Ходати, трчати, летети | Сабрина Рондинели

Post on 25-Mar-2016

240 Views

Category:

Documents

0 Downloads

Preview:

Click to see full reader

DESCRIPTION

Асји све добро стоји: гардероба, шминка, цигарета у руци. Она има четрнаест година и с другарицама се најбоље проводи у тржним центрима. Све јој је забава, чак и кад украде нешто од шминке или неку крпицу која јој се допадне. Код куће је ионако суморно и депресивно, тешко излази на крај с мајком и нико заправо не зна колико пати за оцем кога никад није видела. У школи Асја малтретира другарицу из разреда Марију. Насиље прераста у инцидент у који се затим укључују одрасли и постављају нова правила понашања, а Асја добија шансу да упозна праву љубав, пронађе оца

TRANSCRIPT

Едиција ТРАНЗИТ

Младо створење које данас чита књигу носи ту књигу са собом у будућност – она га обликује, утиче на њега, оно учи из ње, памти је, чува је у себи. То је нешто што се дешава само књигама за младе – и због тога су оне толико важне. Могло би се чак рећи – важније од књига за одрасле.

Соња Хартнет, аустралијска списатељица и добитница награде Астрид Линдгрен за 2008. годину

Eдиција ТРАНЗИТ

Са италијанског превела Ве сна Мо ста ри ца

Са бри на Рон ди не ли

Хо да ти, тр ча ти, ле те ти

За хва љу јем Ко ра ду Ла пу за ти, Лу и ђи ни Да го сти но, Ли ли Ла ми че ла,

Те ре зи Чи мо, Ол ги Мо ре ти, Су зи Ча ља, Ен ри ку Ауде ни ну, Ро бер ту Ка по ци ју,

Са бри ни Ви ња, Гра ци ји Па у та со, Ан дреи Па скви но, Сил ви ји Кјар ле,

Мар ку По ли ме ну и свим де вој ка ма и мла ди ћи ма ко ји су

про чи та ли мој ру ко пис

Мо јој мај ци, за све што ни сам ус пе ла да јој ка жем

Пр ви део

ХО ДА ТИ

11

УВОД

За у ста ви ли су се пред ма лим ки о ском на ули ци. Сла до ле џи ја их је до че као ве се ло, с ка ши ком за сла до лед у ру ци.

– Он да, де цо, шта же ли те?– Њој кор нет с ку глом ли му на, ме ни ја го ду и чо-

ко ла ду.– Али ја пла ћам! – ка за ла је де вој чи ца.– Не до ла зи у об зир! Ја пла ћам! – бу нио се де чак.– Мој је ро ђен дан, да кле, ја тре ба да пла тим! –

ин си сти ра ла је она.Сла до ле џи ја се до бро ду шно уме ша: – Да нас је сла до лед џа бе! Ето, не ма по тре бе да

се пре пи ре те. Мно го сре ће! А ко ли ко го ди на пу-ниш?

– Пет на ест! – по но сно од го во ри де вој чи ца.Чо век но стал гич но по гле да к не бу. – Пет на ест го ди на… Ко је ле по до ба…– За ви си од тач ке гле ди шта – од го во ри она ли-

жу ћи свој сла до лед.

Де вој чи ца и де чак се до ше на клу пу у сен ци раз-гра на тог др ве та. Се до ше јед но на спрам дру гог, пре кр ште них но гу.

ОН: Ко ју игру игра мо да нас?ОНА: Игру исти не.ОН: OK. Ко по чи ње?

12

ОНА: Јед ном сам ти ре кла да ћу ти јед ног да на ис при ча ти сво ју при чу. Се ћаш ли се?

ОН: На рав но да се се ћам. И ре као сам ти да ћу те тог да на ра до са слу ша ти.

ОНА: И ти си у тој при чи.ОН: Ја? Он да де фи ни тив но мо раш да ми је ис-

при чаш, стра шно сам ра до знао…ОНА: До бро… Али … не знам ода кле да поч-

нем… Шта ако ти бу де до сад но?ОН: Ти ми ни кад ни си до сад на.Де вој чи ца се ко ле ба ла, те шко је на ћи ре чи да

би се не што гла сно из ре кло, али по том по че да го во ри…

13

ПО ГЛА ВЉЕ 1

Чим је за зво ни ло за крај ча са, ђа ци из тре ћег Б бр зо су за тво ри ли књи ге из исто ри је. Про фе сор ка Кар ли но ни је сти гла да за вр ши лек ци ју, оста ла је отво ре них уста, на по ла ре че ни це.

– Ста ни те, не мр дај те! За пи ши те у све ску стра-не ко је тре ба да на у чи те за по не де љак – ре кла је бло ки ра ју ћи пут ђа ци ма ко ји су већ ис ко чи ли из клу па.

Али слу ша ло ју је са мо њих че тво ро-пе то ро. Тај тре ћи Б и ни је баш био не ки раз ред за пример. Исти ни за во љу, ни је дан раз ред у овој шко ли ни је баш био за пример.

Про фе сор ка Кар ли но по гле да к не бу ре зиг ни-ра но уз ди шу ћи. За тим од лу чи да по пи је ка фу и иза ђе из учи о ни це.

Као кад пан тер ска че на свој плен, Асја се већ ство ри ла иза Ма ри је, ко ја је још пи са ла, наг ну та над све ску. Асја ју је гле да ла с пре зи ром, док су јој иза ле ђа ста ја ле две ње не не раз двој не дру-га ри це.

– Озна ча ваш до ма ће за да чи ће? – био је то тон ко јим се учи те љи ца обра ћа ше сто го ди шњој де-вој чи ци. – Све их обе ле жи, мо лим те, ина че ће те ма ма гр ди ти.

Оне две це ре ка ле су се у ду е ту. Ма ри ја се још ви ше са гла над отво ре ну све ску, а нос јој је го то во

Са бри на Рон ди не ли

14

до та као па пир. Же ле ла је да не ста не ме ђу стра ни-ца ма, да је про гу та ју.

– Је сте ли ви де ле ка ко се да нас обу кла? – ре че Ро бер та ба ца ју ћи пре зрив по глед на Ма ри ји ну пла ву ха љи ну ду гач ку ско ро до по да.

– Хмм … баш ле па ха љи ни ца! – на до ве за ла се Ми ран да као ехо. – Ли чи на ча сну се стру.

– Сло ни ца об у че на као ча сна се стра! – до да Асја и све три пр сну у за је дљив смех.

Ма ри ја је гризла усне по ку ша ва ју ћи да са кри је су зе ко је су јој на ви ра ле и пе кле јој кап ке. Ни је же-ле ла и овог пу та да се рас пла че. Ако је бу ду ви де ле ка ко пла че, би ће само још го ре.

– Хај де, оста ви те је на ми ру! – ре че Ми ран да с ла жним осме хом. – Још ма ло па ће по че ти да пла че…

– Си ро та уцве ље на Ма ри ја! Не сме мо да је рас-пла че мо јер ће он да оти ћи код исто ри чар ке и она ће нам упи са ти опо ме ну – до да Ро бер та.

– Ма не ће оти ћи код исто ри чар ке. Не ма она хра-бро сти за то! Зар не ви ди те ка ко дрх ти? – уба ци Ми ран да.

Ма ри ја је кре ну ла да уста не из клу пе, али ју је Асја ла ким удар цем по ра ме ну при ну ди ла да по-но во сед не.

– Че кај! Ка ко иде она ре кла ма? Аха, знам: Не ви дим ни шта од гла ди! Осе ћам не ку сла бост… – За тим до да го то во љу ба зним, али чвр стим, од-луч ним гла сом: – Да кле, пр во ми дај ужи ну, а по сле тога, мо жда, мо жеш да уста неш. – Био је то глас ко ји ни је до пу штао при мед бе. Ру ке су јој би ле пре кр ште не, но ге ма ло раз мак ну те, на ли-

Хо да ти, тр ча ти, ле те ти

15

цу гри ма са стр пљи вог иш че ки ва ња. Дрх та вим ру ка ма Ма ри ја је ко па ла по ран цу чи ја је мар ка иза шла из мо де пре сто го ди на и из ва ди ла смо-ту љак у ма сној сал ве ти. Асја јој га оте из ру ку и пре не се но су:

– Што ово смр ди! Ма шта је то?За тим га до да Ми ран ди, ко ја га зга ђе но оњу ши,

па пре да Ро бер ти.– Као да је црк ну ти миш! – ре че Ро бер та и, по што

га је по ми ри са ла кри ве ћи уста, по но во га вра ти Асји, ко ја га на кра ју отво ри.

– За ми сли! Ма ми ца јој је на пра ви ла тор ти цу! Ка ко је то слат ко! – та ко го во ре ћи, еле гант ним и пре ци зним по кре том ба ци ко мад тор те пра во у кор пу за ђу бре. – Хај де мо, де вој ке, хо ћу да уло вим оног слат ки ша из тре ћег Ц. Ћао, уцве ље на Ма ри-ја! Све јед но ти хва ла! И па жња је ва жна – на сме-ши ла се, гру бо ју је уда ри ла ша ком по по ви је ним ле ђи ма, па је, за ба цив ши ко су ду гу го то во до зад-њи це, оти шла ру ку под ру ку са оним две ма, као у сло жном ти му.

top related