људске побуде за филозофско истраживање

Људске побуде за филозофско истраживање

Изворе филозофије треба разликовати од временског почетка филозофије.

Филозофија настаје из доколице али које су побуде које човека нагоне на филозофска питања?

Већ су Платон и Аристотел запазили да се филозофија јавља са чуђењем.

Знатижеља је, тврди Аристотел, подстакла прве мислиоце на филозофско посматрање живота.

Сваки се човек у почетку чуди да су ствари оно што јесу.

Савремени филозоф Блох каже да са чуђењем још и данас почиње оно што је у нама најбоље.

Деца питају "зашто је нешто" а не "ништа"? Њима је природно да тако питају, али је и код њих такво стање краткотрајно.

Касније оно постаје све ређе, па је зато смешније и драгоценије.

Осим чуђења савремени немачки филозоф Јасперс наводи још два мотива филозофије.

Као извор филозофских питања јавља се сумња и стална потресеност, страх људског бића.

Из чуђења произилази питање и сазнање, из сумње у оно сазнато произилази критичко преиспитивање и извесност, а из потресености, из страха човека и свести о својој изгубљености произилази питање о себи самом.

Извор филозофирања налази се у Извор филозофирања налази се у чуђењу, у сумњи, у свести о чуђењу, у сумњи, у свести о изгубљеностиизгубљености.

Чуђење, сумња и потресеност не исцрпљују оно што нас покреће у филозофирању.

Њихов услов је права комуникација у којој се по Јасперсу, постиже сврха филозофије.

Комуникација значи повезивање и истинско разумевање људи међу собом.

Зато свака филозофија и тежи да буде саопштена, да буде саслушана.

Самостални извор филозофског мишљења савременог човека коначно је и свакодневни живот човека у научно-технички организованом свету.

Постоје различити нефилозофски начини приступа свету, нпр. уметност и религија.

Свако је суочен са својим судбинским положајем у свету, али га свако не мора разумети и тумачити филозофски.

Ипак макар једном у животу, макар и против своје воље, човек се нађе суочен са својим судбинским положајем у свету, тражећи одговор на прва и последња питања: Одакле, Где и Чему?

Нико та питања не може мимоићи, па ако их потискује или одлаже да се суочи са њима, она га прогоне као судбина која сваког сустиже ма како узмицао и камо се год скривао.

Никола Абањано сматра да филозофија извире из суштине човековог бића, а та суштина је коначност и ограниченост.

Зато је филозофија блиска свим људима и занима све људе.

Филозофија није привилегија филозофа

она је задатак човека с обзиром на његово ограничено стање као човека.

Али се тај задатак не мора нужно остварити једино у филозофији,

он се може остварити и у вери, у деловању или у уметности.

ФИЛОЗОФИЈА ЗНАЧИ - БИТИ НА ПУТУ ЊЕНА СУ ПИТАЊА БИТНИЈА ОД ЊЕНИХ

ОДГОВОРА СВАКИ СЕ ОДГОВОР ПОНОВО

ПРЕТВАРА У НОВО ПИТАЊЕ.