МОРАЈУ СЛУШАТИ ЈЕДНИ ДРУГЕ.•ДОЗВОЛИТИ ДЕЦИ ДА СЕ СУПРОТСТАВЕ ЈЕДНИ ДРУГИМА,ДА СЕ ДОПУЊУЈУ,ДА ПРЕЦИЗИРАЈУ ОНО ШТО ЈЕ РЕЧЕНО,КАО И ДА ПОСТАВЉАЈУ ПИТАЊА,ШТО СВЕ ЗАХТЕВА СТВАРНО СЛУШАЊЕ ОД СТРАНЕ СВИХ УЧЕСНИКА.*ДЕЦИ ОБЈАСНИТИ ДА НЕМА ДОБРИХ И9 ПОГРЕШНИХ ОДГОВОРА.

ТАКОЂЕ,МОЖЕ СЕ ОД ДЕТЕТА КОЈЕ ЖЕЛИ ДА УЗМЕ РЕЧ ЗАХТЕВАТИ ДА ПРВО ПРЕПРИЧА СВОЈИМ РЕЧИМА ОНО ШТО ЈЕ РЕКАО ЊЕГОВ ПРЕТХОДНИК.АКО НИЈЕ У СТАЊУ ДА ТО УЧИНИ ЗНАЧИ ДА НИЈЕ УМЕО ДА СЛУША И ПРЕМА ТОМЕ,ВЕРОВАТНО У СВОМ ИСКАЗУ НЕЋЕ УЗЕТИ У ОБЗИР СВЕ ШТО ЈЕ ДО ТАДА РЕЧЕНО.

УСЛОВИ КОЈИ ПОДСТИЧУ СЛУШАЊЕ

*СЕДЕЊЕ У КРУГУ ЈЕ МАГИЧНО РЕШЕЊЕ ЗА ПОДСТИЦАЊЕ СЛУШАЊА. ДЕЦИ ЈЕ У ОВОМ ПОЛОЖАЈУ ЛАКШЕ ДА ПОШТУЈУ ПРАВИЛА ИГРЕ, А ЧЕСТО И САМА КОНТРОЛИШУ ПОШТОВАЊЕ ПРАВИЛА.*УЛОГА УЧИТЕЉА ЈЕ ДА НАВЕДЕ ДЕЦУ ДА СХВАТЕ ОСНОВАНОСТ ОДРЕЂЕНИХ ПРАВИЛА КАО ШТО СУ:• ДА СВАКО ГОВОРИ КАД НА ЊЕГА ДОЂЕ РЕД,• ДА СЛУША ДА БИ РАЗУМЕО ШТА ДРУГИ ГОВОРИ,• ДА УЗМЕ У ОБЗИР ТО ШТО ДРУГИ КАЖУ,• ДА ПОМОГНЕ ВРШЊАКУ ДА НЕШТО ПРЕЦИЗИРА,• ДА ПОСТАВЉА ПИТАЊА.

*УЧИТЕЉУ ЈЕ ЛАКШЕ ДА СТВОРИ АТМОСФЕРУ ПРИХВАТАЊА, ДА ОХРАБРИ И УКЉУЧИ ОНЕ СТИДЉИВИЈЕ.*ОДГОВАРАЈУЋИ ФИЗИШКИ РАСПОРЕД ОМОГУЋАВА ДЕЦИ ДА СЕ ОСЕТЕ НЕПОСРЕДНИЈЕ УКЉУЧЕНИМА.

*УЧИТЕЉУ ЈЕ ЛАКШЕ ДА СТВОРИ АТМОСФЕРУ ПРИХВАТАЊА, ДА ОХРАБРИ И УКЉУЧИ ОНЕ СТИДЉИВИЈЕ.*ОДГОВАРАЈУЋИ ФИЗИШКИ РАСПОРЕД ОМОГУЋАВА ДЕЦИ ДА СЕ ОСЕТЕ НЕПОСРЕДНИЈЕ УКЉУЧЕНИМА.

* ДЕЦА СЕ МОРАЈУ УЧИТИ ДА ВЛАДАЈУ СОБОМ,КАКО БИ СЕ ПОНАШАЛА У СКЛАДУ СА ПРАВИЛИМА КОЈА ВАЖЕ У ОВОЈ ВРСТИ СИТУАЦИЈЕ.*НАВОДЕ СЕ ДА ДИСКРЕТНО ДИГНУ РУКУ КАДА ТРАЖЕ РЕЧ.

* ДА БИ ДЕЦА МОГЛА ДА НАУЧЕ ДА УЗИМАЈУ У ОБЗИР ОНО ШТО ДРУГИ КАЖУ, МОЖЕ СЕ ПОСТАВИТИ ПРАВИЛО ДА У СВАКОМ ТРЕНУТКУ МОРАЈУ БИТИ У СТАЊУ ДА ПОНОВЕ ОНО ШТО ЈЕ ПРЕТХОДИЛО ДА БИ УОПШТЕ ДОБИЛА ПРАВО НА РЕЧ.

МАЛА ДЕЦА СУ УВЕК ВОЛЕЛА ДА ИМ СЕ ПРИЧАЈУ ПРИЧЕ.ЗА ЊИХ ТО ПРЕДСТАВЉА НАЧИН ДА СЕ УЂЕ У СВЕТ МАШТЕ.СА СТРОГО ЈЕЗИЧКОГ СТАНОВИШТА,ТО ЈЕ ЗА ЊИХ И ПРВОУВОЂЕЊЕ У ТЕКСТ.

МАТЕРИЈАЛ:

*ВЕЛИКА КАРТОНСКА КУТИЈА ИЛИ КОРПА.*НИЗ КАРТОНЧИЋА КОЈИ ПРИКАЗУЈУ ЛИЧНОСТИ ИЛИ СЦЕНЕИЗ НЕКЕ ПРИЧЕ.*РАЧУНАР.

*УЧИТЕЉ САСТАВЉА КРАТКЕ ПРИЧЕ,ЧИЈЕ СУ РАЗНЕ СЦЕНЕНАЦРТАНЕ НА КАРТОНЧИЋИМА.*ОН МОЖЕ ПОЋИ И ОД ДЕЦИ ПОЗНАТИХ ПРИЧА ИЛИ КЊИГА,А ИЛУСТРАЦИЈЕ ИСЕЋИ ИЗ КЊИГА.*ПРИЧЕ БЕЛЕЖИ НА РАЧУНАРУ ИЛИ МАГНЕТОФОНУ.*ИЛУСТРАЦИЈЕ ИЗМЕШАНО СТАВЉА У КАРТОНСКУ КУТИЈУ.*МОГУЋЕ ЈЕ ИЗВЕСТИ ОВУ АКТИВНОСТ И ПОЛАЗЕЋИ ОД ДОЖИВЉАЈА ИЛИ ПРИЧА КОЈЕ СУ ИЗМИСЛИЛА САМА ДЕЦА.

*АКО СУ ДЕЦА СТАРИЈА И ЗНАЈУ ДА КОРИСТЕ КАСЕТОФОН ИЛИ РАЧУНАР, ОНДА МОГУ И САМА ДА ИЗВЕДУ ОВУ АКТИВНОСТ.*АКО ТО НИЈЕ ТАКО,УЧИТЕЉ РАДИ СА ДЕЦОМ ПОДЕЉЕНОМ У МАЛЕ ГРУПЕ.

*УЧИТЕЉ ПРВО ПУСТИ ДЕЦИ ДА ЧУЈУ ЦЕЛУ ПРИЧУ,ПОСТИЧУЋИ ИХ ДА ВРЛО ПАЖЉИВО СЛУШАЈУ.*ПОНОВО ПУСТИ СНИМАК,АЛИ САДА ЗАУСТАВЉА ПОСЛЕ СВАКОГ ДЕЛА ПРИЧЕ.*ПОЗИВА ИХ ДА У КУТИЈИ ПОТРАЖЕ ИЛУСТРАЦИЈУ ИЛИ ИЛУСТРАЦИЈЕ КОЈЕ ПРИКАЗУЈУ ДОТИЧНУ ЛИЧНОСТ ИЛИ СЦЕНУ.*ДОК ДЕЦА ТРАЖЕ ИЛУСТРАЦИЈЕ,УЧИТЕЉ ИХ ПОЗИВА ДА ПРЕФОРМУЛИШУ ПРИЧУ,ДА ПОКУШАЈУ ДА ЈЕ ИСПРИЧАЈУ ТАКО ДА СЕ ИЗБЕГНУ ЗАБУНЕ И СВИМА ОМОГУЋИ ДА ПРОНАЂУ ТЕ ИСТЕ ИЛУСТРАЦИЈЕ.*КАДА ДЕЦА ПРОНАЂУ СВЕ ИЛУСТРАЦИЈЕ,УЧИТЕЉ ИМ ПРЕДЛАЖЕ ДА ПОНОВО СНИМЕ ЦЕЛУ ПРИЧУ ОНАКО КАКО СУ ЈЕ ОНА ПРЕФОРМУЛИСАЛА.

КРАЈ

*УЧИТЕЉ ПОЗИВА ДЕЦУ ДА ПРЕСЛУШАЈУ ОБЕ ВЕРЗИЈЕ ПРИЧЕ.*ОН РАСПРАВЉА СА ЊИМА О РАЗЛИКАМА И О РАЗЛОЗИМА ЗБОГ КОЈИХ ЈЕДНА ВЕРЗИЈА МОЖЕ БИТИ БОЉА ОД ДРУГЕ.*ОН ИСТИЧЕ РАЗЛИКЕ И СА ДЕЦОМ ТРАГА ЗА ПРАВИМ ЗАКЉУЧКОМ.