novica djuric - nevjerno srce

Књижевна задругаСрпског народног вијећа

Новица ЂурићНЕВЈЕРНО СРЦЕ

САВРЕМЕНА СРПСКА КЊИЖЕВНОСТУ ЦРНОЈ ГОРИ

БиблиотекаСАВРЕМЕНА ПОЕЗИЈА

Новица ЂурићНЕВЈЕРНО СРЦЕ

Издавач: Књижевна задруга Српског народног вијећа

За издавача: др Момчило Вуксановић

Уредник: Момир Војводић

Предговор: Милован Витезовић

Портрет аутора: мр Марина Радуловић, сликар

Припрема за штампу и насловна страна: Борис Шундић

Штампа: “АП Принт”, Подгорица

Тираж: 500

Новица Ђурић

НЕВЈЕРНО СРЦЕ

Подгорица2013.

СР ЧА НИ ЦЕ НО ВИ ЦЕ ЂУ РИ ЋА

Шта је жи вот, ако ни је љу бав?! Ве ли ка је љу бав кад је има. Тад је је ди на

исти ни та бај ка. Ако је и не ма, то је сан да ће је би ти. Tо

је пи та ње оп стан ка и жи во та и љу ба ви. За то је и љу бав ко ја се са ња ве ли ка, ако по ста не пе сма ко ја кип ти од искре но сти.

Но ви ца Ђу рић зна да без пот пу не искре-но сти не тре ба и не сме се пе ва ти о љу ба ви. То га је ру ко во ди ло у пе ва њу ове збир ке, чи-јим је стра на ма рас кри лио ду шу.

Љу бав је пи та ње по ста ња и оп ста ја ња све та. Ону реч ко јом по чи ње Би бли ја Ђу рић при ма ова ко: И би реч. И реч би љу бав. Она је мит о по ста њу све та, од вај ка да, од љу ба ви Ада ма и Еве, до љу ба ви ко је се да нас за по-чи њу. Сва ком искре ном и трај ном љу ба вљу се свет пре по чи ње. Са мо у све ту без љу ба-ви, ето апо ка лип се, што нас упу ћу је на то да сма ка све та не ће би ти.

Љу бав је при род на по ја ва у свим об ли ци-ма жи во та, као ни шта но во, а увек но во под сун-цем, под ко јим се за чи ње и ис по ља ва. Кад се она де ла, ви ше је има. И кад је се бич на, ве ли ка је оп шта ра дост.

Но ви ца Ђу рић пе ва љу бав по жи вот ним при ли ка ма. Вра ћа му се љу бав у за ви ча ју у свим ле по та ма и опа сно сти ма. Пе ва је у уз ле ту са пти ца ма. У шу ми ка да ри че са је ле ни ма. Пе ва над из во ром ко ји се пр во не да пи ти, а по сле пр-вог гу тља ја по ве ћа ва жеђ.

У ше зде се так пе са ма ис пе вао је пун пут љу-ба ви, од слут њи, су сре та, оства ре но сти ка да се уза јам но јед но дру гом да ју на чу ва ње. Нај зад, ка да се љу бав пре но си на по том ство. Пе сме су ис пе ва не и у ве за ном и у не ве за ном сти ху, о љу-ба ви ма ка ко не ве за ним, та ко и ве за ним рас пу-сним, или у скру пу ла ма.

Већ са мо ово пе ва ње ру ши не ке пе снич ке пред ра су де о пе ва њу о љу ба ви, на ро чи то оне ко-је ва же у сре ди ни у ко јој пе сник жи ви, во ли и пе ва. Ту се по де ла пе сни штва на епи ку и ли ри ку још увек зо ве ву ков ски – му шке и жен ске пје сме.

У пи сму ко јим ми је про сле дио овај ру ко-пис да ис пи шем сво је ути ске, Но ви ца Ђу рић се вај ка ка ко је на про сто ру срп ског је зи ка у Цр ној Го ри рет ко пе ва ње о љу ба ви.

Гор шта ци и де цу ми лу ју кри о ми це. Ме-ђу њи ма вла да по сло ви ца: „О же ни не ма пу но раз го во ра.” И нај ве ће љу ба ви рет ко јав но при-зна ју.

Из гле да да су пе сни ци гор штач ког по-ре кла ве о ма ода ни на сле ђу, ко ли ко по но сни, то ли ко сра ме жљи ви и кло не се пе ва њу ин ти-ме, као да љу бав ни у нај те жим му ка ма не би ода ли. Њи хов по нос је еп ски, а ли ри ком би от кри ли ме ку ду шу. Та кво при зна ње би им се чи ни ло раз го ли ћи ва њем.

Да кле, те шко је пе ва ти о љу ба ви та мо где је и у Ње го ше вом опу су скрај ну та пе сма Ноћ ску пља ви је ка.

Но ви ца Ђу рић се усу дио да кре не из ме ђу сна и ја ве. Ту хра брост он, ви ше као за хвал-ност, ма ње као из го вор, или не ка кву од бра ну, при пи су је ср цу. Све до чан ство те од ва жно сти је ова збир ка, ко ју на сло вом од ре ђу је.

Ср це је, по ње му, сим бол жи во та и је-мац љу ба ви, јер кад се чо век упи та: је сам ли жив – ср це је нео спор на јав ка, а кад по сум ња у љу бав, са мо га ср це од сум ње мо же од го во-ри ти.

За то су ове пе сме ис пе ва не по ср цу и у ви ду мир ног и са гла сног раз го во ра са ср цем, ко ји на мо мен те би ва и же шћи.

Су де ћи по на сло ву, Но ви ца Ђу рић не-што сво ме ср цу и пре ба цу је, као да се са мо да је че шће без ње го вог зна ња.

У не ким пе сма ма пе сник де лу је и за те-че но – „Кад но ве љу ба ви по га се зве зде”.

Но ви ца Ђу ри ћ је као но ви нар одан сло-бод ном пи са њу. Ако ве ру је те да је љу бав сло-бо да, а шта дру го мо же би ти, чи тај те и ове пе сме у ко ји ма се чу ва њем љу ба ви чу ва и ка-рак тер чо ве ка ко ји ми сли, пе ва и во ли.

Ми ло ван Ви те зо вић

АКО ВЈЕРУЈЕШДА ЈЕ ЉУБАВ СЛОБОДА,

ЧИТАЈ

ЉУБАВИПРЕПОЗНАЈ СЕ

ГОСПОДАРИЦЕ ОД ЖЕНЕЉубавипрепознај се, одазови,у свему обнови.

Погледај са литицекако ширим латице.

Крикни,нека се чујеснажније од олује.

Пошаљипчелу са цветадо нашег кревета.

Мирисепољима шири,што исцвета помири.

Радуј сеЉубави,Љубављу се јави.

Усникрај мене,господарице од жене.

ПЕСМИ ЋУ ТЕ РЕЋИНе љути мекако речи не би претварао у стреле,координатеи паљбу.

Не љути ме за оно што се не да рећијер је реч реченанајгласнија као неистина.

Не љути меда бришем постојањеи гледам стрелу од словакако ти топлу речзабада у неверно срце.

Не љути ме, можда у том баруту словазалута и пољубац,и останеш у несвести.

Не љути мејер ћеш поверовати

да и жешће могуи да сам то ја.

Не љути мепесми ћу те рећии остаћеш омраженау поезији.

ЗАКУНИ СЕ СЕБИ НА ВЕРНОСТАко ти будем потребану грудима и крвиако те примора срце потражи ме.

Ако ти очи залутајуи нестануу пространствабуду и тужнене плачи.

Будеш ли уморнаод узалудностипромени речне одустај.

Провериу страху да не преноћишнемир је издао човекапреселио се у невидео.

То што глава хоће нек’ буде тајназакуни сесеби на верност.

Плаши се тишинеи туђе бригене издај никадапријатеља, чувај.

Буду ли те питалићути, ти једина знашда сам заспаоу Христовом загрљају.

ВРАТИ МИ ОНОВрати ми оно моје добаливаде цветне и миришљавесламку забодену у облак.

Врати ми опанкеи ледену речицу испод моје Широке њивеи рибицу под каменом сморену.

Врати ми трешњеи гркаче и ранкенапукла ребра дечакаи крвава колена невештог берача.

Врати ми лук и стрелуда поново гађаму расцветалу крушкуи уплашим птицу.

Врати ми трошне плотовемалено стадо и звонаи ону радостзаласка сунца.

Врати ми прашњаву џадуи пролазнике и караванеи крушку високу и недостижнуи џању небраницу.

Врати ми торбу плетенуи онај лонац млекавунене рукавице и капуљачуи мећаве и сметове.

Врати ми и оно ињетрави, воћњаку, шумишалу и капици мојојда удахнем поново.

Врати ми јутро, птице мојеврапца, крешталицу, кукавицуи лешник незрелии моје незнање.

Врати ми и Оно,знаш већ шта.

НАД РЕКОМ ПЛАЧСве некако могу да решим -страх, ватру, тегобе...пошаљем их небу и оду,једино ме страх од помамне воде.

Бљесак светлости подно вирамами ме да будем пенаи нестанем у брзацима.

Бар да сам стенашто реци пркоси,изломи у брзицеи промени ток.

Реци се увек враћајусве покрадене капис листа,с небесаи из наших очију.

Не дај да плачем над рекомможда ме таласи свладајуи будем водоток.

Молим због скривених риба,прећутаних речии мојих стрепњи,не остављај ме никадауморног покрај реке.

БЕСКРАЈ БЕЗ СЕНКЕЗаспала моја драгауплакана,заљубљена,верује.

Доћи ће, макар у сну,као вукжељан плена.

Чекала моја драгабез речи човекаа дочекала звер.

Задугоне јавља се,под вучјом кожомпрепознах је.

Моја драга,- болан стиху песми,у бескрају без сенке.

ВЈЕРОВАТИ У ЧУДАљубав је одиста важнада би од година градили бедемелук и стријелупраћкуобликовали каменчићеи тако љубав претварали у ствар

ствари сумимо наше вољепостајале љубав

људи вјерујушто руком додирујуа вјеровати у љубавје и вјеровати у чуда

љубав је невидљиваневидљив је и бог

љубав и будућност варлљиве сунепредвидљивеако се догоди чудодогодиће нам се и љубавхоће ли то поновобити свакодневница

МОЖДА ПРОЦВЕТАМУ ТВОМ ЗАГРЉАЈУСнег је, љубави мојапрекрио стазе и плотинезбуњен пред старосткуда у ове године.

Много је тога у грудима и крвинисам знао како сечовек у човеку мрви.

Уморне ноге би на путувек у твом загрљајукако је човеку тешкомртав си а не знају.

Ево ми глава незборневидљив вез твојих речито што немо изговарашвише боли него лечи.

Пахуље беле знајукаква их немоћ чеканисам ни од челикапа да пртим довека.

Снег је затрпао обрвеја грејао мрзлицеда повратим сјај окуи отопио твоје трепавице.

Љубави видиш ли, ево ме бео пахуљом завејан у завичају окопни ли можда изнова процеветам у твом загрљају.

ВОДИ МЕ У ЉУБАВСакриј уснама ту речда је не изговоре,да се не ода.

Говориљубав, љубав, љубав.

У име љубавићутњомдозови ме.

Топло и нежнољубав говори.

Молим те,загрли ме.

ЈАВИ МИ ДА САМ ЖИВЈави ми да сам живи да осећаш мој дахсрце моје да чујеши то ми јави.

Јави ми да сам живи да ме често виђашливадом, покрај рекеи то ми јави.

Јави ми да сам живкако говорим судбинуи да ме сањаши то ми јави.

Јави ми да сам живи како летим небесимаи грлим звездеи то ми јави.

Јави ми да сам живи да пишем песмеи читам твоје писмои то ми јави.

Јави ми да сам живмеђу децоми да грејем рану као речи и то ми јави.

Јави ми да сам живу мајчином загрљајугде болујем тугу и то ми јави.

Јави ми да сам живу њеном оку и свитањуи да нисам заплакаои то ми јави.

Јави ми да сам живу свакој њеној сузиу њеним патњама и надамаи то ми јави.

Јави ми да сам живда она види птицу у летуи мраве како плетуи то ми јави.

Јави ми да сам живто она кришом плачепрепознајем њене сузеуморне и крвавејецај и уздахејесам ли ја живили сам давно умро то ми јави.

ИЗМИШЉАЊЕ ЉУБАВИ

ЗАСПАЛО СРЦЕСрце је то,куцајотвориће се.

Божић јеподарићеоткуцаје.

Куцај,можда је заспало,срце слатко

СТРАХ ОД СЛИЧНОСТИпостојиружа(која не цвјета)

када су њене бодљеу мениразумијемо се

у моме говоруотвара се

и кад се ње одричемто је моја највећа њежност

процвјетале бии њене очида није страхаод сличности

ЈЕ ЛИ ИКАДАучини нам сепонекадда смо се вољели

измишљали смопоља и доба

птице сутражиле нашу празнинуи у летуосјећале милост

варкакојој никоне одолијева

је ли икадаљубав била

МОЈ КОНАКпусти птицукроз моје ријечинека је додирне топлина

заведи јекроз шумуда се осјетисигурније

покажи јој пољаса сплетом змија у биљупокажи јојмој конак

УМАЛОмудрост је нашасачувала тајнуда постојимо

то што нико не знада смо живидоказ је неизрецивог

одјециумало намне откришетраг

ДВИЈЕ НЕСРЕЋЕу далеким предјелимамећу водамакако те наћии препознати

осјећамда су људинеизбјежни

не носидвије несреће

обећајда нећешоткопчавати кошуљуи одлазити

КАМЕЊЕ НАМА СЛИЧНОо чемуда причамопокрај ријеке

ћутимоа клобуцисе отварају

дуго тражимокамењенама слично

ријеком пролазеи у нама оживљавајулед и ватру

пробудише ми крв дивље траве

ријеком селомеријечивеће од таласа

САВИТАКне стигох да свратим моју птицу

видим јељуби наше неспоразумеи полијеће

ја и онаимамо ново имеи неслућени савитак

у мракуу страху истина први пут личи на љепоту

ЗМИЈАнеке ријечикао послије сјечеслијећу

у тијелу смоу соби

ћуткеу страхупрепознајем очизмије што вреба

ДОБА ЈЕ СМРТИнадмудривали смо се о зачетом

све је било ништавније од смрти

како су људи себични када умиру

на твоме је креветудио минулог

на јастукуни студен

на уснама ријечи остају прећутане

доба је смрти

У МОЛИТВИДАРУЈЕ ЉУБАВ

МИЛОСНА ЋУТЊА

Откривена бригом утопљена у молитви, ти знаш зашто.

Осећам твој дахвидим излећу честице неизговорене речи,како уздишеш страхи шкрипиш зубима.

Покриваш косомневиност као маглуне видиш лицене признајеш уснешто љубе.

Спаваш и сањаш,будиш загрљај,руке милују грех,ћутиш милоснои нежно жубориш,и знаш да сам ја.

Ноћу дозивашдању говориш:Не јављај се!Не јављај се!

ПОМИСЛИХ И ОДАХ СЕНоћас сам хтео да ти пишем ал’ одао бих тајну.

Потом нехотицепомислихи одах се.

Као лака реч,као заклетва на снежнику, као тајна код небрата.

Ноћас сам био слабићомакло ми се,као последња речпред смрт.

Јутрос остах без карактераи устах го.

ДОК САЊАМ ТРЕБА МИ СВЕДОК 1Не спавај док ја сањам,треба ми сведок.

Сањам како силазим с лишћаи у крошњи векова угашен без капи росеболујем жеђ.

Несвест је несаница,померање помрачине,звезда падалицау пукотинама нашег хаоса.

Небо певакао први девојачки пољубац;пева јутро у шумии лелекач на прво јутро.

Радо бих опет заспао,но ме страх сна.

ДОК САЊАМ ТРЕБА МИ СВЕДОК 2(и није сан)

Не спавај док ја сањам,треба ми сведок.

Сањам како силазим с лишћаи у крошњи векова угашен без капи росеболујем жеђ.

Несвест је несаницапомерање помрачинезвезда падалицау нашем хаосу.

Небо певакао први девојачки пољубацпева јутро у шумии лелекач на прво јутро.

У дну капи би изворније се дао пити,ни у снуни на јави.

То више и није сан.

ЦВЕТАЊЕИспуцале усненису се помицаленити радовале.

Није рађалокасно цветањескамењено.

Светлост и тамапре дођу и мину него немани и погани.

Ледене усне проговарају -Човек је тамновање и заблуда.

БЕСМРТНИ ПЕВАЧЉубав је јединибесмртни певач.

И реч је бесмртнакада човекдарује љубав.

Поклањам вамсве речи љубави -од јучеза данасза сутразанавек.

ЦВЕТ МИ ПОКЛОНИПоклони ми цветшто трајеи на тебе мирише.

Нећу било који,онај белиса оне дивљакенеоплођенемиришљаве

ПРСТИ, ДОДИРИКажем,увек кажем -Руке су кривеза Овоне и за Оно од пређе.

Шта су то хтеле,шта су тражиле,где су то биле,чему стремиле.

Прсте миришембеше то миришљаво. Мекани супрсти влажни, знам...

Она је то.

ПОКРАЈ РЕКЕ БУДНАГрех јеи реч на туђе телооне ноћипала је на њена колена.

Још увек је тамопокрај реке будначека тамузна да не сме а веруједа може.

БЕЗНАЂЕ, БЕЗРЕЧЈЕВидиш ли без главелутам,ни теби не стигохни себи вратих.

Руке су уморнераширене.

Самнестах у тренукада схватих да сам ти неко.

Роса на мом прстукао нехатразједа део по део.

Да залечимне да сенадању, праштању,молбама ни кајању.

Како да је излечим,чиме?

Једна реч:Праштам.

И нема наде.И нема речи.

У НЕВИДУ ПОЉУБАЦА

ТРАЖИМО СЕи бићемо самци

само нас мисао веже ко даљину ријека

УВИЈЕКслушамо јутраплаве птице док ноћ чека у мени

крени

негдје изван себенепрегледнажедна

НОЋАС ТЕ ТРАЖИМтражим те тај бол признајем

У НЕВРИЈЕМЕосјетих одлазак птица

у мојим пољима у незгодно вријемеу невријеметребаш ми

ни погледомни ћутањемничимда те пробудим

за смрт немам времена

А ИМАЛА ЈЕ ИМЕимала је имеа била је ћутњау живот ми ушла тишина

БАЛЕРИНАшумом игра балерина

кренеш лика свјетлостистигнеш ли икада тамо

који је то кораккојим ступамо у таму

ДА ВИДИШсачекај листањеда видиш шта је шумада видиш шта је шум

хоће ли твоје руке прећи ко сан

на пут као јелен

јутро са листа ти остављам

ШТО НАС НАПРАЗНО ГРЛИпостоји тишинаруке и душе

постоји тишинатихостикада нас нема

што наснапразно грлиније ли и тотишина

ЗАЂИ У ШУМУзађи у шумушума је без доброг другатајанствена

вјеруј себи као шуми можда ће твоје Име постати једном голема круна у њој

зато не ћутизађи дубоко дубљетамо је твоје Име

ИКОНАусидрићу сунце икономноћ пред њом ноћи нема ријечи овдје једино значе све нас мимоиђе а она вјерна

сачувана тамом ко добром ријечју у души пјесника скрива са њених усана капље исконвјековима замрзле очи а снива

твој осмијех нијем не процветавана руке гране ти птицаикона још у мени живија имам очи а она без лица

ЋУТКЕ ОБЉУБЉЕНИ

УСНА МЕ ДОТАКЛАусна ме дотакла

жедан на путиште јеленжедан покрај воде

усна ме дотакла

у мене залутајчекај залуталу звијездуубери из душе цвијет за чекање

путујем јутросса небом росом за тобом

усна ме дотакла

вријеме је за размишљањесвиће зора

СВУД ТЕ ИМАкада кренеш низ ријеку преко моста кад прелазиш вода куне

мораћу повјерити се

свугдје те има и у гори и у болу и у бору

опет у снучујем птицу твога гласа –ја путник изван свога

НИ ЉУДИ НИ ЉУБАВне слијећи на око могу да трепнем

једна крв ослобађа се у мени

ожиљак од ланаца не запуштам

хтио бих да говорим да кренем

не препознају ми рану ни људи ни љубав

БАР МЕ НЕГДЈЕ ЧУВАЈнад бреговима осјећам зору

проћи ћејутро плаве птице

у неком невиду хладни су дани

глас занијемио камен се одзива моје су ријечи тек додири

бар ме негдје чувај

УМЈЕСТО КУЋЕна овом је путупроклета птицакоја те довеладо мојих рушевина

по мјесечини излазиштражећи прагкојега знашодавно нема

док надлијећеш и вребашопрезна будијер змија садакућу чува

ПРОМИЈЕНИМО САТако смо закаснилибацимо каменили промијенимо сат

порицала си да понориимају велике стопе

потом смосумњали у сат

на крајупаучином смо разапињалихиљаде ликоваи ћутке их помињали

ТУ ГДЈЕ СМО СТАЛИХоћу да те грудима повјерими из вртлога самоће светлости помолим.

Ту гдје смо сталинема наде.

У вртлогу самоћесве нам је скрито.

Ја не спавам,ја те дозивамда се вратиш,пре него изговоримсудбину.

Причам ти, наговарам на додире,на бол,да имаш чему да се вратиш.

Видиш ли, љубавиу борама и венамаумор ми дрема.

Буди тудок седими радуј севоли.

Ако се сјетишпомилуј ме.

УГАСИ ЖЕЂ НЕВЕРНОМ СРЦУМиловањему загрљајуу сјећањуу преварипотражи ме.

Проверијесам ли она сенка покрај старог храста.

Проспи драгуљепре него шапнешда ме волиш.

Не говоријер нећу вероватида твоје рукепоклањају воће.

И када су горкипрећути,камену се повери,ту нека остане.

Причај, разгласида сам сишао с ума,поцепај књиге,та неверна слова.

Погази травчице,растерај птице,угаси жеђ неверном срцу.

ОПРОСТИ ДРАГАКао у сећањуварам себе,силазим на реку,река те носи.

Молим обаледа те спрече,зауставе.

Пресеци матицу,обале се дотакникао миловања.

Узми ме за руку,прошетај кроз воћњак,постиди славуја,певај.

Нек чује завичајпесму љубави,нек нас се сећа.

Опрости драга,опрости,верова у љубав,а има мене.

ПИШИ МИ, ЉУБАВИПиши ми, пиши љубави,нека те рука води,срце нек проговори,па крик ублажи,улепшај,нека буде све лепо реченода се не замери словимаи љубави буде допадљиво.

Не троши мастилонек буде без адресе,где год да стигнебиће радости.

Само пишинек се и ја надам,да и ја очекујем,можда поштари осетеда је за мене.

Отворио сам прозореврата, уклонио браве,чека се надада сврати.

Нека онај бркати делијау плавој униформи зазвони и викне:„Има ли те!“

Да полетим руке испружим,и прегршт пољубацапривијем.

ЗВАЛА СЕ ЉУБАВ

РЕЧИ У ТАЈНАМА СВЕТЛЕКћерки Милици

Да речи тајнама светлесхватићеш кад не будеш дете.

Куда те псине гонетуда су прошле колоне.

Тужбе ти увек стигнукад небригу уздигну.

Хули ће на те као зверињихова немоћ је у невери.

Не иди на њихове стазетамо би хтели да те згазе.

Има збора нема речинеко хода и када клечи.

Тебе је љубав родилалети на својим крилима.

ЈЕДИНА ЉУБАВИ, НЕПОДНОШЉИВАРазлози више нису важнини гресини сновини сенкејош дишем за твоје речиза тебе.

Она је разлог мог постојањакад отворим очиОна је.

Једина верапоследња надаОна јеи радости суза.

Она је кривашто имам срце и дишемпевамвичем

да сам радостани лудОна је ...

Поново када пожелим да ме немаопет Она.

Једина љубав -Милица моја,не да се сноситини трпетиа да нисам жив.

ДОК ЈЕ САЗВЕЖЂЕНА БОЖЈИМ ПЛЕЋИМАСпавај анђеле,моји снови,надо моја,Милице.

Безбрижно сањајкако небомзвезде трепереи чувају твоје детињство.

Небо је на крилима и ти си у његовом загрљају.

Дочекуј јутраочима што видеБожје плаветнило.

Радуј се како би у радости дочекивалатуђе немаштине.

Не скривај тугу, то те Он искушава.

Никада не плачи,ти кидаш срце уместо суза .

Спавај, утехо моја,ништа не може да се догодидок је сазвежђе на Божјим плећимаа ја његов слуга.

БОС ПО РЕЧИМА1.Ходамбос по речимаи шаптимписмо.

Можда чека моје писмо.

Пусти да ти напишем писмобез сузабез тугемолби,сажаљења,много речи,искрено, да разумешкако је бити Јаи да у свемуостанеш Ти.

Знам, то је тешкои реч је тешкаи поглед замараи рука малаксакада ти отац пише.

Ни снагени речити допишиколико је довољно за твоју срећуза мој мира да је Богу драго.Толико можеш.

Ја више морами да не могуко то верујеа коме да верујешако не мени.

2.Јави се, сине,јави,нежности никада много да отац сањакако се насмејана будиши береш кришом ружепокрај прозора.

Срце моје од срца излечисве наде,

патње,ноћи непреспаванеи сузу ако се искраденевидљивом учини.

Ублажијаук кад се отмеублажинек нико не чујеможда рана заболи.

Ако неко о мени питареци му све речибез стида,зазора, оклевања.

Ако се нешто и чујето ласте пролећугнезду се вратеи опет одлете.

Више не спавам,на тамуноћ прислањами тако сањам:Заспао само твоју љубав ослоњен

сузом твојом умивенмртав у наручју твом.

То што у мени горинек изгории нек се наново роди.

3.Ћутишосећам, дишеш поновона мојим грудиманемирна бебататино Гебалонесташно и пркосноузвраћаш.

Мисао је трен самопокрет немирапобеда речипораз разума.

Љубав ли тонејав, пркос, бесЉубав лисамоћа, тишина, ћутњаповратак, одлазак.

Тражиш разлогеоправдањанесмотреностизабораватајне.

Узалуд јављахузалуд дозивахкако сам живда сам усниовода ме носиПлашницастрашницаврти, вртиподно Широке њиве.

И, не би те,Милице.

УЗАЛУД ЈЕ ШАЉЕМ У ШЕТЊУМилици Јауковић

1.Куд год да кренем,њен ликпрати ме.

У песму ми,то хоћу да напишемал’ не могу.

Свугде је -у липама,међу сузама,крстари мојим борама.

Она је уморна од немоћи,заборава,да постоје пролећа,да она постоји.

2.Празнинени гласом, ни погледом,

ничим да је развеселенебески свеци.

Кад би моглада се наљути,погледом прекори,тражи мало воде(што ако је жедна)а ја ту.

Дани пролазегодине,а она у мени расте,боли,боли.

Како објаснитињен крик уместо речи

3.Кад би зашлабар једна моја речу њену главу,кад би...

Кад би моглада пружи руке,

једном да каже...мама, волим те.

Да будем мртав –то бих опростио себи,само да кажебраћои вас волим

4.Тражим јеу сузама,зебњи,јауку,нигде је.

Нестала у њен свет,у тишину...

Узалудно је шаљему поља,међу девојчице и дечаке,узалудно покушавам.

5.Тражим местау која одлута,

и размишља,и тамо остане.

Тражим тај свету ком се разговара,и договара без гласа.

Шта је терада крикне,јаукне,чему се смешинасмеје ли се икада.

Осећа ли да је грле,љубе,мазе,памти ли дојке и мирис млека?

6.Кад би могао да је вратиму глас,у песму,у игру,међу безбрижну децу.

Ево ме, Боже,клечим и молим,за радост на њеном лицуза загрљај,за речи прећутане...

Хоћеш ли јој, Боже,шапутати ове стиховекада заспе да снивакако смо је волели.

ИЗДРЖИ СРЦЕИздржи срце, издржи, до тебе ми је сталокао да не постојиш,то није тако мало.

Издржи, молим те за коју реч нежнузагреј ме поновоко пахуљу снежну.

Издржи срце, издржи,другима то није важно,у тако мало крвистолећима живим снажно.

Зоре дочекујмо будни,будимо животу слуге,срце, постојбино бола,нема, нема ти, друге.

Издржи срце, идемо даље,знам траву која лечиједнако звер и човекпред њом у болу клечи.

Нећемо рушити плотине,ни кућу што мрави граде,издржи срце, чека нас много страдања и наде.

Издржи срце, откуцавајљубав, тренутке ретке,додирни мајку, сестре,Милицу, брата и претке.

Памти ли Дријенак сузеда ли ће звери да нас се сете?Прошетај, срце, ливадамакао некада дете.

Све близу је и далеко,ми тек крећемо зорни,издржи срце, пригрли ме кренимо за Русију орни.

ИЗВАН ЗАВИЧАЈАјош коракда се вратимогњиштуљековитој трави

у даљиније слутимбез видаи гласа

тражећи менеможда и онанегдјеизван завичајаспава

xоће ли сачекатида је минем

КАД НОВЕ ЉУБАВИПОГАСЕ ЗВЕЗДЕСмрт је, драга моја, у честицама које слећу неопаженона наше слепило.

Смрт звони на изворууморном чобанинудок снева бела стадаи румене образе чобанице.

Смрт је на смрт не мислитидок су кошеви препуни житаи воденичко коло докломиш уместо погаче.

Смрт је варкакада верујешда се на месечиникао на сунцу грејеш.

Смрт је ако поверујешда си заспаои сневаш како се поново насмејан будиш.

Смрт је, драга моја,кад престану сновии нове љубавипогасе звезде.

МОЖДА ПРОЦВЕТАМУ ТВОМ ЗАГРЉАЈУСнег је, љубави мојапрекрио стазе и плотинезбуњен пред старосткуда у ове године.

Много је тога у грудима и крвинисам знао како сечовек у човеку мрви.

Уморне ноге би на путувек у твом загрљајукако је човеку тешкомртав си а не знају.

Ево ми глава незборневидљив вез твојих речито што немо изговарашвише боли него лечи.

Пахуље беле знајукаква их немоћ чеканисам ни од челикапа да пртим довека.

Снег је затрпао обрведок грејах модре мрзлицеда повратим сјај окуи отопим твоје трепавице.

Љубави видиш ли, ево ме бео пахуљом завејан у завичају окопни ли можда изнова процеветам у твом загрљају.

И НИЈЕ ЛОШЕ УМРЕТИУмрети међу травамазатрпан цветом, поленом,пчелом и росомкао мајчином дојкоми није лоше умрети.

Умрети насмејанмеђу травкелековите, миришљавеу откосу хајдучке травеи није лоше умрети.

Умрети загледан у шуме и пашњакепланинске врховеорла под облакоми није лоше умрети.

Умрети док слушашкако се деца веселеи мајке зорне подајају младикеи није лоше умрети.

Умрети док зренуплодови у воћњакуи птице радосно зорена прозор у свитање и није лоше умрети.

Умрети док се деца добром даривајузажињу свеће за славетамјаном и хлебом миришуи није лоше умрети.

Умрети док волишдок те деца волеи ниси сирочедок можеш добром дариватизлатити, праштати и вероватии сузу братску не видетии није лоше умрети.

ТРУБАЧЕ, МОЛИМКада ме обузме самоћатуга у срцу и немоћ у рукамакада ме изда срцето хоћу да се чује.

Памти, трубаће молимгромко, громкобез паузе и прекора.

На све стране светада се чуједа човек није рођен само рађањемвећ и умирањем па нека се чуједа сам се родио.

Нема гужве, ни плачакао на мајчином порођају,само жене нека буду,само жене које су ме волеле.

Само жене које су ме волеленека ме оките сећања, молим, и неверне женске погледе.

Еј, нема замеркени ружних речи,о покојнику све најбољеВи Срби који пљујете увекпо Богу и Човеку.

Трубаче, молим!

БИЉЕ ШКА О ПИ СЦУ

Но ви ца Ђу рић, ро ђен 1956. го ди не у Ко ла ши ну.

Об ја вио јеКњиге пје са ма: Тра гом жи во та (1973.)Уза луд на вра та (1980.)Др во у та ми (1986.) Страх од слич но сти (1986.) и дру го из да ње (1987.)Кућ ни там ни чар (1990.) Бож ја дје ца (1996.) Ја ви ми да сам жив (2009.) за ко ју је 2010. го ди не

до био на гра ду „Злат но пе ро Ру си је 2010. го ди не“, и Ми ли ца сло ва ри ца (1999.) књи га по е зи је за дје цу

Књи ге про зе:Све тлост и сен ке под Лов ће ном (2008.)Де сан ка Мак си мо вић - Же на ко ја је са мо во ле ла

(2008.)Са ви ним сто па ма Ле леј ском Го ром (2011.) за ко ју

је 2012. го ди не до био Унирексову на гра ду за прозу „Душан Костић“.

При ре дио књи ге:Ву ко – Мит ко ји се сам уз ди гао (2008.), књи га о

Ву ка ши ну Ву ку Вук че ви ћу, Од обе ћа ња до ис пу ње ња (2010.)

Књи ге ин тер вјуа:Мој раз го вор с њи ма (1990.)Невјерно срце је ње го ва петнаеста књи га. За сту пљен је у не ко ли ко ан то ло ги ја.Пре во ђен на ита ли јан ски, ру ски, бу гар ски и ма ке-

дон ски је зик.До бит ник је не ко ли ко на гра да за књи жев ни и но-

ви нар ски рад.Жи ви у Под го ри ци, но ви нар је „По ли ти ке“.

САДРЖАЈ

Срчанице Новице Ђурића .................................................. 5

ЉУБАВИ ПРЕПОЗНАЈ СЕ ....................................................11Господарице од жене ........................................................ 13Песми ћу те рећи ............................................................... 15Закуни се себи на верност ................................................ 17Врати ми оно ......................................................................19Над реком плач ..................................................................21Бескрај без сенке .............................................................. 23Вјеровати у чуда ................................................................ 24Можда процветам у твом загрљају ................................ 25Води ме у љубав ................................................................ 27Јави ми да сам жив ........................................................... 28

ИЗМИШЉАЊЕ ЉУБАВИ ................................................... 31Заспало срце ..................................................................... 33Страх од сличности .......................................................... 34Је ли икада ......................................................................... 35Мој конак ........................................................................... 36Умало .................................................................................. 37Двије несреће .................................................................... 38Камење нама слично........................................................ 39

Савитак ..............................................................................40Змија ....................................................................................41Доба је смрти .................................................................... 42

У МОЛИТВИ ДАРУЈЕ ЉУБАВ ........................................... 43Милосна ћутња ................................................................. 45Помислих и одах се .......................................................... 47Док сањам треба ми сведок 1 ..........................................48Док сањам треба ми сведок 2..........................................49Цветање ............................................................................. 50Бесмртни певач .................................................................51Цвет ми поклони .............................................................. 52Прсти, додири .................................................................. 53Покрај реке будна ............................................................. 54Безнађе, безречје .............................................................. 55

У НЕВИДУ ПОЉУБАЦА ..................................................... 57Тражимо се ........................................................................ 59Увијек .................................................................................60Ноћас те тражим ...............................................................61У невријеме ....................................................................... 62А имала је име ................................................................... 63Балерина ............................................................................64Да видиш ........................................................................... 65Што нас напразно грли ...................................................66Зађи у шуму ....................................................................... 67Икона .................................................................................68

ЋУТКЕ ОБЉУБЉЕНИ ........................................................69Усна ме дотакла .................................................................71Свуд те има ........................................................................ 72Ни људи ни љубав ............................................................ 73Бар ме негдје чувај ............................................................ 74Умјесто куће ...................................................................... 75Промијенимо сат .............................................................. 76Ту гдје смо стали ............................................................... 77Угаси жеђ неверном срцу ................................................ 79Опрости драга ...................................................................81Пиши ми, љубави ............................................................. 82

ЗВАЛА СЕ ЉУБАВ ............................................................... 85Речи у тајнама светле ....................................................... 87Једина љубави, неподношљива ......................................88Док је сазвежђе на Божјим плећима..............................90Бос по речима ................................................................... 92Узалуд је шаљем у шетњу................................................. 97Издржи срце .................................................................... 102Изван завичаја .................................................................104Кад нове љубави погасе звезде ...................................... 105Можда процветам у твом загрљају ...............................107И није лоше умрети ........................................................109Трубаче, молим ................................................................. 111

Биљешка о писцу .................................................................113

CIP - Каталогизација у публикацијиЦентрална народна библиотека Црне Горе, Цетиње

ISBN 978-9940-27-056-8COBISS.CG-ID 22124560

Књига је штампана уз подршкуМинистарства културе Црне Горе

ISBN 978-9940-27-056-8

novica djuric - nevjerno srce

Documents

sociologija maksa vebera-mihajlo djuric

drago djuric

pesnik strasne medje - novica petkovic.pdf

novica petkovic - ogledi iz srpske poetike

novica milic - od znaka do smisla

i djuric eng_budva_sept2013

dva srpska romana novica petkovic(1)

tranzistorski prijemnici branislav djuric 1984

kondan & djuric

radivoje djuric doc etf

novica milic-moderno shvatanje knjizevnosti

novica filipovic maturski rad

ljubodrag djuric

nemanja djuric-albert camus

lokalna novica je kraljica

ivan djuric 1

novica tadić

major dangic veljko djuric

ana djuric cirkveni -vitamini zdravlja.pdf

vojvoda djujic veljko djuric