Јер веза између тих ствари је заснована на Божјој моћи...
Post on 19-Mar-2016
59 Views
Preview:
DESCRIPTION
TRANSCRIPT
1
“По нашем мишљењу, веза између онога што се обично сматра узроком и онога што се сматра последицом није нужна веза;
2
“По нашем мишљењу, веза између онога што се обично сматра узроком и онога што се сматра последицом није нужна веза; свака од те две ствари има своју сопствену индивидуалност и није [иста као и] друга,
3
“По нашем мишљењу, веза између онога што се обично сматра узроком и онога што се сматра последицом није нужна веза; свака од те две ствари има своју сопствену индивидуалност и није [иста као и] друга, и ни афирмација ни негација, ни постојање ни непостојање једне није имплицирано афирмацијом, негацијом, постојањем или непостојањем друге,
4
“По нашем мишљењу, веза између онога што се обично сматра узроком и онога што се сматра последицом није нужна веза; свака од те две ствари има своју сопствену индивидуалност и није [иста као и] друга, и ни афирмација ни негација, ни постојање ни непостојање једне није имплицирано афирмацијом, негацијом, постојањем или непостојањем друге, нпр. утољавање жеђи не имплицира пијење, ни ситост једење, ни сагоревање контакт са ватром, ни светлост појаву сунца, ни одсецање главе смрт, ни оздрављење узимање лека, ...
5
“По нашем мишљењу, веза између онога што се обично сматра узроком и онога што се сматра последицом није нужна веза; свака од те две ствари има своју сопствену индивидуалност и није [иста као и] друга, и ни афирмација ни негација, ни постојање ни непостојање једне није имплицирано афирмацијом, негацијом, постојањем или непостојањем друге, нпр. утољавање жеђи не имплицира пијење, ни ситост једење, ни сагоревање контакт са ватром, ни светлост појаву сунца, ни одсецање главе смрт, ни оздрављење узимање лека, ... и тако даље за све емпиријске везе које постоје у медицини, астрономији, наукама и вештинама
6
Јер веза између тих ствари је заснована на Божјој моћи да их ствара у сукцесивном поретку
7
Јер веза између тих ствари је заснована на Божјој моћи да их ствара у сукцесивном поретку, али не зато што је сама та веза нужна и не може бити раскинута – напротив,
8
Јер веза између тих ствари је заснована на Божјој моћи да их ствара у сукцесивном поретку, али не зато што је сама та веза нужна и не може бити раскинута – напротив, у Божјој је моћи да створи ситост без јела, и смрт без одсецања главе, да учини да се живот наставља упркос одсецања главе, и тако даље у случају свих веза.
9
Јер веза између тих ствари је заснована на Божјој моћи да их ствара у сукцесивном поретку, али не зато што је сама та веза нужна и не може бити раскинута – напротив, у Божјој је моћи да створи ситост без јела, и смрт без одсецања главе, да учини да се живот наставља упркос одсецања главе, и тако даље у случају свих веза. Филозофи, међутим, негирају ову могућност и тврде да је то немогуће.
10
Јер веза између тих ствари је заснована на Божјој моћи да их ствара у сукцесивном поретку, али не зато што је сама та веза нужна и не може бити раскинута – напротив, у Божјој је моћи да створи ситост без јела, и смрт без одсецања главе, да учини да се живот наставља упркос одсецања главе, и тако даље у случају свих веза. Филозофи, међутим, негирају ову могућност и тврде да је то немогуће. Испитати све ове безбројне везе би нам узело исувише времена, па ћемо узети само један пример, наиме сагоревање памука при контакту са ватром; јер ми сматрамо да је могуће да дође до контакта а да памук не гори, и да памук може да се промени у пепео без контакта са ватром, иако филозофи поричу ту могућност.
11
Сукоби између религије и филозофије какви су се јављали у хришћанском свету, јављали су се и у муслиманском свету
ал Газали
12
Сукоби између религије и филозофије какви су се јављали у хришћанском свету, јављали су се и у муслиманском свету
При том су исламски филозофи у мањој мери од хришћанских бринули о сагласности своје филозофије са религијом, док су неки чак тврдили да Куран са његовим метафоричним језиком не треба схватати буквално, да је он добар за необразоване муслимане, док образовани треба да се баве филозофијом
ал Газали
13
Сукоби између религије и филозофије какви су се јављали у хришћанском свету, јављали су се и у муслиманском свету
При том су исламски филозофи у мањој мери од хришћанских бринули о сагласности своје филозофије са религијом, док су неки чак тврдили да Куран са његовим метафоричним језиком не треба схватати буквално, да је он добар за необразоване муслимане, док образовани треба да се баве филозофијом
Ал Газали (1058-1111), утицајан и оригиналан мислилац, критиковао је ову номинално исламску филозофију
ал Газали
14
Сукоби између религије и филозофије какви су се јављали у хришћанском свету, јављали су се и у муслиманском свету
При том су исламски филозофи у мањој мери од хришћанских бринули о сагласности своје филозофије са религијом, док су неки чак тврдили да Куран са његовим метафоричним језиком не треба схватати буквално, да је он добар за необразоване муслимане, док образовани треба да се баве филозофијом
Ал Газали (1058-1111), утицајан и оригиналан мислилац, критиковао је ову номинално исламску филозофију
У књизи ‘Некохеренција’ напао је наводни научни статус аристотеловске филозофије у указао на њену несагласност са веровањима Ислама
ал Газали
15
Сукоби између религије и филозофије какви су се јављали у хришћанском свету, јављали су се и у муслиманском свету
При том су исламски филозофи у мањој мери од хришћанских бринули о сагласности своје филозофије са религијом, док су неки чак тврдили да Куран са његовим метафоричним језиком не треба схватати буквално, да је он добар за необразоване муслимане, док образовани треба да се баве филозофијом
Ал Газали (1058-1111), утицајан и оригиналан мислилац, критиковао је ову номинално исламску филозофију
У књизи ‘Некохеренција’ напао је наводни научни статус аристотеловске филозофије у указао на њену несагласност са веровањима Ислама
Он је скептичким тврдњама напао аристотеловску теорију узрочности, и тиме напао цео систем
ал Газали
16
Постојала су два античка обрасца расуђивања:
ал Газали
17
Постојала су два античка обрасца расуђивања:
По првом, ако су две ствари, А и Б, различите, онда су оне одвојене.
ал Газали
18
Постојала су два античка обрасца расуђивања:
По првом, ако су две ствари, А и Б, различите, онда су оне одвојене.
Овај образац којим се закључује од различитости ка одвојености зваћемо принцип одвојености
ал Газали
19
Постојала су два античка обрасца расуђивања:
По првом, ако су две ствари, А и Б, различите, онда су оне одвојене.
Овај образац којим се закључује од различитости ка одвојености зваћемо принцип одвојености
На пример, ако су два атома различита, онда су одвојени
ал Газали
20
Постојала су два античка обрасца расуђивања:
По првом, ако су две ствари, А и Б, различите, онда су оне одвојене.
Овај образац којим се закључује од различитости ка одвојености зваћемо принцип одвојености
На пример, ако су два атома различита, онда су одвојени
Принцип одвојености се добро слаже са атомистичким схватањима: ентитети који чине реалност су као слова азбуке – сваки је различит и одвојен од било ког другог
ал Газали
21
По другом обрасцу, ако су две ствари различите, онда су одвојиве
ал Газали
22
По другом обрасцу, ако су две ствари различите, онда су одвојиве
Овај образац ћемо звати принцип одвојивости
ал Газали
23
По другом обрасцу, ако су две ствари различите, онда су одвојиве
Овај образац ћемо звати принцип одвојивости
Принцип одвојивости има скептички значај: нпр. ако су два различита догађаја одвојива (макар само божјом моћи), онда између њих нема нужне везе
ал Газали
24
По другом обрасцу, ако су две ствари различите, онда су одвојиве
Овај образац ћемо звати принцип одвојивости
Принцип одвојивости има скептички значај: нпр. ако су два различита догађаја одвојива (макар само божјом моћи), онда између њих нема нужне везе
Али ако нема нужне везе, онда нема ни извесног знања о повезаности та два догађаја
ал Газали
25
Платон и Аристотел су порицали оба ова принципа
ал Газали
26
Платон и Аристотел су порицали оба ова принципа
Платон у Софисту сугерише да би принцип одвојености био крај филозофије, јер филозофија претставља реалност као да плете фино ткани ћилим, чије нити, мада остају различите, могу бити комбиноване и повезане међусобно
ал Газали
27
Платон и Аристотел су порицали оба ова принципа
Платон у Софисту сугерише да би принцип одвојености био крај филозофије, јер филозофија претставља реалност као да плете фино ткани ћилим, чије нити, мада остају различите, могу бити комбиноване и повезане међусобно
У исламској филозофији принцип одвојивости се јавља код ал Газалија
ал Газали
28
Платон и Аристотел су порицали оба ова принципа
Платон у Софисту сугерише да би принцип одвојености био крај филозофије, јер филозофија претставља реалност као да плете фино ткани ћилим, чије нити, мада остају различите, могу бити комбиноване и повезане међусобно
У исламској филозофији принцип одвојивости се јавља код ал Газалија
У Паризу, после осуде из 1277, принцип одвојивости се јавља код Окама и Николе од Отркура
ал Газали
29
Цитат са ал Газалијевим речима је из Авероесове (ибн Руждијеве) књиге Тахафут ал-тахафут (Некохеренција некохеренције) у којој Авероес представља замишљени дијалог између њега и ал Газалија
ал Газали
30
Цитат са ал Газалијевим речима је из Авероесове (ибн Руждијеве) књиге Тахафут ал-тахафут (Некохеренција некохеренције) у којој Авероес представља замишљени дијалог између њега и ал Газалија
Ал Газали даје свету једну рану верзију критике каква ће се наћи код Хјума у 18. веку
ал Газали
31
Цитат са ал Газалијевим речима је из Авероесове (ибн Руждијеве) књиге Тахафут ал-тахафут (Некохеренција некохеренције) у којој Авероес представља замишљени дијалог између њега и ал Газалија
Ал Газали даје свету једну рану верзију критике кава ће се наћи код Хјума у 18. веку
Авероес брани аристотеловску филозофију од ал Газалијевог напада
ал Газали
32
Цитат са ал Газалијевим речима је из Авероесове (ибн Руждијеве) књиге Тахафут ал-тахафут (Некохеренција некохеренције) у којој Авероес представља замишљени дијалог између њега и ал Газалија
Ал Газали даје свету једну рану верзију критике кава ће се наћи код Хјума у 18. веку
Авероес брани аристотеловску филозофију од ал Газалијевог напада
Значај овог дијалога за исламску филозофију може се поредити са значајем Лајбницовог дијалога између њега и Лока
ал Газали
33
Стиче се утисак да се ал Газали и Авероес у дијалогу промашују, јер говоре о ономе што ће касније бити познато као два смисла појма нужности
ал Газали
34
Стиче се утисак да се ал Газали и Авероес у дијалогу промашују, јер говоре о ономе што ће касније бити познато као два смисла појма нужности
Авероес ће на крају признати да је ал Газали у праву када тврди ‘апсолутну контингентност’ (или ‘логичку контингентност’, како ће то касније назвати Дунс Скот) узрочне везе.
ал Газали
35
Стиче се утисак да се ал Газали и Авероес у дијалогу промашују, јер говоре о ономе што ће касније бити познато као два смисла појма нужности
Авероес ће на крају признати да је ал Газали у праву када тврди ‘апсолутну контингентност’ (или ‘логичку контингентност’, како ће то касније назвати Дунс Скот) узрочне везе.
Није противуречно тврдити постојање једног догађаја и порицати постојање наводног узрока
ал Газали
36
Стиче се утисак да се ал Газали и Авероес у дијалогу промашују, јер говоре о ономе што ће касније бити познато као два смисла појма нужности
Авероес ће на крају признати да је ал Газали у праву када тврди ‘апсолутну контингентност’ (или ‘логичку контингентност’, како ће то касније назвати Дунс Скот) узрочне везе.
Није противуречно тврдити постојање једног догађаја и порицати постојање наводног узрока
Али Авероес покушава да расправу врати на релативну нужност које има код Аристотела: нужности догађаја у овом свету с обзиром на стварне моћи
ал Газали
37
Стиче се утисак да се ал Газали и Авероес у дијалогу промашују, јер говоре о ономе што ће касније бити познато као два смисла појма нужности
Авероес ће на крају признати да је ал Газали у праву када тврди ‘апсолутну контингентност’ (или ‘логичку контингентност’, како ће то касније назвати Дунс Скот) узрочне везе.
Није противуречно тврдити постојање једног догађаја и порицати постојање наводног узрока
Али Авероес покушава да расправу врати на релативну нужност које има код Аристотела: нужности догађаја у овом свету с обзиром на стварне моћи
Авероес каже:
ал Газали
38
“Јер право знање јесте знање ствари каква је она у стварности. А када би у стварности, с обзиром и на супстратум и на узрок, само постојала могућност две супротности, не би више било, ни колико за трептај ока, било каквог постојаног знања о ичему...”
ал Газали
39
“Јер право знање јесте знање ствари каква је она у стварности. А када би у стварности, с обзиром и на супстратум и на узрок, само постојала могућност две супротности, не би више било, ни колико за трептај ока, било каквог постојаног знања о ичему...”
Настављамо цитат са ал Газалијевим речима који смо прекинули
ал Газали
40
Јер веза између тих ствари је заснована на Божјој моћи да их ствара у сукцесивном поретку, али не зато што је сама та веза нужна и не може бити раскинута – напротив, у Божјој је моћи да створи ситост без јела, и смрт без одсецања главе, да учини да се живот наставља упркос одсецања главе, и тако даље у случају свих веза. Филозофи, међутим, негирају ову могућност и тврде да је то немогуће. Испитати све ове безбројне везе би нам узело исувише времена, па ћемо узети само један пример, наиме сагоревање памука при контакту са ватром; јер ми сматрамо да је могуће да дође до контакта а да памук не гори, и да памук може да се промени у пепео без контакта са ватром, иако филозофи поричу ту могућност. Расправа о овоме има три поенте.
ал Газали
41
Прва је да наши противници тврде да је узрок сагоревања само ватра; то је природни узрок, који нема слободу воље, и не може се уздржати од оног што је у његовој природи када се доведе у контакт са [памуком].
ал Газали
42
Прва је да наши противници тврде да је узрок сагоревања само ватра; то је природни узрок, који нема слободу воље, и не може се уздржати од оног што је у његовој природи када се доведе у контакт са [памуком]. Ово ми поричемо, и кажемо: Узрок сагоревања је Бог, тако што ствара црно у памуку и раздваја везе међу деловима памука, и Бог је тај ко је учинио да памук гори и претворио га у пепео било уз посредовање анђела или непосредно.
ал Газали
43
Прва је да наши противници тврде да је узрок сагоревања само ватра; то је природни узрок, који нема слободу воље, и не може се уздржати од оног што је у његовој природи када се доведе у контакт са [памуком]. Ово ми поричемо, и кажемо: Узрок сагоревања је Бог, тако што ствара црно у памуку и раздваја везе међу деловима памука, и Бог је тај ко је учинио да памук гори и претворио га у пепео било уз посредовање анђела или непосредно. Јер ватра је мртво тело које не делује, и шта је доказ да је она узрок? Заиста, филозофи немају други доказ сем уочавања да се ватра јавља када постоји контакт са ватром, али то уочавање доказује само симултаност, не узрочност, и у стварности нема другог узрока до Бога. ...
ал Газали
44
Прави филозофи су дакле делили мишљење да ове акциденције и догађаји који се јављају када постоји контакт тела, или у општем случају промена њихове позиције, потичу из онога што даје форме, а то је анђео или мноштво анђела
ал Газали
45
Прави филозофи су дакле делили мишљење да ове акциденције и догађаји који се јављају када постоји контакт тела, или у општем случају промена њихове позиције, потичу из онога што даје форме, а то је анђео или мноштво анђела, тако да су они чак рекли да се утисак видљивих форми у оку јавља кроз онога који даје форме, ... и ову теорију они примењују на све догађаје
ал Газали
46
Прави филозофи су дакле делили мишљење да ове акциденције и догађаји који се јављају када постоји контакт тела, или у општем случају промена њихове позиције, потичу из онога што даје форме, а то је анђео или мноштво анђела, тако да су они чак рекли да се утисак видљивих форми у оку јавља кроз онога који даје форме, ... и ову теорију они примењују на све догађаје. А то обара тврдњу оних који кажу да је ватра узрок сагоревања, хлеб узрок ситости, лек узрок здравља, и тако даље” (ибн Ружд, Тахафут ал-тахафут)
ал Газали
47
Оказионализам је теорија по којој се моћ узрочног деловања приписује богу уместо створеним стварима
Оказионализам
48
Оказионализам је теорија по којој се моћ узрочног деловања приписује богу уместо створеним стварима
Прецизније, под оказионализмом ћемо надаље подразумевати теорију која тврди да не може бити узрочних релација између створених ствари и
Оказионализам
49
Оказионализам је теорија по којој се моћ узрочног деловања приписује богу уместо створеним стварима
Прецизније, под оказионализом ћемо надаље подразумевати теорију која тврди да не може бити узрочних релација између створених ствари и да је бог непосредни узрок свих промена
Оказионализам
50
Оказионализам је теорија по којој се моћ узрочног деловања приписује богу уместо створеним стварима
Прецизније, под оказионализом ћемо надаље подразумевати теорију која тврди да не може бити узрочних релација између створених ствари и да је бог непосредни узрок свих промена
Насупрот овоме, теорија интеракције тврди да су створене ствари непосредни узроци промена на створеним стварима
Оказионализам
51
Оказионализам је теорија по којој се моћ узрочног деловања приписује богу уместо створеним стварима
Прецизније, под оказионализом ћемо надаље подразумевати теорију која тврди да не може бити узрочних релација између створених ствари и да је бог непосредни узрок свих промена
Насупрот овоме, теорија интеракције тврди да су створене ствари непосредни узроци промена на створеним стварима
По оказионализму, божја воља делује директно на свет да би изазвала промену и кретање
Оказионализам
52
Али божја дела нису произвољна. Бог бира природне законе и поштује их
Оказионализам
53
Али божја дела нису произвољна. Бог бира природне законе и поштује их
Када су два стања повезана природним законом, нпр. ниска температура и залеђивање воде, ниска температура није узрок леђења воде, већ прилика (occasion, occasio) којом се вода замрзава
Оказионализам
54
Али божја дела нису произвољна. Бог бира природне законе и поштује их
Када су два стања повезана природним законом, нпр. ниска температура и залеђивање воде, ниска температура није узрок леђења воде, већ прилика (occasion, occasio) којом се вода замрзава
Пошто оказионалисти користе прилике, а не стварне узроке када објашњавају промену, оказионалистичка научна објашњења изгледају исто као и објашњења заступника теорије интеракције, сем што прилике нису прави узроци тога зашто ствари иду како иду.
Оказионализам
55
60их година 17. века оказионализам се јавља у модерној филозофији
Оказионализам
56
60их година 17. века оказионализам се јавља у модерној филозофији
Loui de la Forge (1632-66), Geraud de Cordemoy (1626-84) и Arnold Geulicx (1624-69) се сматрају оснивачима модерног оказионализма
Оказионализам
57
60их година 17. века оказионализам се јавља у модерној филозофији
Loui de la Forge (1632-66), Geraud de Cordemoy (1626-84) и Arnold Geulicx (1624-69) се сматрају оснивачима модерног оказионализма
60их година 17. века јавља се низ Декартових следбеника који заступају оказионализам.
Оказионализам
58
60их година 17. века оказионализам се јавља у модерној филозофији
Loui de la Forge (1632-66), Geraud de Cordemoy (1626-84) и Arnold Geulincx (1624-69) се сматрају оснивачима модерног оказионализма
60их година 17. века јавља се низ Декартових следбеника који заступају оказионализам.
Cordemoy, више но la Forge, трудио се да своја гледишта доведе у склад са Декартовим, иако је Cordemoy познат као једини картезијанац атомиста
Оказионализам
59
Обојица дају низ аргумената заснованих на Декартовом (онтолошки осиромашеном) појму материје
Оказионализам
60
Обојица дају низ аргумената заснованих на Декартовом (онтолошки осиромашеном) појму материје
Њихови аргументи своде се на показивање да нема ничега у материји – чија суштина је протежност – што би могло да објасни кретање и количину кретања материје
Оказионализам
61
Обојица дају низ аргумената заснованих на Декартовом (онтолошки осиромашеном) појму материје
Њихови аргументи своде се на показивање да нема ничега у материји – чија суштина је протежност – што би могло да објасни кретање и количину кретања материје
Тако la Forge доказује да јасан и дистинктан појам материје показује да она има само својства протежности и покретности, и чак иако је покретачка сила модус некод тела, та сила се не би могла пренети од једног тела на друго
Оказионализам
62
Arnold Geulincx је развио једну независну верзију оказионализма засновану на веровању да прави узрок мора бити способан да поседује знање
Његов аргумент почиње само-очигледним принципом: Ако не знаш како се нешто ради, онда то и не радиш
Оказионализам
63
Arnold Geulincx је развио једну независну верзију оказионализма засновану на веровању да прави узрок мора бити способан да поседује знање
Његов аргумент почиње само-очигледним принципом: Ако не знаш како се нешто ради, онда то и не радиш
Овај услов одмах избацује тело-тело интеракцију и тело-дух интеракцију
Оказионализам
64
Arnold Geulincx је развио једну независну верзију оказионализма засновану на веровању да прави узрок мора бити способан да поседује знање
Његов аргумент почиње само-очигледним принципом: Ако не знаш како се нешто ради, онда то и не радиш
Овај услов одмах избацује тело-тело интеракцију и тело-дух интеракцију
Он такође избацује дух-тело интеракцију, јер коначни духови не знају како они утичу на тело, дакле и не утичу.
Оказионализам
65
До 70их година 17. века завладало је мишљење да је оказионализам део картезијанске филозофије
Оказионализам
66
До 70их година 17. века завладало је мишљење да је оказионализам део картезијанске филозофије
1672 се појавило писмо (не зна се сигурно чије би могло да буде) у коме се тврди да се ‘сви картезијанци слажу да је само Бог способан да узрокује кретање’.
Оказионализам
67
“Он је био тако јединствени геније, да је сам пронашао више филозофских истина но што је било пронађено у свој историји.
Оказионализам
68
“Он је био тако јединствени геније, да је сам пронашао више филозофских истина но што је било пронађено у свој историји. ... овај рад [који је писао Le Grand] не садржи ништа друго сем његових ставова, или оно што се може јасно и дистинктно дедуковати из њих” (LG Preface, section II)
Le Grand
69
“Он је био тако јединствени геније, да је сам пронашао више филозофских истина но што је било пронађено у свој историји. ... овај рад [који је писао Le Grand] не садржи ништа друго сем његових ставова, или оно што се може јасно и дистинктно дедуковати из њих” (LG Preface, section II)
Le Grand се овим речима обавезује да неће одступати од Декартове филозофије
Le Grand
70
“Он је био тако јединствени геније, да је сам пронашао више филозофских истина но што је било пронађено у свој историји. ... овај рад [који је писао Le Grand] не садржи ништа друго сем његових ставова, или оно што се може јасно и дистинктно дедуковати из њих” (LG Preface, section II)
Le Grand се овим речима обавезује да неће одступати од Декартове филозофије
Ипак, није јасно је ли Декарт био оказионалиста или не.
Le Grand
71
“Он је био тако јединствени геније, да је сам пронашао више филозофских истина но што је било пронађено у свој историји. ... овај рад [који је писао Le Grand] не садржи ништа друго сем његових ставова, или оно што се може јасно и дистинктно дедуковати из њих” (LG Preface, section II)
Le Grand се овим речима обавезује да неће одступати од Декартове филозофије
Ипак, није јасно је ли Декарт био оказионалиста или не.
Јасно је, са друге стране, да Le Grand приписује Декарту оказионализам. У том погледу код Le Grandа мора бити одступања од Декарта
Le Grand
72
Ова два филозофа оказионалиста су у своје време били веома утицајни
Le Grand и Malbranche
73
Ова два филозофа оказионалиста су у своје време били веома утицајни
Док се Le Grand трудио да не одступа од Декарта, Малбранш је бранио оказионализам оригиналним аргументима
Le Grand и Malbranche
74
Ова два филозофа оказионалиста су у своје време били веома утицајни
Док се Le Grand трудио да не одступа од Декарта, Малбранш је бранио оказионализам оригиналним аргументима
Малбраншев утицај је дуже трајао
Le Grand и Malbranche
75
Ова два филозофа оказионалиста су у своје време били веома утицајни
Док се Le Grand трудио да не одступа од Декарта, Малбранш је бранио оказионализам оригиналним аргументима
Малбраншев утицај је дуже трајао
Малбраншева филозофија је постала парадигма за оказионализам – када је Лајбниц нападао оказионализам, критиковао је Малбранша.
Le Grand и Malbranche
76
Ова два филозофа оказионалиста су у своје време били веома утицајни
Док се Le Grand трудио да не одступа од Декарта, Малбранш је бранио оказионализам оригиналним аргументима
Малбраншев утицај је дуже трајао
Малбраншева филозофија је постала парадигма за оказионализам – када је Лајбниц нападао оказионализам, критиковао је Малбранша. Барклију је било веома стало да се дистанцира од Малбраншевог схватања узрочности. Код Хјума је јасно видљив утицај Малбранша.
Le Grand и Malbranche
77
Ова два филозофа оказионалиста су у своје време били веома утицајни
Док се Le Grand трудио да не одступа од Декарта, Малбранш је бранио оказионализам оригиналним аргументима
Малбраншев утицај је дуже трајао
Малбраншева филозофија је постала парадигма за оказионализам – када је Лајбниц нападао оказионализам, критиковао је Малбранша. Барклију је било веома стало да се дистанцира од Малбраншевог схватања узрочности. Код Хјума је јасно видљив утицај Малбранша. Када су Њутнови следбеници и научници у доба просветитељства исмевали оказионализам, мета је био Малбранш
Le Grand и Malbranche
78
Le Grand појам узрока не сматра проблематичним. Он је свима познат на ‘самодовољан начин’
Le Grand и Malbranche
79
Le Grand појам узрока не сматра проблематичним. Он је свима познат на ‘самодовољан начин’
Пошто је овај проблем решио, Le Grand даје сложени систем у коме јавља пет различитих узрочности:
Le Grand и Malbranche
80
Le Grand појам узрока не сматра проблематичним. Он је свима познат на ‘смодовољан начин’
Пошто је овај проблем решио, Le Grand даје сложени систем у коме јавља пет различитих узрочности:
Материјални узрок – оно од чега су ствари направљене, као што је восак материја од које је направљена свећа
форамлни узрок’- “као што је душа форма човека”
ефицијентни узрок – “оно што производи другу ствар”
финални узрок – “ циљ због које нека ствар јесте” и
Le Grand и Malbranche
81
Le Grand појам узрока не сматра проблематичним. Он је свима познат на ‘смодовољан начин’
Пошто је овај проблем решио, Le Grand даје сложени систем у коме јавља пет различитих узрочности:
Материјални узрок – оно од чега су ствари направљене, као што је восак материја од које је направљена свећа
форамлни узрок’- “као што је душа форма човека”
ефицијентни узрок – “оно што производи другу ствар”
финални узрок – “ циљ због које нека ствар јесте” и
егземпларни узрок – “форма коју човек има у виду када креће да нешто ради ... тако онај који је предмет сликаревог погледа јесте егземпларни узрок свог портрета”
Le Grand и Malbranche
82
Le Grand и Malbranche
83
Le Grand даје низ нужних услова који морају бити испуњени за сваку од ових пет узрочности. Два од тих услова су посебно битна
Le Grand и Malbranche
84
Le Grand даје низ нужних услова који морају бити испуњени за сваку од ових пет узрочности. Два од тих услова су посебно битна
‘Принцип примарности’по коме је узрок примаран у односу на последицу
Le Grand и Malbranche
85
Le Grand даје низ нужних услова који морају бити испуњени за сваку од ових пет узрочности. Два од тих услова су посебно битна
‘Принцип примарности’по коме је узрок примаран у односу на последицу
Примарност се међутим може схватити у два смисла – примарност по природи и примарност у смислу временског претхођења (упоредите ово са Томом)
Le Grand и Malbranche
86
Le Grand даје низ нужних услова који морају бити испуњени за сваку од ових пет узрочности. Два од тих услова су посебно битна
‘Принцип примарности’по коме је узрок примаран у односу на последицу
Примарност се мађутим може схватити у два смисла – примарност по природи и примарност у смислу временског претхођења (упоредите ово са Томом)
Принцип примарности подразумева само овај први смисао
Le Grand и Malbranche
87
Le Grand даје низ нужних услова који морају бити испуњени за сваку од ових пет узрочности. Два од тих услова су посебно битна
‘Принцип примарности’по коме је узрок примаран у односу на последицу
Примарност се мађутим може схватити у два смисла – примарност по природи и примарност у смислу временског претхођења (упоредите ово са Томом)
Принцип примарности подразумева само овај први смисао
Из њега следи да ‘ништга не може бити узрок самог себе’
Le Grand и Malbranche
88
Le Grand даје низ нужних услова који морају бити испуњени за сваку од ових пет узрочности. Два од тих услова су посебно битна
‘Принцип примарности’по коме је узрок примаран у односу на последицу
Примарност се међутим може схватити у два смисла – примарност по природи и примарност у смислу временског претхођења (упоредите ово са Томом)
Принцип примарности подразумева само овај први смисао
Из њега следи да ‘ништа не може бити узрок самог себе’
Наравно, бог је изузетак, као и код Декарта
Le Grand и Malbranche
89
Други је ‘услов преегзистенције’ (његова верзија Декартовог узрочног принципа) да ‘узрок не може да да оно што нема’
Le Grand и Malbranche
90
Други је ‘услов преегзистенције’ (његова верзија Декартовог узрочног принципа) да ‘узрок не може да да оно што нема’
Из других формулација Декартовог принципа види се да Le Grand такође дозвољава неку врсту еминентног садржавања:
“Ништа се не може наћи у последици што није формално или еминентно садржано у њеном узроку.
Le Grand и Malbranche
91
Други је ‘услов преегзистенције’ (његова верзија Декартовог узрочног принципа) да ‘узрок не може да да оно што нема’
Из других формулација Декартовог принципа види се да Le Grand такође дозвољава неку врсту еминентног садржавања:
“Ништа се не може наћи у последици што није формално или еминентно садржано у њеном узроку. ... [иначе] имамо да нешто може настати из ничега”
Погледајемо један од аргумента којим Le Grand доказује да је Бог узрок свега
Le Grand и Malbranche
92
Тело-тело интеракција је парадигматичан случај узрочне интеракције за Декарта
Le Grand и Malbranche
93
Тело-тело интеракција је парадигматичан случај узрочне интеракције за Декарта
Le Grand се такође њоме посебно бави. Већина његових аргумената у прилог оказионализма је заснована на његовим доказима да ниједно тело не може бити стварни узрок кретања (свог или другог тела)
Le Grand и Malbranche
94
Тело-тело интеракција је парадигматичан случај узрочне интеракције за Декарта
Le Grand се такође њоме посебно бави. Већина његових аргумената у прилог оказионализма је заснована на његовим доказима да ниједно тело не може бити стварни узрок кретања (свог или другог тела)
Тело-дух и дух-тело интеракције се већ од почетка сматрају чудима које спроводи бог
Le Grand и Malbranche
95
Тело-тело интеракција је парадигматичан случај узрочне интеракције за Декарта
Le Grand се такође њоме посебно бави. Већина његових аргумената у прилог оказионализма је заснована на његовим доказима да ниједно тело не може бити стварни узрок кретања (свог или другог тела)
Тело-дух и дух-тело интеракције се већ од почетка сматрају чудима које спроводи бог
Тело-тело интеракција се не може тако лако одбацити
Le Grand и Malbranche
96
Проблем са кретањем и материјом је овај:
Le Grand и Malbranche
97
Проблем са кретањем и материјом је овај:
“Будући да је материја по себи лења и непокретна, а да смо супстанцијалне форме и реалне акциденције одбацили ... [морамо] јој обезбедити неке принципе по којима би могла да ствара своје последице”
Le Grand и Malbranche
98
Проблем са кретањем и материјом је овај:
“Будући да је материја по себи лења и непокретна, а да смо супстанцијалне форме и реалне акциденције одбацили ... [морамо] јој обезбедити неке принципе по којима би могла да ствара своје последице”
Као и Декарт, Le Grand користи два појма кретања. Један ћемо звати промена места (кретање из близине једних тела у близину других). Други ћемо звати покретачка сила (“акција која га помера или узрок његовог кретања”)
Le Grand и Malbranche
99
Материја има атрибут протежности.
Le Grand и Malbranche
100
Материја има атрибут протежности.
Како се тело може и кретати и не кретати, кретање као промена места није атрибут материје
Le Grand и Malbranche
101
Материја има атрибут протежности.
Како се тело може и кретати и не кретати, кретање као промена места није атрибут материје
Даље, да је покретачка сила суштинска за тело, оно би се увек кретало
Le Grand и Malbranche
102
Материја има атрибут протежности.
Како се тело може и кретати и не кретати, кретање као промена места није атрибут материје
Даље, да је покретачка сила суштинска за тело, оно би се увек кретало
Како покретачка сила није суштинска за тело, за тела се не може рећи да покрећу себе
Le Grand и Malbranche
103
Материја има атрибут протежности.
Како се тело може и кретати и не кретати, кретање као промена места није атрибут материје
Даље, да је покретачка сила суштинска за тело, оно би се увек кретало
Како покретачка сила није суштинска за тело, за тела се не може рећи да покрећу себе.
Дакле покретачка сила је модус тела (акцидентална)
Le Grand и Malbranche
104
Материја има атрибут протежности.
Како се тело може и кретати и не кретати, кретање као промена места није атрибут материје
Даље, да је покретачка сила суштинска за тело, оно би се увек кретало
Како покретачка сила није суштинска за тело, за тела се не може рећи да покрећу себе.
Дакле покретачка сила је модус тела (акцидентална)
Али покретачка сила иде од једног тела на друго, а модуси то не могу
Le Grand и Malbranche
105
Материја има атрибут протежности.
Како се тело може и кретати и не кретати, кретање као промена места није атрибут материје
Даље, да је покретачка сила суштинска за тело, оно би се увек кретало
Како покретачка сила није суштинска за тело, за тела се не може рећи да покрећу себе.
Дакле покретачка сила је модус тела (акцидентална)
Али покретачка сила иде од једног тела на друго, а модуси то не могу (упореди претходно предавање о томе да ли се Декарту може приписати теорија инфлукса)
Le Grand и Malbranche
106
Материја има атрибут протежности.
Како се тело може и кретати и не кретати, кретање као промена места није атрибут материје
Даље, да је покретачка сила суштинска за тело, оно би се увек кретало
Како покретачка сила није суштинска за тело, за тела се не може рећи да покрећу себе.
Дакле покретачка сила је модус тела (акцидентална)
Али покретачка сила иде од једног тела на друго, а модуси то не могу (упореди претходно предавање о томе да ли се Декарту може приписати теорија инфлукса)
Дакле покретачка сила није ни модус
Le Grand и Malbranche
107
Дакле кретање тела је нешто телу спољашње
Le Grand и Malbranche
108
Дакле кретање тела је нешто телу спољашње
С обзиром на Декартову онтологију, телу спољашње може бити само дух
Le Grand и Malbranche
109
Дакле кретање тела је нешто телу спољашње
С обзиром на Декартову онтологију, телу спољашње може бити само дух
Коначни духови могу да покрећу материју само кроз божју вољу
Le Grand и Malbranche
110
Дакле кретање тела је нешто телу спољашње
С обзиром на Декартову онтологију, телу спољашње може бити само дух
Коначни духови могу да покрећу материју само кроз божју вољу
Дакле оно што покреће тело мора бити божја воља
Le Grand и Malbranche
top related